Najnovije

Srbija

CarGo najavio širu mrežu punjača za električne automobile u Beogradu

Direktor kompanije CarGo Technologies Vuk Guberinić najavio je saradnju sa rumunskom softverskom kompanijom na razvoju šire mreže električnih punjača prvo u Beogradu, a zatim i širom Srbije, navodi se u saopštenju kompanije CarGo.„Na ovaj način ne samo da ćemo raditi na smanjienju emisije štetnih materija, već verujemo da ćemo podstaći i rast turizma. Sve više evropljana koristi električne automobile, a Srbiju zaobilaze kada vide da na mapi ovde nemaju gde da napune svoja kola“, rekao je Guberinić.  Guberinić se sastao sa direktorom rumunske kompanije Safe Flee, koja je lider u proizvodnji elektro punjača na tržištu Jugoistočne Evrope, a pored toga je kreirala i softversku tehnologiju za savremeno upravljanje punjačima. „Ovi električni punjači su efikasni, a pristupačni. Imaju najsavremeniju tehnologiju i predstavljaju rešenje iz Evropske unije. Elektro punjači na javnim i privatnim parkiralištima su neophodna infrastruktura. Ukoliko se naši ambiciozni planovi ostvare, to će dodatno podstaći građane da nabave električne automobile, a to će biti ozbiljan korak ka izgradnji zdravije Srbije“, rekao je Guberinić nakon sastanka. Prema njegovim rečima, poznata rumunska firma izrazila je želju da započne ozbiljnu saradnju sa CarGo nakon što su čuli za najveću elektro flotu u Srbiji. „Primera radi, nedavno je Rumunija zabeležila najveći rast u segmentu električnih automobila među EU članicama. Tome su doprinele ovakve inicijative, ali i njihovo ministarstvo ekologije koje podržava postavljanje 20 hiljada stanica za električno punjenje“, kazao je Guberinić i dodao da je ponosan što je CarGo propoznatljiv kao brend koji modernizuje tržište i menja industrije na bolje. SafeFleet je inovativan telematički softver u oblasti direktne komunikacije od „mašine do mašine“ (M2M), koji koriste kompanije u Italiji, Poljskoj, Mađarskoj i drugim zemljama EU. Pored električnih punjača, SafeFleet već više od 20 godina svojim klijentima nudi različita rešenja, poput GPS nadzora voznog parka, automatskog plaćanja drumarine i mobilnog plaćanja parkiranja. 

2019

DELHAIZE SERBIA

KAKO OSTATI LIDER DRUŠTVENE ODGOVORNOSTINaš pristup je vrlo jednostavan. Želimo da budemo dobar komšija, da doprinesemo zajednici u kojoj živimo i poslujemo, kao i kvalitetnijem životu naših zaposlenih. Naš cilj je da pokrenemo zajednicu, ali je to posao koji prati i velika odgovornost da u godinama koje su pred nama ostanemo lideri u promenama  Sve su češće priče o budućnosti, o očuvanju planete Zemlje, zabrani upotrebe plastike, ali i o tome šta je potrebno da menjamo kako bismo postali održivo društvo. Tek kada počnemo da reagujemo danas, ne odlažući za sutra, veće su šanse da će suštinske promene stići na vreme. U svemu tome, važno je da prihvatimo da pojedinac bez obzira na bezgraničnu brigu, želju i volju ne može da postigne previše sam. Zato su se kompanije poslednjih godina opredelile da nastupaju udru- ženo sa privatnim inicijativama, pa je borba protiv gladi i siromaštva, klimatskih promena, i za smanjenje nejednakosti sada postala izvesniji cilj ka kojem koračamo. Kompanija Delez Srbija, kao društveno odgovorna kompanija, rukovodi se strategijom utemeljenom na ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija, u cilju Naš pristup je vrlo jednostavan. Želimo da budemo dobar komšija, da doprinesemo zajednici u kojoj živimo i poslujemo, kao i kvalitetnijem životu naših zaposlenih. Naš cilj je da pokrenemo zajednicu, ali je to posao koji prati i velika odgovornost da u godinama koje su pred nama ostanemo lideri u promenama prevazilaženja ovih izazova i stvaranja novih i boljih vrednosti za potrošače, zaposlene i zajednicu u kojoj posluje. „Naš pristup je vrlo jednostavan. Želimo da budemo dobar komšija, da doprinesemo zajednici u kojoj živimo i poslujemo, kao i kvalitetnijem životu naših zaposlenih. Naš cilj je da pokrenemo zajednicu, ali je to posao koji prati i velika odgovornost da u godinama koje su pred nama ostanemo lideri u promenama“, kaže Milica Popović, menadžer korporativnih komunikacija kompanije Delez Srbija. Kao svaki dobar komšija, Delez Srbija već četiri godine svakog dana donira voće i povrće koje posredstvom Banke hrane Beograd stiže do SOS Dečijih sela, Centra za integraciju mladih, Udruženja „Plava školjka“, Narodne kuhinje Slanci i još 70 organizacija.PRIZNANJE KUPACAPOTROŠAČI SU I OVE, KAO I PRETHODNE DVE GODINE, ODABRALI MAXI SUPERMARKETE KAO PREPORUKU ZA KUPOVINU. U OKVIRU AKCIJE „MOJ IZBOR 2019“, KOJU ORGANIZUJU UDRUŽENJE „MOJА SRBIJА“ I PRIVREDNA KOMORA BEOGRАDА, MAXI JE DOBITNIK NAGRADE U KATEGORIJI „TRGOVINA“, PA PRIZNANJE NIJE IZOSTALO NI OD VERNIH POTROŠAČA.Putem ovog programa godišnje se donira više od 1.000 tona hrane za 9.000 korisnika. Nedavno je ovaj projekat dobio novu formu - princip donacija podignut je na nivo digitalne platforme kojom će se upravljati viškovima hrane i koja će pomoći korisnicima da lakše dođu do neophodnih namirnica. Ovaj princip donacija počeće da funkcioniše u drugom kvartalu 2020. godine, što je pokazatelj sistemskog rešavanja pitanja gladi. Digitalnu platformu kompanija će realizovati zajedno sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i na ovaj način biće nadograđen projekat „Pomažemo da imaju i oni koji nemaju“. Takođe, jedinstven pristup kompanija Delez ima i u uključivanju svojih potrošača u gotovo sve humanitarne akcije, što je samo još jedna u nizu interakcija kompanije i kupaca. Kroz saradnju sa Crvenim krstom Beograd, već četiri godine se prikupljaju sredstva kroz kasice u Maxi i Shop&Go prodavnicama, kao i hrana za one kojima je najpotrebnija. Zahvaljujući akciji „Napravi razliku, pruži priliku“ kupci su u prilici da zaokruže račun i na taj način novac odvoje u humanitarne svrhe. U prvoj fazi prikupljeni novac je doniran Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije i zahvaljujući njemu kupljena je oprema neophodna za funkcionisanje laboratorije za medicinska istraživanja Instituta.OBELEŽAVANJE PROIZVODA I ČITANJE DEKLARACIJAKOMPANIJA DELEZ SRBIJA VEOMA AKTIVNO UČESTVUJE I ORGANIZUJE RAZLIČITE AKTIVNOSTI U OBLASTI PREVENCIJE, NA POLICAMA SUPERMARKETA KUPCIMA NUDI ZDRAVIJE IZBORE NAMIRNICA, A STRATEŠKI JE PRISTUPILA I TEMI TRANSPARENTNOSTI I DODATNOG NUTRITIVNOG OBELEŽAVANJA PROIZVODA TAKO JE U NEDAVNOM ISTRAŽIVANJU, KOJE JE SPROVELA KOMPANIJA, DOKAZANO DA GRAĐANI SRBIJE SVE VIŠE ČITAJU DEKLARACIJE I DA PETNAEST ODSTO NJIH REDOVNO OBRAĆA PAŽNJU NA SASTAV PROIZVODA.OVI REZULTATI PREDSTAVLJAJU ZNAČAJAN NAPREDAK U ODNOSU NA ISTRAŽIVANJE IZ 2017. GODINE, KADA JE SAMO PET ODSTO POTROŠAČA OBRAĆALO PAŽNJU NA SASTAV PROIZVODA.U CILJU UNAPREĐENJA I ŠTO JEDNOSTAVNIJEG ČITANJA DEKLARACIJA KOMPANIJA DELEZ SRBIJA ĆE U 2020. GODINI UVESTI NUTRI SCORE SISTEM OBELEŽAVANJA NAMIRNICA NA PROIZVODIMA PRIVATNE ROBNE MARKE PREMIA. U PITANJU JE PRINCIP „SEMAFORA“, GDE SE UZ POMOĆ BOJA I SLOVA LAKO PRAVI BALANS U DNEVNOM UNOSU HRANE I KOMBINACIJI PROIZVODA.Naime, i samo doniranje hrane omogućava da se deluje u skladu sa ciljevima održivog razvoja, posebno Cilja 2 – svet bez gladi i Cilja 12 – Odgovorna potrošnja i proizvodnja, čime se istovremeno utiče i na smanjenje emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte (GHG) koje proizvodi organski otpad. Istovremeno, u pojedinim Maxi i Tempo radnjama potrošači i zaposleni mogu da odlože istrošene baterije u specijalno dizajnirane kutije za ovu vrstu otpada, koje se zatim šalje na reciklažu. U pravcu brige o sredini u kojoj svi živimo jeste i otvaranje prve ekološke prodavnice – Maxi supermarketa na Novom Beogradu. Do sada su otvorene ukupno četiri ekološke radnje. Ovi supermarketi, osim što imaju ekološki sistem komercijalnog hlađenja, opremljeni su i modernom, funkcionalnom i ekonomičnom opremom po najvišim ekološkim standardima za čuvanje i izlaganje robe. Kao lider u oblasti društveno odgovornog poslovanja, kompanija je jedan od najaktivnijih boraca protiv jednokratne plastike. Sa ciljem smanjenja upotrebe, kao i podizanja svesti ljudi o štetnosti koje plastična ambalaža ima na životnu sredinu, kompanija je na globalnom nivou potpisnik sporazuma New Plastic Economy Global Commitment, koji obavezuje da će do 2025. godine sva plastika u okviru privatne robne marke u potpunosti biti reciklabilna, kompostabilna ili ponovo upotrebljiva. Tako će u narednom periodu poslovanje kompanije globalno, ali i lokalnih članica, biti prilagođeno ciljevima naučne zajednice za klimatske promene, a sve sa ciljem da se pruži odgovarajući doprinos tome da prosečna temperatura na Zemlji ne poraste preko 1,5 stepeni C.ZNAČAJNI REZULTATIPREMA REZULTATIMA ODRŽIVOG POSLOVANJA ZA PRETHODNU GODINU, NA NIVOU KOMPANIJE JE UKUPNA EMISIJA UGLJEN-DIOKSIDA SMANJENA ZA 8 ODSTO, A ČAK 60 ODSTO UKUPNO GENERISANOG OTPADA JE RECIKLIRANO.

Srbija

Hrvatska predlaže hibridni model legalizacije marihuane

U Hrvatskom saboru će se za oko nedelju dana naći zakon koji predviđa potpunu legalizaciju marihuane, prenosi portal Poslovni.hr.To je najavila predsednica Saveta za zeleni razvoj Socijaldemokratske partije Hrvatske (SDP) i predsednica Mirela Holi, koja je i pozvala sve građane da se uključe u javnu raspravu o zakonu koji tamošnji mediji već zovu "Lex cannabis".Predlog koji će ubrzo u parlamentarnu proceduru predviđa takozvani hibridni model, po kom bi državna agencija bila zadužena za proveru kvaliteta konoplje, a svaki punoletni građanin bi mogla da za sopstvene potrebe uzgaja "do devet ženskih biljaka u punom cvatu s visokim udelom THC-a".U drugim državama koje su marihuanu legalizovale ili uz striktniju kontrolu državnih organa, ili putem liberalizacije tržišta koje su kasnije "popunile" kompanije.Holi je gostujući u RTL Direktu ocenila da marihuana ima veliki ekonomski potencijal, ali i da može pomoći u borbi protiv klimatskih promena, obzirom da čisti tlo i upija četiri puta više ugljen-dioksida od drugih biljaka."Procene su da u Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama [koje su delimično ili u celosti legalizovale marihuanu] godišnja zarada [od konoplje] iznosi oko 43,7 milijardi dolara, a još nisu iskorišćeni svi [njeni] potencijali - može se koristiti za izgradnju svemirskih kompozita, automobile, u građevinskoj industriji", zaključila je Holi.PROČITAJTE JOŠ:Balkanski kartel zajednički ulaže u šverc kokaina

2019

BALL PACKAGING SRBIJA

PROMENA ŽIVOTNIH NAVIKA ZAHTEVA PROMENU PRISTUPA RECIKLAŽIKupci ocenjuju da je na brendovima da budu održivi i očekuju da kompanije unaprede okruženje. Čak njih 78% očekuje da brendovi utiču na promenu i budu ekološki orijentisani, da proizvođači pića i napitaka svoje proizvode plasiraju u ambalaži koja je „prijatelj“ prirode i budućnosti  Još davne 1883. godine vlasti u severnoj Francuskoj su preduzele konkretne mere kako bi očistile prljave ulice svoga grada. Odlučeno je da svi zemljoposednici moraju snabdeti svoje žitelje sa tri kontejnera u koje će bacati otpad sortiran prema njegovom tipu. I tako je rođena reciklaža! Širom sveta vlade i potrošači su prigrlili ideju o reciklaži. Vudberi u Nju Džersiju je postao prvi grad u SAD-u koji je uveo obavezno sortiranje otpada u domovima, još 1981. godine. Ali, savremeni način života, i sve više vremena koje provodimo van svojih kuća, promenio je i koncept reciklaže i selekcije otpada. Reciklaža “u pokretu” je stupila na snagu. Javna okupljana poput muzičkih festivala i fudbalskih utakmica postala su mesta stvaranja velike količine otpada koji ne bi smeo da završi u prirodi. Da bi se istrajalo u ideji održivosti, u skladu sa savremenim stilom rada i života, jedini način je da reciklaža bude dostupna na svakom mestu i u svako vreme. Transformacija ekonomije i odnosa prema okruženju nam je neophodna i moramo napraviti korak ka potrošačima koji su najbolji saveznici u toj transformaciji. Zato verujemo da je rešenje upravljanja ambalažnim otpadom upravo u Kupci ocenjuju da je na brendovima da budu održivi i očekuju da kompanije unaprede okruženje. Čak njih 78% očekuje da brendovi utiču na promenu i budu ekološki orijentisani, da proizvođači pića i napitaka svoje proizvode plasiraju u ambalaži koja je „prijatelj“ prirode i budućnosti “prikupljanju ambalažnog otpada u pokretu”. Ovako priču o reciklaži počinje Jelena Kiš, menadžer za održivost i regulatorne poslove Jugoistočne Evrope u kompaniji Ball Packaging Europe, lideru u industriji pakovanja u svetu i kompanije koja je od 2008. godine deo izveštavanja o održivosti i nalazi se na Dow Jones listi. Prioritet Ball-a je godinama da pakovanja koja proizvode učine maksimalno održivim. Zato uz pomoć tehnoloških procesa smanjuju upotrebu aluminijuma za proizvodnju limenki i dovode do lakog i bezbednog proizvoda. U odnosu na 1980. godinu, kada je proizvedena prva limenka za piće, danas je njena težina za 45% manja, a emisija ugljen dioksida je smanjena za 31%.OD LINEARNE KA CIRKULARNOJ EKONOMIJIDugo praktikovana linearna ekonomija, u kojoj dalji životni ciklus ambalaže nakon što dospe u ruke korisnika nije bio briga, više nije opcija. Aktuelna, cirkularna ekonomija podrazumeva da upotrebljeni proizvodi treba u što većem BALL PACKAGING SRBIJA procentu da se vrate u upotrebu. To je posebno važno za Evropu, koja uvozi mnoge resurse. „Ideja cirkularne ekonomije nije da podrži jeftinu ambalažu koja će završiti na deponiji. Zato je limenka ambalaža budućnosti, održivo pakovanje za potpunu cirkularnu ekonomiju. Limenka je potpuno ekološki proizvod, napravljen od jednog materijala, koji se može beskonačno reciklirati bez gubitka kvaliteta. Reciklažom 10 g limenke gubi se samo 0,4g aluminijuma, a nova limenka se zahvaljujući jednostavnom procesu reciklaže za samo 60 dana vraća u upotrebu. Ono što je značajno istaći, jeste da je reciklaža limenki samoodrživa zahvaljujući visokoj ceni sirovine. Sve to doprinelo je tome da je 75% ikada proizvedenog aluminijuma i dalje u upotrebi. Kada ovaj podatak uporedimo sa činjenicom da je 8.3 milijarde tona plastike i dalje u prirodi, ne čudi što se limenka smatra za ambalažu koja je najbolji odgovor na zagađenje ambalažnim otpadom“. U Evropi je procenat reciklaže aluminijumskih limenki 74%, staklenih flaša 73%, PETa 56%, kartonske ambalaže 48 %. Očekuje se da u narednim godinama procenat reciklaže limenki značajno poraste: „Za Evropu je posebno važno što se čitav životni ciklus limenke odigrava unutar nje. Stari kontinent ima 220 fabrika za reciklažu, zahvaljujući kojima je 6.000 ljudi direktno zaposleno, a još 25.000 indirektno. U proteklih 10 godina limenka je ambalaža koja ima najveći rast kao pakovanje za piće. Tržište beleži rastuće zahteve za održivim proizvodima za čak 72%. Zato je Ball zajedno sa ostalim vode- ćim kompanijama iz metalske industrije oformio inicijative koje će pratiti parametre da se što više smanji energetski zahtevan proces proizvodnje aluminijuma, od iskopavanja same rude boksita, do reciklaže gotovih proizvoda. 73% proizvođača se obavezalo na maksimalnu održivost u narednih 5 godina.“VAŽNO JE DA SVAKO OD NAS POKUŠA DA URADI SVE ŠTO MOŽEPotrošači su svakako nezaobilazni saveznici u borbi za ekološku budućnost. Rezultati istraživanja koje je Ball izneo potvrđuju da su konzumenti veoma okrenuti ka boljoj, održivoj budućnosti: „Kupci ocenjuju da je na brendovima da budu održivi i očekuju da kompanije unaprede okruženje. Čak njih 78% očekuje da brendovi utiču na promenu i budu ekološki orijentisani, da proizvođači pića i napitaka svoje proizvode plasiraju u ambalaži koja je „prijatelj“ prirode i budućnosti. Istraživanja u industriji pića pokazuju da bi 50% potrošača platilo više pakovanje koje je ekološko i koje vodi boljoj budućnosti. Zato i mi svakodnevno edukujemo i ohrabrujemo potrošače da se odluče za limenku. Važno je poslati jasnu poruku. U Velikoj Britaniji smo ispitivali kako potrošači reaguju na poruke o reciklaži na ambalaži i ponosni smo na to što je poverenje u znak „Metal recycles forever“ iskazalo 68% ispitanika, koji su istakli da im je poruka potpuno jasna kao i to da je u pitanju ekološki znak. Ball u 12 zemalja Evrope podstiče programe Every can counts putem kojih podseća najširu javnost da je limenka istinski ekološko pakovanje“.ALUMINIJUMSKE ČAŠE Ball korporacija je u Americi lansirala najnoviji proizvod – aluminijumske čaše. Čaše proizvedene od aluminijuma su idealne za točena pića, i najbolji su odgovor na plastične čaše koje nisu reciklabilne i ostaju dugo u prirodi kao njen zagađivač. Zahvaljujući konstantnoj posvećenosti inovacijama uz veliku pomoć nauke, Ball svojim potrošačima nudi najbolja rešenja i odgovor na njihove želje i potrebe.EDUKACIJA NA PRVOM MESTUBall u Srbiji kroz aktivnosti neprofitne organizacije Recan već godinama širi svest o neophodnosti reciklaže. Do sada su organizovali preko 150 događaja i reciklirali preko 60 tona limenki. „Recan se obraća najmlađima, mladima, njihovim porodicama, svakome od nas. Aktivni smo u vrtićima, u školama, na muzičkim festivalima. Promovišemo reciklažu u pokretu i ideju da uvek i na svakom mestu reciklaža bude dostupna. Brigu o životnoj sredini i odr- živi razvoj vidimo kao način razmišljanja, stil života koji želimo da prihvati što veći broj ljudi. Muzički festivali su značajno podigli vidljivost priče o reciklaži i istakli limenku kao ambalažu koja je najbolja za reciklažu“.SARADNJA JE PRIORITETIdeji cirkularne ekonomije neophodna je sveobuhvatna podrška, zbog čega Jelena Kiš ističe saradnju sa reciklažnim sektorom, ali i sa svojim kupcima, kao i unutar industrije. „Ideja cirkularne ekonomije se ne završava na recikla- ži, ona podrazumeva i nove biznis modele i drugačiji pristup dizajnu ambalaže kako bi se prilagodila lakom sakupljanju, sortiranju i reciklažnom procesu koji je moguć. Saradnja sa reciklažnim sektorom je svakako značajna podrška celoj priči za koju se Ball zalaže. Mi kontinuirano sarađujemo sa proizvođačima i stalno težimo da im ponudimo inovativna rešenja i sve ono što nove tehnologije donose i omogućavaju, posebno kada je reč o grafičkim rešenjima i raznim specijalnim efektima koji su u poslednje vreme sve popularniji na limenkama. Mogućnosti su brojne i danas limenka predstavlja potpuno novi reklamni koncept na kome možete prikazati sve što poželite. Pratimo i trendove u kategoriji pića i nudimo rešenja za napitke svih vrsta – od vode i sokova, do alkoholnih napitaka među kojima je pivo najzastupljenije. Sa našim kupcima radimo na tome da logo Metal Recycle Forever kao oznaku postave na svoje limenke, jer taj logo komunicira sa potro- šačima da se radi o pakovanju koje se beskonačan broj puta reciklira, a da ništa ne gubi na kvalitetu. Paralelno, izgradili smo sjajnu saradnju sa našim kupcima i po pitanju učešća na festivalima, u brojnim sampling aktivnostima, kao i na polju podizanja svesti o značaju reciklaže. Posvećeni smo i članstvu u SEPEN-u, organizaciji koja okuplja industrije iz lanca snabdevanja u oblasti ambalaže u Srbiji“.UPRAVLJANJE AMBALAŽNIM OTPADOM U SRBIJIU Srbiji se ove godine dosta govorilo o načinima upravljanja ambalažnim otpadom. O njemu se govorilo kroz prizmu unapređenja postojećeg sistema, kao i kroz priču o uvođenju depozita. „Dijalog i saradnja su jedini put ka rešenju upravljanja ambalažnim otpadom i povećanju procenta reciklaže u Srbiji. Ball je deo SEPEN-a, organizacije koja okuplja industrije iz lanca snabdevanja u oblasti ambalaže u Srbiji. Ove godine smo predstavili rezultate studije o ambalažnom otpadu koji predlažu unapređenje postojećeg sistema upravljanja ambalažnim otpadom i sugerišu uvođenje funkcionalnog sistema inspekcijskog nadzora, obezbeđivanje jednakih pravila za sve aktere, obavezu doma- ćinstava da razvrstavaju svoj otpad i uključivanje neformalnog sektora u postojeći sistem. Tokom dijaloga u Privrednoj komori Srbije je zaključeno da je neophodno unaprediti postojeći sistem upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji i to dodatnim ulaganjem u postojeći sistem produžene odgovornosti prozivođača od oko 200 miliona EUR u narednih 10 godina, što će obezbediti prikupljanje i reciklažu oko 64% ambalažnog otpada (trenutni cilj u EU 65%). Mnogo se diskutovalo i o alternativnoj mogućnosti u vidu sistema višematerijalnog depozita. Za njegovo uvođenje i funkcionisanje u Srbiji narednih 10 godina neophodno je izdvojiti preko 1 milijarde EUR. Udeo ambalažnog otpada u ukupnom otpadu koji se proizvede u Srbiji je oko 14%, od čega je samo jedan deo ambalaža koja bi bila obuhvaćena sistemom prikupljanja kroz depozit. Za prikupljanje i reciklažu ostalih tipova ambalaže potrebne su dodatne investicije. Efekti depozitnog sistema u pojedinim zemljama su bili i porast maloprodajnih cena od preko 30% za pojedine kategorije proizvoda. Zbog svih podataka, velikih ulaganja koja su neophodna i budućnosti koja je ulog, kompanije okupljene u udruženju SEPEN se zalažu za ozbiljan dijalog u okviru radne grupe za upravljanje ambalažnim otpadom pri Ministarstvu za zaštitu životne sredine, kako bi se došlo do najbolje opcije pre svega za građane naše zemlje.”

Video

(VIDEO) Zec: Pupin bi bio čobanin da se samo gledalo šta privredi treba

Današnja reforma obrazovanja je zasnovano na potrebama poslovne zajednice, kaže profesor Filozofskog fakulteta Miodrag Zec. Zašto on misli da to ne treba da bude jedini kriterijum, pogledajte u video u nastavku teksta.  Profesor Zec je bio učesnik na  debati „Obrazovanje kao ključni resurs budućnosti"  koja je održana u Domu Vukove zadužbine u Beogradu u organizaciji grupe nezavisnih medija (Nova ekonomija, Vreme, Danas, Beta, Fonet i Južne vesti), uz podršku Ambasade Švedske. Ovo je prva debata u okviru društvenog dijaloga „Srbija 2030 – koji je naš put" u kojem je ova grupa medija želela da otvori teme strateški važne za dalji pravac razvoja Srbije.PROČITAJTE JOŠ: POLA MLADIH ODE, POLA SE UČLANI U SNS PRVI U REGIONU: VLADA SRBIJE DONELA STRATEGIJU RAZVOJA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE

2019

APATINSKA PIVARA

Pozitivan uticaj na budućnost zajednice je naš zadatakKada god proizvodimo, prodajemo i konzumiramo pivo, ostavljamo određeni trag u zajednicama u kojima poslujemo i to više od 260 godina. Lepota naše odgovornosti ogleda se u tome da svakodnevno brinemo o tome da taj uticaj bude pozitivan!Kompanija Molson Coors Brewing Company nedavno je objavila skup novih globalnih ciljeva za ambalažu u cilju smanjenja plastike u ambalaži, sa namerom da do 2025. godine što više ambalaže može da se koristi višekratno, da može da se reciklira ili bude biorazgradivo. Jedan od postavljenih ciljeva je i nastojanje da pivara konstantno ostvaru¬je pozitivan uticaj na poslovanje, zajednicu i okolinu u kojoj poslu¬je ostavljajući svojevrsni trag (Beer print). Stoga su zaposleni u Molson Coors-u posvećeni misiji da podižu svest o odgovornom konzu¬miranju alkohola, ekološkim standardima, po¬boljšanju zdravlja i doprinose zajednici u kojoj žive i rade. U 2018. godini, 4.000 zaposlenih širom sveta, zajedno sa 5.500 ljudi iz lokalnih zajednica, bili su uključeni u ostvarivanje pozi¬tivnog uticaja na poslovanje, okolinu i zajed¬nicu.Kao deo Molson Coors-a, Apatinska pivara uspešno prati i realizuje postavljenje ciljeve u oblasti održivosti do 2025. godine. Svoj pozitivan uticaj u Srbiji ostvaruje kroz odgovornu konzumaciju, održivu proizvodnju piva, doprinos zajednici i dobru kulturu poslovanja.Kad pijem, ne vozim!Do 2025. godine kompanija Molson Co¬ors-a se obavezala da će zajedno sa najve-ćim svetskim proizvođači¬ma alkoholnih pića i u sa¬radnji sa državama širom sveta, smanjiti neodgovor¬nu i neprimerenu konzu¬maciju alkohola za 10 od¬sto. Kroz kampanju „Kad pijem, ne vozim“ i saradnju sa Upravom saobraćajne policije MUP-a Srbije, Apa¬tinska pivara već 13 godina edukuje javnost o odgovornom konzumiranju i rizici¬ma vožnje pod dejstvom alkohola. Efikasna kontrola alkoholi-sanosti vozača koju spro¬vodi saobraćajna policija i preventivne akcije koje se sprovode sa ciljem podizanja svesti o posledicama upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola, doprineli su da se procenat saobraćajnih nezgoda postepeno smanjuje, iz godine u godinu.  U okviru kampanje „Kad pijem, ne vozim“ Apatinska pivara je tradicionalno Upravi saobraćajne policije donirala alkometre najsavremenije generacije, kako bi podržala efikasniju kontrolu saobraćaja. I ove godine uručeno je deset najsavremenijih alkometara sa integrisanim GPS modulom. Do sada je pivara donirala 125 najsavremenijih alkometara Upravi saobraćajne policije nastojeći da udruženim snagama edukuju javnost o važnosti odgovorne konzumacije i rizicima vožnje pod dejstvom alkohola.MUP i Apatinska pivara nastavljaju obuke u NAVAK-uPartnerstvo Apatinske pivare sa NAVAK aka¬demijom omogućava da se svake godine organizuju obuke za mlade vozače. Treninzi bezbedne vožnje imaju za cilj da što više punoletnih srednjoškolaca iz Apatina i okolnih gradova, koji poseduju vozačku dozvolu, prođe kroz obuke i  nauči da prepozna i reaguje na opasnosti tokom vožnje i stekne realno vozačko iskustvo.  Prema  zvaničnoj statistici nijedan mladi vozač koji je u proteklih pet generacija prošao trening bezbedne vožnje u organizaciji Uprave saobraćajne policije i Apatinske pivare u Nacionalnoj vozačkoj akademiji (NAVAK), nije izazvao saobraćajnu nezgodu sa smrtnim ishodom, što pokazuju rezultati Uprave saobraćajne policije koje je iznela u duhu ovogodišnje Svetske nedelje bezbednosti na putevima. Istovremeno, polaznici ovih obuka su tokom prošle (2018) godine, kada se pratio nadzor na putevima, u proseku izazivali 36% manje nezgoda u saobraćaju od svojih vršnjaka. Reciklirajte i Vi!Održiva proizvodnja piva za kompaniju Molson Coors znači da do 2025. dostigne Zero waste to landfill, odnosno da ništa ne odlaže na deponije. Ostali otpad se ponovo koristi, reciklira ili zbrinjava na neki od zakonom propi¬sanih načina. U proizvod¬nji se slede svi ekološki zahtevi, racionalizuje potrošnja vode, ugljen-dioksida i struje, a ume¬sto sirove nafte, koristi se prirodni gas. Kroz kampanju „Reciklirajte i Vi“ efikasno se podsti¬če pravilno odlaganje ambalažnog otpada i širi svest o važnosti reciklaže.  Bazar reciklaže osmišljen je u saradnji sa Fakultetom primenjenih umetnosti i Visokom školom likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija i na nesvakidašnji način pokazuje da je moguće kreirati upotrebne i umetničke predmete od recikliranog materijala poput PET boca i limenki Naš prvi bazar reciklažeKrajem maja 2019. godine Apatinska pivara organizovala je jedinstven Bazar reciklaže u okviru kampanje „Reciklirajte i Vi“ i na taj način ponovo podsetila građane na važnost recikliranja i pravilnog odlaganja ambalažnog otpada. Bazar reciklaže osmišljen je u saradnji sa Fakultetom primenjenih umetnosti i Visokom školom likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija i na nesvakidašnji način pokazuje da je moguće kreirati upotrebne i umetničke predmete od recikliranog materijala poput PET boca i limenki. Ceo Bazar imao je prodajni karakter, a novac od prodaje ovih dela doniran je obrazovnim ustanovama koje su učestvovale u projektu.Udruženi u pomoći osobama sa invaliditetom - „Čep za hendikep“Nastavljena je i dobra tradicija prikupljanja čepova koju pivara organizuje tokom godine kako bi donirala Udruženju „Čep za hendikep“ i pomogla u nabavci ortopedskih pomagala osobama sa invaliditetom širom Srbije. U proteklom periodu prikupljeno je 1.400.000 čepova u distributivnim centrima širom Srbije. Do sada je prikupljeno oko pet tona čepova. Za čistiji spust na Drini!Apatinska pivara i SEKOPAK su tokom 26. Drinske regate, u okviru kampanje „Reciklirajte i Vi“, postavili reciklažne setove kutija za prikupljanje različitih vrsta otpada kako bi učesnici regate mogli pravilno da odlože otpad. Okupljeni volonteri su uz pomoć učesnika regate selektovali i sakupili 140 kg otpada, aluminijumskih limenki, ukazujući na početku Drinskog spusta svim ljubiteljima letnjih druženja na važnost reciklaže i pravilnog odlaganja ambalažnog otpada.  Reciklažni setovi bili su postavljeni na prostoru samog starta regate, a sav prikupljeni otpad bio je selektovan i odnet na reciklažu u saradnji sa JKP „12 septembar“ - Bajina Bašta.Podrška Supernatural festivaluZaposleni su se pridružili dugogodišnjoj inicijativi pošumljavanja na Adi Huji, u Dunavskom parku, u okviru Supernatural festivala. U akciji pod nazivom „Neka šuma bude s tobom“ posađeno je 30 sadnica platana, vrbe i jasena, kao i 300 hrastova lužnjaka. Supernatural je okupio prijatelje, ljubitelje prirode i Ade Huje, kao i sve one koji su želeli da doprinesu akciji pošumljavanja uz paprikaš i dobru muziku. Na ovaj način simbolično je obeležena prva etapa revitalizacije špica Ade Huje, a u okviru Dunavskog parka na Adi Huji zasađena je Jelen šuma.Učešće na BELhospice turnirimaTim Apatinske pivare pomaže zajednici kroz učešće u brojnim sportskim huma-nitarnim akcijama. Svake godine se na Beogradskom maratonu trči za BELhospi¬ce tim i učestvuje na sport¬skim turnirima i na taj način pomaže prvom hospisu za palijativno zbrinjavanje obolelih. I ove jeseni zaposleni u pi¬vari nastavljaju sa širenjem pozitivnog uticaja – kroz donacije lokalnoj zajedni¬ci, obeležavanje Svetskog dana odgovorne konzuma¬cije piva i učešćem u BEL¬hospice humanitarnom tur¬niru u tenisu. Biti uspešan i ostaviti tragGlobalizacija je nametnula način života uslovljen stalnim promenama i privikavanjem na njih. Biti uspešan danas i ostaviti trag u poslovanju iziskuje stalno praćenje trendova i reagovanje na mnoge izazove poput kretanja stanovništva, praćenja klimatskih promena, zagađenja plastikom i mnogih drugih. Dobru poziciju na svetskoj listi pivara kompanija Molson Coors, a Apatinska pivara lokalno održavaju upravo stalnim radom i postavljam novih ciljeva i rezultata koji doprinose ukupnom progresu zajednica u kojima ove organizacije posluju.  

Srbija

Vino, bodež, gusle: Šta su funkcioneri Srbije dobijali na poklon

Agencija za borbu protiv korupcije objavila je katalog poklona koje su funkcioneri u Srbiji dobijali tokom 2018. godine, među kojima su knjige, slike, vino, ali i tradicionalno oružje i gusle.U katalogu se navodi da je bilo 668 poklona, najčešće protokolarnih, od čega su funkcioneri zadržali 98 u ličnoj svojini, dok je 570 poklona prešlo u javnu svojinu.Najčešći pokloni u 2018. godini bili su knjige, slike, fotografije, suveniri, plakete, vina i druga alkoholna pića, ali se na listi nalaze i jedan bodež, jedne gusle i jedan primerak “tradicionalnog oružja”.Daleko najviše poklona primio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić – 128 poklona, koji su svi prešli u javnu svojinu.Po broju poklona slede Ministarstvo odbrane (65), Vlada Srbije (50) i Univerzitet u Novom Sadu (40), za koje Agencija navodi da su i prethodnih godina prijavile najviše primljenih poklona.Najskuplji poklon iznosio je 363.510 dinara, ali reč je o 14 računara koje je organ, odnosno, Osma beogradska gimnazija evidentirala i prijavila Agenciji kao jedan poklon, navodi se u saopštenju.Najveći broj poklona u 2018. godini je iz Srbije (193), zatim slede pokloni iz Kine (71), Rusije (35), Belorusije (28), BIH (25), UAE (25). U 31 slučaju država iz koje je poklonodavac je nepoznata jer organ u svojoj evidenciji nije naveo taj podatak.Agencija je pozvala državne i druge organe, organizacije i javne službe da dostave evidencije o poklonima funkcionera za 2019. godinu, najkasnije do 1. marta 2020. godine.PROČITAJTE JOŠ:Slučaj koji će usporiti izbacivanje ljudi na ulicu?

Srbija

Rok za vađenje novih oružnih listova ističe u martu, zamenjeno svega petina

Rok za zamenu oružnih listova u Srbiji ističe 5. marta, a procedura za uzimanje novih dokumenata je koplikovanija i skuplja, obzirom da je za zamenu dokumenata potrebno izdvojiti i više od 12.000 dinara, prenosi današnja Politika.Zakonom o oružju koji je usvojen 2016. godine je građanima dat period od tri godine da obezbede nova dokumenta, a Vlada Srbije je prošle zime predložila da se taj rok dodatno produži za godinu dana.Uprkos tome, u proteklih 12 meseci iz nedovoljno jasnih razloga nije zamenjena ni petina oružnih listova, a obzirom da je do primene ostalo tri nedelje očekuje su gužve i u policijskim stanicama i domovima zdravlja.List navodi da, prema nezvaničnim podacima, najmanje 600.000 stanovnika Srbije ima dozvolu za vatreno oružje, a da bi država prihodovala oko 30 miliona evra ako bi svako od njih platio novu dozvolu, neophodne takse, lekarsko uverenje i uverenje da se protiv njih ne vodi krivični postupak.Spisak svih plaćanja za vađenje novog oružnog lista nalazi se na veb-prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova.Pored toga, Politika navodi i da je kazna za vlasnike oružja koji ne izvade nova dokumenta, kao i da je poslednjim propisima ukinuta kategorija trofejnog oružja.PROČITAJTE JOŠ:Instagram zatvara svoja vrata za elektronske cigarete i oružje

Svet

Sin hrvatskog predsednika radi kao novinar

Stariji sin nedavno izabranog predsednika Hrvatske Zorana Milanovića, Ante Jakov Milanović, od pre mesec dana radi kao honorarni dopisnik Televizije Jadran, javio je Poslovni.hr. Kako navodi portal, vlasnik TV Jadran je splitski preduzetnik Stipe Latković, kum Stjepana Mesića.Latković je, dodaje se, često prozivan zbog građevinskih poduhvata u kojima je uništio uvalu Vruja između Omiša i Makarske. PROČITAJTE JOŠ: DA LI PREDSEDNIK VUČIĆ IMA KOLA?

Svet

Unicredit banka otpušta 6.000 zaposlenih

Najveća finansijska institucija u Italiji, Unicredit banka, najavila je da će u matičnoj zemlji otpustiti 6.000 zaposlenih i zatvoriti oko 450 filijala tokom predstojećeg trogodišnjeg procesa restrukturiranja.Kako prenosi agencija Blumberg (Bloomberg), izvršni direktor grupacije je svoje planove pismenim putem već saopštio sindikatima, a banka je u decembru najavila da planira da otpusti 8.000 ljudi ili 9% ukupne radne snage.Pregovori sa sindikatima će se odvijati do kraja marta, a najveći broj zaposlenih će, u skladu sa prethodno postignutim dogovorom, biti otpušteno prevremenim penzionisanjem.Italijanska banka uprkos najavljenim otpuštanjima dobro posluje, tako da je u četvrtom kvartalu 2019. godine ostvarila profit bolji od očekivanog, a kao strateški plan banke navodi da će raditi na povećanju profita investitorima kombinacijom jačih dividendi i otkupa akcija.List Fajnenšl tajms (Financial Times) je u decembru objavio da su evropske banke samo u proteklih 12 meseci otpustile preko 60.000 radnika, navodno zbog negativnih ekonomskih izgleda.PROČITAJTE JOŠ:Potražnja preduzeća za kreditima u evrozoni pala prvi put od 2013. godine

Srbija

Agremo pobednik prvog AIM startap takmičenja

Tehnološka platforma Agremo pobednik je prvog nacionalnog AIM Startup takmičenja koje su organizovali Naučno-tehnološki park Beograd i Annual Investment Meeting (AIM), vodeća investiciona platforma na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi.Taj startap će kao lokalni pobednik imati priliku da predstavi svoje rešenje globalnoj publici i vodećim svetskim investitorima i preduzetnicima na AIM 2020 od 24. do 26. marta u Svetskom trgovinskom centru u Dubaiju, kao i da učestvuje na globalnom AIM Startup finalu gde će se sa pobednicima drugih lokalnih takmičenja iz više od 80 zemalja na svetu nadmetati za nagradu od 50.000 dolara.Agremo razvija softversku platformu koja koristi veštačku inteligenciju da automatizuje procese analize slika prikupljenih iz vazduha pomoću dronova i satelita kako bi se dobile što preciznije informacije o usevima, biljkama i poljima i time unapredili različiti procesi u poljoprivredi.Milan Dobrota, generalni direktor Agremo-a, kazao je da već imaju nekoliko korisnika na Bliskom Istoku, kao i da će odlazak u Dubai na AIM zapravo biti prvi korak za veći prodor na tom tržištu, prilika za predstaviljanje i kreiranje nove mreže kontakata."Drugačije bi to bilo znatno teže. Imajući u vidu da je reč o delu sveta sa velikim potencijalom i potrebama za preciznom poljoprivredom i novim tehnološkim rešenjima u ovoj oblasti, učešće na ovako velikom skupu će pomoći da uvećamo svoje šanse za ekspanziju biznisa na tržištu Bliskog Istoka", kazao je Dobrota.U finalu prvog AIM Startup takmičenja, održanom 10. februara  u Naučno-tehnološkom parku Beograd, predstavilo se ukupno deset startap kompanija. Uz Agremo to su i: E-prime, White Lemur, Joberty, Tele Go, Leanpay, PatchAI, Digital Worx, Teodesk i Ultimo, a o pobedniku je odlučio stručni žiri u sastavu Predrag Predin (South Central Ventures), Stevica Kuharski (Fil Rouge Capital) i Ivan Dimitrijević (Telenor).Annual Investment Meeting (AIM) je inicijativa Ministarstva ekonomije UAE, a tema ovogodišnjeg, desetog izdanja je "Ulaganje u budućnost: oblikovanje globalnih strategija ulaganja".AIM 2020 će okupiti visoke vladine zvaničnike, donosioce odluka, korporativne lidere, privrednike, regionalne i međunarodne investitore, preduzetnike, te vodeće akademske i investicione stručnjake. Na prošlogodišnjem događaju učestvovalo je više od 16.000 posetilaca, 436 izlagača i suizlagača kao i više od 150 investicionih stručnjaka iz 143 zemlje sveta.PROČITAJTE JOŠ:Otvorene prijave za prvo AIM Startup takmičenje u Srbiji

Srbija

Ekonomska razmena Srbije i Indije dostigla 200 miliona dolara

Potencijal ekonomske saradnje Srbije i Indije je sa 200 miliona dolara bilateralne razmene daleko od ispunjenja svog istinskog potencijala, kaska za političkom saradnjom, ali je sve bolja u domenu namenske industrije, poljoprivrede i turizma, kazao je ambasador Indije u Beogradu Subrata Batačardži.On je u intervjuu za magazin CorD naveo da je potpisivanje Sporazuma o saradnji u oblasti zdravlja bilja i biljnog karantina koji je potpisan 2018. godine između dve države otvorio prostor za izvoz srpskih poljoprivrednih proizvoda Indiju."Srpski uzgajivači jabuka su to već uzeli u obzir. Sa posetom indijskog tehničkog tima Srbiji su sve prepreke uklonjene da se sa izvozom jabuka otpočne", rekao je Batačardži.Indija, sa druge strane, trentno investira u više industrijskih poduhvata: proizvodnju traktora, preradu hrane, obradu aluminijuma, IT.Batačardži je ocenio da je dolazak indijskog TAFE-a, koji je otkupio proizvodnju domaćih IMT traktora, motivisao i druge kompanije da razmotre mogućnot za investiranje u Srbiji.Kao još jednu dodatnu oblast ekonomske saradnje, navodi i turizam, a navodi da bi Srbija sa svojim "lepim predelima, bogatom kulturom i privlačnom nacionalnom kuhinjom" mogao da bude mamac za putnike iz Indije.Dodao je i da je od kraja 2017. godine preko 25 hiljada indijskih turista posetilo našu zemlju, a da bi taj broj bio veći ako bi domaće turističke kompanije nudile grupne ture ili ako bi se uspostavio direktni let Srbija-Indija.Batačardžija kaže da je još jedna šansa za razvoj turizma i filmska industrija, odnosno da sve veći broj Bolivudskih filmova koji se sve više snimaju u Srbiji, koji bi popularizovali Srbiju kao destinaciju.PROČITAJTE JOŠ:Nestvarna priča kupca IMT-a, Indijac odrastao uz fabriku na Novom Beogradu

Srbija

Raste spremnost građana da učestvuju u dobrotvornim akcijama

„Korporativna filantropija je u velikom porastu i poslovni subjekti danas doniraju najveći procenat zabeležene darovane sume u Srbiji. Kao i prethodnih godina i ove godine Trag fondacija, kroz konkurs za VIRTUS nagradu za filantropiju, traga za svim pojedincima, kompanijama i malim i srednjim preduzećima koji su tokom 2019. godine činili dobra dela, podržavali neprofitne organizacije i inicijative i tako razvijali zajednice u kojima žive i posluju", izjavila je u intervjuu za naš portal Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije. Foto: Aleksandar Crnogorac  Koji su glavni ciljevi ostvareni od 2007. godine kada ste počeli da dodeljujete nagradu?  Naš glavni cilj je kontinuirani razvoj lokalnih zajednica i filantropije u Srbiji, tako da posao Trag fondacije verovatno nikada neće biti u potpunosti završen. Uvek postoje novi načini na koje se razvija kultura davanja u svetu koji se menja. Ipak, jesu napravljeni značajni pomaci. IPSOS je za 2018. godinu sproveo istraživanje koje nam je omogućilo uvid u stanje i stavove o filantropiji danas i da ih uporedimo sa stavovima zabeleženim pre 8 godina. Danas znatno manji broj ljudi smatra da je davanje za opšte dobro u Srbiji nerazvijeno, dve trećine građana tvrdi da je učestvovalo u dobrotvornim akcijama, a raste i spremnost građana da učestvuju u budućim inicijativama. Sve promene u društvenoj sferi su spore, ali pozitivni pomak nam pokazuje da smo na pravom putu. Korporativna filantropija je takođe u velikom porastu i poslovni subjekti danas doniraju najveći procenat zabeležene darovane sume u Srbiji.  Da li imate podatke kolika je bila ukupna vrednost donacija u 2018. godini u Srbiji?  Prema podacima naših partnera iz Catalyst Balkans, koji svake godine objavljuju izveštaj o dobročinstvu, u Srbiji već nekoliko godina unazad beležimo rast donacija za opšte dobro. U 2018. godini, procenjena darovana suma je bila 27.3 miliona evra, uloženih prevashodno u zdravstvo, podršku marginalizovanim grupama, smanjenje siromaštva i obrazovanje. Tri najznačajnije ciljne grupe su populacija sa zdravstvenim problemima, osobe sa invaliditetom i ekonomski ugrožena populacija. Najznačajniji donatori su bili građani i poslovni sektor, dok se među primaocima ističu institucije, neprofitne organizacije i pojedinci. Beležimo i porast medijskih objava o filantropskim inicijativama, njihovim ciljevima i rezultatima, što svakako pozitivno utiče na poverenje građana i na njihovu motivaciju da podrže ovakve inicijative u budućnosti.  Kakva je razlika u doživljaju filantropije kod pojedinaca i kompanija?  Kada je filantropija u pitanju, građani najčešće pomažu deci, osobama sa zdravstvenim problemima i siromašnima. Može se reći da su njihova davanja humanitarnog karaktera, duboko motivisana emocijama i željom da nekome pomognu. Kompanije svoje filantropske aktivnosti više usmeravaju u pravcu razvoja zajednice, davanja su dugoročnija, ciljaju veći broj korisnika i često su povezana sa njihovom osnovnom delatnošću. Vredi istaći i da su građani uglavnom orijentisani na davanja u novcu dok kompanije doniraju i robu i usluge, kao i volontersko vreme svojih zaposlenih.  Koga biste istakli među prošlogodišnjim dobitnicima?  Dobitnica Glavne nagrade za 2018. godinu je bila Banca Intesa i njihov program namenjen ženskim preduzetnicama, dok je nagradu za malo i srednje preduzeće odneo Bosis iz Valjeva koji već duži niz godina pruža svebuhvatnu podršku institucijama i inicijativama u ovoj zajednici. Dobitnik glavne nagrade u kategoriji namenjenoj pojedincima je dobrotvor iz Kanade, penzioner Milomir Glavčić, koji već 7 decenija pomaže svoje sunarodnike u Srbiji a samo u prošloj godini je poklonio medicinsku opremu Opštoj bolnici u Kraljevu, gde je pomogao i otvaranje dečijeg vrtića. Među dobitnicima su i poštar Filip Filipović iz Kuršumlije koji organizuje humanitarnu pomoć za svoje najsiromašnije i najugroženije sugrađane kao i mladi filantrop, Stefan Nikolić, koji je kroz akciju humanitarnih kafa u Vršcu i Novom Sadu prikupio 500.000 dinara za organizaciju NURDOR. I ove godine tragamo za mladim filantropima tako da se nadamo velikom broju prijava za dobročinitelje do 30 godina starosti.  Sa kakvim se sve preprekama suočavaju oni koji ulažu u opšte dobro?  Kao i do sada, glavni problem koji sprečava ljude da daju doprinos dobrotvornim akcijama je nedostatak sredstava i zabrinutost za probleme sa kojima se suočavaju u životu. Drugi problem koji se pojavljuje kao značajan kod velikog broja ljudi je nepoverenje da će njihova donacija da dođe do krajnjeg korisnika. Nasuprot tome, oni koji doniraju to čine i zbog toga što žele da postupe humano, i zbog toga što veruju da će prikupljena sredstva biti iskorišćena na pravi način. Manji broj ljudi veruje informacijama o akcijama od opšteg značaja koje dobija od medija, što samo doprinosi skeptičnosti u njihovu delotvornost. Slučajevi malverzacije koji se objave imaju izuzetno negativan uticaj na stavove građana, ali u isto vreme istraživanja takvih malverzacija od strane novinara se često ne sprovode do kraja. Zanemarivanje ovih istraga dovodi do plasiranja netačnih ili polutačnih informacija o filantropskim akcijama i do bespotrebnog erodiranja poverenja građana u civilni sektor. Koje su najvažnije mere koje je predložio Savet za filantropiju?   Nacionalni Savet za filantropiju, u čijem osnivanju je učestvovala i Trag fondacija uspostavljen je 2018. godine. U predhodnih godinu dana rada ovog Saveta, postignuta su dva ključna uspeha. Prvi je da je povećan minimalni neoporezivi iznos učeničkih i studentskih stipendija sa 11.741. dinara na 30.000 dinara. Ovo je direktna posledica analize koju je izradila Trag fondacija, koja je pokazala da ovo povećanje omogućava Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da, umesto poreza koji je ranije plaćalo, isplati 182 dodatne godišnje studentske stipendije ili 65 dodatnih godišnjih stipendija za nadarene studente ili 52 dodatne godišnje stipendije za studente doktorskih studija što, priznaćemo, predstavlja vrlo značajan napredak.  Još jedan rezultat predstavlja i donošenje "Uputstva za ostvarivanje poreskih olakšica za donatore” koje je Poreska uprava donela krajem oktobra. Ovo uputstvo definiše primenu člana 15. Zakona o porezu na dobit pravnih lica koji se odnosi na poreske olakšice za poslovne subjekte koji su donirali u opštekorisne svrhe, a koje će biti jednoobrazno primenjeno u svim lokalnim poreskim upravama. Obe ove odluke su donesene na inicijativu Koalicije za dobročinsto koju, pored Trag fondacije, čine još i Fondacija Ana i Vlade Divac, Catalyst Balkans, Srpski filantropski forum, SMART Kolektiv, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije, a podržava Američka agencija za međunarodni razvoj – USAID.