Najnovije

Srbija

Šta su prosvetari tražili od države, a šta su dobili?

Zaposleni u obrazovanju u 2022. godini mogu da računaju na povećanje zarada za svega sedam odsto i to je jedini zahtev kome je država delimično izašla u susret. U novcu to znači da je osnovica sa 3.582 dinara porasla na 3.833, pa će početna plata nastavnika sa VII stepenom stručne spreme iznositi 66.393 dinara, odnosno biće uvećana za 4.343 dinara. Ukoliko je nastavnik i razredni starešina njegova zarada će biti dodatno uvećana za četiri odsto, odnosno za 2.655 dinara. Identično je i dodatno uvećanje za 10 godina staža (0,4 odsto po godini) pa će zaposleni sa VII stepenom, starešinstvom i 10 godina staža primati nešto preko 71.000 dinara. Što se tiče nastavnog osoblja sa VI stepenom, oni će mesečno zarađivati  57.040 dinara, odnosno 3.731 dinar više nego do sada.Ni pred usvajanje budžeta za 2022. država nije uvažila sindikate obrazovanja kao socijalne partnere. Sva četiri reprezentativna sindikata tražila su razgovore o povećanju plata, a njihov prvi zahtev bio je uvođenje platnih razreda od 1. januara u celom javnom sektoru. I to je jedino u čemu su sindikati bili složni. U svemu ostalom su demonstrirali tradicionalno nejedinstvo. Ovoga puta čak i oni koji su do juče nastupali zajedno. Zato su im se i zahtevi prema Vladi razlikovali.DOSIJE Koliko nas je koštala online škola Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) i dalje insistira na poštovanju Sporazuma, potpisanog 2015. godine posle velikog štrajka prosvetnih radnika, u kome je bilo predviđeno uspostavljanje platnih razreda od 1. januara 2016.- Unija se zalaže za odnos zarada 1:3 gde su minimalne plate za pomoćne radnike i tetkice (oko 35.000 dinara), dva bi bili administrativni radnici (primali bi oko 70.000), a koeficijent tri bi nosili svi fakultetski obrazovani u školama (plata bi im bila 105.000 dinara).  S obzirom da se Unija SPRS već 22 godine zalaže za ovakve odnose očekujemo značajno povećanje zarada u našem sistemu u naredne tri godine počevši od decembra 2021. godine u iznosu od 20 odsto na sadašnju cenu rada, što bi se nastavilo i u 2022. i 2023. godini u istom iznosu od 20 odsto.  To bi dovelo do željenog odnosa u narednom periodu, koji je realan, ako je prosveta jedan od stubova našeg društva, kako vlast govori – poručio je početkom novembra Vladimir Adžić, šef resora za finansije u USPRS, na konferenciji za novinare ispred Vlade Srbije. Unija je tražila i da se zaposlenima u obrazovanju isplati po 35.000 dinara na ime šest zaostalih svetosavskih/novogodišnjih nagrada, kao i da dobiju po 25.000 dinara iz ušteda, ostvarenih u sistemu smeštanjem tehnoloških viškova.Na spisku zahteva ovog sindikata je i korekcija koeficijenata nenastavnom osoblju sa četvrtim stepenom (sa 8,62 na 13,42) i petim stepenom (sa 9,16 na 13,65), kao i korigovanje koeficijenta šefa računovodstva sa četvrtim (sa 11,15 na 13,73) i šestim stepenom stručnosti (sa 13,73 na 14,88), koliko iznose koeficijenti u nastavi. Unija se zalaže i da se povećaju koeficijenti nenastavnom osoblju kojima se plate dopunjuju do minimalca, i to na 9,30.Sindikat obrazovanja Srbije je uoči usvajanja budžeta organizovao jednočasovnim štrajk upozorenja, zahtevajući, između ostalog, povećanje cene rada za sve zaposlene u obrazovanju za 15 odsto, ako već nema platnih razreda. Taj sindikat je tražio i da se izjednače cene rada za sve delatnosti u obrazovanju, pošto trenutno postoje tri različite osnovice (jedna za osnovne, srednje škole i domove učenika, druga za studentski standard, a treća za visoko obrazovanje). I Sindikat radnika u prosveti Srbije (SRPS) je kao kompenzaciju za odlaganje platnih razreda tražio povećanje zarada za 15 odsto, kao i da se koeficijenti nenastavnog osoblja od četvrtog do šestog stepena stručnosti u osnovnim, srednjim školama i domovima učenika, izjednače sa koeficijentima nastavnog osoblja sa istom stručnom spremom. Od ovih zahteva ogradio se jedan broj članica SRPS-a, koje ne priznaju aktuelnog predsednika Slobodana Brajkovića, napominjući da nisu bili konsultovani o njihovoj sadržini. Četvrti reprezentativni sindikat obrazovanja - Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ je nakon usvajanja budžeta za 2022. uputio zahtev Vladi i resornim ministarstvima, tražeći dodatno povećanje cene rada za 15 odsto do kraja 2022. godine. „Nezavisnost“ smatra da su zaposleni u obrazovanju zaslužili novogodišnju nagradu u iznosu od 10.000 dinara, jednokratnu pomoći od 20.000 dinara zbog otežanih uslova rada i preopterećenosti usled pandemije, kao i da od 1. januara počnu da dobijaju topli obrok i regres.

Svet

Kompaniji Junajted grupe odobreno spajanje sa Optima Telekomom

Hrvatska Agencija za zaštitu tržišnog natjecanja (AZTN) odobrila je spajanje kompaniji Telemach Hrvatska koja je u vlasništvu United Grupe, sa Optima Telekomom. Tim spajanjem Telemach na hrvatskom tržištu postaje integrisani operater u pokretnoj i nepokretnoj mreži komunikacija. Prema mišljenju nadležnih regulatora neće biti nelojalna konkurencija ostalim učesnicima na tom tržištu.AZTN kako se dodaje smatra i da spajanjem Telemacha i Optime, ne bi moglo da dođe do ugrožavanja pozicije vodećih konkurenata, Hrvatskog telekoma i kompanije A1, jer su i Optima i Telemach najmanji operatori nepokretnih i pokretnih mreža na hrvatskom tržištu. Pored toga, Hrvatska regulatorna agencija za mrežne djelatnosti (HAKOM) očekuje pozitivne učinke ove koncentracije na održivost tržišne konkurencije i brži razvoj elektroničkih komunikacija u Hrvatskoj.Agencia za elektroničke medije (AEM) u Hrvatskoj smatra da ovim spajanjem ne dolazi do kršenja odredbi o koncentraciji medija iz Zakona o elektroničkim medijima.Telemach je deo United Grupe nad kojim krajnju kontrolu ostvaruje BC Partners iz Londona i koja je u Srbiji poznata kao vlasnik kablovskog operatera SBB, televizija N1, Nova, a od nedavno i lista Danas, a posluje i u mnogim zemljama regiona.Kako se ističe u saopštenju, najnopvijom koncentracijom u Hrvatskoj ostvaren je cilj koji je AZTN želeo da postigne ranijim rešenjima. Njima je bilo omogućeno da Hrvatski telekom upravlja Optimom do jula, sa ciljem očuvanja Optime i stvaranjem trećeg učesnika na tržištu elektronskih komunikacija, što se sada upravo i desilo.UNITED GRUPA PREUZELA BUGARSKU NOVU Proces prodaje deonica Optime počeo je krajem januara prošle godine objavom javnog poziva za podnošenje ponuda i kasnijim odabirom investicione banke Credit Suisse (Deutschland) Aktiengesellschaft sa sedištem u Frankfurtu na Majni. Ona je vodila proces te prodaje i nju su zajedno angažovali Hrvatski Telekom i Zagrebačka banka.Početkom jula Hrvatski telekom i Zagrebačka banka potpisali su sa Telemach Hrvatska ugovor o kupoprodaji 54,31 posto deonica Optima Telekoma, u vrednosti od 639 miliona kuna (oko 85 miliona evra).Kako se ističe u saopštenju, reč je o vertikalnoj koncentraciji, jer Telemach i Optima deluju na vertikalno povezanim i komplementarnim tržištima.  Telemach će novim spajanjem pre svega ući na tržište usluga elektronskih komunikacija u nepokretnim mrežama na kojima je prisutna isključivo Optima i preuzeće njene tržišne udele.United Grupa preuzima grčki Wind HellasU horizontalnom smislu, kako se ocenjuje, doći će do minimalnog preklapanja delatnosti sa Optimom i to na tržištima maloprodaje širokopojasnog pristupa internetu i prenosa televizijskih programa uz plaćanje naknade, na kojima je trenutno Telemach prisutan marginalno.AZTN je utvrdio kako u ovom slučaju neće doći do povećanja tržišnih udela ni na jednom od merodavnih tržišta usled sprovedene koncentracije.Telemach je preko povezanih preduzetnika, među kojima je najznačajniji Nova TV, prisutan i na tržištu televizijskog oglašavanja, na kojem su RTL i Hrvatska radio-televizija (HRT) najznačajniji tržišni konkurenti .Prisutan je i na tržištu pružanja distribucije televizijskih kanala na veliko na teritoriju Hrvatske na kojima Optima i ostali operatori elektroničkih komunikacijskih usluga učestvuju kao kupci.

Srbija

Država konačno zna koja preduzeća poseduje

Ministarstvo privrede i Agencija za privredne registre predstavili su danas jedinstvenu bazu podataka o privrednim subjektima u kojima država ima vlasništvo, u kojoj se trenutno nalazi 314 preduzeća.Pomoćnik ministra Dubravka Drakulić kazala je da je ovo prvi korak u ispunjenju Akcionog plana u okviru Strategije državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu Republike Srbije za period od 2021. do 2027. godine."Započeta reforma javnih preduzeća će se nastaviti na sveobuhvatan način i proširiti na sve privrednim subjektima u vlasništvu države (PSRS), što će predstavljati važnu polugu u razvoju sveukupne ekonomije... Baza podataka koju smo danas predstavili omogućiće dostupnost mnogih podataka do kojih se do sada dolazilo na teži način, ali i predstavlja još jedan korak u digitalizaciji privrede", istakla je Drakulić.Ona je dodala da je ministarstvo je time ispunilo višegodišnju potrebu za objedinjavanjem podataka u jednu interaktivnu evidenciju i to ne samo svih PSRS, već i njihovih zavisnih društava, te i njihove imovine.Direktor Agencija za privredne registre Milan Lučić naveo je da ova institucija trenutno vodi deset registara i evidencija kao poverene poslove iz nadležnosti Ministarstva privrede."U okviru evidencije se objavljuje pregled poslovnih podataka, pravni status i procenat učešća države u vlasništvu privrednih subjekata, podaci o osnivanju i promenama registrovanim u tim i drugim subjektima koji imaju uticaj na privredne subjekte u vlasništvu Republike Srbije", rekao je on.Lučić je naglasio da se pored toga objavljuju odluke registratora, na osnovu kojih su registrovani osnivanje i promene podataka o članovima, zakonskim zastupnicima, članovima nadzornih i izvršnih odbora, kapitalu, ograncima i drugi statusni podaci privrednih subjekata, kao i osnivačka akta, statuti i druga dokumenta ovih subjekata, koja se registruju u okviru Registra privrednih subjekata, u APR."Evidencija će se automatski ažurirati podacima iz Registra privrednih subjekata, pa će Agencija za privredne registre, uz ostale poslovne i finansijske podatke koje trenutno objavljuje, obezbediti i transparentnost poslovnih podataka o privrednim subjektima u vlasništvu države", zaključio je on.

Svet

Hrvatska izašla iz krize, korača ka evrozoni i Šengenu

Nakon velikog pada bruto društvenog proizvoda (BDP) u 2020. godini uzrokovanog pandemijom koronavirusa, odlična turistička sezona i rast od devet odsto, kao i potvrda investicijskog rejtinga znak su brzog privrednog oporavka Hrvatske u 2021. godini, prenosi Biznis.rs.  Da je Hrvatska na putu privrednog oporavka uz rast BDP od devet odsto, potvrdila je i agencija za ocenjivanje kreditnog rejtinga Fitch.Ova godina je počela poreskom reformom, smanjene su stope poreza na dohodak, smanjio se i porez na dobit, a povećala minimalna plata. Početkom ove godine ukinute su i kvote za strane radnike, uvedena je nacionalna penzija od 800 kuna (oko 106 evra) za one s nedovoljnim radnim stažom. Direktor Hrvatskog zavoda za penzijsko osiguranje Ivan Serdar rekao je da su nadležni uradili procenu troškova za 2021, 2022. i 2023. godinu, tako da će ova mera biti i dalje na snazi.Ipak, pandemija i dalje prvai problem ugostiteljskim i sportskim objektima, iako primaju pomoć za očuvanje radnih mesta, problem je nastaje u pokrivanju fiksnih troškova. Država je ubog toga uvela izmene, tako da je pokrila i fiksne troškove za šta je preduslov unapred plaćen račun.Ministar privrede Zdravko Marić poručio je da je budžet "stvarno stavljen u funkciju očuvanja ljudskih života i radnih mesta".I uprkos probemima, Standard and Poor’s Hrvatsku zadržava u investicionom rejtingu, dok se na domaćem terenu vode rasprave o planu oporavka i otpornosti."Je li bolje još više povući sredstva, ulagati ih u privredu, koje će onu jednu kunu, kako su izračunali kvalifikovani ekonomisti, doneti četiri kune ili će javni sektor od jedne kune ostati na toj jednoj kuni", ocenio je glavni direktor Hrvatskog udruženja poslodavaca Damir Zorić.Tokoma Uskrsa se trošilo manje, a stranih gostiju gotovo da nije ni bilo. Predsednik Nezavisnih hrvatskih sindikata Krešimir Sever upozoraio je tada na sve veće siromaštvo građana. Mala pomoć stiže za 850 hiljada penzionera u obliku COVID-19 dodatka.U Svetoj Nedelji gradiće se Rimac kampus, a Mate Rimac je istakao da su finansije su osigurane i ugovor potpisan. Upravo se i njegov projekt samovozećih taksija našao u Programu oporavka i otpornosti koji je u julu odobrila Evropska komisija, zbog čega je u Zagreb stigla i predsednica Ursula fon der Lajen.Fon der Lajenova je istakla da je impresionirana rezultatima i da vidi dobru budućnost u Hrvatskoj.Već tada videlo se da će turistička sezona nadmašiti sva očekivanja. Brojevi hotelskih rezervacija približili su se onima iz 2019. godine, kazao je tada Veljko Ostojić iz Hrvatskog udruženja turizma.Kako se godina bliži kraju, turistički pokazatelji su sve bolji. Još više veseli da je uz manji broj dolazaka – veći broj noćenja i veća vrednost fiskalnih računa, izvestila je tada ministarka turizma i sporta Nikolina Brnjac.Konačne odluke o ulasku u evrozonu i Šengen, Hrvatsku čekaju u narednoj godini.

2021

Prevodioci koji su uštedeli pacijentima 300.000 evra

Pacijentima koji se leče u inostranstvu uštedeli smo za prevode medicinske dokumentacije, koju prevodimo besplatno, od 2014. godine do danas, između 200.000 i 300.000 evra Olgica Andrić, zakonski zastupnik Udruženja „Prevodilačko srce“Prevodite medicinsku dokumentaciju sa stranih jezika na srpski besplatno, koliko je angažovano prevodilaca i kad ste počeli? Počeli smo da radimo kao Udruženje građana 2017. godine, dok smo, pre toga, 2014. godine bili neformalno organizovani. U bazi imamo oko 550 prevodilaca, od kojih je stalno aktivno oko 60. Najviše prevodimo sa engleskog, nemačkog, italijanskog, ruskog jezika. Ljudima iz Bosne često je potreban prevod medicinske dokumentacije sa turskog jezika. Ponekad nam stigne zahtev da prevedemo sa kineskog na srpski jezik, pošto se dešava da neko ode na neki  tretman u Kinu i ima problem sa prevodom. Odakle su prevodioci, iz kojih gradova?  Prevodim sa italijanskog i portugalskog jezika, inače sam profesor italijanskog jezika, živim u Novom Sadu. Nikad nisam naplaćivala prevod medicinske dokumentacije za teško obolele koji ne mogu da se leče u Srbiji i koji se leče u inostranstvu. Ali, ne bih mogla sama da izađem u susret takvim ljudima. Ostali prevodioci za druge strane jezike su iz svih gradova Srbije, Crne Gore, BiH, Hrvatske i dijaspore. Tako smo napravili Facebook grupu i dosta nam se ljudi priključilo kad su videli čime se bavimo. Osim prevoda uključeni smo i u druge dobrotvorne akcije.U koje ste još akcije uključeni?Od početka naš cilj je da radimo kao neprofitno udruženje, i organizovali smo i druge akcije da bismo donirali novac onima kojima je potreban. Prihod od 100 održanih časova, kad je svako uplaćivao na humanitarni račun, donirali smo 2017. godine za devojku Mariju Milošević iz Smedereva koja je teško povređena u saobraćajnoj nesreći.Najviše medicinske dokumentacije prevodimo sa engleskog, nemačkog, italijanskog, ruskog jezika. Ljudima iz Bosne često je potreban prevod sa turskog jezika. Ponekad nam stigne zahtev da prevedemo sa kineskog na srpski jezikCilj nam je bio da sakupimo prihod od časova i doniramo Mariji kojoj je potrebno lečenje i rehabilitacija. I u 2021. godini imali smo dva puta akciju kada smo pomogli deci iz škole „Svetozar Marković“, iz Bačkog Gradišta, u kojoj ima puno romske dece. U toj školi ima oko 400 dece koja primaju socijalnu pomoć i za njih smo dva puta organizovali akciju prikupljanja odeće, higijenskih potrepština i školskog pribora.  Takođe, održali smo humanitarnu onlajn radionicu 2021. godine iz stranih jezika i prihod smo uplatili za pomoć porodici Spasić iz Kragujevca koja ima sedmoro dece.Koliko vam je potrebno vremena za prevod? Svi koji aktivno prevodimo možemo jednom sedmično ili mesečno da izdvojimo vreme i pomognemo u dobrotvorne svrhe. Funkcionišemo kao neprofitna organizacija, nemamo nikakve izvore finansiranja, poklanjamo besplatno prevode. Osim prevoda, uključeni smo i u neke druge akcije. Pošto je stručna tematika, moramo da proverimo termine, za sat vremena prevedemo jednu do dve strane. Zavisi kakva je dokumentacija, koliko je komplikovano, nekad je za jednu stranu potreban ceo dan. Šta se od početka pandemije promenilo u lečenju ljudi iz Srbije na međunarodnim klinikama?Sa početkom pandemije ljudi su se manje javljali zato što su granice bile zatvorene i većina zdravstvenih sistema pretvorena je u kovid bolnice. Međutim, tokom 2021. godine pacijenti se normalno javljaju iako korona i dalje traje, jer moraju da se leče i od drugih bolesti. Nekad imamo jedan zahtev dnevno, nekada više.tokom 2021. godine pacijenti se normalno javljaju iako korona i dalje traje, jer moraju da se leče i od drugih bolestiKoliko takvi prevodi koštaju, koliko bi pacijenti morali da plate za prevod?Mi smo računali da smo pacijentima koji se leče u inostranstvu uštedeli od 2014. godine do danas ukupno između 200.000 i 300.000 evra za prevod dokumentacije. Od prevodilaca se očekuje da mogu da prevedu sve, ali u svakoj kompaniji potreban je prevodilac specijalizovan za jednu oblast. Na primer, oni koji su specijalizovani za bankarski sektor, za medicinu, pre svega, moramo dobro razumeti jednu oblast da bismo mogli dobro da prevedemo. 

2021

Jagodinac besplatno vozi komšije u nevolji

Vozio sam i kovid pozitivnog sugrađanina koji je morao na kontrolu a bio je u izolaciji i nije mogao autobusom da krene. Nije imao novca za vitamine, a kamoli za taksiStevan Savić iz Jagodine radi na sistemu za prečišćavanje otpadnih voda od sedam do tri sata po podne, i nakon završenog radnog vremena besplatno vozi socijalno ugrožene građane do bolnice.„Već duže vreme razmišljao sam da prevozim građane kojima je hitno potreban prevoz u bolnicu. Letos kad sam kupio auto počeo sam tako da im pomažem. Postavio sam oglas na Facebook stranici da nudim besplatan prevoz za urgentne slučajeve siromašnim građanima“, priča Savić.  Nedavno je vozio jednu samohranu majku koja je morala sa bolesnom bebom da ode i podigne socijalnu pomoć kako bi kupila mleko detetu. Nije imala drugi način, autobusi u njenom mestu polaze na tri sata. „Šta da radi ta žena tri sata dok dođe sledeći prevoz, sa bolesnim detetom u gradu, a socijalnu pomoć može da podigne samo korisnik. I niko više ne može biti ovlašćen da je podigne umesto nje“, kaže Savić. Ko zove?Grad Jagodina raspolaže samo sa jednom ekipom Hitne pomoći u smeni, tako da ako je hitna služba u nekom daljem selu nema ko da preveze urgentne slučajeve kad im je potrebno, napominje on. Isto tako, ako neko u Jagodini doživi neku nezgodu ili je nešto neophodno onima koji teško žive, Stevan Savić kaže da uvek rado pomaže.  „Vozio sam i kovid pozitivnog sugrađanina koji je morao na kontrolu a bio je u izolaciji i nije mogao autobusom, niti je imao novca za vitamine a kamoli za taksi. Takođe, prevozio sam nekoliko ljudi koji su imali temperaturu preko 38 stepeni i otežano su disali, išli su da se testiraju uveče i nije bilo prevoza jer autobusi iz sela ne idu“, kaže on.  Bilo je i zloupotreba, ali mogu da procenim da li je zaista nekom neophodna pomoćBilo je, doduše, i poziva od nekih koji nisu nimalo ugroženi.„U početku bilo je različitih poziva od ljudi koji su zaista imali potrebe za mojim uslugama, do ljudi koji su zvali da pohvale gest kad su pročitali oglas, a bilo je i onih koji su zvali za neke druge usluge. Na primer, da vozim studente da predaju radove, a pritom ne spadaju u socijalno ugrožene već su samo lenji da sednu u autobus“, kaže Savić.Jednom ga je zvala sugrađanka da je vozi na posao iz Jagodine u Beograd (oko 260 kilometara) jer se uspavala za prevoz, a gorivo i putarine bi iznosili kao četiri autobuske karte. Pri tome, kako kaže, ona ima više novca, zarađuje mnogo bolje od njega. Stevan od svoje minimalne plate, 45.000 dinara koliko zarađuje, što je ispod prosečne plate u Srbiji, toči gorivo mesečno u iznosu od 10.000 dinara za hitne slučajeve. „Bilo je i zloupotreba, ali mogu da procenim da li je zaista nekom neophodna pomoć. U poslednjih mesec dana nije bilo učestalih poziva kao letos što je bilo. Svaki dan sam vozio barem po jednog sugrađanina“, kaže on.Jedno lepše mesto…Stevan Savić je na svojoj Facebook stranici ostavio broj mobilnog telefona i svi kojima je hitno mogu ga lako pronaći.Solidarni građani su mu se javljali da ga podrže i ostavili su svoje brojeve telefona rekavši da su spremni da uskoče da ga zamene kad je on sprečen. Oni koje prevezi besplatno često insistiraju da barem nešto plate za troškove.„Dešavalo se da ljudi koji su socijalno ugroženi i žive dalje, onda kad ih prevezem do bolnice, ubeđuju se sa mnom da uzmem novac, gurajući mi pare za gorivo, uz obrazloženje da bi ih taksi koštao pet puta više i da daju samo za troškove prevoza. U tom slučaju, uzmem novac odem u lokalni market, kupim nešto za taj novac i odnesem im na kućnu adresu“, priča on. Stevan je na svojoj Facebook stranici ostavio broj mobilnog telefona i lako ga mogu pronaći svi koji su ugroženi i hitno moraju kod lekara Stevan je po struci nekvalifikovani radnik i zaposlen je na sistemu za prečišćavanje otpadnih voda od 7 do 15h.„Nakon radnog vremena sam slobodan i sve mogu da stignem. Pošto imam razumevanje nadležnih na poslu, mogao bih čak da izađem za hitne slučajeve ako je neophodno“, kaže. Stevan kaže da je mnogo srećan i ispunjen kad pomogne nekom ko živi u bedi.„Mnogo je lep osećaj pomoći nekom, dugo sam pod utiskom, da je nekome ta pomoć dosta značila. Kada bismo svi učinili onoliko koliko možemo za kolektivno dobro, umesto što mislimo samo na sebe, ovaj svet bi bio mnogo lepše mesto“, kaže on.

2021

Mladi iz sela Donja Trnava žele da obnove fudbalski klub iz 1932.

Sport ima moć da okupi i pokrene sve ljude. Donacija od 500 dinara mesečno obezbeđuje stolicu potpisanu imenom donatora za sve utakmice koje se odigraju kod kućeSaša Stojiljković, inicijator obnove kluba FK Sloga, Donja Trnava u blizini NišaNa vašu inicijativu pokrenuta je akcija za obnovu fudbalskog kluba u Donjoj Trnavi, u blizini Niša. Kako je sve to počelo i kakav imate plan za lokalni klub?Akciju za obnavljanje lokalnog fudbalskog kluba pokrenulo je nekoliko nas mladih ljudi iz sela, a podstaknuta je nedostatkom bilo kakvog sadržaja koji bi mogao da nam okupira pažnju. Nekada je ovo selo imalo Dom kulture, bioskop, sportski bife, kafić, diskoteku, fudbalski klub, prodavnice. Od svega toga ostao je beton, stare, propale, zaključane zgrade koje su totalno neupotrebljive zbog lošeg stanja. I u razgovoru sa starijim meštanima stalno dobijamo taj indirektni prekor kako je nekada bilo znatno bolje, kako su te starije generacije uspevale da naprave i održe sve te prostore. Zajedničkim snagama, mladi i stariji iz sela, zaključili smo da je snaga promena u našim rukama i da jedino mi možemo nešto da uradimo kako naše selo ne bi nestalo. Sport ima moć da okupi i pokrene sve ljude bez obzira na opredeljenja po bilo kom pitanju. U kakvom je stanju klub?Infrastruktura kluba je u zaista lošem stanju, teren je vrlo neravan i brdovit, svlačionice dugo nisu korišćene i potrebno je kompletno renoviranje. Deo nekadašnjeg sportskog bifea trenutno nije bezbedan za ulazak zbog stanja ploče i krova. Trenutni status izgleda ovako:  uspeli smo da okupimo 32 igrača (uzrast od 17 do 56 godina) iz nekoliko sela u okolini, registrovali smo klub i takmičimo se u Drugoj niškoj ligi, tzv. patos ligi, tako što utakmice kada smo domaćini igramo u susednom selu, na terenu komšija iz Mezgraje. Cilj je da najveći deo plana ispunimo do druge polovine 2022. godine. Model održivosti iz zajednice jedini je način koji omogućava opstanak ovog kluba i zbog toga stalno ističemo da je ovo zajednička priča svih meštana nekoliko sela. Koliko dugo ne radi i zbog čega je važno da opstane jedan mali lokalni klub?Naš klub je osnovan u toku četvrte decenije dvadesetog veka (mislimo da je 1932. godine). Klub je nekako bio aktivan, uz pomoć štapa i kanapa, zaslugom pojedinaca, do 2015. godine kada se ugasio zbog nedostatka finansija i igrača. Od tada naše selo zuji prazno, bez bilo kakvog sadržaja i ljudi konstantno odlaze iz sela u gradove. Važnost lokalnih klubova može da se opiše kao glavna arterija sela, kao institucija koja kada se ugasi to definitivno znači da je sat počeo da otkucava vreme do konačnog nestanka sela. Ovaj klub nama upravo to znači, opstanak života na selu. Moto koji nas je okupio oko ove priče jeste „da se sudijska pištaljka čuje nedeljom po podne u našem selu!“. Koga očekujete da će privući zvižduk pištaljke, mlađe ljude ili decu?Ta pištaljka okuplja i mlade i stare i komšije iz drugih sela i ljude iz grada. Ta pištaljka obezbeđuje filter od svakodnevnih problema, izazova i dilema. Znak za početak utakmice je trenutak kada svi postajemo klub i to je redak trenutak kada u selu možemo da čujemo osmeh, aplauz, vidimo suze ili zagrljaje! Možda je ovo i redak primer kada smo svi zajedno (od 7 do 87) stali iza jedne priče, zbog zajedničkog cilja. U Donjoj Trnavi živi oko 400 stanovnika.Kakav vam je finansijski plan za obnovu kluba? Osmislili smo model po kome donacija od 500 dinara mesečno obezbeđuje donatoru stolicu potpisanu imenom, za sve utakmice koje ćemo odigrati kod kuće. Onaj ko bude donirao 1.000 dinara mesečno, osim posebne stolice, ima mogućnost i da odabere način na koji će se igrači radovati kada budu postigli pogodak. Jedva čekamo da prvu utakmicu odigramo kod kuće, nadamo se da će to biti tokom 2022. godine  Jeste li dobili već neke zahteve za proslavu gola? Ovo je za sada najprivlačnije za donatore i već imamo puno kreativnih zahteva za proslave golova, od kojih su čestitke rođendana prijateljima najzastupljenije. Za donaciju od 2.000 dinara mesečno, osim stolice i odabira načina proslave gola, donatorima dajemo priliku da se kandiduju za članove Upravnog odbora kluba i zajedno sa nama kreiraju strategije za dalji razvoj kluba. Suma koju smo izračunali kao optimalnu za normalno funkcionisanje kluba je iznos od 10.000 evra koja će nam obezbediti renoviranje terena: ravnanje, kupovinu semena trave, opreme za održavanje terena. Osim toga, renoviranje svlačionica i uređivanje sportskog bifea. Samo ponovno aktiviranje kluba, uz registraciju 32 igrača, do sada je koštala 140.000 dinara. Nakon kompletnog renoviranja  svakog meseca bi trebalo da obezbedimo 20.000 dinara za normalno funkcionisanje kluba. Mislimo da je to moguće. Jedva čekamo da prvu utakmicu odigramo kod kuće, nadamo se da će to biti tokom sledeće godine.

Srbija

RTS kupuje automobile na struju

Radio televizija Srbije (RTS) planira da kupi tri putnička automobila na električni pogon, sa punjačima. Procenjena ukupna vrednost je 16 miliona dinara (136.000 evra), piše u oglasu o javnoj nabavci. RTS je raspisao javnu nabavku za tri potpuno nova električna vozila sa dva punjača. Ponuđeno novo vozilo mora da bude proizvedeno u 2021. ili 2022. godini. U specifikaciji piše da vozilo treba da bude sive boje, minimalne dužine 4500 milimetara, minimalne visine 1600 milimetara i ukupne širine maksimalno 1900 mm. GSP Beograd iznajmljuje automobile od biznismena bliskog SNS-uLuksuzne limuzine iz javnih budžeta: Sedišta od prevrnute kože, motor od 200 "konja"Takođe se traži da automobil bude registrovan za prevoz 4+1 putnika. Među kriterijumima za izbor privrednog subjekta je i taj da je "ponuđač ovlašćeni prodavac i serviser za marku i tip vozila koje nudi". Rok za podnošenje ponuda je 25. januar. 

2021

Žene iz Prve Kutine renoviraju dom kulture u kojem je pevao Toma Zdravković

Zgrada Doma kulture u kojoj je nekad nastupao Toma Zdravković nije održavana poslednje dve decenijeIrena Janković, član Udruženja žena „Etno čarolija“, inicijativa za obnovu Doma kulture u selu Prva KutinaUdruženje žena „Etno čarolija“, u mestu Prva Kutina nedaleko od Niške Banje, pokrenulo je akciju za renoviranje Doma kulture. U kojoj je fazi trenutno renoviranje, kad treba da se završi?Uporedo sa nastankom Udruženja žena „Etno čarolija“ došli smo na ideju da pokrenemo renoviranje Doma kulture u selu Prva Kutina. Ovo udruženje osnovale su meštanke sela koje su angažovane na raznim aktivnostima (humanitarne akcije, realizacija manifestacija za decu i mlade, sportska takmičenja, edukativne redionice). Pored toga, pokrećemo i istraživačko-promotivne akcije (lokalna kulturna baština, etno-muzej, istorija sela - znamenite ličnosti i događaji), ručna radinost (pravljenje sapuna, dekupaž, oslikavanje stakla). Za sve takve aktivnosti i za rad Udruženja, u trenutku formiranja, nije postojao adekvatan prostor. Naime, prva realizovana akcija u 2021. godini bila je dodela više od 100 novogodišnjih paketića deci iz sela uz pomoć neprofitne organizacije ADRA i lokalnih privrednika. Nismo imali javni zatvoreni prostor za organizovanje većih skupova i priredbi, dok u selu postoji velika zgrada Doma kulture, koja je u lošem stanju i bez adekvatnog održavanja propada vremenom. Uz pomoć meštana, pre svega članova lokalnog FU Planinac 1933, odlučile smo da renoviramo prostorije Doma kulture. Šta ste do sada uradili i kad je otvaranje?Zgrada Doma kulture u poslednje dve decenije nije održavana, krov je prokišnjavao, pojavila se vlaga, a delovi plafona su pali, podovi su, takođe, bili u lošem stanju. Od starog nameštaja nije moglo da se zadrži ništa, toliko je bilo propalo. Praktično, zgrada je stajala kao jedan spomenik nemara i nebrige ili nedostatka sredstava. Na naš zahtev, Uprava za imovinu grada Niša izdala je Udruženju 336 kvadrata na korišćenje uz mesečnu nadoknadu. Ključeve od Doma dobili smo u septembru 2021. godine i odmah potom krenuli su pripremni radovi na raščišćavanju prostorija za renoviranje.U poslednja dva meseca zamenjena je stolarija, prozori i ulazna vrata, sanirani su zidovi, gletovane prostorije i pripremljene za krečenje. Sa podova su uklonjene PVC pločice koje su bile polomljene i generalno u lošem stanju pa smo odlučili da postavimo nove podne obloge. Za toalete smo iz donacije dobili sav materijal i potrebne sanitarije, scensku zavesu za binu dobili smo od donatora AVL projekt iz Novog Sada, obezbedili smo deo opreme u sali za vežbanje i biblioteku. Takođe, nabavili smo opremu za alarm i video- nadzor za celu zgradu. Trenutno je urađeno oko 40 odsto od planiranih radova. Pošto su završeni grubi radovi, planirali smo da otvaranje bude krajem 2021. godine. Svesne smo da je ovo veliki izazov i investicija koja zahteva puno angažovanja, energije, vremena i novca, znale smo u šta se upuštamo, ali smo svesne značaja i istorijske vrednosti ovog objekta za celo selo. Zato smo objavile javni poziv u pokušaju da pokrenemo meštane da pomognu u realizaciji obnove ove važne institucije za celo selo i onim starijim generacijama probudimo uspomene.Koliko vam je potrebno novca za renoviranje Doma kulture? Kao nevladina organizacija novac za obnovu Doma možemo prikupiti samo kroz projekte koje pišemo i apliciramo kod lokalnih i evropskih fondova, donacije privrednika, kao i plemenitih ljudi koji prepoznaju značaj ove akcije. Prema predračunu ukupna cena predviđenih radova na renoviranju Doma kulture, na osnovu ponude koju smo dobile od građevinskog preduzeća, iznosi oko 7,5 miliona dinara. S obzirom na to da toliko ne možemo da obezbedimo, meštani nam pomažu u građevinskim radovima, a zahvaljujući donacijama možemo da nabavimo materijal za renoviranje. Zbog toga pomoć koju dobijamo od muškog dela ekipe je neprocenjiva. I uključeni su naši muževi, braća i kumovi, svi stanovnici sela. Koliko dugo nema nekog kulturnog sadržaja u vašem selu? Selo Prva Kutina ima 1.300 stanovnika, od toga oko 150 dece i oko 600 žena. U periodu od kada Dom kulture nije u funkciji jedini kulturni sadržaji održavali su se u prostorijama Osnovne škole. Ali, u učionicama jedva da ima dovoljno prostora za učenike i njihove roditelje, pa se organizovanje većih skupova (predstava i priredbi) nije ni razmatralo. Tako da odgovor na vaše pitanje glasi: kulturnih i društvenih sadržaja nema u selu Prva Kutina poslednjih 25 godina. Dom kulture u Prvoj Kutini građen je u periodu 1965-1971. godine. Ovde su bile i svlačionice mesnog fudbalskog kluba, novinarska soba sa pogledom na fudbalsko igralište, prostorije za sastanke, biblioteka. Ovde su se održavale priredbe, predstave, izložbe akademskih slikara, književne večeri. Zanimljivo je da su u toj sali nastupale i brojne poznate ličnosti i estradni umetnici toga doba, među njima Toma Zdravković i Silvana Armenulić.

Svet

Najveće vremenske nepogode napravile štetu od 170 milijardi

Deset najekstremnijih vremenskih nepogoda u 2021. godini, koje su se desile zbog klimatskih promena, koštalo je 170,3 milijardi dolara, pokazuje studija dobrotvorne organizacije Christian Aid, prenosi Axios. Najveću štetu od 65 milijardi je naneo uragan Ida u Sjedinjenim Državama, dok su sve ostale koštale preko 1,5 milijardi dolara."Većina ovih procena zasnovana je samo na osiguranim gubicima, što znači da će pravi finansijski troškovi verovatno biti još veći", navodi se u saopštenju uz studiju.Christian Aid napominje da je osiguravajuća kompanija Aon upozorila da će 2021. godine biti šesti put u poslednjih deset godina kako su globalne prirodne katastrofe koštale više od 100 milijardi dolara."Troškovi klimatskih promena su ove godine bili veliki, kako u smislu velikih finansijskih gubitaka, tako i u pogledu smrti i raseljavanja ljudi širom sveta", rekla je autorka izveštaja Kat Kramer.Bilo da se radi o olujama i poplavama u nekim od najbogatijih ili sušama i toplotnim talasima u nekim od najsiromašnijih zemalja, klimatska kriza je kako se dodaje, teško pogodila ugrožena područja 2021. godine.Christian Aid je napravio i tabelu vremenskih nepogoda koje su najviše pogodile svet u 2021. godini:- Uragan Ida 65 milijardi dolara.- Evropske poplave 43 milijarde dolara.- Teksaška zimska oluja 23 milijarde dolara.- Poplave u Henanu (Kina) 17,6 milijardi dolara.- Poplave u Britanskoj Kolumbiji 7,5 milijardi dolara.- Francuski "hladni talas" 5,6 milijardi dolara.- Ciklon Jaas (Indija, Bangladeš) 3 milijarde dolara- Australijske poplave 2,1 milijardu dolara.- Tajfun In-fa (Kina, Filipini, Japan) 2 milijarde dolara.- Ciklon Tauktae (Indija, Šri Lanka, Maldivi) 1,5 milijardi dolara.Uticaj klimatskih promena u Srbiji: Umesto šljiva, uzgajaćemo bananeDa li smo svesni – klimatske promene prete da zbrišu planetu U studiji se napominje da su troškovi obično veći u bogatijim zemljama jer je uništena imovina skuplja. Međutim, neke od najrazornijih nepogoda podile siromašnije zemlje i izazvale teške patnje, nestašice hrane, sušu, masovna raseljavanja, smrtne slučajeve.Studija se bavila i "sporijim" krizama poput suše u centralnoafričkoj zemlji Čadu, gde se istoimeno jezero smanjilo za 90% od sedamdesetih godina prošlog veka. Tamo su ugroženi životi i sredstva za život miliona najsiromašnijih ljudi u svetu.Dodaje se da je Studija Međuvladinog panela Ujedinjenih nacija (UN) za klimatske promene (IPCC) objavljena 2021. godine otkrila nedvosmislenu vezu između globalnog zagrevanja i ekstremnih vremenskih uslova.Napominje se da je jedan od propusta na ovogodišnjem Klimatskom samitu u Glazgovu izostanak rasprave o fondu koji bi služio za suočavanje sa gubicima i štetom od klimatskih promena. To je kako se dodaje pitanje o kome će morati da se raspravlja na klimatskoj konferenciji koje će UN organizovati u Egiptu 2022. godine.

Svet

Rusija kaznila Gugl sa 98 miliona dolara

Ruski sud je izrekao kaznu Guglu (Google) od 98 miliona dolara zbog, kako tvrdi, uzastopnih propusta da izbriše sadržaj koji je ova zemlja smatrala nezakonitim, navodi Endgaget (Endgadžet). Iako je Rusija mnoge tehnološke kompanije tokom godine etiketirala kaznama zbog nepoštovanja pravila o internet sadržaju, ovo je prva presuda u kojoj je sud izrekao kazne na osnovu godišnjeg prihoda kompanije, navodi ovaj portal.Takođe, ruski sud je kaznio i Metu, i Instagram sa preko 27 miliona dolara za slične prekršaje.Meta je optužena da nije uklonila oko 2.000 zabranjenih stavki, dok Gugl navodno nije uspeo da ukloni 2.600 bitova nelegalnog sadržaja. Neuklonjeni sadržaji obuhvata postove koji promovišu upotrebu droga, opasno ponašanje, uputstva za pravljenje improvizovanog oružja i eksploziva, kao i sve postove koji se tiču onoga šta ko se označava kao ekstremisti ili teroristi, ali i postove koji šire "gej propagandu".Gugl je najavio da će pregledati sudsku dokumentaciju pre nego što odluči kako dalje. Kompanija ima deset dana da uloži žalbu.Ova odluka je najnoviji pokušaj Moskve da izvrši veći stepen kontrole nad svojom nacionalnom mrežom i internetom u celini što stvara još veći sukom koji dolazi 1. januara, ocenio je Engadžet, kada su ruske vlasti zahtevale od tehnoloških kompanija da postave lokalne servere za njihove onlajn usluge

2021

Umetnice poklonile krov nad glavom

Svako treba da postupa prema svojoj savesti. Kada bi svako u Srbiji malo razmislio, imao bi šta da pokloni onima kojima je potrebnoDve sestre umetnice iz Novog Sada, Violeta Labat Mitrušić, akademski vajar i Jasmina Mina Mitrušić, akademski kompozitor, poklonile su stan u novosadskom Zmajevu desetogodišnjoj devojčici Kristini Knežević i njenoj teško bolesnoj majci Vukosavi Disić. Ove humane umetnice videle su na televiziji reportažu o devojčici koja teško živi. Mediji su preneli da devojčica živi sa bolesnom majkom u jednoj udžerici, u kojoj nemaju ni vodu ni struju, da uči uz sveću i preživljavaju zahvaljujući humanim građanima. Kako su takođe preneli, Kristina je odličan đak, knjige i sveske ima zahvaljujući dobrim ljudima koji su pomogli. Oni koji su gledali TV prilog kažu da je devojčica pametna i da ima sve predispozicije da postane uspešna u životu, ako joj pomognu humani ljudi i organizacije. Umetnice Violeta Labat Mitrušić i Jasmina Mina Mitrušić, koje su videle reportažu, prve su pomogle. Violeta Labat Mitrušić, akademski vajar iz Novog Sada iJasmina Mina Mitrušić, akademski kompozitor iz Novog SadaNovi život „Gledale smo na televiziji reportažu o desetogodišnjoj devojčici i njenoj majci i dirnula nas je njena sudbina. Čula sam se telefonom sa mojom sestrom Minom posle TV priloga i ona mi je predložila da im poklonimo stan koji je ostao od našeg pokojnog oca“, priča Violeta Labat Mitrušić, akademski vajar iz Novog Sada. Pošto niko nije dugo živeo u tom stanu, potrebno je bilo renoviranje. Zapravo poklonile su deo stare kuće, u tom stanu je živeo njihov otac. Sad je stan adaptiran i radovi su završeni preko organizacije „Put, istina, život“. „Stan je lepo adaptiran, svi su anonimno donirali, neko je dao materijal, neko je radio. Majka Vukosava se snašla i radi privatno. Kaže da je zadovoljna i da joj prija sredina. Mala Kristina se lepo snašla u školi. Dolaze joj drugarice i, kako njena majka kaže, radosna je i srećna“, priča Violeta koja pored vajarstva, kojim se aktivno bavi i izlaže radove, već dugo godina radi i izradu vitraža. Njena sestra Jasmina Mina Mitrušić, pored pedagoškog rada u srednjoj muzičkoj školi „Isidor Bajić“ u Novom Sadu, aktivno komponuje, kamernu, horsku i opersku muziku. Videle smo na televiziji reportažu o desetogodišnjoj devojčici i njenoj majci i dirnula nas je njena sudbinaUmetnost kao lekDevojčici Kristini pomoć je i dalje potrebna. „Sigurna sam da bi sve humanitarne organizacije mogle da daju neku pomoć, kako bi samohrana majka mogla da izdržava svoje dete“, smatra Violeta. Prema njenom mišljenju, svako treba da postupa prema svojoj savesti i ona veruje da kada bi se svako u Srbiji zagledao u sebe imao bi šta da pokloni. Ili da pomogne na neki način. Od početka globalne zdravstvene krize umetnici širom Srbije finansijski žive lošije nego pre pandemije. Kako se umetnici snalaze u današnjem svetu, kad zbog epidemioloških mera nema izložbi i nastupa u zatvorenom prostoru? „Zbog pridržavanja kovid mera, umetnici su, najčešće, onemogućeni da komuniciraju sa svojom publikom. Izbegavaju se koncerti u zatvorenim prostorima, izložbe, neposredni susreti sa publikom koja sluša koncerte i koja dolazi na otvaranje izložbi. Istovremeno, to umetnike ostavlja bez finansijske podrške, bez honorara koji su inače mali“, kaže ona. Ali, situacija je još teža kad se zna da je mnogim umetnicima to jedini izvor prihoda. Umetnici su danas ugroženi, kako kaže, dok pokušavaju i dalje da se bave svojim poslom i da prežive. „Umetnost ostaje u drugom planu. Sve je prisutniji izvestan strah od umetnosti, odnosno od kontakata sa umetnicima. Međutim, smisao umetnosti i umetničkih dela je u neposrednoj komunikaciji sa publikom“, kaže Violeta Labat Mitrušić.

Srbija

Likvidacija firme po kratkom postupku od 2022. godine

U novom Zakonu o privrednim društvima koji je donet pre mesec dana (17. novembra) najvažnije izmene odnose se na postupak likvidacije firme, registraciju adrese, imovinu brisanog društva, naknade direktora. Od 1. juna 2022. godine, APR će primenjivati skraćeni postupak prinudne likvidacije.Zlatko Stefanović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu kaže da su neke odredbe Zakona stupile na snagu u uobičajenom roku od osam dana od objavljivanja, ali je primena nekih normi odložena.LikvidacijaSkraćeni postupak likvidacije prema novom propisu, primenjivaće se  od  početka juna sledeće godine. Ako, prema propisanom Zakonu postoje razlozi za pokretanje ovog postupka, firmama se neće ostavljati rok od 90 dana da otklone ove razloge i izbegnu prinudnu likvidaciju, već će prestati da postoje  u relativno kratkom roku. „Ukinuta je mogućnost da se članovi društva sporazumeju o podeli imovine firme preostale u postupku prinudne likvidacije, kao i mogućnost da zahtevaju da sud uredi prenos imovine. Preostalo je samo rešenje koje predviđa da članovi ili akcionari, po samom zakonu, stiču imovinu društva proporcionalno veličini svojih udela“, kaže Stefanović.Ali, nisu sve situacije tokom likvidacije jasno određene.  „Na primer, nisu rešene situacije kada se u imovini firme nalaze nedeljiva prava (potraživanje da se isporuči nešto, založna prava i drugo). Zatim, u slučaju pokretanja prethodnog stečajnog postupka, postupak prinudne likvidacije se prekida, ali nisu uređeno detaljno kako se prekida. U postupku prinudne likvidacije nisu mogući upisi promena u registar APR-a. Ako u firmi bude pokrenut stečajni postupak, postupak prinudne likvidacije se obustavlja“, kaže Stefanović.Ni za ovo rešenje nema odgovora na pitanje, kako on navodi, šta ako postupak stečaja nakon pokretanja bude obustavljen? Takođe, pitanje je kako on kaže, da li su time otvorena mala vrata za izlazak iz postupka prinudne likvidacije i onda kada bi se postupak prinudne likvidacije okončao brisanjem preduzeća iz registra?„Za poslove sa firmom u kojima postoji lični interes lica koja su povezana sa tim društvom, sada su propisani dodatni zahtevi u pogledu obaveze obaveštavanja i traženja odobrenja za takve pravne poslove. Dakle, moraju biti mnogo detaljnije predstavljeni detalji takvog posla, a ako vrednost posla premašuje 10 odsto vrednosti ukupne imovine preduzeća prema poslednjem bilansu stanja, obavezna je procena vrednosti koja sa sada vrši po fer vrednosti (a ne po tržišnoj vrednosti, kao do sada), primenom međunarodnog računovodstvenog standarda“, kaže Stefanović.  I neispunjenje obaveze obaveštavanja, kako dodaje, sankcionisano je kao privredni prestup, uz meru zabrane vršenja funkcije direktora, člana NO, zastupnika ili prokuriste u trajanju od godinu dana.RegistracijaZnačajne su promene koje se odnose na registrovanu adresu i sedište firme. Zatim, predviđeno je da privrednici imaju otvoreno e-sanduče za prijem pošte. „Za preduzeća značajne su, pre svega, odredbe koje se odnose na registrovanu adresu. Svi privrednici (privredna društva, preduzetnici, predstavništva i ogranci stranih firmi) dužni su da do 27. novembra 2022. registruju sve propisane podatke o adresi sedišta, osim ako već imaju registrovane sve ove podatke“, navodi Stefanović.Propisano je da su potrebni podaci: grad, opština, naseljeno mesto, ulica ili trg, kućni broj, sprat i broj stana, koji moraju biti registrovani ako postoje. „Ako ne postoje podaci, na primer broj stana ili sprat, ne mogu ni biti registrovani. Podaci o adresi sedišta moraju biti u skladu sa propisima kojima se uređuje adresni registar, u suprotnom predviđena je prekršajna odgovornost“, kaže Stefanović. Elektronsko sanduče Do 28. maja 2023. kompanije su dužne da se registruju na portalu eUprave, što podrazumeva i otvaranje „elektronskog sandučeta“ za prijem pošte, navodi Stefanović. „Ako do sada nisu registrovali adresu kod APR-a za prijem elektronske pošte (E-mail) dužni su da to učine do istog datuma. I ako se ne poštuje ta obaveza predviđena je prekršajna odgovornost. Ukoliko firma ne otvori sanduče za prijem elektronske pošte onda bi se neotvaranje moglo tumačiti kao izbegavanje uručenja“, kaže Stefanović. Generalno treba očekivati dalji prelazak na elektronsku kumunikaciju i prestanak mogućnosti komunikacije papirnom dokumentacijom. NaknadeZakonom su propisane odredbe koje se odnose na naknade za rad direktora i članova nadzornog odbora, dok su za javna akcionarska društva propisane posebne obaveze. U društvima s ograničenom odgovornošću i akcionarskim društvima koja nisu javna ne postoji obaveza donošenja politike naknada, ali je propisana obaveza određivanja naknada za rad direktora i članova Nadzornog odbora o zaposlenima.„Pitanja naknade, ova preduzeća moraju urediti nekim opštim aktom. Za njih ne postoji obaveza objavljivanja tih podataka, a mogu ih i proglasiti poslovnom tajnom. Nezavisno od toga, čak i ako su ti podaci proglašeni poslovnom tajnom, oni moraju biti dostupni članovima društva ili akcionarima, na njihov zahtev.  Ako su proglašeni poslovnom tajnom, akcionar koji traži uvid u ove podatke dužan je da prethodno potpiše izjavu o poverljivosti“, kaže Stefanović.  Za ortačka i komanditna društva ovakve obaveze nisu propisane.Za javna akcionarska društva (AD) propisane su posebne obaveze o naknadama koje treba da usklade do 27. novembra 2022. godine. „Do tog roka dužna su da donesu politiku naknada kojom se uređuju naknade za rad direktora i članova Nadzornog odbora. Ovaj akt mora biti objavljen na internet stranici firme i dostupan svima. Nakon isteka ovog roka javna AD dužna su da ga primenjuju, kao i da jednom godišnje na godišnjoj sednici skupštine razmatraju izvešaj o naknadama. Propisane su kazne ako se ne ispune ove obaveze“, kaže Stefanović. 

2021

Jedan čeka u kovid ambulanti, drugi prati red online od kuće

Novosađani preko Facebook grupe prate red u kovid ambulanti iz svojih domova, zahvaljujući solidarnosti građana koji trenutno čekaju na testiranje i objavljuju u koliko sati su prozvani na pregledGordana Belocić, Facebook grupa Covid 19 Novi Sad, Foto: Vesna ForaiOtvorili ste Facebook grupu pre godinu dana za praćenje reda u kovid ambulanti u Novom Sadu, kako sada funkcioniše grupa, imate li pomoć i drugih aktivista?Pre godinu dana pokrenula sam inicijativu kroz Facebook grupu „Covid 19 Novi Sad“, kojoj su se ljudi priključili kako bi informisali druge o redovima tokom čekanja u novosadskoj kovid ambulanti, tačnije u kovid centru. Kako je rasla grupa, tako je porastao i broj administratora koji su od ogromne pomoći i nezamenjivi su deo tima. Grupa funkcioniše i dalje po vrlo sličnim principima i nastaviće sve dok postoji potreba.Koliko grupa ima članova?Grupa trenutno broji oko 17.000 članova, što je najviše do sada i uvek smo u usponu sa brojem članova. Iako se dešava da nakon preležane korone ljudi napuste grupu jer im više nije potrebna, ipak broj članova se ne smanjuje. Otkad je počela vakcinacija, krenuli smo da pratimo i redove za vakcinaciju u Novom Sadu. Najavljivali smo, u saradnji sa Domom zdravlja Novi Sad, kad se očekuju povećane gužve, kakvo je stanje na Novosadskom sajmu, gde su se primale vakcine. I ne samo to, već i kojih vakcina ima na kom vakcinalnom punktu. (Punkt na Novosadskom sajmu je zbog vremenskih uslova tokom leta rasformiran i premešten u zaseban deo kovid ambulante u Novom naselju.) Uporedo sa praćenjem reda u kovid ambulanti i dalje pratimo red za vakcinaciju. Takođe, ličnim primerom i sugestijama apelujemo na članove grupe da se građani vakcinišu kako bi se zaustavila pandemija, kao što je u nekim drugim zemljama gde je vakcinacija sveobuhvatnija.Kako se preko grupe prati red, da li se i snima telefonom?Mi ne snimamo red, članovi grupe pišu dnevno komentare o čekanju u redu. Na primer, kad su i u koliko sati prijavljeni za prvi pregled ili kontrolu. Sve je na dobrovoljnoj bazi.Ko su članovi grupe koji objavljuju informacije, mlađi ili stariji građani i da li ste imali primedbe od menadžmenta Doma zdravlja?Nismo imali primedbe, barem nisu nama rečene. Maksimalno se trudimo da poštedimo svih neprijatnosti i medicinske i druge radnike u Domu zdravlja, kao i pacijente. Ne znamo tačan uzrast članova koji se javljaju, rekla bih da su to ljudi srednjih do starijih godina, koji su razvili empatiju i solidarnost.Grupu sam otvorila kako bi građani informisali druge o redovima tokom čekanja u novosadskoj kovid ambulantiKoliko vam volonterski rad oduzima vremena, kako sve uskladite sa poslom i privatnim obavezama?Radim u privatnoj firmi kao saradnik sa punim radnim vremenom i vođenje grupe je velika odgovornost, naročito zato što se svakog dana prijavljuju novi članovi koje je potrebno usmeravati na pravila grupe. Obaveze koje imam prema svom poslu su važne, a volontiranje u smislu humanitarnog rada je nešto što smatram da bi svako trebalo kod sebe da pokrene. Uz posao i volonterske aktivnosti, vođenje Facebook grupe i pružanje prve psihoterapijske pomoći tokom korone, za privatni život ne ostaje mnogo vremena. Međutim, moramo imati na umu da je u ovakvim okolnostima, u kojima zdravlje ima prioritet, društveni život veoma ograničen svim ljudima, ne samo nama koje vodimo grupu.Pored toga, pružate i psihoterapijsku pomoć, koliko vam se ljudi često javljaju?Budući da edukacija za psihoterapeuta traje dugo i da uz to nije mali novčani a ni vremenski izdatak, počela sam sa edukacijom krajem 2012. godine i još uvek sam u procesu edukacije. Ne stižem da pomognem svima koji mi se jave za pomoć, iako se trudim, ali ko god mi se obrati uvek dobije odgovor. Psihoterapijska prva pomoć koju pružam volonterski, kao i ostale kolege preko Saveza društava psihoterapeuta Srbije, nije isto što i psihoterapija. Koji su najčešći problemi zbog kojih se javljaju? U početku su mi se javljali ljudi koji su uglavnom zvali zbog ograničavanja kretanja, kad je bio „lockdown“. Kasnije su usledili pozivi onih koji su trenutno kovid pozitivni i potrebno im je da popričaju sa nekim ko bi ih umirio. U poslednje vreme mi se češće javljaju pacijenti koji su oboleli od drugih bolesti, koji imaju ograničenu mogućnost lečenja i ne mogu da zakažu termine jer se bolnice, u koje su išli ranije, pretvaraju u kovid. Takođe, postoji nemali broj onih koji nisu videli svoje bližnje koji su u staračkim i drugim domovima, osim kroz prozor ili iza ograde sa maskom, što dodatno doprinosi osećaju bespomoćnosti. Psihoterapeuti bi trebalo da budu dostupni u domovima zdravlja i da ih ima što više kako bi se ljudi mogli obratiti i da ta pomoć bude pokrivena doprinosima koji se izdvajaju za zdravstveno osiguranje.Dobili ste Nacionalnu nagradu za volontiranje, koja vam je dodeljena na Formu za odgovorno poslovanje. Koliko može pojedinac da doprinese i utiče na poboljšanje života u zajednici?  Nagrađena sam Nacionalnom nagradom za volontiranje za inovativni pristup volontiranju kao pokretač Facebook grupe „Covid 19 Novi Sad“ 2020. godine, a nagrada je dodeljena u martu 2021. Pojedinac može donekle da utiče na neke stvari, ali ako se organizujemo kao grupa, biće sve lakše, efikasnije i uređenije. Svakoga dana možemo ukazivati na to kako neko nešto ne radi dobro, ali da li ćemo biti dovoljno angažovani da mi budemo ta promena koju želimo da vidimo u našoj okolini. Dovoljno je da svako ispred svog doma počisti, da svako nosi masku i drži distancu, da se vakciniše svako ko može, da svako prijavi nasilje koje čuje u susednom stanu. Sve je to humanost i odgovoran pristup društvu, životu i zajedničkoj budućnosti.

Srbija

Novi zakon donosi novčanu pomoć majkama za kupovinu prvog stana

Roditeljski dodatak za prvo dete rođeno 1. januara 2022. godine i kasnije iznosiće 300.000 i isplaćuje se jednokratno, navodi se u Zakonu o izmenama i dopunama zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.Povećanje iznosa roditeljskog dodatka za prvo dete "značajno kompenzuje inicijalne troškove koje porodica ima u trenutku rađanja njenog novog člana", piše u obrazloženju zakona.U budžetu Srbije je za realizaciju prava propisanih Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom u 2022. godini opredeljeno 64,8 milijardi dinara.Za isplatu prava na roditeljski dodatak za prvo dete u iznosu od 300.000 dinara biće potrebna dodatna sredstva u iznosu od šest milijardi dinara. Odbornici u Zaječaru ukinuli naknadu porodiljama za prvo deteVlada usvojila predlog da se roditeljski dodatak poveća na 300.000 dinaraPOMOĆ I ZA REŠAVANJE STAMBENOG PITANJANovi zakon donosi i pravo na novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu porodično-stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta.To pravo, kako se navodi, može da ostvari majka za dete koje je rođeno 1. januara 2022. godine i kasnije, pod uslovom da je (majka) državljanin Srbije i da ima prebivalište u Srbiji.Pod određenim uslovima, pravo na ovu pomoć može ostvariti i majka koja je strani državljanin i ima status stalno nastanjenog stranca, ako je dete rođeno na teritoriji Srbije i/ili je državljanin Srbije.Izuzetno, u slučaju smrti majke deteta, pravo može ostvariti i otac deteta.Uslov za ovu pomoć je da majka novorođenog deteta prvi put stiče u svojinu porodično-stambenu zgradu ili stan u Srbiji.Uslov je i da majka neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev, da nije potpuno lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja, kao i da deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku, starateljsku porodicu ili data na usvojenje. Izuzetno,  kako se objašnjava u zakonu. priznaje se i ukoliko je dete prethodnog reda rođenja smešteno u ustanovu zbog potrebe kontinuirane zdravstvene zaštite i nege, a po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za finansijsku podršku porodici sa decom.Za isplatu prava na novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu porodično-stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta biće potrebna dodatna sredstva u iznosu od deset milijari dinara. Stvaranje uslova za rešavanje stambenog pitanja porodice predstavlja posebnu podsticajnu meru koja u datim okolnostima treba da doprinese stabilnosti i sigurnosti porodice, a u narednom periodu da utiče i na odluku o proširenju porodice, kao i rađanju još dece. Mera je, kako se navodi, od izuzetnog značaja na odluku da porodica nastavi da živi u mestu dosadašnjeg prebivališta, a ne da se seli u drugo mesto u Srbiji ili u inostranstvo". Zašto žene neće decu

2021

Devojke uče devojke: Šamar nije šala

Centar za devojke edukovao je ove godine 17 devojaka, koje su postale vršnjačke edukatorke.  One su informisale više od 500 srednjoškolki o nasilju nad ženama. Sve ove aktivnosti su besplatne za učesniceTatjana Nikolić, izvršna koordinatorka Centra za devojke iz NišaKoliko ste ove godine održali edukativnih treninga o nasilju nad ženama, trgovini ljudima i u kojim školama? Na teme „Nasilje nad ženama” i „Trgovina ljudima” ove godine održali smo dva treninga za vršnjačke edukatorke. Vršnjačke edukatorke su šesnaestogodišnjakinje iz šest gradova, koje su se prijavile na naš konkurs. Nakon prvog treninga održale su u 12 srednjih škola radionice sa više od 500 srednjoškolki. Radionice nakon drugog treninga su tek počele da se održavaju. Sve naše aktivnosti su besplatne za učesnice i devojkama koje učestvuju na treninzima svi troškovi su pokriveni, a za vođenje radionice imaju honorare.Koliko devojčica je prošlo vaše treninge ove godine, da li se povećao broj devojaka koje s vama kontaktiraju?Na prvom treningu na temu „Nasilje nad ženama” bilo je ukupno 16 devojaka. Trening smo ponovile za devojke koje su bile sprečene da prisustvuju usled pandemije. Ove godine edukovale smo 17 devojaka na dve teme, koje su postale vršnjačke edukatorke i u okviru prve teme informisale smo više od 500 srednjoškolki. Takođe, na temu trgovine ljudima starije vršnjačke edukatorke su održale šest radionica u Nišu i Leskovcu sa više od 90 mladih. U poslednjih godinu dana, nakon svih dešavanja u vezi sa nasiljem, koja su isplivala na površinu, primetile smo da se povećao broj devojaka koje nas pozivaju. Ne žele sve da vode radionice, ali žele da se uključe u aktivističko-feminističko pozorište, ulične akcije, učestvuju na kreativnim radionicama ili jednostavno žele da provode vreme u sigurnom prostoru i gledaju filmove.Šta su najvažnije lekcije i poruke koje devojke mogu da čuju na obukama o nasilju nad ženama?Najvažnije poruke koje devojke čuju na našim obukama su: žrtva nasilja može biti svako, nisi kriva, za nasilje je kriv nasilnik, nasilnik može biti svako, najčešće muž, bivši muž, momak, bivši momak, drug, komšija, sramota nije tvoja, sramota je nasilnikova. Važno je da znaju da seksualno uznemiravanje nije šala, već krivično delo i kratka suknja nije pristanak na seks niti opravdanje za silovanje, ljubomora nije ljubav, već nasilničko ponašanje. Devojke posle radionica promene mišljenje da se silovanje najčešće dešava na javnim mestima od nepoznatog čoveka, jer činjenice govore upravo suprotnoUpitnici koje radimo pre i posle radionica kažu da je 55 devojaka koje su pre radionice mislile da jedan šamar nije nasilje, nakon radionice promenilo svoje mišljenje. Posle treninga, 154 devojke koje su pre mislile da je alkohol uzrok nasilja, promenilo je svoje mišljenje. Zatim, 132 devojke promenile su mišljenje da se silovanje najčešće dešava na javnim mestima od nepoznatog čoveka jer činjenice govore upravo suprotno. Prenosim šta je rekla jedna devojka nakon treninga: „Stekla sam samopouzdanje, razumem svoja osećanja bolje, kao i osećanja drugih. Povezala sam se sa devojkama iz radionice, i one sa mnom kontaktiraju.” Devojke u romskim zajednicama imaju problema što se rano udaju, nespremne za brak. Jedna od njih je rekla: „U svojoj porodici nisam bila u takvoj situaciji, a moja porodica me podržava jer želi da prekine tu tradiciju. Želim da budem uzor u romskoj zajednici i pokažem, posebno devojčicama, da mogu da razbiju začarani krug bede: siromaštvo, veliki broj dece, nedostatak sredstava za školovanje, udaja devojčica kao beg iz siromaštva porodice.”Postoji li neko istraživanje da li je povećano nasilje ili je povećano prijavljivanje nasilja nad ženama poslednjih godina?Na SOS telefonu za žene i decu žrtve nasilja volontirala sam od 1996. do 1998, a zatim i na SOS telefonu Centra za devojke, od doba kada nasilje nad ženama kao problem nije bilo prepoznato i kad nije bilo zakona, do sada kada imamo dobre zakone i sve bolju primenu. U poslednjih nekoliko godina povećalo se prijavljivanje nasilja, ne zato što ga ima više, nego zato što su feminističke grupe 20 godina radile na tome da se podigne svest javnosti o tome da nasilje nije privatna stvar već društveni problem. Ali, lobiralo se za zakone i njihove izmene, pa javnost danas zna da je nasilje krivično delo i da se može prijaviti.Koje su još aktivnosti u fokusu Centra, kako sve pomažete devojkama?Izdvojila bih naš osmi ArtFemine festival na kom je ove godine u toku četiri dana okupljeno više od 150 ljudi. Posetioci festivala su bili u prilici da vide i učestvuju na uličnoj akciji, radionicama, panelima, performansima i muzičkim događajima. Centar za devojke je osnovan 15. aprila 1998. godine, na inicijativu dve volonterke SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja. Cilj osnivanja Centra za devojke je bio da se kroz edukaciju i emancipaciju mladih žena radi na unapređivanju njihovog položaja u društvu. Tri teme su nam u fokusu: nasilje nad devojkama i ženama, trgovina ljudima, žensko zdravlje i seksualnost. Bavimo se prevencijom, ali i direktnim radom sa žrtvama nasilja. Naša misija je osnaživanje dece, devojaka i mladih žena kroz podršku, edukaciju, aktivizam i kreativnost.

Svet

Ujedinjeno Kraljevstvo šalje ekipe za vakcinaciju na kućne adrese?

Velika Britanija razmatra plan da pošalje ekipe za vakcinaciju koje bi išle od vrata do vrata domova nevakcinisanih Britanaca "naoružane vakcinama" protiv kovida. Ovime bi se postigli planovi koje ministri razmatraju kako bi došli do procenjenih pet miliona ljudi koji tek treba da budu vakcinisani, prenosi Daily Mail.O ovoj inicijativi je prošle nedelje raspravljalo Ministarstvo zdravlja, Nacionalna zdravstvena služba Engleske i kabinet premijera.Širom zemlje timovi za vakcinaciju bi se poslali u oblasti koje imaju najniže stope vakcinacije, kako bi se podstakla vakcinacija u ruralnim sredinama ili domaćinstvima u kojima ljudi ne mogu lako da putuju do centra za vakcinaciju. O ovom predlogu se razmatra kao alternativi zatvaranju i drugim ograničenjima"Mislim da je sve što ohrabruje one koji oklevaju da se vakcinišu razumno", smatra jedan ministar iz kabineta.Inicijativa za ovakvim planom došla je nakon što je Naučna savetodavna grupa za vanredne situacije (SAGE) upozorila da će Ujedinjeno Kraljevstvo biti pogođeno velikim talasom hospitalizacija kovid pacijaneta i da bi broj zaraženih mogao biti veći nego prošle zime uprkos blažoj (omikron) varijanti virusa.U zapisniku sa sastanka 23. decembra objavljenom sinoć, Vladina Naučna savetodavna grupa za hitne slučajeve upozorila je da bi vrhunac broja bolničkih prijema mogao biti uporediv ili veći od prethodnih, uključujući i drugi talas u januaru.Uprkos tome poslanici i šefovi ugostiteljskih objekata tražili su od premijera Velike Britanije Borisa Džonsona da ne uvodi nova ograničenja pre Nove godine i tako rizikuje da "razori" poslovanje. Iako su Boris Džonson i njegovi saradnici rekli da nema planova da se škole zatvore u januaru, odbijeno je bilo kakvo nagoveštavanje zaključavanja ili drugih ograničenja: "Svi se zalažemo za slobodan izbor, ali dolazi trenutak kada ne možete zatvoriti 90 odsto zemlje koja je vakcinisana zbog deset odsto onih koji odbijaju to da urade".Očekuje se da će se kabinet sastati početkom ove nedelje kako bi odlučio da li će uvesti nova ograničenja zbog varijante omikron.

Lifestyle

Teniski trener koji u slobodno vreme pravi „staklene“ torte

Nikolu Džaletu, tridesetjednogodišnjeg teniskog trenera, je jedno putovanje u Ameriku nateralo da zaviri u kuhinju, i tamo već 5 godina provodi slobodno vreme praveći popularne torte sa staklenom glazurom (mirror glaze).Pored dede kuvara, tate ugostitelja, mame i bake, koje su kako kaže vrsne domaćice, bilo je samo pitanje dana kada će se i on latiti kutlače i varjače.Rođen je u Srbiji, ali je detinjstvo proveo u Libiji gde njegova porodica radila. Sa 10 godina se vraća u Srbiju zbog tenisa, koji igrao do svoje dvadeset pete godine. „Tenis nije kao kolektivni sport gde iako nisi najbolji, možeš da zarađuješ. To je sve traži dosta novca, hrana, hotel, putovanja, kotizacija...“Trenirao je i ranije sa Đokovićem i Zimonjićem, bio je sparing partner Fed kup reprezentaciji i Jeleni Janković na turnirima. Prvo je povremeno krenuo da menja prijatelje na časovima tenisa, nakon toga kreće da radi teniskom centru Đukić, a u tc Novak je već tri godine. „Sve je počelo kada sam se jednom vratio iz Amerike. Tamo imaju neke rolnice sa cimetom kojih kod nas, pre jedno 4 godine, nije bilo. Nisam znao jaje da skuvam, ne preterujem kada to kažem. Našao sam recept tih rolnica na internetu i kao da pokušam da napravim. Mislio sam da neće uspeti, međutim, uspelo je i testo i glazura za rolnice. Tu sam se oduševio, kako sam ni od čega uspeo da napravim nešto. Tako je i krenulo.“Na svaka 2-3 dana je pravio neke kolače kojih nije bilo kod nas Braunis, američke perece, Lava kejk, a nakon godinu dana napravio prvu tortu čizkejk Nju Jork stajl. Torte sa staklenom glazurom prvo je primetio na društvenim mrežama. „Posle istraživanja i prevođenja (recepata) sajtova sa engleskog, francuskog i italijanskog, naučio sam da ih pravim. Tada to nije bilo to, kao sada, ali izgledalo je okej i ukus je bio fin. Posle par meseci sam počeo da ih intenzivnije pravim. Naučio sam koji alati, koji kalupi i ukusi, da nisu to one klasične kao što ja kažem “svadbarske”, nego da su specifične jer mogu da imaju od 2 do 4-5 ukusa. Prijateljima se svidelo to kako sam pravio, počeli su oni da naručuju, pa njhovi prijatelji, i krug se proširivao. Od hobija je nastao takoreći drugi posao. Ali sve je i dalje sa uživanjem.“I dalje ovo smatra hobijem, ali se nada da će uskoro prerasti u biznis i to porodični, jer se njegovi roditelji bave kafom, pa bi želeo to da objedini. „Hteo sam da nađem neki lokal za nas, pa da spojim i napravim jedan biznis, jer jedno i drugo idu savršeno. Videćemo uskoro, već imam plan da nešto krenem, ali ne znam tačno kada, jer mi je ipak primarni posao teniskog trenera, u tome sam već davedeset i kusur godina.Za jednu tortu mu treba 3 dana, minimum, jer svaki se svaki segment torte (ukusa), gde ih ima 3-4, mora da odstoji. Kaže da je najbolje kad prenoći. „Sve sam sam naučio, sve sam i radim. Voleo bih i mamu da naučim ali videćemo, otom-potom. Lakše bi mi bilo da imam pomoć, pogotovo kad u stanu radim. Jeste da mi bi dobro došla neka pomoć, makar nešto neko da mi pomogne, pogotovo u ovom periodu. Ali ne žalim se, uživam. Od ujutru do predveče sam u centru, a onda dođem i uveče radim u kuhinji.“U početku je recepte po internetu, a kasnije je sam krenuo da eksperimentiše sa ukusima. Njemu su najdraže kombinacije sa slano karamelom, koju sam pravi i pralinom, francuskim kremom koji se pravi od badema, lešnika i karamele.„Sada uzimam knjige od poznatih poslastičara, pa gledam da li ima nešto novo, kako oni spajaju neke ukuse, teksture, tehnike... U suštini, po mom mišljenju, tehnika je tu najbitnija. Mogu da ti dam recept palačinki, uradićemo ga totalno drugačije, ti i ja, a isti su sastojci. Više gledam kako se nešto pravi, nego same ukuse.“Prema njemu ove torte se od klasičnih tj. „svadbarskih“, kako ih on zove, razlikuju po teksturi i složenosti. „Ne vređam „svadbarske“ torte, ali tu ide patišpanj i šlag, i to je osnovni segment. Ovde ide mus, neki krem, kompot od voća, pa još neka podloga. U jednoj torti dobiješ više ukusa. To je jedna od bitnijih razlika. A i tekstura, ukusi u ovim tortama(koje pravim) su kremastiji.“Napravio je takav koncept da se može naručiti torta od ukusa koje želimo, dodaje da sa čokoladom nema promašaja. Najviše mu traže kombinacije sa musom od crne čokolade i višnjom ili musom od malina,kremom od bele čokolade i vanile i keks podlogom. Dekoraciju uglavnom pravi sam i od čokolade.„Tu je dosta ozbiljan proces, to zove „tempiranje čokolade“. Tu moraš da topiš čokoladu do određene temperature, onda spuštaš do određenje temperature, pa opet dižeš do određene temperature. I onda sa njom možeš da radiš svašta kao ovaj pečat(zlatotisk na beloj torti), samo što sam ja dodao jestivi zlatni prah. Pa onda imaju i neke spirale, isto od čokolade. Imaš određen period kada je čokolada „tempirana“(istopljena) i možeš da radiš sa njom, inače kreće da se stvrdnjava.“Ako neko naruči, može da napravi „zdravu“ tortu, tada recimo  umesto običnog mleka koristi bademovo ili umesto šećera agava sirup ili javorov sirup.Torte je pravo i za našeg najbolje tenisera, Novaka Đokovića. „Pravio sam i od šargarepe i od čokolade, preferira i jedno i drugo, mada više čokoladu naravno.“Pred torti, za prijatelje najviše voli da pravi Braunis, Blondi (brauni sa belom čokoladom), a u poslednje vreme Paris-Brest, francuski specijalitet  po teksturi najsličniji Princes krofnama.Roditelji nisu bili svesni ozbiljnosti njegovog hobija dok nisu krenuli da ga zovu za intervjue. Do tada im je samo „smetao“ u kuhinji, kaže kroz smeh. Detinjstvo je proveo Libiji, najlepše uspomene su mu bile sa plaže. Kada se vratio u Srbiju najčudnije mu je bilo vreme, zima i sneg, i škola, razlike između srpskog i arapskog jezika, kao i matematike.„Plaža mi je bila na 100 metara Najlepše uspomene sa mojima su upravo odatle. Kada kažeš da si imao svoju plažu, danas je to pojam. Moraš da budeš milijarder, a mi smo to sve imali u sklopu toga tamo gde su oni radili. Tamo sam proveo 10 godina. Zbog tenisa sam se vratio u Srbiju, tamo sam školu pohađao do 4. razreda.“