Rudnik zlata kod Žagubice radiće sedam godina
Rani javni uvid Prostornog plana za eksploataciju zlata na lokalitetu kod Žagubice
Najnovije
Počinje uređenje platoa ispred Skupštine, vrednost radova 80 miliona
Uređenje platoa ispred Doma Narodne skupštine Srbije počeće u narednih nekoliko dana, a vrednost radova iznosi 80 miliona dinara, rekao je zamenik gardonačelnika Goran Vesić.On je za TV Hepi rekao da je Narodna skupština, koja je i finansijer, za ovaj posao angažovala "Beograd put", prenosi Beoinfo. Početak izvođenja radova očekuje se narednih dana, u zavisnosti od vremenskih uslova, a rok za završetak radova je četiri meseca.Vesić je rekao da projekat predviđa zamenu podloge i nivelaciju ploča i da je rešenjem zadržan postojeći izgled platoa "uz blage korekcije geometrije i nivelacije samog platoa"."Rehabilitacija zastora od kamenih ploča površine 4.500 m² predviđena je korišćenjem postojećih ploča, uz prethodnu obradu i dodavanje određene količine novih ploča istog kvaliteta i mehaničkih osobina i izgleda kao originalne", rekao je Vesić.Prema njegovim rečima, za nove ploče za zamenu nedostajućih i popucalih ploča dobijena je saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Uticaj klimatskih promena u Srbiji: Umesto šljiva, uzgajaćemo banane
Srbija pripada jednoj od tzv. vrućih tačaka klimatskih promena koja predstavljaju mesta na planeti koja se zagrevaju više od globalnog proseka, kaže za Klimu 101 Dr Mirjam Vujadinović Mandić,meteorološkinja i profesorka Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.Neka od kilmatskih predviđanja kažu da će godišnja količina padavina u severnoj i centralnoj Evropi povećati, a u Mediteranu smanjiti i granica između ta dve oblasti prolazi upravo kroz našu državu. Jedan od dokaza su ekstremi koje imamo u toku leta od suša do intenyivnih padavina.Prema tim projekcijama moglo bi da dođe do povećanja količina padavina u Vojvodini, dok u ostatku Srbije može doći do smanjena. U Srbiji bi se tokom leta mogli susretati sa problemima koji se javljaju u mediteranskim zemljama kao što su šumski požari i ekstremnije temperature. „Poljoprivreda je već sada jedna od najugroženijih grana privrede kod nas jer visina i kvalitet prinosa direktno zavise od vremenskih uslova u toku proizvodne godine. Kod nas najveće štete poljoprivredi nanosi suša, koja nepovoljno utiče na većinu poljoprivrednih kultura i u ekstremnim slučajevima može da smanji prinose ratarskih kultura i do 50%. Gubici poljoprivredne proizvodnje u takvim godinama mogu da premaše i 2 milijarde dolara, kao što je bio slučaj 2012. godine.”, kaže Vujadinović Mandić.Velike količine padavine doprinose eroziji zemljišta, a i vlažni uslovi pogoduju razvoju mnogih biljnih bolesti. Prethodnih godina dolazilo je do prevremnog cvetanja kajsije koja najranije cveta, pa na svake 2-3 godine se javlja gubitak celokupnog roda kajsije, a tome doprinosi i kasni prolećni mraz.Zbog sve toplije klime, pored smokvi koje su se odmoćali kod nas, u budućnosti bićemo u mogućnosti da uzgajamo i drugo mediteransko voće kao što je kivi, limun ili čak i banana.“Naša država je veoma ranjiva na klimatske promene. Već sada trpimo velike gubitke u raznim sektorima, što se onda odražava na ekonomiju cele države. Neophodno je da sistematizovano pratimo i procenjujemo štete i gubitke od vremenskih nepogoda i klimatskih ekstrema i da kontinuirano radimo na podizanju otpornosti i adaptivnog kapaciteta na svim nivoima, od strateškog planiranja do implementacije. Trenutno je u izradi Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove koji treba da analizira rizike i ranjivosti pojedinih sektora i da predloži prioritetne mere adaptacije i načine njihove implementacije.”, zaključuje profesorka Poloprivrednog fakulteta.
Njujork: Zdravstvena ustanova otpustila 1.400 ljudi jer su odbili vakcinaciju
Najveći kompanija u oblasti zdravstvene zaštite u američkoj državi Njujork "Northwell Health" otpustila je 1.400 zaposlenih koji su odbili da se vaknicništu protiv koronavirusa, naveo je portparol te kompanije Džo Kemp.Kao i u slučajevima drugih kompanija koje posluju u oblasti zdravstva, a koje su u prethodnom periodu otpuštale radnike koji su odbili vakciniaciju, i u ovoj kompaniji broj otpuštenih predstavlja mali deo od ukupno 76.000 zaposlenih. Uvođenje obavezne vakcinacije za zdravstvene radnike u Njujorku stupilo je na snagu prošle nedelje. Takve mere, donele su još neke države, uključujući Kaliforniju.Zvaničnici su poručili da su takve odluke dovele do povećanje stope vakcinacije, mada je jedan mali deo zaposlenih ipak odlučio da ostane bez posla, pre nego da primi vakcinu.Ujedinjeni protiv kovida predložili četvoronedeljno zatvaranjeJutjub će uklanjati video zapise kojima se šire dezinformacije o vakcinamaFabriku vakcina gradiće iste firme kao i sve tri kovid bolniceNorthwell je obaveznu vakcinaciju doneo u Avgusutu, nedeljama pre nego što je odluka doneta na nivou države. Obaveza se odnosi i na medicinsko i na nemedicinsko osoblje. "Naš cilj nije da otpustimo zaposlene, naš cilj je da se ljudi vakcinišu", rekao je Kemp. Kamp je rekao da odlazak radnika neće imati uticaj na negu pacijenata u 23 bolnice i ostalim objektima kojima upravlja Northwell."Northwell žali u ovakvim okolnostima gubi zaposlene", navela je kompanija u saoštenju. Northwell navodi da svom osoblju, zaposlenima, i zajednici kojoj služi duguje da vakcinacija u toj kompaniji bude sto odsto.
Za dve godine 430 miliona za sistem prodaja ski-karata na Kopaoniku
Javno preduzeće "Skijališta Srbije" trenutno vodi dva postupka nabavke sistema za prodaju ski-karata na Kopaoniku - jedan otvoreni na koji mogu da se prijave sve firme i drugi pregovarački, samo sa jednom ko...
Izveštaj: Kriza parlamentarizma u Srbiji, mediji i civilno društvo trpe pritiske
U Srbiji funkcioniše skoro pa jednopartijski parlament bez opozicije, civilno društvo i mediji se nalaze pod pritiskom, dok je medijski pluralizam još ugroženiji, navodi se u Izveštaju iz senke "Stanje demokratije u Srbiji 2021" koji je objavio Centar Savremene politike.Srbija nije napravila ni najmanji korak ka članstvu u Evropskoj uniji u poslednjih godinu dana, nije otvorila nijedno novo poglavlje ili klaster u ovom periodu, piše u Izveštaju. "Stanje demokratije u Srbiji 2021" peti je po redu izveštaj iz senke i pokriva period od oktobra 2020. do septembra 2021. godine.U svim oblastima koje izveštaji Stanje demokratije u Srbiji pokrivaju uočeni su značajni problemi, a naročito u oblastima izbora i slobode medija, ključnim razlozima za slabljenje edemokratije u Srbiji, ali i političku krizu koja je počela krajem 2018. godine i čiji se kraj ne nazire. Analizirajući rad Narodne skupštine, u izveštaju se navodi da u toj instituciji preko dve godine nema nivoa pluralizma uobičajenog za demokratske države, što ukazuje na sada "već duboku krizu parlamentarizma u Srbiji".Uzrok tome su, između ostalog, bojkot parlamenta od strane većine poslanika opozicije u prethodnom sazivu, potom i bojkot izbora 2020. godine, koji je ostavio parlament sa samo sedam opozicionih poslanika, ali i verbalni napadi koji narodni poslanici upućuju vanparlamentarnoj opoziciji, novinarima, civilnom sektoru. U Izveštaju se ocenjuje i da uprkos tri paralelna procesa radi popravljanja izbornih uslova ( proces sprovođenja preporuka OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, dijalog vlasti i dela opozicije uz posredovanje Evropskog parlamenta i dijalog vlasti i dela opozicije "bez učešća stranaca") za sada nema dokaza da je ijedan od ovih procesa značajnije unapredio izborne uslove.I prostor za slobodno delovanje i razvoj organizacija civilnog društva (OCD) nastavlja trend sužavanja, iako su formalno preduzete određene mere za njihovo uključivanje u proces izrade određenih propisa. "Konstantni pritisci, zastrašivanje, podrivanje delovanja OCD, rušenje ugleda kroz delovanje vladinih nevladinih organizacija, ali i kroz izjave državnih zvaničnika se nastavljaju", navodi se u Izveštaju. Srbija u prethodnom periodu nije napredovala ni na svetskim listama slobode medija u 2021. godini, već je kao i godinu pre, ostala na 93. mestu, pokazao je izveštajmenatr Reportera bez granica. Izveštaj Fridom hausa ističe da su novinari često izloženi fizičkim napadima, klevetama, neopravdanim poreskim inspekcijama, i drugim oblicima pritisaka. V-Dem institut navodi i da je Srbija nazadovala u pogledu slobode medijaPandemija koronavirusa donela je nove prepreke za novinare u Srbiji, a neke od njih bile su nemogućnost dobijanja pravovremenih informacija, povećanja broja lažnih vesti, kao i polarizacija javnog mnjenja, koji su doveli do porasta broja pretnji novinarima koji izveštavaju o pandemiji.
KRIK: Kum predsednika Srbije račun ofšor firme krio u Švajcarskoj
Nikola Petrović, kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića, bio je vlasnik ofšor kompanije Arkshore International na Britanskim Devičanskim Ostrvima i preko je imao račun u Švajcarskoj, otkriva portal Krik . Ta firma nije bila prijavljena Agenciji za sprečavanje korupcije iako je Petrović u isto vreme bio direktor državne firme Elektromreža Srbije i po zakonu je bio dužan da to učini.Dok je vodio ElektromrežuSrbije (EMS) Nikola Petrović je odlučio da tajno postane vlasnik privatne firme sa sedištem na Britanskim Devičanskim Ostrvima, maloj ostrvskoj državi u Karipskom moru koja je ozloglašena ofšor destinacija. Podaci o vlasnicima firmi u toj zemlji čuvaju kao najstroža tajna, pa tamo svako može da osnuje kompaniju i da za to gotovo niko ne sazna. Petrvoić je vlasnik te firme bio od 2016. godine, a do tog saznanja došlo se zahvaljujući međunarodnom projektu Pandorini papiri, u okviru kog su novinari uspeli da dođu do blizu 12 milliona dokumenata o osnivanjima firmi. Projekat su vodili novinari Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ), a u njemu je učestvovao i KRIK koji je analizirao papire u vezi sa Srbijom. Naziv te Petrovićeve firme pomalo je biblijski i sadrži reč "ark" koja označava barku koju je prema Bibliji napravio Noje kako bi sebe, poropdicu i životinje spasao potopa. Takože, naziv sadrži i reč koja u prevodu znači "obala". Uglavnom, posredstvom te firme Petroviće je otvorio račun u švajcarskoj banci, opet tajno.Da bi sve ovo uradio Petrović je angažovao tri agencije: švajcarsku konsultantsku firmu Fidinam preko koje je komunicirao sa agencijom Alcogal sa Paname koja je osnovala ofšor firmu, dok je advokatska kancelarija Monfrini Bitton Klein koja je takođe iz Švajcarske čuvala je dokumentaciju firme predsednikovog kuma.Ofšor firmu Petrović nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije, kako nam je potvrđeno iz ove institucije, iako je po zakonu bio dužan to da uradi. Sve osobe koje su na državnim pozicijama u Srbiji moraju javno da razotkriju svoje poslove i imovinu, a ko to ne uradi, rizikuje da bude krivično gonjen.Petrović nije skrivao informacije samo u Srbiji.Dokumenta otkrivaju i da su od agencije „Alcogal“, koja je angažovana da otvori ofšor firmu, Petrovićevi advokati pokušali da sakriju da je javni funkcioner – verovatno kako bi se izbegle dodatne provere. „Alcogal“ je, ipak, otkrio ko je Petrović i u njihovoj bazi se vodio kao „klijent visokog rizika“.Kompanija „Arkshore“ još postoji, ali je neaktivna od novembra 2019. godine, prema podacima poslovnog registra Britanskih Devičanskih Ostrva.Novinari KRIK-a danima su zvali Petrovića, ali se nije javljao na telefon. Nije odgovorio ni na pitanja koja su mu poslali preko advokata.PrikrivanjePočetkom 2016. Petrović je ušao u poslednju godinu rukovođenja državnom kompanijom EMS čije je upravljanje preuzeo nakon što su njegov kum Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka (SNS) došli na vlast 2012. godine. U isto vreme, angažovao je tim ljudi iz švajcarske konsultantske agencije „Fidinam“ da mu pomognu da tajno postane vlasnik kompanije „Arkshore International LTD“ i preko nje računa u Švajcarskoj.Ne čudi da je Petrović izabrao ovu agenciju. Ona je firma koja je imala iskustva u skrivanju identiteta svojih klijenata i ranije je to činila za biznismene ili političare kojima je pomagala da kroz mrežu ofšor kompanija skrivaju bogatstvo. „Fidinam“ je u Petrovićevo ime komunicirao sa „Alcogal“-om, jednom od vodećih advokatskih kancelarija iz Paname koja se bavi osnivanjem ofšor firmi po različitim egzotičnim destinacijama.Komunikacija, međutim, nije išla glatko. Petroviću je, kako deluje iz dokumenata, bilo važno da sakrije da je državni funkcioner – kao takav potpada pod posebnu kategoriju klijenata koji su označeni kao „politički izložene osobe“ (PEP). Osobe sa ove liste agenti koji osnivaju ofšor kompanije detaljno proveravaju i istražuju zbog njihove potencijalne povezanosti sa korupcijom, sumnjivim poslovima ili pojedincima.Švajcarski partneri su možda upravo zbog toga „Alcogal“-u prećutali ovu informaciju. „(Petrović) nije PEP“, istakli su iz „Fidinam“-a. Zaposleni u „Alcogal“-u, međutim, otkrili su da to nije tačno.„U našoj bazi podataka, on (Petrović) je označen kao PEP zbog svoje funkcije“, naveli su iz „Alcogal“-a i Petrovića označili kao klijenta „visokog rizika“.Od „Fidinam“-a su zatražili da im dostavi pismo Petrovićeve banke koje bi potvrdilo da sa njim, kao svojim klijentom, banka ima dobru saradnju. „Zahtevamo referentno pismo banke u njegovo ime“, bio je odlučan agent. Ovakvo pismo moglo bi da otkrije različite informacije – poput toga gde ima račun i od kada. Ovo nije odgovaralo Petroviću i njegovim advokatima iz „Fidinam“-a. Švajcarska agencija je našla način kako to da izbegne.„S obzirom na njegov položaj i sveukupno bogatstvo, klijentu (Petroviću) nije problem da dobije referentno pismo banke, ali to je samo oduzimanje vremena, kako nama, tako i njemu“, odgovorili su iz „Fidinama“ i predložili da oni sastave taj dokument. „Da li biste prihvatili referentno pismo od ’Fidinam’-a umesto da zamarate klijenta ovim dodatnim zahtevom?“Taktika se pokazala kao uspešna. „Alcogal“ je popustio. Švajcarski advokati čuvaju tajnu Kako bi se predstavio u što boljem svetlu pred „Alcogal“-om, Petrović je pribavio pismenu preporuku poznatog švajcarskog advokata Enrika Monfrinija, osnivača advokatske kancelarije „Monfrini Bitton Klein“.„Oduvek je održavao dobre odnose sa krajnjim vlasnikom (Petrovićem) i može da svedoči o njegovoj ličnoj i profesionalnoj časnosti“, preneli su iz „Fidinam“-a preporuku Monfrinija navodeći da njih dvojica sarađuju već četiri godine. Upravo advokat iz Monfinijeve kancelarije, Džejms Bouzaglo, čuvao je dokumentaciju Petrovićeve firme „Arkshore International“. Ovaj advokat, u biografiji objavljenoj na sajtu advokatske kancelarije, predstavljen je kao neko ko klijentima pere biografije – pomaže im tako što pokušava da sa interneta ukloni informacije koje smatraju štetnim po svoj ugled. Navodi se i da lobira za klijente kada ih banke stave na crne liste ili im zatvore račune, kao i da pomaže onima koji se nađu na Interpolovim poternicama.Advokat Bouzaglo 2015. godine bio je vlasnik sajta „Antidot“, koji je objavljivao tekstove u kojima su napadani novinari u Srbiji, opozicioni lideri, ali i tužilac Saša Ivanić koji vodi neke od najznačajnijih postupaka protiv organizovanog kriminala. „Barka“ sakrivena od AgencijePetrović u Srbiji nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije da je vlasnik ofšor firme. U njegovim imovinskim kartonima koji su bili objavljeni na sajtu ove institucije, nije bilo navedeno da je vlasnik „Arkshore International“ sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Agencija je u pisanom odgovoru KRIK-u potvrdila je da Petrović nije prijavio ovu ofšor firmu.Krivično je delo ako funkcioner ovoj instituciji ne prijavi sve što poseduje, ističe profesor Zoran Stojiljković, bivši predsednik Odbora Agencije za sprečavanje korupcije. „Ako prikrivate imovinu i prihode, to je krivično delo, imate zakonsku obavezu da to prijavite jer kao nosioci javnih funkcija morate da vodite računa o javnom interesu”, kaže Stojiljković za KRIK. „Svrha toga (prijavljivanja) je da znamo šta su izvori finansiranja javnih funkcionera kako bismo bili sigurni da se rukovode nekakvim javnim interesom.”Petrović je čak dve godine nakon odlaska sa čela EMS-a po zakonu bio dužan da prijavljuje bitne promene imovine Agenciji, ali se ofšor firma nije pojavila ni tada ni u jednom od njegovih imovinskih kartona.Kompanija „Arkshore International“ još postoji, ali je neaktivna od pretprošle godine. Agencija „Alcogal“ prestala je da sarađuje sa njom, a novi agent nije postavljen. Po zakonima Britanskih Devičanskih Ostrva, svaka kompanija mora da ima agenta, a ukoliko ga nema, postaje neaktivna.Posao sa SubotićemOva firma nije bila jedina koju je Petrović imao na ofšoru, o čemu je KRIK ranije pisao.Osim na Britanskim Devičanskim Ostrvima, Petrović je osnovao firmu i na mnogo bližoj ofšor destinaciji, usred Evrope – u Luksemburgu, dve godine nakon što je napustio mesto direktora EMS-a. U januaru 2019. osnovao je kompaniju „Fabergé Advisors” i tako tajno ušao u niz poslova u Srbiji – uvoz lekova, razvoj tehnologije za solarnu energiju, kao i avio-prevoz. I za ove poslove se otkrilo zahvaljujući međunarodnoj saradnji novinara – francuskog „Le Monda”, novinarske mreže OCCRP i KRIK-a, koji su došli do podataka o stvarnim vlasnicima luksemburških kompanija.Posredstvom ove firme Petrović je kupio avio-kompaniju „Air Posh” od Subotića. Prodaja je obavljena ispod cene jer je Petrović firmu platio 100.000 evra, a ona u svom posedu ima avion vredan više od pola miliona evra, otkrio je KRIK.Istu luksemburšku kompaniju Petrović je koristio i da postane suvlasnik u domaćoj firmi „Storenergy” koja se bavi solarnom energijom. Kasnije je deo vlasništva prodao Ljiljani Božović, supruzi drugog kontroverznog biznismena Zvonka Veselinovića, kako je prvi objavio CINS.Osim što je širio poslove nakon odlaska sa funkcije, Petrović je uvećavao i imovinu. Sa suprugom je postao vlasnik dve luksuzne vile u Beogradu čija se vrednost procenjuje na više od četiri miliona evra, kako je ranije otkrio KRIK. Veliki profit stiče iz razvijenih poslova sa državom – za višemilionske iznose joj prodaje struju koju proizvodi u svojim mini-hidroelektranama.
Zagađenje tokom grejne sezone zagonetka i za najboljeg hemičara
Nacionalna ekološka asocijacija (NEA) održala je okrugli sto pod nazivom "U susret novoj sezoni trovanja" čiji je cilj da se pred početak nove grejne sezone u Srbiji često "poznate" i po korišćenju gume i plastike kao ogreva. Štetne posledice takvog zagađenja ne bi mogao da izmeri ni najbolji hemičar na svetu, upozporavaju stručnjaci.Od posledica aerozagađenja u Srbiji prerano umre 10.000 ljudi, naglašavaju učesnici okruglog stola. Oni su analizirali zvanične podatke o zagađenju koje je u svom izveštaju sakupila i obradila državna Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) obradila objavile domaće i strane institucije.Predstavnik NEA Milenko Ivanović kaže da u praksi zagađenje nije smanjeno: "Prekoračene vrednosti zagađenja su 65%, to je tako godinama, to je eksplicitan podatak. Arsen, olovo i živa najtoksičniji su u Boru, 46 puta su prekoračene vrednosti na jednom mestu. Toliko su građani tamo opterećeni tim zagađenjem."Ivanović upozorava da je Bor ostao rekorder po zagađenju azot-oksidima, čije su visoke vrednosti prekoračenja čak 25 puta veće od zakonskih. Dodaje da broj umrlih od zagađenja u Srbiji može da se smanji, ali i da zakon treba eksplicitno da definiše zagađenje.Dejan Lekić, takođe predstavnik NEA podsetio je da je svaki građanih u proseku 85 dana godišnje izložen zagvađenju, dok je zakonom ta granica na 35 dana. On je ukazao i na to da zakoni podrazumevaju pravoremeno informisanje građana o zagađenju."Prema ustavu svi imaju pravo na zdravu životnu sredinu i pravoremeno obaveštavanje o tome. Da li smo za Vinču imali obaveštavanje šta nas guši ako nas ništa ne truje", zapitao se Lekić podsećajući na problem gradsek deponije u Beogradu koja često ima problem sa požarima."Zagađenje vazduha alarmantno, nadležni ne poštuju zakonske obaveze"EWB: Srbija evropski lider u zagađenju vazduhaZagađenje vazduha povezano sa većim stopama smrtnosti od koronavirusaMirijevski potok i dalje je divlja deponija i kanalizacija Dragana Đorđević iz Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju kaže da je aerozagađenje zagađenje posledica sagorevanja lignita za potrebe energetskog sektora i neodgovornog ponašanja građana:"Odgovorno tvrdim da nam je vazduh najtoksičniji na svetu, sagorevanje guma i plastike ni najbolji hemičar na svetu ne bi bio u stanju da izmeri. U Srbiji se 75% električne energije dobija sagorevanjem lignita. Ugalj se uduvava u ložište kao prah, praškaste materije izlaze kroz dimnjake, elektro-filteri koji ih prečišćavaju nisu svemogući, pa mi dosta toga udišemo".Prema njenim rečima, termoelektrane (TE) u Obrenovcu emituju preko 30.000 tona pepela u vazduh i oslobađaju arsen, radon i živa, u gasovitom stanju, kada mogu da budu veoma opasni jer je ono što udišemo kao produkt sagorevanja lignita zapravo ono što je najtoksičnije u tom procesu.Ipak, štetan uticaj, kako naglašava Đorđevićeva, dolazi i iz TE u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i na Kosovu i Metohiji (ubrajaju se u najopasnije), ali i zbog paljenja strnjike na njivama: "Neka svaki deseti zapali njihvu, tada imamo veliko opterećenje vazduha štetnim česticama. Arsen iz termo-elektrana se pretvara u organska jedinjenja, koja su mnogo opasnija."Đorđevićeva podseća da je cena zaštite životne sredine prilikom ulaganja u neku investiciju od 30 do 50% njene ukupne cene zbog čega se iz Kine u Srbiju uvoze prljave tehnologije. Razlog je što domaći zakoni ne zahtevaju striktne ekološke standarde od stranih investitora.Ona napominje da je vlast je neodgovorna, kao i da za njene predstavnike ono što ne znaju zapravo i ne postoji: "Krajnje je vreme da se zapitamo kome smo poverili da nam vodi državu", poručuje Đorđevićeva.Vladimir Đurđević, sa Katedre za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu smatra da naši zakoni nisu dovoljni dobri kako bi obezbedili odgovorajući kvalitet vazduha: "Vazduh je čist u odnosu na domaće zakone, ne i u odnosu na standarde Svetske zdravstvene organizacije", objašnjava Đurđević.Kada bi se u osam postrojenja koja su glavni zagađivači smanjila emisija štetnih čestica, prema Nacionalnom planu za smanjenje emisija glavnih zagađujućih materija koje potiču iz starih velikih postrojenja za sagorevanje (NERP) 2.500 ljudi bi bilo spašeno od prerane smrti koja dolazi kao posledica aerozagađenja, naglasio je Đurđević.Ipak, on smatra da bi država izostanak tih mera više pravdala njihovom cenom, ne i značajem u pogledu smanjenja smrtnosti.Administrator fejsbuk stranice Eko straža koja često organizuje ekološke proteste i akcije Bojan Simišić, kaže da aktivisti stalno nailaze na probleme u komunikaciji sa nadležnim institucijama koje ih smatraju protivnicima vlasti: "Mi se zapravo smatramo megaforonom struke i zvanične statistike, ništa ne govorimo 'iz glave'".
Građevinski fakultet se oštro protivi predlogu metroa
Građevinski fakultet Univreziteta u Beogradu (GRF) objavio je dokument sa nizom primedbi na trenutni plan razvoja beogradskog metroa u kojem se oštro protivi predloženom rešenju. GRF smatra da prva linija metroa mora povezati centar Novog Beograda sa centrom starog grada. Metro linije, pogotovo u prvoj fazi, moraju spojiti obavezne tačke, najizraženija težišta poslovnih aktivnosti, najizraženija težišta stanovanja, centre obrazovanja, zdravstvene centre, železničke stanice."U prvoj fazi se moraju kompletirati ključne i najskuplje stanice i čvorišta i savladati glavne prepreke kao što je reka Sava", poručuju sa tog fakulteta. GRF naglašava da je jedino ispravno rešenje ono u kome će prva faza metroa spojiti centre starog i novog dela grada. "Ovaj stav Fakultet ne može promeniti", naveli su.Prema mišljenu GRF-a, optimalan koridor za prvu liniju je Istočni obod Zemuna - Opština Novi Beograd - Centar grada - Bulevar Kralja Aleksandra. Ocenjuju da je jasno da je to urbanistička i saobračajna kičma grada."Izlaženje u susret privatnim investitorima"GRF smatra da "investicija ove veličine se sme praviti kompromis između privatnog i narodnog inetersa"Kako su ocenili najznačajnijim delom planirane trase prve linije povezuju se područja namenjena privatnim investitorima, sa nedovoljno jasnim planovima razvoja, kao što su Beograd na vodi, zaleđe Luke Beograd i Ada Huja. Sa druge strane, GRF, navodi da trasa ne povezuje ni glavne gradske centre, ni železničku stanicu, ni Klinički centar, ni centre obrazovanja, niti u širem smislu postiže realnu vezu sa Beovozom. "Investicija je takva da izlaženje u susret privatnim interesima ni sa čim ne može biti uzvraćeno. Kompromis sa tim ineteresima rezultiraće trajnom poremećenom funkcijom delova ili čak celine metro sistema", poruluje GRF. "Vukov spomenik" i "Prokop" moraju biti uključeni u metro sistem u najranijim fazamaStanice BG Voza "Prokop", "Vukov Spomenik", Klinički centar Beograda i Bulevar Kralja Aleksandra, prema mišljenju Građevinskog fakulteta, moraju biti uključene u mrežu metroa u narajnijim fazama. GRF ocenjuje da je napuštanje veze metro sistema sa sistemom Beovoza u stanicama Vukov spomenik "velika greška". Takođe, navode da je železnika stanica "Prokop" pripremljena za upravan dolazak metro linija sa severa, sa eventualnim račvanjem prema jugoistoku i jugozapadu. "Ne možemo da shavtimo da u momentu kada se gradi brza pruga ka Novom Sadu i Budimpešti, ujedno ne postoji ideja adekvatne veze metroa i stanice Prokop. Potpuno je neprohvatljivo da se povezivanje Prokopa sa metroom odlaže za završnu fazu".Za Građevinski fakultet je neprihvatljivo i da se linija metroa iz Bulevara Kralja Aleksadnra premešta u Južni bulevar samo da se ne bi duplirale metro i trmavajske linije. "Sam obrađivač plana, unutar dokumentacije za Rani javni uvid, navodi nesporni priroritet koridora Bulevara Kralja Aleksandra koji je izražen brojem potencijalnih korisnika metroa, visokoškolskih i srednjoškolskih ustanova. To je jedan od razloga zbog kojeg Bulevarom Kralja Aleksandra i saobraća tramvaj, a ne Južnim bulevarom", navodi se. Prednost ovog koridora je i postojanje Beovoza (u varijanti sa Južnim Bulevarom pod saobraćajem bi se morala graditi stanica Beovoza u Makenzijevoj). Građevinski fakultet objavio je primedbe koje se odnosne na plansku osnovu, ciljeve i metodologiju odlučivanja, koncept metro mreže, položaj trasa, faznu gradnju."Ova investicija kasni, po mnogim kriterijumima čak četiri decenije, investicija je za Beograd i Srbiju ogromna, a pogrešni koraci u planiranju i realizaciji imali bi nesagledive posledice, finansijske, saobraćajne, ekološke, urbabističke i druge", poručio je Građevinski fakultet. Ako se metro bude gradio prema trenutno predloženom rešenju, sve do izgradnje linije tri, pokrivensot grada metroom biće veoma slaba, naglašavaju.GRF navodi da teritorija južno autoputa sa obe strane Save, sa izuzetkom uskog koridora Radničke ulice, ostaje van dohvata metroa. Naročito se skreće pažnja na slabu pokrivensot grada metroom nakon izgradnje prve linije. "Građevisnki fakultet niti želi, niti može da se nađe na strani koja će Novom Beogradu poručiti kako će i u drugu polovinu 21. veka možda morati tramvajem".
Prijava radnika na dan: Šta bi dobili radnici, a šta poslodavci
Ako planirate da angažujete ženu na nekoliko dana da vam čuva dete ili radnika da vam sutra oreže voćnjak, a želite da ih brzo, na klik, elektronski prijavite, nećete moći da ih angažujete duže od 15 dana u ...
Šefe, ne želim da budemo prijatelji
Nije neuobičajeno da se sprijateljite sa svojim kolegama, a mnogi radnici prate jedni druge na društvenim mrežama. Ali, šta se dešava kada zahtev za prijateljstvo stigne od šefa? Ispostavilo se da su radnici nervozniji kada otvaraju ta vrata svog ličnog života, sledi iz studije čije je rezultate objavila Harvard poslovna škola. Rezultati studije pokazali su da se učesnici osećaju manje prijatno u povezivanju sa svojim šefovima. Smatraju da je rizično pokazati "drugu stranu" sebe menadžerima sa kojima moraju da se suoče u kancelariji u ponedeljak ujutro, kaže istraživačica Lakshmi Ramarajan.„Možda ste pozvali svog šefa u svoju kuću, ali ga nećete pozvati na zabavu u Vegasu, a to su slike koje će videti na Fejsbuku“, kaže Ramarajan. Šefovi bi trebalo da budu svesni da podređeni često oklevaju u povezivanju s njima i trebalo bi pažljivo da razmotre hoće li dovesti u neprijatnu situaciju kolegu kojem su poslali zahtev za prijateljstvo, kaže Ramarajan.Kao što je jedan učesnik u studiji primetio nakon što je od menadžera dobio zahtev za prijateljstvo, „osećao sam se kao da [moj šef] pokušava da izgleda kao kul, ali sam se takođe brinuo da me špijunira.“Ljudi se povezuju sa srdačnim kolegamaPrema istraživanju, radnici su izbegavali kolege koje su u stvarnom životu smatrali odbojnim.Rezultati studije pokazali su da su zaposleni spremniji prihvatiti zahteve za prijateljstvo od ljudi za koje smatraju da su srdačni i spremni da otkriju više, uključujući i one koji već mnogo govore o svom ličnom životu u kancelariji.Konkretno, radnici su bili otvoreniji za povezivanje u sledećim slučajevima:Žene: Učesnici su izjavili da je osam puta veća verovatnoća da će se povezati sa šeficama za koje smatraju da su "tople" i srdačne na radnom mestu nego sa ženama koje nisu. I imali su četiri puta veće šanse da se povežu sa takvim ženama nego sa prijateljski nastrojenim muškim kolegama. Sve u svemu, učesnici su imali dvostruko veću verovatnoću da se povežu sa koleginicama nego sa kolegama muškarcima.Vršnjaci na radnom mestu: Učesnike su privukli vršnjaci, posebno oni za koje su smatrali da su topli i voljni da podele detalje iz svog ličnog života. Na primer, jedan učesnik je ovako opisao srdačnog kolegu: „Njegova supruga je upravo rodila dete i on je trenutno najsrećniji momak na svetu. Zato objavljuje mnogo fotografija beba i supruga na Fejsbuku, sve vrlo slatke i šarmantne. ”Bežanje od muških šefova„Ljudi su podjednako oklevali da se povežu sa muškim šefovima, bez obzira da li su razmenjivali podatke o svom ličnom životu ili ne, kao što su to bili i sa šeficama koje nisu delile informacije o svom ličnom životu“, kaže istraživačica Lakshmi Ramarajan. „Ali šefovi koji su bili otvoreni i razmenjivali informacije o sebi imali su veću verovatnoću da se povežu sa podređenima na Fejsbuku. To je to zato što ljudi gledaju na žene koje dele lične podatke kao na tople."
Kako Srbija da dekarbonizuje svoj elektroenergetski sistem?
Portal Klima 101, u saradnji sa članicama Klimatskog foruma, organizije u utorak 5.oktobar u 18 časova online tribinu "Kako Srbija može da dekarbonizuje svoj elektroenergetski sistem?" na FB strani Green Fest Beograd.Teme:Kakvo je trenutno stanje domaćeg elektroenergetskog sistema?Koje konkretne korake Srbija treba da preduzme u narednih 10 godina kako bi na pravi način započela energetsku tranziciju i da li će u tome uspeti? Učesnici:Prof. dr Nikola Rajaković, predsednik Saveza eneretičara SrbijeAleksandar Macura, programski direktor RES FondacijeNikola Stamenov, direktor razvoja, CWP GlobalNemanja Milović, osnivač, Klima101, predstavnik mreže organizacija „Klimatski forum”Kontakt: Nemanja Milović, 064 2402 885, e-mail n.milovic17@gmail.com Analiza računa za struju: Velika razlika između obračunske i angažovane snage Sagorevanje fosilnih goriva radi proizvodnje električne i toplotne energije vodeći je izvor emisija ugljen-dioksida i dovodi do globalnog zagrevanja i klimatskih promena. Planeta je u ovom trenutku toplija za oko 1,1 °C u odnosu na predindustrijski period, a izveštaji Međuvladinog panela za klimatske promene upozoravaju da bi u slučaju zagrevanja većeg od 1,5 °C došlo do ozbiljnih posledica.U poslednjih nekoliko godina došlo je do preokreta i mobilizacije država u cilju borbe protiv klimatskih promena. U ovom trenutku države koje zbirno kreiraju preko 70% svetskog BDP-a (među kojima su i najveće SAD, Kina i EU) imaju ciljeve dostizanja neto-nultih emisija CO2 do sredine 21. veka. Prvi korak na tom putu je dekarbonizacija elektroenergetskog sistema i napuštanje uglja kao energenta koji najviše doprinosi klimatskim promenama. U 2020. pomoću uglja se u Evropskoj uniji proizvelo tek oko 13% električne energije, dok je Srbija jedna od zemalja sa najvećim udelom uglja u proizvodnji struje sa približno 70%. Napredak na polju obnovljivih izvora energije i pad cena u poslednjih 10 godina su doveli do toga da je električna energija proizvedena pomoću sunca i vetra sada cenovno konkurentna fosilnim gorivima na velikom broju svetskih tržišta, što je olakšalo energetsku tranziciju.Tribina se sprovodi u okviru programa EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske preko Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida).
Računi za struju u Italiji skočili 30 odsto za nedelju dana
Računi za električnu energiju u domaćinstvima u Italiji će se povećati za 29,8 odsto, za prosečnu porodicu, dok će rast cena računa za gas ići do 14,4 odsto, potvrdilo je regulatorno telo za energiju Arera u saopštenju prošle nedelje.Domaćinstva i preduzeća u Italiji od petka plaćaju veću cenu za električnu energiju i gas, prenosi The Local. Nove nacionalne tarigfe stupile su na snagu u petak, na početku četvrtog kvartala 2021. godine.Do povećanja je došlo usled rasta troškova energije u Evropi, ali i šire.Solarna energija sve isplativija, u Srbiji skupa zbog fid-in tarifa Rast cena koji se prelio na potrošače Italije, mogao je da dostigne i 45 odsto, da nije bilo intervencije Vlade.Italijanska Vlada prošle nedelje je najavila mere teške tri milijarde evra koje imaju za cilj da ograniče nagli rast cena energije za potrošače. Italija, koja troši ogromne količine gasa, visoko je zavisna od uvoza. Oko 40 odsto primarne energije koja se koristi u Italiji je gas, dok je u Francuskoj udeo gasa 15 odsto. Obnovljivi izvori energije prošle godine postali dominantni u EU Evropska unija se suočava sa uzletom cena energije u trenutku kada se ekonomija oporavlja od pandemije koronavirusa, a zalihe prirodnog gasa su na zabrinjavajuće niskom nivou. Potrošači iz Italije plaćaju neke od najskupljih cena elektrilčne energije u Evropi, sa prosečnom cenom koja je već sada 145,3 evra za megavat po satu.
Grad Zrenjanin oglasio prodaju zemljišta u Ečkoj
Komentarišući taj oglas, Dušan Kokot iz zrenjaninske nevladine organizacije Građanski preokret, kaže za Novu ekonomiju da se kroz papire i procedure se formalno provlače unapred postignuti dogovori između vlasti i Linglonga:Gotovo sam siguran da je i početna cena dogovorena i da će se pojaviti samo jedan ponuđač – Linglong, i da će ponuda te kompanije biti prihvaćena. Javni oglas je samo zadovoljavanje forme.
-615x345.jpg.webp)
Nebojša Bjelotomić novi direktor Inicijative „Digitalna Srbija“
Nebojša Bjelotomić danas stupa na poziciju direktora Inicijative "Digitalna Srbija", nevladine i neprofitne organizacije sa ciljem strateškog razvoja jake i globalno konkurentne digitalne ekonomije u Srbiji, navodi se u saopštenju.Bio je i jedan od prvih članova Skupštine Inicijative "Digitalna Srbija", ima skoro 20 godina iskustva na različitim liderskim pozicijama u kompanijama u digitalnom ekosistemu Srbije, a u prethodnoj godini se angažovao i kao aktivni mentor i investitor koji podržava razvoj domaćih startapa.Samo u poslednjih nekoliko meseci kao poslovni anđeo podržao je domaće startap timove u njihovim naporima za širenje na svetskom tržištu i direktno učestvovao u dve investicije ukupne vrednosti od pola miliona evra.Nebojša Bjelotomić je rođen u Beogradu, a diplomirao je kao stipendista Bostonskog univerziteta u oblasti biomedicinskog inženjeringa. Karijeru je započeo u jednom američkom startapu, a nakon povratka u Srbiju radio je u IBM-u, zatim i u Fujitsu Siemensu gde je vrlo brzo došao do pozicije sa koje je vodio poslovanje u celom regionu.Paralelno je nastavio svoje usavršavanje magistraturom u oblasti menadžmenta i marketinga i postao direktor kompanije Printec koja se bavi razvojem rešenja za automatizaciju finansijskih transakcija, da bi poslednjih pet godina proveo na mestu direktora kompanije Saga koja je u tom periodu zabeležila značajan rast, a pored učvršćivanja pozicija u tradicionalnim oblastima, nadgledao je razvoj segmenta za veštačku inteligenciju i data science. "Pred Inicijativom 'Digitalna Srbija' je izuzetno uzbudljiv period u kome će naši članovi moći da, po ko zna koji put, upotrebe ne samo kompanijske resurse, znanje i iskustvo, već i ličnu motivaciju svojih lidera i njihovu mrežu kontakata kako bi podržali razvoj digitalne ekonomije naše zemlje. Ubeđen sam da će Nebojša Bjelotomić sa velikim uspehom nastaviti da krči put na kome smo već odneli mnogo pobeda i punim srcem živeti veliku ideju koja nas je okupila", kaže Branko Milutinović, predsednik Upravnog odbora organizacije.Na mesto direktora Inicijative "Digitalna Srbija" Bjelotomić dolazi umesto Nebojše Đurđevića koji je na toj poziciji proveo tri godine, a koji će u narednom periodu blisko sarađivati sa Bjelotomićem, nastaviti da aktivno učestvuje u daljem radu organizacije i doprinosi svojim iskustvom i domenskom ekspertizom kao savetnik Upravnog odbora za strateška pitanja.
KRIK: Dokazano da je Mali bio vlasnik 24 luksuzna apartmana
Sadašnji ministar finansija i bivši gradonačelnik Beograda Siniša Mali bio je vlasnik 24 luksuzna apartmana na bugarskom primorju, dokazuju dokumenta do kojih su novinari KRIK-a došli u okviru međunarodnog projekta „Pandorini papiri“. Kada su 2015. godine novinari KRIK-a i novinarske mreže OCCRP otkrili da je tada moćni gradonačelnik Beograda Siniša Mali kupio 24 luksuzna stana u bugarskom letovalištu „Sveti Nikola“ na obali Crnog mora, on je bio besan na medije. Novinare KRIK-a optužio je da lažu. Siniša Mali dobio meru javne osude zbog plagiranog doktorata „Ukoliko utvrdite da sam vlasnik bilo kojeg od ovih stanova, svi su vaši. Dobićete ključ istog trenutka“, rekao je novinarima KRIK-a na vanrednoj konferenciji koju je organizovao upravo zbog ovog istraživanja.Otkriće da je Mali kupio ove nekretnine izazvalo je burne reakcije u javnosti. Njihova vrednost iznosila je oko pet miliona evra – višestruko je premašivala legalne prihode Malog, kako u svom tekstu navodi KRIK.Mali je priznao da je kupio jedan stan, onaj čije se vlasništvo vodilo na njegovo ime. Tvrdio je, međutim, da ne stoji iza dve ofšor kompanije, „Brigham Holding & Finance Inc.“ i „Etham Invest & Finance Corp.“ koje su kupile preostala 23 apartmana. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić godinama brani svog bliskog saradnika od sumnji da je umešan u korupciju, takođe tvrdeći da je KRIK slagao. „Imam apsolutno poverenje u ministra Sinišu Malog“, rekao je Vučić ranije ove godine. „Podsetiću na sve laži o njemu, o 24 stana u Bugarskoj, političari koji su tu kampanju vodili su lagali, mediji su lagali.“KRIK: Oduzeto šest bugarskih apartmana koje je kupio Siniša Mali Sada, šest godina kasnije, u međunarodnom projektu „Pandorini papiri“ koji predvodi Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ), pojavila su se dokumenta procurila iz agencije za osnivanje ofšor firmi „Trident Trust“, čiji je Mali bio klijent, a koja su dokaz da je Mali definitivno bio vlasnik dve ofšor kompanije i apartmana u Bugarskoj, piše KRIK.U Pandorinim papirima i Bler i ĐukanovićMilioni dokumenata koji su procurili iz 14 agencija za osnivanje ofšor kompanija otkrivaju tajne 35 sadašnjih i bivših svetskih lidera i više od 330 funkcionera iz preko 90 država. Novinarsko istraživanje zasnovano na ovim dokumentima, „Pandorini papiri“, otkriva sakrivene poslove kralja Jordana, predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, Ukrajine, Kenije i Ekvadora, premijera Češke i bivšeg premijera Velike Britanije Toni Blera, prenosi KRIK.Milo i Blažo Đukanović su 2012. godine sklopili tajne ugovore o upravljanju njihovom imovinom skrivajući se iza komplikovane mreže povezanih kompanija iz Velike Britanije, Švajcarske, Britanskih devičanskih ostrva, Paname i Gibraltara, piše crnogorski MANS.Sin Predsjednika Crne Gore je iskoristio tu strukturu da formira i dve skrivene kompanije sa ćerkama firmama u Londonu i Crnoj Gori.Od poplava će nas štititi i IT firma povezana s vlastima, ministarstvo uklanja dokumentaciju Skrivenu imovinu ima i bivši britanski premijer Toni Bler, pokazuju „Pandorini papiri”. On i supruga su 2017. godine posredstvom ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva postali vlasnici zgrade u Londonu vredne oko 7,6 miliona evra.Papiri ukazuju na to da je Toni Bler, koji je bio diplomata na Bliskom istoku nakon što je 2007. godine prestao da bude premijer, sa suprugom kupio ofšor kompaniju od porodice bahreinskog ministra industrije i turizma Zajeda bin Rašida al Zajanija. Time što je kupio kompaniju a ne direktno zgradu, bračni par Bler izbegao je da plati porez na imovinu od oko 340.000 evra, piše KRIK.
Vlasnik trgovine Gomex: Sve više radnika na bolovanju
U trgovini je danas teško naći radnike i najteže je u velikim gradovima, kaže za Novu ekonomiju Goran Kovačević, vlasnik trgovinske firme Gomex koja zapošljava 2.500 radnika.Osim toga, problem je što raste stopa bolovanja zbog korona virusa i svakodnevno poslovanje otežavana nam nedostatak radne snage u prodavnicama, kaže on. “Veliki broj radnika otvara bolovanje, trenutno u našoj kompaniji je oko 15 odsto radnika na bolovanju zbog korone. Veoma je teško u takvoj situaciji odmah naći radnike, što nam stvara velike probleme u poslovanju. I od kada se povećao broj zaraženih i opet pogoršala epidemiološka situacija u našem sistemu imamo nekoliko prodavnica koje ne rade puno radno vreme”, kaže Kovačević za Novu ekonomiju.Za razliku od prošle pandemijske godine kad je povećan promet u trgovinskom sektoru i kad su građani panično kupovali namirnice, kako on kaže, trenutno je potrošnja stabilna. Tokom pandemije specifično je bilo to što se smanjio broj kupovine a povećala se vrednost potrošačke korpe i bila je preterana potražnja za hemijskim sredstvima i osnovnim životnim namirnicama.“Potrošnja je stabilna ništa drugačije se ne dešava, prošle godine je bila nenormalna situacija i zbog toga ne upoređujemo rezultate sa prošlom godinom nego sa prethodnom”, navodi Kovačević.U prodavnicama Gomex, prošle godine zbog povećane potražnje promet je porastao osamnaest odsto, dok ove godine, prema njegovoj oceni, neće biti tako.BONUS VIDEO:Olivera Bojić
Nova doplatna poštanska marka za opremanje Hrama Svetog Save
U periodu od 11. oktobra do 11. decembra naplaćivaće se doplatna poštanska marka "Izgradnja Spomen-hrama Svetog Save" u iznosu od 10 dinara na sve poštanske pošiljke u unutrašnjem saobraćaju, osim na pošiljke novina i časopisa.Sredstva koja se prikupe namenjena su za finansiranje unutrašnjeg tehničko-tehnološkog opremanja Spomen-hrama Svetog Save. Doplatna marka "Izgradnja Spomen-hrama Svetog Save" izdaće se u tiražu od 7,6 miliona komada. Za Hram Svetog Save još 720 miliona od državeZa izgradnju i uređenje Hrama Svetog Save u Beogradu krajem avgusta je prebačeno 720 miliona dinara iz budžetskih rezervi, prvobitno namenjenih za subvencije privatnim preduzećima radi ublažavanja posledica koronavirusa.Sredinom aprila Srpska pravoslavna crkva dobila je 1,7 milijardi dinara iz budžetskih rezervi za završetak radova na Hramu Svetog Save, pisala je Beta. Iz državnog budžeta do 2020. godine u taj hram je uloženo 43 miliona evra.Vlada daje dodatnih 116 miliona dinara za Hram Sv. Save
Srbija naručuje jarbol od 45 metara za granicu sa Bugarskom
Republička direkcija za imovinu raspisala je tender za izgradnju i ugradnju 45 metara visokog jarbola na graničnom prelazu Gradina u Dimitrovgradu. Procenjena vrednost javne nabavke je 11 miliona dinara. U opisu posla navodi se da je potrebno "izraditi i postaviti jarbol visine 45 metara, za nošenje zastave dimenzija 6x10 metara sa Projektom za izvođenje". Potrebno je i da izabrani ponuđač demontira postojeći jarbol koji je visok 12 metara. Novi jarbol treba da bude osvetljen na način da zastava bude prepoznata u noćnim uslovima, navodi naručilac. Rok za završetak radova je 90 dana od dana uvođenja u posao. Za zamenu jarbola potrebno je i da investitor pribavi saglasnost od Ministarstva unutrašnjih poslova. Rok za podnošenje ponuda je 18. oktobar.
Evropske svinje obaraju cenu domaćih
Proizvodjači tovnih svinja u Srbiji ocenjuju da su mogućnosti za izvoz svinjskog mesa u Evropu skoro nikakve jer su, zbog viška tog mesa, na evropskom tržištu i cene niže nego na domaćem, pi&sc...