Najnovije

Srbija

Zeleno svetlo za subvencije kineskoj kompaniji od 16,4 miliona evra

Državna pomoć od 16,4 miliona evra kineskoj kompaniji Xingyu Automotive Lighting Systems  za  izgradnju fabrike za proizvodnju prednjih LED svetala za automobile, u Nišu, je u skladu s propisima, objavila je Komisija za kontrolu državne pomoći. Kompanija se obavezala da ce zaposliti 1.000 ljudi zaključno sa 2026. godinom što znači da će dobiti 16.000 evra po radnom mestu.Kako se navodi u rešenju Komisije, reč je o investiciji od najmanje 60 miliona evra.Kineski investitor obavezao se da će do kraja 2023. godine uložiti 7,5 miliona evra za zemljište, za izgradnju objekata 32,7 miliona evra i 19,6 miliona evra za novu opremu.Kineska kompanija registrovana je u Srbiji 2002.godine  a deo je automobilske kompanije Changzhou Xingyu Automotive Lighting Systems Co. Ltd.".Kineska kompanija će u Nišu praviti LED prednja svetla za automobile koja su, kako je kompanija navela, deo „najkomplikovanije tehnologije u industriji, sa najvećim poteškoćama u istraživanju i razvoju".

Svet

Pepsi nastavlja da kupuje

Američki Pepsi nastavlja proboj na tržištu energetskih pića i to kupovinom firme “Rockstar Energy drink”.Posao vredan 3,85 milijardi dolara predstavlja do sada najveći ulaz ove kompanije u oblasti energetskih pića koji već dugo razvija Coca cola. Ovaj posao jedna je od prvih odluka novog direktora Ramona Laguarte kome je plan da Pepsi bude prisutniji na tržištu energetskih napitaka. Naime, potražnja za energetskim pićima porasla je za 9,9 odsto, dok znatno manji rast u prodaji beleže bezalkoholna pića i to 2,6 odsto, pokazuju podaci Nilsena. Pepsi je na tržištu energetskih pića do sada već bio prisutan sa dva brenda  “Mountain Dew Kickstart” i “Mountain Dew Game Fuel” ali je to daleko od uticaja koji imaju njihovi konkurenti iz Coca cole koji su nedavno na američko tržište izbacili nova energetska pića.  U Pepsiju procenjuju da ova akvizicija neće uticati na njihove prihode ni da dobit po deonici u ovoj godini. Kompanija Rockstar postoji skoro dve decenije a najčešće je prisutna kroz sponzorstva sportskih i muzičkih festivala. Svetskim tržištem energetskih pića dominira austrijski Red bull.

2020

CarGo sa studentima Šumarskog fakulteta u akciji pošumljavanja i čišćenja Beograda

 Članovi Udruženja CarGo pridružili su se danas akciji pošumljavanja i čišćenja koju organizuju studenti Šumarskog fakulteta u cilju da Beograd postane zelenije i zdravije mesto za život. U akciji „Tvoj život su tvoja dela“ biće posađeno više od 1.000 bagremova u Lipovačkoj šumi, a ove godine akcija je proširena i na čišćenje hektara površine okolnog terena i šume.  Aleksandar Vučić, predsednik Udruženja građana CarGo, rekao je da se Udruženje trudi da pomogne u humanitarnim aktivnostima, ali i kroz konkretne akcije koje dugoročno doprinose celom društvu i zdravlju građana.  „U ovakvom teškom trenutku za ceo svet i za našu zemlju, u vreme pandemije, odlučili smo da pored konkretnih mera u našem udruženju, učinimo sve što možemo da naša okolina bude čistija i zdravija za nas i za našu decu. Ponosni smo na mlade ljude koji su nas pozvali u zajedničku akciju na otvorenom. Mladi, njihove ideje i ovakve inicijative pokazelj su da je Srbija na dobrom putu“, izjavio je Vučić. Vučić je podsetio da je CarGo nedavno proširio flotu sa hibridnim i električnim automobilima i da je cilj da do 2023. godine cela flota bude sastavljena od električnih automobila koji ne štete životnoj sredini. Nikola Popović, prodekan Studentskog parlamenta Šumarskog fakulteta, rekao je da ovom akcijom žele da rade na izgradnji zdrave okoline, ali  i da povežu ljude u zajedničku misiju.  „Pošumljavali smo u Sremskim Karlovcima, a nakon Lipovačke šume u planu su Stara Planina i Goč. Zaista se nadam da će ova akcija i dalje rasti i da će se održavati na mesečnom nivou“, izjavio je Popović i zaključio da Šumarski fakultet ove godine proslavlja 100 godina od osnivanja i da nastavljaju sa akcijama pošumljavanja i čišćenja.

Svet

OMV prodaje pumpe po Nemačkoj

Austrijska naftna kompanija OMV pokrenula je prodaju 287 benzinskih pumpi u Nemačko, objavljeno je na sajtu ove kompanije.  "Ovom mogućom prodajom OMV stanica u Nemačkoj želimo da krenemo u pravcu održ...

Srbija

Javna prozivka bivšeg predsednika UO Komercijalne banke

Nekadašnji predsednik Upravnog odbora Komercijalne banke Vladimir Krulj kažnjen je odlukom Agencije za borbu protiv korupcije javnim objavljivanjem odluke o povredi zakona dve godine pošto više nije na toj funkciji. Naime, kako se navodi u Službenom glasniku od 11. marta u kojem je objavljeno rešenje direktora Agencije, kada je preuzeo funkciju u Komercijalnoj banci Krulj nije u roku od 15 dana prijavio Agenciji da je i viši konsultant za naplatu potraživanja u Agenciji za osiguravanje depozita. Osim toga, kako se navodi u odluci Agencije, nije poštovao zakon i u predviđenom roku preneo svoja upravljačka prava u privrednom društvu “Neo communications” u likvidaciji čiji je bio vlasnik. Zakonom o borbi protiv korupcije predviđeno je da funkcioner koji je u trenutku stupanja na javnu funkciju obavlja drugi posao ili delatnost, dužan je da u roku od 15 dana od stupanja na javnu funkciju obavesti o tome agenciju. U drugom slučaju, prekršio je zakon jer u roku od 30 dana od imenovanja nije preneo upravljačka prava u privrednom društvu na pravno ili fizičko  ice koje sa njim nije povezano. Zbog ovih prekršaja Krulju je izrečena mera objavljivanja odluke o povredi zakona čije troškove će on snositi. Inače,Vladimir Krulj smenjen je sa mesta predsednika Upravnog odbora Komercijalne banke u februaru 2018. godine, posle dve godine na toj funkciji.Kako se predstavljao, profesor je na Univerzitetu u Luvenu u Belgiji, a jedno vreme bio i savetnik za ekonomska pitanja u Vladi Srbije. Na zahtev ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović u maju 2017. godine razrešen je članstva u pregovaračkom timu za pristupanje Evropskoj uniji. 

Srbija

Evropska agencija: Korona se ne prenosi hranom

“Nema dokaza da se koronavirus prenosi preko hrane”, saopštila je Evropska agencija ze bezbednost hrane. Glavna naučnica ove agencije Marta Hagas navela je da prethodne epidemije povezanih korona virusa, pokazuju da nije bilo prenosa konzumiranjem hrane.„U ovom trenutku, ne postoji dokaz koji ukazuje da je korona virus na bilo koji način drugačiji u tom pogledu“, rekla je Hugas. I nemačka agencija za procenu rizika navodi da trenutno ne postoje slučajevi koji su pokazali bilo kakav dokaz da su ljudi zaraženi novim tipom korona virusa preko konzumacije zaražene hrane ili preko uveženih igračaka.Svetska zdravstvena organizacija kao najvažnije preporuke po pitanju hrane navela je dobro kuvanje mesa, izbegavanje moguće kontaminacije između kuvane i nekuvane hrane kao i vođenje računa o higijeni tokom pripreme hrane. Mada istraživači i dalje ispituju detalje kako se virus prenosi, Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti potvrdio je da se korona virus širi između ljudi uglavnom kapljičnim putem, prilikom kašljanja i kijanja. Evropska agencija za bezbednost hrane nalazi se na severu Italije, u Parmi i obuhvaćena je merama italijanske Vlade u borbi protiv širenja koronavirusa pa zaposleni u ovoj agenciji rade od kuće.   

Srbija

MMF protiv korone povoljnim kreditima

 U slučaju ozbiljnog ekonomskog pada koji je pokrenuo koronavirus, Međunarodni monetarni fond bi mogao da obezbedi do 50 milijardi američkih dolara za hitno finansiranje zemalja u razvoju. Od toga, zemlje sa niskim prihodima mogle bi imati koristi od oko 10 milijardi američkih dolara  uglavnom po povoljnim uslovima, navodi se u tekstu objavljenom na sajtu MMF.Dok se medicinski profesionalci bave uticajem virusa na zdravlje, MMF može da pomogne u ublažavanju ekonomskog uticaja koronavirusa. Pored političkih i tehničkih saveta, najveća podrška koju MMF može pružiti u takvim vanrednim situacijama je pravovremena finansijska pomoć, navodi se u tekstu.MMF ima dugu istoriju i široku ekspertizu u reagovanju na prirodne katastrofe, epidemije i situacije nakon sukoba.Kako se navodi, MMF-su na raspolaganju dva instrumenta  Rapid Credit Facility i Rapid Financing Instrument kroz koje zemlje članice Fonda mogu dobiti finansijska sredstva za odgovor na šokove, uključujući velike prirodne i zdravstvene katastrofe. Prednosti ova dva instrumenta su njihova veličina, brzina i fleksibilnost. MMF ocenjuje da zemlje čiji su sistemi javnog zdravlja i privrede pogođene vanrednom situacijom mogu da vide kako su njihove ekonomije usporene i budžet im je smanjen dok troše više da bi se suprostavili uticaju virusa.  U isto vreme, oni mogu da beleže pad prihoda od pada ekonomske aktivnosti. Zemlje bi se takođe mogle suočiti sa manjim prihodima od izvoza zbog pada prihoda od turizma ili pada cena sirovina.   Iznenadno zaustavljanje priliva kapitala može dodatno pogoršati situaciju. Čak i ako pojedinačna zemlja ima dovoljno sreće da izbegne raširenu virusnu zarazu, prelijevajući efekti globalnog trenda ili pokidanih lanaca snabdevanja i dalje mogu dovesti do propusta u ekonomskoj aktivnosti."Dok posmatramo razvoj hitnih slučajeva, MMF se nada najboljem. Ali, hitnim finansiranjem pripremljeni smo za najgore", navodi MMF.

Video

Lične priče medicinskih radnika: Zašto idemo u Nemačku (VIDEO)

Razgovarali smo sa medicinskim radnicima, od kojih su neki već napustili Srbiju, a neki su u procesu učenja jezika i prikupljanja papira. Evo koji su njihovi razlozi za odlazak i nastavak karijere u Nemačkoj. - "Ja sam student pete godine medicine, učim nemački jezik već tri meseca, aktivno. Ne mogu da kažem da ću sigurno da odem, ali u svakom slučaju je bolje da to sa jezikom završim na vreme."- "Sa mnom u grupi je došlo i mnogo mladih, kojima mogu majka da budem, a bilo je i kolega, koji su stariji. Nije uopšte vezano za godine, ali mnogo ljudi planira da ode."- "Kada sam došla u Nemačku, shvatila sam da ovde učenice na praksi imaju platu oko hiljadu evra."- "Bila sam u Nemačkoj i videla kako se živi i obzirom da sam medicinski radnik, odlučila sam da upišem nemački, pošto mi je to jedino ostalo. I onda da odem."Razgovore možete pogledati u videu:

Srbija

Hotelijeri traže hitne mere da bi preživeli korona virus

Udruženje hotelijera i restoratera Srbije (Hores) sutra će od Vlade Srbije zatražiti smanjivanje PDV-a na hranu i piće sa 20% na 10%, smanjenje poreza na dohotke, ali i direktniju podršku za pojedine hotele zbog pada prometa izazvanog korona virusom.Predstavnici udruženja su tokom vanredne sednice upravnog odbora povodom aktuelne epidemiološke situacije naveli da "ne stavljaju sebe ispred interesa građana ili javnog zdravlja", već da će u suprotnom doći do ogromnih negativnih posledica po čitav sektor.Pojedini članovi organizacije su tokom sastanka naveli da su neki hoteli u Beogradu već zatvoreni a da je desetine radnika koji su u njima radili ostali bez posla.Iako su neki preduzetnici prve efekte počeli da osećaju već u januaru, kada su turisti iz Kine počeli da otkazuju posete, ali da se zdravstvena kria sada odražava na sve.Prema podacima koje je predsednik HORES-a Georgi Genov naveo na sednici, stranci su od druge polovine januara do danas u 64 hotela otkazali blizu 8.800 individualnih i oko 27.800 grupnih noćenja u domaćim hotelima, zbog čega se projektovani a neostvareni prihodi mere u milionima evra.Naveo je i da turističke agencije zbog COVID-19 virusa i problema u svom poslovanju traže da ne plaćaju penale za otkazivanje rezervacija, a da će HORES tražiti i odlaganje naplate investicionih kredita.Genov je dodao da je u planu da se 15. maja održi Skupština HORES-a, gde će biti utvrđeno kolika je zapravo šteta i na koji način će Udruženje dalje delovati. Takođe, istakao je i da su od Svetske zdravstvene organizacije pristigla uputstva o tome kako bi zaposleni u hotelima trebalo da se ponašaju, a da je jedan od predloga i ukidanje švedskog stola i uvođenje direktnog posluživanja.Predsednik "ALCO GROUP" Miroljub Aleksić je rekao da je do 60.000 radnih mesta u turizmu i ugostiteljstvu ugroženo trenutnom krizom, a da će se ona osetiti u svim segmentima ove privredne grane.Pored toga, dodaje Aleksić, možemo očekivati i globalnu recesiju na globalnom planu, a da se negativni efekti vide i u drugim oblastima, poput proizvodnje, a da firme već sada imaju probleme prilikom nabavke rezervnih delova.Državni sekretar iz Ministarstva trgovine, turizma i Miroslav Knežević je podsetio da su svi očekivali da će 2020. godina biti još uspešnija nego prethodna, a predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež da Svetska banka ukazuje da je zbog pandemije turizam naročito ugrožen, zbog čega će neki oblik finansijske podrške biti neophodan.Čadež je dodao i da se pored privremenih mera mora predvideti i scenario po kom kriza potraje i nakon aprila, kao i da je PKS uvela dvadesetčasovno dežurstvo putem kog se privrednici mogu obavestiti o novim i starim pravilnicima koji se primenjuju za sprečavanje širenja bolesti.Aleksandar Vasiljević, generalni direktor Hotela Falkensteiner, je naveo da novobeogradski hoteli trutno imaju okuiranost kapaciteta od 25%, što je stopa po kojoj "ne mogu da opstanu".Vasiljević je naveo i da slovenački hotelijeri očekuju državnu subvenciju od 940 miliona evra za ublažavanje krize, a da će Austrija, zavisno od veličine ugostiteljskog preduzeća, svakom takvom privrednom subjektu dati nepovratnu pomoć vrednu od 10.000 do 500.000 evra.Predsednik Skupštine HORES-a Tomislav Momirović je ocenio da se Srbija suočila i sa većim izazovima od korona virusa, ali da je ugostiteljtvo naročito pogođeno ekonomskom krizom koju ta bolest izaziva."(Ugostiteljski) posao u Srbiji polako prestaje da postoji, naši prometi padaju za po 90%. Svi u ovom biznisu znamo da pad od 10-15% predstavlja loše okolnosti, a mi smo danas u situaciji da se poslovi tope na nivou od 80 do 90%. Svi znate da 50% našeg prihoda odlazi na poreze, a mi trenutno prihod nemamo, tako da će biti upitno kako možemo da platimo poreze u tim okolnostima i jasno je da se ove stvari neće stabilizovati u skorijem periodu. Stoga će naš prvi predlog Vladi Srbije biti upravo smanjenje poreza", kaže Momirović.Momirović je takođe pozvao ugostitelje da ne izmišljaju mere predostrožnosti protiv virusa, kao i da sve svoje kapacitete usmere na sprečavanje produbljenja zdrastvene i ekonomske krize.Tokom diskusije predstavnici su ocenili i da lokalne samouprave mogu da pomognu u ublažavanju krize, na primer odlaganjem roka za naplatu poreza na imovinu, ali i fleksibilnije uslove od Vlade Srbije za slanje zaposlenih na prinudne odmore ili četvorodnevnu radnu nedelju.

Srbija

Milan Škulić postao zamenik predsednika Ustavnog suda

Profesor Pravnog fakulteta Milana Škulić izabran je za zamenika predsednika Ustavnog suda Srbije, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku. Za sudiju Ustavnog suda izabran je u decembru 2016. godine, a za zamenika predsednika 5. marta ove godine. Predsednik Ustavnog suda Srbije sudija od kraja januara je sudija Snežana Marković koja je prethodno bila zamenik predsednika.Milan Škulić je profesor na nekoliko predmeta u oblasti krivičnog prava i šef katedre na beogradskom Pravnom fakultetu na kome je završio magistarske i doktorske studije. Bio je potpredsednik Viktimološkog društva Srbije i član Udruženja za međunarodno krivično pravo. Osim toga bio je aktivan i u prikupljanju podataka o zločinima protiv čovečnosti u bivšim jugoslovenskim republika. Tokom karijere bio je predsednik udruženja pravnika, kao i član Državnog veća tužilaca, od 2009. do 2014. godine. Godinu dana kasnije, 2015. godine izabran je u Visoki savet sudstva. Učestvovao je u sprovođenju Nacionalne strategije reforme pravosuđa u Srbiji i autor više od 50 knjiga iz oblasti krivičnog prava. 

Srbija

Ministarstvo zdravlja hitno nabavlja 15 respiratora

Ministarstvo zdravlja i Klinički centar Srbije raspisali su hitan tender za nabavku 15 respiratora, usled vanrednih okolnosti koje je prouzrokovala nedavno proglašena epidemija gripa u Beogradu i javno-zdravstvena pretnja od korona virusa, navodi se na Portalu javnih nabavki.Javna nabavka će se sprovodti u pregovaračkom postupku, bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, a rok za podnošenje ponuda je tri dana od dana slanja poziva, odnosno 13. mart. "Na osnovu preporuke Svetske zdravstvene organizacije, radne grupe Instituta za javno zdravlje Srbije 'dr Milan Jovanović Batut', potrebno je da se pokrene hitna nabavka medicinske opreme – respiratora za potrebe Kliničkog centra Srbije kao i drugih zdravstvenih ustanova u zavisnosti od širenja korona virusa... (Neophodno) je da se obezbedi potreba količina respiratora neophodna za lečenje pacijenata od novog korona virusa i bolesti sa navedenim virusom", navodi se u tenderskoj dokumentaciji. Komapnije koje će učestvovati u pregovaračkom postupku su beogradske "TRIVAX VV", "Drager Tehnika", "MEDISAL", "IVEX GROUP" i "DENTA BP PHARM", a cena će biti osnovni kriterijum za izbor najbolje ponude.Ponudu može podneti grupa od dva ili više navedena ponuđača.Ugovor će se dodeljivati na osnovu najniže ponuđene cene, a u slučaju da je više njih podnelo istu ponudu, prednost će imati onaj ponuđač koji ponudi kraći rok isporuke.Pored tehničkih karakteristika, navodi se da respiratori trebaju da budu namenjeni za intenzivnu negu i za negu svih kategorija potencijalnih pacijenata: beba, dece i odraslih.Uz aparate je potrebno isporučiti sav potreban prateći materijal neophodan za rad – pogonska creva i držač pacijent-creva.Ponuđači moraju da podnesu i finansijsku garanciju za ozbiljnost na iznos od 10% od vrednosti ponude bez obračunatog PDV-a, sa rokom važenja ne kraćim od trideset dana od dana isteka roka važenja ponude.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prethodno na konferenciji za štampu rekao da je država obezbedila sasvim dovoljno respiratora i da je broj dostupnih aparata dovoljan u slučaju da dođe do drastičnog povećanja broja obolelih.

Srbija

Koronavirus pokrenuo globalni eksperiment rada od kuće

Koronavirus neće direktno i nepovratno uništiti koncept rada u tradicionalnim kancelarijskim zgradama. Međutim, nema sumnje da je pokrenuo veliki globalni eksperiment rada od kuće koji, kada se preduzeća, gradovi i društva vrate u redovno stanje, može pokrenuti razmišljanja o prednostima rada od kuće ili, u najmanju ruku, promeni u tradicionalnoj tipologiji kancelarija, piše Gradnja.rs.Od početka februara, milioni kineskih radnika rade kod kuće, dok su kompanije Amazon, Facebook, Google i Microsoft početkom marta naredili radnicima u Sijetlu da rade od kuće. Tokom februara, 77 javnih preduzeća na berzama počeli su da rade od kuće.Koronavirus možda jeste izazvao nagli rast rada s udaljenog mesta, ali taj trend nije nov. Broj redovnih zaposlenih koji rade kod kuće u Sjedinjenim Američkim Državama porastao je za 173% od 2005. godine i sada iznosi 4,7 miliona zaposlenih ili 3,4% radne snage. Kako navodi portal Gradnja.rs, 5% zaposlenih u Evropskoj uniji radi od kuće od 2017. godine, a to je najizraženije u Holandiji (13,7%), Luksemburgu (12,7%) i Finskoj (12,3%).Rad s udaljenog mesta donosi brojne prednosti i poslodavcima. On omogućava kompanijama da angažuju vrhunske ljude bez geografskih ograničenja, a pritom se izbegavaju značajni režijski troškovi poput održavanja kancelarijskog prostora i zgrada.Istraživanje urađeno na Stanfordu na 250 ljudi u 2017. godini takođe je pokazalo da je rad od kuće povećao produktivnost zaposlenih za 13,5%, smanjio dane bolovanja i poboljšalo zadovoljstvo poslom.Iz perspektive zaposlenih prednosti su manje trošenja vremena i novca na prevoz, bolji balans između posla i života, kao i tiša i produktivnija atmosfera za rad. Dok će tradicionalna tipologija kancelarije bez sumnje ostati, arhitektura će biti biti pod jakim uticajem trenda rada od kuće. Po nekim procenama, 40% trenutnih radnih mesta u kancelarijama se ne upotrebljavaju redovno. U budućnosti, gde bi mnogi zaposleni mogli da 50% vremena rade na daljinu, dizajn enterijera kancelarija postaće sve fleksibilniji, dok će se stambeni prostori prilagođavati radu od kuće.

Video

(VIDEO) Ko plaća porez ako ne prođete test samostalnosti

Poreska uprava Srbije objavila je vrlo detaljno Uputstvo za tumačenje kriterijuma Testa samostalnosti za preduzetnike,  na 90 strana, koji se primenjuje od 1. marta 2020. godine.U VIDEU NA KRAJU TEKSTA POGLEDAJTE KO PLAĆA DODATNI POREZ NA FAKTURISAN IZNOS U SLUČAJU DA PORESKI INSPEKTOR UTVRDI DA PREDUZETNIK NIJE SAMOSTALAN.Samo dva od devet kriterijuma iz testa samostalnosti su strogo formalna za potrebe testiranja, kriterijum 7 koji govori o postojanju ili nepostojanju klauzule o uobičajenom poslovnom riziku, i kriterijum 8 koji govori o postojanju ili nepostojanju klauzule zabrane konkurencije. Sve ostale kriterijume utvrđivaće poreski inspektor sa širokim prostorom za diskreciono tumečenje činjenica "na terenu".Inspektor ima pravo uvida i u mejl prepisku paušalca i klijenta.Ako inspektor utvrdi nesamostalnost preduzetnika prema nalogodavcu posla, prihod ostvaren u tom poslu država će dodatno oporezovati. Pogledajte u videu Branimira Rajšića, poreskog konsultanta u advokatskoj kancelariji Karanović & Partners, ko plaća dodatni porez ako poreski inspektor utvrdi da preduzetnik nije zaista samostalan u odnosu na nalogodavca posla. 

Srbija

Kako na jabuku zalepiti bar kod

Mesec i po dana od zakonske obaveze da svi proizvodi moraju da imaju bar-kod trgovci i proizvođači su zbunjeni jer im nije jasno kako da kju ar ili bar kodom obeležavaju određene proizvode kao što su ...

Srbija

8. Mart – „DEVOJČICE IMAJU REČ“

MEĐUNARODNI DAN ŽENA KAO POVOD ZA JOŠ JEDAN DOGAĐAJ „DEVOJČICE IMAJU REČ“Beograd. 9. mart 2020 – Povodom Međunarodnog dana žena, učenice osmog razreda Osnovne škole „Jovan Dučić“ iz Novog Beograda učestvovale su u događaju „Devojčice imaju reč“ u okviru kampanje “Inspiring girls“ koju sprovodi nevladina organizacija Crta, uz podršku kompanije „Marbo Product – PepsiCo“. Cilj ovog događaja, kao i celokupne kampanje, je da ohrabri i podstakne devojčice da slobodno i samouvereno biraju profesije, ne podležući stereotipima i vodeći se svojim afinitetima i talentima. Učenicama su sagovornice bile žene koje grade uspešne karijere u različitim oblastima, a ovom projektu su se pridružile kao volonterke: Sanja Miladinović, Talent Acquisition menadžerka kompanije PepsiCo Zapadni Balkan, Ivana Rovčanin, menadžerka planiranja tražnje i saradnje sa kupcima PepsiCo Zapadni Balkan, Milica Čiča, Data Sourcing&Community menadžerka u kompaniji HERE Technologies i koordinatorka projekta za primenu ICT u srednjim školama i Maja Goračinska,  lead architect u studiju Trem Architects i osnivačica udruženja M.art.kolektiv.Kroz razgovore s volonterkama devojčice su mogle da saznaju više o mogućnostima za profesionalni razvoj u ambijentu međunarodne korporacije kakva je kompanija Marbo Product - PepsiCo Zapadni Balkan.   „Međunarodni dan žena je bio povod za još jedan u nizu događaja kojim devojčicama želimo da približimo profesionalne mogućnosti koje im se pružaju. Tim kompanije PepsiCo Zapadni Balkan je upravo jedan od onih timova u kojima žene imaju izuzetnu zastupljenost i nalaze se na najrazličitijim pozicijama. Žene su u našem timu igrači koji daju nemerljiv doprinos, a ravnopravnost i inkluzivnost ambijenta koji negujemo su okvir koji  im omogućava da iskažu sve svoje potencijale. Verujemo da će i devojčice sa kojima smo se danas družili za koju godinu ponosno moći da daju doprinos rezultatima okruženja u kom rade, pa možda čak i kod nas u kompaniji“ istakla je Ljiljana Radosavljević, menadžer korporativnih komunikacija i javnih politika kompanije PepsiCo za tržišta Zapadnog Balkana.  Kampanju „Inspiring girls“, po uzoru na istoimenu uspešnu kampanju iz Velike Britanije, u Srbiji sprovodi organizacija Crta.  „Cilj nam je da devojčice veruju u sebe i da ne odustaju od svojih izbora. Takođe, želimo da skrenemo pažnju da se u Srbiji tek 30 odsto žena nalazi na rukovodećim pozicijama. Mi verujemo u svet jednakih mogućnosti i liderke budućnosti", izjavila je Milica Đerić, koordinatorka kampanje „Inspiring Girls“ u Srbiji. Promotivni tekst

Srbija

Prva godina programa finansijske edukacije #ErsteZnali

Finansijska znanja potrebna i dostupna građanima – prva godina programa finansijske edukacije #ErsteZnali- Program finansijske edukacije #ErsteZnali obeležava prvu godišnjicu postojanja – platforma ErsteZnali.rs zabeležila je 150 hiljada jedinstvenih poseta u proteklih godinu dana, dok je 360 građana unapredilo finansijska znanja na edukativnim radionicama širom Srbije- Ove godine u pripremi je sveobuhvatni program finansijske edukacije za decu, a biće nastavljena organizacija edukativnih radionica, kao i redovno objavljivanje novih sadržaja na ErsteZnali.rsPribližno četvrtina ispitanika u Srbiji je svoja finansijska znanja ocenila nedovoljnim u prošlogodišnjem istraživanju Erste Grupe*. Koliko su našim građanima potrebna i dostupna znanja u oblasti finansija? Zašto je važno da budemo finansijski pismeni? Ova pitanja se povremeno pokreću u našoj javnosti, a neretko i povodom predstojeće Svetske nedelje novca.Donošenje finansijskih odluka ima veliki uticaj na naš život i sastavni je deo svakodnevice, bez obzira na to gde živimo, koliko godina imamo i čime se bavimo. Sa ciljem da građanima pomogne da finansijske odluke koje donose budu dobre, kao i da razviju odgovoran odnos prema novcu, Erste Banka je pre tačno godinu dana pokrenula #ErsteZnali, sveobuhvatni, besplatni i nekomercijalni program finansijske edukacije.Početak programa obeležen je pokretanjem platforme ErsteZnali.rs, koja nudi znanja, informacije, korisne savete i zanimljivosti iz različitih oblasti finansija, sa idejom da ih široj javnosti približi na razumljiv način.Kako postaviti ciljeve štednje i upravljati ličnim budžetom? Koji oblik zaduživanja je najadekvatniji za određenu situaciju? Kakve sve vrste kartica postoje i čemu služe? Šta sve očekuje one koji žele da pokrenu sopstveno preduzeće? Zasad je na platformi objavljeno sedam edukativnih kurseva, koji obrađuju ove i mnoge druge teme, a u njihovoj izradi volonterski učestvuje 25 eksperata iz različitih sektora banke.ErsteZnali.rs je u proteklih godinu dana zabeležila 150.000 jedinstvenih poseta, dok su onlajn testovi finansijskih znanja urađeni više od 11 hiljada puta.„Finansijska pismenost je veoma važna jer doprinosi prosperitetu čitavog društva, ekonomskom rastu i manjem riziku od siromaštva, kao i društvenoj inkluziji i stabilnosti. Naše dosadašnje iskustvo i veoma pozitivne reakcije na program #ErsteZnali su nas uverili u ono od čega smo pošli pre godinu dana – da građani Srbije imaju potrebu za finansijskim znanjima i smatraju ih značajnim“, ističe Marija Mutić, koordinatorka programa #ErsteZnali.„Građanima želimo da pomognemo da bolje razumeju finansijske proizvode, kao i kako mogu da ih upotrebe na najbolji način i donesu odgovorne finansijske odluke“, naglašava ona.Edukacija nije samo u virtuelnom svetuFinansijska edukacija se ne odvija samo na internetu. Erste Banka započela je i ciklus radionica „Sedam koraka dobrih finansija“, koje organizuje širom Srbije, i na kojim je u proteklih godinu dana 360 građana poboljšalo svoja finansijska znanja.„U okviru radionica, naši stručnjaci razgovaraju sa građanima i dele im korisne savete i preporuke o vođenju ličnog budžeta i upravljanju finansijama, zajednički dolazeći do najboljih rešenja. U pripremu radionica uključeno je 20 stručnjaka banke, koji su do sada uložili 500 sati volonterskog rada u ovaj segment edukacije“, objašnjava Mutić.U program edukacije uključeni su i najmlađi – objavljena je knjiga „Čuvari zmajevog blaga“, koja na interaktivan i zabavan način decu uvodi u svet finansija i uči ih odgovornom odnosu prema novcu od najranijih dana. Autorka knjige je Dragica Mujković, a izdao ju je „Kreativni centar“, uz podršku Erste Banke.„Pored edukativnih radionica, u ovoj godini ćemo raditi i na razvoju i postavljanju sveobuhvatnog programa finansijske pismenosti za decu, kao i daljem inoviranju platforme ErsteZnali.rs i mnogim drugim aspektima programa. Proširićemo i tim kolega koje volonterski učestvuju i dele znanja“, zaključuje Mutić.Svi oni koji žele da unaprede svoja finansijska znanja, kao i da saznaju koje naredne aktivnosti su u planu u okviru programa #Erste Znali, mogu pratiti sajt ErsteZnali.rs i profile Erste Banke na društvenim mrežama.*Podatak iz studije o štednim navikama građana Srbije, koju za Erste Grupu sprovodi agencija za tržišna istraživanja IMAS InternationalPromotivni tekst