Najnovije

Srbija

Fajon, Bilčik: Države Zapadnog Balkana da omoguće rad parlamenata

Pedsedavajuća Delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju Tanja Fajon pozvala je danas države Zapadnog Balkana da omoguće rad parlamenata tokom trenutne zdravstvene krize izazvane koronavirusom, prenosi portal European Western Balkans."Pozivam vlasti država Zapadnog Balkana da osiguraju ustavnu ulogu parlamenata u nadgledanju mera preduzetih za borbu protiv COVID-19. Suspendovanje demokratije nije opcija u ovim teškim vremenima", napisala je Fajon na Tviteru.Izvestioc Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik je, u reakciji na njen tvit, dodao kako je plenarna sednica Evropskog parlamenta u pripremi, kao i da će ove nedelje evropske institucije nastaviti da prati razvoj događaja na Zapadnom Balkanu.Prema Bilčikovim rečima, nacionalni parlamenti moraju da nadziru mere preduzete za borbu protiv širenja i uticaja COVID-19, jer oni predstavljaju "glas građana".“Demokratija ne sme da bude žrtva pandemije”, zaključio je izvestilac za Srbiju.European Western Balkans podseća da su od izbijanja pandemije početkom marta sa redovnim aktivnostima nastavili parlamenti Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova, a da je u Crnoj Gori nastavio da se sastaje kolegijum predsednika, koji okuplja i predsednika tamošnje Skupštine i predsednike poslaničkih grupa.Parlamenti Srbije i Severne Makedonije, koji su prethodno raspušteni zbog raspisivanja redovnih, odnosno vanrednih izbora, nisu ponovo sazvani čak ni povodom proglašavanja vanrednog stanja u ove dve zemlje.U Srbiji je predsednica Narodne skupštine Maja Gojković obrazložila neodržavanje sednice preporukama Vlade o neokupljanju većeg broja ljudi.Svih 27 parlamenata zemalja Evropske unije učestvovali su u donošenju vanrednih mera u državama članicama.

2020

Aksa donirala porodilištima i ustanovama za decu proizvode vrednosti 4,8 miliona dinara

U susret uskršnjim praznicima, kompanija Aksa donirala je Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbija i Klinici za ginekologiju i akušerstvo Narodni front u Beogradu, kao i ustanovama za decu bez roditeljskog staranja i sa smetnjama u razvoju širom Srbije proizvode u vrednosti 4,8 miliona dinara. Klinikama za ginekologiju i akušerstvo, kao pomoć u borbi sa epidemijom virusa COVID-19, donirani su proizvodi u vrednosti od 2,6 miliona dinara. Donirani su proizvodi za mame i bebe za kojima se u ovim ustanovama javila najveća potreba, a to su pelene, vlažne maramice, posteljine, tetra pelene, benkice, bezkontaktni toplomeri i drugo. Drugi deo donacije u igračkama namenjen je ustanovama za decu bez roditeljskog staranja, kao i za decu sa smetnjama u razvoju u 11 gradova Srbije u vrednosti od 2,2 miliona dinara. U ovakvim vremenima, važno je pokazati solidarnost sa zajednicom i pobrinuti se da se rast i razvoj dece nesmetano odvija. Želja je da se novopečenim roditeljima poruči da, iako je na snazi nesvakidašnja situacija, neko misli na njih. S druge strane, Aksa se odlučila na ovu donaciju kako bi praznične dane u izolaciji deci učinila veselijim i zanimljivijim.  „Kada su vremena teška, osećamo potrebu da stanemo uz roditelje, koji uz puno brige, odgajaju nove naraštaje koji treba što manje da osete pritisak okruženja u kojem rastu i postanu srećni i dobri ljudi. Na ovaj način Aksa pokazuje zahvalnost zajednici u kojoj posluje i poziva i druge kompanije da slično postupaju, jer je briga o najmlađima naš kako lični tako i profesionalni prioritet.“ poručila je Ivana Cvejić, Direktor Marketinga u Aksi. Igačke će pre praznika biti isporučene sledećim ustanovama: Dom za decu „Kolevka“ Subotica, ,,Zračak“ iz Čačka, Kragujevac prihvatilište za decu i mlade, Dnevni centar „Alternativa“, za decu i mlade sa invaliditetom, a nakon završetka vanrednog stanja i ustanovama u Beogradu, Pančevu, Užicu, Šapcu, Novom Pazaru, Smederevu, Novom Sadu i Nišu.Uskršnji praznici su vreme za decu i to ne treba da se promeni bez obzira na situaciju u zemlji i svetu. Kompanija Aksa će i u narednom periodu nastaviti da  radi na kontinuiranoj podršci porodicama, kao i da podržava aktivnosti za decu kojima je pomoć najpotrebnija, kako bi se podstakao njihov rast i razvoj.

2020

Carlsberg Srbija donirao 5 miliona dinara zdravstvu

Kompanija Carlsberg Srbija donirala je pet miliona dinara nekim od vodećih zdravstvenih institucija u Srbiji kako bi pomogla suzbijanje epidemije izazvane virusom Covid-19. Novčana sredstva u vrednosti od po 2,5 miliona dinara donirana su Kliničko bolničkim centrima „Zvezdara“ i „Zemun“ i biće utrošena za nabavku neophodne medicinske opreme. „Situacija u kojoj se nalazimo predstavlja veliki izazov za celo društvo i zato je važno da svi zajedno budemo solidarni i učinimo koliko smo u mogućnosti da izađemo iz nje jači. Radujemo se danima kada ćemo ponovo moći da se družimo, ali sada je vreme da ostanemo kod kuće i time sačuvamo sebe i druge. “, istakli su u kompaniji Carlsberg Srbija.Da podsetimo, sredinom marta Carlsberg Fondacije izdvojile su više od 13,8 miliona dolara kako bi pomogle borbu protiv globalne pandemije. U cilju jačanja zdravstvenih kapaciteta na lokalnom nivou, kompanija Carlsberg Srbija nedavno je donirala maske i dezinfekciona sredstva Domu zdravlja u Bačkoj Palanci, na čijoj teritoriji je smeštena pivara.Od pojave epidemije u našoj zemlji, Carlsberg Srbija je usvojila niz strogih mera postupanja u pogledu zaštite zdravlja zaposlenih i njihove bezbednosti na radu. Kompanija je svojim zaposlenima obezbedila uslove za rad od kuće, za sve pozicije gde je to moguće, dok je od sredine aprila, u piku epidemije, većinski deo proizvodnih operacija u pivari u Čelarevu privremeno obustavljen. Za zaposlene čiji je dolazak neophodan zbog održavanja minimalnog procesa rada, preduzete su sve mere zaštite poput obaveznog nošenja zaštitne opreme, merenja temperature i redovne dezinfekcije svih radnih površina i prostorija.Suočeni sa zdravstvenom krizom, drugačijom od bilo koje druge u našem životu, Carlsberg Srbija apeluje na sve građane, uključujući svoje zaposlene, kupce i potrošače, da sarađuju i rade zajedno.

2020

Univerexport neće koristiti pomoć države

Grupa Univerexport  donela je odluku da ne koristi mogućnost propisanih mera pomoći Vlade Republike Srbije, u iznosu od preko 2 miliona evra, kako bi i na ovaj način pokazala solidarnost i društvenu odgovornost prema zajednici i svim onim preduzećima kojima je ova pomoć potrebnija, saopštila je ova kompanija. Odluka je doneta u skladu sa činjenicom da situacija sa COVID-om 19 nije negativno uticala na poslovanje Grupe Univerexport.  Kako se navodi, Grupa Univerexport je isplatila u celosti plate svojim zaposlenima, a društvenoj zajednici je upućena donacija od preko 4 miliona dinara u hrani. U sastavu grupe posluju Univerexport, Trgopromet i Bačka AD. Podsećamo:Vlada Srbije donela je Program ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa Covid19, koji, između ostalog, predviđa odlaganje poreza i doprinosa i uplatu bespovratnih novčanih sredstava kompanijama.

Srbija

Otvoren konkurs – Solidarnost pre svega

Fondacija Ana i Vlade Divac otvorila je konkurs „Solidarnost pre svega“ uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške sa ukupnim raspoloživim fondom od 1.850.000 dinara.Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške podržaće sa ukupno 1.850.000 dinara, lokalna udruženja građana, neformalne aktivističke grupe i medije u realizaciji projekata koji će pomoći zajednicama da iskažu građansku solidarnost  tokom krize u Srbiji izazvane koronavirusom. Realizacijom projekta, korisnici sredstava promovisaće solidarnost, podsticati druge da se aktivno uključe u pomoć zajednici u kojoj žive i pomagati najugroženijima u ovoj krizi. Ovaj vid podsticaja takođe će pomoći da se realizuju već započete ili ostvare nove inicijative koje će  imati širok uticaj na zajednicu i pomagati građanima da se odgovorno i solidarno suoče sa krizom. Na konkurs se mogu prijaviti udruženja građana, mediji i neformalne grupe građana okupljene oko zajedničke ideje da pomognu građanima u suočavanju sa kriznom situacijom.Zainteresovani mogu dodatno da se informišu putem sajta Fondacije www.divac.com/solidarnostpresvega, a na linku se može preuzeti formular za predlog projekta i dalje konkurisati slanjem projekta na imejl solidarnost@divac.com.Konkurs je otvoren do 20. aprila u 16 časova, a projekte je potrebno relizovati od 01. aprila do 15. jula 2020. godine.

Srbija

Siniša Mali odgovorio na pitanja o korona minimalcu

Ministar Siniša Mali odgovarao je jutros na Instagramu na dosta pitanja o Programu ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa Covid19, a veliki broj pitanja se odnosio na uslove pod kojima možete dobiti "korona minimalac". Evo pitanja i priređenih odgovora Siniše Malog.Mali je rekao da preduzetnici imaju pravo na direktna davanja (tri minimalca) pod uslovom da nisu nigde zaposleni (da nemaju Ugovor o radu) i da nisu penzioneri. PITANJE: Da li ova sredstva u vidu minimalca su nepovratna sredstva ili poslodavac ima obavezu da vrati novac za godinu dana, pošto kruži takva informacija?SINIŠA MALI: Nepovratna su sredstva. PITANJE: Da li svi privatnici moraju da plate radnicima minimalac,i šta se dešava ako ne uplate? SINIŠA MALI: Nenamensko trošenje sredstava koja su uplaćena na namenski račun predstavlja prekršaj za koji poslodavac može biti kažnjen kaznom u visini od 30% do 70% primljenih sredstava, a ne manje od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnike. Sa druge strane, poslodavac koji ne isplati dobijena sredstva zaposlenima, biće u obavezi da ih vrati u budžet Republike Srbije. PITANJE: Da li će minimalac biti isplaćen zaposlenom koji ima potpisan Ugovor o delu?SINIŠA MALI: Neće, samo za zaposlene sa Ugovorom o radu. PITANJE: Imaju li naši zaposleni pravo na minimalac ako smo im isplatili plate za mart? Može li se ta plata preknjižiti za neki kasnije mesec?SINIŠA MALI: Poštovani, imaju pravo. Direktna davanja koja su isplaćena na namenski račun moraju da se iskoriste za isplate zarada i naknade zarada, u tom istom mesecu kada ih je država isplatila. Sa druge strane, Uredba ne reguliše visinu isplata zarada zaposlenih, a poslodavac odlučuje i o tome za platu iz kog meseca će biti iskorišćena ta sredstva. PITANJE: Da li preduzetnik paušalac koji nema zaposlenih radnika tj. sam obavlja delatnost mora da se prijavi ili za tu grupu ide po automatizmu.SINIŠA MALI: Ide po automatizmu, samo je neophodno da se opredelite preko portala Poreske uprave za namenski račun ukoliko imate račune u više banaka, a ukoliko imate račun u jednoj banci, onda ga Poreska uprava otvara za vas.PITANJE: Hvala na pomoći za radnike a od čega će živeti vlasnici zanatlije dok je vanredno stanje?SINIŠA MALI: I zanatlije imaju to pravo, osim ako nisu još negde zaposleni ili imaju status penzionera. 

2020

Ikea Srbija zaposlenima koji su sprečeni da rade isplatiće 90% zarade

IKEA Srbija danas je najavila da će dopuniti državne subvencije za svoje kolege koje su trenutno sprečene da obavljaju svoj posao, tako da će oni koji su pogođeni privremenim zatvaranjem beogradske robne kuće dobijati 90% svog prihoda. Švedska kompanija se takođe obavezala da će ovu dodatnu finansijsku podršku pružati sve dok mere Vlade Srbije budu na snaži.Za zaposlene koji obezbeđuju da IKEA proizvodi za opremanje doma budu dostupni putem onlajnprodaje za kupce širom zemlje, uz pomoć beskontaktne isporuke na kućnu adresu i usluge Click & Collect, kompanija će osigurati 100% zarade, kao i u regularnim okolnostima. IKEA je preduzela sve neophodne mere da ove kolege rade u okruženju organizovanom u skladu sa najvišim merama bezbednosti, uz odgovarajuću zaštitnu opremu i potpuno poštovanje preporuka za socijalno distanciranje.„Od početka pandemije COVID-19, mi u IKEA Srbija dali smo sve od sebe da odgovorimo na potrebe mnogih ljudi. Iako je naše poslovanje snažno pogođeno trenutnom situacijom, želeli smo da učinimo sve što je u našoj moći kako bismo zaštitili egzistenciju naših kolega, istovremeno održavajući kontinuitet poslovanja u ovom vanrednom periodu. Naš apsolutni prioritet ja da svoje zaposlene zaštitimo do kraja ove krize i, kao što je to slučaj danas, omogućimo da većina njih radi puno radno vreme i prima punu platu“, kaže Strahinja Urošević, direktor robne kuće IKEA Beograd. Švedska kompanija uložila je i dodatni napor za pomoć́ u vanrednim situacijama, izdvojivši 20 miliona dinara donacija u robi za zdravstveni sistem i podršku zajednici u Srbiji. U partnerstvu s vladinim institucijama, IKEA je doprinela adaptaciji Sportskog centra Čair u Nišu u privremenu bolnicu za 260 pacijenata sa blažim simptomima korona virusa. Osim toga, kompanija je kroz saradnju sa UNDP-om i Crvenim krstom donirala veliki broj kreveta, dušeka i tekstilnih proizvodaza podršku karantinskim centrima širom zemlje, a obezbedila je i posude za hranu kako bi ljudi u karantinu mogli da dobiju svoje obroke.

Srbija

Voćari imaju šansu za izvoz, problemi veliki

Proizvodnja voća i povrća u Srbiji nastavlja se i tokom pandemije korona virusa, jer postoji povećana tražnja, a intenzivno se radi i na realizaciji svih ranije ugovorenih poslova uprkos povećanim troškovima u lancu snabdevanja, transportu, otežanom kretanju radnika, kao i manjku radne snage, rečeno je danas na onlajn panelu Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).Gubici na tržištu postoje usled prestanka rada ugostiteljskog sektora i pijaca, dok su maloprodajni lanci morali da prilagode poslovanje skraćenom radnom vremenu, čemu su i dobavljači morali da se prilagode, rečeno je na panelu koji je održan u sklopu Projekta za konkurentnu privredu, u okviru inicijative „Svet hoće domaće“.Na panelu „Industrija svežeg voća i povrća: prepreke i prilike u doba krize“ istakuto je i da izvoz ipak nije zaustavljen, uprkos neizvesnosti vremena potrebnog za isporuku, kao i za proveru dokumentacije.Glavnu šansu, kako je naglašeno, predstavlja veći plasman robe na domaćem tržištu i izvoz u zemlje koje trenutno ne mogu da uvoze robu iz Španije, Italije i drugih zemalja koje su značajnije pogođene virusom.„Ministarstvo poljoprivrede intenzivno radi na rešavanju svih prepreka kako bi proizvođači mogli kontinuirano da rade. Tome doprinosi ubrzavanje procesa izdavanja dozvola za kretanje, pomoć starijim poljoprivrednicima, a velika očekivanja imamo i od Elektronske pijace Srbije koja je počela sa radom pre nekoliko dana i koja će značajno unaprediti plasman proizvoda u ovim otežanim okolnostima“, rekao je rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane Ministarstva poljoprivrede Branislav Raketić.Podseća se i da inicijativa „Svet hoće domaće“, pokrenuta septembra 2018, predstavlja važno mesto za promociju i edukaciju domaćih proizvođača visokokvalitetne hrane.Prateći trenutne okolnosti, USAID-ov Projekat za konkuretnu privredu, kroz seriju ovih onlajn panela nastaviće da podržava lokalnu prehrambenu industriju, ukazujući na ključna pitanja i pomažući proizvođačima da se lakše snađu u trenutnoj situaciji, navedeno je u saopštenju.

Svet

Britanska ekonomija u ovom kvartalu manja za trećinu ako pandemija potraje

Produženje mera za suzbijanje širenja koronavirusa u Velikoj Britaniji moglo bi u ovom kvartalu izazvati smanjenje ekonomije za 35 odsto i porast broja nezaposlenih za više od dva miliona, a budžetski deficit bi mogao biti najveći od Drugog svetskog rata, piše Blumberg (Bloomberg).Prema scenariju Službe za budžetsku odgovornost (OBR), nevladinog javnog tela koje je osnovao Trezor Ujedinjenog kraljevstva, ukoliko Velika Britanija ostane pod strogim merama još tri meseca, realni bruto-društveni proizvod (BDP) u drugom kvartalu pao bi za 35 odsto, premda bi se ubrzo oporavio.Nezaposlenost bi u istom periodu sa trenutnih 4 porasla na 10 odsto, a vlada bi u tekućoj fiskalnoj godini morala da se zaduži za dodatnih 218 milijardi funti (250 milijardi evra).To bi povećalo deficit u budžetu na 273 milijarde funti (314 milijardi evra), odnosno sa trenutnih 2 na 14 odsto BDP-a.Ovo odražava i troškove Vladinog paketa za pomoć i udar na poreske prihode usled ekonomskog pada. OBR te prognoze smatra "referentnim scenarijem", jer nije poznato koliko dugo će vanredne mere trajati."Trenutni troškovi Vladinih mera su možda visoki, ali možemo biti sigurni da bi cena odsustva akcije na kraju bila mnogo veća", piše u OBR-ovoj analizi.Vlada britanskog premijera Borisa Džonsona ponudila je pomoć od 60 milijardi funti (69 milijardi evra) za direktnu podršku kompanijama i pojedincima pogođenim strogim ograničenjima, koja traju duže od tri nedelje.Pomoć Vlade uključuje isplatu 80 odsto plata onih koje su poslodavci poslali na privremeno odsustvo, kao i veću podršku za nezaposlene.  Britanski ministar finansija i privrede Riši Sunak je odgovarajući na OBR-ov izveštaj rekao da će udar na ekonomiju biti "veoma značajan", kao i u svim ekonomijama u svetu.Prema poslednjim procenama ekonomista sa kojima je razgovarao Bloomberg, britanska ekonomija će se ove godine smanjiti za 5 odsto, a tokom naredne dve godine će se oporaviti, uz prosečan rast od 3 odsto.

Svet

EU zabrinuta zbog objavljivanja ličnih podataka zaraženih u Crnoj Gori

Evropska unija izrazila je zabrinutost zbog objavljivanja poverljivih podataka o osobama inficiranim koronavirusom u Crnoj Gori i očekuje brzu reakciju države, javlja Radio-televizija Crne Gore (RTCG).Portparol Evropske komisije Ana Pisonero Hernandez izjavila je da Komisija očekuje brzu i efikasnu istragu."Sa velikom zabrinutošću smo primetili kršenje poverljivosti ličnih podataka osoba inficiranih Kovidom-19. Očekujemo brz i odlučan odgovor crnogorskih vlasti. Početni korak koje je tužilaštvo preduzelo mora se efikasno nastaviti", rekla je Pisonero Hernandez.Kako piše Euraktiv, jedan od zaposlenih u sektoru za informacione tehnologije Doma zdravlja u Podgorici uhapšen je zbog sumnje da je objavio lične podatke obolelih od koronavirusa i određen mu je pritvor do 30 dana.Uhapšen je zbog sumnje da je neovlašćenim kolegama prosledio spisak obolelih. Spisak sa imenima 67 obolelih, kao i njihovim matičnim brojevima, pojavio se na društvenim mrežama.Nelvadine organizacije su oštro reagovale, a Vlada Crne Gore zatražila je hitnu istragu.Evropska komisija je u vezi s tim pozvala vlasti Crne Gore da nađu pravu meru poštovanja slobode izražavanja."EU poziva crnogorske vlasti da nađu pravi balans između poštovanja slobode izražavanja i proporcinalno postupaju kada pokušavaju da izbegnu širenje panike i lažnih vesti u ovim teškim trenucima. Sloboda izražavanja je fundamentalna vrednost EU i krucijalni element procesa pristupanja Crne Gore EU", saopštila je Komisija.

Srbija

Ono što vidimo na ekranu nije obrazovanje za 21. vek

Intervju sa Aleksandrom Baucalom, profesorom razvojne psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, za podcast “Dan posle”Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Aleksandar Baucal o deci u vanrednom stanju (AUDIO)Jedan od izazova koje ova vanredna situacija postavlja pred decu jeste i ugrožavanje privatnosti. U kući im je sad teže da se na neko vreme izoluju od ostalih ukućana, a pojavio se i novi potencijalni problem sa slanjem video-snimaka i fotografija u okviru onlajn nastave, gde isto postoje određeni rizici -- neko dete možda neće baš želeti da njegovi snimci budu dostupni u Vajber grupama sa hiljadama članova. Kako ih tu zaštititi?Aleksandar Baucal: Prvo, hajde da razdvojimo onlajn okruženje i porodično okruženje. Dakle, u onlajn okruženju važe ista pravila kojih treba da se pridržavamo i van ove situacije. Čim Vaša deca počnu da koriste telefone i društvene mreže, već je pravi trenutak da sa njima razgovarate o tome koje su moguće opasnosti, i šta je neka vrsta kućnog reda kada ste u digitalnom prostoru. Tako da u ovoj situaciji samo treba da primenjuju ista ta pravila koja je već trebalo da nauče. Što se tiče onlajn nastave, treba imati poverenja da Ministarstvo i škole koriste određene servise, koji ipak imaju neki razuman nivo sigurnosti. Naravno, sad je pitanje šta se tačno koristi -- ali, s druge strane, treba imati razumevanja i za škole i za Ministarstvo, jer niko nije ušao u ovu situaciju spreman. Niko je nije očekivao, i niko nije mogao da napravi čitav novi sistem za bezbednu onlajn komunikaciju. Zato mislim da u ovoj situaciji je važno da nastavnici, i roditelji pre svega, obrate pažnju na moguće pretnje po privatnost. Dakle, da vode računa koja se platforma koristi, i ko je sve u toj grupi, ako je to Vajber grupa. Ako je to Gugl učionica, onda ko se registrovao, i na koji način se to proverava -- ko sve može da vidi, recimo, taj snimak koji šalje njegovo dete.Što se tiče privatnosti u porodici, to je možda najosetljivije pitanje za tinejdžere, jer oni imaju određenu razvojnu potrebu za privatnošću. Ukoliko im je u kući moguće obezbediti da imaju svoju sobu, onda je ta soba svet njihove privatnosti. Čak i ako to nije moguće, oni su dovoljno zreli da mogu da budu u svom svetu, iako su fizički sa nama. U tom slučaju im treba obezbediti određeno slobodno vreme -- vreme koje će provesti sami sa sobom ili sa svojim drugarima, preko društvenih mreža.Kad smo već pomenuli onlajn nastavu… To je nešto što je potpuno novo iskustvo, i nama kao zemlji, odnosno našem obrazovnom sistemu, a takođe i deci i roditeljima. Kakva su dosadašnja iskustva -- šta su se pokazali kao plusevi, a šta kao minusi?AB: Veliki plus je to što su Ministarstvo i nastavnici reagovali tako brzo -- ako me sećanje ne vara, mislim da je bilo samo jednog dana kada nije postojala neka aktivnost. To je veliki plus, jer je naš sistem, i naše društvo, često vrlo inertno i reaguje se prilično sporo, s puno lutanja. I ovde je, naravno, bilo lutanja, ali to je sasvim normalno -- jer niko, kažem, nije mogao da očekuje, niti da se pripremi za situaciju u kojoj se nalazimo. Čitav obrazovni sistem se našao na nekom nepoznatom terenu. Dakle, sve što bismo na ovu temu mogli da kažemo za cilj ima da istakne šta bi u budućnosti moglo da se unapredi, a ne da se bilo kome nešto zameri.Ipak, ono što je minus, to je da su sada roditelji -- i deca, naravno -- dodatno opterećeni obrazovanjem, iako deluje da imaju manje časova i manje angažovanja. Kad je u pitanju nastava preko TV ekrana, tu je dete u jednoj vrlo neobičnoj situaciji. U normalnim okolnostima, kad je ono u školi, tu je nastavnik koji pomaže detetu da usmeri svoju pažnju ka onome što se dešava u učionici, i onome što se uči. Takođe, tu su i druga deca, koja isto gledaju tog nastavnika i paze na času. Međutim, kada je dete samo pred ekranom, ono mora unutar sebe da ima kapacitet da usmeri svoju pažnju -- da ne odluta, nego da prati, uči, zapisuje... Tako da ovakav sistem rada zahteva mnogo više od dece nego redovna škola, i mislim da je veliki broj dece imao problem i sa motivacijom, i sa praćenjem i razumevanjem.Druga stvar je da u toj situaciji roditelji, u stvari, moraju da zamene nastavnike, i tu su oni dobili dodatnu ulogu. Oni moraju da obezbede da dete vodi računa, da prati nastavu i moraju redovno da proveravaju koji su domaći zadaci, i tako dalje… Što se tiče nastavnika -- u nekim slučajevima su se nastavnici koji predaju istim odeljenjima dogovarali o količini  zadataka koje daju deci, a u drugim, izgleda, ta koordinacija između nastavnika nije bila baš uspešna, pa neki roditelji signaliziraju da su njihova deca dobijala od svakog nastavnika, po njihovoj proceni, preveliki broj domaćih zadataka, koji onda previše opterećuje i decu i porodicu.Tako da tu očigledno ima nekih stvari koje nisu bile najuspešnije, ali kad se uzme u obzir to da smo se ovako iznenada našli u ovoj situaciji, i da pre toga nismo imali nikakva, ili smo imali vrlo minimalna iskustva s digitalnom nastavom, možemo da kažemo: “OK, skočili smo u bazen -- ne plivamo baš za umetnički dojam, ali ostali smo s glavom iznad vode i doplivali do drugog kraja.” Sada ovo iskustvo treba da bude prilika da se dalje razmišlja o tome kako pripremiti obrazovni sistem za situacije kao što je ova, a još važnije -- kako iskoristiti iskustva s digitalnom nastavom, koja su se stekla u ovoj iznudici, u redovnoj nastavi, kakva će biti kad se svi vratimo u normalne okolnosti.Sad smo već prešli u ono zbog čega ova emisija nosi naziv “Dan posle”. Dakle, nas pored ove sadašnje situacije, i svih njenih aspekata, interesuje i kako će se ona odraziti na svet posle vanrednog stanja i pandemije. Kako će izgledati naš obrazovni sistem kad sve ovo prođe?AB: Jedna opcija je svakako da će se sve samo vratiti na staro, i kad je u pitanju obrazovanje. Ta opcija nije malo verovatna, ona je, štaviše, veoma verovatna -- zato što je obrazovanje jedan glomazni sistem, u kome postoji jaka tradicija. Dakle, ono što se dešava u školi, a to sada  vidimo na TV ekranima -- taj način školovanja i učenja je nešto što traje decenijama, i tu postoje generacije i generacije nastavnika koji su školovani da rade na taj način. U obrazovanju postoji jedna jaka inercija, i ona će se aktivirati kada se sve vrati u neke normalne okolnosti, i zato postoji velika verovatnoća da će se obrazovanje posle krize vratiti u stare tokove. Međutim, taj povratak u normalne okolnosti sada pruža jedan prostor da se ta jaka tradicija makar eventualno obogati praksama, iskustvima i modelima koji su izgrađeni kroz ovaj period. Ipak, pitanje je da li će to moći da bude na nivou čitavog obrazovnog sistema, ili će sve ostati na nivou pojedinačnog nastavnika. Naravno da je bolje ako to postane jedna promena koja će da bude opšta za sve škole, i za sve nastavnike i učenike, ali nisam siguran koliko je to verovatno. Da bi se to desilo, neko bi morao da ima jasan plan. Morao bi da zna kakvu promenu hoće, i za koje od ovih novih praksi koje su se sad razvile želi da budu deo te neke “nove normalnosti” u koju ćemo se vratiti. Kako Ministarstvo u ovom trenutku jeste preokupirano time kako da se “preživi”, pod znacima navoda, ova situacija, moguće je da će oni u tu fazu “dana posle” ući pre svega s jednim osećanjem umora -- da su, eto, preživeli ovu krizu, i da će onda podržavati taj povratak na staro. Naravno, bila bi šteta da se sve ono što smo u ovoj situaciji naučili i saznali ne iskoristi da se obrazovanje malo unapredi, ali ne bih mogao da kažem da ne bih razumeo ukoliko se nakon ove krize škole budu vratile na staro.Šta bi od ovih iskustava, vezanih za onlajn nastavu i nastavnike sa ekrana, moglo da bude najzanimljivije, ili najizazovnije za dalje razvijanje i primenu? Bilo je nekih komentara da deca sadašnje generacije vrlo zanimljivo komuniciraju sa nastavnicima sa ekrana -- da, na primer, kad im nastavnik sa ekrana nešto priča, kada im zadaje zadatke i kaže: “Deco, je l’ ste to uradili?”, oni odgovaraju ekranu “Jesmo!” ili “Nismo!”AB: Ja se nadam da mi sada razgovaramo o mlađoj deci (smeh). Ako razgovarate sa ekranom, a stariji ste...To je onda već zabrinjavajuće (smeh).AB: Da, ne sluti na dobro (smeh)… Na primer, neki od tih časova su bili vrlo zanimljivi. Recimo, ako je u pitanju čas istorije ili biologije, mi tu vidimo da bi bilo dobro ukoliko bi obrazovni sistem imao jednu bazu takvih snimljenih tematskih celina, u kojima, eto, neki dobar nastavnik biologije na lep način objašnjava ćeliju kao jednu tematsku jedinicu. Taj jedan snimak od petnaest minuta bi, onda, mogao da bude resurs za sve nastavnike koji će svojim učenicima predavati tu lekciju. Oni bi taj film mogli da prikažu svojim đacima, ili da ga deca čak pogledaju kao deo domaćeg zadatka, pa da, kad dođu u školu, taj nastavnik iskoristi ono što TV nastava nema -- a to je interakcija i komunikacija. Potom taj nastavnik na času može da porazgovara sa decom, i da ih pita šta su razumeli, šta im je bilo teško, kao i da im da neke dodatne primere i objašnjenja. Dakle, to može biti jedna dobra stvar, odnosno jedan resurs koji bismo preneli iz ove situacije u budućnost. Druga stvar je korišćenje digitalnih servisa. Sada je, na primer, veliki broj nastavnika otkrio da može da pošalje domaći zadatak preko Gugl učionice, i to je jedan način da mi digitalno obrazovanje ugradimo u veliki broj predmeta. Međutim, ono što definitivno mislim da smo primetili, jeste to da je naša škola dominantno predavačka. Dakle, ono što mi vidimo sa naših TV ekrana prosto nije obrazovanje za 21. vek. Mi sada možemo da vidimo da se deci u školi uglavnom prikazuje jedno visokoapstraktno i složeno naučno znanje, i da deca često ne mogu to da prate, niti razumeju zašto je važno da to nauče. Mislim da je sada veliki broj roditelja imao prilike da vidi kako pretežno izgleda nastava u našim školama, i da obrazovanje koje je u velikoj meri takvo na neki način nije relevantno za buduće živote njihove dece. Tako da, iako ta stvar nije vezana za ovu situaciju, mislim da ona može biti korisna. Sada smo svi mi, kao građani, razumeli šta to deca uče u školi -- i, što je važnije, na koji način se uči u školi -- i to možda može biti dobra platforma da se o tome pokrene jedna malo šira diskusija.A budućnost nosi gomilu novih problema -- od mogućih novih pandemija, preko klimatskih promena, do društvenih, na koje se sve treba prilagođavati...AB: Tako je. Evo, mene je, recimo, iznenadilo to što, od svih časova koji su bili na televiziji, nijedan nije imao veze sa ovom trenutnom situacijom. A ona je, na primer, mogla da se iskoristi za neko predavanje iz geografije… Zaista mislim da su u ovoj celoj situaciji mogli da nađu dosta inspiracije. Međutim, naša škola se tu zaista pokazala kao nekako odvojena od života, i nastavnici su nastavili da predaju sve ono što bi predavali i inače. Da je obrazovni sistem reagovao, to je moglo da bude drugačije. Recimo, ako je ionako trebalo da deca uče nešto o ćelijama, ili o virusima -- onda su mogla da uče nešto o tome šta je taj virus korona, i kako on utiče na našu ćeliju...  Trebalo je da iskoristimo priliku da povežemo ono što učimo sa onim što nam se trenutno dešava.

2020

Visa i Raiffeisen organizuju konkurs za podršku malim i srednjim preduzećima

Visa i Raiffeisen banka organizuju konkurs na kom će 50 mali i srednjih preduzeća u Srbiji moći da dobiju besplatnu izradu takvog onlajn servisa, uz besplatno jednogodišnje održavanje stranice, kao i brojne druge pogodnosti, navodi se u saopštenju.Dve finansijske institucije navode da konkurs traje do 21. juna, a da na njega mogu da se prijave pravna lica sa sedištem u Srbiji kojima je je internet prodavnica neophodna za dalji razvoj. Pored toga, biće obezbeđene usluge profesionalnog fotografa i obrade fotografija proizvoda, uputstva i obuke za korišćenje same platforme za prodaju, obezbeđivanje i podešavanje SSL sertifikata, odnosno protokola za sigurnu razmenu podataka na sajtu i online prodaju, kao i SEO optimizacija sadržaja (prilagođavanje sadržaja za bolje pozicioniranje sajta na online pretrazi).Svake sedmice stručna komisija će birati po pet preduzeća koja na najbolji način zadovoljavaju kriterijum kvaliteta dostavljenog poslovnog plana, i koja će dobijati pakete podrške. Pobednici konkursa će nakon završetka nedelje u kojoj su dostavili prijave, a najkasnije u roku od pet radnih dana od završetka iste, biti obavešteni o svojoj nagradi. Učesnici u konkursu su obavezni da dostave sve informacije koje su zahtevane u formularu za učestvovanje na ZVANIČNOJ STRANICI. U saopštenju se navodi da su mikro, mala i srednja preduzeća okosnica razvoja privrede, a da samo u Srbiji posluje preko 100.000 porodičnih kompanija koje zapošljavaju preko 1.100.000 ljudi.Dodaje se i da se poslovanje sve više prebacuje na internet, o čemu svedoči podatak da je onlajn kupovina u Srbiji zabeležila 2019. godine zabeležila međugodišnji skok od 32,8 odsto, kao i da je oko 1,8 miliona građana kupovalo na ovaj način razne proizvode."Zainteresovanost za online kupovinu raste iz godine u godinu, jer potrošači mogu na brz i efikasan način da nabave željene proizvode - iz udobnosti doma, u bilo koje doba dana ili noći. Firme koje nude e-trgovinu imaju priliku da smanje troškove i privuku nove kategorije potrošača, zahvaljujući jednostavnom pristupu širokom spektru roba i usluga”, rekao je generalni direktor kompanije Visa za Jugoistočnu Evropu Vladimir Đorđević.On je naveo i da ovim projektom žele da podstaknu mala i srednja preduzeća da usvoje inovativne načine prodaje i tako unaprede svoje poslovanje.„Mikro i mala preduzeća i preduzetnici su stub naše privrede, ali istovremeno i njen najosetljiviji deo, posebno u izazovnim vremenima kao što je ovo. Zato je banka želela da im pokaže da mogu da računaju i na ovaj vid pomoći, ne samo kroz zvanične mere podrške sektoru MSP, koji ćemo takođe podržati. Online prodaja je već dugo najbolji način za plasiranje proizvoda za različite sektore privrede, a u novim okolnostima u toku i nakon prestanka pandemije, njen udeo u ukupnoj prodaji će dodatno rasti", kazao je Petar Jovanović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Raiffeisen banke. Jovanović je ocenio da je važno da svi mali privrednici koji mogu iskoriste prednosti e-trgovine, odnosno što pre steknu neophodna znanja, veštine, ali i tehničku podršku za onlaj prodaju.