Najnovije

Svet

Ruske avio-kompanije obustavljaju letove ka bivšoj Jugoslaviji

Ruski avio-prevoznici obustavili su letove ka zemljama bivše Jugoslavije jer je veći deo Evrope, uključujući Hrvatsku, Sloveniju i Severnu Makedoniju uveo zabranu preleta za avione koji su u ruskom vlasništvu,  koji su registrovani u Rusiji ili su pod ruskom kontrolom, piše Ex-Yu Aviation. Obustava letova će uticati na usluge Aeroflota ka Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, kao i na usluge kompanije Nordwind erlajns ka Beogradu, Zagrebu i Skoplju.Ruski nacionalni avio-prevoznik juče je obavio poslednje letove ka Zagrebu i Beogradu, pri čemu je povratni let iz Beograda išao preko Grčke, Turske i Kazahstana kako bi izbegao veći deo evropskog vazdušnog prostora. Let od Beograda do Moskve trajao je preko pet sati, umesto uobičajenih dva i po sata.   

Srbija

Radnici Tigra iz Pirota održali štrajk upozorenja

Radnici u kompaniji „Tigar Tajers“ u Pirotu obustavili su juče rad u trajanju od jednog sata, na poziv fabričkog sindikata "Nezavisnost" koji traži povećanje plata i njihovo redovno usklađivanje sa rastom cena, piše u saopštenju UGS Nezavisnost.Predsednik "Nezavisnosti" u kompaniji Goran Jovanović rekao je da je protest protekao bez problema, da su se pridružili i radnici koji nisu članovi tog sindikata, te da nije bilo nikakvih pritisaka poslodavca. Dejan Manić, proizvođač kraljevske pirotske kobasice: Fali nam meso "Štrajk upozorenja smo organizovali nakon što smo bezuspešno zahtevali povećanje zarada za 20 odsto. Izračunali smo da su naše zarade za poslednjih desetak godina realno opale za približno 40 odsto, a smatramo i da su zaposleni veoma zaslužni za odlične poslovne rezultate kompanije”, objasnio je Jovanović za portal UGS Nezavisnost.On je dodao da pored jednokratnog povećanja zarada, "Nezavisnost" traži i da se plate usklađuju sa rastom cena na malo kako bi se zaštitio životni standard radnika i nihovih porodica. Linglong dobio saglasnost za deo fabrike u Zrenjaninu Prema računici sindikata "Nezavinost", prosečna januarska plata radnika u proizvodnji iznosila je oko 77.000 dinara. To je bila ukupna plata za 24 redovne dnevne smene, plus tri smene tokom prazničkih dana i četiri noćne smene, sa još dve dnevnice za rad nedeljom.“Nismo mi u Nezavisnosti nerealni u svojim zahtevima jer znamo da je naša kompanija prošle godine imala prihod od sto miliona evra, što je znatan skok u odnosu na 2020. godinu. Takođe, znamo da se više od 90 odsto proizvodnje izvozi, kao i da je kompanija poslednjih godina investirala nekoliko stotina miliona evra u proširenje kapaciteta, zbog čega je i nama drago. Ali, zašto bi onda stagnirale zarade radnika”, ističe Jovanović.Kompanija “Tigar Tajers” posluje u sastavu francuske grupacije „Mišlen“ i u Pirotu zapošljava približno 3.600 radnika u stalnom radnom odnosu i još oko 600 radnika angažovanih preko agencija po ugovorima na određeno vreme. Po vrednosti izvoza, pirotska kompanija je na četvrtom mestu u privredi Srbije, piše u saopštenju.

Srbija

Osnovan pravni tim za pomoć žrtvama nasilja u porodilištima

Tri pravnice, Marina Mijatović, Ivana Soković Krsmanović i Jelena Stanković, su formirale tim za pomoć ženama koje su žrtve nehumanog postupanja u ginekološko-akušerskim ustanovama, objavio je portal Mašina.Žene koje žele da se obrate novoformiranom pravnom timu mogu to da učine na adresu koracizena@gmail.com do prvog aprila 2022.Pandemija pogoršala uslove u srpskim porodilištima Podsetimo, istraživanje o iskustvima žena na porođaju u Srbiji koje je sproveo Centar za mame pokazalo je da 73% žena nije učestvovalo u donošenju odluka na svom porođaju, 74% nije ostvarilo pravo na punu informisanost, a čak 96% žena nije bilo ponuđeno vodom u toku porođaja.trećine učesnica ovog istraživanja je odgovorilo da je bilo nezadovoljno atmosferom u porodilištu, a mogućnost da biraju kako žele da se porode je imalo samo dve petine porodilja. Velikoj većini žena je onemogućeno da se kreću pred porođaj, kao i da zauzmu položaj koji im najviše odgovara.Žene se žale na grubost, nedostatak empatije medicinskog osoblja i nedostatak privatnosti. 

Srbija

Rok za dostavljanje finansijskih izveštaja 31. mart

Novim Zakonom o računovodstvu najavljen je novi model finansijskog izveštavanja, koji podrazumeva razdvajanje finansijskih izveštaja od dokumentacije, a prvi rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za prošlu godinu je 31. mart 2022. godine, umesto 28. februar kao do sada.Zakon će se primenjivati počevši od finansijskih izveštaja za 2021. godinu.Neke od novina su i obaveza dostavljanje dokumentacije samo za obveznike revizije i uvođenje novih dokumenata za određene grupe obveznika, uvođenje tzv. korigovanog finansijskog izveštaja koji mogu da dostavljaju obveznici revizije.Iz Agencije za privredne registre nedavno su najavili da će najkasnije do 30. septembra 2022. godine biti objavljeni svi ispravni, ali i neispravni finansijski izveštaji i dokumentacija.Izveštaji će biti objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre.S obzirom na to da se finansijski izveštaji dostavljaju isključivo elektronskim putem, zakonski zastupnici treba da provere ispravnost kvalifikovanog elektronskog sertifikata, kako bi na vreme obezbedili njegovu validnost.LIKVIDACIJA FIRME PO KRATKOM POSTUPKU OD 2022. GODINE

2022

Šta nam poručuju zelene etikete s polica dm drogerija

Kompanija dm drogerie markt, poznata po ponudi brojnih robnih marki iz održivog razvoja, počela je da obeležava takve proizvode posebnim zelenim etiketama, kako bi naglasila dodatnu ekološku vrednost proizvoda koje svakodnevno koristimo i tako pomogla potrošačima da ih lakše uoče na mestu kupovine. Osim zelenih etiketa – kojima je dm dodatno oplemenio kupovne navike ističući proizvode iz održivog razvoja, i omogućio potrošačima da tokom kupovine svesno sami odlučuju u korist eko-proizvoda iz širokog asortimana – dm je istovremeno uveo i novi koncept UVEK POVOLJNO, kojim kompanija nastoji da promoviše dugoročno isplativu kupovinu.Kompanija dm iz godine u godinu nastavlja svoj put u pravcu održivog razvoja, negujući vrednosti kao što su humanost, savesnost i očuvanje životne sredine. Kontinuiranom štednjom prirodnih resursa, pažljivim odabirom sirovina, odgovornim odlaganjem otpada, kao i brigom o životinjama, dm čini svoje poslovne procese održivijim i savesnijim.Zelenim etiketama označene su upravo neke ili sve od tih karakteristika kako bi kupci bili informisani o proizvodima s ekološkom vrednošću, odnosno zelenijim alternativama. Proizvodi koji su označeni barem jednim od priznatih održivih pečata od sada se označavaju zelenom etiketom. Na ovaj način istaknuti su proizvodi s organskim sastojcima, prirodna kozmetika, organska hrana i ekološki proizvodi za domaćinstvo. Na mnogim zelenim i standardnim etiketama mogu da se pronađu i dodatne informacije koje olakšavaju kupovinu – posebno potrošačima koji se hrane veganski ili koji su netolerantni na određene sastojke iz hrane. Svrha je da se kupcu ponudi brza preglednost određenih ključnih informacija o proizvodima.Da podsetimo: pored zelenih etiketa, u dm-u se od početka godine nalazi skoro 10.000 proizvoda označenih crvenim etiketama, a znatan je broj onih koji spadaju u obe kategorije. Crvene etikete upućuju na proizvode u okviru koncepta UVEK POVOLJNO, koji podrazumeva uvođenje dugoročno povoljnih cena umesto ponude popusta i akcija, pružajući garanciju da se cene neće menjati najkraće četiri meseca. Na polju održivog razvoja, dm uspešno nastavlja i treći ciklus projekta Zasadi drvo, najveće akcije pošumljavanja u Srbiji. U okviru ovog projekta do sada je zasađeno više od 250.000 sadnica, a pokretači ove inicijative dm i Adria Media Group najavljuju nove rekordne akcije koje će doprineti izgradnji zdravijeg životnog okruženja za sve nas i za generacije koje dolaze. 

Srbija

Građanski preokret traži obustavljanje projekta za otpadne vode u Zrenjaninu

Javna rasprava i prezentacija projekta izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda grada Zrenjanina održaće se 28.02.2022. godine s početkom u 12 časova, u sali Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u Novom Sadu.Podnosilac projekta je arapska firma Metito preko svog lokalnog predstavnika Begej water doo Beograd.Posao izgradnje prečistača otpadnih voda arapskom Metitu Grad Zrenjanin je dodelio po hitnom postupku, neposrednom pogodbom, bez javne rasprave i bez međunarodnog tendera.U pitanju je politički oktroisan i netransparentan posao s velikim potencijalom za koruptivne radnje.Projekat izgradnje postrojenja koji je na javnoj raspravi sadrži značajan broj spornih delova i manjkavosti.Tokom prethodnih dana 32 člana Građanskog preokreta je uputilo primedbe na podneti projekat, a delegacija Građanskog preokreta će pokušati da iznese primedbe Udruženja na samoj javnoj raspravi.Primedbe se odnose na nepostojanje idejnog rešenja, nedovoljan kapacitet postrojenja, upotrebu neproverenih i nepouzdanih podataka, nejasna i neprecizna rešenja u procesu prerade otpadnih voda, neprikazivanje uticaja otpada na životnu sredinu i slično.Građanski preokret zahteva da Pokrajinski sekretarijat odbaci podnetu studiju, a da Grad Zrenjanin raskine štetni ugovor o izgradnji postrojenja za preradu otpadnih voda i taj posao započne na valjan način.Pozivamo sve zainteresovane građane i udruženja da uzmu učešća u javnoj raspravi koja se održava 28. februara u Novom Sadu.

Srbija

NALED traži ukidanje naknade za konverziju zemljišta

Ukidanje naknade za konverziju zemljišta, ubrzanje i pojednostavljenje postupka ozakonjenja i uvođenje eUputa tri su reformska prioriteta za 2022. godinu po izboru članova NALED-a. Novo 14. izdanje Sive knjige donosi 100 preporuka za smanjenje birokratije, navodi NALED. Zelene javne nabavke, uvođenje eAgrara, uspostavljanje onlajn registra neporeskih dažbina, uvođenje bezgotovinskog plaćanja svih taksi i naknada, uređivanje fleksibilnih oblika rada, izdavanje objedinjenog poreskog uverenja i upotreba e-otpremnica u prometu robe, nalaze se među deset prioriteta. Novina je i da su 22 preporuke označene tzv. EU bedžom i njihovo rešavanje doprinelo bi bržem približavanju evropskim standardima, od potrebe smanjenja opterećenja zarada, uvođenja instituta ličnog bankrota i uređivanja rada za strane poslodavce, usklađivanja postupaka deklarisanja i doniranja hrane do unapređenja upravljanja otpadnim vodama, uvođenja zelenog fonda i drugih tema važnih za zaštitu životne sredine. NALED: Ove godine milion dolara za razvoj digitalne ekonomijeKada je reč o reformama u prošloj godini, ocenjeno je da je sa 12 potpuno ili delimično sprovedenih predloga prethodnog izdanja Sive knjige očuvan tempo reformi  iz prethodnih nekoliko godina, a usvojeno je i nekoliko sistemskih reformi koje su važne za čitavu privredu.  "Veliki pomaci ostvareni su u oblasti finansija, kroz eFakture uvodi se jedinstveni elektronski sistem koji će unaprediti vidljivost transakcija i sigurnost naplate za oko 130.000 korisnika, dok će eFiskalizacija omogućiti evidentiranje prometa kod gotovo 200.000 obveznika u realnom vremenu, smanjiti prostor za sivu ekonomiju i doneti veću zaštitu potrošačima",  rekao je predsednik Izvršnog odbora NALED-a Dejan ĐokićPoručio je i da je resor poljoprivrede krenuo putem digitalizacije sa uvođenjem Centralnog registra objekata u poslovanju s hranom i usvajanjem zakonskog okvira za elektronsku registraciju više od 400.000 gazdinstava i prijavu za subvencije. Elektronska prijava poljoprivrednih gazdinstava počinje 1. julaU saopštenju NALED-a navodi se da su zasluge za najveći broj rešenih preporuka i ove godine pripale Ministarstvu finansija, a udeo predloga za taj resor je pao sa nekadašnjih 40 odsto na četvrtinu ukupnog broja."Sve veći broj izazova postavlja se pred ministarstva zaštite životne sredine i zdravlja, ali i druge sektore i nameću potrebu da svi jednako doprinesu reformama", navodi NALED.

Lifestyle

Nacionalni dan knjige, Nova ekonomija vam poklanja

Danas je Nacionalni dan knjige koji se obeležava od 2013. godine. Ujedno se obeležava i Dan Narodne biblioteke Srbije jer je 28. februara (po novom kalendaru) knežev sekretar i ustavopisac Dimitrije Davidović uputio pismo knezu Milošu o uređenju prve biblioteke. Narodna biblioteka Srbije osnovana je 1832. godine.Ovaj Dan ima za cilj da afirmiše kulturu čitanja, ali i sačuva pisanu reč.  Tim povodom, Nova ekonomija svojim čitaocima poklanja knjige. U komentarima na društvenim mrežama ispod ove objave označite sebe ili nekog kome biste poklonili knjigu. Evo koje knjige poklanjamo:1. Nečista krv, Borisav Stanković2. 24 sata u starom Rimu, Filip Metizak3. Horoskop, Miroslav Mika Antić4. Memoari kralja Milana (na srpskom jeziku).Pomoću softvera biramo dobitnike na kraju dana. Dobitnici preuzimaju knjige lično u redkaciji Nove ekonomije, Strahinjića Bana 31A u Beogradu. 

Srbija

Za oglašavanje u novinama Beograd namenio 75 miliona dinara

Sekretarijat za informisanje Grada Beograda raspisao je nabavku usluge oglašavanja u dnevnim listovima i nedeljnicima. Procenjena vrednost usluge, koja će trajati godinu dana, je 75 miliona dinara.Usluga podrazumeva objavljivanje obaveštenja, javnih prezentacija, javnih uvida, javnih poziva, konkursa, insertera u najmanje jednom dnevnom/nedeljnom listu. Oglasi se objavljuju za potrebe svih organa Beograda u toku jedne godine, pa je, kako se navodi, njihovo broj nemoguće precizno utvrditi.Neophodno je da dnevni listovi i nedeljnici izlaze na teritoriji Srbije i da svako njihovo izdanje sadrži aktuelne vesti o društveno-političkim temama u zemlji i svetu, sadržaje posvećene ekonomiji, kulturi i turizmu, piše u specifikaciji. U tenderskoj dokumentaciji je data specifikacija usluge za dnevne listove Blic, Kurir, Večernje Novosti, Politika, Danas, Srpski telegraf, Informer, Alo, 24 sata, i nedeljnike NIN, Vreme, Novi Magazin, Pečat, Nedeljnik, Ekspres. Novi tenderi Pošte Srbije, milioni za reklamiranje u novinama i na ViberuOkvirni sporazum se zaključuje na procenjenu vrednost javne nabavke, dok će se pojedinačni ugovori zaključivati do utroška finansijskih sredstava, a najduže za period od godinuUslov da ponuđač dobije ugovor je da je tokom period od najviše poslednje tri godine drugim privrednim subjektima pružao usluge oglašavanja u sredstvima javnog informisanja (dnevni listovi i nedeljnici)  u ukupnoj vrednosti od minimum 30 miliona dinara. Ponuđač treba da ima najmanje tri radno angažovana lica koja poseduju diplomu novinara, najmanje dva radno angažovana lica koja imaju najmanje pet godina iskustva u radu u medijima i marketing sektoru, najmanje dva radno angažovana lica koja imaju najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima korporativnih, najmanje tri radno angažovana lica koja poseduju diplomu dizajnera. Rok za podnošenje ponuda je 28. mart. Vlada propisala koliko državne pomoći mogu da dobiju mediji

Srbija

Centralna banka Rusije povećala kamatnu stopu na 20 odsto

Centralna  banka Ruske Federacije podigla je svoju glavnu kamatnu stopu sa 9,5 na 20 odsto i uvela kontrolu kretanja kapitala, piše Bloomberg. Ruske kamatne stope su na nivou najvišem u poslednjih 19 godina (od 2003. godine), a podignute su zbog zaštite od sankcija koje se toj zemlji uvode zbor rata u Ukrajini.Takođe, kako se navodi, brokerima je na Moskovskoj berzi privremeno zabranjena prodaja hartija od vrednosti čiji su vlasnici stranci. Međutim, ne navodi se na koje hartije od vrednosti se odnosi ta zabrana.Ruske vlasti su uvele obavezu koja se odnosi na izvoznike, koji sada moraju da menjaju svoje devizne prihode za rusku rublju.Ovi koraci, kako se napominje, predstavljaju najsnažnije mere koje je preduzela Rusija nakon poslednjih sankcija koje su joj uvedene od strane evropskih zemalja i Sjedinjenih Država.SAD i Evropska unija prethodno su najavile kako će Rusiji onemogućiti pristup većem delu kapitala vrednog 640 milijardi dolara koje je nameđunarodnom tržištu ruska centralna banka.Zapad uveo sankcije odabranim ruskim bankama, na tapetu i "zlatni pasoši"Ko finansira Putinov rat Ruska rublja već beleži pad od 26 odsto vrednosti u ofšor trgovini, zbog povlačenja investitora od Sidneja do Hong Konga. Na Moskovskoj berzi za jedan dolar može da se dobije 90 rubalja."Ruske vlasti moraju da spreče rasprodaju ruskih hartija od vrednosti kako bi sprečile paniku investitora koji njima trguju", rekao je strateg  nemačke Commerzbank Ulrih Liktmen (Leuchtmann).Prema njegovim rečima, taj potez je štetan na duge staze, ali će ga ruske vlasti povući jer postoji na rizik od još većeg kolapsa rublje.Kompanija S&P Global Ratings u petak je spustila kreditni rejting Rusije ispod investicionog, dok je Mudis Investors Service ocenjuje da je on još niži.Takođe, probleme donosi i isključenje nekih ruskih banaka iz međubankarskog sistema SWIFT koji omogućava bezbedna i brza prekogranična plaćanja.Centralna banka Rusije zabranila je ruskim brokerima trgovinu sa klijentima van Rusije. To se, međutim, odnosi samo na Moskovsku berzu, dok transakcije na ADR tržištu (American depositary receipts), kao i na otvorenom tržištu ne mogu da se zaustave, napisao je na tviteru Mihail Kotlov iz sedišta Norvibank u Moskvi.American depositary receipts (američke depozitne priznanice) su prenosive hartije od vrednosti koje izdaju američke banka kompanijama čije sedište nije u SAD.

Srbija

Ukrajincima više ne treba negativan test da bi ušli u Srbiju

Državljani Ukrajine mogu da uđu u Srbiji bez negativnog PCR testa, sekrtifikata o vakcinaciji ili potvrde o preležanoj bolesti COVID-19, piše u iznanama uputstva koje donosi ministar zdravlja.Uputstvo je izmenjeno 26. februara, a stupa na snagu od juče, kada je objavljeno u Službenom glasniku.Torlak prihodovao 2,5 miliona evra od testiranja na koronu Do sada, neke od pomenutih uverenja nisu morali da pokažu samo državljani Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Mađarske, Severne Makedonije i Crne Gore, kao ni strani državljani koji su u tranzitu kroz Srbiju.Svi ostali stranci imaju obavezu da prilikom ulaska imaju negativan test ili uverenje o vakcinaciji ili preležanoj koroni.Ukrajina je pod vojnim napadom Rusije od četvrtka 24. februara, a veliki broj Ukrajinaca napušta svoje domove. Pojedine procene su da će najmanje jedan milion izbeglica napustiti Ukrajinu zbog ruske invazije, piše Nju Jork Tajms.Promet PCR testova u Srbiji prošle godine najmanje 30 miliona evra

Srbija Osigurani depoziti

Depoziti Sberbank Srbija sigurni

 AIK Banka je dobila saglasnost Narodne banke Srbije i nadležnih regulatornih tela, čime je ispunila sve uslove za sticanje vlasništva nad Sberbank Srbija.Na ovaj način, AIK Banka će povećati svoje tržišno učešće u Srbiji na čak 9 odsto i sa vrednošću svoje nove bilansne aktive postati jedna od najznačajnijih banaka u našoj zemlji, a što je još važnije ovim će se dodatno obezbediti sigurnost depozita svih klijenata. Uspešnim završetkom procesa koji je iniciran prošle godine, AIK Banka će uvećati svoju klijentsku bazu za više od 180.000 fizčkih i pravnih lica, dok će ukupna aktiva bankarske grupacije porasti za 1,7 milijarde evra.- Jačanjem tržišne pozicije korak smo bliže ostvarenju našeg strateškog cilja da se pozicioniramo kao jedna od vodećih bankarskih grupa u regionu. Veličina naše aktive povećaće se na gotovo 4 milijarde, sa tržišnim udelom od 9 odsto, čime će AIK Banka, kao okosnica naše bankarske grupe, zauzeti šesto mesto na bankarskom tržištu Srbije. Širenje poslovanja će sigurno doneti brojne pogodnosti i za naše klijente, spajajući stručnost i tehnologiju obe banke, čime će kvalitet pružene usluge biti na najvišem nivou. AIK Banka ostaje posvećena daljem razvoju u cilju pružanja najkvalitetnijeg korisničkog iskustva našim postojećim i novim klijentima, čemu će svakako doprineti i dugogodišnje iskustvo zaposlenih Sberbanke kojima ovim putem, kao novom članu naše bankarske porodice, želim dobrodošlicu. Sigurna sam da ćemo sada, kao jedna velika i jaka banka, nastaviti sa uspešnim poslovanjem i poslovnom sinergijom od koje će najviše pogodnosi imati upravo naši klijenti i poslovni partneri - istakla je Jelena Galić, predsednica Izvršnog odbora AIK Banke.Predsednik Izvršnog odbora Sberbank Srbija Vladimir Bošković izrazio je zadovoljstvo istakavši posebno jasnu strategiju i viziju AIK Banke u pogledu daljeg razvoja.- Predstojeći proces preuzimanja i integracije je odlična vest za sve nas, budući da smo tokom proteklih meseci svi zajedno vredno radili na tome. Sberbank Srbija postaje deo AIK Banke kao jedne od kapitalno najsnažnijih, najlikvidnijih i izuzetno profitabilnih banaka na domaćem tržištu. Za nama je godina u kojoj smo ostvarili najbolji poslovni rezultat, uz značajan rast vrednosti kreditnog portfolija, ali isto tako i uz rast depozita od čak 30 odsto. U narednom periodu nas očekuje integracija, a uveren sam da ćemo i taj proces veoma brzo i uspešno kompletirati. Spremnost i volja za sinergijom postoji i na jednoj i na drugoj strani, a to je svakako najvažnije kada se dva uspešna tima integrišu u banku koja će u svemu biti još uspešnija – izjavio je Bošković. 

Svet

Zapad uveo sankcije odabranim ruskim bankama, na tapetu i „zlatni pasoši“

Zapadni lideri uveli su  dodatne finansijske sankcije Rusiji zbog napada na Ukrajinu, uključujući uklanjanje „odabranih ruskih banaka“ iz međunarodnog platnog sistema SWIFT. Očekuje se da će ove mere otežati njihovo međunarodno poslovanje. SWIFT je  međubankarska mreža za prekogranična plaćanja. Ovaj sistem omogućava da uplate iz inostranstva stignu brzo i bezbedno.Mere su bile deo šire  međunarodne podrške Ukrajini i pritiska na Moskvu zbog  vojnog napada Rusije na njenog zapadnog suseda. Ranije u subotu, u istorijskom preokretu politike, Nemačka objavila da će poslati Ukrajini 1.000 komada protivtenkovskog oružja i 500 protivvazdušnih projektila Stinger. Druge zemlje su takođe najavile povećanje vojne pomoći Kijevu.Nisu sve zemlje bile spremne da podrže ovu opciju, iako je ona sve vreme bila na stolu, poruka je koja je prethodnih dana stizala i iz Evrope i iz SAD.Razlog je to što izbacivanje Rusije iz SWIFT-a nanosi veliku štetu i Zapadu, čije kompanije, tj. banke, upravo preko ove mreže posluju sa bankama i kompanijama u Rusiji.Najviše su oklevale Nemačka, Italija i Francuska.Portparol nemačke vlade izjavio je da je reč o "tehnički teškom" potezu koji bi imao ogroman uticaj na transakcije Nemačke i nemačkih preduzeća u Rusiji, kao i na plaćanje energenata.Obavezujemo se da ćemo obezbediti da odabrane ruske banke budu uklonjene iz SVIFT sistema za razmenu poruka. Ovo će osigurati da ove banke budu isključene iz međunarodnog finansijskog sistema i naštetiti njihovoj sposobnosti da posluju na globalnom nivou“, rekli su čelnici EU.U odvojenom saopštenju, nemačka vlada je rekla da će se ta mera odnositi na „ruske banke koje su već sankcionisane od strane međunarodne zajednice i, gde je potrebno, na dodatne ruske banke“.Ukrajinska vlada je više puta zahtevala da Rusija bude isključena iz SVIFT-a, koji povezuje banke iz celog sveta i obrađuje milione plaćanja svakog dana.Nakon što je Putin u četvrtak započeo  rat protiv Ukrajine, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba izjavio je da svako ko sumnja da bi Rusiji trebalo da bude zabranjen SVIFT „mora da shvati da će krv nevinih ukrajinskih muškaraca, žena i dece takođe biti na njihovim rukama“.Ali neke zemlje, uključujući Nemačku, oklevale su  isključivanju Rusije iz međunarodne platne mreže,  zato što je koriste za plaćanje ruskog gasa, od kojeg su veoma zavisne.Čak i dok su najavljivali svoj potez, saveznici su i dalje radili na pronalaženju načina da ograniče  uticaj sankcija na cene energije. Ako bi uklanjanje ruskih banaka iz usluge finansijskog plaćanja sprečilo zemlju da prodaje naftu i prirodni gas, cene bi mogle da skoče jer će evropski kupci tražiti alternativne načine da nabave gas.Ko finansira Putinov rat Sjedinjene Države i Evropa su koordinirale sa SWIFT-om da vide da li postoje načini da se identifikuju energetske transakcije u sistemu i da li bi izuzeće određenih banaka ograničilo poremećaje u trgovini, rekao je visoki zvaničnik američke administracije na brifingu za novinare.„Ići ćemo instituciju po instituciju u smislu onih koji su uklonjeni sa mreže“, rekao je zvaničnik. „I mi ćemo ih birati veoma pažljivo kako bismo maksimizirali uticaj na Rusiju i minimizirali prelivanje na Evropu i EU i globalnu ekonomiju.U svom saopštenju, zapadni lideri su se takođe složili sa „restriktivnim merama koje će sprečiti rusku centralnu banku da rasporedi svoje međunarodne rezerve tako da prođu ispod radara sankcija“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.Visoki američki zvaničnik rekao je da Bajdenova administracija i njeni zapadni saveznici „razoružavaju Tvrđavu Rusiju“ sankcionisanjem ruske Centralne banke. „Mislim da ćete odmah videti kako zastrašujući efekat pada na ruski bankarski sektor čak i iznad onoga što se već dogodilo“, rekao je zvaničnik.Pored toga, rekli su da će se obračunati sa prodajom takozvanih „zlatnih pasoša“ bogatim ljudima povezanim sa ruskom vladom, pokrenuti transatlantsku radnu grupu za sprovođenje finansijskih sankcija i pojačati koordinaciju protiv dezinformacija.

Svet

Ko finansira Putinov rat

Evropske zemlje oklevaju da prestanu da kupuju naftu i gas od Rusije iz straha od ekonomskih posledica kod kuće, piše Politico.eu. Evropa zavisi od ruskog gasa, ali i ruske javne finansije počivaju na izvozu energenata.Ko plaća lovce i tenkove ruskog predsednika Vladimira Putina? Iste one zemlje EU koje kažu da žele da on zaustavi napad na Ukrajinu, zemlju koja je navodno njihov saveznik, ocenjuje ovaj ugledni medij.Ruski gas je činio 42 odsto evropskog uvoza gasa samo putem gasovoda. Isključivanje tog gasa bi stvorilo bolne ekonomske posledice za evropske zemlje koje se već bore sa visokom inflacijom.Sa vrednošću od 60,1 milijardu evra u 2020. godini, energija čini oko dve trećine evropskog uvoza iz Rusije. Najveći zavisnik od ruskog gasa je Nemačka, sa učešćemo od gotovo 50 odsto u kupovini gasa od ruskog Gasproma. Na drugom mestu je Italija sa učešćem od 20 odsto, nešto manje ima Turska. Srbija je pri dnu liste kupaca Gaspromovog gasa, sa učešćem od 1,4 odsto.Dok se oslanjanje na ruski gas često ističe, vrednost uvoza naftnih derivata je manja.Trgovina (i domaća i međunarodna) energentima je takođe veoma značajna za rusku ekonomiju i državne finansije, čineći skoro jednu petinu nacionalnog budžeta, navode preliminarni podaci za 2021.Trgovina sa Evropom je veliki deo toga. Izvoz minerala u Evropu (uključujući ugljovodonike) čini skoro polovinu ukupnog izvoza. Koliki deo te cifre ide direktno u državnu kasu, teško je izračunati, ali je jasno da predstavlja značajan doprinos.„Trenutno stanje na globalnom tržištu nafte i trenutna veoma, veoma visoka cena koju vidimo definitivno donose mnogo koristi Rusiji“, rekao je Mario Bikarski, ruski analitičar u The Economist Intelligence Unit. „Ovo je sve od velike koristi za ruske devizne rezerve, jer Rusija ima fiskalna pravila prema kojima svi prihodi iznad 43 dolara po barelu nafte idu u nacionalni državni fond.

Srbija

Objavljeni strateški partneri za novu obilaznicu oko Kragujevca

Vlada Srbije donela je odluku o izboru strateških partnera za izgradnju severne obilaznice oko Kragujevca. To je konzorcijum koji čine Srbijaautoput iz Beograda, Integral inženjering iz Niša. MHM projekt iz Novog Sada, Institut za puteve i DB inženjering, oba iz Beograda.Odluka je kako se navodi doneta u skladu sa važećim uredbama, kao i Zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.Integral Inženjering iz Niša, kako se dodaje, predstavlja ogranak istoimene firme iz Laktaša u Republici Srpskoj, koje posluje od 1989. godine.Kako je ranije preneo Glas Šumadije, osnovne obaveze strateškog partnera su: Izrada tehničke dokumentacije što podrazumeva Projekat za građevinsku dozvolu, Projekat za izvođenje i Projekat izvedenog objekta kao i izvođenje radova na izgradnji severne obilaznice oko Kragujevca.U Kragujevcu počela da radi platforma za veštačku inteligenciju Trasa budućeg državnog koridora je, kako se naglašava, od velikog značaja za putnu mrežu Republike Srbije.Severna obilaznica oko Kragujevca planira se kao saobraćajnica dužine oko 22,2 kilometara i prolazi kroz naselja: Cvetojevac, Novi Milanovac, Opornica, Poskurice, Divostin.Severna obilaznica planiranom trasom povezuje najznačajnije ulazno izlazne pravce: državne puteve Batočina – Kragujevac – Kraljevo, Kragujevac – Topola, Kragujevac – Gornji Milanovac i izlazni krak državnog puta Batočina – Kragujevac – Kraljevo, prema Kraljevu i Čačku.