Najnovije

Srbija

Otvorene prijave za Evropski kviz novca 2020

Treći Evropski kviz novca u Srbiji biće održan 17. marta ove godine, a Udruženje banaka Srbije (UBS) pozvalo je učenike uzrasta od 13 do 15 godina da se do 14. marta prijave za učešće u takmičenju.  Cilj Evropskog kviza novcajeste da se mladi, koji sve ranije postaju korisnici finansijskih usluga, na vreme obuče za odgovorno i samostalno korišćenje bankarskih i finansijskih instrumenata, saopštili su organizatori.Za dva prvoplasirana učesnika i njihove nastavnike je obezbeđen put u Brisel i nastup u evropskom finalu ovog takmičenja."Podizanje finansijske pismenosti jedan je od osnovnih ciljeva Udruženja banaka Srbije. Posebno nam je važno da stavimo akcenat na mlade i zbog toga ovaj kviz realizujemo u digitalnoj formi, preko platforme Kahoot!. Ovom akcijom pokazujemo ne samo da bankarski sektor Srbije u potpunosti prati svetske trendove, već i da su naši đaci izuzetno vešti i upoznati sa finansijskim instrumentima i pojmovima", kazao je Vladimir Vasić, generalni sekretar UBS.Pokretač Evropskog kviza novca je Evropska bankarska federacija u saradnji sa svojim članicama, bankarskim udruženjima iz tridesetak evropskih zemalja. Prošle godine na nacionalnom nivou takmičenja učestvovalo je više od 600 učenika iz Srbije, odnosno oko 150 osnovnih i srednjih škola.Više o Evropskom knizu novca dostupno na veb-sajtu organizatora.

Srbija

Nedeljnik: Komisija da utvrdi da li se novinari u Srbiji prisluškuju

List Nedeljnik zatražio je formiranje nezavisne komisije, u kojoj bi se nalazili predstavnici dva najveća dinaćaudruženja novinara, koja bi ispitala da li ima praćenja i prisluškivanja novinara u Srbiji.Nedeljnik je u današnjem broju objavio i da su čekali da vide da li će Tužilaštvo da pokrene istragu povodom da li je komunikacija između glavnog urednika tog lista Valjka Lalića i opozicionog političara Dragana Šutanovca.Pre desetak dana redakcija Nedeljnika je saopštila da Šutanovčev autorski tekst, na koji je reagovao ministar odbrane Aleksandar Vulin, nikada nije objavljen u tom listu, već je bio deo elektronske komunikacije sa uredništvom. Vulin je nakon toga rekao da je citirao intervju sa Šutanovcem objavljen u listu Kutrir, kao i da će poslanik njegove stranke Đorđe Komlenski podneti krivičnu prijavu protiv njega kako bi se utvrdilo da li su novinari ili politički protivnici prisluškivani."Pošto se [podnošenje krivične prijave], po svemu sudeći, nije desilo, odlučili smo sa svojim advokatima da pokrenemo tužbu Republičkom javnom tužilaštvu, kao i da se direktno obratimo Zaštitniku građana, Povereniku za informacije od javnog značaja, BIA, VBA, VOA, MUP-u, Radnoj grupi za zaštitu novinara i medijskim udruženjima", navodi Nedeljnik.Odbor za kontrolu službi bezbednosti je prošlog petka jednoglasno usvojio Izveštaj Generalnog inspektora službi Ministarstva odbrane o izvršenom vanrednom nadzoru u Vojnobezbednosnoj agenciji, u kojem se navodi da prema Šutanovcu i Laliću VBA nije primenjivala posebne postupke i mere kojima bi se mogli prikupiti podaci iz međusobne komunikacije.Redakcija Nedeljnika navodi da je indikativno što je Odbor tražio kontrolu samo jedne obaveštajne agencije, a da slični nadzor nisu tražili od drugih organizacija koje imaju kapacitete za presretanje elektronske komunikacije, poput Vojno-obaveštajne agencije, Bezbednosno-infotmativne agencije ili Ministarstva unutrašnjih poslova."Sporan je i sam način na koji je Odbor kontrolisao VBA. Sudeći po dokumentu koji se pojavio u više beogradskih medija, Odbor je zatražio vanredni nadzor VBA u četvrtak 20. februara, a izveštaj [o nadzoru] je usvojen na sednici Odbora samo dan kasnije, u petak 21. februara", dodaje Nedeljnik.

Srbija

Srbija se zadužuje za 43 miliona evra kod IBRD

Srbija će uzeti kredit od Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD) od 43 miliona evra za sprovođenje projekta „akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva“.Od tog novca, 15.392.500 evra opredeljeno je za troškove robe, radova i nekonsultantskih usluga, konsultantskih usluga, obuku i operativne troškove za projekat.Za Fond za nauku obezbeđen je grant od 22,5 miliona evra, dok je još pet miliona namenjeno za sufinansirajući grant za finansiranje investicija i tehničke pomoći u оdabranim kompanijama.Cilj ovog projekta je unapređenje  relevantnosti i izvrsnosti naučnog istraživanja, inovativnog preduzetništva i pristupa finansiranju u cilju rasta preduzeća, navodi se u tekstu ugovora.Novac će između ostalog biti potrošen na finansiranje odabranih konkurentnih programa Fonda za nauku i grantove za naučna istraživanja koji će se dodeljivati pojedincima, grupama istraživača i kompanijama.Naučna istraživanja treba da promovišu veze između privatnog sektora i istraživačko-razvojne zajednice, jačaju saradnju sa EU i drugim međunarodnim programima i slično.Jedan od ciljeva je i uspostavljanje programa za saradnju sa naučnom dijasporom u okviru Fonda za nauku u cilju finansiranja tehničke pomoći i obezbeđivanja grantova za naučnike, istraživače, preduzetnike i dijasporu Srbije.Država je u obavezi da otplaćuje glavnicu duga u ratama svakog 15. maja i 15. novembra od 2023. do 2031. godine.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je ukaz kojim se proglašava zakon o ovom zajmu, koji je objavljen u poslednjem broju Službenog glasnika.Međunarodna banka za obnovu i razvoj ima sedište u Vašingtonu, SAD, i deo je Svetske banke.Proglašen zakon o 100 miliona evra kredita za Srbija vozZa toplovod kineski kredit od 165 miliona evra

Srbija

Dragan Filipović dobio priznanje „Planeta Biznis“

Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora i generalni direktor Generali Osiguranja Srbija, dobio je priznanje „Planeta Biznis“ ekonomskog časopisa Magazin Biznis za najboljeg menadžera u Srbiji u 2019. godini, saopštila je kompanija Generali Osiguranje Srbija. Priznanje je pripalo Draganu Filipoviću, za uspešno upravljanje kompanijom i doprinos razvoju industrije osiguranja u Srbiji. Od januara 2016. godine, Filipović je predsednik Izvršnog odbora i generalni direktor Generali Osiguranja Srbija i predsednik Upravnog odbora Generali Osiguranja Crna Gora. Filipović je i član Generali Leadership Group, koju čini 200 najistaknutijih menadžera Generali grupe.Kompanija Generali Osiguranje Srbija, na čijem je čelu, zapošljava preko 1.500 ljudi u Srbiji. U prvih devet meseci 2019. Generali je ostvario premiju od 17 milijardi dinara što predstavlja rast od 4,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Sa tržišnim učešćem od 21,4 odsto  i ukupnom premijom od preko 21,4 milijardi dinara, Generali je druga najveća kompanija na srpskom tržištu osiguranja.Zahvaljujući se na uručenoj nagradi Dragan Filipović je rekao: “Velika mi je čast i zadovoljstvo da primim ovo priznanje, a posebno mi je drago što sam dobitnik nagrade u godini kada časopisi Ekonometar i Magazin Biznis proslavljaju petnaest godina postojanja. Generali Osiguranje Srbija je prošle godine ostvarilo rekordne rezultate ne samo u pogledu premije i profita već i po zadovoljstvu naših zaposlenih i klijenata. Zbog toga želim da se zahvalim i menadžment timu i svim našim ljudima, kojima pripada deo ove nagrade, jer su naši uspesi rezultat timskog rada čiji sam veliki zagovornik”. Dragan Filipović je menadžer koji je u prošlih 26 godina izgradio blistavu karijeru, radeći najpre u najvećoj domaćoj privatnoj kompaniji, a potom u industriji osiguranja. Posle diplomiranja na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, 1994. godine Dragan Filipović se zaposlio u Delta Holdingu i bio odgovaran za razvoj nekoliko različitih profitnih centara: Delta Auta od juna 1996. do septembra 1999; Delhema od septembra 1999. do septembra 2002; Delta Maxi Grupe od septembra 2002. do marta 2010. Od 2002. do 2010. godine rukovodio je Delta Maxi Grupom, koja je tokom njegovog mandata postala broj jedan nacionalni trgovinski lanac, a širenjem poslovanja u Bugarskoj, Albaniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, postaje i regionalni trgovinski lanac. Od marta 2010. do maja 2014. bio je potpredsednik Delta Holdinga za strateška partnersta, a od maja 2011. do januara 2016. godine potom zamenik generalnog direktora i član Izvršnog odbora Generali Osiguranja Srbija.Časopisi Ekonometar i Magazin Biznis nagradu Planeta Biznis tradicionalno dodeljuju od 2007. godine.

Srbija

Petrović (Fiskalni savet): Plata od 900 evra ne rešava problem emigracije

Obećana prosečna plata od 900 evra, čak i da je obećanje kredibilno, ni izbliza ne rešava problem emigracije iz Srbije, već samo jačanje institucija i sprovođenje reformi, ocenio je u najnovijem broju Nedeljnika predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.On je kazao da su analize Saveta pokazala da na iseljavanje stanovnika najviše utiče to koliko je država dobro uređena."Lošije uređene države koje imaju visoku korupciju, nizak novo vladavine prava, loš kvalitet javnih usluga, gube najviše stanovnika", rekao je Petrović.Podsećamo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem decembra obećao je prosečnu platu od 900 evra.On je dodao da se upravo zato dešava da su emigracije iz relativno dobro uređenih zemalja, poput Letonije i Litvanije, upola manje nego iz Hrvatske, iako je prosečna plata u ovim baltičkim zemljama od 830 evra osetno niža nego u Hrvatskoj gde je prosečna plata 900 evra. Petrović je ocenio da se problem emigracije ne može potpuno rešiti u narednim godinama, ali može "znatno da se umanji i svede na podnošljiv nivo". Prema analizama Fisklanog saveta, emigracija mladog i kvalifikovanog stanovništva Srbije će porasti u narednih pet godina 20-30 odsto čak i uz relativno visok rast BDP od 4 odsto.  (VIDEO) Pola mladih ode, pola se učlani u SNS

Srbija

Neto zarada od prodaje Komercijalne oko 130 miliona evra

Srbija je svojih 83,23% običnih akcija Komercijalne banke prodala Novoj ljubljanskoj banci (NLB) za 387,02 miliona evra, saopštilo je Ministarstvo finansija.To znači da je država svoj udeo u toj finansijskoj instituciji prodala za cenu koja približno odgovoara ukupnoj vrednosti banke na Beogradskoj berzi, ali i po ceni koja je 40% niža od one koji je plaćala kada je akcije otkupljivala od Evropske banke za obnovu i razvoj i Međunarodne finansijske korporacija.Država Srbija je u procesu pripreme za kompletnu privatizaciju otkupila veliki deo akcija od tih investitora  potrošivši 265 miliona evra za oko 35% akcija.Prema toj ceni, Srbija je banku vrednovala 650 miliona evra, 38 evra po akciji, ili 40% više nego što iznosi trenutna dogovorena cena.Dogovoreno je i da će država prihodovati od kamate po stopi od 2% godišnje koju će NLB imati obavezu da isplati Srbiji, za period od 1. januara 2020. do datuma završetka transakcije, a ugovorom je predviđeno i da se 50% iskazane dobiti za 2019. godinu isplati kao dividenda, čime bi Srbiji sledovalo oko 31 miliona evra. Takođe, predviđena je i isplata dividendi iz ranijih godina, po kom osnovu će Srbija dobiti još približno 26 miliona evra, navodi se u saopštenju.Za Komercijalnu banku je u fazi slanja neobavezujućih ponuda dostavljeno četiri ponude, a validne ponude, o čijim vrednostima su dostupne samo nezvanične informacije, podnele su Rajfajzen, AIK i NLB banka.Tada su mediji spekulisali da se cene ponuđene za većinski paket akcija kreće u rasponu od 390 do 450 miliona evra, ali su kupci tek nakon toga dobili pristup knjigama Komercijalne banke i uradili sopstvenu procenu vrednosti.Kupovinom Komercijalne NLB bi preuzeo jednu od najvećih banaka u Srbiji sa 2.700 zaposlenih i 200 filijala od kojih je nekoliko u zemljama u okruženju.Ministar finansija Siniša Mali je nakon potpisivanja ugovora izjavio da ponuda za Komercijalnu "prevazilazi očekivanja zasnovana na proceni vrednosti banke", koju je izradila konsultantska kuća Lazard.On je dodao da će savprihod koji država ostvari od prodaje Komercijalne banke uložiti u investicioni plan "Srbija 2025" i vraćanje dugova.Predsednik Izvršnog odbora NLB Blaž Brodnjak je kazao da će se ovom transakcjom tržišni udeo u ukupnoj aktivi te banke u Srbiji povećaće na preko 12%, čime će NLB postati treća najveća bankarska grupa u zemlji.Nakon potpisivanja ugovora, u narednih pet do devet meseci očekuje se odobrenje Evropske centralne banke (ECB), Narodne banke Srbije (NBS) i centralnih banaka i organa za zaštitu konkurencije u zemljama u kojima posluju NLB i Komercijalna banka, te će nakon pomenutih odobrenja biti zaključena transakcija.

Srbija

Nectar predstavio prvi izveštaj o održivom poslovanju

NECTAR PREDSTAVIO PRVI IZVEŠTAJ O ODRŽIVOM POSLOVANJUNECTAR PRVI U REGIONU UVODI AMBALAŽU BILJNOG POREKLA I INVESTIRA VIŠE OD 7 MILIONA EURA U PROIZVODNJU ‘ZELENE ENERGIJE’  Beograd 26. februar 2020. –  Nectar grupa, lider na tržištu voćnih sokova u regionu, predstavila je danas prvi regonalni izveštaj o održivom poslovanju i između ostalog najavila ulaganja od 7 miliona evra u proizvodnju ‘zelene’ energije i uvođenje nove ambalaže biljnog porekla u svom strateškom opredeljenju da održivo posluje.  ‘Sa ulogom lidera ide i odgovornost. Odgovornost prema našim potrošačima, prema zaposlenima, prema vlasnicima ali dodao bih i veoma važnu odgovornost prema zajednici u kojoj poslujemo. Održivo poslovanje je globalno aktuelna tema a ono što je specifično za nas je da mi nemamo obavezu globalnog izveštavanja i usklađivanja sa UN ciljevima održivog poslovanja, ali smatramo da je naša obaveza da održivost bude naše strateško opredeljenje “, rekao je Mihailo Janković, generalni direktor Nectar grupe. “Identifikovali smo četiri prioritetne oblasti u kojima verujemo da kao kompanija možemo da napravimo najveći doprinos a to su Ljudi, Društvo, Lanac vrednosti, Ambalaža“. Ponosni smo da je 46% žena u višem menadžmentu Nectar grupe a 53% u Fructalu, značajno iznad istočno evropskog proseka (32%); više članova 45 porodica je u isto vreme radilo ili radi u Fructalu, a 63% naših zaposlenih su roditelji. Osnovali smo Fondaciju Nije svejedno u Srbiji da bismo na struktuiran i transparentan način dali doprinos razvoju društva i podržavamo regionalne projekte koji doprinose aktivnom načinu života. 84% ambalaže u koju pakujemo naše proizvode  je reciklabilno. Nastavićemo da promovišemo modele reciklaže i plan nam je da PET to PET model recikliranja koji uspešno funkcioniše u Sloveniji, proširimo u celom regionu u narednih 10 godina. Stalno unapređujemo naš portfolio proizvoda i razvijamo proizvode sa dodatom vrednošću za zdravlje i balans organizma tzv wellbeing proizvode– trenutni udeo tih proizvoda je porastao na 12% ukupnog prometa”.Nectar je najavio prvi u regionu i prelazak na pakovanje biljnog porekla sa svojim dugogodišnjim partnerom, globalnim liderom u segmentu kartonske ambalaže, kompanijom Tetra Pak. ‘U pitanju su pakovanja koja su 84% biljnog porekla na bazi šećerne trske, sa 18% smanjenom emisijom ugljen dioksida (CO2) u odnosu na standardna pakovanja“, izjavila je Dušica Bojić, marketing menadžer  Jugoistočne Evrope kompanije Tetra Pak.  Najavljena su i dalja unapređenja energetske efikasnosti i ulaganje od  preko 7 miliona evra u održive izvore energije, u kojima se koristi organski otpad  iz prerade voća i druge organske materije za proizvodnju ‘zelene energije’ (biogasno postrojenje u Bačkoj Palanci, kotao na bio masu u Vladičinom Hanu) sa ciljem 20% smanjenja emisije štetnih gasova do 2030. godine. “Kroz partnerstvo sa lokalnim samoupravama radićemo na unapređenju modela prikupljanja reciklažnog otpada na poboljšanju efikasnosti korišćenja voda za minimum 15% do 2027. godine i uvođenja sistema za prečišćavanje otpadnih voda. Sve ovo radimo jer nam nije svejedno da li održivo poslujemo i kakvo društvo ostavljamo budućim generacijama”, ističe Mihailo Janković. Ministarka bez portfelja prof. dr Slavica Djukić Dejanović zadužena za demografiju i populacionu politiku, i predsednica Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende UNa za održivi razvoj do 2030. godine istakla je važnost održivog poslovanja i posvećenost Vlade republike Srbije u sprovodjenju aktivnosti prateći preporuke Generalnog Sekretara UN:“Nectarovi rezultati koji su predstavljeni danas u Izveštaju o održivom poslovanju su pravi primeri dobre prakse i u skladu su sa merama koje smo na nivou Vlade RS doneli. Verujemo da će se i drugi privredni subjekti uključiti u ovu mrežu aktivnosti u kojima kompanija Nectar već prednjači.“ Poseban osvrt, na značaj uticaja održvog poslovanja na privredu Srbije, dao je Mihailo Vesović, direktora sektora Privredne Komore Srbije za strateške analize, usluge i internacionalizaciju:  „Nectar grupa ovim izveštajem, dosadašnjim i najavom novih velikih investicija u inovativna rešenja za održivo poslovanje potvrđuje da nije samo jedan od naših  najuspešnijih poslovnih sistema i  lider u svom biznisu u regionu, nego i odgovorna kompanija koja brine o svojim zaposlenima i njihovim porodicama, farmerima, poslovnim partnerima, potrošačima, zajednici i životnoj sredini u kojoj radi. Na taj način daje najbolji primer drugim kompanijama. To je posebno važno jer održivo poslovanje postaje jedan od ključnih stubova daljeg razvoja privrede a  nefinansijsko izveštavanje od ove godine, obavezno i u Srbiji, prvo za velike kompanije sa više od 500 zaposlenih.“U sastavu Nectar grupe danas posluju osim Nectara, Fructal i Heba. Sa ukupno 1.319 zaposlenih i izvozom od 30% u preko 60 zemalja, konsolidovanim poslovnim prihodima od preko 110 miliona evra u 2019. godini i tržišnim učešćem od 23% na tržištu regiona ex Yu, Nectar grupa je nesumnjivo lider.  

Srbija

„DA“ za Lidlove proizvode

SRBIJA SE IZJASNILA – „DA“ ZA LIDLOVE PROIZVODEU velikom nezavisnom istraživanju, koje je u decembru prošle godine sprovela agencija IPSOS ispitivanjem više od 5700 stanovnika Srbije, testirano je 258 proizvoda Lidla, jedinog savremenog diskonta u Srbiji. Čak 77% ispitanika ocenilo je Lidlove proizvode proverenog kvaliteta kao vrlo dobre ili odlične, čime su potvrdili da je upravo asortiman, jedan od razloga zbog čega je ovaj trgovinski lanac postao izbor za kupovinu velikog broja potrošača Srbije.Potvrda „Srbija je rekla DA proizvodima iz Lidla“ zasniva se na istraživanju koje je uključilo 5753 ispitanika, oba pola i različite starosne dobi, uzrasta od 18 do 60 godina, iz gradova koji reprezentuju regione Srbije. Testirani su prehrambeni i neprehrambeni proizvodi, koji se mogu kupiti isključivo u Lidlu, sa ciljem provere zadovoljstva lokalnih potrošača Lidlovim brendovima, kao što su Pilos - za mlečne proizvode, Dulano - za mesne prerađevine, Saguaro – za vodu, Fin Carre i J.D. Gross - za čokolade, itd.  „Želeli smo da već u ovoj prvoj fazi poslovanja čujemo mišljenje potrošača o Lidlovim proizvodima koje ranije nisu imali prilike da probaju u Srbiji. Jako smo ponosni zbog činjenice da su u proseku, na ovaj broj testiranih proizvoda, 3 od 4 ispitane osobe procenile naše proizvode kao vrlo dobre ili odlične. To nam je potvrda da potrošači cene to što smo se temeljno posvetili asortimanu, posebno u vidu provere kvaliteta i unapređenja receptura,“ izjavio je Daniel Petrovečki, direktor Nabavke u Lidlu Srbija.Za potrebe Lidla proizvode mnogi veliki proizvođači, svetski poznate kompanije, ali i izvrsni domaći dobavljači, čime se obezbeđuju visok kvalitet i povoljne cene. Lidl, kroz širok dijapazon proizvoda koje nudi, omogućava potrošačima jednostavnu i „pametnu“ kupovinu, pri kojoj dobijaju dodatnu vrednost za uložen novac. Ovo je potvrđeno i priznanjem Best Buy Award Private Label 2019/2020 – koje je ova kompanija dobila za najbolji odnos cene i kvaliteta privatnih robnih marki u čak 21 kategoriji. Od januara ove godine, izbor pri kupovini u Lidlu dodatno je olakšao simbol „Tvoja Lidl cena“ koji predstavlja sinonim za posebno dobru kupovinu, jer posebno ističe proizvode vrhunskog kvaliteta po izuzetno povoljnim cenama. VIŠE O METODOLOGIJI ISTRAŽIVANJA„Srbija je rekla DA proizvodima iz Lidla“ zaključak je istraživanja koje je sprovela najveća nezavisna agencija IPSOS, sa tradicijom dužom od 20 godina, a kako bi metodologija u potpunosti odgovorila zahtevima istraživanja za objektivnošću, ocenjivan je veliki broj različitih grupa proizvoda, a posebno se vodilo računa o načinu samog ispitivanja.Za proizvode iz kategorije hrane i pića, koji su u pakovanju, spremni za konzumaciju, poput sokova, keksa, čokolada, ispitanici su odmah nakon probavanja na centralnim lokacijama navedenih gradova, davali ocene od jedan do pet, bez uvida u to koji brend je u pitanju – takozvano testiranje „na slepo“. Nešto kompleksniji proces bio je osmišljen za potrebe ocenjivanja proizvoda za čiju je procenu neophodna prethodna priprema, poput mesa, testenine i smrznutog povrća i na kraju, kao i onih, čija se procena može dati isključivo kod kuće, nakon višestruke upotrebe, poput kućne hemije ili hrane za ljubimce. Zbog toga, u samo istraživanje je uključeno ukupno 814 domaćinstava.VIŠE O ISPITIVANIM PROIZVODIMA U istraživanje su uključeni proizvodi iz gotovo svih kategorija proizvoda koji se mogu naći u Lidlu u Srbiji: sveže pecivo iz Lidlove pekare i bezalkoholna pića – Solevita, Saguaro, Freeway, Dizzy; čokolade i čokoladice – Fin Carre, J.D. Gross; kafa, čaj i kakao – Bellarom, Lord Nelson; keksi i vafli – Mister Choc; bomboni, praline i ostali slatkiši – Sugarland; mesne prerađevine – Pikok, Dulano; mleko i mlečni proizvodi – Pilos, Milbona, Lovilio; musli, pahuljice za doručak – Crownfield; pivo i vino – Argus; proizvodi za pranje i čišćenje – W5, Formil, Dalvia; pudinzi – Milbona, Castello; sladoledi – Gelatelli; slane grickalice – Snack Day; slatki namazi – Choco Nussa, Maribel; smrznuta jela, voće i povrće -  Freshona, Trattoria Alfredo; testenine – Combino; konzervirano povrće – Chira; hrana za kućne ljubimce - Coshida i Bellosan.

Svet

Evropska agencija objavila uputstvo za bolnice u slučaju koronavirusa

Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti objavio je na svom sajtu, u utorak 26. februara, spisak za bolnice povodom koronavirusa COVID-19.Na sajtu ove agencije EU navodi se da je reč o dokumentu koji je podrška bolnicama u upravljanju pacijentima sa koronavirusumom COVID-19.Piše i  da svi elementi ne mogu nužno da budu primenjeni u svim bolnicama i nacionalnim zdravstvenim sistemima.Elementi koje treba proveriti podeljeni su u sledeća područja:- Uspostavljanje osnovnog tima i ključnih unutrašnjih i eksternih kontakt tačaka- Kapacitet ljudi, materijala i objekata- Komunikacije i zaštita podataka- Higijena ruku, lična zaštitna oprema i upravljanje otpadom- Prvi kontakt sa zaraženim i određivanje prioriteta- Smeštanje pacijenata, premeštanje pacijenata u ustanovu i pristup posetiocima- Čišćenje životne sredineAgencija  u dokumentu vrlo detaljno razrađuje svaku tačku, od alternativnih izvora nabavke opreme, preko uputstva za informisanje novinara do planiranja šta ako se osoblju u bolnicama razboli član porodice ili kada angažovati penzionisane lekare i studente medicine.Koronavirus se prenosi respiratorno i u direktnom kontaktu. Prosečan period inkubacije je od 5,6 dana do 14. Trenutno nema posebnog načina lečenja ili vakcine, navodi Evropska agencija. Poslednja informacija na sajtu Instituta za javno zdravlje Batut jeste da je u svеtu dо 26. fеbruаrа 2020. gоdinе priјаvljеnо uкupnо 81.027 оbоlеlih оd infекciје izаzvаnе nоvim коrоnа virusоm (CОVID-19), uкljučuјući 2763 smrtnih ishоdа. U Еvrоpi su rеgistrоvаnа 383 pоtvrđеnа slučаја infекciје nоvim коrоnа virusоm, i tо u: Itаliјi (322), Nеmаčкој (18), Frаncusкој (14), Uјеdinjеnоm Кrаljеvstvu (13), Špаniјi (7), Rusiјi (2), Finsкој (1), Švеdsкој (1), Bеlgiјi (1), Hrvаtsкој (1), Švајcаrsкој (1). ([1]. Оsim NR Кinе, slučајеvi CОVID-19 su rеgistrоvаni u uкupnо 33 zеmljе (4 nоvе u оdnоsu nа prеthоdni dаn) i nа јеdnоm brоdu uкоtvljеnоm u luci Јокоhаmа u Јаpаnu.Stručnjaci Batuta su ocenili i da rаstе riziк оd impоrtоvаnjа infекciје uzrокоvаnе nоvim коrоnа virusоm SАRS-CоV-2 u Rеpubliкu Srbiјu, i da se mоžе оcеniti као umеrеn. 

Svet

Bugari razmenili preko milijardu leva za evre

Građani Bugarske su usled glasina da će nacionalna valuta lev prestati da ima fiksni devizni kurs u odnosu na evro počeli masovno da prodaju domaću i kupuju jedinstvenu valutu Evropske unije, prenosi tamošnji javni servis BNR.Prema podacima Bugarske narodne banke, sa bankovnih računa su građani do sada povukli skoro 1,2 milijarde leva (oko 613 miliona evra), dok se istovremeno štednja u evrima uvećala za 350 miliona.Guverner Bugarske narodne banke Dimitar Radev je više puta ponovio da ta država ne planira da ukida fiksni devizni kurs i da o tome nisu pregovarali sa finansijskim regulatorima iz EU.Predsednik te zemlje Rumen Radev je juče izjavio da Bugarska namerava da punopravno učestvuje u svim aspektima politike EU i da između ostalog želi da se pridruži evrozoni, prenosi Sputnjik.Prethodno je Radev naveo i da uvođenje evra može dovesti do pada standarda građana.Prošle nedelje je takođe i premijer Bojko Borisov obećao da će se pitanje uvođenja evra rešavati posredstvom konsenzusa u društvu.Bugarska opozicija sa druge strane ocenjuje da izvršne vlasti nisu građanima ponudile sve informacije o izmenama monetarne politike, te da bi druge države EU mogle da u međuvremenu da uiču na kurs leva.

Svet

Gugl i Majkrosoft ubrzavaju preseljenje iz Kine zbog koronavirusa

Američke kompanije Gugl (Google) i Majkrosoft (Microsoft) ubrzali su preseljenje proizvodnih pogona iz Kine ka jugoistočnoj Aziji zbog pogoršanja epidemije koronavirusa, prenosi Nikei (Nikkei Asian Review).Države koje će imati najviše koristi od preseljenja proizvodnje će biti Vijetnam i Tajland.Gugl planira da svoj model jeftinijih modela pametnih telefona sa partnerskim kompanijama iz Vijetnama u aprilu, dok će komponente za svoj najnoviji telefon, za koji se očekuje da će se zvati Pixel 5, u potpunosti proizvoditi u toj državi.Prema nezvaničnim informacijama, Gugle je od svojih partnera zatražio da pripreme proizvodne linije za pametne proizvode na tajlandu, čije se isporuke očekuju u prvoj polovini tekuće godine.Majkrosoft će takođe u Vijetnamu otpočeti proizvodnju laptop i desktop računara u drugom kvartalu 2019. godine. Nikeijevi izvori ukazuju da će proizvodnja za početak biti malog obima, ali da će se uvećavati u predstojećem periodu.Iako su obe kompanije planirale da postepeno izmeštaju svoju proizvodnju iz Kine zbog sve većih troškova radne snage i trgovinsog sukoba na relaciji Vašington-Peking, epidemija koronavirusa je još jednom globalnim dobavljačima dodatno ukazala na probleme koji mogu nastati zbog preteranog oslanjanja na Kinu kao proizvodnu bazu.Druge velike tehnološke kompanije čiji se biznis modeli više zasnivaju na proizvodnji hardvera će za razliku od Gugla i Majkrosofta svoje proizvodne linije moći znatno sporije da se izmeste iz najveće ekonomije u Aziji.

Svet

iPhone XR najtraženiji telefon na svetu

Eplov iPhone XR je tokom 2019. godine bio najprodavaniji model pametnog telefona na svetu, prenosi portal Biznis insajder (Business Insider).Prema analizi koju je objavila konsultantska kuća Omdia, američki tehnološki gigant je prodavnicama isporučio 46,3 miliona svog najjeftinijeg modela pretposlednje generacije.Broj isporuka se u analizi prilika na tržištu kao najprecizniji indikator potražnje za ekelktričnim uređajima.Epl je takođe proizveo i drugi najprodavaniji model na svetu, iPhone 11, sa 37,3 miliona prodatih modela.Oba uređaja se smatraju za Eplove telefone sa najboljim odnosom cene i kvaliteta, prenosi Business Insider.iPhone XR je objavljen u oktobru 2018. godine, kada je koštao oko 750 dolara. Cena je pala krajem 2019. na 600 dolara. iPhone 11, predstavljen godinu dana kasnije, imao je još nižu početnu cenu od 700 dolara.Treće, četvrto i peto mesto na listi najprodavanijih pametnih telefona zauzeli su Samsungovi Galaxy A10, Galaxy A50 and Galaxy A20, sa zbirnom prodajom od oko 74 miliona uređaja.Koronavirus umanjuje Eplove prihode

Srbija

Majke na porodiljskom ne mogu da obnove minus

Porodilje u Srbiji tokom na porodiljskog bolovanja ne mogu da obnove dozvoljeni minus ili da uzmu kredit u banci, iako ispunjavaju sve uslove, pišu "Večernje novosti". Razlog je niz propusta u Zakonu o finansijskoj podršci porodicama sa decom, Trudnicama novac na ime naknade uplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje, a problem nastaje nakon porođaja. Brigu o primanjima porodilja tada preuzima Ministarstvo za rad, ali ono ne izdaje potvrdu o tim primanjima. Tako žena na porodiljskom bolovanju ne može da obnovi dozvoljeni minus ili da uzme kredit u banci, jer ne može da pribavi dokaz da je u poslednja tri meseca imala primanja. Koordinatorka portala "Bebac" Jasmina Mihnjak objašnjava da taj problem postoji već dve godine, od kada je Zakon donet. "Državu to ne zanima, njima je važno da se novac isplaćuje, a da li mame mogu da ostvare druga prava, potpuno im je nebitno. Firma ne može da izda papir o poslednje tri uplate koji banka traži kao uslov za kredit ili dozvoljeni minus, jer oni novac nisu ni dali. Propust moraju da reše banka i Ministarstvo za rad", kaže Mihnjak za "Večernje novosti". U Narodnoj banci Srbije ističu da propisi kojima je uređeno upravljanje kreditnim rizikom banke, ali ni drugi podzakonski akti NBS ne predstavljaju prepreku za uvažavanje primanja koja se ostvaruju po osnovu porodiljskog odsustva u kontekstu ocene kreditne sposobnosti. Kako su objasnili u NBS, banka može da koristi podatke o primanju iz svoje evidencije i evidencije druge banke, kako po osnovu zarade, tako i po osnovu naknade zarade, bez obzira na to ko je uplatilac.

Svet

Zagrebačku banku napustilo pola uprave

Najveća hrvatsku banku s četvrtinom tržišnog udela, Zagrebačku banku, napustilo je pola uprave. Banka, međutim, ćuti kao zalivena što otvara prostor za glasine, strah i dezinformacije, ocenjeno je u kolumni novinara Poslovni.hr.Kako se navodi, najpre je otišao Miljenko Živaljić s čelne pozicije Zagrebačke banke, a u utorak je Uprava ostala bez još dva člana. Glavni čovek zadužen za maloprodaju odlazi iz banke već 1. marta, dok menadžer pod čijom je ingerencijom bilo korporativno, investiciono i privatno bankarstvo odlazi 1. aprila.Zagrebačka banka je članica Grupe UniCredit u Hrvatskoj. U tekstu se podseća na pisanje Nacionala od prethodnog dana  koji kaže da je centralna banka Hrvatske otkrila “velike propuste u poslovanju, brojne sumnjive transfere ruskog novca i ogromne uplate bez ikakvih provera". Navodi se da i da je kompanija prošle godine zabeležila lošiji rezultat zbog većih rezervacija.Poslovni.hr piše i da su navodno sunjive i neke uplate kompanijama penzionisanog generala Vojske Hrvatske Ivana Čermaka koji je optužen za ratne zločine nad krajiškim Srbima.Sin hrvatskog predsednika radi kao novinar

Srbija

Kragujevački biznismen preuzima akcije PD Zaječar

Kompanija Agromarket, u vlasništvu kragujevačkog biznismena Dušana Mojsilovića, objavila je da namerava da preuzme preostale akcije Poljoprivrednog dobra Zaječar, koje je već sada u njegovom većinskom vlasništvu.Obaveštenje o nameri preuzimanja akcija objavljeno je na sajtu Beogradske berze.Agromarket poseduje 89,48 odsto akcija PD Zaječar, a uskoro će izaći sa ponudom za preuzimanje preostalih 10,52 odsto.Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti (CRHoV), preostale akcije su uglavnom u vlasništvu malih akcionara.Agromarket je proizvođač i distributer pesticida, semenske robe i baštenske opreme širom regiona Zapadnog Balkana.Ta kompanija tvrdi da pokriva trećinu tržišta pesticida u Srbiji, četvrtinu tržišta semenske robe i četvrtinu tržišta baštenske opreme.Krajem prošle godine mediji su pisali da Agromarket takođe želi stoprocentno vlasništvo nad akcionarskim društvom Galenika fitofarmacija, u kom trenutno ima 82,9 odsto udela, prema podacima CRHoV.Osim Srbije, Agromarket ima predstavništva u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Sloveniji, navodi se na sajtu ove kompanije.

Srbija

NLB uskoro preuzima Komercijalnu banku, detalji dogovora nepoznati

Domaći i regionalni mediji su preneli da je Nova ljubljanska banka (NLB) postati vlasnik domaće Komercijalne banke, iako i dalje nema zvanične potvrde iz Vlade Srbije da banka više nije u većinskom vlasništvu države.Prema dostupnim informacijama, NLB još uvek od Narodne banke Srbije nije zatražila zahvalnost za sticanje vlasništva u trećoj najvećoj banci na domaćem tržištu, sa preko 10% udela u bankarskom sektoru sa blizu 420 milijardi dinara neto bilansne aktive.Kupovinom Komercijalne NLB bi preuzeo jednu od najvećih banaka u Srbiji sa 2.700 zaposlenih i 200 filijala od kojih je nekoliko u zemljama u okruženju, prenosi RTS.Iako je budući vlasnik prema navodima beogradske štampe već "proglašen, kada će sama procedura biti privedena kraju i po kojim uslovima je prodata "Komercijalne" je i dalje nepoznanica za javnosti.Predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke Vladimir Medan je ovog meseca u intervjuu za Večernje novosti izjavio da je ta finansijska institucija u 2019. godini ostvarila profit od 75,3 miliona evra.Uprkos rastućim prihodima, Komercijalna banka svojim akcionarima za prethodnih pet godina poslovanja za dividende duguje oko 27 miliona evra, zbog čega je i dalje nejasno da li će ta dugovanja preuzeti kupac, niti kako će to uticati na cenu. Komercijalna neisplaćivanje opravdava gubiima zabeleženim 2015. i 2016. godine.Prethodna analiza Nove ekonomije ukazuje da je banka imala stabilan rast aktive u periodu od 2010. do 2014. godine, nakon kog dolazi do blagog pada od 4% upravo zbog otpisa nenaplativih kredita, zbog čega je u naredne dve goine zabeležila gubitak.U prvoj fazi slanja neobavezujućih ponuda dostavljene su četiri ponude, koje su se kvalifikovale za ulazak i u drugu fazu procesa, a validne ponude, o čijim vrednostima su dostupne samo nezvanične informacije, podnele su Rajfajzen, AIK i NLB banka.Tada su mediji spekulisali da se cene ponuđene za većinski paket akcija navodno kreće u rasponu od 390 do 450 miliona evra, ali su kupci tek nakon toga dobili pristup knjigama Komercijalne banke i uradili sopstvenu procenu vrednosti.Država Srbija je u procesu pripreme za kompletnu privatizaciju otkupila veliki deo akcija od investicionih fondova koji su buli suvlasnici u Komercijalnoj banci, potrošivši 260 miliona evra za oko 40% akcija.Prema toj ceni, Srbija je banku vrednovala 650 miliona evra, 38 evra po akciji, ili 35% više nego što iznose obavezujuće ponude.List Danas je naknadno objavio da je najviše novca za kupovinu 83% vlasništva nad Komercijalnom bankom ponudila domaća AIK banka Miodraga Kostića, oko 395 miliona evra.Po toj ceni, kada se uračunaju procene dugovanja, ukupna vrednost Komercijalne banke bi bila tek nešto više od 471 miliona evra trenutne tržišne kapitalizacije na Beogradskoj berzi.Mišljenja o prodaji Komercijalne, koja ove godine slavi pet decenija od osnivanja, su u stručnoj javnosti podeljena.Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovana Tabaković je u više navrata ocenila da Komercijalnu banku nije neophodno prodavati, kao i da država ne treba da se lišava potencijala te finansijske institucije."Da se ja pitam, država bi pokazala da ume da bude vlasnik te banke, kao što je pokazala da ume da uredi javne finansije na takav način da pokazuje u svojim bilansima suficit, a da istovremeno ima najveći nivo rasta infrastrukturnih investicija", kazala je Tabaković.Njen prethodnik i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić je sa druge strane kazao da se država u proteklih 15 do 20 godina nije pokazala kao dobar vlasnik u finansijskom sektoru, prevashodno u zaštiti imovine poreskih obveznika.Još jedan profesor sa Ekonomskog falukteta Đorđe Đukić je je za Sputnjik izjavio da je to bio neodgovoran potez, zato što je tržišni ambijent za prodaju trenutno nepovoljan, zbog epidemije koronavirusa i trgovinskih sukoba, kao i da pojedine države centralne i istčne Evrope svesno smanjuju udeo stranog kapitala u bankarskom sektoru."Srbija će ostati bez manevarskog prostora da reaguje na tu buduću kriznu situaciju. Bićemo potpuno nepripremljeni za te nove šokove u narednih pet ili šest godina jer smo se sami neodgovornom odlukom odrekli toga", rekao je Đukić, dodavši da bi Srbija preko Komercijalne zapravo mogla da "usmerava sredstva u ono što je zaista nacionalni interes".Programski direktor Ekonomske istraživačke jedinice Libertarijanskog kluba "Libek" Mihailo Gajić je u autorskom tekstu za Talas.rs ocenio da Komercijalna banka nije podlegla političkim pritiscima u Srbiji zbog značajnog udela koje su Međunarodna finansijska korporacija i Evropska banka za obnovu i razvoj imale u njoj."[...] Prodaja Komercijalne banke dobra stvar za sve nas – da je ostala u državnim rukama, nekoliko godina bi delovalo da je sve u redu, ali onda bismo morali da otvorimo novčanike i da saniramo loše poslovanje banke, a korist bi pokupili politički povezani tajkuni i političari", naveo je Gajić

Svet

Škotska uvodi besplatne uloške za sve žene

Škotski parlament podržao je u utorak predlog zakona za stavljanje tampona i higijenskih uložaka (sanitarnih proizvoda) na raspolaganje svim ženama, i to je prva država na svetu koja je to učinila, javljaju svetski mediji.Zakonom je predviđeno da će ulošci biti dostupni na određenim javnim mestima kao što su centri u mesnim zajednicama, omladinskim klubovima i apotekama. Procenjuje se da će godišnji trošak biti 24,1 miliona funti (31,2 miliona dolara).Zakon je prošao kroz prvu fazu sa 112 glasova za, nijedan protiv i jedan uzdržani. Sada prelazi na drugu fazu, kada će poslanici podnositi amandmane. U 2018. godini Škotska je postala prva zemlja na svetu koja je omogućila besplatne sanitarne proizvode u školama, fakultetima i univerzitetima.Sanitarni proizvodi u Ujedinjenom Kraljevstvu trenutno se oporezuju sa 5%Vlada je najavila da će smanjiti "porez na tampon" tokom 2016. godine, ali to se još nije dogodilo.

Video

(VIDEO) Godinama nemamo inovativne lekove za dijabetes

Ljudi oboleli od dijabetesa u Srbiji već dugi niz godina nisu dobili nijedan inovativni lek, iako bi im ovakve terapije odložile pojavljivanje komplikacija koje prate ovu bolest, kao i pružile mogućnost odlaganje insulinske terapije, objašnjava Bojana Marković iz udruženja Plavi krug. Ona ipak dodaje da je dobro što je od skoro uveden Registar dijabetesa koji bi trebalo da pruži kvalitetnije i pouzdanije podatke o tome koliko je osoba u Srbiji koji su oboleli, kako i kakva je priroda njihove bolesti, što bi pomoglo i oko planiranja državnih izdataka neophodnih za njihovo lečenje.Kada je u pitanju prevencija dijabetesa, šta mora da uradi država, a šta sami pacijenti?Pacijent mora da odigra važnu ulogu. On mora da vodi računa jer je dijabetes njegov, on živi sa njim. Imamo pacijente, nažalost, koji isto ne vode računa. Lekari bi možda te ljude trebalo da motivišu. Ili da ih pošalju ka udruženjima u mestima u kojima žive, jer svaki grad, pa i svako manje mesto ima udruženje. Mogu da se javi i nama kao Plavom krugu, iako smo beogradsko udruženje. Jer, iz nekog našeg iskustva, ljudi kada dolaze kod nas, imamo i neka naša druženja koja organizujemo. Prvo, za decu je to jako značajno, prvo da vide da nisu jedini koji žive sa dijabetesom, onda kroz razgovor i priču mogu da nauče kako da neke situacije da se prevazilaze, i one koje su vezane za dijabetes, a i neke druge životne situacije. Lekar nekada treba da uputi pacijenta i kod psihologa. To je isto jedan od problema. Ima ljudi koji uopšte nisu prihvatili da imaju zdravstveni problem, da imaju dijabetes i onda prave otpor. I možda bi država trebala da napravi neke, na primer edukacije, predavanja i za pacijente. Imamo znači te pacijente koji ne vode računa, ali ne možemo da zapostavimo ljude koji vode računa o dijabetesu. Prosto, da omogućite da imamo uvid u to kako nam se kreću šećeri, to nam je jako važno. Takođe, važne su nam i inovativne terapije.Šta podrazumevaju inovativne terapije?Inovativne terapije omogućavaju da kada se na vreme dijagnostikuje dijabetes, čovek koji koristi te terapije ima bolju regulaciju nivoa šećera u krvi. Odlažu se te komplikacije koje dijabetes razvija, odlaže se i prelazak na insulinsku terapiju. Ona nije ništa strašno, ali kada može da se odloži, bolje je da se odloži, jer ljudima sa tipom 2 pankreas i dalje radi, ali ne dovoljno za njihove dnevne i svakodnevne potrebe.To su zapravo neke vrste inovativnih lekova?Jeste, inovativni lekovi.Da li postoji ijedna vrsta ovakvih lekova kod nas?Ne, kod nas dugi niz godina nije ušao nijedan inovativni lek. Mi i apelujemo državi, Republičkom fondu i Ministarstvu zdravlja da su i te terapije jako važne, pogotovo što su sada te terapije prepoznate i u Evropi i uključuju se čak i deci. Neki od naših lekara uključuju i deci te terapije jer im one isto pomažu u boljoj regulaciji šećera.Od skoro je u Srbiji uveden obavezan Registar dijabetesa. Zbog čega je on značajan?To je jako dobra i korisna stvar. Mi smo bili jedna od retkih zemalja koje ga nemaju i o tome smo razgovarali sa državom godinama. Drago nam je da su to uveli, jer onda vi znate koliki je broj obolelih u zemlji, koliko imamo dece, koliko imamo ljudi koji su tip 1, koliko ljudi je na insulinskoj terapiji... Do sada su to bili samo neki okvirni brojevi. Baš za Svetski dan dijabetesa razgovarala sam sa ljudima iz Batuta da pitamo da li su počele da im stižu statistike iz domova zdravlja, jer su vraćena savetovališta za dijabetes i da prosto lekari vode evidenciju, na primer koliko imamo novootkrivenih. To su procenti koji su veoma značajni, kako lekarima, tako i državi. Republički fond za zdravstveno osiguranje onda tačno može da zna, koliko ima obolelih, koliki će da im budu troškovi, koliko će da bude lečenja u samoj bolnici. Onda i da vidimo na koji način mogu neki troškovi da se smanje i da se taj novac prebaci, na primer, na medicinska pomagala.Da li je do sada bilo sluha za preusmerenje troškova?Mi jesmo to uspeli da promenimo jer smo imali dosta administrativnih problema. Mi smo smatrali da je to glupost da idemo kod jednog lekara, kod drugog lekara, na neke komisije, pa smo to nekako fondu uspeli da objasnimo. Uveli su u jednom trenutku da idemo na svaka tri meseca na komisiju za tračice. Znači vi morate da odete kod izabranog lekara, da dobijete uput za specijalistu, onda odlazite kod specijaliste, specijalista vam piše izveštaj, vraćate se kod izabranog lekara, on vam piše obrazac za komisiju, izlazite na komisiju, koja kaže ok, možete da nastavite tračice. Ti svi odlasci koštaju kao jedna i po kutija tračica, na primer. I onda smo im objasnili da to nema potrebe. I dobro, to je trajalo nekih 9-10 meseci, pa je to ukinuto. Komisije nisu potrebne, ljudi koji imaju hroničnu bolest, hronična bolest znači doživotna bolest, ne možemo da ozdravimo. I onda nema potrebe za tom vrstom odlazaka.Kažete sada kako ste nadležnima objasnili da neke procedure nisu neophodne. Deluje da imate dobar kontakt sa državom?Da kažemo da imamo, s vremena na vreme. Do sada smo imali jedan sastanak sa Republičkim fondom, gde je bio i Dijabetološki savez Srbije, mislim da je to bilo u septembru, oktobru prošle godine, prvi put. Uglavnom kada im pošaljemo dopis, a slali smo par molbi za taj neki sastanak, nismo pozvani, već smo dobili pismeno odgovor u vezi sa time o čemu smo želeli da pričamo. A mislim da kada se vidimo, neke stvari ipak mogu bolje da se raščlane i da se bolje objasne nego u pisanoj komunikaciji. Tako da u principu, nismo imali, ali se nadamo da ćemo imati. Mislim da treba da sednemo svi zajedno - i Republički fond, Ministarstvo zdravlja, lekari i pacijenti. Da nas čuju i da vidimo na koji način je to moguće da se reši. Ako je potrebno da se pozove i Ministarstvo finansija... Da se nađe neko rešenje kako ljudima olakšati život sa bolešću.U Srbiji 40 odsto ljudi ni ne zna da ima dijabetes. Kada treba da posumnjamo da nešto nije u redu i da odemo na pregled? To je isto jako veliki problem, što 40 posto ljudi ne zna da živi sa dijabetesom. Po nekim statistikama Batuta, a nadam se da ćemo ove godine imati pravi broj iz nacionalnog registra koliko nas ima, neka procena je da nas ima 710.000, a da u Srbiji imamo 465.000 ljudi koji znaju da imaju dijabetes. Znači, ovih ostalih 245.000 ne zna da ima dijabetes. Problem je što ljudi nemaju naviku da odlaze kod lekara jednom godišnje da urade opštu krvnu sliku. U opštoj krvnoj slici glukoza je prvi parametar i nije on bez razloga na prvom mestu. Ljudi koji imaju porodičnu genezu, ukoliko imaju nekoga u porodici koji je imao dijabetes, oni bi negde posle 35, 40 godine trebalo da na svakih šest meseci proveravaju nivo šećera u krvi. Jer dijabetes tip 2 se ne oseća kao tip 1. Dijabetes tip 1 ima izuzetno iskazane promene, fizičke - jako ste žedni, često mokrite, umorni ste, neko ima crvenilo beonjača, neko naglo mršavi, jede, a mršavi… A kod tipa 2 nije to, nema tih promena i može da se javi čest umor ili nervoza, ali niko ne misli da mu fali nešto sa zdravljem, niko ne ode da uradi krvnu sliku, nego pripisuje to brzom načinu života u 21. veku. Veliki broj pacijenata i koji sazna da ima dijabetes, u tom trenutku ima već razvijene dve to tri komplikacije. To je već ozbiljan problem.

Srbija

Migracije mladih: Da li je Beograd usputna stanica?

Business Info Group u saradnji sa Fridrih Ebert Fondacijom vas poziva da prisustvujete Panelu “Migracije mladih: Da li je Beograd usputna stanica?“, koji će se održati u petak 6. marta 2020. godine (10h, ENVOY CONFERENCE, Gospodar Jevremova 47, Beograd).Na Panelu će govoriti:• Prof.  dr Danica Šantić, Geografski fakultet Beograd  • Ivan Brkljač, Direktor programa za cirkularne migracije – Tačka Povratka• Stefan Đorđević, generalni sekretar, Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) • Ivana Pavlović, pravni zastupnik, UGS NezavisnostModerator: Ivana Pavlović, urednica portala Nova ekonomijaTeme panela:• Koliko mladih zaista odlazi iz Srbije?• Možemo li govoriti o cirkularnim migracijama u Srbiji?• Da li je Beograd samo usputna stanica za mlade iz unutrašnjosti?• Šta kažu najnovija istraživanja o migracija mladih: Gde bi mladi da se presele? Koliko se dugo zadržavaju? Zašto odlaze?• Da li se neko sistemski bavi mladima koji se vraćaju u zemlju? Ima li dobrih praksi na koje možemo da se ugledamo?• Kojim merama i politikama država planira da uspori odlazak mladih i afirmiše povratne migracije?Svoje prijave možete poslati na mejl adresu tanja.milanovic@big.co.rs