Govorite li sergliš?
Zašto se srpski jezik u javnom govoru toliko uništava uvođenjem engleskih interpretacija, ličnih kreacija autora i besmislenih iskaza, da se ponekad uopšte više ne može ni razumet...
Najnovije
Kako da preživimo jedni sa drugima?
Ako se o svim spornim pitanjima u društvu ne priča na konstruktivan način, koji za cilj ima traženje najboljeg rešenja za opštu dobrobit, već se svim problemima pristupa iz pozicije rato...
Potražnja za IT-jevcima i dalje u porastu
U prvih osam meseci 2021. godine domaće IT tržište rada doživelo je neverovatan rast broja oglasa za posao koje iznosi čak 58 odsto u odnosu na 2020., dok je u poređenju sa 2019. ova brojka iznosi 53 odsto, pokazali su podaci sajta HelloWorld.rs. Oko četvrtine oglasa se odnosi na posao koji se radi od kuće. Poslodavci su uglavnom najviše tražili developere, inženjere i programere sa poznavanjem različitih tehnologija.Među oglasima je najveća potražnja za programerima sa većim radnim iskustvom, oko 62 odsto poslodavaca traži mediore, 29 odsto seniore, a samo 9 odsto juniore.
Rodoljublje dimna zavesa za kriminal
Jedan protest bio je dovoljan da napravi remiks od izveštaja novinarke Studija B Barbare, a deset dana karantina bilo je dovoljno da napravi isto toliko pesama za album Dekameron. Kako na njegovu muzi...
Dobar vozač ne može bez dobrog automobila
Umesto države, pomogla mu je porodica. Iako je 2005. započela podrška, ona je prekinuta promenom vlade tri godine kasnije, bez bilo kakvog obrazloženja. Smatram da je to bila velika greška jer ...
Nije svaka šljiva za rakiju
Ljudi na srpske slave nose strana pića čak i lošijeg kvaliteta od domaće rakije, a sad će tek biti ohrabreni cenom. Država mora da se uključi u brendiranje tradicije. Rakija ima veliki tržišni ...
Zašto plaćamo karbonske kvote
Dramatične promene u energetskom sektoru zahtevaju da država utvrdi jasnu strategiju i da odredi pravac razvoja u narednim godinama. Do kraja 2050. godine EU treba da eliminiše emisiju uglјovodonika, ...
Ko vozi ovaj voz
Da li ćemo se voziti brzim prugama ako ne bude imao ko da ih održava? Rade se pruge za vozove od 200 kilometara na sat, a železničari žive na minimalcu Razdvajanje Železnica Srbije na četiri celine 20...
Javni interes braniti ognjem i mačem
Srpska prestonica, odavno slušamo, zaslužila je Muzej koji će u punom svetlu prikazati život na ovom prostoru kroz vekove. Novi dom kolekcija koje su iznuđeno bile loše smeštene biće zgr...
Meka moć i kriza nekretnina
U poslednje vreme Ši Đinping je počeo da „obuzdava“ najmoćnije kapitaliste u Kini. Samo u proteklih godinu dana u Kini je doneto više od 100 različitih mera, propisa i regulatornih ...
Ne dobiju svi „Napolje iz Srbije“
Mnogi smatraju da je rudna renta u nas nedopustivo niska, pa je i to, između ostalog, povod da se ekološke grupe obruše na projekte koji se izvode ili planiraju u oblasti korišćenja prir...
Ljudi i posao sa životnom energijom
Pola procenta svetske populacije nema noge. Hteo sam drugačije ortopedsko pomagalo, da pokažem i sebe i osobe sa invaliditetom na drugi način, da to ne bude mejnstrim pogled kao što su veštačke...
Idi, uči, pa se vrati
Od onih koji odu na školovanje na neki od stranih fakulteta 50 do 60 odsto se vrati, što je otprilike svetski prosek. Mislim i da reč „odliv mozgova“ više ne odgovara situaci...
Od 1. oktobra elektronska prijava poslovnog prostora
1. oktobra počinje prijava posredstvom portala ePorezi putem kojeg će moći poreski obveznici da prijavljuju poslovni prostor i poslovne prostorije u kojima obavljaju delatnost za koju je neophodno posedovanje fiskalnog uređaja.Obaveza obveznika fiskalizacije je da, Poreskoj upravi elektronskim putem dostave podatke o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama radi generisanja jedinstvene oznake, kako bi mogli da započnu proces eFiskalizacije.Oni koji su u obavezi da imaju fiskalne kase treba da to urade pre početka korišćenja elektronskog fiskalnog uređaja za izdavanje fiskalnih računa.Nakon provere dostavljenih podataka, Poreska uprava odlučuje o prijavi u roku od tri dana od dana podnošenja.O tome se dostavlja obaveštenje podnosiocu prijave u elektronskom obliku. Obaveštenje sadrži jedinstvenu oznaku poslovnog prostora i poslovne prostorije, koja će se koristiti u elektronskom fiskalnom uređaju.
Objavljen plan proširenja Muzeja savremene umetnosti
Arhitekta Branko Stanojević sa svojim saradnicima osvojio je prvu nagradu na konkursu za paviljon i proširenje kapaciteta Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.Muzej savremene umetnosti u Beogradu u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije raspisali su sredinom jula konkurs za idejno rešenje paviljona MSU u Beogradu, sa proširenjem magacinskih kapaciteta muzeja.Žiri je doneo jednoglasnu odluku da se prva nagrada dodeli arhitekti Branku Stanojeviću sa saradnicima: Ana Komnenić, Dimitrije Prelić i Andrea Stanković.Koncept za idejno rešenje Muzeja savremene umetnosti predstavljen je kroz dualan odnos postojećeg i novonastalog arhitektonskog pejzaža, kaže arhitekta Stanojević za naš portal."Dualnost se ogleda u težnji da novonastala arhitektonska volumetrija ne ugrozi postojeće arhitektonsko i kulturno nasleđe, a da se istovremeno oblikom i funkcijom uključi u postojeću strukturu."Paviljon u formi i obliku ostvaruje indirektan/neutalan odnos sa objektom MSU, a direktan/posredan odnos preko funkcije samog objekta. Upravo ova dualnost stvorila je određene preduslove da se iz nje same stvara oblik i funkcija budućeg Paviljona, kaže Stanojević.Ekstenzija parteraOblikovno paviljon postaje ekstenzija već postojećeg parternog uređenja, tako da ne utiče na arhitektonsku volumetriju i proporciju muzeja. Funkcionalno pozicioniran na raskrsnici svih puteva i vizura na parceli, omogućio je stvaranje novih potcelina (trg, pozornica, tribine…).Ovakav pristup neutrališe njegovu pojavnost, a uspešno reaktivira već postojeće sadržaje MSU i ostavlja mogućnost za nove, zaključuje arhitekta Branko Stanojević.Poziv za korišćenje PaviljonaKonkursnim zadatkom predviđene su dve programske celine: paviljon (kafe restoran i prodavnica) i magacini za proširenje postojećih kapaciteta magacinskog prostora muzeja.Prvu projektovanu programsku celinu čini paviljon sa komercijalnim sadržajima muzeja, podeljenim na ugostiteljstvo i trgovinu. Kafe-restoran i prodavnica projektovani su u jednom objektu – Paviljonu, sa svojim glavnim i pomoćnim prostorijama.Paviljon je projektovan tako da posetilac na njega nailazi kada izađe iz muzeja, te mu se nameće logično kretanje ka paviljonu kao poziv na njegovo korišćenje.Objekat je prizemni, sa jednom podzemnom etažom. U prizemlju se nalazi sala i bašta kafe-restorana, šank i pomoćni magacin restorana, kao i prodavnica. Ona zauzima krajnji deo sale i na taj način ne remeti funkcionisanje restorana, već ga dopunjuje sadržajem koji posetioce može zanimati, te održava ambijent izložbenog prostora u ovom restoranu koji i jeste integrativni deo MSU. Prodavnica ima svoj zasebni ulaz, a police-paneli imaju funkciju mobilnosti, tako se da u svakom trenutku njihovim pomeranjem može ostvariti celovitost sa restoranom.Paviljonu se, osim nakon izlaska iz muzeja lako pristupa i okolnom stazom koja vodi od ulaza muzeja do javnog parkinga u ulici Ušće i keja na reci. Paviljon se može u određenim trenucima koristiti kao izložbeni prostor ili prostor za promocije. Takođe, njegova specifična forma može omogućiti da kosina postane gledalište, a travnati deo između ulaza u muzej i paviljona pozornica.Novi magacinski prostoriDrugu projektovanu programsku celinu čini dodatni novi magacinski prostor, u smislu proširenja postojećih kapaciteta Muzeja savremene umetnosti. Isprojektovan je podzemni jednoetažni objekat uz severoistočnu stranu objekta muzeja, te je sa njim direktno povezan komunikacijama sa postojećeg nivoa -1 muzeja.Novi blok magacina ima i spoljni pristup i vezu sa već oformljenom postojećom stazom (rampom) kojom se pristupa postojećem nivou -1 muzeja. Ovakvim rešenjem obezbeđen je tehnički pristup za dovoz/odvoz izložbenog materijala i opreme, kao i potencijalni evakuacioni izlaz za korisnike ovog prostora direktno u spoljni prostor.MaterijalizacijaNa fasadi paviljona predviđena je kvalitetna staklena fasadna bravarija sa niskoemisionim staklima. Blok koji nije transparentan zamišljen je kao betonska konstrukcija (kosina i krovna ploča), na kojoj je formiran zeleni krov. Završna obloga podova predviđena je kao liveni industrijski pod u boji betona.
Ubrzan proces za dobijanje dozvola za lekove u Srbiji
Zakonski rokovi za odobrenje novog leka je 210 dana, odnosno 150 po ubrzanoj proceduri, ali u praksi oni mogu da potraju i duže, tačnije nekoliko godina, zbog čega građani Srbije dobijaju pristup lekovima znatno kasnije od pacijenata u Evropskoj uniji.Radi se o nizu povezanih postupaka poput odobravanja kliničkih ispitivanja, dobijanja dozvole za promet leka, utvrđivanja maksimalne cene leka, stavljanja leka na listu lekova finansiranih iz obaveznog socijalnog osiguranja, kao i odobravanja svakog pojedinačnog promotivnog materijala.Automatizacija novog eletkronskog sistema skratiće vreme u suvišnoj komunikaciji mejlovima ili dopisima između dve ključne institucije nadležne za rešavanje zahteva. Primeri iz regiona pokazuju da se cela procedura može završiti i za nekoliko meseci u odnosu na Srbiju gde je za dobijanje dozvole za lek potrebno čekati između 9 i 18 meseci."Raduje nas činjenica da je Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) pokrenula digitalizaciju pomenutih postupaka za sada samo u delu kliničkih ispitivanja i očekujemo da će već za par meseci podnošenje zahteva i dokumentacije za klinička ispitivanja početi da se vrši isključivo preko novog portala ePortalLek.", izjavila je Una Ljubičić, predsednica Saveza za zdravstvo u NALED-u i regionalni market access i pricing manager kompanije Pfizer.NALED i Balkanski centar za regulatornu reformu su u okviru projekta Optimizacije administrativnih procedura, uz podršku Republičkog sekretarijata za javne politike dali preporuke za unapređenje postupaka izdavanja dozvole za lek koje, pored digitalizacije, podrazumevaju i ukidanje zahteva za dostavljanje uzorka leka i dostavljanja uverenja o farmaceutskom proizvodu, jer se radi o dokumentu bez suštinske vrednosti, koji je namenjen, pre svega, zemljama bez adekvatnih ustanova za procenu kvaliteta.
Svetski fond za prirodu protiv divlje gradnje na Uvcu
Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF saopštila je kako želi da skrene pažnju domaće javnosti na problem nelegalne gradnje u Specijalnom rezervatu prirode Uvac. Zbog toga je oglasila smeštaj za odmor u tom rezervatu koji ne sme da postoji."Zaštićena područja su najvredniji delovi naše prirode. Tamo gde je divljih vikendica sve više, divlje prirode je sve manje: međusobno se isključuju. To je jednostavna postavka koja nas vodi do jednostavnog pitanja: šta nam je kao državi i društvu, kao ljudima bitnije: lična ugodnost i profit, ili priroda?", kaže Duška Dimović iz WWF.Na Instagramu i dva oglasna portala oglašena je Vila Divljina (@vila_divljina), luksuzni objekat za izdavanje u srcu Rezervata Uvac. U potrazi za dodatnim informacijama publika već u sledećem koraku saznaje da oglašena vila ne postoji i da je gradnja na označenom mestu ograničena zakonom.Tokom kampanje, na oglas se nadovezuju postovi sa informacijama o kompleksnim posledicama divlje gradnje po prirodu i turizam u zaštićenim područjima u Srbiji.Kampanja Vila Divljina temelji se na podacima iz teksta "Ko to tamo gradi: Divlja gradnja na Uvcu nauštrb prirode" kojhi je objavio Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Saradnja sa CINS i kampanja Vila Divljina deo su projekta "Da nam klima štima", koji WWF u Srbiji sprovodi uz podršku Vlade Švedske. WWF tvrdi da nadležni omogućavaju legalizaciju objekata, čiji se broj u poslednjih deset godina višestruko uvećao. Pored toga, investitori često legalizuju objekte bez uslova koji procenjuju uticaj na životnu sredinu čak i u prvoj zoni sanitarne zaštite voda.Foto: WWFKONAČNO ŠTITIMO BELOGLAVE SUPOVE, STIŽE ODLUKA O ZABRANI LETOVABELOGLAVI SUPOVI BEŽE IZ KANJONA REKE UVACZBOG ZAŠTITE BELOGLAVIH SUPOVA PREDLAŽE SE ZABRANA LETOVA KANJONOM UVCAKOLIKO JE UGROŽEN UVAC?Specijalni rezervat prirode Uvac je kako se navodi ugrožen bukom koju izazivaju kvadovi, skuteri, gliseri, dronovi, kao i neplanskim gomilanjem otpada. Na taj način su ugrožene i mnoge retke biljne i životinjske vrste.Uvac nastanjuje 219 vrsta biljaka, od toga više od 50 lekovitih, 24 vrste riba, 150 vrsta ptica, od kojih su neke retke ili ugrožene, kao i retke i ugrožene vrste sisara. Uvac je poznat po uklještenim meandrima reke Uvac, uvalama, pećinama i jamama.Kako se naglašava oni zajedno čine osetljiv ekosistem čija se ranjivost, uključujući i onu na klimatske promene, povećava usled delovanja, poput divlje gradnje. WWF upozorava da Uvac nije jedino zaštićeno područje koje je pod najezdom ilegalnih objekata jer sličnih primera ima širom Srbije, posebno uz reke, kanale i jezera, gde su zabranjene sve aktivnosti osim naučnih i obrazovnih. "Kampanjom Vila Divljina WWF podseća javnost u Srbiji da jedino odgovornim odnosom pojedinaca, institucija i privrede, uz doslednu primenu zakona, možemo na duži rok da sačuvamo prirodu, čiji smo i sami deo", dodaje se u saopštenju.
Sindikat Srbija Kargo najavio štrajk glađu zbog malih plata
Zbog "neispunjenja obećanja" 40 odsto radnika i dalje ispod "minimalca".
Hemofarm predstavio Izveštaj o održivom razvoju za 2020.
U godini kada je na ispit stavljen opstanak čovečanstva, Hemofarm je istrajao na liniji održivog razvoja – sačuvao je zdravlje i odbranio poverenje uz poštovanje odgovornog odnosa prema resursim...
Pola miliona ljudi u Srbiji gladuje, dnevno se baci dva miliona kilograma hrane (VIDEO)
Sedam odsto stanovništva u Srbiji na granici je siromaštva. Istovremeno, dnevno se u Srbiji baci dva miliona kilograma hrane, podaci su Inicijative "Spasimo hranu".Kada bi država ukinula PDV na donacije, iste bi se uvećale za 160 miliona dinara, ukupno na 700 miliona. To bi obezbedilo još 1,2 miliona obroka godišnje u narodnim kuhinjama, pokazuju analize Foruma za odgovorno poslovanje i Koalicije za dobročinstvo.Predlog za ukidanje PDV-a na donacije hrane podržava čak 88 odsto stanovnika Srbije. Uprkos tome, država Srbija još nije ni razmatrala predloge zakona o ukidanju poreza na donacije."Na Međunarodni dan podizanja svesti o bacanju hrane (IDAFLW), i u okviru kampanje „Spasimo hranu, spasimo humanost“, petoro mladih likovnih umetnika iz Srbije danas predstavilo svoje umetničke vizije o problemu prekomernog bacanja hrane i potrebi da se poveća solidarnost i pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija", kaže Marija Batinica, PR Fondacije Ana i Vlade Divac.U okviru kampanje „Spasimo hranu, spasimo humanost“, početkom septembra je počela akcija prikupljanja novčanih sredstava a počev od ove nedelje dostupan je i SMS broj 4540 za sve građane koji budu želeli da doniraju. Svaka SMS poruka se naplaćuje 100 dinara uključujući PDV, dok će sve novčane donacije koje budu prikupljene kroz ovu inicijativu biti preusmerene na doniranje osnovnih životnih namirnica ugroženim građanima u najnerazvijenijim delovima naše zemlje.