Najnovije

Svet

Bosanska kompanija proizvela prototip respiratora, spremna za serijsku proizvodnju

Kompanija TMD iz Gradačca u Tuzlanskom kantonu proizvela je prototip respiratora, prvi u Bosni i Hercegovini, piše portal Klix.ba.Pre upotrebe prvog prototipa slede testiranje i pribavljanje potrebnih dozvola. Kompanije TMD uverena je da će uređaj biti potpuno funkcionalan, a spremna je i za serijsku proizvodnju nakon odobrenja.„ Mi trenutno imam prototip koji ide na testiranje i očekujem da će ta procedura biti završena za dve nedelje. Nakon što tim stručnjaka koji je sastavljen od inžinjera, anesteziologa i pulmologa kaže da je uređaj funkcionalan uslediće atestiranje, sertifikacija i dobijanje određenih dozvola uz koje će respirator biti spreman za tržište, odnosno bosansko-hercegovački zdravstveni sistem“, rekao je direktor TMD-a Adem Hanić.On kaže da je respirator složena mašina koja se ne sme olako pustiti u rad, jer može naškoditi pacijentu ako nije ispravna, i da TMD-ov prototip sadrži komponente proizvedene i u BiH i u inostranstvu.„Svaka mašina ima domaće i strane komponente, jer niko nije sposoban da sve radi sam. Kada govorimo o respiratoru, naš je softver i određene komponente koje možemo proizvoditi, a u serijskoj proizvodnji planiramo uključiti i još neke firme iz Bosne i Hercegovine“, kaže Hanić.Stručnjaci iz Gradačca napravili su prototip za oko mesec dana. Bazira se na respiratoru koji im je ustupio Univerzitetski klinički centar u Tuzli.Njegov direktor Vahid Jusufović rekao je za Klix.ba  da bi proizvodnja respiratora u BiH bila veliki tehnološki napredak i olakšala bi složenu i tešku nabavku iz inostranstva, ali do prototip prvo mora da prođe strogu proceduru provere.

Srbija

Seljak spasava srpski BDP u 2020. godini

Srbija će zbog pandemije virusa kovid-19 imati manji pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od drugih evropskih zemalja, prvenstveno zbog strukture ekonomije, odnosno većeg učešća poljoprivrede i prehrambe...

Srbija

Milutinović (Nordeus): Sad je prilika da empatija zameni birokratiju

Šanse da se Srbija pozicionira na mapi četvrte industrije sveta kada je IT u pitanju, sada su i veće nego ranije, ocenio je za N1 direktor kompanije Nordeus Branko Milutinović. Deluje da se generalno kao društvo snalazimo dobro u krizama i kad je potrebno prilagoditi se nečemu izazovnom, iako ljudi ne vole promene, sada smo prisiljeni na njih i sami ih i želimo, kazao je. Sada je veća prilika nego ikada da empatija zameni birokratiju, kako je rekao, onu lošu, i da shvatimo šta su potrebe zaposlenih.Milutinović je rekao da je generalno sve što je onlajn i dostupno iz domova poraslo u smislu korišćenja, broja korisnika i vremena koje korisnici provode koristeći sadržaje u vremenu krize."Igre su možda i više nego drugo porasle u korišćenju, što je i dobro, jer je strašno vreme i svaka prilika da se malo opustite može samo da doprinese zdravlju", kazao je.Sada su šanse veće da četvrta industrijska revolucija može da pomogne Srbiji za pozicioniranje na mapi sveta kada je IT u pitanju, optimista samo, kazao je."U svakoj indstrijskoj revoluciji do sada je dolazilo do preraspodele bogatstva, odnosno vrednosti koje su se kreirale u društvima, to se dešava i sada i kada ova revolucija priđe kraju, ta preraspodela će se dogoditi. Mi imamo istorijsku šansu da iz nje izađemo jači, a situacija sa koronavirusom ima priliku da ubrza stvari", ocenio je.Nije problem stići do onih kojima je bliska digitalna sfera i razumeju kako mogu svoje usluge da prilagode novom dobu, dodaje, veći izazov je bio za tradicionalnije industrije i ljude koji možda nisu imali dovoljno motiva da nešto probaju."Epidemija je ubrzala to i kod nas, sada se kupuje i povrće preko interneta, što pre nije moglo, svi pokušavaju da svoje usluge prilagode novom svetu", kazao je.Trenutni presek stanja govori da su promene veće nego ranije, ljudi dobijaju sve što im treba u svojim kućama, rekao je govoreći o onlajn uslugama i dodao da deluje da se generalno snalazimo kao durštvo dobro u krizama i kad je potrebno prilagoditi se nečemu izazovnom."Ljudi ne vole promene, ali sada smo prisiljeni na promene i sami ih i želimo, jedna je od retkih takvih situacija i to će i dovesti do promena, i onda ćemo shvatiti da je dobro uvesti promene, pogotovo u pogledu toga kako radimo i kako se trgovina obavlja", ocenio je.On je istakao i da je sada veća prilika nego ikada da empatija zameni birokratiju, onu lošu, i da shvatimo šta su potrebe zaposlenih.Najveća prednost digitalnih usluga je da je sve što je digitalna usluga kao tržište može da ima korisnike i van granica države u kojoj ste."Kad možete da plasirate usluge celom svetu to je velika prednost, pogotovo ako dolazite iz zemlje koja je cela kao tržište jako mala", objasnio je.Milutinović kaže da se čini da mladi imaju manji otpor prema bilo kojim promenama i sam mi tim se bolje snalaze kad su one neophodne. "Uvek su sve nove generacije bolje i spremnije za ono što sutra nosi nego prethodne", kaže.On je ocenio da je su sada najvažniji planovi kako će se ljudi nositi sa ovom sitacijom dok ona traje."Ljudi treba da se fokusiraju na to šta rade tokom krize, empatija i solidarnost moraju da se stave u prvi plan, da se pomogne ljudima da izađu iz svega mentalno zdravi, to će se u budućnosti vraćati. Nakon toga treba postaviti pitanja koji ekonomski scenariji mogu da utiču na biznis i poslovanje i za to se spremiti što ranije i praviti korake na vreme", ukazao je on.

Srbija

Novosadski studenti medicine pomažu sugrađanima

Studenti Medicinskog fakulteta u Novom Sadu dostavljaju namirnice i pružaju psihološku pomoć Novosađanima u izolaciji, javlja portal radija 021.Medicinski fakultet je ranije pokrenuo SOS kol centar radi praćenja zdravlja građana koji su u izolaciji zbog kontakta sa osobama zaraženim koronavirusom. Studenti su uočili da je takvim građanima potrebna pomoć u snabdevanju namirnicama i lekovima, kao i psihološka podrška. U tu svrhu, studenti su oformili mobilni tim.„Mobilni tim je formiran kako bi građanima koji su u samoizolaciji i kojima je neophodna pomoć u smislu nabavljanja osnovnih namirnica i lekova, ove potrepštine bile dostavljene na kućnu adresu. U komunikaciji sa ovim građanima, sa kojima smo se već dovoljno upoznali i koji imaju poverenje u nas, stekli smo utisak da smo im potrebni i da možemo da budemo od još veće koristi“, rekao je student Stefan Jakšić.On kaže da su studenti uvideli potrebu i za organizovanjem psihološke podrške građanima u izolaciji, jer se oni često osećaju nervozno, uplašeno ili usamljeno, a ponekad bi samo hteli da sa nekim porazgovaraju. „Ovaj tim takođe čine studenti volonteri našeg kol-centra, koji su prethodno prošli odgovarajuću obuku u saradnji sa studentima psihologije Filozofskog fakulteta, kao i sa diplomiranim psiholozima", kaže Jakšić.Studenti iz Novog Sada će sugrađanima biti na raspolaganju sve dok za tim postoji potreba, a kažu da tako i uče.„Smatramo da je ovo sjajan doprinos studenata medicine našim sugrađanima kojima je potrebna pomoć. Takođe, za nas ovakva aktivnost predstavlja veliku ličnu satisfakciju i smatramo da je u skladu sa našim budućim pozivom“,rekao je student Milan Milinkov.SOS mobilni tim studenata volontera dostupan je Novosađanima svakog radnog dana od 9 do 11 časova. 

Srbija

Ministarstvo traži 30.000 dinara za samostalne umetnike

Ministarstvo kulture i informisanja predložilo je Vladi Srbije da se samostalnim umetnicima u naredna tri meseca isplaćuje pomoć u iznosu od 30.000 dinara mesečno, radi privremenog prevazilaženja efekata trenutne zdravstvene krize.U saopštenju se navodi da bi novac bio uplaćen "reprezentativnim udruženjima u kulturi" radi dalje distribucije samostalnim umetnicima, saglasno broju članova koji se vode u evidenciji tih udruženja."Napominjemo da distributeri filmova, prikazivači i producenti, kao privredni subjekti, već podležu donetim merama Vlade, te se navedeni predlog mera Ministarstva kulture i informisanja na njih ne odnosi", podsećaju u nadležnom ministarstvu.Predložene mere se, kako se navodi, odnose na obezbeđivanje egzistencije samostalnih umetnika kao nosilaca delatnosti od opšteg interesa u kulturi."Kultura je najznačajniji deo našeg nacionalnog i državnog identiteta i kao takva nema manji značaj od ostalih privrednih grana. Naprotiv, njen uticaj na sveukupni ekonomski, društveni i privredni razvoj je nemerljiv. Efekti pomoći samostalnim umetnicima prevazilaze iznos sredstava koji bi trebalo opredeliti", zaključuje se u saopštenju.Filmski centar Srbije traži fond solidarnosti za slobodne umetnike

Svet

Britanski veteran iz Drugog svetskog rata prikupio 14 miliona funti za zdravstvo

Britanski ratni veteran kapetan Tom Mor je šetnjom po svojoj bašti prikupio više od 14 miliona funti (16 miliona evra) dobrotvornih priloga za britansku Nacionalu zdravstvenu službu (NHS), javio je BBC.Kapetan Mor, koji ima 99 godina, pokrenuo je akciju tokom koje je uz pomoć hodalice pravio krugove od 25 metara u svojoj bašti.Prvobitno je hteo da prikupi 1.000 funti (1.147 evra), i prešao je više od 100 krugova, u turama od po deset.Više od 700.000 ljudi širom sveta dalo je donaciju na njegovom veb-sajtu za prikupljanje priloga, a stranica je zbog broja poseta privremeno pala.Kapetan Mor je akciju počeo u znak zahvalnosti "veličanstvenim" radnicima NHS-a, koji su mu pomogli tokom lečenja raka i slomljenog kuka."Nisam ni sanjao da ću učestvovati u nečem ovakvom", rekao je Mor na kraju poslednjeg kruga.Radnici NHS-a, političari i poznate ličnosti uputili su čestitke, a peticiju da mu se dodeli titula viteza do sada je potpisalo više od 200 000 ljudi.Britanska Vlada saopštila je da će premijer Boris Džonson "sigurno razmotriti načine da mu se oda priznanje". Kapetan Mor, poreklom iz Zapadnog Jorkšira, bio je civilni inženjer pre nego što se prijavio u vojsku u Drugom svetskom ratu, kada je stekao čin tokom službe u Indiji i Mijanmaru. Stotu godinu napuniće 30. aprila.

Svet

Abu Dabi počeo sa besplatnim testiranjem radnika na koronavirus

U Abu Dabiju počinje besplatno testiranje radnika na koronavirus, prenosi list Kalidž Tajms (Khaleej Times).Klinike za testiranje postavljene su u industrijskoj oblasti Musafa, južno od prestonice Ujedinjenih Arapskih Emirata Abu Dabija, kao deo mera predostrožnosti za očuvanje zdravlja i bezbednosti.Odsek za ekonomski razvoj preporučio je svim radnicima starijim od 50 godina i onima koji imaju simptome, kao što su kašljanje, groznica i teškoće pri disanju, da iskoriste uslugu i da se testiraju na klinikama.Takođe, Odsek je potvrdio da će testiranje biti omogućeno svima, uključujući i one koji nemaju validnu boravišnu vizu.Inicijativa je usledila nakon što je Kompanija za zdravstvene usluge Abu Dabija (SEHA) širom Emirata otvorila 13 centara za testiranje na koronavirus u automobilu i opredelila bolnice Al Rahba i Al Ain.U centrima radi 630 kvalifikovanog medicinskog, tehničkog i drugog osoblja, koje je obučeno da testiranje obavi u roku od pet minuta.Prioritet u testiranju u njima imaju osobe sa simptomima infekcije koronavirusom, stariji, trudnice i osobe sa hroničnim bolestima. 

Svet

Evropska komisija usvojila dodatne mere za pomoć farmerima

Evropska komisija (EK) usvojila je dve dodatne mere za pomoć sektoru za poljoprivrednu proizvodnju hrane. Cilj mera je povećanje protoka novca ka farmerima i smanjenje administrativnog opterećenja farmera i nacionalnih i regionalnih vlasti.Komisija je odobrila povećanje avansa za direktne isplate sa 50 na 70 odsto, kao i avanse za isplate za ruralni razvoj sa 75 na 85 odsto, navodi se u saopštenju EK.Farmeri će avanse početi da primaju od sredine oktobra, a države članice EU moći će da isplate farmere pre okončanja svih provera na licu mesta.Druga usvojena mera umanjuje broj provera koje treba izvršiti za većinski deo budžeta za zajedničku poljoprivrednu politiku sa pet na tri odsto (za direktna plaćanja i mere ruralnog razvoja).Zemlje EU moraju da obave provere na terenu kako bi utvrdile da su ispunjeni potrebni uslovi, ali je u trenutnim okolnostima ključno smanjiti kontakt farmera i inspektora na najmanju moguću meru, pa je ukupan broj provera umanjen.Umanjenje omogućava i fleksibilnost u pogledu vremena za proveru, kako bi države članice mogle da što efikasnije koriste svoje resurse uz poštovanje mera izolacije.  Zemlje članice EU moći će da koriste alternativne izvore infomacija kao zamenu za uobičajene posete farmama. Komisija podržava upotrebu novih tehnologije, na primer upotrebu satelitskih snimaka za proveru poljoprivrednih aktivnosti u polju ili fotografija sa geo-oznakama kao dokaz da su ulaganja obavljena.Cilj ove mere je da se izbegnu nepotrebna odlaganja obrade prijava za pomoć, kako bi ona farmerima bila isplaćena u što kraćem roku. 

Svet

Studija: Tri odsto Holanđana već ima antitela na novi koronavirus

Studija uzoraka krvi dobrovoljnih davalaca u Holandiji pokazala je da oko tri odsto stanovništva zemlje ima antitela na novi koronavirus, što ukazuje na udeo populacije koji ga je već preležao, javlja Rojters.  Direktor Centra za kontrolu infektivnih bolesti pri Nacionalnom institutu za javno zdravlje (RIVM) Jap van Disel objavio je rezultate studije u holandskom parlamentu."Ova studija pokazuje da je oko tri odsto Holanđana razvilo antitela protiv koronavirusa. Iz toga možete izračunati da je to nekoliko stotina hiljada ljudi", rekao je Van Disel.U Holandiji je do sada potvrđeno  29.214 slučajeva zaraze, ali se trenutno testiraju samo vrlo bolesne osobe i zdravstveni radnici.Holandska Fondacija za snabdevanje krvlju Sankvin (Sanquin) u martu je objavila da će u saradnji sa RIVM-om učestvovati u istraživanju kolektivnog imuniteta na koronavirus.Sankvin je  saopštio da će od aprila početi sa merenjem antitela u krvi svih davalaca tokom perioda od oko nedelju dana, kako bi se stekla slika o raširenosti virusa u Holandiji. Istraživanje će biti ponavljano regularno, radi praćenja kolektivnog imuniteta u zemlji.Testira se krv ljudi starosti od 18 do 69 godina širom Holandije.RIVM je krajem marta pokrenuo istraživanje antitela na koronavirus u krvi Holanđana, koje će biti sprovedeno u nekoliko rundi.Studija će ukupno trajati 18 meseci, a prvi rezultati očekuju se u maju.  

Svet

Amerika ubrzano gubi radna mesta

Za program pomoći za nezaposlene trenutno se u Sjedinjenim državama prijavilo 22 miliona ljudi. Fond koji je trebalo da malim preduzećima pomogne da zadrže radna mesta - više nema novca. Trenutno se ...

Srbija

I ovaj Uskrs proizvođačima jaja vise kavezi nad glavom

I ovogodišnje uskršnje praznike proizvođači jaja u Srbiji dočekuju sa istom brigom kao i prethodnih godina, a to je usklađivanje kaveza za čuvanje kokošaka sa evropskim standardima. Na nedavno odrzanom sastanku Grupacije živinara u Privrdnoj komori Srbije, proizvođači su se saglasilu da se ponovo, na period 3+1 godina, odloži primena Pravilnika koji bliže uređuje način držanja koka nosilja i koji predviđa zamenu konvencionalnih kaveza novim obogaćenim baterijskim kavezima. Istaknuto je i to da se intenzivnije mora raditi na stavljanju Srbije na listu zemalja koje mogu da izvoze živinko meso i jaja u zemlje EU i da je potrebno uvesti dodatne državne mere koje bi zaštitile proizvođače u slučajevima pojave bolesti koje predviđaju uništavanje celokupnog jata.Ovo nije prvi put da se u Srbiji odlaže primena pravilnika o kavezima. EU je još 1999. donela propis kojim je zabranila standardne kaveze za koke nosilje i ostavila članicama rok do 1. januara 2012. da se prilagode novim propisima. Koke u EU se mogu uzgajati samo u posebno uređenim kavezima, u kojima koke imaju po najmanje 750 kvadratnih santimetara, kao i gnezdo ili šipku za sedenje. Mogu se uzgajati i na otvorenom prostoru.I Srbija je u proleće 2010. donela pravilnik koji je u potpunosti usklađen sa evropskim propisima i koji  zahteva da srpski proizvođači izbace stare kaveze i čuvaju koke u novim kavezima koji imitiraju prirodno okruženje koke. Međutim, u međuvremenu taj rok je pomeren na kraj 2012. a onda još jednom na decembar 2020. jer domaći proizvođači nemaju toliko novca da ispune standarde. Sad se ponovo priča o odlaganju uvođenja novih kaveza. Prema procenama Zajednice živinara, domaćim proizvođačima jaja potrebno je 50-60 miliona evra za kupovinu novih kaveza i za proširenje objekata s obzirom da se instaliranjem novih većih kaveza gubi 40% na prostoru.Osim kaveza, problem za proizvođače je i salmonela zbog koje nije moguć izvoz jaja u EU."Svih ovih godina akumulacija gotovo i da ne postoji, zbog zatvorenog tržišta, jer naša jaja ne mogu da se izvoze u EU, jer država nije uradila monitoring na salmonelu, ali i zbog neusklađenih standarda držanja koka nosilja. Mnoge farme rade na ivici egzistencije, naročito zbog niske cene jaja. Ukoliko se ne odloži primena ovog Pravilnika, jaja ćemo morati da uvozimo, jer je sigurno da svi koji to ne budu mogli da ispune, od januara ili februara sledeće godine više neće moći da posluju", kazao je za Novosti u januaru Rade Škorić iz Zajednice živinara Srbije.Prema podacima Zajednice živinara, U Srbiji je registrovano 900 živinarskih farmi samo za proizvodnju jaja. Tu se nalazi tih četiri miliona koka. Od tog broja, polovina kokošaka nalazi se kod 15 velikih kompanija. Srbija sada izveze između 45 i 50 miliona jaja u Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu."Sa novim standardima imaćemo i 36 odsto manje kokošaka na istom prostoru, ukoliko vlasnici ne prošire svoje kapacitete ili ne sagrade nove", smatra Škorić.

2020

Yandex.Taxi pomaže vozačima pogođenim koronavirusom

Servis Yandex.Taxi je razvio specijalni program sa poboljšanim uslovima za svoje partnere u Srbiji čiji vozači su pogođeni koronavirusom, a koji je od danas dostupan i kod nas. Ukupan iznos sredstava opredeljenih u ove svrhe u zemljama u kojima servis posluje iznosi više od 6 miliona evra. Ovaj program podrazumeva povećanje postojećih naknada koje Yandex.Taxi isplaćuje vozačima partnera koji su su oboleli od koronavirusa ili su bili u karantinu zbog kontakata sa obolelima. Uvećanje se odnosi na sve koji redovno rade sa servisom i izvršavaju narudžbine najmanje nekoliko sati dnevno.Iznos uvećanja naknade zavisi od istorije izvršenih narudžbina, a po danu će iznositi polovinu neto prosečnog dnevnog prihoda za poslednjih šest meseci. Naknada se obračunava za 14 dana bolesti ili karantina.„Zbog širenja virusa i preduzetih mera, ljudi bi trebalo da ostaju kod kuće, ali ponekad su vožnje ipak neophodne. Zato vozači ne samo da izlaze da rade i izvršavaju narudžbine, nego pomažu ljudima da u uslovima karantina žive ispunjenim životom, koliko god je to moguće. Nadamo se da će svi vozači biti zdravi, ali ako ipak dođe do oboljenja, mi ćemo ih obavezno podržati“, prokomentarisao je Aram Sargsjan, generalni direktor servisa Yandex.Taxi za EBIA i ZND.Kako bi se prijavili na ovaj program vozači treba da dostave neophodne potvrde i prateću dokumentaciju službi za podršku servisa Yandex.Taxi putem svoje aplikacije za vozače.Yandex.Taxi je pokrenut u Srbiji 2018. godine. Servis je sada dostupan u 17 zemalja pod brendovima Yandex.Taxi i Yango, uključujući sve baltičke zemlje, Finsku, Rumuniju i Izrael.

2020

Henkel donirao proizvode za higijenu Domu zdravlja u Inđiji

Treća donacija kompanije Henkel Srbija u borbi protiv koronavirusa uručena je Domu zdravlja u Inđiji, gde se i nalazi Henkelova fabrika Ceresit. Donacija u vidu higijenskih proizvoda deo je podrške zdravstvenim ustanovama čiji su radnici na prvoj liniji odbrane.Tom prilikom, direktor Ceresit fabrike Dušan Zjačić, istakao je: „U ovim teškim trenucima od izuzetnog je značaja da kompanije na delu pokažu svoju solidarnost. Kompanija Henkel Srbija aktivno učestvuje u pružanju pomoći onima kojima je najpotrebnija, a zdravstvene ustanove su na listi prioriteta. Verujemo da ćemo zajedničkim snagama pobediti u ovoj borbi“.Kompanija Henkel Srbija će i u narednom periodu kroz svoj program solidarnosti nastaviti sa donacijama zdravstvenim ustanovama kako bi se pacijentima i lekarima omogućili što bolji uslovi.