Međunarodni monetarni fond predviđa da će svetska privreda doživeti pad privredne aktivnosti od 3 procenta u 2020. godini kao posledicu pandemije korona virusa. Za Srbiju se takođe predviđa privredni pad od ...
.jpg){kind=small}
Sredinom aprila iz plastenika voćara stižu prve jagode, međutim zbog vanrednog stanja zabrinuti su za plasman voća. Usled zatvaranja pijaca, proizvođači jagoda ne znaju šta će sa rodom, pa su njihovi dnevni gubici ozbiljno počeli da rastu.- Gajimo jagode na 20 ari, ulaganja su bila velika, a prihod će biti nikakav. Voće i povrće ne može da čeka bolje dane i strategiju za pomoć koja u startu kasni, za nas je već kasno. Jer rod samo što nije, a nemamo kako da ga prodamo - kaže za RINU Mina Ranković iz čačanskog sela Prijevor, a prenosi Ekapija.Ugledni stručnjak za jagodičastvo voće dr Aleksandar Leposavić, za "Novosti" pojašnjava da su voćari u svetu već osetili drastične posledice, pa tako trenutna situacija sa virusom najviše pogađa proizvođače jagode iz Španije. Naime, proizvođači ove voćne vrste iz njihovog glavnog proizvodnog regiona, okoline grada Huelva, suočeni su sa ogromnim padom tražnje, a španska jagoda danima stoji netaknuta na trgovačkim rafovima širom Evrope.O situaciji u Srbiji i sa kojim problemima će se proizvođači susretati, dr Leposavić kaže da je "pred nama prilično neizvestan period".Naši proizvođači i prerađivači u mnogo su većoj meri podložni negativnom uticaju aktuelnih dešavanja. Problem sa obezbeđenjem radne snage, nasleđeno i ne baš dobro stanje u proizvodnim zasadima maline i kupine, koje su dugo godina bile okosnica izvoza srpske privrede je evidentan - naglašava dr Leposavić.Ukoliko kriza potraje, kaže naš stručnjak, preporučuje se da se na vreme pripreme skladišni kapaciteti i da se obezbedi dovoljno ambalaže za prijem i smrzavanje robe u slučaju nedostatka ljudstva i nemogućnosti normalnog funkcionisanja proizvodnog procesa u prijemnim i prerađivačkim centrima u Srbiji.On dodaje da bi konkretna pomoć države bila od presudnog značaja za opstanak svih aktera u lancu proizvodnje. Iskustvo drugih zemalja, a posebno Francuske i njihova najava aktivnog uključivanja države u proces otkupa bi, po njegovom mišljenju i kod nas povoljno uticala na proizvodni ciklus.Pored ostalog, aktivnim uključivanjem države i strogom kontrolom proizvodnje, prerade i izvoza, a pri tome vodeći računa i o sopstvenom interesu, sprečile bi se i zloupotrebe o kojima svake godine, na različite načine, komentarišu sa jedne strane proizvođači, a sa druge izvoznici voća iz naše zemlje, zaključio je dr Leposavić.
Jedna od nazjavljenih mera finansijske podrške privrednicima koje je Vlada Srbije obećala tiče se se povoljnih kredita namenjenih povećanju likvidnosti kompanija 264 milijarde dinara ili 2,25 milijard...
Filmski centar Srbije (FCS) pozvao je Vladu Srbije da formira fond solidarnosti za pomoć slobodnim audiovizuelnim umetnicima, u koje ubraja glumce koji nisu u stalnom radnom odnosu u nekom od pozorišta, kompozitore, scenariste, reditelje, snimatelje i mnoge druge radnike srodnih zanimanja.FCS napominje da bi takva mera mogla da očuva stvaralačku infrastrukturu u Srbiji, obzirom da su trenutno otkazana sva snimanja filmova, serija, reklama, statiranja, pozorišne predstave, javni nastupi, koji su često autorima jedini izvor prihoda."U tom kontekstu, FCS smatra da Vlada Srbije treba da posmatra slobodne umetnike ne samo kao ravnopravne privatne privredne subjekte, koji trpe posledice nastale situacije u vezi sa pandemijom koronavirusa, i na koje će se odnositi sve najavljene subvencije, povlastice i druga davanja, već da ima i vidu je ovo sektor posebno pogođen pandemijom, te da će i nakon ukidanja vanrednog stanja ovom sektoru biti potrebno i najviše vremena da počne da ostvaruje prihod", navodi se u saopštenju.FCS podseća da su odmah po početku krize tražili pomoć za distributere i prikazivačima kinematografskih dela, koji su prvi počeli da trpe finansijsku štetu zbog zabrane okupljanja, u vidu odlaganja plaćanja doprinosa za zaposlene, taksi, oslobađanja PDV-a."Ubrzo, FCS je zamolio i razmatranje pružanja pomoći veoma ugroženim sektorima audiovizuelne industrije, koji su značajno doprineli učešću kreativne industrije u BDP-u zemlje, a to su rental kompanije, producentske kuće, kao i srodne delatnosti poput filmskih i TV studija, scenografskih i kostimografskih radionica, postprodukcionog sektora, i drugih, koji imaju oko 5.000 zaposlenih radnika", dodaje se u saopštenju.
Milenijum osiguranje nastavlja sa odgovornim poslovanjem i tokom nastale situacije izazvane pandemijom virusa COVID - 19, posebno brinući o najosetljivijim kategorijama stanovništva. Svim korisnicima osiguranja starijim od 65 godina omogućeno je odlaganje plaćanja premije osiguranja za vreme trajanja vanrednog stanja. Odloženo plaćanje premija osiguranja biće omogućeno bez kamate i uz odgovarajuće raspoređivanje duga po isteku tog perioda. Odlaganje plaćanja premije osiguranja tokom vanrednog stanja odnosiće se i na sve korisnike osiguranja koji su usled infekcije korona virusom bili upućeni na bolničko lečenje. Da bi ostvarili navedeno pravo, potrebno je da se jave Milenijum osiguranju nakon lečenja uz dostavljanje odgovarajućeg dokumenta o lečenju od korona virusa. Navedena pogodnost se odnosi na polise dobrovoljnog osiguranja.Kao i do sada i u narednom periodu bićemo na raspolaganju za sva pitanja klijenata putem Call centra, koji je dostupan svakog radnog dana od 8 do 16h na broj telefona: 011/7152-300 ili putem mejla: office@milenijum-osiguranje.rsPozivamo klijente da budu odgovorni i ostanu kod kuće, čuvajući svoje zdravlje i zdravlje svojih najbližih.
Epidemiolog Predrag Kon drugi put za mesec dana najavljuje ostavku, prvi put pre mesec dana zbog zatvaranja škola i sada ponovo zbog postavljanja pitanja ko je odgovoran za masovnu zarazu u Gerontološkom centru u Nišu. On je najavio je mogućnost da se povuče iz stručnog tima zbog kritika koje je pretrpeo nakon što je objavljena informacija da je korona virus zarazio veliki broj ljudi u Gerontološkom centru u Nišu, ali je iz kabineta predsednika Srbije najavljeno da će Aleksandar Vučić pokušati da ga ubedi da odustane od te odluke."Koliko vodim po fejsbuku, glavni krivac za prodor virusa u Gerontološki centar u Nišu sam ja i stručni tim. Vreme je da se povučem zbog toga i prepustim boljima da vode pandemiju. Bolje ne umem i ne znam. Ratove neću da vodim ni protiv koga, osim protiv virusa. Neprekidno pratim sve misleće ljude i kako se gnev umesto na situaciju i sam virus okrenuo prema meni i stručnom timu. Vreme je da se sklonim. Privremeno isključenje. Sve najbolje", napisao je Kon na svom fejsbuk nalogu.U međuvremenu, agenciji Beta je u Predsedništvu Srbije potvrđeno da će predsednik Aleksandar Vučić "dati sve od sebe" i da će zamoliti Kona da nastavi da radi svoj posao u teškim vremenimaPodsećamo, dr Kon je pretio ostavkom na početku marta kada je odlučno branio tezu da je zatvaranje školskih i predškolskih ustanova kontraproduktivno u ovom trenutku. “Jednostavno, nemamo situaciju porasta respiratornih infekcija u školskim kolektivima. To je pokazatelj da nema prenošenja. Takođe, svi oni podaci koji su dobijeni od kolega iz Kine koji su sve ovo preživeli govore da deca praktično da i ne obolevaju, a ono što je najkarakterističnije je da imaju infekcije, ali da nisu prenosivi", naveo je Kon 13. marta.Već narednog dana, pretio je ostavkom ako se škole zatvore na dve nedelje, ali se zalaže za zatvaranje do kraja školske godine.Ovaj poznati epidemiolog, bogatog iskustva, jedno vreme bio je i ratni epidemiolog. Pre nekoliko godina bio je na čelu Radne grupe za odbranu od gripa. Tako je 2009. godine zapretio da će podneti ostavku ako se ne vakciniše bar milion građana, imajući u vidu da se broj vakcinisanih smanjivao zbog agresivne antivakserske kampanje. “Ako je virus dosad, u dva talaščića, napao oko pet odsto stanovništva Srbije i uzeo čak 47 života, pravi epidemijski udar mogao bi da bude jači i da zahvati trećinu stanovništva", upozorio je tada Kon. Radna grupa odbila je njegovu ostavku.
Donacijom u vrednosti od pet miliona dinara, Hemofarm fondacija finansijski je pomogla Vršac i Šabac, gradove u kojima se nalaze proizvodni pogoni istoimene kompanije, u njihovoj borbi protiv p...
Domaćim pravnim licima i ograncima stranih kompanija u Srbiji nove mere za ublažavanje ekonomskih posledica pandemije koronavirusa omogućeno je odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada do 04. januara 2021. godine, kao i akontacije poreza na dobit pravnih lica do predaje konačne poreske prijave za porez na dobit.U Vladinoj Uredbi o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 se ipak navodi da će firme porez morati da plate naknadno, u 24 jednake mesečne rate bez kamate.Preduzetnici koji poreze i doprinose na prihod plaćaju samooporezivanjem koji se ne opredele za isplatu lične zarade ostvaruje pravo na odlaganje plaćanja akontacija poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti, po istim pravilima, dok se paušalcima odlaže plaćanje obaveza po istom osnovu za mart, april i maj 2020. godine za početak januara naredne godine.Pravo na pogodnosti mogu ostvariti sva preduzeća koja su osnovana do 15. marta 2020. godine ili koja su do tada postali obveznici PDV, pod uslovom tog datuma do 10. aprila nisu otpustile više od 10% svojih zaposlenih.Po tekstu Uredbe, poljoprivrednici, advokati i zanatlije se smatraju preduzetnicima u smislu poreskih propisa, mogu da ostvare pravo na direktna davanja i fiskalne pogodnosti, ako ispunjavaju preostale uslove.Ove mere mogu isporistiti svi privredni subjekti, uključujući neprofitne i sportske organizacije ,ukoliko nisu na spisku korisnika javnih sredstavaTakođe, poslodavac ne može da ostvari pravo na direktna davanja za lica angažovana po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima.Mere se odnose i na privredne subjekte koji imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske, odnosno ako su registrovali prekid obavljanja delatnosti ili mirovanje (ako su preduzetnici) do 15. marta, ukoliko ispunjavaju sve ostale uslove propisane Uredbom.Pravo na odlaganje poreskih obaveza nemaju banke, društva za osiguranje i reosiguranje, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, davaoci finansijskog lizinga, kao i platne institucije i institucije elektronskog novca.
Kompanija Amazon će napraviti sopstvene laboratorije za testiranje zaposlenih na koronavirus, kako bi pratila njihovo zdravstveno stanje, javlja BBC.Amazon je saopštio da je napravio i timove za izgradnju "dodatnih kapaciteta za testiranje". "Počeli smo ds prikupljanjem opreme koja nam je potrebna za izgradnju prve laboratorije i nadamo se da ćemo ubrzo početi sa testiranjem naših radnika u prvoj liniji u malim brojevima. Nismo sigurni dokle ćemo stići u relevantnom vremenskom okviru, ali mislimo da vredi pokušati i spremni smo da sa drugima podelimo sve što saznamo", saopštio je Amazon.U više od 50 Amazonovih skladišta širom SAD zabeleženi su slučajevi zaraze koronavirusom. U nekim slučajevima zaraženo je više zaposlenih. Zbog pritužbi radnika da kompanija ne vodi računa o merama za sprešavanje širenja zaraze, umešala se i Služba za bezbednost na radu (OSHA), piše agencija Blumberg (Bloomberg). Služba je povodom žalbi radnika pokrenula istrage u Amazonovim skladištima u blizini grada Hejzelton u državi Pensilvaniji. Ranije su radnici Amazona zbog nedostatka mera zaštite od koronavirusa štrajkovali i napuštali radna mesta širom SAD. Žalili su se na nemogućnost držanja razdaljine, nedostatak zaštitne opreme, dezinfekcionih sredstava i vremena za pranje ruku. Zbog pokretanja jedne takve akcije u njujorškom skladištu na Staten Ajlendu, pomoćnik menadžera Kristijan Smols bio je optušten. Predvodio je više desetina radnika, koji su tražili da se skladište zatvori i steriliše.Vođa štrajkača koji su tražili zaštitu od koronavirusa otpušten iz Amazona
Štab za vanredne situacije opštine Ruma odlučio je da iz budžeta izdvoji tri miliona dinara za otkup viška povrća od povrtara, piše Agroklub. Odluka je doneta kako bi povrtari iz Rume na ovogodišnjoj proizvodnji imali što manje gubitke. Otkupljeno povrće iz plastenika koje pristiže ovih dana, kao što su salata, spanać i tikvica, biće ponuđeno sindikatima ili podeljeno kao vid humanitarne pomoći. Za sprovođenje odluke oformljena je tročlana komisija."Cilj je da pomognemo povrtare u plasteničkoj i stakleničkoj proizvodnji. Ono što je sada aktuelno su salata, mladi luk, tikvice, spanać. Svaki poljoprivrednik koji ima problema sa prodajom robe, nek se obrati našoj Komisiji, opština će otkupiti tu robu, i to u vrednosti 200.000 dinara po svakoj kulturi od svakog domaćinstva, tako da niko neće svoj trud i novac baciti uzalud", rekao je predsednik opštine Ruma Slađan Mančić.Sanda Klještanović iz Poljoprivredne stručne službe u Rumi kaže da je u prošlom periodu većina povrtara vršila kontrolu proizvoda i dobila sertifikate i oznaku "Rumski ceger", što znači da kvalitet proizvoda nije doveden u pitanje."Svi proizvođači koji su bili u sistemu praćenja od nas su dobili sertifikat da su njihovi proizvodi zdravstveno bezbedni i time stekli pravo da na svoje proizvode stavljaju etiketu 'Rumski ceger', što znači da su prepoznati na tržištu", rekla je Klještanović.
Jedno od tržišta pogođenih nestašicom zbog mera protiv širenja koronavirusa koje su donele države širom sveta je tržište fizičkog zlata, piše SEEbiz.Proizvodnju su obustavili najveći igrači na tržištu zlata, poput Argor Hereusa, Valkambia i Pampa, koji se nalaze na jugu Švajcarske, pa je sada u celoj Evropi vrlo teško nabaviti zlatne poluge ili dukate.Vrednost zlata je do sada pokazala visoku otpornost u situacijama poput pandemije, i zbog toga svi žele da ga se domognu pre početka recesije, tokom koje njegova vrednost može porasti i više puta.On je tokom globalne finansijske krize 2008. godine porasla za 280 odsto. Posle krize se stabilizovala, ali je i dalje ostala uvećana za oko 200 odsto.Fizičko zlato se relativno lako prenosi i skladišti, ne gubi vrednost, oslobođeno je uticaja monetarnih centara, a sada je potražnja povećana, dok je ponuda "približno jednaka nuli".Zbog svega toga je došlo skoka cene zlata na berzi, koji ne prikazuje pravu sliku jer se potražnja za fizičkim zlatom u najvećoj meri ne registruje i ne utiče u uspostavljanju ravnotežne cene na svetskoj berzi.Nestašica zlata odrazila se i na razliku između trenutne cene zlata na berzi (SPOT cena) i cene fizičkog zlata, koja je uvek viša. Pod uobičajenim okolnostima, ona se kreće između tri i četiri odsto, a sada na svetskom nivou iznosi 10 i više odsto.Porast razlike u korist fizičkog zlata pokazuje da ga investitori smatraju sigurnijim u odnosu na papirno zlato kupljeno na berzi.
Jedno od tržišta pogođenih nestašicom zbog mera protiv širenja koronavirusa koje su donele države širom sveta je tržište fizičkog zlata, piše SEEbiz.Proizvodnju su obustavili najveći igrači na tržištu zlata, poput Argor Hereusa, Valkambia i Pampa, koji se nalaze na jugu Švajcarske, pa je sada u celoj Evropi vrlo teško nabaviti zlatne poluge ili dukate.Vrednost zlata je do sada pokazala visoku otpornost u situacijama poput pandemije, i zbog toga svi žele da ga se domognu pre početka recesije, tokom koje njegova vrednost može porasti i više puta.On je tokom globalne finansijske krize 2008. godine porasla za 280 odsto. Posle krize se stabilizovala, ali je i dalje ostala uvećana za oko 200 odsto.Fizičko zlato se relativno lako prenosi i skladišti, ne gubi vrednost, oslobođeno je uticaja monetarnih centara, a sada je potražnja povećana, dok je ponuda "približno jednaka nuli".Zbog svega toga je došlo skoka cene zlata na berzi, koji ne prikazuje pravu sliku jer se potražnja za fizičkim zlatom u najvećoj meri ne registruje i ne utiče u uspostavljanju ravnotežne cene na svetskoj berzi.Nestašica zlata odrazila se i na razliku između trenutne cene zlata na berzi (SPOT cena) i cene fizičkog zlata, koja je uvek viša. Pod uobičajenim okolnostima, ona se kreće između tri i četiri odsto, a sada na svetskom nivou iznosi 10 i više odsto.Porast razlike u korist fizičkog zlata pokazuje da ga investitori smatraju sigurnijim u odnosu na papirno zlato kupljeno na berzi.
Jedinice kruševačkog 246. bataljona za atomsko-biološko-hemijsku odbranu (ABHO) iz Kruševca angažovane su za dezinfekciju Beogradskog i Novosadskog sajma, hale Čair u Nišu, javnih površina u Nišu, Ćupriji, Kraljevu, Novom Pazaru, kao i u karantinima na više mesta u zemlji, piše portal KruševacGrad.Bataljon obavlja i dezinfekciju zgrade Generalštaba, kasarni i drugih objekata Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Na zadatku je više od 90 vojnika, i koriste 15 posebnih vozila i uređaje za dekontaminaciju, uz prateću logistiku.Komandant te jedinice major Vladimir Filipović rekao je da je jedan pripadnik bataljona zaražen koronavirusom prilikom izvršavanja zadataka u Kliničkom centru Vojvodine, gde je i zbrinut."Njegovo opšte zdravstveno stanje je stabilno i očekujemo njegov skori povratak u jedinicu", rekao je Filipović.Bataljon za ABHO je u Kruševcu prvo uključen u dodatnu dezinfekciju najugroženijih lokacija, kao što su Opšta bolnica, COVID ambulanta 14. oktobar, deo oko Hale sportova, tržni centri i glavna ulica. Dezinfekcija je počela u krugu bolnice, ulaskom dva vozila za dezinfekciju.
Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) uputio je pisma nadležnim institucijama u državi i peticiju sa skoro 8.000 potpisa, kojima se apeluje da se najstarijim pčelarima dozvoli da obilaze svoje pčelinjake tokom vanrednog stanja.U saopštenju SPOS-a se podseća da je merama ograničenja kretanja svim pčelarima starijim od 65 u naseljima sa preko 5.000 stanovnika, kao i starijim od 70 godina u naseljima sa manje od 5.000 stanovnika, trenutno zabranjeno da posećuju svoje pčelinjake."SPOS je učinio sve što je mogao: razgovarali smo sa svima, pisali dopise svima na svim nivoima, ali stav nadležnih je do danas ostao nepromenjen. Ipak, Izvršni odbor SPOS-a je odlučio da još jednom pošalje POZIV ZA SPAS SRPSKOG PČELARSTVA, i to predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, premijerki Vlade Republike Srbije Ani Brnabić, ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, i ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću", navodi se u saopštenju.U pismu koje je SPOS uputio medijima piše da je merama zabrane kretanja pogođeno preko 2.800 članova SPOS-a, odnosno više od trećine pčelara koje okuplja ta organizacija, kao i da su sve države u regionu uzgajivačima pčela dozvolile izuzeti od zabrane kretanja radi posete košnicama."Nemogućnost održavanja i selidbe pčela ugroziće proizvodnju hrane, jer će oprašivanje biti ugroženo, te je za očekivati smanjenje prinosa i manjak hrane za najmanje 25% u 2020. godini. Što se tiče pčelara, ovi pčelari će u potpunosti izgubiti prihode u ovoj godini, jer je upravo april glavni mesec kada treba pomagati razvoj pčela, a mnogima od njih pčelarstvo je jedan od egzistencijalnih dopunskih izvora prihoda za život", dodaje SPOS.Radivoje Stojanović, zamenik predsednika SPOS-a, prethodno je za Novu ekonomiju ocenio da je trenutno u našoj zemlju ugroženo oko 160.000 košnica, da nemogućnost njihovog obilaska poslednjih dana koriste lopovi, odnosno da je članovima Saveza iz okoline Kragujevca i Srebrnog jezera ukradeno više od 60 košnica."Ako se nešto uskoro ne promeni biće kasno a ova godina biće izgubljena za pčelare”, objasnio je Stojanović i dodao da su mnogim njihovim članovima upravo pčele značile i dodatni izvor prihoda.Izgubljena godina za pčelare
Intervju sa Aleksandrom Baucalom, profesorom razvojne psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, za podcast “Dan posle” (link na audio intervju). Razgovarao: Aleksandar GubašDan...
U Čikagu je do sada registrovano preko 14.000 slučajeva obolelih, a kako izgleda život u ovom gradu priča nam Aleksandar.
.jpg){kind=small}
Fabrika rashladnih uređaja "Gorenje" u Valjevu danas je nakon tri nedelje pauze zbog epidemije koronavirusa nastavila proizvodnju, prenose Večernje novosti.Kompanija "Hisens Gorenje" je navela da je dvoje njihovih radnika u toj fabrici pozitivno na korona virus, da su u dobrom zdravstvenom stanju, a da su zaraženi u "porodičnom okruženju" tokom tronedeljne obustave proizvodnje. "Iako su naši zaposleni zaraženi van radnog mesta, u skladu sa propisanim merama, 14 kolega koji su pre obustave proizvodnje sa njima bili u kontaktu, upućeni su u samoizolaciju od 28 dana", saopštilo je "Gorenje".Bez znakova oboljenja u samoizolaciji se nalazi još jedan zaposleni koji je tokom odmora bio u kontaktu sa zaraženim osobama, a dodatna mera predostrožnosti je da će se na radna mesta vratiti samo zaposleni čiji članovi domaćinstva ne rade u zdravstvenim ustanovama."Oni će posao obavljati od kuće, ako priroda radnog mesta to dozvoljava, ili će do kraja vanrednog stanja biti na prinudnom odmoru i primati 70 odsto plate", javljaju Novosti.Sindikat zaposlenih u ovoj valjevskoj fabrici prethodno je na poslodavce apelovali da se sa nastavkom proizvodnje otpočne 27. aprila, obzirom da se period vrhunca epidemije u Srbiji "najrizičniji za zaposlene" još uvek očekuje.Sindikat zaposlenih u "Gorenju" je naveo da je primio veliki broj pritužbi radnika koji se boje za svoju bezbednost, a zaposleni navode da ih u trenutnom vanrednom stanju policijski čas lišava slobodnog vremena. Sa proizvodnjom će tokom ove nedelje nastaviti i sve fabrike kompanije "Hisens Gorenje" u Evropi, a kompanija je saopštila da dobija "veoma ohrabrujuće signali sa evropskog tržišta", zbog povećane tražnje rashladnih uređaja koji se proizvode upravo u fabrici “Gorenje” u Valjevu.Otpušteni radnici iz Hačinsona u Rumi
Gradonačelnik Zagreba Milan Bandić najavio je smanjenje plata na svim nivoima gradske uprave i komunalnih preduzeća, javlja Index.hr ."Želeo bih da verujem da poslednja cela plata nije ona za mart. Ali teško da će se to dogoditi, otvaramo pregovore, moraćemo ići na kresanje primanja na svim nivoima u gradu. Koliko i kako, bićete obavešteni", izjavio je Bandić.On je rekao da će zaposleni u gradu morati da "dele sudbinu s običnim ljudima" radi sanacije posledica epidemije koronavirusa i nedavnih zemljotresa u Zagrebu, i da će detalji o iznosima biti objavljeni za dve nedelje. Bandić je rekao da se ne može svima skinuti isti procenat, i da će biti uvedena socijalna skala."Niko se nije rodio zaposlen u gradu. Niko se nije venčao s gradom. Što se mene tiče, može se (razvesti) od grada. Ako želi, može posao naći na tržištu. To nije pretnja nikome”, rekao je Bandić.
Direktor Gerontološkog centra Niš Milan Stevanović uhapšen je danas zbog summmnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv zdravlјa lјudi u vezi sa krivičnim delom prenošenje zarazne bolesti, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ovo je prvo hapšenje u državnim institucijama zbog propusta tokom zdravstvene krize izazvane pandemijom koronavirusa.Kako se navodi, sumnja se da on kao ovlašćeno lice doma za stare "nije preduzeo sve neophodne mere i radnje kako bi sprečio širenje COVID-19", usled čega je u ovoj ustanovi zaraženo 135 korisnika usluga i četvoro zaposlenih.Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Nišu.Pokrajinski sekretar za zdravstvo Vojvodine Zoran Gojković je na redovnoj konferenciji za novinare izjavio da je veliki broj zaraženih posledica neprofesionalnog odnosa, kao i da je naknadno utvrđeno postojanje niz nepravilnosti u radu tog centra"Dozvoljavane su posete štićenicima doma od strane rodbine, dozvoljavani su izlasci štićenika van doma, što je od samog početka epidemije bilo strogo zabranjeno. Nažalost, imamo indicija i da su se krili simptomi bolesti kod nekih korisnika u samom početku infekcije", naveo je Gojković, i dodao da je za krivično delo za koje se direktor tereti zaprećena kazna do 12 godina zatvora.Do danas je bilo poznato da je u Gerontološkom centru Niš bilo zaraženo šest korisnika i dvoje zaposlenih, a da je cela zgrada bila u karantinu, podsećaju Južne vesti.Portal južnasrbija.info piše da je Milan Stevanović diplomirani ekonomista, nekadašnji istaknuti funkcioner Demokratske stranke Srbije u Nišu, koji je naknadno istupio iz te partije i pristupio Srpskoj naprednoj stranci (SNS).Bio je vršilac dužnosti direktora Narodnih novina pre privatizacije, većnik u niškoj Gradskoj opštini Palilula u jednom mandatu i član jedne od plaćenih komisija u istoj opštini u drugom mandatu. Stevanović je direktor Gerontološkog centra Niš postao u oktobru 2017. godine, nakon serije kadrovskih promena na vrhu te institucije, a tokom mandata sadašnjeg ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković uputila je inicijativu Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da se roditeljima dece sa autizmom i odraslima sa autizmom u vreme policijskog časa omogući kretnja u ograničenom vremenu, prenosi agencija Beta. Kako se navodi u saopštenju, to kretanje bi bilo omogućeno u blizini mesta stanovanja zbog održavanja dnevne rutine i navika koje su za njih vrlo važne."Poverenica ističe da bi se navedeni problem mogao rešiti slanjem zahteva za izlazak na posebno odredjen telefonski broj, nakon čega bi stigla SMS poruka o dozvoli za izlazak u periodu od sat vremena. Na ovaj način bi se olakšalo roditeljima i starateljima da dobiju dozvolu koja bi u formi SMS poruke bila validan dokaz u slučaju kontrole, da mogu biti napolju i u periodu opšte zabrane kretanja", dodaje se.Poverenica je ocenila da bi takvo rešenje moglo da posluži i za neke druge slučajeve izdavanja dozvola za kretanje, ukoliko pandemija potraje.U inicijativi je navedeno da je neophodno da se centri za socijalni rad uključe u zaštitu osoba sa autizmom u slučaju da njihovi roditelji ili staratelji obole od korona virusa.Za Novu ekonomiju je o problemima osoba sa autizmom govorio Dario Rosi iz udruženja “Autizam - pravo na život”: Nema volje da se oformi registar autizmaDeca sa autizmom na popravku zuba čekaju 6 meseci
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
