Najnovije

Svet

Kompanije se utrkuju da proizvedu nove testove na koronavirus

Više svetskih farmaceutskih i tehnoloških kompanija, kao i zdravstvenih ustanova istovremeno razvijaju nove testova na koronavirus, koji bi trebali da budu brži, pouzdaniji ili jeftiniji za proizvodnju od postojećih.Nemačka tehnološka kompanija Boš (Bosch) objavila je da je napravila brzi test na koronavirus, prenosi Poslovni.hr. Test je automatizovan, a rezultate daje za manje od dva i po sata. Prema nemačkom Institutu Robert Koh, rezultati testova na koronavirus se u Nemačkoj trenutno čekaju četiri do pet sati, a ponekad i duže.Kompanija Boš tvrdi da je preciznost testa „veća od 95 odsto“ i da zadovoljava standarde Svetske zdravstvene organizacije.Bloomberg piše da test koristi Bošovu platformu za molekularnu dijagnostiku Vivalytic, koja se već upotrebljava u bolnicama i laboratorijama. U Nemačkoj će biti dostupan u aprilu, a biće plasiran i na međunarodna tržišta. Bošov test na koronavirus namenjen je za upotrebu u bolnicama, klinikama, ordinacijama i drugim zdravstvenim ustanovama.Kompanija za biotehnologiju iz Berlina TIB Molbiol je već 9. januara dizajnirala prvi test, a kao referencu je koristila virus SARS-a i druge poznate koronaviruse, javila je američka televizija CNN.Kompanija je u saradnji sa naučnicima iz lokalne univerzitetske bolnice napravila tri kompleta za testiranje. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 17. januara objavila TIB-ov protokol na svom veb-sajtu. TIB-ov test je bio prvi koji je SZO objavila. Američka Administracija za hranu i lekove dala je „odobrenje za hitnu upotrebu“ za test koji koristi sisteme švajcarske farmaceutske kompanije Roš (Roche), preneo je Bloomberg. Jedan može obaviti 4 128 testova dnevno, a drugi 1 440. Virolog sa Škole za medicinu Ikan njujorške bolnice Maunt Sinaj (Mount Sinai) Florijan Kramer je sa kolegama razvio test na antitela koje telo pravi protiv koronavirusa, piše časopis Američke asocijacije za napredak u nauci Science.Kramer je javno objavio protokol za testiranje. On kaže da je procedura dovoljno jednostavna da bi laboratorije lako mogle da „testiraju i nekoliko hiljada ljudi dnevno“. Kramer veruje da bi, zbog sve veće dostupnosti komercijalnih testova, važni odgovori na pitanje imuniteta na koronavirus mogli uskoro biti otkriveni.

Srbija

Sa decom samo iskreno o koronavirusu

Kako da deci objasnite zašto ne mogu u park, šta je epidemija koronavirusa ili koliko je važno da često peru ruke? Ovo su samo neka od pitanja sa kojima se roditelji suočavaju u vreme koronavirusa.Lekari Instituta za mentalno zdravlje predlažu da roditelji o koronavirusu otvoreno razgovaraju sa decom, da budu iskreni ali i da vode računa o uzrastu svog deteta.„Važno je da ne dajemo lažna obećanja, kao recimo moći ćeš sutra da izađeš. To nisu dobre stvari. Trebalo bi im sve reći kako jeste, ali i biti optimistični jer je to jedini način da smanjimo anksioznost naše dece koja kao i kod nas u ovim situacijama postoji“, rekla je za RTS Milica Pejović Milovančević, v.d direktora Instituta za mentalno zdravlje.U vreme kada su umesto u vrtiću ili školi deca kod kuće potrebno je organizovati njihovo vreme.„Kada se završi posao oko škole, uključite školarce u kućne poslove. Eto prilike da pomažu u kuhinji, u čišćenju kuće, da slože svoje stvari, nauče nešto novo ili pročitaju novu knjigu, predlaže Milica Pejović Milovančević.Normalno je, kaže, da su u ovakvoj situaciji i roditelji uplašeni.„Ono što je važno, da roditelji te strahove i tu anksioznost koliko god je moguće na druge načine rešavaju i da pokušaju da svoju decu zaštite od toga“, navodi v.d direktorka Instituta za mentalno zdravlje.Među savetima psihologa iz Instituta za mentalno zdravlje su i oni da roditelji u razgovoru sa decom o koronavirusu omoguće i deci da postavljaju pitanja, ali i da budu iskreni ako neki odgovor ne znaju.Stručnjaci navode i da je važno da se deca podsete decu na male ali bitne stvari koje moraju da rade da bi ostali zdravi od češćeg pranja ruku do držanja odstojanja od drugih ljudi kako bi se zaštitili od koronavirusa.

Svet

Koronavirus i u Vatikanu

Vatikan testira sveštenika koji žive u palati Santa Marta, u kojoj živi više desetina sveštenika i papa Franja, a planira da pozitivne na koronavirus premeseti na drugo mesto, saznaje Rojters (Reuters).Grupno testiranje počelo je nekoliko dana nakon što je svešteniku koji radi u Državnom sekretarijatu i živi u Santa Marti testom utvrđen koronavirus, posle čega je hospitalizovan u Italiji.  Santa Marta ima 130 soba i oko 30 stanara. Funkcioniše poput hotela, a ranije ovog meseca je prestala da pravi rezervacije privremenih poseta. U njoj osim pape žive i sveštenici na ključnim pozicijama u Vatikanu. Iako je Vatikan uveo procedure za sprečavanje širenja virusa, neki zvaničnici smatraju da one nisu dovoljne i da je potrebna potpuna izolacija.„Santa Marta je možda tempirana bomba“, rekao je za Rojters zvaničnik iz Vatikana, koji je želeo da ostane anoniman. Rojtersovi izvori u Vatikanu kažu da je juče testirano oko pola rezidenata Santa Marte i da će druga polovina biti testirana danas. Plan je da oni koji su pozitivni na koronavirus budu premešteni u hotel za hodočasnike u Rimu. Testiraju se i viši zvaničnici Vatikana koji ne žive u Santa Marti.  Brigu izaziva to što se sveštenici kreću od Santa Marte do posla, a ponekad idu i u Rim.Kako javljaju italijanski mediji, papa Franja je proteklih nedelja dva puta testiran na koronavirus i utvrđeno je da ga nema. Vatikan na to nije dao komentar.Beogradska nadbiskupija je 17. marta odložila sva dešavanja i pozvala svoje vernike starije od 65 godina da ne izlaze i da ne idu na liturgije.

Srbija

Fabrika kablova iz Smedereva otpustila 150 radnika na određeno

Fabrika kablova za automobilsku industriju PKC Wiring Systems u Smederevu, zbog smanjenog obima posla, otpustila je 150 radnika koji su radili na određeno vreme, javile su Smederevske novine.  "Reč je o zaposlenima koji su imali ugovore o radu na određeno vreme zbog privremeno povećanog obima posla. Od PKC smo dobili nalog da se tim licima urade otkazi, s obzirom na trenutnu situaciju koja se odrazila i na njihovo poslovanje. Sve je u skladu sa zakonom i mi smo u skladu sa potrebama poslodavca za kojeg smo angažovali radnike i postupili – potvrdio je za portal Zoran Bukilić iz beogradske agencije za zapošljavanje Trenkvalder.PKC Wiring Systems is Smedereva u vlasništvu je istoimene firme iz Finske, članice PKC Group koja posluje u sektoru automobilske industrije.Kompanija je prema podacima iz poslednjeg dosptupnog finansijskog izveštaja, na kraju 2018. godine imala 1520 zaposlenih.Podsećamo, Nova ekonomija je krajem prošle godine pisala da je država Srbija u decembru 2019. dodelila ovoj kompaniji  subvenciju od 6,4 miliona evra što je pokrivalo trećinu investicije te firme u proširenje kapaciteta fabrike kablova u Smederevu.Kako je tada planirano, subvencija će se isplatiti  u pet tranši od 2020. do 2024. godine.Kompanija se obavezala da zaposli najmanje 1.200 novih radnika do kraja 2023. godine, čija će osnovna zarada biti najmanje 20 odsto veća od minimalca.Ova kompanija dospela je u žižu javnosti prethodnih godina zbog toga što je od 2014. do 2016. godine dobila na ime subvencija za otvaranje novih radnih mesta 7,5 miliona evra.Takođe, proizvodnu halu ovom preduzeću izgradila je lokalna samouprava Smedereva tako što je uzela kredit od 7,8 miliona evra, pa prodala zgrade i zemljište PKC-u za 6,29 miliona – oko 1,5 milion evra manje nego što je vrednost kredita.Subvencije za strane investitore: Politički poeni o trošku države

Svet

Život pod koronom: Stokholm

Švedska je jedna od retkih zemalja u Evropi, koja do sada nije uvela nikakve posebne mere u borbi protiv pandemije koronavirusom. O filozofiji nadležnih organa i građana u ovoj skandinavskoj zemlji, kao i o životu u glavnom gradu za serijal "Život pod koronom" razgovarali smo sa Filipom, koji se rodio i živi u Stokholmu. Filip, StokholmOvde još uvek nema karantina i zabrana, odgovornost je više na pojedincima na koje se apeluje da se ponašaju solidarno. Vlast u Švedskoj još čeka sa uvođenjem oštrijih mera i ima neku svoju filozofiju kako je potrebno reagovati na pandemiju.Kakva je njihova filozofija?Mislim da je u pitanju to što karantin ima veliki efekat na ekonomiju, a zdravstveno ovde situacija nije toliko ozbiljna i Švedska ima dovoljno kapaciteta u bolnicama. Misle da je bolje da se sačeka sa uvođenjem drastičnih mera do trenutka kada budu popunjeni kapaciteti. Vode se logikom da karantin možeš samo jednom da proglasiš i da je to najbolje uraditi kada situacija bude najkritičnija. Ako ljude sada staviš u karantin, oni će izaći iz njega i tek onda se zaraziti, jer se smatra da je virus takav da će sigurno veliki broj ljudi oboleti i onda će to biti problem kasnije. Trenutko u Švedskoj ima oko 2000 ljudi, koji su zaraženi i oko 100 ljudi je u ozbiljnijem stanju i potrebna im je bolnička nega, a navodi se da trenutno ima oko 700 mesta u bolnicama. Smatra se da ako bi se zatvorili vrtići i škole, veliki broj ljudi bi morao da ostane kod kuće da čuva decu, uključujući i lekare i medicinske sestre. Šaljem vam i jedan zanimljiv video, koji pokazuje kojom logikom se Šveđani vode trenutno:Därför är det smart att vänta med karantän Det här är den bästa och mest pedagogiska förklaringen jag sett om varför regeringen inte sätter landet i karantän. Det är britten Robert Isaacs som gjort filmen hemma på bakgården eftersom också Storbritannien gör samma bedömning som Sverige. Jag har - med tillstånd - översatt så att fler här i Sverige kan förstå logiken som finns bakom beslutet. Här är originalklippet: https://www.youtube.com/watch?v=nl6tTwxzCi8&feature=youtu.be Och här skriver jag mer om hur viktigt det är med respekt för de som sitter på all data och akademisk kunskap och tar beslut om vår framtid: https://www.facebook.com/212086795470519/posts/3076290422383461/Posted by Emanuel Karlsten on Monday, 16 March 2020U medijima se navodi da se otvara poljska bolnica u Stokholmu, kao i da postoji onlajn test kako bi ljudi proverili imaju li simptome koronavirusa...Da, u pitanju je prostor gde se održavaju sajmovi. To se neće još upotrebljavati, kako su naveli, već će služiti kao pomoć u slučaju nužde.Što se testa tiče, ja sam probao da popunim i on služi da proveriš da li je potrebno da se javiš lekaru. Uglavnom ga koriste stariji građani ili oni koji već imaju neka hronična oboljenja. Pitaju te da li imaš nešto poput astme, visokog pritiska ili dijabetesa i ukupno ima desetak pitanja, čiji je cilj da se utvrdi zdravstveno stanje i simptomi, a onda ako algoritam prepozna da si u riziku, kaže ti da ideš u bolnicu, a ako ne, onda samo ostani kod kuće i odmaraj. Trenutno se testiraju samo najozbiljniji slučajevi, zbog toga se smatra da ima mnogo više obolelih, ali nisu testirani.Ima li ljudi po gradu, da li idu na posao normalno?Prošle nedelje je bilo prazno, mislim da se ljudi trude da ostaju u kući, a onda sam u petak bio u marketu i bilo je dosta ljudi, što me je iznenadilo. Čitao sam i u medijima da je sada veća gužva u gradskom prevozu, jer su smanjili broj vozila.Moja kompanija je uvela politiku da svi koji mogu rade od kuće. Ja radim od kuće već desetak dana, ali na primer moj brat radi u predškolskoj ustanovi i on mora da ide na posao. Škole i predškolske ustanove rade, samo se nastava na fakultetima obavlja na daljinu.Lokali po gradu rade normalno, u kafićima i restoranima ima možda manje ljudi, ali je sve otvoreno. Za sada je sve na preporukama, ali je do pojedinaca da li će se pridržavati.Danska je zatvorila granice, kako to utiče na ljude koji rade tamo?To je više vezano za Malme, gde se nalazi most između Danske i Švedske. Znam da su Danci zatvorili granice, Šveđani, koji rade u Danskoj, mogu i dalje da idu, samo ne znam da li je potrebno da pokažu neki dokaz poput radne dozvole.Kakve su ekonomske mere, podržava li država firme?Još uvek se ne zna kakav će ovo imati uticaj na ekonomiju, država je objavila da će plaćati 14 dana bolovanja za zaposlene, kojima to ne pravi nikakvu razliku u zaradi, ali je značajno za kompanije koje sada imaju manje posla. SAS (Scandinavian Airlines) je, na primer,  uveo da zaposleni  mogu da ostanu kod kuće, jer trenutno nemaju šta da rade, niko ne leti, ali država plaća određen deo njihovih plata, dok se ovo ne reši. Aerodrom nije zatvoren, može da se putuje, ali nema putnika.Oni koji trenutno putuju, idu na sever Švedske,  sada je sezona skijanja i vodi se velika debata oko toga da li treba zatvoriti ta skijališta, jer se tamo širi virus. Jedan broj ljudi smatra da to sada treba zatvoriti, čitao sam baš da je nedavno u jednom od najvećih tih ski centara nedavno zaražen veći broj ljudi na okupljanju posle skijanja. Znam da je Norveška zatvorila sva skijališta, mislim da će i ovde uskoro.Nose li ljudi maske, koriste li sredstva za dezinfekciju?Ta sredstva su nestala prvi dan. Maski takođe nema da se kupi, ali ne viđam toliko po gradu da ljudi nose, ovde su ljudi nekako opušteni. Stariji građani se takođe šetaju i idu na okupljanja, i dalje važi pravilo da može da se okuplja do 500 ljudi. Upravo je to ono što sam rekao da se desilo na nekom događaju posle skijanja, gde su imali znak na vratima da primaju do 499 ljudi. Ljudi često to zloupotrebljavaju i pokušavaju da prevare zakone.  

Svet

Vlade širom sveta prate zaražene koronom preko mobilnih telefona

Vlade širom sveta počele su da koriste mobilne telefone za praćenje obolelih od koronavirusa, čime potencijalno ugrožavaju pravo na privatnos svojih građana, piše Business Insider. Veb-sajt koji se bavi privatnošću na internetu Top10VPN napravio je listu zemalja koje su beć uvele mere za praćenje mobilnih telefon obolelih od koronavirusa. Te mere se razlikuju, od prikupljanja anonimnih podataka za nadzor opšteg kretanja ljudi, do praćenja pojedinaca za koje se sumnja da su obolelih, kao i onih sa kojima su u kontaktu. Semjuel Vudams iz Top10VPN, koji je sastavio listu, smatra da bi svet mogao da pređe u trajno stanje povećanog nadzora.“Bez adekvatnog praćenja, postoji opasnost da će ove nove mere, često vrlo invazivne, postati norma širom sveta. Iako neke deluju potpuno legitimne, mnoge predstavljaju rizik za građane”, ocenio je Vudams.  Senat SAD je u okvir mera za ekonomski stimulus od 2 bilijarde dolara uključila i sredstva od 500 miliona dolara (453 i po miliona evra) namenjena Centru za kontrolu i prevenciju bolesti, za razvoj “sistema za nadzor i prikupljanje podataka” koji bi nadgledao širenje virusa, iako još nije jasno kako će taj sistem raditi.Južna Koreja je pratila telefone pojedinaca i napravila javno dostupnu mapu, kako bi drugi građani mogli da provere jesu li bili u blizini nekoga ko ima koronavirus. Korišćeni su podaci sa mobilnih telefona, upotrebe kreditnih kartica i razgovori sa zaraženima licem u lice.   Vlasti Irana su podržale upotrebu mobilne aplikacije za uspostavljanje dijagnoze AC19, koja prikuplja podatke o lokaciji korisnika u realnom vremenu. Aplikacija je u međuvremenu uklonjena sa Google Play-a, odakle se mogla skinuti.U okviru šireg seta novih mera za nadzor u Izraelu ukinuta je obaveza da se za praćenje pojedicana putem telefona mora pribaviti sudski nalog. Kako piše Radio Slobodna Evropa, izraelski Vrhovni sud je objavio da će obustaviti program za nadzor zaraženih ukoliko u parlamentu ne bude uspostavljen za kontrolu mera nadzora.Tajvan je aktivirao takozvanu “elektronsku ogradu”, koja prati mobilne telefone i šalje upozorenje vlastima ukoliko neko ko bi trebalo da je u kućnoj izolaciji izađe napolje.Evropski supervizor za zaštitu podataka Vojčeh Vjeviorovski podržao je plan Evropske komisija da anonimno prikuplja podatke od telekomunikacionih operatera radi praćenja krize u vezi sa koronavirusom. Vjeviorovski je saopštio da ti planovi ne krše zakone o zaštiti podataka EU, prenosi Telecompaper. Sličnu ocenu ranije je dao Evropski odbor za zaštitu podataka (EDPB), nakon što je više zemalja članica objavilo da će koristiti telekomunikacione podatke za praćenje zaraženih virusom. EDPB izneo stav da evropska Opšta regulativa za zaštitu podataka omogućava institucijama javnog zdravstva da u kontekstu epidemija bez pristanka obrađuje lične podatke.Vjeviorovski je u pismu zvaničnicima Evropske komisije rekao da će podaci biti obrisani čim se situacija u vezi sa koronavirusom završi i pozvao je na transparentnost upotrebe podataka.EDPB je saopštio da vlasti prvo treba da obrade podatke o lokacijama na anoniman način, i da ukoliko to nije moguće direktiva o elektronskoj privatnosti omogućava državama članicama da uvedu mere radi očuvanja nacionalne i javne bezbednosti.O elektronskom nadzoru zaraženih koronavirusom govori se i u regionuCrnogorski ombudsman Siniša Bjeković rekao je da su dileme zbog objavljivanja spiska osoba koje se nalaze u samoizolaciji, kao i pojave aplikacije za mobilni telefon za njihovo praćenje tih lica, otvorile pitanje da li su te mere pravno valjane, javila je RTCG.“U ovom trenutku prednost je data legitimnom cilju, a ne sredstvu. Akt, odnosno radnja mješanja u privatnost je nastala i proizvodi dejstvo, pa ćemo o valjanosti uvođenja ove mere nešto više znati nakon ocene ustavnosti, uz suprotstavljene stavove civilnog sektora i organa vlasti”, rekao je Bjeković.On smatra da je glavna tačka spora pitanje da li su takve mere zakonite, odnosno da li su proporcionalne u odnosu na cilj.Polemika o praćenju mobilnih telefona i drugim merama povela se i u Hrvatskoj, javio je HRT. Predsednik poslaničkog kluba vladajuće Hrvatske Demokratske Zajednice Branko Bačić kaže se da praćenje mobilnih telefona treba da se odnosi samo na zaražene i smatra da praćenje podrazumeva isključivo lokaciju u realnom vremenu. Predsednik Odbora za pravosuđe opozicione Socijaldemokratske Partije (SDP) u hrvatskom Saboru Peđa Grbin smatra da je u Vladinom predlogu, koji obuhvata i praćenje telefona, nejasno šta će se desiti sa podacima kada ona prestane. SDP je tražila da krug osoba na koje se odnosi mera praćenja bude ograničen, da se definiše rok i da osoba bude obaveštena o praćenju.

Srbija

G20 namenile 5.000 milijardi dolara svetskoj ekonomiji

Lideri grupe zemalja G20, koja okuplja zemlje sa najvećim ekonomijama na svetu, složili su se da "upumpaju" više od 5 biliona dolara (5.000 milijardi dolara, oko 4 i po biliona evra) u globalnu ekonomiju, kako bi smanjili gubitke poslova i prihoda zbog pandemije koronavirusa, javlja Rojters (Reuters).Na samitu G20 održanom putem telekonferencije, lideri zemalja su rekli da će u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i drugim međunarodnim institucijama „učiniti sve što je potrebno da se savlada pandemija“.  Grupa je saopštila da će osigurati protok neophodnog medicinskog materijala i drugih dobara preko granice i rešiti prekide u lancima snabdevanja.Lideri zemalja G20 izrazili su zabrinutost za ranjive zemlje, posebno za Afriku, i populaciju poput izbeglica, i prepoznali potrebu da se osnaže globalna mreža socijalnih programa i zdravstveni sistemi zemalja. „Čvrst osmo posvećeni tome da budemo ujedinjeni front protiv zajedničkog neprijatelja“, saopštila je grupa. Saudijski kralj Salman bin Abdulaziz je u uvodnom obraćanju rekao da grupe zemalja G20 treba da nastave sa normalnim protokom usluga i dobara što je pre moguće, kao pomoć da se poverenje u globalnu ekonomiju vrati. Saudijska Arabija, koja trenutno predsedava grupom G20, sazvala je samit nakon ranijih kritika zbog spore reakcije grupe zemalja na pandemiju

2020

Nelt grupa donirala 240.000 eura za respiratore, a Neoplanta 50.000 u robi

Proteklih mesec dana sve kompanije Nelt grupe preduzimaju preventivne mere u komunikaciji, obaveštavanju i konkretnim operativnim aktivnostima sa ciljem prevencije dobijanja i širenja virusa među zaposlenima.Od ponedeljka 16.03. većina kolega iz back-office-a upućena je na rad od kuće. Ugoržene grupe su poslate na plaćeno odsustvo. Svi naši zaposleni na terenu su informisani i opremljeni neophodnim sredstvima za zaštitu i dezinfekciju. Otkazana su sva poslovna putovanja, i zabranjeni sastanci sa više od troje učesnika.Kreirali smo Tim za krizne situacije koji se sastoji od ključnih Neltovih menadžera i specijalista koji su modifikovali plan održanja kontinuiteta našeg poslovanja u segmentima distribucije i logistike. Vršimo svakodnevnu koordinaciju i sastajemo se putem sistema za video konferencije.Definisane su ključne funkcionalnosti i planirani koraci koji su u vezi sa operacijama koje obavljamo, kako bismo na vreme i u najboljoj mogućoj meri snabdeli tržišta proizvodima iz našeg portfolija. Usaglašavamo sve interne akte u skladu sa preporukama nadležnih državnih organa i SZO.Naši skladišni radnici, dostavljači, prodavci, izlagači robe su dnevno na terenu. Poslovni procesi funkcionišu u normalnom modu, a sa principalima, državnim institucijama, poslovnim organizacijama i drugim poslovnim partnerima imamo svakodnevne kontakte i koordinaciju.Nastavljamo posvećeno da brinemo o zaposlenima na svim tržištima, koji su ponos naše kompanije u ovim teškim trenucima po sve građane sveta. Naš fokus je na snabdevanju stanovništva, kojima su naši proizvodi neophodni kako bi što jednostavnije prebrodili trenutnu situaciju.Kompanija Nelt je donirala 240.000 eura Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja za nabavku 10 respiratora za lečenje najtežih oblika bolesti Covid 19, dok je kompanija Neoplanta poklonila robu u vrednosti od 6.000.000 dinara kao deo paketa za akciju pomoći za 173.000 Beograđana starijih od 65 godina sa najnižim penzijama.

Srbija

U Srbiji 168 firmi zvanično ne radi zbog korone

Zbog koronavirusa u Srbiji se 67 hiljada radnika nalazi kod kuće i ne radi, a 168 kompanija je zaustavilo proizvodnju, prenela je agencija Beta pozivajući se na podatke Privredne komore Srbije (PKS).PKS je na onlajn konferenciji Srpske asocijacije menadžeraiznela predloge državi, koji se tiču pomoći privredi u vidu poreskih rasterećenja, pokrivanja dela troškova zarada zaposlenih, kao i stvaranjem uslova za povećanje likvidnosti firmi, kazao je savetnik predsednika PKS Mihajlo Vesović .Predsednik Srpske asocijacije menadžera Dragoljub Damjanović naveo je da su tokom krize na najvećem udaru mala i srednja preduzeća i da Vlada ne sme da zakasni sa merama pomoći.Dok privrednici u Srbiji čekaju mere države, na svetskom nivou već se prave procene koliko će ljudi ostati bez posla posle koronavirusa.Međunarodna organizacija za rad (MOR) procenjuje da bi prinudne mere i ograničenja zbog pandemije mogle bez posla da ostave između 13 i 35 miliona ljudi. Procena MOR-a je da će "siromaštvo uz rad" do kraja godine pogoditi između 8 i 35 miliona radnika, koji će uspeti da zadrže posao ali uz minimalne plate.Portal Saveza samostalnih sindikata prenosi i da otpuštene radnike čeka gubitak mesečnih prihoda od 860 do 3 400 milijardi američkih dolara. Kriza posle pandemije koronavirusa najviše će pogoditi najsiromašnije, sezonske i nekvalifikovane radnike.

Srbija

Đokovići Srbiji doniraju milion evra u respiratorima i ostaloj opremi

Najbolji teniser sveta Novak Đoković i njegova supruga Jelena Srbiji će donirati milion evra vredne respiratore i druge medicinsku opreme namenjene borbi protiv epidemije koronavirusa, prenosi portal N1.Novak i Jelena Đoković su se novinarima obratili putem video konferencije, kada su naveli da će se jedan broj respiratora dopremiti iz Kine, a jedan iz Nemačke.Đokovići su naveli da su prethodnih nedelja istraživali koju je opremu najbolje donirati u ovoj zdravstvenoj krizi, da su se odlučili za respiratore kao trenutno najpotrebnije, kao i da trenutno vlada velika nestašica ovih uređaja.Đoković je najavio i dalju pomoć preko fondacije."Vanredna je situacija i svako od nas u sklopu svojih mogućnosti pokušava da doprinese. Kao što je bio slučaj sa poplavama naša fondacija će otvoriti poseban račun i na taj način odgovoriti na zahteve mnogih ljudi iz inostranstva kako bi mogli i oni da konkretno pomognu", rekao je Đoković.

Svet

Premijer Ujedinjenog Kraljevstva Džonson pozitivan na koronavirus

Premijer Ujedinjenog Kraljevstva Boris Džonson testiran je pozitivno na novi koronavirus, objavio je na svom Tviter nalogu."U poslednja 24 sata razvio sam blage simptome i testiran sam pozitivan na koronavirus. Sada sam u samoizolaciji, ali ću nastaviti da predvodim odgovor Vlade na epidemiju putem video konferencije. Zajedno ćemo pobediti ovo", napisao je Džonson. Over the last 24 hours I have developed mild symptoms and tested positive for coronavirus.I am now self-isolating, but I will continue to lead the government’s response via video-conference as we fight this virus.Together we will beat this. #StayHomeSaveLives pic.twitter.com/9Te6aFP0Ri— Boris Johnson #StayHomeSaveLives (@BorisJohnson) March 27, 2020 Džonson je pre nego što je epidemija u Velikoj Britaniji uzela maha zagovara pristup "imuniteta krda", koji bi podrazumevao da se virusu dopusti prirodno širenje, što bi dovelo do postepene imunizacije stanovništva stanovništva, ali je nakon eskalacije situacije počeo da zagovara striktne mere karantina.

Srbija

Paket mera za pomoć srpskoj privredi, ali na Instagramu Siniše Malog

Ministar finansija Siniša Mali objavio je na svom Instagram nalogu da je njegov tim spremio  odličan paket mera koji će pomoći  privredi da se održi na stabilnim nogama, a koji će uskoro biti predstavljen javnosti.View this post on InstagramPoslednji u nizu sastanaka o Programu ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa #covid_19 i podršku privredi Srbije. Ovo je moj tim koji nedeljama unazad vredno radi kako bismo doneli najbolje moguće mere, kojima će i poslodavci i zaposleni biti zadovoljni. Posle detaljnih analiza, procene efekata i brojnih sastanaka, mislim da smo spremili odličan paket mera koji će pomoći našoj privredi da se održi na stabilnim nogama, a koji će uskoro biti predstavljen javnosti.A post shared by Siniša Mali (@mali_sinisa) on Mar 27, 2020 at 2:51am PDTPrethodni dan je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio da će obris plana za pomoć srpskoj privredi biti poznat za 10-15 dana. Predsednik Srbije je takođe najavio plan za 10 dana. U isto vreme, danima unazad domaće i strane poslovne asocijacije predlažu niz mogućih mera za ublažavanje negativnih efekata korona krize na privredu Srbije. I zemlje u okruženju već su reagovale i izašle sa kriznim merama. Predlozi za spas privrede svakog dana, ali Vlada Srbije još ćuti Pravovremeno reagovanje je važno jer je veliki broj biznisa zatvoren, a jedan broj radnika je ostao bez posla. Najveći teret krize trpi privatni sektor dok, prema najavama vlasti, u javnom sektoru neće biti otpuštanja.Oglasio se i Fiskalni savet koji je rekao da podržava jednokratno, privremeno povećanje budžetskog deficita i javnog duga dok traje kriza, čak i u slučaju da ono bude relativno veliko, pod uslovom da se ova sredstva usmere racionalno i odgovorno.Kako je ukazano, ekonomska neizvesnost predstavlja, uz brigu o zdravlju, veliko opterećenje za jedan deo stanovnika Srbije i opravdana je finansijska intervencija Vlade, pod uslovom da se ta sredstva usmere racionalno i efikasno."Cena potrebnih mera biće gotovo izvesno visoka, ali ju je opravdano platiti kako bi privatni sektor prošao kroz ovu privremenu krizu sa što manje posledica, odnosno da bi sutra svojim poslovanjem i plaćanjem poreza omogućio vraćanje novonastalog javnog duga", naveo je Fiskalni savet.Zoran Petrović (Raiffaisen banka): Vlada da izađe sa merama, za bisnis je važno poverenje

2020

IM Matijević donirala 100.000 eura i 50 tona hrane

Industrija mesa Matijevic doo Novi Sad  donirala je 100.000 eura Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje za nabavku neophodne medicinske opreme i podršku naporima medicinskog sistema u situaciji u kojoj se danas Srbija nalazi.Takođe, Industrija mesa Matijević je donirala i  50 tona osnovnih životnih namirnica za Grad Novi Sad i sve javne službe koje doprinose funkcionisanju  i na taj način podržala napore celokupnog sistema u cilju sprečavanja širenja virusa COVID 19.Dodatno, Industrija mesa Matijević ulaže sve svoje napore, da uz poštovanje najstrožih preporuka za zaštitu zaposlenih, nastavi  redovno snadbevanje kupaca mesom i mesnim prerađevinama.  

Srbija

Sve banke u Hrvatskoj ukinule naknade za bankomate druge banke

Sve banke u Hrvatskoj odazvale su se preporuci Hrvatske narodne banke i privremeno su ukinule naknadu za podizanje keša na bankomatima druge banke, saopštila je centralna banka.Centralna banka takođe je dala preporuku za izdavanje debitnih kartica za najugroženije potrošače kao i za izdvojeno vreme rada poslovnica za penzionere.Preporuka za kartice se odnosi na najugroženije grupe klijenata: starije osobe koje nemaju uopšte debitne kartice i na klijente koji su zbog blokade otvorili zaštićene račune za koje neke banke nisu predvidele izdavanje debitnih kartica. 

Srbija

Da li će Srbija biti tužena za izgubljenu dobit u doba korone?

Iako je još uvek upitno da li bi preduzeća iz Srbije mogla da pred domaćim sudovima zatraže naknadu za izgubljeni dobit, strani investitori bi mogli da pokrenu investicione sporove pred međunarodnim telima za arbitražu u dva slučaja: ako je u ugovorima koji su sa njima potpisani prenebegnuta viša sila koju predstavlja pandemija ili ako sudovi utvrde da prilikom proglašenja vanrednoog stanja nije ispoštovana zakonska procedura.Fiskalni savet je u svojim ocenama budžeta za 2020. godinu naveo da su svote koje Srbija izdvajaja za sporove koje je izgubila pred međunarodnim arbitrima dostigle cifru od oko 200 miliona evra, uglavnom zbog nepoštovanja ugovornih obaveza.Premijerka Ana Brnabić je na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare implicirala da su se mere ograničenja kretanja građana i rada pojedinih preduzeća postepeno uvodile, kako bi država umanjila mogućnost da bude tužena strana za izgubljenu dobit u sporovima pred domaćim sudovima.Advokati sa kojima je razgovarala Nova ekonomija navode da je još uvek rano da se razmatraju tužbe protiv države, a da će klijenti takav potez razmatrati tek kada prođe vanredno stanje. Dodaju i da bi trebalo pregledati sve ugovore sa stranim ulagačima i proveriti da li eksplicitno predviđaju pandemiju kao takozvanu višu silu, prilikom koje se država odriče od odgovornosti za potencijalne gubitke.Ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević navodi da bi većini ugovora trebala da isključi mogućnost naknade štete i da je generalno pravno da se u slučajevima više sile ugovorne strane trebaju samo da gledaju da izbegnu da oštete jedna drugu, ali da mogućnost pokretanja investicionih sporova ne bi isključio."Ne bih isključio tu mogućnost jer je predsednik (Aleksandar Vučić) uvek govorio da će Srbija nuditi bolje uslove od drugih zemalja", navodi Kovačević i dodaje da bi u slučaju da bi u slučaju da Ustavni sud oceni da vanredno stanje nije proglašeno u skladu sa svim domaćim propisima došlo do "većeg rizika (od investicionih sporova)".On je kazao i da je većina ranije potpisanih međudržavnih ugovora sa stranim kompanijama, zaključenih pre ukidanja Zakona o stranim ulaganjima, verovatno nije podložno riziku od tužbi.Predsednica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) Vida Petrović Škero je navela da za ograničenja prava svako može da tuži državu, ali samo ukoliko mere nisu bile donete ili sprovođena mimo pravnih propisa.Petrović Škero je kazala i da relativno nov zakon koji reguliše proglašenje vanrednih situacija predviđa i mogućnost pandemija, da je proglašenje vanrednog stanja regulisano Ustavom, ali da je upitno kako su mere vanrednog stanja proglašene."Ustav kaže da se vanredno stanje uvodi kada se običnim zakonskim merama ne može više sprovesti sve što je potrebno. Da li je i ko je procenjivao takvu situaciju je veliko pitanje, jer je to kod nas predložio ministar odbrane (Aleksandar Vulin). To je dosta čudno zato što u normalnim okolnostima to treba da predloži Narodna Skupština", navodi Petrović Škero.Ona je dodala da ne zna da li Skupština, dok još uvek nisu bile proglašene mere koje zabranjuju okupljanje većeg broja ljudi u zatvorenom prostoru, nije mogla da se sastane, kao i da se parlament ne raspušta ni u periodu vanrednog stanja."Da li je moglo da se obezbedi da poslanici imaju maske i rukavice, ili da ne zasedaju u zgradi Skupštine ako im je mala, kao što sada Vlada zaseda van svoje zgrade zbog opasnosti od epidemije, ja to ne znam. Ali znam da je po Ustavu Skupština telo koje prvenstveno može doneti tako velike i značajne mere za funkcionisanje države. Sada se postavja pitanje da li onaj koji je predložio vanredno stanje mogao da proceni da Skupština faktički ne može da zaseda", rekla je Petrović Škero.Ocenila je i da bi se izbegle dodatne štete od pandemije, koje će na globalnom nivou biti velike, moraju da se pojačano prate zakonske i ustavne norme, a da trenutna situacija predstavlja veliku neizvesnost, a da je teško da je neko mogao da predvidi u ugovorima potpisanim u prethodnim mesecima mogućnost prirodne katastrofe i pandemije.