Direktori u kompaniji YouTube ohrabrivali su svoje zaposlene danas ne dođu na posao i otkažu svoje sastanke u znak solidarnosti sa protestima protiv policije koji se dešavaju širom Sjedinjenih ...
Iseljenje izvršnog dužnika Igora Vještice, sprovedeno je danas u naselju Petlovo brdo i pored toga što je izvršni dužnik tvrdio, a i sudski veštak konstatovao, da ne postoji stan koji se navodi u sudskoj presudi.Igor Vještica dobrovoljno je ispraznio stan od lica i stvari i predao ga zameniku izvršitelja iz izvršiteljske kancelarije Dragane Stojkov, ali je zahtevao da zamenik, koji je postupao na terenu unese u zapisnik i njegov prigovor, a to je da izvršitelji nisu identifikovali predmet izvršenja i da im je predao stan na dva nivoa od 85 metara kvadratnih, umesto jednosobnog stana od 53 metra kvadratna koji se navodi u sudskoj presudi. Podsećamo da je ovakve situacije predvideo i Zakon o izvršenju i obezbeđenju i da se u članu 129 navodi da „Javni izvršitelj po službenoj dužnosti rešenjm obustavlja postupak ako je izvršenje postalo nemoguće ili ne može da se sprovede iz drugih razloga (propao je predmet izvršenja, izvršni dužnik nema imovinu i sl.)Prvi osnovni sud nedavno je doneo odluku povodom zahteva za otklanjanje nepravilnosti u jednom predmetu gde se izvršni dužnik žalio da izvršiteljka nije identifikovala predmet izvršenja i naveo da ne postoji nepreavilnost, jer je izvršiteljka napisala rešenje u skladu sa presudom, a da „u skladu sa ZIO, javni izvršitelj na licu mesta identifikuje nepokretnost“. Iz ovoga se vidi da je izvršitelj u obavezi da napiše rešenje u skladu sa izvršnom presudom, ali da samu identifikaciju onoga što se u presudi nalazi, mora po zakonu da obavi sam na licu mesta. Postavlja se pitanje, šta se dešava kada se na terenu ne nalazi ono što je napisano u presudi. Zamenik izvršitelja iz predmeta Igora Vještice je rekao novinaru Nove ekonomije da on ne može da daje izjave za medije i da se za sva pitanja moramo obratiiti Komori izvršitelja, tako da smo ostali uskraćeni za odgovor na ovo pitanje. PROČITAJTE JOŠIzvršitelji iseljavaju iz stanova koji ne postoje Vještica je izvršitelju uručio i veštačenje sudskog veštaka građevinske struke, koji je konstatovao da objekat izvršenja ne postoji i rekao „Vi se ne nalazite u objektu izvršenja i ne radite po rešenju o izvršenju, a to je vaša krivična i materijalna odgovornost“ , a advokatica je ukazala i na proceduralnu grešku, jer se u rešenju uopše ne navodi koji je grad u pitanju, a da ista adresa postoji i u Valjevu, "zašto niste otišli u Valjevo, kako ste znali da je u Beogradu stan" upitala je ona, međutim ni na to pitanje nismo čuli odgovor. Izvršni dužnik je za Novu ekonomiju izjavio je da mu je stan ostavio deda, a da je on od skupštine stanara dobio dozvolu i dodao još jednu stambenu jedinicu, koja se nalazi na petom spratu, kao i da je stan proširen za još jednu sobu na četvrtom spratu, što odgovara i mišljenju sudskog veštaka u koji je Nova ekonomija imala uvid. Igor kaže u spornom stanu živi sa porodicom već 11 godina, a da ga je nakon smrti dede tužila majka, koja je na osnovu ostavinske rasprave nasledila objekat. Vlasništvo nad novostvorenim objektom je trenutno predmet sudskog procesa, a izvršenje se obavlja na osnovu ostavinske rasprave za taj stari stan od 53 metra kvadratna. Igorova majka Mirjana, koja je izvršni poverilac u ovom predmetu, izjavila je da su oni izveli radove, a otac je dodao da nije u pitanju proširenje stana već „humanizacija“ životnog prostora. Oni tvrde da je u pitanju stan u izvornom stanju i da su oni samo izvršili adaptaciju, kao i da su potpisi stanara za proširenje stana, odnosno pravljenje galerije na spratu iznad, postojali i ranije. VIDEO: IZLAZAKIgor Vještica je napustio prazan stan u kome su ostali izvršni poverioci i naveo da je namerno dobrovoljno predao sve izvršitelju, a da će sada pokrenuti sudske procese i podneti krivične prijave, jer je izvršitelj uzeo stan od 85 kvadrata, dupleks na dva sprata, umesto onog od 53 kvadrata, koji se navodi u sudskoj presudi. "Da sam sada odbio da izađem ili da odložili izvršenje, ponovo bi došli nakon par meseci, a to je ogroman stres za mene i porodicu, zato sam predao stan dobrovoljno. Ovo je važno i zbog svih ostalih ljudi koji imaju sličan problem, jer izvršitelji ne mogu da rade šta oni hoće. Meni odgovara da mi oduzmu stan na ovaj način, jer mi to daje mogućnost da pokrenem postupak i nadoknadim svu štetu pravnim putem. Ne nameravam da se vraćam ovde dok se ne utvrde sve činjenice i dok sud i tužilaštvo definitivno ne donesu odluke" zaključio je Igor Vještica po izlasku iz stana. Pročitajte JOŠ:
Evropska unija očekuje da će suvo vreme u sledećih nekoliko meseci izazvati neuobičajeno česte šumske požare na kontinentu, čak i u centralnim i severnim krajevima koji nisu podložni riziku od ove nepogode, kazao je danas evropski komesar za upravljanje krizama Janez Lenarčič. Kako prenosi Rojters, vanredno suvo vreme tokom proleća je već počelo da doprinosi požarima u Švedskoj i na severu Francuske, ukazuju podaci Evropskog informacionog sistema za šumske požare (EFFIS).Lenarčič je rekao da će po broju požara ova letnja sezona, od juna do septembra, biti gora od zabeleženog desetogodišnjeg proseka."Područja koja su sklona šumskim požarima više nisu samo u južnom delu Evrope, već i u centralnoj Evropi, pa čak i u severnom delu Evrope", rekao je Lenarčić.Komesar nije mogao da predvidi da li će ova godina biti lošija od prethodne, kada su požari opustošili šumske predele širom Evrope, ali je rekao da je rizik "visok".Evropska komisija danas je predložila da EU razvije alat za brže reagovanje u situacijama kada dođe do ozbiljnih prekograničnih vanrednih situacija, poput koronavirusa.Da bi to postigli, deo Mehanizma civilne zaštite EU, pod nazivom resceEU, biće potpomognut sa dve milijarde evra u periodu 2021. do 2027. godine, čime će se vrednost tog fonda skor outrostručiti.Taj novac biće namenjen stvaranju rezervi strateške opreme za delovanje u vanrednim situacijama poput epidemija, ali i požara, hemijskih, bioloških, radioloških ili nuklearnih incidenata ili drugih vanrednih stanja.
Evropska agencija za vazduhoplovnu bezbednost (EASA) napravila je spisak aerodroma koji se nalaze u oblastima sa visokim rizikom prenošenja infekcije covid-19, navodi se na njihovom sajtu.Srbija i ostale balkanske zemlje uz Nemačku i Austriju klasifikovane su kao bezbedne. Spisak je napravljen u koordinaciji sa državama članicama EASA-e i zasnovan je na informacijama SZO, kao i Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti.Svi aerodromi u Belgiji nalaze se na ovoj listi.Aerodromi u Pariskom regionu u Francuskoj takođe su označeni kao rizični.Britanski Hitrou, holandski Šipol, kao i svi aerodromi u Stokholmu su na listi.Katalonija i Madrid takođe su označene kao rizične oblasti, pa su tako i aerodromi koji su tamo smešteni na spisku ove evropske agencije.Aerodromi u kanadskim oblastima Ontariu i Kvebeku nalaze se na listi, kao i aerodromi u Moskvi i Sankt Peterburgu u Rusiji.
Ovog petka ističe rok za prijavu građana za pomoć države od 100 evra. Na taj iznos imaju pravo svi oni koji su do 24. aprila postali punoletni, sa aktivnim prebivalištem u Srbiji i ličnom kartom koja važi najkasnije do 5. juna. Oni čija je lična karta u izradi, ostaju bez 100 evra, prenosi portal Nova S.Lična karta bila je veliki "kamen spoticanja" za mnoge građane koji su pokušali da se prijave za ovu državnu pomoć.Po svemu sudeći, ni najnovija najava, da će novac moći da dobiju svi koji podnesu zahtev za izradu lične karte do 5. juna, neće važiti za sve, jer građani moraju da upišu ili ukucaju broj svoje lične karte, u zavisnosti od toga da li se prijavljuju putem portala Uprave za trezor ili putem telefona 0800-101-100.Pravilnik koji definiše prijavu i isplatu prvi put je menjan kako bi se preciziralo kako će novac biti isplaćen zatvorenicima na odsluženju kazne.Nakon toga je ponovo izmenjen 29. maja, kada je dozvoljeno da se za 100 evra prijave oni sa datumom izdavanja lične karte zaključno sa 5. junom.To, međutim, ne znači da oni koji su tek podneli zahtev za izdavanje lične karte imaju pravo na isplatu ovog novca. Građani koji su zahtev za ličnu kartu predali proteklih dana, ili tek nameravaju da to učine rukovođeni najavama da će ipak imati pravo na ovaj novac, će po svemu sudeći ostati bez njega, obzirom da MUP ima rok od 15 dana da novi dokument izradi i uruči ga građaninu.Penzioneri i primaoci novčane socijalne pomoći novac su dobili automatski, kao i korisnici privremene naknade – invalidi rada druge i treće kategorije invalidnosti.Do sada se za 100 evra prijavilo više od četiri miliona građana, a u državnom budžetu, za isplatu pomoći, namenjeno je 60 milijardi dinara.
Putnici koji stižu u Grčku sa aerodroma koji se nalaze u područjima gde raste broj slučajeva korona viruasa, odnosno sa negativnom epidemiološkom situacijom, proći će obavezne testove i karantin, izja...
Zamenik bugarskog ministra ekologije Krasimir Živkov i još četvoro ostaće u pritvoru prema odluci specijalizovanog krivičnog suda zbog optužbi da su oni organizovana kriminalna grupa koja se bavila uvozom otpada, prenosi Novinite.com.Sud veruje da Živkov neće probati da pobegne, ali da postoji mogućnost da će počiniti neko drugo krivično delo ili da će probati da utiče na svedoke.Istraga je započela u januaru nakon što je u bugarskom gradu Plevenu pronađena velika količina nesortiranog otpada iz Italije.Krajem prošle nedelje, tužilaštvo je optužilo deset osoba za organizovani kriminal i poreske zločine u vezi sa uvozom i preradom otpada, a prema nekim medijskim izveštajima jedan od optuženih je biznismen Atanas Bobokov.Do sada, tužilaštvo nije navelo koga smatraju liderom grupe. Optuženi će imati tri dana da podnesu žalbu na odluku suda.
Mađarska je zatražila zvanično izvinjenje od finskih evroparlamentaraca, akademskih istraživača i velikih medija zbog "pogrešnih kritiika" i širenja "lažnih argumenata" o zakonu koji je pro&sca...
Za dalje privlačenje investicija neophodni su preduslovi - dostupna i kvalifikovana radna snaga, stabilna i predvidiva monetarna i finansijska politika, uključujući fleksibilnu i podsticajnu regulativu vezanu za poreze i doprinose na zarade, kaže Klemens Saks, generalni direktor Leoni Srbija za najnoviju ediciju "Investicije u Srbiji 2000-2020".Kompanija već 10 godina posluje u Srbiji. Kakva su vaša iskustva kao investitora?Od samog početka, od 2009. godine, kada smo otvorili našu prvu fabriku u Prokuplju, pa do sada, sa četvrtom fabrikom u Kraljevu, naše iskustvo je vrlo pozitivno. Jedan od glavnih razloga za odluku da investiramo u Srbiji je bio taj što je ovde postojala dostupna i kvalifikovana radna snaga, sa izuzetnom radnom etikom što nije bio svuda slučaj. Takođe, ono što nam je značilo od samog početka je bila podrška koju smo imali od Vlade Republike Srbije. Imajući sve to u vidu, odlučili smo da proširimo naše poslovanje, otvaranjem novih fabrika, najpre u Doljevcu, zatim Nišu i sada u Kraljevu. Ukupna vrednost naših dosadašnjih investicija u Srbiji je preko 142 miliona evra. Ono što je sada drugačije u odnosu na početak našeg poslovanja ovde, jeste to da se situacija na tržištu rada izuzetno promenila imajući u vidu pre svega, odlazak u inostranstvo zbog posla velikog broja ljudi što će svakako imati uticaja i na naše poslovanje. Šta su prednosti poslovanja u Srbiji, a koji deo poslovnog ambijenta bi se mogao unaprediti?Ima dosta prednosti. Pomenuo sam najvažniju, a to je kvalifikovana i dostupna radna snaga sa otvorenim načinom razmišljanja, izuzetnom radnom etikom, sa odličnim znanjem engleskog jezika. To su sve stvari koje privlače investitore. Takođe, tu je i podrška države. Kada je reč o prostoru za unapređenje, ima ga, posebno u oblasti politike i regulative vezane za oblast poreza i doprinosa na zarade zaposlenih, koje bi trebalo da budu fleksibilnije, uključujući povećanje neoporezivog dela zarade i smanjenje stope poreza i doprinosa na zaradu. Sve to bi podstaklo kompanije da nastave da investiraju više i da zapošljavaju više ljudi, nudeći i više zarade. S obzirom na emigraciju uglavnom radno sposobnog stanovništva, da li imate probleme da pronađete kadrove?Mogu da kažem da mi kao kompanija takođe osećamo efekte trenda migracije radne snage iz Srbije ka zemljama Evropske unije i da je to jedan od velikih izazova sa kojim se suočavamo, a verujem i druge kompanije u našem okruženju. Da li sarađujete sa domaćim dobavljačima? Da li su lokalna mala i srednja preduzeća sposobna da se uključe u međunarodne lance snabdevanja?Imamo saradnju sa više od 500 domaćih dobavljača u oblasti nabavke neproizvodnog materijala i usluga. Ponosni smo na to da je naše poslovanje ovde uticalo na otvaranje i rast velikog broja malih i srednjih preduzeća, posebno u sredinama u kojima imamo fabrike.Ako govorimo o tome da li su te domaće kompanije spremne da se uključe u međunarodne lance snabdevanja, smatram da je to izvodljivo, s obzirom da imaju kapacitete, resurse, ljude, „know how“ i to je na neki način i deo naše poslovne strategije. Gde vidite prostor za napredak u privlačenju investicija?Sadašnja situacija sa migracijama i odlivom radne snage je nešto što može da utiče na dalje strane investicije i sa tim u vezi neophodno je da se stvore okruženje i preduslovi kako bi ljudi ostajali, a ne odlazili iz zemlje. To znači da su za dalje privlačenje investicija neophodni preduslovi koje sam već naveo: dostupna i kvalifikovana radna snaga, stabilna i predvidiva monetarna i finansijska politika, uključujući fleksibilnu i podsticajnu regulativu vezanu za poreze i doprinose na zarade. Takođe, ima mnogo regiona u Srbiji u koje bi strani investitori došli i investirali ali je neophodno da postoji dobra saobraćajna infrastruktura, pre svega autoput.Kakav je odnos kompanije sa lokalnim samoupravama?Od trenutka kada smo stigli u Srbiju imamo dobru saradnju sa svakom od lokalnih samouprava gde smo otvorili fabrike, počev od Prokuplja, Doljevca, Niša i sada Kraljeva.Lokalna administracija nam je bila iskreni partner da što pre i bez prepreka pokrenemo i radimo naš posao. Ali još uvek ima dosta toga da se uradi i realizuje, posebno mislim na uslove koji su nam garantovani kada smo i odlučivali da investiramo upravo u tim lokalnim samoupravama.Na primer, trenutno imamo velike poteškoće oko pitanja dostupnosti gradskog prevoza u Kraljevu i delimično i u Nišu i tu očekujemo mnogo veću podršku i angažovanje lokalnih uprava. Sa tim u vezi, razgovaramo sa predstavnicima oba grada u cilju pronalaženja rešenja koje nam je svima u interesu.
Lideri organizacija za ljudska prava oštro su kritikovali Fejsbuk nakon sastanka sa jednim od osnivača kompanije, Markom Zakerbergom. Sastanak je usledio dan nakon što su zaposleni u Fejsbuku organizovali virtuelni protest, prenosi Axios.Nakon što je Tviter cenzurisao neke od Trampovih objava, Mark Zakerberg je odbio da uradi isto objašnjavajući da Trampove objave ne krše pravila kompanije, kao i da Fejsbuk podržava slobodu govora.Njegovu odluku osudili su i kritikovali lideri organizacija za ljudska prava, ali i zaposleni u Fejsbuku koji su svoje nezadovoljstvo izrazili virtuelnim protestom."Nije pokazao razumevanje istorijskog i modernog suzbijanja glasača i odbija da prizna kako Fejsbuk olakšava Trampu podsticanje nasilja nad demonstrantima. Mark postavlja veoma opasan presedan za ostale korisnike koji bi na Fejsbuku rekli slične štetne stvari", pisalo je u izjavi lidera organizacija za ljudska prava.Fejsbuk je odgovorio na kritiku lidera organizacija za ljudska prava rekavši da su „veoma zahvalni na iskrenom mišljenju“, kao i da je sada „važan trenutak za slušanje i komunikaciju“.
Catena Media donirala je 16900 evra za pomoć deci oboleloj od raka i retkih bolesti, a novac će se rasporediti za potrebe fondacije „Norbs+” i udruženja „Zvončica”. Ove dve organizaci...
rivredna komora Srbije (PKS) objavila je konkurs za Godišnju nagradu za najbolje doktorske disertacije studenata fakulteta u školskoj 2018/2019. godini, navodi se u saopštenju.Konkursom su obuhvaćeni radovi odbranjeni od 1. oktobra 2018. do 30. septembra 2019. godine sa temama iz oblasti privrede, a biće dodeljeno deset nagrada u vidu diploma i novčanih nagrada.Predloge za nagrade podnosi fakultet na kome je odbranjen rad, dok inicijativu za podnošenje predloga prema fakultetu mogu pokrenuti instituti, privredni subjekti, druge organizacije i pojedinci.Prijave na konkurs treba dostaviti najkasnije do 15. septembra 2020. godine.Načini podnošenja prijava i sadržaj određeni su Odlukom o dodeli nagrada koja se, kao i sve potrebne informacije dostupni su na veb-sajtu PKS.
Hrvatski institut Ruđer Bošković nosilac je novog NATO projekta u okviru kojeg će raditi na nadogradnji nedavno razvijenog detektora opasnog tereta i nuklearnog materijala, navodi se na sajtu institut...
-270x152.jpg)
Gradsko preduzeće Infostan od danas će ponuditi korisinicima da uvid u svoja dugovanja i plaćanje platnim karticama ostvare putem portala "e-sanduče", pišu Novosti. Iako korisnici već mogu i druge ra...
Direktor kompanije CarGo Technologies Vuk Guberinić i predsednik Udruženja građana CarGo Aleksandar Vučić istakli su da je danas istorijski dan za pravosudni sistem jer je nakon višegodišnje pravne borbe doneta prva oslobađajuća presuda koja potvrđuje da CarGo posluje u skladu sa zakonima Republike Srbije. Prekršajni sud je potvrdio da CarGo nije taksi prevoz, a da članovi Udruženja građana CarGo ne obavljaju nelegalnu taksi delatnost. Sud je utvrdio tri ključne razlike između taksija i CarGo usluge, te da članovi Udruženja građana CarGo ne obavljaju nelegalnu taksi delatnost. „Ova presuda meni lično i svim zaposlenima vraća veru u pravosudni sistem i u pravdu. Ovo je prva oslobađajuća presuda i nadamo se da je ovo uvod u zaustavljanje daljeg progona kompanije CarGo Technologies, Udruženja CarGo i njegovih članova“, rekao je Guberinić ispred Prekršajnog suda. On je dodao da je Prekršajni sud naveo da je taksi javni prevoz dostupan na korišćenje svim građanima, a CarGo privatna usluga dostupna isključivo članovima Udruženja CarGo. „Pored ove razlike, sud je prepoznao da postoji razlika u samoj naplati, odnosno u taksiju građani plaćaju prevoz vozaču, dok se u CarGo ne naplaćuje prevoz, već postoji naknada za korišćenje softvera. Na kraju, utvrđeno je da za naplatu taksi koristi taksimetar, dok CarGo koristi aplikaciju“, istakao je direktor CarGo. Guberinić je izrazio nadu da će sudije i u ostalim predmetima, koji imaju isto činjenično stanje, poći ovim putem i doneti oslobađajuće presude. „Znamo da su pravo i pravda na našoj strani. Znamo da smo sve radili po zakonu i po savesti. Ovo je bila hrabra i jedina ispravna presuda. Često su i sami službenici znali da krše zakon, znali da nas ugnjetavaju protivno pravu, ali su postupali po naređenjima formalnih i neformalnih centara moći. Izdržali smo i slanje svih mogućih i nemogućih inspekcija, od zabrane oglašavanja pa sve do poreske uprave“, istakao je. Guberinić je podsetio na njihov put tokom koga su izdržali „prebijanja, napade, nasilnička oduzimanja, hapšenja, prekomernu upotrebu sile“. „Ovo nije samo naša bitka, već bitka za sve građane Srbije, inovativne kompanije i na prvom mestu mlade. Ujedno ovo je i moj poziv mladima da ostanu, da se bore, da ne odustanu. Mi nismo samo primer već i saveznik svim mladima koji žele da menjaju Srbiju na bolje“, zaključio je direktor CarGo Technologies. Predsednik udruženja građana CarGo Aleksandar Vučić rekao je da je ova presuda prepoznala moderan i inovativan način povezivanja ljudi kako bi zajedno ostvarili svoje ciljeve. „Ovo je istorijski dan za više od 800.000 članova CarGo udruženja, za više od 4.000 pružalaca CarGo usluge, ali i za sve časne građane Srbije, jer je doneta pravedna presuda u interesu građana, a ne lobi grupa i taksi kartela“, istakao je predsednik CarGo. On je dodao da je u oslobađajućoj presudi konstatovano i da je inspektor drumskog saobraćaja grubo prekršio Zakon o inspekcijskom nalogu, a da se inspektor čak nije ni odazvao prvom pozivu na saslušanje. „Mi ćemo nastaviti da za svoje članove inoviramo i menjamo stvari na bolje. Na taj način unapredićemo i Srbiju i život građana u njoj. To je naš doprinos i naš put“, zaključio je Vučić.Prema rečima Vučića, troškove prekršajnog postupka će nažalost snositi Prekršajni sud, odnosno građani, a ne taksi kartel i svi oni koji su želeli da uguše jednu privatnu inicijativu. Oslobađajuća presuda doneta je u postupku koji se vodi od maja 2019. godine po prijavi saobraćajnog inspektora za nelegalno bavljenje taksi prevozom. Kao i u drugim, i u ovoj situaciji korišćen je „prikriveni islednik“, inspektor koji se lažno predstavio, kako bi naveo CarGo člana na šlep službu koja je pokušala na silu da mu oduzme privatno vlasništvo, njegov automobil.
Broj biciklista u glavnom gradu Srbije poslednjih godina raste. Striktno redukovanje javnog prevoza tokom vanrednog stanja uticalo je dodatno na taj rast, jer su ljudi počeli da razmišljaju o alternativnom načinu prevoza. Međutim, infrastruktura za bezbednu vožnju bicikala u Beogradu uglavnom je loša i nekompletna, ali postoje izvesni pomaci u pozitivnom smeru. Sve veća potražnja za biciklima utiče i na povećanje kapaciteta za proizvodnju.Na beogradskim ulicama mogu da se vide, barem delovi novih biciklističkih staza, a često se, na onim ulicama gde ima dovoljno mesta, označavaju trake za bicikliste, kažu za Novu ekonomiju u udruženju građana “Ulice za bicikliste”. To udruženje već godinama unazad, svake poslednje subote u mesecu organizuje “Kritičnu masu”, kao vid protesta kojim se skreće pažnja na potrebu da se proširi infrastruktura koju biciklisti mogu da koriste. Oni naglašavaju da za nove ulice za bicikliste gradske vlasti prestonice moraju više da se potrude.“Biciklistička infrastruktura u Beogradu je uglavnom loša i nekompletna. Ako se može reći da je nešto dobro, onda je to deo novih staza i traka. Međutim dobar deo onih koje su izgrađene u poslednje vreme, nije napravljen u skladu sa pravilnicima, niti se održava kako treba. Tu prvenstveno mislimo na izbledele biciklističke trake, tamo gde su one bile nacrtane farbom.” Podsećaju da se na kolovozu u Bulevaru oslobođenja često dešava da izbledi traka koja je ofarbana za bicikliste, a meseci prođu do ponovnog farbanja.Zatim su tu (ne)ofarbani deo pločnika u Ruzveltovoj ulici i na Autokomandi tik iznad tramvajske baštice, gde se ispred kladionica i kafića na stazi sada parkiraju automobile, dodaju u ovoj organizaciji.“Veliki broj deonica na Novom Beogradu nije renoviran ili prefarban od onda kada je napravljen. Kada bi trebalo da damo neku procenu, rekli bi da jedva trećina zadovoljava sve uslove.”Situacija u glavnom gradu Vojvodine, slična je kao i u prestonici, barem što se tiče broja biciklista i infrastrukture. U Novosadskoj biciklističkoj inicijativi, rekli su za Novu ekonomiju da je pandemija pokazala slabosti javnog prevoza, ali i neophodnost da se rekonstruiše i prošire staze za bicikliste u tom gradu.“Postoji hronična potreba da se popravi biciklistička staza na Futoškom putu, u Futoškoj ulici, na Mostu slobode, čak i u nekim prigradskim naseljima,” navode predstavnici te organizacije . BROJ BICIKLISTA OVOG PROLEĆA BELEŽI NAGLI SKOKPredstavnici udruženja Ulice za bicikliste podsećaju i da gradske vlasti u Beogradu, često obećavaju stotine kilometara novih biciklističkih staza, kako bi privukle građane da koriste dvotočkaše. Prema njihovim rečima, to često nema uporište u stvarnosti, ali, uprkos tome, broj biciklista je u porastu i najveći skok beleži ovog proleća, naročito nakon ukidanja vanrednog stanja.“To je uglavnom zato što je na biciklu veoma mala mogućnost da se razbolite od koronavirusa, ali i zato što se na taj način jača imunitet. Naravno, situacija sa redukovanim gradskim javnim prevozom je tome dosta doprinela”.Po proceni Kritične mase, a i izveštajima iz prodavnica i servisa bicikala, broj biciklista na ulicama je veći za oko 30%, u odnosu na ranije godine. Ako u Beogradu koristite bicikl kao prevozno sredstvo, svakako ne zavisite od stanja u saobraćaju, gužvi i blokada. Za vas je situacija u saobraćaju uvek ista. Bicikl je, naročito u jutarnjem i popodnevnom špicu, na daljinama od 5-7 km u gradskoj sredini najbrže prevozno sredstvo. Naravno, treba maksimalno ispoštovati sva pravila saobraćaja.KRENITE DA ŠTEDITENaši sagovornici naglašavaju da korišćenje bicikla donosi više ušteda i u kućnom budžetu. Kada dođete do odredišta, nećete nepotrebno gubiti vreme na traženje slobodnog parking mesta, niti ga plaćati. Bićete zadovoljniji jer ne doprinosite zagađenju vazduha, osećaćete se korisnim članom društva. Bicikl vam u gradu pruža veliku slobodu u odnosu na automobil, ali i na javni prevoz. Nema presedanja, nema čekanja autobusa, nema gužvi, nema mogućnosti da se zarazite od ljudi koji se tiskaju oko vas. Treba napomenuti da se sve vreme bavite fizičkom aktivnošću i da ste samim tim i zdraviji.Dobar primer izgradnje staza za bicikliste i pešake daje nam ruta Parenzana u Istri, na granici Slovenije i Hrvatske. Deo stare pruge koja je u prvoj polovini dvadesetog veka povezivala Trst i Poreč, pretvoren je u zelenu stazu za pešake i bicikliste. Stari mostovi i tuneli iskorišćeni su u korist ljubitelja prirode i zdravog načina života. Slične inicijative postojale su i u Srbiji, za trasu stare pruge od Užica do jezera Vrutci. Ona za sada nije zaživela u punom obliku, ali na njoj ima biciklista. Nadležni su u realizaciji stali na pola puta, jer na toj trasi nisu uspeli da izbace automobile i ostala motorna vozila iz saobraćaja. https://www.danas.rs/drustvo/evropska-nagrada-uzickoj-zelenoj-stazi/.NAJAVLJENA NOVA ULAGANJA U PROIZVODNJUO povećanju broja ljudi koji koriste bicikle, govore i koraci koje najavljuju proizvođači. Jedan od proizvođača bicikala u Srbiji, Kompanija Planet Bike, najavila je nove investicije, u vidu proširenja kapaciteta za proizvodnju. Njeni predstavnici nedavno su sa Ministarstvom privrede potpisali i ugovor državnim subvencijama za taj projekat
„Iako je u prvom tromesečju zabeležen rast BDP-a, poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku govore o snažnom smanjenju aktivnosti u gotovo svim privrednim delatnostima, tako da već u periodu ...
Grčka je spremna da turistima pruži bezbedno mesto za letovanje s obzirom da su sve mere protiv širenja pandemije preduzete, izjavio je za Politico.eu grčki ministar turizma Hari Teokaris.Teokaris ne želi da evropski lideri govore ljudima da ostanu u svojim domovima.„Strah je razumljiv, ljudi su se bojali kada smo odlučili da otvorimo škole i ostale institucije, ali ništa loše se nije dogodilo. Preduzeli smo sve mere kako bismo sprečili ponovno širenje pandemije“, rekao je ministar turizma.Teokaris je takođe naglasio kako će u svakom smeštaju koji ima više od 50 kreveta biti lekar koji će se brinuti o gostima ukoliko budu imali bilo kakvih zdravstvenih problema.„Znamo da će ove godine čak i za male zdravstvene probleme ljudi misliti da je virus u pitanju. To može lako upropastiti letovanje, pa je lekar potreban i pružaće osećaj sigurnosti."Ostrva u Grčkoj biće podeljena u kategorije niskog, srednjeg i visokog rizika u zavisnosti od toga koliko je jednostavan pristup zdravstvenim ustanovama, a medicinski radnici i lekari koji budu poslati na ta ostrva proći će posebnu obuku.„Naši zdravstveni protokoli su veoma strogi“, naglasio je ministar i dodao da ljudi ne treba da sumnjaju u mogućnost Grčke da zaštiti svoje turiste.
Publikacija „Strane investicije u Srbiji 2000-2020" pripremljena je neposredno pred izbijanje svetske pandemije virusa Covid19 koji će svakako dovesti do velikih promena u svetskoj ekonomiji i načinu poslova...
Kandidat francuske ekološke partije EELV (Europe Écologie Les Verts) za gradonačelnika Pariza, David Beliar, kako navodi francuski list Le Mode pregovara sa aktuelnim gradonačelnicom Pariza, An...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
