Najnovije

Vesti iz izdanja

Ptice u doba korone

Možda je zaista gavran, a ne grlica, glavni junak  priče o Nojevoj barci? Bolji je letač i pametniji od grlice. Po toj teoriji, Noje je iz marketinških razloga glavnu ulogu poverio grlici. I zais...

Vesti iz izdanja

I subvencije i gubici

Tokom prošle godine 549 javnih preduzeća napravilo pet miliona evra gubitka uz 244 miliona evra subvencija, dok su tokom 2018. godine javna preduzeća u zbiru ostvarila pozitivan poslovni rezultat, pok...

Vesti iz izdanja

Simptomi poznog kapitalizma

Sada је kriva korona – strukturne anomalije sistema volšebno će biti zaboravljene, dok će ekonomski model razvijenih zemalja ostati neupitan. Upravo pandemija može biti okidač za „kapitali...

Svet

Najk pokrenuo ‘Don’t Do It’ kampanju protiv rasizma u SAD

Kompanija Najk, koja je poznata po svojoj kampanji "Just Do It", pokrenula je novu kampanju "Don't Do It", sa ciljem da doprinese u borbi protiv rasizma u Sjedinjenim Američkim Državama. Kompanija je u petak postavila video sa porukom da se ne treba pretvarati da se rasizam ne dešava u Americi i da ne treba prihvatiti situaciju u kojoj se oduzimaju životi nevinih ljudi."Nemoj misliti da se ovo neće tebi desiti, nemoj sedeti i biti tih. Nemoj misliti da ne možeš biti deo promene, hajde svi da budemo deo promene", navodi se u poruci kompanije Najk. Najk je ovu kampanju pustio četiri dana nakon što je preminuo Đžorđž Flojd u Minesoti, posle hapšenja i brutalnosti policije, koja je izazvala proteste u SAD. Flojd je preminuo nakon što mu je policajac držao koleno na vratu prilikom hapšenja, dok se čovek borio da dođe do daha i žalio da ne može da diše. Policajac je uhapšen u petak i optužen za ubistvo. View this post on InstagramA post shared by Nike (@nike) on May 29, 2020 at 3:50pm PDT

Srbija

Montažna korona terasa – projekat studentkinja iz Beograda konkuriše za nagradu

Projekat montažne terase studentkinja master studija arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Sandre Ojdanić i Isidore Nikolić, u izboru je za nagradu na konkursu Coronavirus Design Competititon, koji je organizovao DesignClass by GoArchitects, piše Gradnja.rs.Pored glavne nagrade žirija, dodeljuje se i Designer’s Choice Award. Glasanje traje do 15. juna, a nagradu dobija pet radova sa najvećim brojem glasova. Rad Sandre i Isidore je jedini iz Srbije, odnosno sa Balkana koji učestvuje u ovom dizajnerskom takmičenju.Njihov rad pod nazivom Parasiterrace je odgovor na fenomen nedostatka prostora terase u stanovima u urbanim područjima. To su montažne terase koje se kače na postojeću arhitekturu. Parasiteterrace je predviđena za korišćenje i nakon pandemije.Zamišljeno je da korisnik samostalno naručuje i montira terasu. Glasanje za Sandru i Isidoru moguće je na ovom linku. 

Svet

Gugl odlaže predstavljanje najnovijeg Androida zbog protesta u SAD

Kompanija Gugl (Google) saopštila je danas da će odložiti planirano predstavljanje beta verzije Androida 11, svog najnovijeg operativnog sistema za mobilne uređaje, usled nasilnih protesta koji se trenutno dešavaju u Sjedinjenim Američkim Državama."Uzbuđeni smo i želimo da kažemo više o Androidu 11, ali sada nije vreme za slavlje", navodi se u poruci objavljenoj na veb-sajtu Android divelopera koju prenosi Rojters (Reuters).Prvobitno je planirano da se predstavljanje nove iteracije najčešće korišćenog operativnog sistema za pametne telefone održi predstojeće srede, a iz Gugla najavljuju da će "uskoro" objaviti više detalja o novom Androidu, bez precizranja datuma.Protesti se dešavaju u više gradova u SAD zbog ubistva Džordža Flojda, Afroamerikanca koji je umro u pritvoru nakon što ga je policajac koji ga je privodio davio kolenom na zemlji, što je zabeleženo i na video snimku.

Srbija

New Energy Solutions planira gradnju još jednog vetroparka u Južnom Banatu

Kompanija "New Energy Solutions" planira da na područuju Južnog Banata izradi još jedan vetropark, ovaj put u blizini Crepaje, sa 31 vetrogeneratora ukupne snage oko 22 megavata i trafo-stanicu adekvatnog napona i snage, prenosi portal eKapija.Maksimalna visina vetroturbine sa lopaticom u gornjem položaju iznosi oko 230 metara, prostor na kome je park predviđen se nalazi izvan građevinskog područja naselja i čini ga poljoprivredno zemljište sa kanalskom mrežom za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta i mrežom atarskih puteva."U Planu detaljne regulacije, koji je odeljenje za urbanizam Opštine Kovačica stavilo na rani javni uvid, navodi se da je cilj izrade plana stvaranje planskog osnova za izgradnju vetrogeneratorskog postrojenja, kao i drugih energetskih postrojenja koje proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora", navodi eKapija.Planom će se predvideti saobraćajni pristup, preko postojećih atarskih i pristupnih puteva, definisaće se trase i kapaciteti mreže infrastrukture neophodne za funkcionisanje kompleksa.Ista kompanija je prošle godine u istoj oblasti otvorila Vetropark Kovačicu, prvu potpuno novu elektranu priključenu na elektro-mrežu Srbije u periodu od tri decenije."New Energy Solutions" je tom prilikom rekonstruisala više od 40 kilometara puteva.Ukupna vrednost investicije u Vetropark Kovačica bila je 189 milona evra, a to postrojenje ima 38 instaliranih vetrogeneratora, a sa svojom snagom od 104,5 megavata proizvodi struju za više od 68.000 domaćinstava.

Srbija

Jan Lundin (Ambasador Švedske): Investitori pažljivo prate tok reformi u Srbiji

Rizici za investicionu klimu uključuju neefikasno pravosuđe, dokazanu korupciju na svim nivoima, kao i preostale elemente neformalne ekonomije. Zakonodavstvo je donelo mnogo zakona sa ciljem  poboljšanja oblasti kao što su izdavanje građevinskih dozvola, zakon o radu, javne nabavke i inspekcijski postupci, ocenjio je Jan Lundin, ambasador Kraljevine Švedske u Srbiji, za najnoviju ediciju Nove ekonomije "Investicije u Srbiji 2000-2020".U 2019. godini Srbija je imala dotok stranih direktnih investicija od preko tri milijarde evra. Kako Srbija deluje kao investiciona destinacija? U investicionoj klimi u Srbiji primećuju se umerena poboljšanja u poslednjih nekoliko godina, prvenstveno vođena nedavnim makroekonomskim reformama, povećanom stabilnošću finansija, boljom fiskalnom disciplinom, kao i zbog opredeljenosti Srbije za pristupanje Evropskoj uniji (EU), što omogućava širok niz (spektar) podsticaja za zakonske promene koje vode poboljšanju poslovne klime. Međutim, u Srbiji postoje izazovi kojih investitori iz Švedske i drugih zemalja treba da budu svesni. Najvažnije od svega, potreban je napredak u oblasti vladavine zakona i borbe protiv korupcije. Takođe zabrinjavajući su slučajevi mogućnosti vršenja političkog uticaja na odluke različitih regulatornih agencija. Srbija bi takođe trebalo da pojača napore u restrukturiranju državnih kompanija, radi uvođenja boljeg upravljanja i usluga koje ove kompanije pružaju.Švedska i druge zemlje, kao i međunarodne finansije institucije su spremne da pomognu Srbiji u ovom procesu.Na koje prednosti investiranja u Srbiji ukazujete potencijalnim investitorima iz Švedske, a na šta ih upozoravate? Nedavni tok brojnih direktnih stranih investicija služi kao jasan dokaz da Vlada Srbije daje važan prioritet privlačenju investitora.Sudeći po našem kontaktu sa švedskim investitorima koji su ili već uložili u Srbiju ili to tek žele da učine, većina njih ima generalno pozitivan stav o Srbiji, ističući njenu  stratešku lokaciju, visoko obrazovanu i pristupačnu (jeftinu) radnu snagu, dobro poznavanje jezika, kao i širok niz investicijskih podsticaja i aranžmana o slobodnoj trgovini sa mnogim tržištima u regionu i u Evropi. Kao što je spomenuto u prethodnom pitanju, rizici za investicionu klimu uključuju neefikasno pravosuđe, dokazanu korupciju na svim nivoima, kao i preostale elemente neformalne ekonomije.Zakonodavstvo je donelo mnogo zakona sa ciljem  poboljšanja oblasti kao što su izdavanje građevinskih dozvola, zakon o radu, javne nabavke i inspekcijski postupci. Mi smo takođe svesni toga da za implementaciju ovih važnih reformi koje pomažu poboljšanju poslovnog okruženja, treba vremena. Često je to spor proces, međutim Švedska je rešena da Srbiji na tom putu pomogne.Kako ocenjujete saradnju srpske i švedske privrede u prethodnom periodu i da li ima prostora za napredak i povećane investicija? Ovo je 103. godina naših neprekidnih diplomatskih odnosa uz konstantan doprinos stabilnim odnosima i uvažavanjima između naše dve zemlje.To je takođe uticalo na stalni rast međusobnih trgovinskih i ekonomskih veza. Danas imamo skoro 200 kompanija koje posluju u Srbiji i koje imaju švedsko-srpski kapital i zapošljavaju nekoliko hiljada radnika.Mnogi od njih razmišljaju o proširenju svog poslovanja reinvestiranjem u Srbiju. Ostali razmišljaju o uspostavljanju svog poslovnog prisustva u Srbiji.Ako Vlada Srbije nastavi na svom reformskom putu tokom procesa pristupanja EU, mogućnosti ulaganja i poslovanja mogu da nastave sa rastom u narednom periodu. Sektori koji bi mogli biti najatraktivniji za švedske kompanije uključuju zaštitu životne sredine (posebno otpada, otpadnih voda, energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije itd.), rudarsku tehnologiju, informacione i komunikacione tehnologije (IKT) uključujući digitalne usluge, zdravstvenu zaštitu i proizvodne procese.Sistem privlačenja stranih investicija subvencijama radnih mesta daje rezultate, ali uglavnom se radi o investitorima koji koriste radno intenzivne tehnologije. Da li je to odgovarajući sistem za privlačenje investicija tokom digitalne revolucije? Poslednjih godina Vlada Srbije se obavezala na ekonomski rast otvaranjem novih radnih mesta i u mnogim slučajevima subvencije za posao se nude kao jedna od mera za rešavanje dugogodišnjih pitanja vezanih za spori prelazak zemlje na tržišno orijentisanu ekonomiju.Drugi napor je usmeren na korišćenje digitalnih usluga za određene funkcije (npr. elektronsko izdavanje građevinskih dozvola, e- potpisa i mnogih drugih e-usluga). Iako digitalizacija još nije donela značajnije poboljšanje poslovnih procesa, dugoročno će to dovesti do poboljšanja investicione klime u celini.Jedan takav primer je projekat započet 2019. godine, a finansirao ga je Sida za pomoć Republičkoj geodetskoj upravi u Srbiji da razvije digitalni nacionalni registar lokacija za investiranje, kako bi investitori mogli da pristupe  svim potrebnim informacijama na jednom mestu na internetu. Takođe investitori bi trebalo da nastave pažljivo da prate sprovođenje reformi Vlade Srbije i da budu dobro informisani o aktuelnim dostupnim vladinim investicionim i podsticajnim programima.Švedska je poznata po velikom udelu obnovljivih energija (OIE) u proizvodnji električne energije. Kako je Švedska postigla ovako visok nivo učešća OIE i kako je to uticalo na švedsku ekonomiju? Dugoročna i predana politička reforma, usklađena sa investicijama i ekonomskim instrumentima  je uspešno povećala upotrebu zelenih tehnologija i posao švedske čiste tehnologije je u tom polju bio vrlo aktivan (uspešan). Sve ovo zajedno je omogućilo Švedskoj da postane prva zemlja u Evropi koja je ispunila ciljeve obnovljive energije koje je postavila EU. Skoro 50 odsto proizvodnje energije u Švedskoj sada dolazi iz obnovljivih izvora i mnogo toga se dešava na polju šire upotrebe biogoriva, naročito za proizvodnju električne energije i grejanja, kao i u šumarskoj industriji.Poslednjih godina smo takođe videli povećanje broja upotreba toplotnih pumpi. Najvažniji domaći obnovljivi izvori energije su biogoriva, mada organski otpad iz domaćinstava i industrije takođe predstavlja važan deo. Ova dva izvora su takođe glavna goriva koja se koriste u sektoru daljinskog grejanja, koje snabdeva grejanjem  93% svih stambenih zgrada i 83% svih poslovnih zgrada.Kakva iskustva iz oblasti zaštite životne sredine u Švedskoj mogu biti primenjena u Srbiji, posebno u pogledu emisija gasova sa efektom staklene bašte, s obzirom na to da se oko tri četvrtine električne energije stvara iz uglja ovde?   Postoji široka ekspertiza švedskih čistih tehnologija u vezi sa biološkim otpadom, energetskom efikasnošću, toplotnim pumpama i biogorivima - pogledajte: https://swedishcleantech.com/about-us/  Ambasada Švedske u Srbiji, zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine i UNDP sada sprovodi plan za biološki i zeleni otpad koji ima važnu ulogu u smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte: http://inovacije.klimatskepromene.rs/sr/biovaste-challenge/ U Srbiji postoje izazovi kojih investitori iz Švedske i drugih zemalja treba da budu svesni. Najvažnije od svega, potreban je napredak u oblasti vladavine zakona i borbe protiv korupcije