Petlja napravila priručnik za đake Mikropajton za mikrobit
Fondacija „Petlja“, u okviru projekta „Škole za 21. vek “, izradila je priručnik Mikropajton za mikrobit koji je namenjen realizaciji projektne nastave u sedmom i ...
Najnovije
Stopirane devizne penzije iz pet zemalja u vreme vanrednog stanja
Samo pet država u vreme vanrednog stanja obustavilo je isplatu penzija korisnicima koji žive u Srbiji, javile su Novosti. Isplate su prekinute pošto najstariji zbog zabrane kretanja nisu bili...
Kako pokrenuti firmu za uslužno čišćenje objekata
Nakon dugogodišnjeg rada na održavanju higijene objekata, Desanka Marinković je pre godinu dana odlučila da pokrene sopstveni biznis. „Dugi niz godina sam se bavila uslužnim čišćen...
Južna Koreja upozorila na novi talas koronavirusa
Predsednik Južne Koreje, Moon Jae-in, upozorio je na drugi talas koronavirusa jer se broj zaraženih povećao nakon što su vlasti počele da ublažavaju mere protiv pandemije, prenosi Reuters. "Nije gotovo dok ne bude potpuno gotovo", rekao je predsednik Moon Jae-in naciji, naglasivši da novi slučajevi pokazuju da se virus može proširiti u bilo koje vreme i upozoravajući na drugi talas krajem ove godine.Korejski centri za kontrolu i prevenciju bolesti (KCDC) izvestili su o 34 nove infekcije, što je najveći broj infekcija od 9. aprila, nakon što je došlo do izbijanja zaraze oko mnoštva noćnih klubova, što je nateralo vlasti da privremeno zatvore sve noćne zabavne objekte oko prestonice.Broj umrlih ostao je na 256.Novo izbijanje zaraze dolazi upravo nakon što je vlada ublažila mere protiv pandemije i započela potpuno otvaranje škola i preduzeća.„Nikada ne smemo olako shvatiti sprečavanje epidemije,“ rekao je Moon u televizijskom govoru povodom treće godišnjice svoje inauguracije. „U dugoročnom smo ratu. Molim sve da se pridržavaju sigurnosnih mera predostrožnosti i pravila sve dok situacija ne bude gotova, čak i nakon nastavka svakodnevnog života."
Obama kritikovao Trampa za loše snalaženje tokom pandemije
Bivši predsednik SAD Barak Obama kritikovao je postupanje predsednika Donalda Trumpa s pandemijom koronavirusa, opisujući to kao “apsolutnu haotičnu katastrofu" tokom privatnog konferencijskog poziva s bivšim članovima njegove administracije.Komentari su napravljeni tokom telefonskog razgovora sa 3.000 članova Obaminog Saveza alumnija u petak, 7. maja, u kojem je bivši predsednik ohrabrio svoje bivše zaposlene da rade za Džoa Bajdena, koji pokušava da svrgne Trumpa na predstojećim izborima.O Obaminom istupu prvi je izvestio Yahoo News koji je dobio audio snimak poziva. Za CNN su ih potvrdila tri bivša zvaničnika Obamine administracije koji su prisustvovali konferencijskom razgovoru."Ono protiv čega se borimo su ovi dugoročni trendovi u kojima je poželjno biti sebičan, biti plemenski, biti podeljen i gledati druge kao neprijatelja, što je postalo sve jači impuls u američkom životu. Usput, vidimo to i na međunarodnom nivou. To je deo razloga zašto je odgovor na ovu globalnu krizu bio tako anemičan i mrljav“ rekao je Obama, a prenosi CNN.Obama, koji je formalno podržao Bajdena prošlog meseca, takođe je rekao: "Zato ću, usput rečeno, trošiti onoliko vremena koliko je potrebno i stvarati što bolju kampanju za Džoa Bajdena."U pozivu je Obama takođe oštro kritikovao odluku Ministarstva pravosuđa da odbaci krivične prijave protiv bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina, koji je priznao krivicu 2017. godine u okviru istrage specijalnog advokata Roberta Muelera u Rusiji. Nagli preokret, koji je najavljen istog dana kada se desio Obamin poziv, pohvaljen je od strane Trampa i Flinovih saveznika.
Život pod koronom: Lucern, Švajcarska
U Švajcarskoj je do sada registrovano nešto preko 30.000 obolelih od koronavirusa, dok se preko 26.000 oporavilo. Ova zemlja se graniči sa Italijom i zbog toga je bila dodatno ugrožena. Kako su se Švajcarci borili protiv korone i kako je izgledao život za vreme vanrednog stanja za serijal „Život pod koronom“ priča Dragan koji živi u Lucernu. DRAGAN, LUCERNŠvajcarci su bili malo iznenađeni celim razvojem događaja, mediji su pisali o tome da postoji virus u Kini, zatim u Italiji, a Italija se graniči sa Švajcarskom i u kantonu Tičino, koji je udaljen oko sat vremena vožnje od Milana, tu je prvo došlo do izbijanja epidemije u februaru, dok je na primer Cirih zahvaćen tek u martu. Uvođene su razne mere distanciranja, ali nije bilo nikada policijskog časa, zabrane kretanja, niti su obavezne maske i rukavice, čak ni u prodavnicama, koje su svaki dan radile normalno. Restorani i hoteli su bili zatvoreni, a dosta ljudi je počelo da radi iz hotela, jer je kompanijama omogućeno da zakupe sobe za svoje zaposlene, koji su onda radili iz hotela umesto od kuće. Ono što mi se dopada je što je uvedeno pravilo da se svakoga dana u tri sata obaveštava narod na koji način se država bori protiv virusa i šta je do sada učinjeno, ali nisu nijednu zabranu izrekli, čak ni za ljude starije od 65 godina. Pre desatak dana sam video neke starije ljude na ulici, od osamdeset, devedeset godina, koji vreme provode napolju bez ikakvih problema. Kako se kriza odrazila na ekonomiju zemlje? Kriza u tom ekonomskom smislu postoji i ovde, jer su zatvoreni svi butici, restorani, hoteli i slično, ali to će se otvoriti sve 11. maja. Švajcarska je, kao i Austrija, velika turistička destinacija i milioni ljudi dolaze na godišnjem nivou. To se naravno zaustavilo i sada nema posetilaca, koji donose ogroman novac. Juče sam baš čitao da će kriza verovatno duže potrajati, možda i zato što su Švajcarci dosta temeljni i prognoze su da će se tek iduće godine vratiti stabilnost. Procena je da ima oko 1.9 miliona ljudi koji su ostali bez posla usled ove pandemije.Za sada je oko 17 milijardi franaka Švajcarska opredelila za stabilizaciju situacije, posebno za manje firme i preduzetnike. Već je preko 14 milijardi isplaćeno na vrlo brz i jednostavan način, bez velikih procedura. Bio je potreban samo poreski izveštaj na osnovu kog se videlo koliko je neko izgubio novca. Takođe su uveli nešto slično kao u Srbiji u smislu novčane pomoći za ugrožene građane, sa tom razlikom da ne mora da se zove nikakav telefon ili da se prijavljuje, samo se dobije novac u vidu čeka, koji se naplati u banci. Oseća li se neka promena sada kada da se stišava situacija oko pandemije? Možda se primećuje da sada ima malo više ljudi na ulici, ali nema velikih promena. Švajcarci su vrlo disciplinovani ljudi, naručito u Nemačkom delu. U Francuskom i Italijanskom je ipak malo drugačije, pa je malo slobodnejije tamo. Ipak policijija ide i proverava svuda, nije dozvoljeno da se šeta više od troje ljudi u grupi ili da se okupljaju. Ljudi i dalje drže rastojanje i dosta je čudna atmosfera, primetio sam da ljudi mnogo manje razgovaraju na ulici, ali uopšte nema panike, ni od strane ljudi ali ni kod zvaničnika. Da li ste pratili situaciju drugim zemljama? Pokušao sam da uporedim Švajcarsku sa Srbijom, u Švajcarskoj ima oko 30.000 obolelih, ali zato ima preko 25.000 izlečenih i oko 1600 preminulih. To je neuporedivo sa procentima u Srbiji, jer kada pogledate podatke o obolelima i onima koji se vode kao da su ozdravili tu se nešto ne uklapa. Naročito mi nije jasno, jer je u Srbiji uveden i taj policijski čas, što ovde nikada nije uvođeno. Moram da napomenem da mi je bila intresantna i ta priča kako naši ljudi dolaze iz inostranstva da bi se lečili u Srbiji. To je totalno apsurd, ovde svi do jednog, penzioner, radnik ili onaj bez posla imaju pravo na zdravstveno osiguranje i leče se ovde. Samo ko je došao na crno i nema nikakve papire, nema pravo na lečenje. Deluje da ste pratili situaciju u Srbiji...Jesam i čudne su mi bile sve te zabrane, ovde me na ulici niko ne bi zaustavio, čak me niko ne bi pitao ni zašto nemam masku. Oni to razmišljaju da uvedu samo kada krenu ljudi više da putuju u autobusima ili vozovima, ali nije postojala nikakva zabrana kretanja, ni za mlađe ni za starije. Razgovarao sam sa doktorom pre nekoliko dana i on mi je napomeno da nošenje maski mnogo više znači kada ih nose oni koji su oboleli, kako se ne bi širila zaraza. Gledao sam neke izjave u našim medijima i čuo da će Srbija imati najbolji ekonomski rast u Evropi. Te izjave deluju stvarno smešno i moj je utisak da je narod stvarno u panici i ne zna šta da radi, stvarno je neverovatno to što se tu dešava. V.Vuksanović
Avio kompanije u SAD mesečno gube 10 milijardi dolara
Avio kompanije u Americi ukupno mesečno gube oko 10 milijardi dolara zbog prekida saobraćaja tokom pandemije. Avio transport je opao za 95% usled pandemije koronavirusa. Avio kompanija Southwest će prodati ...
Zoološki vrtovi u problemima zbog korona virusa
Zoološki vrtovi pretrpeli su takođe posledice korona virusa jer ih niko ne posećuje i ne kupuje karte, a taj novac je presudan kako za pokrivanje troškova hranjenja i nege životinja, tako i za finansiranje zooloških vrtova koji štite ugrožene vrste, prenosi Politico.eu.Proleće obično označava početak sezone za evropske zoološke vrtove i akvarijume, ali ne i ove godine. Većina je zatvorena kako bi se sprečila velika okupljanja ljudi.„Teškoća sa kojom se suočavaju mnogi naši članovi je ta što svaki dan vrtovi ostaju zatvoreni, a troškovi za brigu o životinjama su stalno prisutni“, rekla je Mifanvi Grifit, izvršna direktorka Evropske asocijacije zooloških vrtova i akvarija (EAZA).EAZA koordinira više od 400 projekata očuvanja životinjskog sveta u Evropi, ali skoro svi su u zastoju zbog globalne pandemije.Grifit se nada da će se zoološki vrtovi ponovo otvoriti tokom leta. "Mi zaista ohrabrujemo ljude da se vrate u zoološke vrtove, poštujući, naravno, mere zaštite", rekla je ona.Iako je koronavirus finansijska katastrofa za zoološke vrtove, ona na neki način pruža mogućnost da se završe započeti projekti neophodni za održavanje i očuvanje životinja.U ponedeljak je britanska vlada otvorila namenski fond od 14 miliona funti za pomoć najugroženijim zoološkim vrtovima i akvarijumima. U Francuskoj će zoološki vrtovi i cirkusi dobiti pomoć u iznosu od 19 miliona evra.
Goran Radosavljević – šta posle korone
Ukoliko se do leta ukine vanredno stanje i život počne da se vraća u normalu, očekuje nas dug period oporavka. To je trenutak da se definiše druga grupa mera koje su potrebne da bi privreda izašla iz krize nakon prestanka vanrednog stanja. Ključan element u definisanju ovih mera biće dužina trajanja pandemije i veličina pada privrede tokom tog perioda.Na osnovu raspoloživih podataka, procene su da će svetska ekonomija ući u recesiju i imati pad privredne aktivnosti od oko 3% u 2020. godini (izvor: MMF). Očekuje se da će gotovo sve zemlje G20 imati pad privredne aktivnosti u 2020. godini.Procenjuje se da će pad u SAD biti oko 5,9%, EU 7,1% (Nemačka 7%, Francuska 7,2%, Italija 9,1%, Španija 8%), Rusiji 5,5% i Turskoj 3% itd. Jedini rast se u ovom trenutku očekuje u Kini, oko 1,2%, što je daleko ispod očekivanih 5,9% kolika je bila projekcija pre samo tri meseca i Indiji 1,9%.Svakako, treba imati u vidu da su ove projekcije urađene na osnovu podataka raspoloživih sredinom aprila 2020. Verujemo da će prognoze biti još lošije u narednim nedeljama kako se pandemija bude dalje produbljivala. Drugi element za utvrđivanje mera biće efikasnost ekonomske politike tokom trajanja pandemije. Ako su mere u tom periodu bile dobro ciljane, ako su pomogle da preduzeće “prežive”, da ne bude masovnih otpuštanja i velikih oscilacija u poslovanju, biće potrebno manje vremena da se privreda vrati na održivu putanju rasta. Mere koje su potrebne nakon pandemije pre svega treba da budu usmerene na podsticaj privrednog rasta. One treba da obuhvataju sve sektore bez obzira na to u kojoj su meri pogođeni krizom, uz dodatne mere za sektore koji su u potpunosti devastirani krizom (putnički saobračaj, turizam, ugostiteljstvo i dr). Naravno, mere će biti moguće definisati tek kada se stekne uvid u sve posledice koje će kriza prouzrokovati. S obzirom na specifičnost krize koja je u toku, očekivanja privrede imaće veliki značaj. Jedan od zadataka države biće da na ta očekivanja adekvatno odgovori. U Srbiji mere kasne i taj prvi odgovor je bio nedovoljno dobar. Nadamo se da će u narednim koracima država biti efikasnija i odgovornija, a mere precizne i adekvatne. Samo na taj način moći ćemo bez većih posledica po privredu i društvo da prebrodimo ovaj period.
Kako se nasilnicima oduzima moć – oduzimanjem pažnje
Svedoci smo sve očiglednije normalizacije nasilnog ponašanja, svuda u svetu, a u Srbiji posebno. Ljudi bivaju napadani i ponižavani na javnim mestima, na očigled neme mase posmatrača. Često ti posmatrači čak i snimaju te scene nasilja i kače ih na internet. Šta da radimo mi koji smo svesni činjenice da je nasilje koje se toleriše kao grudva snega koja kotrljajući se, postaje sve veća? Gledamo pred svojim očima isto ono poznato potresno dešavanje koje je opisao Niemöller, svedok nacističkih zločina, da su prvo došli po socijaliste. On nije reagovao, jer nije bio socijalista. Onda su došli po sindikalce. On se nije usprotivio, jer nije bio sindikalac. Zatim su došli po Jevreje. On se nije pobunio, jer nije bio Jevrej. Na kraju su došli po njega, ali tada više nije bilo nikoga ko bi se suprotstavio nasilju i zaštitio ga. To da se pojedinac ili manja grupa u okviru zajednice proglašava inferiornom, pa da se nad njom iživljavaju lične ili kolektivne frustracije ili se „napumpava“ lični ili kolektivni „ego“, pojava je koja se ponekad vidi i kod majmuna. Na primer šimpanze, koje su kao i ljudi socijalna bića (po prirodi žive u grupama, zajednicama) takođe imaju hijerarhijske pozicije unutar zajednice. I kod šimpanzi postoji alfa mužjak koji stoji na vrhu hijararhije, kao i sa druge strane jedinke na dnu lestvice moći. Proučavanja su pokazala da uspešna alfa jedinka ne pokazuje sadistička ili čisto nasilnička ponašanja, već se pre ponaša zaštitnički i „mudro“. Ljudskim jezikom rečeno, uspešan alfa mužjak ima dobre socijalne veštine. On ume da nađe zajednički jezik i da dobije podršku od cele grupe. Šimpanza nasilnik, ako se i uspne na vodeću poziciju, uskoro biva rastrgnut od strane grupe nezadovoljnika. Kod ljudi se po pravilu dešava isto, ali na mnogo složenijoj ravni, jer ljudi formiraju mnogo veće zajednice i imaju mnogo sofisticiraniju i složeniju komunikaciju od majmuna (jezik i druge vidove simboličkog i apstraktnog komuniciranja) kao i sofisticirane društvene organizacije. U uspešnim i stabilnim drustvima, hijerarhije se uspostavljaju pre svega po kriterijumu kompetentnosti u doprinošenju opštoj dobrobiti zajednice. Zato se cene uspešni preduzetnici, sportisti, naučnici, pronalazači, humanitarci itd. Kada društvo ima destruktivan kriterijum izbora „alfa muzjaka“ tj. vođa i uzora, onda će trpeti i od destruktivnih procesa u društvu. A kada je taj uzor nasilnik, onda će nasilništvo postati norma. Naravno, reći ćete: dobro, ali ko će da isturi svoju glavu, da mu bude posečena?Ovde bismo mogli da primenimo dve preporuke. Prva proizilazi iz majmunskih iskustava: kao što se nekoliko ljutih šimpanzi udruži da zajednički svrgnu tiranskog alfa mužjaka, tako se i mi ljudi okupljamo oko humanijih ideja i suprotstavljamo se putem protesta ili nekih drugih vidova akcije protiv diktatora i drugih tirana. Zašto onda nama ljudima, koji smo (tako barem verujemo) malo pametniji od majmuna, ne uspeva da se udružimo protiv očigledne nepravde i ugnjetavanja? Upravo iz istog razloga u kojem leži i naša moć, t.j. zato što se kod nas ljudi udruživanje odvija na masovnijem nivou, tj među pojedincima koji se ne poznaju lično, a za međusobnu saradnju koriste simboličku komunikaciju (jezik, narativ, priče, ideje). U ovoj masovnosti je snaga, ali i rizik. Jer onaj ko ima dobru «žvaku» ili «priču» i ko se nametne kao popularan, privući će mase. Jer zna se dobro da «majmun radi što majmun vidi».Tu dolazimo do druge preporuke, ili pre seta preporuka, poreklom iz oblasti vaspitanja dece, tj razvojne i pedagoške psihologije. Kako se izlazi na kraj sa “nevaljalom” decom, odnosno sa decom koja traze tzv. negativnu pažnju? Roditelji i vaspitači sa ovom decom često upadaju u jedan kontraproduktivan začarai krug: dete radi nešto loše, roditelj reaguje/prekoreva ga ili kažnjava. Posledično, dete se ponaša još gore. Šta je tu problem? Problem je u tome što roditelj reaguje samo na negativno ponašanje deteta, a obično zanemaruje pozitivno (jer je umoran od stalnog “cimanja” i reaguje samo kada mu “prekipi”). Sa strane deteta, a i šire, sa stanovišta svake osobe, najgora kazna je nedostatak pažnje tj. ignorisanje. Mi ljudi najgore podnosimo izolaciju, nedostatak komunikacije i “neprimetnost”. Zato će ljudi radije izabrati negativnu pažnju, nego nevidljivost ili odsustvo pažnje. Šta je onda “lek”? Treba ukinuti nagradu/pažnju za neželjeno ponašanje, a uvesti pažnju za pozitivno/željeno ponašanje. Kada je roditelj u pitanju, savetuje se da roditelj reaguje pohvalom na svako, makar i najmanje pozitivno ponašanje deteta, a da uopšte ne reaguje na negativno ponašanje deteta. To je naravno jako teško sprovesti u praksi. Posebno je teško suzdršati se da ne “puknemo” kada dete pravi neko “sranje” (izvinjavamo se, nemamo bolji izraz). Ali ko je disciplinovan i uporan, uspeva.Primena na društvo: ono što je roditelj detetu, to su mediji u savremenom društvu. Mediji u najvećoj meri oblikuju naše stavove, jer popularišu (omasovljuju) određene narative, ideje i uverenja. Ako političari dobijaju medijsku paznju za nepočinstva i gluposti i o tome se puno piše, analizira i slično, to je očigledan primer davanja javne pažnje i potkrepljivanja negativnog ponašanja.Time se takva ponašanja u društvu samo još više stimulišu, iako bi za opstanak i prosperitet društva bilo poželjno da ih destimulišemo. Jer ne zaboravimo da je i kritika davanje pažnje - negativne pažnje, ali svaka pažnja je poželjnija od nedostatka pažnje, tj. nepojavljivanja u medijima. Lek: treba potpuno ukinuti pažnju, medijski prostor za nepoželjna ponašanja. Uporedo sa tim treba uvoditi nagrade (pažnju) za poželjno ponašanje. Treba davati puno medijskog prostora dobrim idejama: primerima humanosti, inventivnosti, proaktivnosti za dobrobit zajednice itd. Posebnu pažnju i prostor u medijima trebalo bi davati konstruktivnim i praktičnim idejama kako da se reše realni životni problemi zajednice. Lana Engel
Kina se fokusira na domaće tržište u narednih 5 godina
Dok Kina sprema svoj četrnaesti petogodišnji plan, istraživači predviđaju više neprijateljski nastrojenu situaciju u svetu. Peking je pozvan da pojača domaću privredu kako bi se poboljšalo ekonomsko stanje nakon pandemije korona virusa, javljaju Južnokineske jutarnje novosti.Izveštaji Kineske akademije društvenih nauka predviđa masivne promene na svetskom nivou u međunarodnim sistemima u narednih pet godina. Iako se ne spominje korona virus, naglašava se da bi Kina trebalo da se okrene ka sebi I fokusira na razvijanje domaće ekonomije nakon virusa.Između 2021. i 2025. godine globalna ekonomija koja je pomogla Kini da preraste u svetsku ekonomsku silu biće radikalno drugačija, navodi se u izveštaju, što znači da se mora prilagoditi ako želi dalje da napreduje.Kina je jedina velika ekonomija koja objavljuje petogodišnji plan ekonomske politike i to radi od 1953. godine, u tradiciji pozajmljenoj od Sovjetskog Saveza. Kineski planovi su široke strateške smernice, za razliku od prethodno detaljno razrađivanih radnih listova komandne ekonomije u Moskvi.Kina je trenutno u završnoj godini svog trinaestogodišnjeg plana. Očekuje se da će 14. plan biti objavljen početkom 2021. godine, ali razmišljanje o izazovima i političkim opcijama je u toku među akademskom zajednicom i zvaničnicima državnog planiranja.
Povratak na posao: kompanije razmišljaju o drastičnim promenama
Termalne kamere za merenje temperature zaposlenih, liftovi za samo jednu osobu i veći razmak između stolova deo su „novog normalnog“ kada je u pitanju kancelarijski život, prenosi Poslovni.hr.Pripremajući se za povratak zaposlenih nakon popuštanja mera izolacije, kompanije širom sveta razmišljaju o drastičnoj promeni kancelarijskog rasporeda kako bi osigurali zdravstvenu zaštitu zaposlenih i sprečili drugi talas zaraze.David Sala, direktor ljudskih resursa kompanije Pirelli u Italiji, koristi iskustva kineskog ogranka ove kompanije. Promene u kancelarijama uključuju testove telesne temperature, maske za lice i povećani razmak među stolovima, što će omogućiti Pireliju da barem donekle obnovi uobičajeno poslovanje.„Primenjivaćemo kineski model svuda. Biće više prostora za osoblje, manje ljudi u prostorijama, a raspored kancelarija moraće se promeniti“, ističe Sala.Pirelijev plan, ali i promene koje namerava da preduzme najveća reklamna agencija na svetu, britanski WPP, pokazuje kako se uobičajeni radni dan od 9 ujutru do 5 popodne u pretrpanoj poslovnoj zgradi neće vratiti na staro.WPP-ovi radnici vraćaće se postepeno i na dobrovoljnoj bazi, izjavio je za Reuters izvršni direktor Mark Rid. „Možemo reći sa sigurnošću da će u budućnosti više ljudi raditi iz svojih domova, ali mislim da možemo reći da ćemo i dalje imati kancelarije“, rekao je Rid.WPP je takođe uveo fleksibilno radno vreme i ograničio broj ljudi koji u isto vreme mogu koristiti lift.Kompanija za nekretnine Cushman & Wakefield predlaže i instaliranje pregrada od pleksiglasa radi zaštite.„Pandemijske kancelarije budućnosti“ bi tako mogle imati fleksibilniji raspored prostorija sa više područja za odmor, više ličnog prostora i sisteme ventilacija koji pročišćavaju vazduh i uklanjaju patogene, ističe Deren Komber, izvršni direktor britanske arhitektonske firme Scott Brownrigg.
Boris Džonson večeras predstavlja sistem funkcionisanja “novo normalno”
Britanski premijer Boris Johnson uskoro će predstaviti sistem upozorenja na koronavirus za Veliku Britaniju, a očekuje se da će se to dogoditi danas, kada počne sa izlaganjem svojih planova i odluka o postepenom ublažavanju mera, prenosi Klix.ba.Britanski premijer će odbaciti slogan "ostani kod kuće" i umesto toga promovisati zahtev da ljudi "budu pažljivi, kontrolišu širenje virusa i tako spase živote".Takođe, Johnson će danas pozvati radnike koji nisu bili u mogućnosti da rade od kuće da se polako vraćaju na poslove, ali i da se prilikom povratka navikavaju na pridržavanje osnovnih mera.Ovaj sistem trebalo bi da zaustavi širenje zaraze, a upozorenja će se kretati od prvog zelenog, pa sve do crvenog petog nivoa.Kompletan i detaljan plan novog sistema biće dostupan građanima već sutra.
Elon Mask, direktor Tesla automobila, tužio vlasti u Kaliforniji
Tesla Inc “ne sme ponovo da otvori” svoju fabriku automobila u okrugu San Franciska zbog toga što su lokalne mere karantina koje služe da suzbiju širenje korona virusa još uvek na snazi, saopštilo je u petak okružno zdravstveno odeljenje, a prenosi Rojters.Ovo saopštenje je stiglo nakon što je izvršni direktor Tesla Inc. Elon Mask objavio u četvrtak da će fabrika nastaviti sa radom pod ograničenim okolnostima.Guverner Kalifornije Gavin Njusom u četvrtak prepodne rekao je da će fabrikama u državi biti dozvoljeno da ponovo krenu sa radom, ali Alameda okrug gde se nalazi fabrika, biće pod striktnim merama karantina do kraja maja.Portparolka odeljenja za javno zdravlje u Alameda okrugu je izjavila da će usled pandemije biti dozvoljen rad samo esencijalnim biznisima I preduzećima. “Tesla je obaveštena da oni ne ispunjavaju te kriterijume i da ne smeju da se ponovo otvore,” rekla je portparolka.Mask oštro kritikuje mere karantina, nazivajući ih "ozbiljnim rizikom" za američko poslovanje i označavajući ih "neustavnim", rekavši da one neće izdržati process pred Vrhovnim sudom SAD-a ako mu se bude obratio.Tesla je, u internom mejlu u koji je Rojters imao uvid, naglasio da će u petak nastaviti sa ograničenim radom u Fremontu sa 30% od normalnog broja zaposlenih po smeni. “Naše giga-fabirke u Nevadi I Njujorku će nastaviti sa radom, što je odobrila država” naglašava se u mejlu.esla možda neće ponovo otvoriti fabriku vozila, što ometa planove Elona MaskaTesla Inc “ne sme ponovo da otvori” svoju fabriku automobila u okrugu San Franciska zbog toga što su lokalne mere karantina koje služe da suzbiju širenje korona virusa još uvek na snazi, saopštilo je u petak okružno zdravstveno odeljenje, a prenosi Rojters.Ovo saopštenje je stiglo nakon što je izvršni direktor Tesla Inc. Elon Mask objavio u četvrtak da će fabrika nastaviti sa radom pod ograničenim okolnostima.Guverner Kalifornije Gavin Njusom u četvrtak prepodne rekao je da će fabrikama u državi biti dozvoljeno da ponovo krenu sa radom, ali Alameda okrug gde se nalazi fabrika, biće pod striktnim merama karantina do kraja maja.Portparolka odeljenja za javno zdravlje u Alameda okrugu je izjavila da će usled pandemije biti dozvoljen rad samo esencijalnim biznisima I preduzećima. “Tesla je obaveštena da oni ne ispunjavaju te kriterijume i da ne smeju da se ponovo otvore,” rekla je portparolka.Mask oštro kritikuje mere karantina, nazivajući ih "ozbiljnim rizikom" za američko poslovanje i označavajući ih "neustavnim", rekavši da one neće izdržati process pred Vrhovnim sudom SAD-a ako mu se bude obratio.Tesla je, u internom mejlu u koji je Rojters imao uvid, naglasio da će u petak nastaviti sa ograničenim radom u Fremontu sa 30% od normalnog broja zaposlenih po smeni. “Naše giga-fabirke u Nevadi I Njujorku će nastaviti sa radom, što je odobrila država” naglašava se u mejlu.
Korona je „stres test“ za preduzetnike
Naredni meseci biće svojevrsni „stres test“ za preduzetnike i mikro preduzeća i država treba da učini sve što može da im pomogne da prežive, kaže za Novu ekoomiju Milivoje Čalija, vlasnik brenda „Anđeli“. Pitanje da li se može očekivati da preduzetnici i mala preduzeća zaista ne otpuste zaposlene zbog ovih 250 evra u toku tri meseca, pošto su upravo dobili prvu ratu, Čalija smatra „pitanjem od milion dolara“. U više navrata su sa naše strane, kroz Facebook grupu “Glas preduzetnika” i kroz peticiju koja je nastala iz ove inicijative, dolazili predlozi koji nisu bili bazirani na podeli novca, već na oslabađanju od obaveza za poreze i doprinose tokom trajanja vanrednog stanja i tri meseca posle ukidanja vanrednog stanja, kaže Čalija.Prelozi grupe „Glas preduzetnika“ su bili sledeci: da se mikro i malim preduzećima i preduzetnicima otpiše porez na dohodak, doprinosi i porezi dok traje vanredno stanje, plus tri meseca od dana ukidanja vanrednog stanja; da se odloži naplata PDV-a dok traje vanredno stanje plus tri mesecaod dana ukidanja vanrednog stanja i da se omogući otplata PDV-a na rate; da se mikro i mala preduzeća i preduzetnici oslobde naplate komunalnih naknada i ostalih nameta opstina i gradova dok traje vanredno stanje plus tri meseca. Uz sve ovo, predlagali smo da država ne isplati obećanih 100 evra po punoletnom građaninu, već da osmisli vaučerski model u toj vrednosti za kupovinu domaćih proizvoda i usluga. Na taj način bi se dala vrlo konkretna podrška domaćoj privredi.Ukoliko dođe do ukidanja vanrednog stanja ući ćemo u letnji period koji je tek za par industrija “visoka” sezona. Otud su naši zahtevi bili formulisani oko 3+3 ideje. Ovako, sve će se svesti na mogućnosti preduzetnika i njihov etos, da li će u ovom trenutku “braniti” firmu od zatvaranja, “braniti” zaposlene ili pokušati da “odbrane” i jedno i drugo. Sektor malih privrednika u Srbiji zapošljava 629.000 ljudi, kaže Milivoje Čalija.
U Kini se polako vraćaju biznisi, a i smog
Kineska ekonomija polako staje na noge posle izlaska iz pandemije, što je jedna od najboljih vesti ove nedelje u Kini. Međutim, u isto vreme se pojavljuju satelitski snimci koji pokazuju da se uporedo sa tim vraća I zagađenje vazduha koje je I pre pandemije bilo veliki problem, javljaju Južnokineske jutarnje novosti.U poslednjih par meseci, usled karantina I obustavljanja rada fabrika, kvalitet vazduha u Kini se drastično poboljšao. Nivo nitrogen dioksida u vazduhu je opao tokom perioda karantina na 150 mikromola po kvadratnom metru (umol/m2) I bio je na tom nivou do kraja marta. Ali nakog ukidanja karantina i nastavka rada fabrika, nivo nitrogen dioksida je skočio na 300 umol/m2 već u aprilu.Iako je pandemija korona virusa u tim oblastima gotova, neki građani navode da će zbog zagađenja vazduha nastavizi da nose maske.Nadležni u oblasti o prevencije zagađivanja vazduha upozoravaju ostale delove sveta da će, ako ne budu pazili, da naprave istu grešku kao Kina.Uprkos smogu, povećani broj biznisa koju su krenuli da rade daju nadu da će se ekonomija ubrzo oporaviti nakon udarca koji je primila tokom pandemije. Najveći udarac su pretpeli tržni centri, prodavnice, restorani I hoteli.U Šangaju je vlast objavila dvomesečni šoping festival kako bi podstakla građane da kupuju. Ishod je bio pozitivan, što se da videti po tome što je u prvih 24 časa festivala zarađeno 15.6 milijardi juana (2.2 milijarde dolara). Kombinovani onlajn I oflajn šoping ukupno su zaradili 2.3 milijarde dolara.
Uberov rival Bolt pokrenuo e-skuter servis
Estonski startap za iznajmljivanje vožnji Bolt predstavio je sopstveni model električnih trotineta, a najavio je da će sistem za njihovo iznajmljivanje pokrenuti u 45 evropskih gradova ovog leta, prenosiNjujork tajms (New York Times).Bolt, koji se sa američkim gigantom Uberom bori na većim afričkim tržištima i istočnoevropskim tržištima, trenutno ima više od 30 miliona korisnika u preko 35 zemalja.Kompanija sa sedištem u Talinu je saopštila da su dizajn i inženjerski njegihovog modela usmereni na modularnost, što olakšava njihovo popravljanje i smanjuje troškove održavanja, što su najveće prebreke biznis modelu e-skutera.Bolt je osnovan 2013. godine i prikupio je više od 200 miliona dolara od investitora, među kojima je i kompanija Dajmler (Deimler).Ekonomija deljenja u kritičnom stanju zbog koronavirusa
EK će zahtevati od država članica da garantuju turističke vaučere
Evropska komisija (EK) će od država članica Evropske unije zahtevati da garantuju turističke vaučere, kako bi privolele građane da ih prihvate umesto umesto povraćaja novca, navodi se u još uvek neob...
Od ponedeljka u vrtić, ali su potvrde potrebne i za decu i za roditelje
Beogradski vrtići počeće da dočekuju najmladje sugradjane od ponedeljka, 11. maja, ali samo pod uslovom da deca imaju potvrdu pedijatra da su zdrava, a roditelja potvrdu od poslodavca da moraju da se vrate na posao, izjavio je gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak.On je danas gostujući na Radio-televiziji Srbije naveo da će predškolske ustanove imati razumevanja za roditelje koji nisu uspeli da od petka do ponedeljaka od poslodavca dobiju potvrdu da nisu u mogućnosti da rade od kuće, kao i da se u prvo vreme očekuje povratak oko 13.500 mališana.Gak je naveo da je Sekretrijat za obrazovanje i dečju zaštitu za vrtiće obezbedio zaštitna sredstva, dezobarijere i dovoljno sredstva za dezinfekciju, kao i da će roditelji deccu morati u vrtiće da dovode noseći maske i rukavice.Dnevni list Danas izvestio je da pojedini privatni vrtići u Beogradu traže da se polovina naknade za čuvanje dece plati bez obzira da li će dece ići u vrtić ili ne.Predsednica Udruženja privatnih predškolskih ustanova Beograda Duška Tasić je za taj list objasnila da je svaki od vrtića pojedinačno donosio odluku o tome kako će se naplaćivati usluge za maj.Gak je sa druge strane naveo da refuncadija za maj počinje od 11. maja, kako za privatne tako i za društvene vrtiće. I dalje nije jasno šta će se desiti sa ratama za mart, čiju naplatu zahtevaju neki privatni vrtići.Naime, privatni vrtići ugovore zaključuju sa roditeljima, tako da ne moraju da postupe po preporuci Gradskog sekretarijata da se prethodne naknade, za mesec mart, računaju zaključno sa 13. martom, kada su predškolske ustanove prestale sa prijemom dece.
Deca se ugojila u vanrednom stanju, pola išlo u krevet u ponoć
Od uvođenja vanrednog stanja veći broj đaka ima teškoće da zaspi, deca kasnije ležu, ali i kasnije ustaju. Više vremena provode uz telefone i kompjutere nego u redovnim okolnostima, ali su sačuvali zdrvatstvene navike koje su imali pre uvođenja vanrednog stanja, pokazuje istraživanje Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta.Istraživanje zdravstvenih navika realizovano je od 26. do 29. aprila, a onlajn anketu je popunilo 4.097 učenika petog i sedmog razreda, i prvog razreda srednje škole.Oko 70 odsto đaka svoje zdravstveno stanje ocenjuje kao odlično i veoma su zadovoljni svojim životom.Od zdravstvenih tegoba, đaci se najmanje žale na vrtoglavicu, do se sa nervozom i razdražljivošću, više od 60 odsto đaka suočava jednom mesečno.Svaki drugi učenik smatra da je tokom vanrdnog stanja ostao na istoj tećini, trećina smatra da su se ugojili, a 18 odsto da su smršali. Čak dve trećine đaka u Beogradu i Vojvodini više od dva sata provede koristeći elektronske uređaje za izdradu domaćih zadataja, fejsbuk, četovanje...Radnim danima do 21 sat na spavanje ide samo pet odsto đaka, ali u ponoć i kasnije leže 57 odsto učenika iz Južne i Istočne Srbije, 52 odsto iz beogradskog regiona i trećina i Vojvodine.