Najnovije

Svet

U Hrvatskoj skoro 40.000 zahteva za moratorijum na otplatu kredita

Do sada je u Hrvatskoj zahtev za odlaganje otplate kredita podnelo oko 30.000 građana i preko 9.400 preduzetnika, saopštilo je Hrvatsko udruženje banaka, a prenosi portal SEEbiz.Najveći broj zahteva za moratorijum odnosi se na nenamenske kredite, a manji broj na stambene. Direktor Hrvatskog udruženja banaka (HUB) Zdenko Adrović izjavio je da su banke u Hrvatskoj u kratkom roku prilagodile poslovanje i očekuje da će broj zahteva rasti."U ovom trenutku za mere odlaganja plaćanja prijavilo se gotovo 40.000 građana i preduzetnika, a s obzirom na to da su procedure za podnošenje zahteva nedavno pokrenute, očekujemo da će ta brojka znatnije rasti. Banke u skladu s postojećim modelom imaju mogućnost da pojedinačno pristupaju svakom zahtevu i verujem da će pronaći zadovoljavajuća rešenja za klijente koji su najviše pogođeni ovom krizom“, rekao je Adrović.Model odlaganja plaćanja kredita od šest meseci produžen je za najugroženije sektore. Za turistički sektor će trajati do naredne sezone, što je duže od ranije predloženih 12 meseci.Moratorijum koji banke sprovode tokom trajanja vanredne situacije nije standardan, jer je omogućen velikom broju klijenata, kojima se dok moratorijum traje ne naplaćuju glavnica i kamata. Isključivo se obračunava redovna kamata, bez zateznih kamata i drugih troškova koji važe za redovno ugovaranje moratorijuma na kredite.HUB smatra da je potrebno sagledati opštu situaciju i da treba voditi računa o očuvanju ekonomske sfere i banaka, kao "krvotoku svake prirede"."Destabilizovan finansijski sistem ne bi mogao osigurati podršku izlasku iz krize, niti bi imao kapacitet za pomoć onima kojima je to najpotrebnije u ovoj situaciji", kaže Adrović.Samo 6 odsto građana Srbije nastavilo da plaća kredite

2020

Lesaffre donirao 1,5 tona kvasca

Kompanija Lesaffre Srbija donirala je gradu Kruševcu u saradnji sa Vladom Republike Srbije 1.5 tona svežeg pekarskog kvasca kako bi pružila podršku naporima čitavog društva u borbi protiv širenja korona virusa. Prema rečima Miodraga Jelića, generalnog direktora kompanije Lesaffre za Srbiju, Rumuniju i Bugarsku radi se o 35.000 kockica kvasca, koji je namenjen našim starijim sugrađanima.„Ovo praznično vreme, koje nam dolazi tokom vanrednog stanja izazvanog pandemijom korona virusa, postavlja pred nas svojevrsnu obavezu da pomognemo one koji ovu situaciju najteže podnose. Zbog toga smo odlučili da se pridružimo naporima Vlade Republike Srbije i brojnih kompanija širom Srbije, doniramo naše proizvode i obradujemo naše starije sugrađane“, naglasio je Jelić.Od izbijanja pandemije korona virusa i proglašenja vanrednog stanja u Srbiji, kompanija Lesaffre je kontinuirano podizala svoje kapacitete u skladu sa potrebama tržišta. Kako navodi direktor Lesaffre Srbija Miodrag Jelić, potražnja za kvascem je u jednom trenutku bila šest do sedam puta veća od uobičajne i naglasio da nema potrebe za stvaranjem zaliha.„Kompanija Biospringer RS, koja posluje u sklopu Lesaffre Grupe, je u svom pogonu u Senti pojačala je kapacitete u proizvodnji svežeg pekarskog kvasca, a mi ćemo, kao distributeri, uspešno zadovoljiti potrebe tržišta. Sva naša proizvodna postrojenja trenutno rade i naši timovi nastavljaju da ulaže napore u ispunjavanje zahteva kupaca u narednim danima i nedeljama“, rekao je Jelić.Na tržištu Srbije, kompanija Lesaffre prisutna je dve decenije nudeći bogat asortiman sirovina za pekarske proizvode. Kompanija Lesaffre kroz brojne društveno odgovorne projekte pomaže ugroženim licima i ustanovama, ali i daje podršku mladim pekarima i tehnolozima kroz brojne praktične obuke i edukacije.

Srbija

APR: Privreda Srbije 2019. godine poslovala u plusu, neto profit pao za 13 odsto

Pored toga, već petu godinu zaredom privreda je poslovala profitabilno, s tim da je pozitivan neto rezultat, koji su privredna društva ostvarila u iznosu od 391.239 miliona dinara, smanjen za 12,8% na godišnjem nivou. Sa neto dobitkom od 682.632 miliona dinara, manjim za 5,2% od prošlogodišnjeg, poslovalo je 62.517 privrednih društava, dok je neto gubitak u visini od 291.393 miliona dinara povećan za 7,3%, a iskazalo ga je 26.649 društava. Neto rezultat nije iskazalo 15.321 privredno društvo.Godišnji bilten finansijskih izveštaja za 2019. godinu, sa zvaničnim zbirnim podacima iz izveštaja za statističke potrebe, koji sadrži podatke za 152.169 pravnih lica i 108.557 preduzetnika.informacionog sistema, preko koga je ove godine primljeno skoro 100.000 izveštaja više u odnosu na prethodnu godinu, usled izmena Zakona o porezu na dohodak građana, zbog kojih je veći broj preduzetnika prešao sa prostog na dvojno knjigovodstvo i podneo finansijski izveštaj za 2019. godinu.Privreda je već petu godinu zaredom poslovala sa pozitivnim neto rezultatom, koji su privredna društva ostvarila u iznosu od 391.239 miliona dinara, uz istovremeni porast i broja zaposlenih, kojih je u 2019. godini bilo za 30.657 radnika više u poređenju sa 2018. godinom.///////////////////////////Trend rasta ukupne domaće ekonomije nastavljen je i tokom 2019. godine. Bruto domaći proizvod u Republici Srbiji je povećan za 4,1% u odnosu na prethodnu godinu, dok je industrijska proizvodnja rasla sporijim tempom (0,3%). Pozitivna makroekonomska kretanja podržali su uvećana potrošnja i investiciona aktivnost, pre svega usled priliva stranih direktnih investicija, kao i rast spoljnotrgovinske razmene. Zadržani su niska stopa inflacije (1,9%) i stabilan devizni kurs (vrednost dinara prema evru je povećana za 0,5%, a u odnosu na dolar opala je za 1,5%).Poslujući u uslovima povoljnog poslovnog ambijenta privredna društva su nastavila trend povećanja broja zaposlenih započet pre pet godina. U 2019. godini zapošljavala su ukupno 1.171.890 radnika, što je za 30.657 radnika više u poređenju sa prethodnom godinom.Profitabilnost privrede je ostvarena iz obavljenja primarne delatnosti, obzirom da privredna društva beleže pozitivan poslovni rezultat od 570.685 miliona dinara, koji je veći za 1,9%. Pri tome, njihova poslovna aktivnost je, sa realizovanih 11.664.688 miliona dinara poslovnih prihoda, uvećana za 8,2% u odnosu na prethodnu godinu. S druge strane, privredna društva su iz finansiranja iskazala gubitak od 37.212 miliona dinara, koji je za 37,1% manji od prošlogodišnjeg usled znatno manjih negativnih kursnih razlika. U delu usklađivanja vrednosti imovine i potraživanja, otpisanih potraživanja i ostalih aktivnosti negativan rezultat iznosi 36.330 miliona dinara, za razliku od prethodne godine kada je dobitak bio 45.802 miliona dinara.Na nivou sektora ,sa najvećim ukupnim dobitkom poslovala su privredna društva iz sektora prerađivačke industrije, gde on iznosi 110.488 miliona dinara i veći je za 13,7%. Istovremeno, taj sektor je zapošljavao najviše radnika – ukupno njih 381.012, a pri tome beleži i najveći porast zaposlenosti – za 13.730 radnika. Zatim sledi sektor trgovine na veliko i malo, čiji je pozitivan neto rezultat od 79.198 miliona dinara uvećan za 25,6%, a uz to drugi je i prema broju zaposlenih od 222.049 radnika, koji je takođe povećan (2.676). Visoku profitabilnost beleži i sektor informisanja i komunikacija, koji je ostvario 42.501 milion dinara dobitka, uz rast od 8,2%. Pored toga, na nivou sektora je bilo 50.907 zaposlenih, što je 2.101 radnik više u poređenju sa prethodnom godinom. Uspešno je poslovao i sektor građevinarstva, a pozitivan rezultat tog sektora od 37.421 milion dinara je povećan za 49,2%, dok je broj zaposlenih (77.770), uvećan na godišnjem nivou za 5.291 radnika.Više od četiri puta je povećan pozitivan neto rezultat sektora poslovanja nekretninama, iskazan u visini od 24.743 miliona dinara, što je prevashodno posledica promene delatnosti jednog velikog sistema, koji je u prethodnoj godini poslovao u sektoru saobraćaja i skladištenja. Usled navedenog, značajan pad dobitka (78,3%) beleži sektor saobraćaja i skladištenja gde on iznosi 13.976 miliona dinara. Međutim, pozitivan neto rezultat je najviše smanjen (83,7%) u sektoru rudarstva, u kome je iskazan u visini od 18.383 miliona dinara.Sektor administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti se izdvaja prema ispoljenom rastu pozitivnog neto rezultata, koji je praćen značajnim porastom broja zaposlenih. Ukupan dobitak tog sektora je 2,1 put veći u poređenju sa prethodnom godinom i iznosi 13.280 miliona dinara, a pri tome je broj zaposlenih uvećan za 6.437 radnika, pa je zapošljavao ukupno 82.850 radnika. Najveći rast profitabilnosti je u sektoru usluga smeštaja i ishrane, u kome je realizovan preko pet puta veći dobitak u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 2.403 miliona dinara. Istovremeno, i broj zaposlenih je povećan za 2.466 radnika, tako da je poslovao sa 32.191 zaposlenim.Posmatrano prema veličini, na nivou svih grupa privrednih društava, osim mikro društava, ostvaren je pozitivan neto rezultat. Najveći ukupan dobitak od 163.376 miliona dinara beleže velika privredna društva, s tim da je on smanjen za 37,4% u poređenju sa prethodnom godinom. Pri tome, ona su zapošljavala 6.614 radnika više, što je ukupno 364.846 radnika. Tendencije pozitivnog rezultata su slične kod srednjih i malih privrednih društava, koja su ostvarila 117.244 miliona dinara odnosno 116.641 milion dinara dobitka, uz godišnji rast od 13,3% odnosno 12,3%. Međutim, broj zaposlenih je najviše povećan kod društava srednje veličine - za 20.263 radnika, tako da su ona poslovala sa ukupno 253.254 radnika. Mala društva su uvećala broj zaposlenih za 5.557 radnika i zapošljavala su 318.992 radnika. S druge strane, mikro društva, kao najbrojniji segment privrede (91.609), na ukupnom nivou su iskazala gubitak od 6.022 miliona dinara, manji za 69,4% od prošlogodišnjeg, a pri tome ukupan broj zaposlenih su smanjila za 1.777 radnika i poslovala su sa 234.798 radnika.Gledano sa aspekta teritorije, najveći pozitivan neto rezultat ostvarila su privredna društva iz Beogradskog regiona, s tim da je ukupan dobitak u visini od 184.931 milion dinara manji za 5,6% u poređenju sa prethodnom godinom. Istovremeno, ona su zapošljavala i najviše radnika (511.111), a beleže i najveći rast broja zaposlenih (13.199). Visoku profitabilnost postigla su i društva iz Regiona Vojvodine, sa pozitivnim neto rezultatom od 112.397 miliona dinara, pri čemu su broj zaposlenih uvećala za 6.392 radnika, što čini ukupno 292.728 zaposlenih. Međutim, najizraženiji rast profitabilnosti je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, gde je dobitak povećan za 56,9% i iznosi 69.487 miliona dinara. Istovremeno, broj zaposlenih od 142.710 radnika je na godišnjem nivou veći za 5.365 radnika. U Regionu Južne i Istočne Srbije ukupan dobitak u iznosu od 25.875 miliona dinara je smanjen za 77,2%, dok je u Regionu Kosovo i Metohija iskazan negativan neto rezultat od 1.450 miliona dinara, koji je za 37,6% manji od prošlogodišnjeg.Javna preduzeća beleže na ukupnom nivou gubitak od 574 miliona dinara, za razliku od prethodne godine kada su poslovala pozitivno (3.477 miliona dinara). Međutim, i ona su iz poslovne aktivnosti ostvarila dobitak, koji iznosi 19.464 miliona dinara, mada je za 22,7% smanjen na godišnjem nivou, dok pozitivan rezultat iz finansiranja iznosi 3.510 miliona dinara i veći je za 7,0%. Ukupan negativan rezultat opredelio je gubitak iz ostalih aktivnosti od 20.746 miliona dinara, koji je pritom smanjen za 4,6%. Sa neto dobitkom su poslovala 394 preduzeća, sa neto gubitkom 134, a bez iskazanog rezultata je bilo 21 preduzeće. U javnim preduzećima (ukupno 549) je bilo zaposleno 115.474 radnika, što je za 2.284 radnika manje u odnosu na prethodnu godinu.Preduzetnici su u 2019. godini profitabilno poslovali i ostvarili su 32.710 miliona dinara dobitka. Podatke za statističke i druge potrebe dostavilo je 110.811 preduzetnika, a oni obrađeni za njih 108.557, koji su zapošljavali 210.455 radnika. Pozitivan neto rezultat beleže i ustanove koje obavljaju delatnost radi sticanja dobiti, pri čemu njihov dobitak iznosi 12.362 miliona dinara i veći je za 54,5% u odnosu na prethodnu godinu. U 1.475 ustanova bilo je zaposleno ukupno 36.814 radnika.Pozitivna kretanja u domaćoj ekonomiji u 2019. godini odrazila su se i na poslovanje finansijskih institucija, pa sve grupe aktivnih finansijskih institucija beleže pozitivne rezultate. Sektor banaka, kao dominantan deo domaćeg finansijskog sistema, ostvario je pozitivan rezultat perioda od 64.065 miliona dinara, što je za 9,0% manje u poređenju sa prethodnom godinom. Pri tome, u ukupno 26 banaka bilo je zaposleno 22.739 radnika, odnosno 136 manje nego u 2018. godini. Na tržištu osiguranja poslovalo je 19 društava, a ostvareni pozitivan rezultat od 11.357 miliona dinara povećan je za 28,2%, s tim da broj zaposlenih smanjen za 106 radnika, pa su bila ukupno 10.543 zaposlena. Davaoci finansijskog lizinga (ukupno 13) iskazali su dobitak od 762 miliona dinara, koji je za 42,7% smanjen na godišnjem nivou. Malobrojni učesnici na tržištu kapitala takođe beleže pozitivne rezultate, tako da su brokersko-dilerska društva (17) ostvarila ukupan dobitak od 7.968 miliona dinara manji za 20,0%, dok su društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim (4) i društva za upravljanje investicionim fondovima (5) povećala pozitivan rezultat i on iznosi 196 miliona dinara odnosno 76 miliona dinara.Neprofitne institucije u 2019. godini beleže bolje rezultate i iskazale su neto višak prihoda nad rashodima od 5.543 miliona dinara, koji je skoro dupliran u poređenju sa prethodnom godinom. Od ukupno 56.348 neprofitnih institucija, podatke za statističke i druge potrebe je dostavilo njih 47.082, a isti su obrađeni za 46.081 instituciju. Te institucije su svoje aktivnosti obavljale sa 16.263 radnika (15.998 u 2018.). Posmatrano prema obliku organizovanja, udruženja, društva i savezi u oblasti sporta beleže najveći pozitivan rezultat u visini od 1.853 miliona dinara, uz višestruki godišnji rast. Pri tome, njih 12.126 je svoje aktivnosti obavljalo sa 3.842 radnika. Visok pozitivan rezultat su iskazala i udruženja, s tim da on iznosi 1.791 milion dinara i za 11,9% je veći u odnosu na prethodnu godinu. Ukupno 26.363 udruženja zapošljavala su 7.703 radnika.

2020

Medigrupa državi stavila na raspolaganje svoje kapacitete

Privatna zdravstvena ustanova Medigrup je svoje kapacitete stavila na raspolaganje državi, piše portal javnog servisa.Marija Rabrenović, izvršna direktorka "Medigrupa" izjavila je za RTS da je taj zdravstveni sistem zaključkom Vlade od 24. marta uključen u aktivnu borbu protiv Kovida-19.Prema njenim rečima, neki od lekara iz tog sistema rade u javnim zdravstvenim ustanovama. "Omogućili smo besplatan transport pacijenata, stavili naša vozila na raspolaganje, omogućili besplatno onlajn psihološko savetovalište", ukazuje Rabrenovićeva.Dodaje da je "Medigrup" Niš PCR mašinu za obradu testova, kapaciteta 500 u dve smene, preneo i stavio na raspolaganje u javnu laboratoriju kako bi se u Nišu povećao obim testiranja.ediGroup je najveći privatna zdravstvena ustanova u Srbiji koja trenutno ima 15 klinika u najvećim gradovima u državi, sa 900 stalno zaposlenih i preko 1000 konsultanata iz zemlje i inostranstva. 

Srbija

Mali: Preduzećima od utorka dostupno dve milijarde garantovanih kredita

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je novom uredbom Vlade Srbije preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima obezbeđena garantna šema za kredite vrednosti dve milijarde evra.On je na konferenciji za novinare kazao da će krediti na raspolaganju privredi biti na raspolaganju prvog sledećeg radnog dana, odnosno da će za njih moći da konkurišu već u utorak. Krediti će imati period otplate od 36 meseci, a grejs period od devet do 12 meseci.Prema drugoj uredbi koju je Vlada danas usvojila obezbeđeno je i 2,6 milijardi dinara za pomoć poljoprivrednicima, koji će takođe biti dostupni od utorka.Mali je istakao da je na taj način u potpunosti završen pravni okvir za implementaciju svih planiranih ekonomskih mera, u vrednosti od 5,1 milijardi evra za podršku domaćoj  privredi.Mali je rekao i da je samo u protekla tri dana oko 113.000 privrednih subjekata prijavilo Poreskoj upravi za mere odlaganje plaćanja poreza i doprinosa i za dobijanje tri minimalne zarade za svoje radnike, a da je na adresu Fond za razvoj stiglo 300 upita za kredite za likvidnost.Ministar dodaje da je apelovao na Upravni odbor tog Fonda da se umesto jednom nedeljno sastaju dva ili tri puta sedmično, čime bi se proces odobravanja kredita za likvidnost ubrzao.Uredbe donete na današnjoj sednici Vlade Srbije biće objavljeni kasnije u toku dana.

2020

MK Grupa neće koristiti pomoć države

Kompanija MK Group je zajedno sa svojim kompanijama članicama donela odluku da ne koristi pomoć države iz programa ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa Covid19,  saopštila je grupa. Na ovaj način će budžet Republike Srbije imati na raspolaganju dodatnih 5 miliona evra, navodi se u saopštenju.„Ovim želimo da izrazimo solidarnost i pružimo podršku bržem oporavku naše privrede. Takođe se nadamo da će i druge velike korporacije, koje imaju mogućnost, postupiti na sličan način. Ovakvim odricanjem omogućićemo više finansijskog prostora  za opstanak onih privrednih subjekata koja nisu u mogućnosti da se samostalno nose sa ovom vanrednom situacijom“, navodi se u saopštenju.Podseća se da je kao društveno odgovorna kompanija, od samog početka izbijanja pandemije, MK Group  aktivno uključena u borbu protiv virusa COVID-19. Miodrag Kostić, predsednik kompanije MK Group, ustupio je kapacitete hotela u Novom Sadu Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, a kompanija je donirala proizvode, novac za nabavku medicinske opreme i humanitarnih paketa i za te svrhe do sada je izdvojila 43 miliona dinara. PROČITAJTE JOŠ:Privrednici od danas mogu da traže pomoć države

2020

Kompanije i civilni sektor udruženim snagama u borbi protiv pandemije

Prema podacima Catalyst Balkans, u Srbiji je do sada donirano više od 6,7 miliona evra u borbi protiv korona virusa. Među prvim redovima boraca iz civilnog sektora nalaze se i Fond B92 i Srpski filantropski forum sa svojim članicama, koji redovno izveštavaju javnost o svojim aktivnostima i ostvarenim rezultatima. Članica Srpskog filantropskog foruma Hemofarm Stada, izdvojila je 387.000 evra za nabavku 150 monitora za praćenje vitalnih funkcija, od kojih će 110 otići u zdravstvene ustanove u Srbiji, 30 u Bosni i Hercegovini i 10 u Crnoj Gori. Pored ovoga, donacijom u iznosu od pet miliona dinara, Hemofarm fondacija finansijski je pomogla Vršac i Šabac, gradove u kojima se nalaze proizvodni pogoni istoimene kompanije. Novčana podrška gradu Vršcu u iznosu od tri miliona dinara namenjena je u svrhu pomoći osobama starijim od 65 godina, čija primanja iznose do 30.000 dinara. Ova sredstva iskorišćena su za kupovinu prehrambenih i higijenskih paketa za više od 6.000 socijalno ugroženih stanovnika tog grada. Šapcu je za borbu protiv širenja korona virusa među građanima upućena pomoć u vrednosti od dva miliona dinara.Još jedna članica Srpskog filantropskog foruma, Delhaize obezbedila je 6.000.000 dinara za nabavku neophodne medicinske opreme zdravstvenom sistemu Srbije. Delta Holding nastavlja sa podrškom zdravstvu u vreme epidemije i sa tim ciljem KBC „Dr Dragiša Mišović“ – Dedinje, ova kompanija donirala je dezinfekcioni tunel. Dezinfekcioni tunel funkcioniše po principu raspršivanja dezinfekcione tečnosti u vidu kapljica koje za vremenski interval od pet sekundi kompletno pokrivaju telo odrasle osobe. Ovaj uređaj napravila je efikasno i u kratkom roku jedna domaća kompanija, a korišćenjem istog se dodatno podiže nivo bezbednosti i sprečava širenje zaraze. Kompanija SGS Beograd, u saradnji sa Fondom B92, trenutno je u procesu nabavke UV lampe u vrednosti od 2.000 evra koja će biti isporučena Klinici za pulmologiju KC Srbije. Vetroelektrane Balkana d.o.o. će Gradskoj organizaciji gluvih Beograd donirati dva tablet računara u ukupnoj vrednosti od 70.000 dinara. Ovu donaciju koristiće znakovni tumači, kako bi se osiguralo da svaki pacijent koji ima oštećenje sluha, a bude smešten u privremene kovid bolnice dobije uslugu prevoda prilikom susreta sa medicinskim osobljem. Odeljenju pedijatrije  KBC Zvezdara Mc Donald’s isporučuje Happy Meal obroke za najmlađe tri puta nedeljno. Pored ovoga Mc Donald’s je izdvojio 200.000 dinara za nabavku infuzione pumpe i zaštitnih mantila za zdravstvene radnike. Kompanija INPHARM donirala je medicinskom osoblju KBC “Dr Dragiša Mišović” neophodne količine alfa-lipoinske kiseline, koja se pokazala kao snažan antioksidans za podizanje imuniteta.U prethodnim danima aktiviran je i SMS broj 7300 za podršku kampanjama na portalu donacije.rs koje su usmerene na borbu protiv covida-19. Cena  poruke je 200 dinara, a ovo je ujedno i prilika da i sami građani uključe i daju svoj doprinos.Predsednik UO Fonda B92 i direktor Srpskog filantropskog foruma Veran Matić izjavio je da su tokom ove nedelje Opštoj bolnici u Senti isporučena dva pacijent monitora i spirometar, koji su pored pet pulsnih oksimetara, deo donacije namenjene ovoj ustanovi od strane kompanije Japan Tobacco International, čija je vrednost 1.062.090 dinara. Danas je isporučen i jedan pacijent monitor za KBC „Dr Dragiša Mišović“, vrednosti 318.600 dinara a koji je nabavljen od donacije kompanije anonimnog donatora. Veran Matić je dodao i da postoji nova mogućnost za nabavku koja u kratkom vremenskom roku može da stigne u zemlju – 120 filtera za respiratore, 120 maski za neinvazivnu ventilaciju i 20 inhaleti: „Filteri se stavljaju na crevo koje povezuje pacijenta na respirator i na taj način se sprečava da pacijent inficira okolinu, odnosno da se pacijent zarazi od strane kontaminiranog okruženja. Inhalete se koriste za inhalaciju i imaju isti efekat kao kiseonička terapija, primenjuje se kod svih pacijenata kojima je loše, a ne treba im respirator još uvek. Maske se koriste umesto intubiranja i olakšavaju korišćenje respiratora, a svaka može da se uz sterilizaciju koristi pet puta. Cena jedne ove maske iznosi 120 evra, a za nabavku filtera i inhaleta potrebno je prikupiti 1.815.000 dinara. Na listi neophodne opreme koja je dostupna i koju smo u prilici da nabavimo nalazi se i inkubator i topli sto – ovo su potrebe bolnice „Dr Dragiša Mišović“ gde je do sada bilo 29 porođaja majki zaraženih virusom Covid-19. Za nabavku inkubatora neophodno je sakupiti 8.400 evra, dok je za kupovinu toplog kreveta potrebno 14.000 evra. Ovom prilikom pozivam donatore koji su u prilici da nam se jave što pre.“Najurgentnije potrebe su i dalje respiratori, medicinska oprema koja se koristi uz njih, kao i zaštitna oprema za medicinsko osoblje. Detaljnije informacije o donacijama koje su u prethodnom periodu dogovorene uz angažman i koordinaciju Fonda B92 i Srpskog filantropskog foruma, a u saradnji sa Koalicijom za dobročinstvo  možete pronaći ovde. Svi zainteresovani donatori koji su u mogućnosti da pomognu u borbi protiv korona virusa mogu se obratiti putem mejl adrese fond@fondb92.org i office@filantropskiforum.com, kao i na telefon +381 60 40 50 492.

Srbija

Alibaba i Džek Ma donirali Srbiji zaštitne maske i medicinsku opremu

Alibaba Fondacija i Džek Ma Fondacija donirale su Srbiji maske, respiratore, zaštitnu odeću i vizire kao podršku našem narodu u borbi protiv COVID-19. Reč je o medicinskoj opremi koja je stigla u Srbiju zahvaljujući Džeku Mau, uglednom kineskom preduzetniku i osnivaču Alibaba grupe, kompanije koja se bavi internet trgovinom i tehnologijama, saopštila je kompanija.Avion sa ovom značajnom pošiljkom zaštitnih maski iz Šangaja u Kini stigao je na beogradski aerodrom.Ova donacija je jedna u nizu dobrotvornih inicijativa Alibaba Fondacije i Džek Ma Fondacije, sa ciljem da se pruži podrška i isporuči medicinska oprema oblastima širom sveta koje su najviše pogođene virusom Covid-19. Fondacije takođe finansiraju istraživanja za lečenje virusa Covid-19, u Kini, na Institutu za infekciju i imunitet „Piter Doerti“ (Australija) i na Univerzitetu Kolumbija (SAD).Džek Ma Fondacija i Alibaba Fondacija objavile su i distribuirale priručnik sa najboljim primerima iz prakse iz Prve pridružene bolnice Medicinskog fakulteta Univerziteta u Žeđijangu za lečenje osoba obolelih od Covid-19. Priručnik se može preuzeti i na srpskom jeziku na linku https://covid-19.alibabacloud.com/.

Srbija

Sad se ne isplati imati more

Prema prognozama MMF, Srbija će kroz koronu bolje proći od većine ostalih država, a razlog bi mogao biti to što ne zavisimo od turizma i ugostiteljstva, piše Danas uz slikovitu ocenu da su na&s...

Srbija

EBRD za Srbiju namenio 750 miliona evra

Evropska banka za obnovu i razvoj odobriće veća sredstva od ranije planiranih za pomoć kompanijama u Evropskoj uniji. Zapadnom Balkanu namenjeno je zajedno sa kapitalnim ulaganjima od 1,3 do 1,5 milijardi, a...

Srbija

Kod kojih stranih država se Vlada Srbije zaduživala

Kad se samo pogledaju strane države pojedinačno od kojih je Vlada Srbije pozajmljivala novac, na kraju 2019. godine najviše smo dugovali vladama Emirata Abu Dabi, Kine, Rusije, Kuvajta i Azerbejdžana. Stranim državama Srbija duguje 4,1 milijardi evra, što čini skoro 17 procenata ukupnog javnog duga Srbije. Ukupan dug opšte države Srbije na kraju 2019. iznosio je 24,4 milijarde evra, dok je na kraju 2012. godine iznosio 18,3 milijardi evra.Prema analizi Parlamentarne budžetske kancelarije (PBK), Srbija je na kraju 2019. godine stranim državama i njihovim razvojnim fondovima dugovala 4,1 milijardi evra. Obaveze Srbije po osnovu ovih kredita povećane su tokom godine za 410 miliona evra (kada se isključi uticaj promene kursa), što čini skoro polovinu ukupnog rasta javnog duga u 2019. godini.Prema analizama PBK, udeo duga prema stranim državama u odnosu na ukupan dug raste od 2016. godine. Tada su krediti stranim vladama iznosili ukupno 3,1 milijarde evra (12 odsto ukupnog duga), dok su danas narasli na 4,1 miljardi (17 odsto). Poslednjih nekoliko godina raste zaduživanje kod stranih vladaPovećanje se odnosi na kinesku Export-Import banku, od koje je Srbija uzela kredit za putnu i železničku infrastrukturu, Fond za razvoj Emirata Abu Dabi, od kojeg je uzet kredit za budžetsku podršku, te kreditu Vlade Ruske federacije za nabavku robe i usluga za rekonstrukciju železnice koji se kupuju ekskluzivno od ruskih preduzeća. NE je već ranije pisala o tome da kineski krediti zaobilaze domaći zakon o javnim nabavkama.Za razliku od toga, obaveze prema Pariskom klubu poverilaca  (čine ga zemlje OECD-a i Rusija) i EU smanjile su se za 140 miliona evra. Ukupna obaveza prema Pariskom klubu na kraju 2019. godine iznosi 1 milijardu evra.

Srbija

Kako su se prale pare u 2019. godini

Analizom sumnjivih transakcija koje su uglavnom prijavile banke u 2019. godini u Srbiji se ponavljaju iste tipologije pranja novca kao i prethodnih godina, objavljeno je u najnovijem Izveštaju Uprave za sprečavanje pranja novca za prošlu godinu.Jedan od glavnih načina je izdavanje fiktivnih faktura ka inostranstvu iza kojih ne stoji kretanje robe. Ili, firma organizator u inostranstvu usmerava novac na srpsku firmu, obično po osnovu usluga, koji se odmah, istog dana transferiše, takođe po osnovu fakturisanih usluga na račun ostalih firmi koje su često locirane u of-šor (offshore) zonama. U ovakvim slučajevima teško se prepoznaje prava delatnost firme organizatora i pretpostavlja se da im je prava svrha prikrivanje i raslojavanje „prljavog novca“ ili aktivnosti poreskih prevara (PDV - u sistemu EU).Drugi uobičajeni način je izvlačenje novca sa računa pravnog lica preko preduzetnika. Fizičko lice otvara preduzetničku radnju, a u cilju izvlačenja novca sa računa pravnog lica koje je pod njegovom upravljačkom kontrolom.Uprava ukazuje i na  pranje novca preko fizičkih lica investitora.  Fizičko lice ubacuje novac nepoznatog porekla u izgradnju stambenih jedinica koje imaju regulisanu građevinsku dokumentaciju za izgradnju. Međutim, veća sumnja u pranje novca postoji u investiranjima u stambeno poslovne objekate koja nemaju građevinsku dozvolu. U takvim slučajevima obično nema nadzora u postupku izgradnje. Nakon izgradnje vrši se legalizacija objekata (stanovi) koji su predmet prodaje (najčešće u gotovini). U pranje para su uključeni i otkupljivači sekundarnih sirovina. Reč je o simulovanm pravnim poslovima: novac se bez jasne ekonomske opravdanosti transferiše između većeg broja međusobno povezanih pravnih lica. Na kraju se sredstva transferišu sa računa pravnih lica na račune fizičkih lica, a po osnovu otkupa sekundarnih sirovina. Lice sredstva odmah po prispeću podiže sa računa. 

Srbija

Epl: Građani Srbije drastično smanjili kretanje tokom pandemije

Kompanija Epl objavila je svoju procenu da su građani Srbije juče, 14. aprila, smanjili kretanje automobilom za dve trećine u odnosu na početak godine, a peške su na svoja odredišta dolazili tri četvrtine manje nego u istom periodu, navodi se u statističkom izveštaju koji je objavila kompanija Epl (Apple).Taj izveštaj, namenjen prevashodno vlastima i zdravstvenim institucijama kako bi bolje razumeli stanje na terenu u vreme pandemije koronavirusa, koristi depersonalizovane zbirne podatke prikupljene kroz Apple Maps, odnosno broj upita za željene destinacije na tom digitalnom servisu.Podaci za omogućavaju uvid u stanje u 63 države ili regiona.Eplovi podaci mogu se preuzeti i kao open data, u tabelarnom formatu, a dostupni su svima OVDE."Privatnost je osnovno ljudsko pravo. U Eplu takođe predstavlja jednu od naših osnovnih vrednosti, sa tako da Appe Maps ne povezuje vaše podatke sa vašim Apple ID-om, a kompanija ne čuva istoriju podataka o vašem kretanju... (Zbirni) podaci biće javno kratko dostupni, samo tokom trajanja pandemije COVID-19", navode u toj kompaniji.Prethodno su tehnološki giganti Epl i Gugl najavili da su počeli saradnju na izradi softvera za praćenje ljudi inficiranih koronavirusom i onih koji su sa njima kontaktirali.

Svet

Zašto je Tramp obustavio finansiranje Svetske zdravstvene organizacije?

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp saopštio je da će obustaviti finansiranje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) dok ne bude doneta procena valjanosti njenog odgovora na početak pandemije koronavirusa u Kini, javila je američka medijska mreža NBC.Tramp je optužio SZO da je "ozbiljno loše upravljala" krizom zbog koronavirusa i da ju je "zataškavala", misleći na početak pandemije u kineskom gradu Vuhan. SZO-u je posebno zamerio kritike na račun njegove odluke od 31. januara, kojom je u SAD privremeno zabranjen ulazak većini stranih državljana koji su bili u Kini."istina je da SZO nije uspela da adekvatno pribavi i objavi informacije na pravovremen i transparentan način", rekao je Tramp.On je ranije tvrdio da je SZO "plasirala dezinformacije Kine o virusu" i o tome da "nije bilo potrebe za zabranom putovanja".Ministarstvo spoljnih poslova Kine saopštilo je da odluka SAD onemogućava međunarodnu saradnju u borbi protiv koronavirusa, prenela je agencija Sinhua.Pojavile su se i prve procene o razlozima koji su Trampa naveli na ovakvu odluku. Direktor Centra za globalnu zdravstvenu politiku američkog Univerziteta Djuk Gavin Jejmi smatra da se zapravo radi o Trampovom pokučaju da pokrije sopstvene greške."Ovo je bizaran potez koji će naneti ozbiljnu štetu globalnom javnom zdravlju. On pokušava da samom sebi skrene pažnju sa sopstvenih grešaka, koje su Vladu navele na najgoru reakciju na koronavirus na planeti Zemlji", rekao je Jejmi za britanski Gardijan.Mogući su i razlozi koji se tiču širih odnosa SAD i Kine. Rojters je još sredinom februara ukazao na to da se spor oko mera za suzbijanje koronavirusa između SAD i Kine nadovezuje na trgovinski rat, i da je pojava virusa ponovo "prikazala tenzije ispod površine na više frontova između dve najveće ekonomije na svetu".Kina je ranije kritikovala odluku SAD da obustavi putovanja ka toj zemlji, a ministar spoljnih poslova Vang Ji pozvao je da se ne preduzimaju nepotrebne mere, koje bi mogle sputavati trgovinu i turizam. 

Svet

Globalna trgovina 2020. godine biće manja za 13 do 32 odsto

Svetska trgovinska organizacija (STO) očekuje pad trgovine u svetu između 13 i 32 odsto ove godine, u zavisnosti od toka kojim bude išla pandemija koronavirusa i mera koje će države preduzeti u budućnosti.Širok raspon mogućnosti pada objašnjava se prirodom trenutne krize i neizvesnostima u vezi sa njenim uticajem na ekonomiju, navodi se u saopštenju.Ograničenja kretanja i održavanje razdaljine u društvu direktno pogađaju dostupnost radne snage, transport i putovanja na način na koji tokom globalne finasijske krize 2008. i 2009. godine nisu bili pogođeni."Čitavi sektori nacionalnih ekonomija ne rade, uključujući hotele, restorane, trgovinu koja nije od ključnog značaja, turizam, kao i značajni delovi proizvodnje. Pod tim okolnostima, prognoziranje zahteva jake pretpostavke o napretku bolesti i veće oslanjanje na procene umesto na poznate podatke", navodi se u saopštenju STO.   Ekonomisti STO veruju da će ekonomski pad verovatno nadmašiti onaj iz vremena globalne finasijske krize 2008. i 2009. godine.Naredne godine se očekuje oporavak, ali će on zavisiti najviše od trajanja pandemije i efikasnosti ekonomskih mera koje su države preduzele.Trgovina će verovatno najviše pasti u sektorima sa kompleksnim landima snabdevanja, posebno u proizvodnji elektronskih komponenata i automobilskoj industriji.U zavisnosti od razvoja situacije, STO predviđa dva moguća scenarija."Prema optimističnom scenariju, naši ekonomisti predviđaju pad globalne trgovine robom ove godine od 13 odsto u odnosu na 2019. godinu. Ako pandemija ne bude stavljena pod kontrolu, i vlade ne uspeju da primene i koordinišu efikasne političke odgovore, pad bi mogao iznositi 32 odsto ili više", izjavio je generalni direktor STO Roberto Azevedo.On je naglasio da su te projekcije neizvesne zbog velikog broja faktora."Ipak, brojevi su loši, to ne možemo zaobići. Poređenja sa krizom 2008. i čak sa Velikom depresijom tridesetih godina 20. veka su neizbežna", kaže Azevedo.Oba scenarija predviđaju dvocifreni pad izvoza i uvoza tokom ove godine u svim delovima sveta, a posebno će biti pogođeni Severna Amerika i Azija.Izuzetak bi bili Afrika, Bliski istok i Zajednica nezavisnih država, koju čini devet zemalja bivšeg Sovjetskog saveza, kao što su Rusija, Azerbejdžan, Kazahstan i Kirgizija.Manji pad izvoza u zemljama ovih regija objašnjava se time što se one u velikoj meri oslanjaju na izvoz energetskih proizvoda.Ako pandemija bude pod kontrolom i trgovina ponovo počne da raste, većina regija mogla bi zabeležiti oporavak od oko 21 odsto tokom 2021. godine. Pesimistični scenario predviđa rast od 24 odsto, ali sa lošije polazne osnove.STO ocenjuje da bi pad trgovine uslugama mogao biti nepovratan. Ipak, neki uslužni sektori mogli bi imati koristi, kao što su informacione tehnologije, koje su zabeležile nagli rast potražnje zbog prelaska zaposlenih na rad od kuće. 

Srbija

Agencija jednom posumnjala u neprijavljenu imovinu funkcionera

Agencija za borbu protiv korupcije je u toku 2019. godine Upravi za sprečavanje pranja novca uputila 9 zahteva koji su se odnosili na sumnju u nesrazmeru primanja i imovine funkcionera i povezanih lica koja je prijavljena Agenciji, objavljeno je u godišnjem izveštaju Uprave za 2019. godinu. Takođe, u istom periodu Uprava je Agenciji dostavila samo jednu informaciju zbog sumnje u postojanje imovine koja nije prijavljena Agenciji.

Srbija

NLB Grupa ostvarila profit od 193,6 miliona evra u 2019. godini

NLB Grupa zabeležila je u 2019. neto profit od 193,6 miliona evra, saopštila je kompanija. Sve članice na tržištima jugoistočne Evrope poslovale su profitabilno, doprinoseći rezultatima grupe sa značajnih 39%, navodi se u saopštenju. NLB Banka u Srbiji je prošle godine ostvarila profit od 4,1 miliona evra, a za poslovanje NLB Grupe na srpskom tržištu je značajno pomenuti i akviziciju Komercijalne banke čija realizacija za sada teče u skladu sa planovima. „Nadzorni odbor je veoma zadovoljan dobri, poslovnim rezultatima NLB Grupe u 2019. godini, uspešno završenim procesom privatizacije, ispunjenjem poslednjih teških obaveza prema Evropskoj uniji, a bilo je tu i drugih važnih prekretnica. Fokus grupe ostaje - podržati sistemsku ulogu na svim tržištima na kojima grupa posluje. NLB Grupa aktivno traži nove poslovne prilike i reaguje na digitalne trendove, kao i očekivanja i potrebe klijenata, čemu u prilog govori i brze i efikasne reakciije Grupe na pojavu novog korona virusa - COVID-19 u martu 2020. godine" kazao je Primož Karpe, predsednik Nadzornog odbora NLB-a.

Svet

Mađarska dodatno oporezovala banke i maloprodaju

Mađarska vlada najavila je veliki "paket za spas ekonomomije koji predviđe dodatne poreze za bankarski sektor i trgovinu na malo. Na taj način država će moći da prikupi 157 miliona evra od banaka i 102 miliona evra iz sektora maloprodaje, objavila je međunarodna kancelarija za korporativno pravo CMS Law.Sav prihod biće usmeren u poseban  fond koji će se koristiti u borbi protiv COVID-19 u Mađarskoj.Stopa novog bankarskog poreza koji će se plaćati na postojeći, iznosi 0,19% na poresku osnovicu veću od 50 milijardi HUF (oko 142 miliona evra). Ovaj dodatni porez plaća se u tri jednake rate 10. juna, 10. septembra i 10. decembra. Vlada je navela da će bankama biti vraćen ovaj dodatni porez u narednih nekoliko godina, ali ta se odredba nije pojavljivala u dosad objavljenim zakonima.Za maloprodaju su takođe planirani progresivni porezi, a odnose se i na internet prodaju. Samo 6% građana Srbije nastavilo da plaća kredite