Najnovije

Srbija

Tržni centri usmeravaće prodaju na onlajn poslovanje

Ritejl sektor globalnog tržišta nekretnina je među prvima osetio posledice ekonomske krize izazvane panedijom koronavirusa, sketor poslovnog prostora takođe beleži značajne gubitke, dok industrijsko-logistički i rezidencijalni sektori doživljavaju stagnaciju sa potencijalnim gubicima u budućem periodu, navodi se u analizi koju je objavio Novaston.U publikaciji "Kako preživeti 'korona' situaciju" koju je objavila ta kompanija navodi se da su se pod uticajem krize sve privredne grane, industrije i sektori grupisale u tri prinudne oblasti.- Prva na čiji razvoj i evoluiranje ova kriza utiče pozitivno i omogućava ubrzan razvoj, a u koje se ubrajaju zdravstvena nega i farmacija, IT usluge, elektronska trgovina i telekomunikacije i mediji.- Druga čiji će pripadnici preživljavati stagnaciju sa neizvesnim pomakom, a gde spadaju prehrambena industrija, poljoprireda, energetski sektor, finansijske usluge i konsalting.- I treća, najšira oblast u koju spadaju sve grane koje će se suočiti sa drastičnom recesijom, a u koje spadaju ugostiteljstvo, turizam, idustrija zabave, potrošačke usluge, automobilska industrija, veleprodaja i maloprodaja, transport, metalurgija i rudarstvo, elektronika i građevnarstvo."Industrija nekretnina svoje mesto u ovoj podeli pronalazi na granici između druge i treće grupacije, te se u zavisnosti od tipa sektora o kome se radi, trenutno suočava sa stagnacijom ili velikim gubicima... Dok širom sveta veliki proizvodni lanci menjaju namenu svojih proizvodnih pogona... u Srbiji je, kao i drugim delovima sveta, u prethodne dve nedelje svoja vrata je zatvorio najveći broj tržnih centara, restorana i maloprodajnih objekata, ostavivši opretivnim samo prehrambene prodavnice, drogerije i apoteke", navodi se u analizi.Novaston dodaje da se preostali ritejleri, suočeni sa poteškoćama u održavanju poslovanja, usmeravaju prodaju na onlajn kanale, a da će mnogi brendovi i mali lokalni trgovci od uticajem ove krize "zauvek zatvoriti svoja vrata".Sektor poslovnog prostora se takođe susreće sa značajnim gubicima, između ostalog i zato što globalno preusmeravanje kompanija na rad od kuće ostavlja na stotine hiljada kvadrata praznim, a vlasnike tih prostora u neizvesnosti po pitanju prihoda od njihovog izdavanja."Ono što je sigurno je da koronavirus neće direktno i nepovratno uništiti koncept rada u tradicionalnim kancelarijskim prostorima, ali će veliki globalni eksperiment rada od kuće zasigurno izvršiti uticaj na budućnost tradicionalne tipologije kancelarija, kada se sumiraju potivni i negativni uticaji ove globalne promene na savremene obrasce poslovanja", dodaje se u analizi.Pojedine fabrike nastavljaju sa radom nesmetano dok god poseduju zalihe repromaterijala, ili mogu da ih nabave od drugih snabdevača, međutim, problem će nastati kada se ove zalihe budu iskoristile i počne da se postavlja pitanje da li se uopšte mogu nabaviti na drugom mestu.Skladišteni prostori koji su izdati pre krize ostaju popunjeni, ali je upitna platežna moć zakupaca koji se sa krizom suočavaju u svojim sferama, na duži vremenski rok."Na drugoj strani rezidencijalni sektor će zasigurno biti pogođen očekivanim smanjenjem platežne moći stanovništva pod uticajem kraha u privredi i velikim umanjenjima zarada i otpuštanju koje predstoji. Očekivano je i da banke prilagode svoje kreditne politike novonastaloj situaciji, sa posebnim osvrtom na naplatu dugovanja koja su trenutno pod moratorijumom, te je ugrožena i buduća povoljnost kreditnih aranžmana u post-pandemijskom periodu", ocenjuje se analizi.Novaston navodi i da će eksperti iz čitave instrustrijepred sobom imati težak zadatak sagledavanja svih aspekata krize i pronalaženja globalnog rešenja, uz sveobuhvatno sagledavanje činjenica, predviđanja i pouka koje se mogu izvući iz cele situacije, kako bi se pripremili za buduće trendove.Novaston u analizi podseća da poslednje procene rasta globalne ekonomije u ovoj godini iznosi samo 0,4%, što bi bio najsporiji rast od ekonomske krize 1982. godine."Ipak smatra se i da će se, posle velikog pada u drugom tromesečju, svetska privreda oporaviti do kraja godine. Za Srbiju se, za sada, predviđa godišnji pad ekonomske aktivnosti od blizu 2%, a ukupni deficit za 2020. godinu mogao bi biti na nivou od 9% bruto domaćeg proizvoda", dodaje se u analizi.

2020

Carnex donirao 5,5 tona proizvoda Banci hrane za najugroženije

Mesna industrija Carnex donirala je 5,5 tona proizvoda Banci hrane kako bi se obezbedila hrana za najugroženije u epidemiji izazvanoj korona visrusom, saopštila je kompanija. "Banka hrane snabdeva više od 150 raznih organizacija i socijalnih ustanova širom Srbije, koje brinu o deci i mladima sa smetnjama u razvoju ili bez roditeljskog staranja, osobama sa invaliditetom, samohranim majkama/roditeljima, raseljenim licima, porodicama bez primanja, beskućnicima, starim licima, korisnicima narodnih kuhinja, korisnicima sigurnih kuća, nezaposlenima, Romima i mnogim drugima, i sigurni smo da će ova donacija pomoći mnogima od njih”, izjavila je Olivera Papestijević, direktorka marketinga kompanije Carnex.“Naš zadatak, kao jednog od najvećih proizvođača hrane, danas je veoma važan, zato se i u ovim otežanim uslovima rada trudimo da maksimalno obezbedimo potrebe društva u kom živimo, i zahvaljujući našim zaposlenima, u tome uspevamo. Svaka potreba naših građana je za nas deo odgovornosti, i bićemo uvek spremni da pomognemo, posebno ugroženima, jer su njihovi problem danas najveći. Zato nam je u tome pravi partner Banka hrane, jer logistički raspoređuje hranu baš onima kojima je neophodno” naglasili su iz kompanije.Otkako je počelo vanredno stanje, Carnex, koji je deo MK Grupe, odazvao se pozivu Privredne komore Srbije i obezbedio pomoć za socijalno ugrožene penzionere, pomogao i socijalno ugroženim grupama stanovnika na teritoriji opštine Vrbas, kao i organizaciji Multiart u Vrbasu, koja se bavi podrškom deci i mladima sa razvojnim teškoćama, o kojima brinu uglavnom samohrane majke. Samo ovim grupama kompanija je donirala 3 tone proizvoda koji uključuju Carnex paštete i suvomesnate proizvode, u ukupnoj vrednosti od oko 2.171.000 dinara.Zajedno sa ovom donacijom, samo u poslednje tri godine, Carnex je donirao ukupno oko 50 tona svojih proizvoda, u vrednosti oko 150.000 evra, i time je obezbedio bar jedan obrok za više od 300.000 ljudi.

Srbija

Nova ekonomija traži veb-novinara

Nova ekonomija traži novinara/novinarku za rad na portalu.Portal novaekonomija.rs zbog povećanog obima posla traži novinara/novinarku za svakodnevni rad. Uslovi: odlično znanje engleskog jezika, dobra obaveštenost i iskustvo u dnevnom novinarstvu. Nije neophodno znanje ekonomije, niti iskustvo u ekonomskom novinarstvu.Prijave sa biografijom slati na vojislav.vuksanovic@big.co.rsUz prijavu možete poslati i primere svojih objavljenih radova, članaka ili priloga. 

2020

Igrači Sakramento Kingsa donirali medicinska sredstva Srbiji

Igrači košarkaškog kluba Sakramento Kings, Bogdan Bogdanović i Nemanja Bjelica pridružili su se fondaciji Ana i Vlade Divac u pružanju pomoći tokom pandemije, donirajući preko potrebne respiratore, zaštitne maske i druga medicinska sredstva, kako bi pomogli opremanju bolnica i zdravstvenih ustanova koje pružaju intenzivnu negu ljudima koji su oboleli od COVID-19, pozitivne  na koronavirus i visokorizične pacijente u njihovoj domovini. “Inspirisan svima iz NBA lige i ljudima širom sveta koji pomažu onima koji su najviše pogođeni nastalom krizom, bilo mi je vrlo važno da doprinesem da do ljudi u domovini stignu sredstva koja mogu spasiti živote", rekao je Bogdanović. "Želeo bih da se zahvalim hrabrim medicinskim radnicima koji svaki dan brinu o obolelima od COVID - 19. Siguran sam da ćemo zajedno ovo teško vreme, ubrzo ostaviti iza nas.”“Supruga i ja smo ponosni što doniramo neophodna medicinska sredstava i tako pomažemo herojima na prvoj liniji fronta u borbi protiv COVID - 19 i što na ovaj način pomažemo i pacijentima, koji su u bolnicama”, rekao je Bjelica. “Sada su zdravlje i zaštita prioriteti i čast nam je što ćemo pružiti pomoć ljudima u domovini.” Fondacija Ana i Vlade Divac je osnovana 2007. i iza sebe ima više od 30 godina humanitarnog rada. Pored pomaganja izbeglicama i interno raseljenim licima, fondacija je uvek bila spremna da pruži podršku građanima Srbije u vanrednim situacijama poput trenutne, zdravstvene krize, COVID-19.“Stravičan uticaj ove globalne pandemije je poražavajući i naša srca su sa svakom osobom koju je ova kriza pogodila”, rekao je Divac. “Naša fondacija prikuplja sredstva kako bismo pomogli ljudima da bolje žive i da najugroženijima obezbedimo bolju budućnost. Ana i ja smo počastvovani što se pridružujemo mojim kolegama iz Kings-a i što ćemo poslati respiratore, zaštitne maske i medicinsku opremu kako bismo pomogli herojima – zdravstvenim radnicima i pacijentima u domovini.”Klub Kings je oduvek bio velika, globalno porodica, i ova donacija je deo naših zajedničkih aktivnosti pod nazivom  “U ovome smo zajedno”. Želimo da što više pomognemo podršku tokom ovog, neočekivano teškog vremena. Prošle nedelje, Sakrametno Kings fondacija objavila je da će donirati 250.000 dolara organizacijama iz lokalnih zajednica koje pružaju pomoć u hrani, osnovnim životnim namirnicama i druge vidove pomoći najugroženijim porodicama i pojedincima. Naš tim je takođe donirao 100.000 medicinskih, zaštitnih maski državnim i gradskim zdravstvenim institucijama za dalju distribuciju bolnicama i zdravstvenim ustanovama kojima oprema nedostaje. Prošlog meseca, klub Kings je udružio snage sa kompanijom Legends Hospitality  da bi zajedno donirali više od 2 tone gotove hrane Banci hrane Sakramento I Kancelariji za obrazovanje okruga Sakramento I tako pomogli pojedincima i porodicama pogođenim zatvaranjem škola. 

2020

Lidl Srbija pomaže Crvenom Krstu

U želji da pomogne građanima u nerazvijenim sredinama da prebrode situaciju izazvanu epidemijom virusa Korona, kompanija Lidl Srbija je Crvenom krstu Srbije donirala potrebne namirnice i higijenska sredstvaCrvenom krstu Srbije, koji se svakodnevno trudi da u vanrednom stanju oni najugroženiji imaju svu potrebnu pomoć, ova kompanija uputila je 10 tona proizvoda u vrednosti od oko 10.000 evra. Za one kojima je to najpotrebnije u Babušnici, Beloj Palanci i Dimitrovgradu, od dela pristiglih namirnica biće napravljeni mesečni porodični paketi, dok će ostatak biti usmeren na jednu od narodnih kuhinja.„U  ovako složenim i teškim vremenima postoje društveno odgovorne kompanije koje razumeju da je solidarnost i humanost osnova opstanka svakog pojedinca i društva u celini. Zahvaljujemo kompaniji Lidl Srbija što je i ovoga puta pomogla socijalno najugroženijim porodicama i korisnicima programa narodnih kuhinja Crvenog krsta Srbije. Dobrota pokazana danas pruža nadu da se svaka nevolja može lakše savladati, ako smo solidarni  i  ujedinjeni u humanosti. To volonteri i zaposleni Crvenog krsta Srbije pokazuju svakoga dana pružajući pomoć građanima, a društveno odgovorne kompanije nam pomažu da svakodnevne izazove uspešno savladamo“, izjavio je predsednik Crvenog krsta Srbije prof. dr Dragan Radovanović.Saradnjom Crvenog krsta Srbije i Lidla Srbija započetom u 2019. godini, pružena je pomoć mnogim socijalno ugroženim pojedincima i porodicama. Okupljeni oko zajedničke ideje promovisanja solidarnosti i u vanrednim okolnostima, ova kompanija i Crveni krst zajednički su se saglasili na koji način je moguće doprineti porodicama u pomenutim lokalnim sredinama.„Kao što se trudimo da obezbedimo hranu na policama naših prodavnica, tako želimo da u ovim okolnostima obroci budu i u domovima onih kojima je to posebno potrebno. Nakon zajedničkog dogovora, donirali smo osnovne namirnice kao što su pirinač, ulje, so, šećer, konzervirana hrana, ali i sredstva za higijenu. Smatramo da je veoma važno pokazati solidarnost i odgovornost prema svim društvenim grupama i želimo da tome i doprinesemo“, rekla je Martina Petrović, rukovodilac korporativnih komunikacija kompanije Lidl Srbija.Lidl Srbija, pod motom održivog poslovanja „Za bolje sutra“, trudiće se da nastavi da pruža podršku zajednici. Ova kompanija je nedavno donirala i novčana sredstva UNICEF-u za kupovinu zaštitnih vizira za zdravstvene radnike u Srbiji.„Za bolje sutra“ Kao internacionalni trgovinski lanac, Lidl Srbija u svakodnevnom delovanju, osim ekonomskih, u obzir uzima i društvene i ekološke faktore. Kroz moto odgovornosti „Za bolje sutra“, kompanija Lidl Srbija se trudi da na duge staze gradi strategiju društveno odgovornog poslovanja koja treba da ima pozitivan uticaj na celokupno okruženje. Lidlove društveno odgovorne aktivnosti zasnivaju se na 5 stubova: asortiman, zaposleni, životna sredina, društvo i poslovni partneri.O LidluKompanija Lidl deo je nemačke Švarc grupe (Schwarz Gruppe), jednog od vodećih prehrambenih trgovinskih lanaca u Evropi. Posluje u 32 zemlje širom sveta i broji više od 287.000 zaposlenih. Na osnovu nacionalnih nagrada za najboljeg maloprodavca u više zemalja Evrope, Lidl je nosilac priznanja „Retailer of the Year Europe” za 2018/2019.  Lidl je u Srbiji svoje prve prodavnice otvorio u oktobru 2018. godine i trenutno ima 39 prodavnica u 27 gradova širom zemlje. Imamo dugoročne planove sa ciljem da potrošačima širom Srbije ponudimo jedinstveno iskustvo kupovine i najbolji odnos cene i kvaliteta, po čemu smo prepoznati u svetu.

2020

NIS podržao Er Srbiju u akciji dopremanja pomoći sa 270 tona avio-goriva

Naftna industrija Srbije odlučila je da pomogne herojske napore našeg nacionalnog avio-prevoznika, čije letelice u Srbiju svakodnevno dopremaju medicinsku opremu i vraćaju srpske državljane, i podržala Er Srbiju sa 270 tona avio-goriva.Ovim poklonom kompanija i zaposleni NIS-a ujedno žele da izraze zahvalnost zaposlenima srpskog nacionalnog avio-prevoznika koji su se odmah stavili na raspolaganje državi i građanima Srbije i nesebično se angažovali na vitalnim zadacima za suzbijanje korona virusa u našoj zemlji.Zajedničkom akcijom, NIS i Er Srbija daju pun doprinos naporima Republike Srbije da se suzbije epidemija virusa Covid-19 i da se omogući da pomoć što pre bude stavljena na raspolaganje našim zdravstvenim radnicima i građanima.Svoj doprinos u podršci zajednici aktivno pruža i Klub volontera NIS-a. Članovi Kluba realizovali su brojne akcije podrške građanima, pre svega starijima, koji su u uslovima epidemije najugroženija kategorija stanovništva. Uz svakodnevnu pomoć starijim sugrađanima, kojima naše kolege kupuju i nose namirnice, članovi Kluba volontera NIS-a takođe su angažovani i na izradi zaštitnih maski, dezinfikovanju javnih površina i drugim poslovima koji doprinose suzbijanju širenja virusa Covid-19.

Srbija

Advokati traže delimičnu obustavu rada

Grupa od 102 advokata uputila je Advokatskoj komori Srbije zahtev da pozovu sve kolege na delimičnu obustavu rada, da odbiju učestvovanje na suđenjima na daljinu, uvedenim zbog pandemije koronavirusa. Podseć...

Svet

Nemačka uvodi instant-kredite za MSP zbog koronavirusa

Nemačka savezna vlada odlučila je da državna razvojna banka KfW omogući instant-kredite malim i srednjim preduzećima u krizi zbog epidemije koronavirusa, objavio je KfW.Savezni ministar ekonomije i energetike Nemačke Peter Altmajer izjavio je da mala i srednja preduzeća čine „99,5 odsto svih kompanija u Nemačkoj“ i je presudno da im se pomogne.„Zato uvodimo dodatni opsežni paket zaštite za naš sektor srednje veličine. Uvešćemo instant kredit KfW-a, za koji će država preuzeti 100 odsto kreditnog rizika. Rokovi će biti produženi na 10 godina“, rekao je Altmajer.Savezni ministar finansije Olaf Šolc izjavio je da program instant zajmova dodatak na već postojeće mere i da je namenjen malim i srednjim preduzećima kojima je brzo potrebna pomoć pod posebnim uslovima. Šolc je dodao da su svi ostali paketi pomoći i dalje dostupni.Glavni izvršni direktor banke KfW Ginter Brojnig rekao je da očekuje veliki broj prijava i da će KfW raditi za drugim bankama, da bi učinio sve što može „kako bi stvorili tehničke preduslove za brze isplate“.Srednja preduzeća koja su prošle godine ostvarila profit ili u proseku tokom prošle tri godine, moći će da dobiju instant-kredit, između ostalog, ako imaju više od 10 zaposlenih, ako su na tržištu aktivna najkasnije od 1. januara prošle godine i ako pre 31. decembra iste godine nisu imala finansijske poteškoće. Takođe, kompanije će morati da dokažu da im je finansijsko stanje u tom periodu bilo uredno.Rok za otplatu instant-kredita je 10 godina, sa kamatnom stopom od 3 odsto. Proces odobrenja kredita ne podrazumeva dodatnu procenu rizika od strane banke ili KfW, što omogućava brzo davanje kredita.Program će početi nakon odobrenja Evropske komisije.

Srbija

Kako italijanska mafija cveta u koroni

Stroge mere za ograničenje kretanja, policijske provere i prekidi letova oštetili su značajni izvor prihoda mafiji, uključujući i prostituciju, prodaju droge i iznuđivanje, ali kriminalne organizacije koriste novonastalu situaciju, ne samo u Italiji.„Virus je pokazao da ne poznaje granice, a mafija je pokazala da ih ne priznaje ni ona. Ona je kao voda, uđe u svaki procep“, rekao je general Đuzepe Governale, šef italijanskog Direktorata za istrage protiv mafije ya Politiko.Sabrina Pinjedoli, koja u italijanskom parlamentu zastupa Pokret pet zvezdica, kaže da ovaj problem ne pogađa samo Italiju: „Nema zemlje u EU koja je izuzeta. To nije samo italijanski problem“. Ona kaže da pretnja može doći i od ruske i albanske mafije.  Italijanski kriminalni sindikati, posebno kalabrijska Ndrangeta koja kontrošile meliki deo evropske trgovine kokainom, pokušavaće da kompanijama u nevolji ponude likvidnost u zamenu za deonice, kaže glavni tužilac sicilijanskog grada Mesine Mauricio De Lučija.„Mafija nudi zajam vlasniku preduzeća kada mu je potreban novac. On zna sa kime ima posla, ali misli da može da kontroliše situaciju. Greši“, rekao je De Lučija, opisujući „metod“ mafije. Ona obično onda zatraži da vlasnik unajmi nekoga, što je ponuda koju vlasnik teško može da odbije. „Ta osoba onda počne da izdaje naređenja, da menja proizvode ili ugovara renoviranje. Vlasnik se buni, govoreći da je kompanija njegova. Ali onda mu kažu da više nije“, kaže De Lučija. Vlasnik preduzeća tako postaje prestanome, odnosno paravan za mafiju, koja koristi njegove odnose sa bankama i poslovne knjige.Centralni direktorat za borbu protiv kriminala italijanske policije očekuje agresivne ulaske kriminala u preduzeća u prehrambenom lancu snabdevanja, zdravstvenoj infastrukturi, kao i u sektore medicinske opreme, hotele i restorane. Mafijaške grupe se sve više bave i ekonomijama sa visokom stopom rasta, kao što je istočna Evropa.Sabrina Pinjedoli smatra da bi i poreski rajevi i zemlje EU koje obraćaju manje pažnje na pranje novca mogli postati mete. Ona kaže da je mafija je već ušla u nemačku ekonomiju i ima jako uporište u Španiji, pretežno u hotelijerstvu i turizmu, a uspela je da uđe i u Francusku i Belgiju.„Radiće svuda gde ima kapacitet da korumpira političare, koji će pasti u zamku, ili zato što su naivni ili zato što su otvoreni za korupciju“, kaže Đuzepe Governale.Masivno ulaganje u infrastrukturu radi jačanja ekonomije takođe može omogućiti rad kompanijama koje mafijaši tradicionalno koriste kao paravan, kao što su građevina, proizvodnja cementa i transport.Governale kaže da, iako su provere javnih tendera osmišljene da iskorene kriminalna preduzeća, širok opseg planiranih ulaganja usled epidemije koronavirusa može značiti da će procesi biti zbrzani i manje je verovatno da će otkriti nelegalne poslove. Kriminalne organizacije trenutno imaju veliku prednost: lideri zemalja su zauzeti  zdravstvenim rizikom zaraze.„Mafija postaje moćna onda kada je država odsutna. To je kao princip spojenih sudova – ako nema države, prostor će zauzeti neko drugi“, kaže Governale. A Sabrina Pinjedoli smatra da za sada organizovani kriminal „nije među prioritetima Evropske komisije“.

Srbija

Klinika „Dr Laza Lazarvić“ od sada i na Tviteru

Klinika za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" otvorila je profil na društvenoj mreži Tviter, kako bi podelila savete u toku trajanja epidemije. Kako su naveli u svojoj prvoj objavi na mreži, klinika je otvorila nalog u aprilu ove godine da bi podelila savete i preporuke u cilju očuvanja mentalnog zdravlja tokom epidemije koronavirusa. Prvi savet koji su podelili sa pratiocima je "Budite dobro informisani!" uz preporuku da se treba fokusirati na nekoliko izvora informacija, kako se ne bi došlo u situaciju preopterećenosti, jer to može u značajnoj meri doprineti porastu anksioznosti i napetosti. Na profilu Klinike se takođe navodi da pružaju stručnu pomoć tokom trajanja epidemije koronavirusa svakog dana u nedelji od 0 do 24 sata i da im se građani mogu obratiti putem besplatne linije na broj 0800-309-309. 

Priče i analize

Život pod koronom iz šoferske kabine

Za serijal "Život pod koronom" su do sada govorili ljudi koji žive u različitim zemljama sveta, a ideja je bila da nam opišu stanje u njihovom gradu ili državi za vreme pandemije koronavirusa. Ova priča je malo drugačija, jer naš sagovornik nije stacioniran u nekom gradu, niti ima mesto u kom živi, van Beograda u koji u poslednje vreme dolazi samo povremeno na nekoliko dana. Razgovaramo sa Milošem, koji je profesionalni vozač kamiona i trenutno se nalazi u Italiji, zemlji koja je postala žarište koronavirusa u Evropi.   Miloš, ItalijaTrenutno sam u Breši, došao sam da ocarinim robu i nalazim se u ulici koja je svakodnevno puna ljudi, automobila, kamiona, a sada izgleda tako da možeš da legneš da spavaš na ulici. Ovde gde je ulaz za kamione je zatvorena kapija i na parkingu nema ni jednog vozila, a ni ljudi. Jedan vozač iz Litvanije i ja smo jedini trenutno tu i na celoj carini je samo jedan portir, ne mogu da nam rade papire, jer nema nikoga, nema carenika, rekli su mi sada da moram da idem na grancu da ocarinim robu, to je 300 kilometara vožnje ka graničnom prelazu Gorica. Trenutno sve stoji, evo prekoputa mene je neka železara, stoji metal u dvorištu, ne radi niko. Ne znam ni da li će za nas biti posla, možda bude još jedna tura posle ove. Sada sam vozio za Italiju stočno brašno, a vraćam deterdžente i neka dezinfekciona sredstva. *Galerija sa dodatnim fotografijama nalazi se ispod tekstaKoliko dugo si u Italiji i kakvo je stanje na putevima?Ušao sam pre par dana. Bio sam u Padovi, prošao pored Milana, stigao sada do Breše, moram da ocarinim robu koju sam utovario, ali ću to morati na granici u povratku, što pokazuje koliko stvari drugačije funkcionušu. Ranije sam mogao ovde da završim sve papire, ali zbog ovog stanja sada i to mora da se radi direktno na granici. Nema nigde nikoga, sve je pusto, ako ispred prodavnica vidiš čoveka, obično gleda kako da te zaobiđe da se ne susretnete na manje od dva, tri metra. Situacija je slična u svim gradovima, možda je malo više pusto u Breši ili Milanu gde je žarište, ali je praktično isto, da li si na jugu ili na severu Italije. Svuda se oseća strah i panika, na jugu sam bio blizu Barija, nije žarište kao ovde, ali se ljudi plaše i tamo. Takođe je zatvoreno sve i retko viđaš ljude da se kreću. Sada je čudo kada vidiš čoveka da hoda po ulici, Ranije nisam ni primećivao ljude pored puta ,a sada ga primetim iz velike daljine. Trenutno se nalazim na autoputu A4, Trst-Torino, koji je jedan od frekfentnijih puteva u Italiji, sada je prazan. Firme pored puta su takođe zatvorene, a pumpe rade po principu samousluge, sam sipaš, sam platiš. Na autoputevima uglavnom samo viđam kamione, čak je i putnički automobil retkost. Imaš li nekih problema na putu, da li te zaustavljaju, ima li punktova za merenje temperature?Uglavnom svi beže kada te vide. Na naplatnim rampama su manje gužve, ali je na graničnim prelazima katastrofa, prave se gužve da bi se overio neki papir ili da bi ti izmerili temperaturu. Hrvatska, Slovenija i Srbija su uveli konvoj. To znači da na granici moraš da staneš, da se parkiraš i da čekaš ostale vozače. Čekaš da se nakupi dovoljan broj kamiona, a onda ih sprovode sa policijskom pratnjom do sledeće granice, gde preuzima druga policija. Ide se polako 60, 70 na sat i nema stajanja nigde. Taj konvoj je inače jedna besmislica, jer se troše resursi, vreme, policija i gorivo da bi se sproveli šoveri koji su u tranzitu, što se vidi i po dokumentima. Prave kolonu bez razloga, kao da će ti ljudi da ostave kamion, pa da se šetaju okolo. Vozač se ne odvaja od svog kamiona skoro nikada, jer je odgovoran za kamion i robu, pa čak i kada ima potrebu da se odvoji parkira na nekom super bezbednom mestu sa kamerama. Dovoljno bi bilo da samo kažu na granici da nije dozvoljeno nikakvo zadržavanje i da se gorivo sipa na pumpama koje su označene za točenje goriva kamiona u tranzitu i to je to. Često se dešava da ti kažu da konvoj kreće za 20 minuta, a krene sutradan, moraš da si stalno pripremljen, nema spavanja, kada krene nema zaustavljanja, ni za toalet. Kolona se nekada na Srpskoj granici napravi kilometrima, obično je otvoren samo jedan prolaz, pa tu provedeš dan i po. Pri tome nema kao u Turskoj da možeš da staneš i predaš dokumenta na prozor, nego moraš da staneš, ugasiš motor, odneseš papire i čekaš da se to sve završi. Onda dođe doktor, meri ti temperaturu i uruči ti papir da moraš da si u karantinu, kada stignem u Beograd ne mogu da idem nigde, samo od kuće do kamiona, odmah idem u samoizolaciju, ne smem nigde da se krećem do sledeće ture. To ne znači da moram da provedem određen broj dana u kući, mogu da izađem i u roku od par dana, ali samo do kamiona ukoliko imam sledeću turu. Da li si imao neki strah kada si krenuo za Italiju? Nisam ni razmišljao o tome, sa ovim merama koje ja preduzimam ni nema opasnosti, nikada u životu nisam bio dezinfikovaniji. Ne skidam masku, imam rukavice, alkohol, asepsol i retko izlazim iz kamiona, nemam nikakve kontakte sa ljudima. Stajališta za kamione koja imaju neke lokale u sklopu toga su zatvorena, zapravo radi samo parking, ali nema prodavnica, kafića i slično. Veći mi je problem kada se vratim u Srbiju, ne znam šta če da se desi , da li će da donesu neki novi propis u toku noći. Trenutno mi se kolega nalazi u Hrvatskoj, kod njih više vozači ne mogu da prave pauze i spavaju po kamionima, nego im plaćaju hotele. On je sada u mestu Čakovec, baš mi je poslao sliku da vidim kako izgleda obrok u karantinu i država sve to plaća. Kod nas se sve menja na dnevnom nivou i nikada ne znam šta će da me sačeka kada se vratim, to jest šta će da se promeni dok sam ja sa one strane granice. Čitao sam za one medicinske radnike, koji su se vratili iz Nemačke, država ih je pozvala da pomognu i ljudi se prijavili, rečeno im je da će se testirati i ako su negativi, odmah idu da rade. Na granici se onda promenila situacija pa im je rečeno da nema testiranja i odmah ih stavili u karantin u Vojnu gimnaziju, gde su uslovi bili očajni, nisu imali tuševe ni toalet papir, a mogli su da dobiju nešto samo kada zaprete da će poslati slike u medije. Zato samo razmišljam o tome da ne izmisle neko novo pravilo u međuvremenu, pa da me sprovedu na neko takvo mesto, pre bih ostao u Italiji da živim u kamionu na parkingu, dok sve ovo ne prođe.V.Vuksanović  

Svet

Italija odobrila još 400 milijardi evra za spasavanje ekonomije od korone

Vlada Italije odobrila je novi hitni dekret kojim će biti izdvojeno više od 400 milijardi evra za likvidnost i zajmove kompanijama u krizi zbog epidemije koronavirusa, javlja Rojters.  Ova mera, zajedno sa prethodnim podsticajnim paketom iz marta, omogućiće bankama da nude kredite ukupne vrednosti više od 750 milijardi evra, kako bi se sprečio kolaps treće najveće ekonomije u evrozoni."Ne mogu da se setim da su u istoriji naše republike uvedene tako snažne mere za pomoć finansiranja naših preduzeća", rekao je premijer Đuzepe Konte.On je obećao još jedan paket mera kasnije tokom meseca, koji će pomoći ljudima koje je epidemija koronavirusa finansijski najviše pogodila.Odsek za trezor ministarstva finansija, zadužen za finansiranje državnih intervencija u ekonomiji, zaštitiće banke od gubitaka u 90 odsto zajmova kompanijama svih veličina. Očekuje se da će to u ekonomiju ubaciti oko 200 milijardi evra. Garancije mogu biti povećane i na 100 odsto mogućih gubitaka od zajmova koji ne prelaze 25 000 evra.Prema Vladinom dekretu, Italijanska investiciona banka Kaza depoziti e prestiti i njena izvozna agencija SACE pružiće dalje garancije do kraja godine na dodatnih 200 milijardi evra.Italijanske kompanije koje budu iskoristile mogućnosti pružene dekretom neće smeti da odobre isplate dividendi tokom godinu dana.  Dodatno trošenje znači da će deficit u budžetu Italije za 2020. verovatno biti veći od bruto-domaćeg proizvoda, što je više od ranije postavljenog cilja od 2,2 odsto.Vlada je proširila svoja posebna ovlašćenja i na zaštitu industrija od ključne važnosti. „Moći ćemo da kontrolišemo korporativne operacije i neprijateljska preuzimanja ne samo u tradicionalnim sektorima, već i u finansijskom, kreditnom, osiguravajućem, energetskom, transportnom, sektoru za vodu, zdravstvenom sektoru, za bezbednost hrane, za robotiku, poluprovodnike i sektoru za kiberbezbednost“, rekao je Konte.