Svet

Novo istraživanje otkriva moć ubeđivanja koju imaju slušalice

Slušalice imaju mnogo snažniji uticaj na percepciju, prosuđivanje i ponašanje slušalaca u poređenju sa zvučnicima, jer povećavaju osećaj povezanosti, empatije i angaživanosti, otkriva novo istraživanje Univerziteta Kalifornije u San Dijegu, Los Anđelesu i Berkliju.Amerikanci provode u proseku četiri sata dnevno slušajući različite podkaste ili radio emisije preko slušalica ili zvučnika, ali postoje velike razlike u psihološkim efektima između ova dva uređaja jer slušalice imaju mnogo snažniji uticaj na percepciju, prosuđivanje i ponašanje slušalaca.Profesor marketinga na Unoiverzitetu u San Dijegu i koautor studje On Amir ističe da su otkrili da slušalice proizvode fenomen koji se zove lokalizacija u glavi, zbog čega se stvara utisak kao da je zvuk u glavi slušaoca. "Shodno tome, slušaoci percipiraju komunikatore kao bliže, i fizički i društveno, a kao rezultat toga, oni ih doživljavaju toplijim, osećaju se i ponašaju sa više empatije prema njima i tako bivaju uvereniji u reči govornika", dodaje on.Nalazi istraživanja uključuju i terenski rad i onlajn ankete sa više od 4.000 učesnika, a sve studije su pokazale da slušaoci kada koriste slušalice osećaju bliskost sa govornikom.Jedan eksperiment je ispitivao 1.310 odraslih koji su slušali snimak majke i ćerke kako govore o tome kako su beskućnice, a učesnici su nasumično raspoređeni da slušaju zvuk ili na slušalicama ili na zvučnicima.Oni koji su slušali snimak sa slušalicama izjavili su da osećaju više empatije i da su majka i ćerka delovale kao iskrenije u poređenju sa učesnicima koji su slušali isti zvuk na zvučnicima.Druga onlajn anketa obuhvatila je više od 800 odraslih i testirala je ubedljivost govornika. Učesnici su morali da slušaju snimak govornice koja opisuje kako su njeni roditelji tragično poginuli u saobraćajnoj nesreći kada ih je udario rasejani vozač. Ona je potom govorila o opasnostima slanja poruka tokom vožnje. Ispitanici koji su slušali poruku putem slušalica naveli su da je slanje poruka tokom vožnje opasnije i da je izazvalo više smrtnih slučajeva za razliku od onih koji su slušali istu poruku na zvučnicima.Implikacije ovog dokumenta su dalekosežne s obzirom na sve veću stopu audio poruka i virtuelne komunikacije.U 2022. godini se predviđa da će potrošnja za oglašavanje na radiju u SAD dostići 14,8 milijardi dolara, a procenjuje se da će prihod od oglašavanja podcasta u SAD dostići preko 2 milijarde dolara do 2023. godine."Ako je cilj da se slušaoci osećaju blisko sa komunikatorom, ili da budu posebno ubeđeni njihovom porukom, kao što je najava javnog servisa, menadžeri bi trebalo da razmotre postavljanje svoje reklame ili poruke u program koji se često koristi preko slušalica, kao što je podkast", rekla je Alisia Lieberman, docentkinja marketinga na Univerzitetu u Los Anđelesu.Ona dodaje da ako poruka ne zahteva da slušaoci iskuse bilo kakvo osećanje bliskosti sa komunikatorom, onda bi "mesto" na kome je poruka postavljena bilo manje bitno (npr. podkast ili radio).Auditivni mediji su sastavni deo radnog dana, a još više kod rada na daljinu. Na primer, 2018. godine, 87,6 milijardi dolara potrošeno je na obuku u industriji. Vanredni profesor menadžmenta na univerzitetu u Berkliju, Džulijana Šroder, kaže da bi organizacije mogle uzeti u obzir ovo istraživanje kada osmišljavaju svoje obuke i vebinare."Na primer, menadžeri mogu da podstaknu zaposlene da slušaju bezbednosne obuke ili vebinare koristeći slušalice, što može efikasnije da promeni njihove stavove i ponašanja u poređenju sa slušanjem preko zvučnika", objašnjava ona.Koautor istraživanja, Amir je dodao da kompanije mogu da šalju zaposlenima slušalice kako bi podstakle njihovu upotrebu u telefonskim razgovorima, jer bi to moglo povećati saradnju, posebno u eri rada na daljinu.

Srbija

Ministarstvo odbrane sprema 450 miliona dinara za avio-karte i smeštaj

Ministarstvo odbrane raspisalo je javnu nabavku usluge obezbeđivanja avio karata i hotelskog smeštaja za službena putovanja u inostranstvo, a vrednost nabavke procenilo na 450,6 miliona dinara. Okvirno trajanje ugovora je, piše u oglasu o javnoj nabavci, je tri godine.Avio karte i hotelski smeštaj se nabavljaju za sve destinacije sveta, a u skladu sa pojedinačnim potrebama krajnjih korisnika Ministaratva odbrane.U dokumentaciji se navodi da dobavljači ne mogu da ponude usluge low cost kompanija (koje svoje karte prodaju preko interneta, koje moraju da se nabave mesecima unapred, ne garantuju tačno poletanje i sletanje, posebno naplaćuju korisniku prtljag...), osim u slučaju izričitog zahteva naručioca.  Ministarstvo će okvirni sporazum zaključiti sa više privrednih subjekata, a maksimalan broj učesnika u okvirnom sporazumu je pet.Ministarstvo je 2018. godine nabavku ove usluge procenilo na 230,2 miliona dinara, a okvirni sporazum tada je zaključen sa tri turističke agenicje - Big blue, Sky Multicom, Royaltours.Koji su sve uslovi za ponuđače?- da je član IATA - Međunarodno udruženje avio prevoznika i putničkih agencija za prodaju avio karata, kao i da je u toku 2020. i 2021. godine, na godišnjem nivou (za svaku godinu posebno) izdao najmanje 10.000 avio karata po BSP sistemu (preko BSP sistema povezani su avioprevoznici, globalni-distributivni sistemi (rezervacioni sistemi), aerodromi i turističke agencije).- da koristi najmanje dva vodeća globalna distributivna sistema (međunarodna rezervaciona sistema) avionskih karata sa pristupom bazama podataka vodećih avio kompanija (Amadeus, Galileo, Sabre, Worldspan...) i najmanje dva globalna rezervaciona sistema za rezervaciju hotelskog smeštaja (Goglobal, GTA, Contentin…). -  za srednja i velika pravna lica pozitivan poslovni rezultat (poslovni dobitak) ili pozitivan ukupan finansijski rezultat (neto dobitak) iskazan u bilansu uspeha za 2020. godinu i mišljenje ovlašćenog revizora za 2020. godinu koje nije negativno.- za mikro, mala pravna lica i preduzetnike se pozitivan poslovni rezultat (poslovni dobitak) ili pozitivan ukupan finansijski rezultat (neto dobitak) iskazan u bilansu uspeha za 2020. godinu i mišljenje ovlašćenog revizora za 2020. godinu koje nije negativno, ukoliko su obveznici revizije 

Srbija

Poljoprivrednici će nastaviti proteste ukoliko im se ne usvoje zahtevi

Sastanak ministra poljoprivrede i delegacije poljoprivrednika u Šapcu, završen je bez konkretnog dogovora, prenosi Danas online. Poljoprivrednici očekuju da vlada usvoji sve njihove zahteve, a ukoliko do toga ne dođe, najavili su proteste širom Srbije.Poljoprivrednici traže ukidanje akciza na evro dizel za registrovana poljoprivredna gazdinstva, subvencije od 200 evra po hektaru, redovnu i brzu isplatu subvencija, regulisanje uvoza smrznutog mesa i regulisanje nekontrolisanog uvoza mleka u prahu.RATARI SE ŽALE: PALETA ĐUBRIVA SKUPLJA OD TRAKTORSKE PRIKOLICE Ministar je garantovao da će uvoz smrznutog mesa i mleka u prahu biti stopiran i da će deo subvencija koje država duguje poljoprivrednicima biti isplaćene do 10. marta."To su reči ministra Nedimovića, mi nemamo ništa napismeno", rekao je Dušan Tufegdžić, predstavnik delegacije poljoprivrednika."MI ĆEMO MAKSIMALNO UBRZATI STVARI KOJE SE TIČU ISPLATE NOVIH SUBVENCIJA. ŠTO SE TIČE UVOZA SVINJSKOG MESA, DRŽAVA SA JEDNE STRANE MORA DA POŠTUJE SVOJE OBAVEZE, A SA DRUGE STRANE, MORA DA VODI RAČUNA O SVOJIM INTERESIMA", REKAO JE NEDIMOVIĆ.Prema njegovim rečima, subvencije koje su većim delom predate početkom ove godine, neće biti isplaćene do 10. marta, nego tek posle aprila, odnosno posle raspisanih izbora.Mijnistar poljoprivrede Branislav Nedimović je najavio je da će o prva dva zahteva poljoprivrednika, koji se odnose na ukidanje akciza za evro dizel registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima i subvencijama od 200 evra po hektaru uskoro odlučivati Vlada Srbije.Dodao je da će konkretnije informacije o tome biti poznate tokom petka, kao i da će ponovo doći u Šabac kako bi poljoprivrednike obavestio o odlukama koje je donela Vlada Srbije.MANJI PRINOSI DOMAĆEG AGRARA DONEĆE NOVO POSKUPLJENJE HRANE Nezadovoljni rezutatima današnjeg sastanka, poljoprivrednici su održali protestnu vožnju.Kako je nedavno pisala Nova ekonomija, srpski poljoprivrednici su se poslednjih meseci suočili sa poskupljenjem goriva, hemijskih sredstava, veštačkog đubriva, kao i poljoprivrerdne mehanizacije, koja je skuplja i do 20 odsto.Kako je za naš portal objasnio Milan Damljanović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Čačku, na leto i jesen zbog toga može da dođe do novog talasa poskupljenja hrane, jer će poljoprivrednici štedeti na agrotehničkim merama i imaće manje prinose.Kako je preneo Agrosmart, cena dizela za ratare u Mađarskoj je 138, u Rumuniji 128 dinara, u Bosni i Hercegovini 115 dinara po litru.Gorivo najpovoljnije kupuju poljoprivrednici u Hrvatskoj, za 76,70 dinara po litru. Oni, kako se dodaje, po hektaru troše 120 litara "plavog dizela2, bez ograničenja površina, a dobijaju i određene količine za stoku (po krmači 120 litara, za krave od 40-90 litara i za ovce osam litara).

Srbija

KRIK: Direktor „Dedinja“ imao pola milona evra na računu u Švajcarskoj

Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i blizak saradnik nekadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića, od sredine devedesetih godina imao je dva računa u švajcarskoj banci „Credit Suisse“ i više od pola miliona franaka na njima, pokazuju podaci procureli u međunarodnom projektu „Švajcarske tajne“, koje je objavio KRIK.On je za KRIK rekao da je račune otvorio zbog lečenja svoje dece, ali nije odgovorio na pitanja o poreklu novca.Institut "Dedinje" od Auto Čačka limuzinu za 36.000 evra Bojić je u vreme sankcija Jugoslaviji 1994. i 1995, otvorio dva računa u švajcarskoj banci „Credit Suisse".Na jednom od računa Bojić je imao više od pola miliona franaka (gotovo 350 hiljada evra) u avgustu 2003. Na drugom računu najveći iznos bio je u oktobru 2007. godine – tada se na njemu nalazilo oko 380 hiljada franaka (više od 200 hiljada evra). Novinarki KRIK-a Bojić je rekao da je račune otvorio zbog lečenja svoje dece u inostranstvu.„Ja sam imao bolesnu decu i lečio sam ih u Švajcarskoj, čak je jedna i umrla. I dalje mi to izaziva stres i ne bih mogao uopšte da govorim o tome. U tim uslovima obustavljenog platnog prometa nije se moglo lečiti drugačije već na taj način“, rekao je Bojić.KRIK: Direktor "Puteva Srbije" imao pola miliona franaka u Švajcarskoj On nije objasnio odakle mu novac koji je bio na računima u Švajcarskoj.„Ja vam pričam sada i kao roditelj i kao čovek. Prošao sam sve specijalne finansijske istrage koje je mogao jedan čovek da prođe – i novac od oca i od majke i od dede i babe i po muškoj i po ženskoj liniji“, rekao je Bojić.„Sve što imate, ako imate nešto za mene, dajte tužilaštvu i obogatite slučaj, ali ja ću svoj ugled i dostojanstvo da štitim. Toliko od mene“, zaključio je.Da Bojić ima račune u Švajcarskoj srpskom tužilaštvu je poznato još od 2001. godine kada su švajcarske vlasti na zahtev Srbije utvrdile da nekoliko najbližih Miloševićevih saradnika ima račune u toj zemlji, pa su im blokirali sredstva. Na Bojićeva dva računa bilo je oko 800.000 švajcarskih franaka. KRIK: Institut 'Dedinje' nabavio nepouzdane korona testove od kontroverznog biznismena O ovim računima u javnosti su tada govorili brojni državni zvaničnici koji su građanima obećavali da će novac biti vraćen u državni budžet. Tako je, između ostalih, direktor Republičke uprave javnih prihoda Aleksandar Radović obećao da će protiv svih vlasnika tajnih računa biti podnete krivične prijave. Posle godinu dana blokade, Švajcarci su Bojiću vratili novac jer srpsko tužilaštvo nije pokrenulo nikakav postupak protiv njega. Istraga je otvorena kasnije, a protiv Bojića je 2005. podignuta i optužnica.Ceo tekst pročitajte ovde.

Srbija

U planu izgradnja dve vetroelektrane u Malom Iđošu

Uprava opštine Mali Iđoš organizovala je rani javni uvid u izradu dva plana detaljne regulacije za izgradnju vetroelektrana Lovćenac i Faketić na području istoimenih katastarskih opština, a planove je izradila Projektura doo iz Beograda. Planovima za izradu ove dve vetroelektrane obuhvaćeno područje oko 7820 hektara površine. Investitor vetroelektrane, na području Lovćenca, je firma WPP West Wind doo Beograd, u vlasništvu poljske kompanije V-Ridium Wind.Okvirna granica vetroelektrane Lovćenac će se prostirati na oko 5720 hektara na delu opština Lovćenac, Feketić i Mali Iđoš na većem delu područja koje se prostire istočno od autoputa Beograd-Subotica do granice sa opštinama Bečej, Srbobran i Bačka Topola i manji deo severoistočno od naseljenog mesta Mali Iđoš do granice sa opšinom Bačka Topola sa severne strane.U planu je gradnja vetroelektrane snage oko 300 megavati, sa oko 50 lokacija vetrogeneratora, a zemljište predviđeno za gradnju pretežno je poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini.U okviru područja planirana je i trafostanica "Lovćenac" sa priključnim razvodnim postrojenjem preko koga će se ostvariti povezivanje planiranog 400 kilovatnog dalekovoda u funkciji vetroelektrane i isporuka proizvedene električne energije u prenosni sistem Elektromreže Srbije. Investitor druge vetroelektrane koja će se graditi na području Feketića je Ecoener Wind Power plant doo Beograd iza kojeg stoji španska Grupo Ecoener.Za izradu ove elektrane obuhvaćen je deo teritorije administrativnog područja opštine Mali Iđoš u površini od oko 2100 hektara i to deo katastarske opštine Feketić, područje koje se prostire istočno do autoputa Beograd-Subotica, južno do granice sa opštinom Vrbas i zapadno do pruge Novi Sad-SuboticaUkupna snaga planirane vetroelektrane je oko 90 megavati, ovasnaga je definisana u skladu sa mogućnostima priključenja na elektroenergetski sistem te će biti obavljena analiza za lokaciju 21 vetrogeneratora. Zemljište za elektranu Feketić je takođe pretežno poljoprivredno, u privatnoj svojini, a okviru ovog područja je planirana i trafostanica "Feketić" sa priključnim razvodnim postrojenjem za povezivanje planiranog 110 kilovolti dalekovoda u funkciji vetroelektrane.  Prema planovima izgradnje osnovni cilj razvoja je da se u narednom periodu posveti posebna pažnja razvoju i primeni alternativnih izvora energije čime bi se znatno uticalo na poboljšanje standarda, ali i zaštitu i očuvanje prirodne i životne sredine.

Srbija

Izabran novi Upravni odbor Američke privredne komore

Američku privrednu komoru u Srbiji (AmCham) u naredne dve godine vodiće novi Upravni odbor na čelu sa Stefanom Lazarevićem, generalnim direktorom NCR Srbija, odlučeno je na Generalnoj skupštini AmCham-a.Novoizabrani predsednik Stefan Lazarević, zahvalio se dosadašnjem predsedniku Zoranu Petroviću na izuzetnim rezultatima uprkos izazovima tokom pandemije, kao i posvećenosti i zalaganju članica Američke privredne komore u doprinosu poboljšanju poslovne klime u Srbiji. "AmCham će ostati dosledan u svojoj misiji da podrži američke i druge investitore u Srbiji, kao i u podršci Vladi u reformama i kreiranju stabilnog, predvidivog i atraktivnog poslovnog okruženja.", istakao je Stefan Lazarević, novoizabrani predsednik AmCham-a.Na poziciji prvog i drugog potpredsednika naredne dve godine nalaziće se Ivan Miletić, Philip Morris International i  Ronald Seeliger, Hemofarm, a izabrana su i 4 člana Upravnog odbora: Goran Vasić, Telenor, Ksenija Karić, Schneider Electric, Marija Popović, OTP banka Srbija, Milan Gospić, Microsoft Srbija.Ovogodišnju AmCham "Hero" nagradu, žiri sastavljen od predstavnika Upravnog odbora AmCham-a, dodelio je glumici Mileni Radulović, koja je u protekloj godini kako je navedeno u sapštenju Američke privredne komore "javno, hrabro i požrtvovano učinila veliki gest progovorivši protiv rodno zasnovanog nasilja, a u zaštitu života i integriteta, ne samo u svoje ime, već u ime svih žena". Predstavnici AmChama-a su devetu godinu za redom imali zadatak da među izuzetnim pojedincima, ustanovama i neprofitnim organizacijama, izaberu onoga, ili onu koja je svojim delovanjem ostvarila izuzetan uticaj na celokupno društvo. "Milena Radulović je iznoseći svoju iskrenu ispovest, dala vetar u leđa ženama i devojkama koje su doživele slična bolna iskustva i boreći se za svoja prava i istinu, postala simbol promene sa nadom da će njena borba sprečiti da slično iskustvo doživi makar i jedna žena u budućnosti", istakao je Svetoslav Atanasov, član UO Američke privredne komore i direktor Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora.Američka privredna komora je nezavisna poslovna asocijacija u Srbiji i predstavlja 200 američkih, međunarodnih i domaćih kompanija koje zapošljavaju oko 99.000 građana Srbije.

Srbija

Beograd raspisao konkurs, finansira ekološke projekte

Sekretarijat za zaštitu životne sredine raspisao je javni konkurs za finanisranje i sufinanisranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u 2022. Projekat treba u celini da se realizuje teritoriji Begrada. U budžetu Beograda je za ovu namenu obezbeđeno ukupno 25 miliona dinara. Projekti za koje su namenjena sredstva odnose se na oblasti ekološkog obrazovanja i informisanja, zaštitu prirode, klimatske promene i upravljanje otpadom. Udruženja mogu konkurisati sa projektima čija najmanja vrednost iznosi 150.000 dinara, a najviša 1.500.000 dinara. Pravo učešća na javnom konkursu imaju sva udruženja osnovana u skladu sa Zakonom o udruženjima, registrovana u Beogradu i koja obavljaju aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine.Koje udruženje će dobiti posao deljenja subvencija za bicikle?Krnjača dobija filmski studio na mestu Trudbenik gradnjeUdruženje može da se prijavi za ukupno utvrđenu vrednost projekta ili za nedostajući deo sredstava, i može da se konkuriše samo sa jednim projektom. Кrajnji rok za realizaciju projekta je 30. novembar 2022. Rok za dostavljanje prijave je 15 dana od dana objavljivanja Javnog konkursa. Konukrs je oglašen 23. februara. 

Svet

Zbog sukoba u Ukrajini pala vrednost kriptovaluta

Nakon ruskog napada na Ukrajinu naglo je pala vrednost kriptovaluta, prenosi portal CNBC. Prema podacima portala Coindesk, bitkoin je u padu za više od 8 odsto, a eterum za više od 12 odsto.Bitkoin je u četvrtak ujutru vredeo 34.702 dolara i to mu je bila najniža vrednost u poslednjih mesec dana, a eter 2.325 dolara.Prema podacima portala Coinmarketcap, više od 150 milijardi dolara izbrisano je sa celog tržišta kriptovaluta u poslednja 24 sata.Pad vrednosti kriptovaluta usledio je, kako se dodaje, zbog pada akcija na globalim tržištima, a to je povezano sa ruskim napadom na Ukrajinu.Bloomberg: Kompanijama za kriptovalute nedostaju stručnjaciUsledio preokret: Rusija sad predlaže legalizaciju kriptovaluta Vrednost kriptovaluta je, kako se podseća, često u vezi sa kretanjem drugih rizičnih sredstava kojima se trguje, kao što su, na primer, akcije.SAD i Velika Britanija su uvele sankcije ruskim bankama, ruskim zvaničnicima, a zabranjena je i trgovina ruskim državnim obveznicama. Evropska unija bi, kako se dodaje, mogla da uvede nove sankcije Rusiji.Podseća se da su kriptovalute su pod pritiskom od trenutka kada je bitkoin u novembru dostigao rekordnu vrednost od oko 69.000 dolara. Ipak, od tada, bitkoin je pao za skoro 50%.

Srbija

Bivši pokrajinski sekretar sa skoro dva miliona švajcarskih franaka na računu

Bivši predsednik vlade Vojvodine, Dragoslav Petrović, je na računu u švajcarskoj banci imao 1,9 miliona švajcarskih franaka, oko 1,7 miliona evra, pokazuju procureli podaci u okviru međunarodnog projekta "Švajcarske tajne", piše KRIK.Dok je Petrović bio pokrajinski sekretar, Srpska napredna stranka ga je prijavila tužilaštvu zloupotrebe prilikom dodele sredstava iz budžeta, ali je tužilaštvo odbacilo prijave i konstatovalo da nije utvrđeno da je Petrović ostvario imovinsku korist.On je za KRIK istakao da nikad nije posedovao račun i da su mu "svašta podmetali".Procureli bankovni podaci u međunarnodnom istraživanju "Suisse Secrets" (Švajcarske tajne), pokazuju da dok je Petrović bio na funkcijama pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj i potpredsednika Vlade Vojvodine imao račin u Švajcarskoj.Taj račun otvoren  je 2010. godine, a najviše novca na njemu bilo je krajem 2015. godine, čak 1,9 miliona švajcarskih franaka (1,7 miliona evra). Račun je zatvoren nekoliko meseci kasnije, a u to vreme Petrović više nije bio funkcioner, pošto je sa mesta državnog sekretara sišao 2014. godine.Istraživanje "Švajcarske tajne" zasnovano je na procurelim podacima o računima u švajcarskoj banci, u istraživanju su učestvovali novinarska mreža OCCRP i novinari iz 47 redakcija iz 39 država, deo ovog novinarskog tima bio je i KRIK čija je uloga bila analiziranje podataka koji imaju veze sa Srbijom.U telefonskom razgovoru Petrović je za KRIK rekao da nije imao račun i da ne zna ništa o novcu na njemu."Nisam imao. Imao sam milion spletki u politici godinama. Šta su mi sve radili u ono vreme, toga sam se otarasio…  Ne želim da se vraćam više, objašnjavam ko je kome šta radio, ko je kome podmetao i kako je bilo", kaže on.Petrović od 2004. do 2014. godine bio pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj, poslednje dve godine bio i potpredsednik Vlade Vojvodine, a na ovim funkcijama bio je dok je na vlasti bila Demokratska stranka.Poreklo novca na tajnom računu u Švajcarskoj nije poznato, a sudeći po Petrovićevim primanjima koje je prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije, on je mogao da zaradi mali deo ove sume i to pod uslovom da nije ništa trošio. Podaci koje je prijavio Agenciji pokazuju da je Petrović zarađivao 2.500 evra mesečno, a osim plate pokrajinskog sekretara, primao je platu i honorare od Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu gde je radio kao profesor.Prema podacima objavljenim na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije, Petrović nijednog trenutka nije objavio da poseduje ušteđevinu u banci. On je kao građanin Srbije bio dužan da od Narodne banke zatraži dozvolu kako bi otvorio račun u inostranstvu, prema informacijama koje smo dobili od ove institucije, Petrović ni to nije uradio.Prema podacima iz Petrovićevih imovinskih kartona on je godinama uećavao svoju imovinu, a ova Agencija za sprečavanje kotipcije ju je kontrolisala i 2015. godine kada je pokrenula postupak protiv njega. Naime Petrović nije vršio prijavljivanje imovine na vreme, ali detalji ovog postupka nisu poznati pošto je ova institucija odbila da KRIK-u dostavi izveštaj o kontroli.Švajcarska banka "Credit Suisse", u kojoj je Petrović ima otvoren račun, nije odgovorila na pitanja novinara o konkretnim računima i klijentima, samo je saopštila da "posluje u skladu sa svim globalnim i lokalnim zakonima i propisima".Dok je bio na funkciji, predstavnici Srpske napredne stranke u Novom Sadu su protiv Petrovića podneli desetinu krivičnih prijava u kojima su tvrdili da je izvršio zloupotrebe u vezi sa dodeljivanjem sredstava za finansiranje novih tehnologija upravo preko sekretarijata kojim je upravljao. Takođe  predstavnici Srpske napredne stranke su tvrili da je za navodne zloupotrebe odgovoran i tadašnji predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtić.  U prijavama se navodi da su Pajtić i Petrović oštetili budžet pokrajine tako što su zaključivali štetne ugovore sa preduzećima. Oni su, kako se tvrdi u prijavama, vlasnicima tih firmi prebacivali novac i to lažno predstavljali kao podsticaje za otvaranje novih pogona, a zauzvrat su dobijali proviziju. Brojna preduzeća, navodno, nisu ispunila obaveze iz ugovora, a sekretarijat protiv njih nije pokrenuo postupak, tvrdilo se u prijavama.Prema njihovim tvrdnjama, na ovaj način su u periodu od 2006. do 2012. godina Pajtić i Petrović oštetili budžet Vojvodine za 35 miliona evra. Navode krivičnih prijava proveravalo je novosadsko tužilaštvo koje je utvrdilo da nema osnova za pokretanje postupka protiv nekadašnjih pokrajinskih čelnika. "Ne može se izvesti zaključak da su osumnjičeni izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja… U spisima predmeta ne postoji nijedan dokaz koji bi upućivao da su oni sebi pribavili imovinsku korist", zaključilo je tužilaštvo i zatvorilo predmet. Osim krivičnih prijava, naprednjaci su o Petroviću i Pajtiću 2014. godine na svom sajtu objavljivali uvredljive tekstove i optuživali ih za "zloupotrebu funkcije proneverom velikih novčanih iznosa".

Svet

Ukrajina prekinula diplomatske odnose sa Rusijom

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je da je Ukrajina prekinula diplomatske odnose sa Rusijom, piše Breaking the news. Rusija je rano jutros započela vojnu invaziju na Ukrajinu tražeći od nje da "položi oružje". Kijev je pozvao sve Ukrajinace koji su "spremni i sposobni da drže oružje" da se pridruže oružanim snagama. Zelenski je naveo da će, dok se Ukrajina bude branila, Vlada obezbediti oružje za svakog ko to želi. Zelenski je poručio i da ukrajinske vojne snage pružaju snažan otpor, odbijajući napad u Donbasu, i drugim regionima na istoku, severu i jugu. Ukrajinski predsednik kaže da je "neprijatelj pretrpeo ozbiljne gubitke" i da će ih biti i više. Vojska Ukrajine je  saopštila da je 50 ruskih vojnika do sada ubijeno.Barel nafte preko 100 dolara zbog napada na UkrajinuViše od 40 Ukrajinaca je ubijeno otkako je Rusija izvršila napad, saopštio je savetnik ukrajinskog predsednika Aleksij Arestovič. Rekao je da je nekoliko desetina ljudi ranjeno, uključujući i vojsku i civile. Evropska komisija (EK) predložiće danas ogroman paket sankcija protiv Rusije. "Osuđujemo ovaj varvarski napad, kao i cinične argumente kojima se on opravdava", rekla je predsednica Evropske komisije. 

Srbija

Krnjača dobija filmski studio na mestu Trudbenik gradnje

Grad Beograd oglasio je urbanistički projekat koji sadrži idejno rešenje za izgradnju filmskog studija u Krnjači, čiji je investitor firma City Media Park. Izgradnja je planirana na mestu objekata preduzeća Trudbenik gradnja.Privatizacija Trudbenika spada u jednu od 24 sporne privatizacije u Srbiji od 2004. do 2011. godine, čije su preispitivanje tražili Evropska komisija i Evropski parlament, podsetila je Politika jula 2018. godine.Stari objekti Trudbenika sada su kako se dodaje zapušteni i neuređeni, a površina na kojoj će se graditi filmski studio je 12,91 hektara. Projekat i idejno rešenje uradio je projektni biro Architonic. U planu je, kako se objašnjava, predviđena prenamena, rekonstrukcija i dogradnja postojećih i izgradnja novih objekata, u dve faze.Kako je pisao CINS obećanje da će se rešiti sporne privatizacije bilko je jedno od predizbornih obećanja Srpske napredne stranke na izborima 2012. godine.Kako je navedeno u idejnom rešenju, u planu je formiranje filmskih studija, radionica, garderoba, magacina, soba za presvlačenje i boravak glumaca.Izgradnja objekata, kako piše u dokumentima, biće u skladu sa standardima svetske filmske produkcije.Čekaju nas nove sporne privatizacijePrivatizaciji društvenih preduzeća i dalje se ne nazire kraj Filmski studio imaće 12 scena u više hala na približno 3.500 kvadrata. Hale će biti bez unutrašnjih konstruktivnih elemenata, kako bi se omogućila potpuna flaksibilnost u pravljenju scenografije.Sa severozapadne strane kompleksa nalaziće se poslovna zgrada sa kancelarijskim prostorom,  dopunskim sadržajima, amfiteatrom, prostorom za izložbe, multimedijalne sadržaje i sale za prezentacije.Predviđeni su i sadržaji za odmor, relaksacijiu, restorani i picerije, kao i otvoreni bazeni za snimanje na vodi. U planu je projektocano i 429 parking mesta, a svi objekti grejaće se pomoću toplotnih pumpi koje će se hladiti vazduhom.Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), frima City Media Park pretežno se bavi izgradnjom stambenih i nestambenih zgrada.Javna prezentacija plana za filmski studio u Krnjači obaviće se od 1. do 8. marta u zgradi Gradske uprave u Ulici 27. marta 43-45 u sali koja se nalazi u suterenu.

Srbija

Barel nafte premašio 100 dolara zbog napada na Ukrajinu

Inflatorni pritisak na finansijskim tržištima je sve veći, a vrednost ruske rublje je na rekordno niskom nivou, nakon ruske invazije na Ukrajinu.Cene fjučersa sirove nafte su porasli na preko sto dolara što je nivo koji je poslednji put viđen 2014. godine. Porast cene nafte odraziće na rast cene hrane, što će naročito pogoditi nedovoljno razvijena tržišta, piše Blumberg (Bloomberg).Zbog rasta inflacije i straha i tržišta će postajati sve nestabilnija što za sobom povlači druge negativne posledice, navodi se u tekstu.Cene zlata su već na najviše nivou u poslednjih godinu dana, cene aluminijuma su na istorijskom nivou, dok je cena kukuruza najveća u poslednjih devet meseci.Ruska rublja je dostigla rekordno niske vrednosti u odnosu na dolar i švajcarski franak.Pala je i vrednost evra, koji je na najnižem višegodišnjem nivou u odnosu na švajcarski franak, piše Rojters.

Srbija

Dragan Čigoja je novi generalni direktor Lidla Srbija

Dragan Čigoja, novi je generalnoi direktor kompanije Lidl Srbija, koji je do sada kao član uprave imao funkciju direktora Centralnih usluga, saopštila je komanija Lidl Srbija.Čigoja je svoju karijeru započeo u Lidlu u Nemačkoj, nakon čega je došao u Srbiju. Lidl danas broji 57 prodavnica u Srbiji, uz logistički centar u Novoj Pazovi i još jedan u izgradnji u Lapovu, koji će biti otvoren u drugoj polovini godine."Uz veliku odgovornost prema svim rezultatima koje je naša kompanija do sada ostvarila, nastavićemo da i dalje razvijamo poslovanje, sa fokusom na ljude, naše zaposlene i potrošače", izjavio Dragan Čigoja, povodom preuzimanja pozicije generalnog direktora Lidla Srbija.Tomislav Šapina, koji je od 2016. godine vodio Lidl Srbija, nastaviće svoju karijeru u sestrinskoj kompaniji Švarc grupe u Nemačkoj. Na poziciji člana Uprave za Centralne usluge, koju je do sada obavljao Dragan Čigoja, biće Ana Petrović, dok je Sabin Fane član Uprave zadužen za direkciju Nabavke, Ivana Marković članica Uprave za Ljudske resurse i Ivan Kostadinović član Uprave čija je odgovornost direkcija Administracije kompanije Lidl Srbija.Kompanija Lidl, kao deo nemačke Švarc grupe (Schwarz Gruppe), predstavlja jednog od vodećih prehrambenih trgovinskih lanaca u Nemačkoj i Evropi. Posluje u 32 zemlje širom sveta, sa oko 11.550 prodavnica, kao i više od 200 logističkih centara i skladišta u 30 zemalja sveta. Lidl je u Srbiji svoje prve prodavnice otvorio u oktobru 2018. godine i trenutno ima 57 prodavnica u 34 grada širom zemlje, uz logistički centar u Novoj Pazovi i još jedan u izgradnji u Lapovu, koji će biti otvoren u drugoj polovini godine.Na osnovu sertifikovanja od strane Top Employers Institute za najboljeg poslodavca, Lidl je nosilac sertifikata „Top Employer Serbia“ i „Top Employer Europe” za 2021. i 2022. godinu.

Svet

Evropska unija planira „ogroman paket sankcija“ protiv Rusije

Evropska komisija (EK) predložiće da se zamrzne ruska imovina u EU i ruskim bankama onemogući pristup finansijskim tržištima unije. "Kasnije danas ćemo predstaviti masovan paket sankcija na odobrenje evropskim liderima. Ciljaćemo strateške sektore ruske ekonomije, blkorati prustup tehnologijama i tržištima koji su ključni za Rusiju. Oslabićemo bazu ruske ekonomije i njene kapacitete da se modernizuje", rekla je predsednica Evropske unije Ursula Fon der Lajen.Ona je pozvala Rusiju da "hitno zaustavi nasilje" i povuče svoje trupe sa ukrajinske teritorije. "Osuđujemo ovaj varvarski napad, kao i cinične argumente kojima se on opravdava", rekla je predsednica Evropske komisije. Ona je ocenila da milioni Rusa ne žele ovaj rat, ali da predsednik Rusije Vladimir Putin želi da vrati vreme u doba ruske imperije. "Ruska meta nije samo Donbas, ni Ukranija, već stabilnost Evrope i čitav međunarodni mirovni poredak. Smatraćemo predsednika Putuna odgovornim za to",  rekla je ona. Rusija je rano jutros započela sveobuhvatu vojnu invaziju na Ukrajinu tražeći od nje da "položi oružje". U obraćanju na državnoj televiziji, Putin je rekao da će Moskva nastojati da "denacifikuje" Ukrajinu i "odbrani žrtve genocida". Kako piše Fajnenšel tajms, nema znakova da su vlasti u Kijevu počinile takav zločin. Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je sinoć da će Srbija u narednih 48 satu izaći sa odgovorom na krizu u vezi sa Ukrajinom, i da će stav Srbije biti zasnovan na "poštovanju međunarodnog prava". 

Svet

Rio Tinto preispituje pravni osnov ukidanja plana za „Jadar“

Kompanija Rio Tinto u svom izveštaju za 2021. godinu ističe da je razočarana odlukom srpske Vlade da ukine prostorni plan za projekat Jadar i da traži ukidanje potrebnih dozvola. Dodaju da istražuju pravni osnov za donošenje te odluke i "posledice za (njihove) aktivnosti i građane Srbije".U izveštaju piše da je Rio Tinto u julu prošle godine opredelio 2,4 milijarde dolara za dobijanje potrebnih odobrenja, dozvola i licenci.Osiromašeni litijum: Istine, laži, zablude i interesi Rio Tinto je 2021. godine povećao ulaganja u istraživanja za 101 miliona dolara, što je 16 odsto, čime su ona porasla na 726 miliona dolara. Fokus je bio na grinfild programima u 18 zemalja i kako kompanija ocenjuje na "njihovim najvrednijim projektima" među koje ubraja i projekat Jadar.Vreme: Rio Tinto tvrdi da je voda Jadra već lošeg kvaliteta Osim ulaganja u Srbiji, Rio Tinto kao najvrednije ističe i ulaganja u zapadnoj Australiji, Arizoni i Gvineji.Procene kompanije su da je projekat Jadar još vredniji nego što se prvobitno mislilo. Naime, u decembru 2020. godine Rio Tinto je procenjivao da se na prostoru projekta Jadar nalazi 139,2 mega tona jadarita, a sada se procenjuje da se tamo nalazi 143,5 mega tona.Takođe, i očekivana koncetracija litijuma u rudi je veća, porasla je sa 1,78 odsto na 1,8 odsto.Kompanija u svom saopštenju kaže da više neće ažurirati podatke o rezervama rude u Jadru zbog odluke Vlade da ukine prostroni plan, ali ponovo navodi da će nastaviti da preispituje sve opcije i pravni osnov za ovakav potez države.U godišnjem izveštaju piše da je plan Rio Tinta bio da se prvi proizvodi u vezi sa projektom Jadar nađu na tržištu 2027. godine kako bi se dostigla punu godišnju proizvodnju od 58 hiljada tona litijum karbonata za baterije, 160 hiljada tona borne kiseline i 255 hiljada tona sodijum sulfata.Rekordni profit Rio TintaPrihodi Rio Tinta su 2021. godine su porasli za 43 odsto u odnosu na prethodnu godinu i bili su 63 milijarde dolara, dok je profit firme porastao za 116 odsto i dostigao više od 21 milijarde dolara.Kompanija je isplatila i rekordno visok iznos godišnjih dividendi, 16,8 milijardi dolara. Najveći pojedinačni akcionar korporacije je kineski državni proizvođač aluminijuma Chinalco, koja je na osnovu dividendi dobila 2,5 milijardi dolara, piše Fajnenšl Tajms.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra?

Svet

Banke za dve godine uložile 1,5 biliona dolara u ugalj

Izveštaj grupa za kampanju Urgewald i Reclaim Finance, zajedno sa više od dvadeset drugih nevladinih organizacija, otkrio je da su banke i investitori bili nepošteni u vezi sa ciljevima postavljenim Pariskim klimatskim sporazumom te su banke i investitori poslednjih godina usmerili ogromne sume novca da bi podržali industriju uglja podupirali najprljavije fosilno gorivo na svetu u vreme kada se čovečanstvo suočava sa klimatskom krizom, prenosi Zero Hedge.Kako je globalna tranzicija zelene energije dobila na snazi, prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive i niskougljenične izvore energije obeležen je usponima i padovima i velikim jazovima između obećanja i prakse. Javni i privatni lideri politike i industrije podjednako su (relativno) brzo dali obećanja i stali na stranu dekarbonizacije, ali je bilo teže doći do stvarnih akcionih planova i konkretnih koraka ka sveobuhvatnim i trajnim promenama. U izvesnom smislu, ovo je sasvim razumljiva dilema; svi znamo šta je potrebno na duge staze, ali ne postoji lak ili bezbolan način da se do toga dođe. Klimatske promene jesu opak problem i njihovo sprečavanje zahtevaće dosta kompromisa, gubitaka i tržišnih šokova.Da bi svet imao bilo kakvu nadu da će na vreme ispuniti klimatske ciljeve kako bi izbegao najgore posledice globalnog zagrevanja, tržišta će morati da učine brzi pomak uz saradnju i kreatora politike, šefova industrije i finansijskog sektora, kao i svih kojih trenutno rade na fosilna goriva. Napor će zahtevati oslobađanje od fosilnih goriva, kao i ogromnu prelazak na čistije energetske alternative i infrastrukturu kako bi obnovljivi izvori bili sposobni da zamene ogromne količine nafte, gasa i uglja.Iako je problem dekarbonizacije veliki kao i neslaganja i debate oko ispravnog puta ka dekarbonizaciji, jedna stvar oko koje se svet slaže je da ugalj, najprljavije fosilno gorivo, treba da se izbaci iz upotrebe. Međunarodna agencija za energetiku i Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) su bez sumnje pokazali da svi scenariji koji predviđaju da svet ispuni ciljeve postavljene Pariskim klimatskim sporazumom uključuju brzo povlačenje uglja kao apsolutnu neophodnost.Između januara 2019. godine i novembra prošle godine, komercijalne banke su uložile neverovatnih 1,5 biliona dolara samo u industriju uglja. Analiza takođe pokazuje da mali broj finansijskih institucija igra izuzetno veliku ulogu u podršci uglju i usmeravanju globalnih energetskih tržišta na način koji bi jedni nazvali "kratkovidim", a drugi kriminalnim nemarom. Finansijske kompanije iz samo šest zemalja Sjedinjenih Država, Kine, Japana, Indije, Kanade i Ujedinjenog Kraljevstva odgovorne su za više od 80 odsto finansiranja i ulaganja u ugalj. Šefica finansijskog istraživanja u Urgevaldu Katrin Gansvindt istakla je da ove finansijske institucije moraju biti na udaru kritika sa svih strana organizacija civilnog društva, finansijskih regulatora, klijenata i progresivnih investitora. "Ako ne okončamo finansiranje uglja, to će nas uništiti", naglašava ona. Nedavni izveštaj grupa za kampanju Urgewald i Reclaim Finance takođe skreće pažnju na rasprostranjenost i podmuklu prirodu "zelenog pranja". Dva investitora navedena u izveštaju, BlackRock i Vanguard, imaju "više odgovornosti za ubrzanje klimatskih promena nego bilo koji drugi institucionalni investitor širom sveta", ističe Jan Luvel, analitičar politike u Reclaim Finance.Dok je ugalj ukorijenjen u globalnoj ekonomiji, a posebno u zemljama u razvoju kojima je očajnički potreban jeftin i pouzdan izvor goriva, ugalj nije jedina opcija. Posmatrajući količinu novca koji se usmerava na održavanje uglja u životu otkriva koliko bi se više novca moglo usmeravati da bi čistija energija postala pristupačnija i pristupačnija. Promena nije laka, ali je moguća, posebno kada se finansijski, politički i industrijski mehanizmi smatraju odgovornim.

2022

Odabrano 10 najboljih projekata Generator ZERO konkursa

 Sistem za proizvodnju bioplastike od konoplje, mobilna aplikacija za prevenciju i smanjenje kućnog otpada od hrane, samoodrživi staklenici ili biotički materijal kao zamena za stiropor samo su neka od inovativnih rešenja koja su ušla u samu završnicu Generator Zero konkursa OTP banke. Ove godine pristigla su čak 72 jedinstvena projekta koja doprinose smanjenju karbonskog otiska, a za titulu pobedničkog projekta boriće se deset odabranih finalista. Najkreativniji takmičari će svoja rešenja predstaviti u velikom finalu, a pobednik će dobiti nagradu od dva miliona dinara kao i podršku OTP banke u daljoj realizaciji i promociji projekta.Za glavnu nagradu takmičiće se rešenja za prikupljanje i reciklažu opušaka, monitoring i menadžment sistem za vozila, aplikacija za bicikle, rešenje za smanjenje prehrambenog otpada, projekat za ručnu proizvodnju papira, kao i elektro-radna platforma za poljoprivrednike.Upoznajte se sa finalistima u sledećem videu:Vuk Kosovac, član Izvršnog odbora u OTP banci Srbija ističe da je Generator Zero jedan od najznačajnjih projekata banke, čije je jedno od ključnih strateških usmerenja "zelena tranzicija", te da ga izuzetno raduje što je konkurs i ove godine privukao veliki broj domaćih inovatora.,,Pre svega, izuzetno smo ponosni na ovoliki odziv i broj prijavljenih projekata za ovogodišnji Generator. Ovo samo potvrđuje koliko je tema koju smo odabrali aktuelna, ali i inspirativna za sve one koji žele da smanje emisije ugljen dioksida i ostalih gasova staklene bašte. Pored toga, ponosni smo na kvalitet rešenja koja smo dobili. Odabrati 10 najboljih je bilo zaista izazovno, a pred nama je tek, teška odluka budući da sva rešenja zaslužuju priznanje. Ipak, pobednik je samo jedan. Radujemo se saradnji sa ovogodišnjim pobednikom i ono što je najvažnije, uvereni smo da uz ovakve inovatore borba protiv globalnog zagrevanja dobija dodatni vetar u leđa. Naravno, mi ćemo svakako nastaviti da, kao vodeći kreditor privrede i stanovništva, svestan značaja održivog poslovanja, ohrabrujemo sve naše klijente da budu ekološki odgovorni”, kaže Vuk Kosovac.Ovogodišnji finalisti biće podržani na svim komunikacionim kanalima Banke, uz medijsku promociju i promotivni materijal u formi videa i fotografija, dok pobednika očekuje dva miliona dinara, kao i vredne nagrade ovogodišnjih partnera koje će dobiti i pojedini finalisti. Takođe, banka će omogućiti i prezentovanje projekta u OTP Lab inovacionom hub-u, matične OTP Grupe koja je prisutna u 11 zemalja u Evropi, kao i u investicionom fondu Portfolion. Partneri koji su prepoznali značaj ovogodišnjeg Generatora ZERO, a čiji predstavnici se nalaze u žiriju pored predstavnika OTP banke, su ICT Hub, Mastercard, Srbija inovira, Inicijativa digitalna Srbija, Bosch, Beogradska otvorena škola, Netokracija, Schneider Electric, Bosch, OTP Lab matične i investicioni fond PortfoLion.Projekti koji su po stručnoj proceni žirija plasirali u finale su: B-FRESH Technologies tim koji je razvio B-FRESH sprej za rešavanje problema brzog kvarenja svežeg voća i povrća, Eat Me Up mobilna aplikacija za smanjenje kućnog otpada od hrane, Bifrost Bioplastic sistem za proizvodnju bioplastike od konoplje koja ambalažu čini 100% biorazgradivom, Bajk aplikacija koja povezuje ljude koji imaju bicikle sa onima kojima su bicikli potrebni, Bit inženjering - samoodrživi staklenik sa komposterom, Gen Z Farmers  sa projektom „Gen Z E-tractor“ za smanjenje emisije štetnih gasova koji nastaju usled obavljanja poljoprivrednih radova, Smart City Technologies - monitoring i menadžment sistem koji prikuplja ključne podatke putem mobilnog hardware-a postavljenog na bilo koju vrstu vozila, udruženje Naša kuća koje se bavi ručnom proizvodnjom papira i ambalaže od praznih paklica cigareta, Buttsy NFT projekat prikupljanja i reciklaže opušaka iz celog sveta, SOMA WELLNESS - inovativni biotički materijal koji služi kao organska, ekološka i karbon negativna zamena za stiropor pod imenom BIOSPORIN.OTP banka je najveći kreditor privrede i stanovništva i lider na tržištu faktoring, lizing i e-commerce usluga. Usmerena je na inovacije i digitalizaciju svog poslovanja, koje omogućava klijentima nove pogodnosti sa fokusom na unapređenje digitalnog bankarstva i korisničkog iskustva. Jedno od ključnih strateških usmerenja je zelena tranzicija, odnosno posvećenost održivom poslovanju i ekološkim projektima. Zahvaljujući prisutnosti OTP banke u 91  gradu sa 184 ekspozitura, klijentima širom Srbije je dostupna široka lepeza proizvoda i usluga, kao i efikasan servis i ponude prilagođene njihovim konkretnim potrebama, dok je mreža od skoro 300 bankomata najveća u našoj zemlji.Podsetimo, Generator je višegodišnji projekat OTP banke posvećen svim preduzetnicima i inovatorima koji žele da svojim idejama i projektima doprinesu aktuelnim temama u vremenima koja su obeležena digitalizacijom. Projekat se održava od 2017. godine i do sada je podržao inovativne preduzetničke ideje, studente sa preduzetničkim inovacijama, pomogao mala i srednja preduzeća da se digitalno transformišu, i nagradio one preduzetnike koji su pomagali mikro, malim, srednjim preduzećima da prevaziđu krizu prouzrokovanu pandemijom COVID-19. Naime, prema novom izveštaju Ujedinjenih nacija do 2030. godine, potrebno je da se karbonski otisak smanji za 45 odsto kako bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5 stepeni Celzijusa.

Srbija

Tender za vađenje potonulog broda iz Dunava u Novom Sadu

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture raspisalo je tender za radove na vađenju potonulog plovila iz reke Dunav u Novom Sadu.Plovilo je potrebno izvaditi iz reke kako bi se nastavili radovi na mostu preko Dunava u Novom Sadu.Procenjena vrednost radova je 24 miliona dinara (bez PDV-a). Projekat izgradnje mosta-obilaznice oko Novog Sada, sa pristupnim saobraćajnicama je prepoznat je kao projekat izgradnje i rekonstrukcije javne linijske saobraćajne infrastrukture, od posebnog značaja za Srbiju. "U toku izrade tehničke dokumentacije za most utvrđena je prisutnost potopljenog plovila na koordinatama 408156.292 E 5008796.651 N. U cilju nastavka izvođenja radova na mostu preko Dunava, neophodno je izvršiti radove na uklanjanju potopljenog plovila", piše u konkursnoj dokumentaciji.Elaborat o batometrijskom merenju konstatovao je da se plovilo nalazi uz levu obalu Dunava, van plovnog puta i da je najviše potopljena tačka plovila na 71,92 metra.Objekat je blago zasut peskom sa strane koja je okrenuta obali, piše u dokumentaciji. Ponuđač treba da treba da dokaže da poseduje plovnu dizalicu minimalne nosivosti 100 tona, plovnu skelu nosivosti 80 do 100 tona, ronilačku opremu za istovremeni rad dva ronioca i ostalu neophodnu oprema za rad ronilačke ekipe (ronilačke boce odgovarajućeg kapaciteta sa kompresorom za punjenje boce).Od opreme takođe treba da poseduje i plovni objekat - salmus sa refularnom pumpom za ispumpavanje vode i mulja iz potopljenog objekta, piše u dokumentaciji. Privredni subjekat treba angažuje dva ronioca i dva pomoćnika.Okvirno trajanje ugovora je, kako piše u oglasu o javnoj nabavci, šest meseci.Kao objektivni razlozi za produženje roka smatraju se temperatura niža od -5, pojava leda na reci Dunav i magla u trajanju više od 3 sata u vremenu od 8 do 16 časova,  ekstremno niski vodostaji koji u potpunosti onemogućavaju rad mehanizacije. Rok za podnošenje ponuda je 9. mart. 

Srbija

Ko se uselio u Vučićeve jeftine stanove?