Najnovije

Srbija

Carska bara prelazi u nadležnost Zrenjanina

Upravljanje specijalnim rezervatom prirode "Carska bara" poverava se na upravljanje Ustanovi "Rezervati prirode" iz Zrenjanina, piše u izmenama Uredbe o proglašenju ovog rezervata.Do sada je "Carskom barom" upravljalo Ribarsko gazdinstvo "Ečka" AD iz Lukinog sela.Osim rezervatom, AD "Ečka" upravljala je hotelom "Sibila" koji se nalazi na ulazu u rezervat.Građanski preokret zbog Linglonga tužio i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam Pre pet godina, AD "Ečka" je, zbog teške finansijske situacije i neplaćenih računa za struju, ostala bez električne energije, preneo je tada Danas.Zrenjaninska inspekcija je tada izašla na teren na poziv radnika koji u tom trenutku nisu imali ni redovne zarade.Danas u tekstu piše da su Grad Zrenjanin i njegovo javno preduzeće "Rezervati prirode" odavno upozoravali da se Rezervatom "Carska bara" ne upravlja na odgovarajući način, zbog čega je i više puta zatraženo da brigu o ovom prostoru preuzmu Zrenjaninci.Na samo par kilometara od prirodnog rezervata kineska kompanija Linglong je od države dobila bespaltno zemljište za izgradnju fabriku automobilskih guma.Svetski fond za prirodu protiv divlje gradnje na Uvcu Građanski preokret iz Zrenjanina je zbog toga u julu ove godine podneo tužbu Upravnom  sudu protiv Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine. Ova organizacija traži poništavanje saglasnosti za studiju o proceni uticaja na životnu sredinu koju je taj sekretarijat dao kompaniji Linglong."Carska bara" zauzima površinu od oko 1.600 hektara, piše na sajtu Grada Zrenjanina.Na području Carske bare evidentirano je više od 200 ptičjih vrsta, među kojima su i prave retkosti – primerci ugroženih vrsta čaplji, kormorana, gnjuraca, pataka.... Močvarnu vegetaciju područja čine interesantne biljne vrste, danas retke i ugrožene, poput belog i žutog lokvanja ili močvarne orhideje, dok je prostor oko bare obrastao dugogodišnjim zasadima vrbe i topole. 

Srbija

Erste banka nastavlja sa prodajom fabrike vode u Zrenjaninu

Poverilac fabrike vode u Zrenjaninu, Erste banka, saopštila je kako je odustala od njenog stečaja jer je odlučila da nastavi sa njenom prodajom, prenosi list Danas. Prodaju fabrike će obaviti sudski izvršitej."S obzirom na očekivano trajanje stečaja doneta je odluka da se odustane od stečajnog postupka, jer je u interesu svih, a naročito stanovnika Zrenjanina, da se situacija što pre reši. Nadamo se da će se uskoro pojaviti kupac koji će fabriku staviti u funkciju i rešiti sedamnaestogodišnji problem vodosnabdevanja građana Zrenjanina", piše u odgovoru Jasne Uzelac Braunović iz Erste banke.Zrenjaninski Privredni sud je prošle nedelje, kako se dodaje, obustavio prethodni stečajni postupak koji je Erste banka pokrenula nad stečajnim dužnikom Fabrikom vode DOO Zrenjanin. Stečajni postupak je obustavljen na zahtev Erste banke, koja navodi kako je takva odluka u interesu svih građana Zrenjanina.Obustavljen prethodni stečajni postupak nad Fabrikom vode"U Ečkoj kod Zrenjanina planiraju se stanovi za 3.000 radnika iz Kine" Za Zrenjanince koji protestuju tražeći od gradskih vlasti ispravnu vodu, mala je uteha da će se sad tražiti novi vlasnik fabrike. Ko bi to bio nezahvalno je prognozirati, a interesovanje za kupovinu do sada je pokazala fabrika flaširane vode Minakva iz Novog Sada.Pravo pitanje je šta se dešava iza zatvorenih kapija ove fabrike. Neke detalje otkriva izveštaj njenog privremenog sečajnog upravnika, koji je utvrdio da redovno funkcionisanje postrojenja košta mesečno 18 miliona dinara a kada je fabrika van komercijalnog rada košta tri miliona dinara.Kako se dodaje, pojavila se i informacija da su fabriku noću posećivali zainteresovani kupci, bez prethodne najave i odobrenja, zbog čega je stečajni upravnik imao obavezu da to kontroliše. Privredni sud je naložio meru zabrane otuđivanja imovine i uništavanja dokumentacije ali je ta mera sada van snage.

2021

Podrška Imleka Bogosloviji u Nišu

  Kompanija Imlek odazvala se danas pozivu Njegovog Preosveštenstva Episkopa niškog g. Arsenija da pruži podršku Bogosloviji Svetog Kirila i Metodija u Nišu i u skladu sa svo...

Srbija

Počinje prijava za subvencije fiskalnim obveznicima

Za državne subvencije obveznici fiskalizacije mogu da se prijave d 15. oktobra, a preduslov je uredno podneta prijava sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije PGJO, saopštila je Poreska uprava.Prijava PGJO se podnosi putem portala ePorezi, a na sajtu Poreske uprave www.purs.gov.rs objavljeno je korisničko uputstvo u kome je detaljno objašnjen postupak prijave poslovnog prostora i poslovnih prostorija odnosno podnošenja prijave.Nakon provere dostavljenih podataka, Poreska uprava odlučuje o prijavi PGJO u roku od tri dana od dana podnošenja. O tome u poresko sanduče na portalu ePorezi dostavlja obaveštenje podnosiocu prijave u elektronskom obliku.Obaveštenje je digitalno potpisano od strane Poreske uprave, što potvrđuje validnost dokumenta a sadrži jedinstvenu oznaku poslovnog prostora i poslovne prostorije, koja će se koristiti u elektronskom fiskalnom uređaju.Od 15. oktobra 2021. godine, zaključno sa 31. januarom 2022. godine, obveznici fiskalizacije (osnovani i upisani kod nadležnog registra zaključno sa 29. oktobrom 2021. godine) Poreskoj upravi preko portala ePorezi mogu da podnesu Izjavu o zainteresovanosti za finansijsku podršku za fiskalizaciju. Obveznik fiskalizacije može podneti samo jednu izjavu za dodelu finansijske podrške.Postojeći obveznik fiskalizacije, odnosno lice koje je u obavezi da evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet preko fiskalne kase u skladu sa zakonom kojim se uređuju fiskalne kase, može da ostvari pravo na finansijsku podršku po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji, kao i po svakoj prijavljenoj aktivnoj fiskalizovanoj fiskalnoj kasi u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti.Novi obveznik fiskalizacije, odnosno lice koje nije u obavezi da evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet preko fiskalne kase u skladu sa zakonom kojim se uređuju fiskalne kase, a nije oslobođeno od obaveze evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja u skladu sa Zakonom o fiskalizaciji, može da ostvari pravo na finansijsku podršku po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji, kao i finansijsku podršku za jedan elektronski fiskalni uređaj u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji.Postojeći kao i novi obveznici fiskalizacije koji nisu evidentirani u sistem poreza na dodatu vrednost na dan podnošenja Izjave o zainteresovanosti, finansijsku podršku ostvaruju u iznosu uvećanom za 20%.Pravo na korišćenje finansijske podrške nemaju:- Privredni subjekti koji su obuhvaćeni Spiskom korisnika javnih sredstava utvrđenih u skladu sa Pravilnikom o spisku korisnika javnih sredstava, osim tipa korisnika javnih sredstava 6, 7 i 10;- Obveznici fiskalizacije kojima je Poreska uprava rešenjem privremeno oduzela poreski identifikacioni broj (PIB).Proveru ispunjenosti uslova za dodelu finansijske podrške i utvrđivanje visine iznosa finansijske podrške za obveznike fiskalizacije koji su podneli u skladu sa Uredbom, vršiće Poreska uprava počev od 15. oktobra 2021. godine zaključno sa 28. februarom 2022. godine.Prenos sredstava sa namenskog računa na poslovne račune obveznika fiskalizacije navedene u izjavi za dodelu finansijske podrške vršiće Uprava za trezor na osnovu spiskova korisnika fiskalizacije koji su ostvarili pravo na finansijsku podršku, koje Poreska uprava dostavlja jednom nedeljno Ministarstvu privrede na čijoj će internet stranici biti objavljeni.Obveznici fiskalizacije koji su ostvarili pravo na finansijsku podršku za fiskalizaciju imaju obavezu da, u roku od šest meseci od početka primene zakona kojim se uređuje fiskalizacija, počnu da evidentiraju promet na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja u svakom poslovnom prostoru i prostoriji za koju su dobili finansijsku podršku za fiskalizaciju.U suprotnom gube pravo na finansijsku podršku u iznosu dobijenom u vezi sa poslovnim prostorom i poslovnom prostorijom u kome nije evidentirao promet na malo, i dužni su da, najkasnije u roku od pet dana od dana gubitka prava na finansijsku podršku, izvrši povraćaj dodeljenih sredstava sa kamatom.    

Svet

Rusija ponudila Bugarskoj novi ugovor o snabdevanju gasom

Ruska ambasadorka u Bugarskoj Elena Mitrofanova pozvala je Bugarsku da potpiše novi dugoročni ugovor o snabdevanju gasom sa Gazpromom. "Posebno u kontekstu povećanja spot cena na svemirske nivoe, stabilni dugoročni ugovori su od velike važnosti, što pokazuje život", rekla je Mitrofanova u intervjuu za RIA Novosti 3. oktobra.Objasnila je da je „Bugarska još uvek siromašna zemlja“ i da je cena električne energije i gasa veoma važna za Bugare.Do sada nije bilo reakcije institucija nakon intervjua sa Mitrofanovom. Mitrofanova priznaje da nije bilo razgovora sa privremenom vladom. Izvori EURACTIV -a su komentarisali da pregovore sa Gazpromom može voditi samo stabilna vlada.Protivljenje ruskoj ponudi u novom parlamentu biće žestoko.Ekonomista Martin Dimitrov, koji je bio poslanik iz proevropske koalicije „Demokratska Bugarska“, prokomentarisao je da je za bugarske interese najbolje da ugovor bude ograničen na dve ili tri godine. „Najvažniji deo njegovog predloga je da u pregovore Bugarske sa Gazpromom budu uključeni i predstavnici Evropske komisije. To bi ojačalo poziciju Bugarske “, rekao je Dimitrov za EURACTIV.Očekuje se da će „demokratska Bugarska“ biti kritični faktor u formiranju stabilne vlade nakon izbora 14. novembra.Ekspert za energetiku Hristo Kazandjiev iz bugarskog Foruma za energetiku i rudarstvo rekao je za EURACTIV da je potrebna pažljiva ravnoteža za pripremu i pregovaranje o ugovoru sa Gazpromom. Prema njegovim rečima, problem sa ovim ugovorima nije toliko njihov rok, već obavezne količine. Prema trenutnom ugovoru sa Gazpromom, 80% količina gasa za Bugarsku je pod klauzulom „uzmi ili plati“."Budući ugovor bi u tom pogledu trebao biti mnogo uravnoteženiji, a Bugarska bi trebala biti u mogućnosti pregovarati o količinama", rekao je Kanzandjiev. Prema njegovim rečima, menadžment državne gasne kompanije Bulgargaz ometa uvoz jeftinijeg azerbejdžanskog gasa iz Grčke, što se može realizovati putem svap poslova.Ekspert za energetiku i bivši bugarski ambasador u Moskvi, Ilian Vassilev, rekao je za EURACTIV da se Kremlj igra geopolitičke igre sa cenom gasa, ali da bi to bilo nemoguće bez „klimatskog ekstremizma“ u EU.„Ove igre nisu imale šanse, ali sada Putinova izjava snižava cenu. Istina je da čak ni Rusija više ne može popraviti zemljotrese koji imaju globalni karakter i u kojima Kina igra ključnu ulogu “, rekao je Vasilev.

Svet

„Kina je već pretekla SAD u razvoju veštačke inteligencije“

Kina je daleko odmakla Americi u razvoju veštačke inteligencije, tvrdi za Fajnenšl Tajms Nikolas Čejlan (Nicholas Chaillan), doskorašnji šef za razvoj softvera u ministarstvu odbrane SAD. On kaže da je podneo ostavku na tu funkciju jer je revoltiran sporom tehnološkom reformom u američkoj armiji.Sagovornik Fajnenšl tajmsa je proveo tri godine u Pentagonu, radeći na jačanju sajber bezbednosti. Kao glavni oficir koji je u američkom vazduhoplovstvu bio zadužen za softver kaže da se Peking sigurno kreće prema globalnoj dominaciji u oblasti veštačke inteligencije, mašinskog učenja i sajber veština.Trideset-sedmogodišnji Čejln je kaže kako neuspeh SAD u odgovoru na eventualnu kinesku sajber pretnju može da dovede u opasnost budućnost njegove dece. Smatra da SAD protiv Kine za 15 do 20 godina neće imati nikakve šanse u oblasti veštačke inteligencije.Čejln tvrdi i da će Kina biti u stanju da kontroliše sve, od medija do geopolitike u svetu. Napominje da kineska tehnologija daleko nadmašuje inače skupe američke hardvere koji se koriste u izradi vojnih aviona pete generacije, poput F-35.Veštačka inteligencija rešava brojne probleme, ali donosi i rizike Prema njegovim rečima američka tehnološka kompanija Gugl (Google) je nespremna da sarađuje sa američkim ministarstvom odbrane na razvoju veštačke inteligencije. Problem su i beskrajne rasprave o etičkim problemima veštačke inteligencije koje usporavaju SAD.Kineske kompanije su, nasuprot tome, kako naglašava, u obavezi da sarađuju sa Pekingom i masovno su ulagale u veštačku inteligenciju, bez obzira na njene etičke nedoumice. Čejln je rekao da će uskoro u američkom Kongresu govoriti  svim tim činjenicama.Ipak, dodao je kako je vojska SAD i dalje tri puta jače od kineske. Smatra kako je njegova zemlja mnogo novca potrošila u pogrešnim oblastima. Ocenjuje de je nužnim reformama i promenama u Pentagonu, američkom ministarstvu odbrane, glavni neprijatelj birokratija.Moskva testira zakone o veštačkoj inteligencijiRusija razvija veštačku inteligenciju koja će predviđati pandemije

Srbija

Obustavljen tender za rekonstrukciju Muzeja grada Beograda

Sekretarijat za investicije obustavio je tender za rekonstrukciju Muzeja grada Beograda vredan 2,7 milijardi dinara. Jedini ponuđač koji se javio nije ispunio kriterijum za kvalitativni izbor privrednog subjekata. Ponudu na tender poslala je grupa ponuđača koju čine firme Koto, Pars, Securiton i Termomont. Grad je tražio od budućeg izvođača da je u periodu od pet godina pre isteka roka za podnošenje ponuda izveo radove na najviše dva referentna objekta minimalne ukupne bruto građevinske površine 10.000,00 m², na izgradnji ili dogradnji ili rekonstrukciji sa dogradnjom ili rekonstrukciji sa kompletno izvedenim i završenim građevinsko-zanatskim i instalaterskim radovima. Nakon "detaljnog pregleda" utvrđeno je da grupa ponuđača nije ispunila taj kriterijum pa je doneta odluka o obustavi. Raspisan tender za Muzej grada Beograda, uslov da je izvođač "gradio muzeje"Sekretarijat za investicije raspisao je početkom avgusta tender za izvođenje radova na rekonstrukciji Muzeja grada Beograda. Procenjena vrednost javne nabavke iznosila je 2,792 milijarde dinara. Odlukom žirija 2016. godine kao idejno rešenje za rekonstrukciju objekta u Resavskoj 40b i prenamenu u Muzej grada Beograda izabran je rad urađen u okviru Arhitektonskog biroa "BOROVIA" iz Beograda, piše na sajtu muzeja. Rekonstrukcija Muzeja, koji je osnovan 1903. godine, najavljivana je godinama unazad.  Zgrada u Resavskoj 40b u kojoj je smešten Muzej preuzeta je od 2006. godine od Ministarstva odbrane.  

Svet

Počeli pregovori Srbije i nove misije MMF-a

Srbija je počela razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o sprovođenju savetodavnog aranžmana koji je ta institucija odobrila u junu. Nova misija MMF-a trajaće do 22. oktobra i tokom nje biće razmotrena fiskalna, monetarna i makroekonomska kretanja u Srbiji, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).Novi program saradnje, podržan je kako se navodi Instrumentom za koordinaciju politike i u junu je odobren na period od 30 meseci. On predstavlja nastavak partnerskog odnosa koji Srbija ima sa MMF-om. Kao i prethodni program, koji je uspešno završen u januaru ove godine, ima savetodavni karakter i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava.Cilj savetodavnog programa jes podrška bržem privrednom oporavku Srbije od efekata pandemije, očuvanju makroekonomske i finansijske stabilnosti, kao i u sprovođenju ambicioznog plana strukturnih reformi, dodaje se u saopštenju.MMF povećao prognozu svetskog privrednog rasta za 2021. na 6%MMF: Jaz između bogatih i siromašnih zemalja sve veći Reforme, kako se podseća, uključuju: učvršćivanje okvira fiskalne politike, jačanje upravljanja državnim preduzećima, razvoj tržišta kapitala, dalje jačanje procesa dinarizacije, poboljšanje pružanja socijalne pomoći, kao i prelazak na zelenu ekonomiju.Od demokratskih promena u Srbiji 2000. godine ovo je osmi po redu aranžman sa MMF-om i odnos sa tom institucijom prolazio je kroz različite faze: od politike štapa i šargarepe, višegodišnjeg odlaganja da se ispuni dogovoreno, do otvorenih pohvala MMF-a vladinoj politici i "posvećenosti ekonomskim reformama" koje je vodio Aleksandar Vučić.Poslednji put MMF je zamrznuo kreditini aranžman sa Srbijom u februaru 2012. najavljujući da će se njegova misija vratiti na pregovore tek nakon parlamentarnih izbora koji su održani iste godine i posle kojih je vlast preuzeo aktuelni režim.Pomoć MMF-a tražilo 90 zemaljaMMF: U Srbiji ugroženo više od 140 hiljada radnih mesta

2021

Svet kakav želiš: devet miliona dinara projektima za decu

 Kompanija A1 Srbija izdvojila je ukupno devet miliona dinara za realizaciju projekata namenjenim najmlađima, u okviru drugog ciklusa programa „Svet kakav želiš“. Sa po tri miliona dinara nagrađena su tri projekta iz sfere javnog zdravlja, obrazovanja i ekologije, koje je prethodno selektovao žiri sastavljen od eksperata iz pomenutih oblasti. Na polju obrazovanja nagrađena je incijativa „Zaigrani“ Centra za razvoj participativnog obrazovanja, čiji je cilj opremanje vrtića u Srbiji inovativnim ekološkim igračkama, koje kod dece podstiču kreativnost i razvoj sposobnosti za učenje.  U oblasti javnog zdravlja prepoznata je „Aplikacija za ranu intervenciju“ koju je pokrenuo Logo – centar, a koja će pomoći roditeljima da adekvatno prate razvoj svoje dece. U segmentu javnog zdravlja istakla se inicijativa „Zasadimo život zajedno“ organizacije Bašta može svašta – program dodatne nastave za osnovce, koji uzgojem zdravih namirnica pomažu deci oboleloj od raka.  Novčana sredstva namenjena za realizaciju odabranih projekata sakupljena su tako što je A1 izdvajao iznos jedne mesečne pretplate pri svakom sklopljenom ugovoru za Prvu tarifu, tokom promotivnog perioda koji je trajao do kraja septembra. Na taj način Prva tarifa, pored paketa koji omogućava najlakšu i najefikasniju komunikaciju roditelja i školaraca, pružila je i mogućnost da svako od nas pomogne realizaciju ovih važnih aktivnosti. A1 Srbija uručio 10 miliona dinara projektima koji menjaju svet  „Naša kompanija dugi niz godina nastoji da kvalitativno menja svoje okruženje, kako bismo generacijama koje dolaze ostavili ovaj svet kao bolje, bezbednije i bezbrižnije mesto za život. Zajednica u kojoj živimo donosi sve veći broj ideja koje mogu da doprinose konkretnim promenama, a mi smo tu da ih podržimo i pomognemo njihovu realizaciju. Kroz društveno odgovorni program „Svet kakav želiš“ već smo podržali tri projekta koji su trenutno u fazi realizacije, a javno zdravlje, obrazovanje i ekologija ostaće ključne oblasti našeg društva u okviru kojih ćemo nastojati da pokrećemo važne promene“, izjavila je Ana Boroš Todić, stručnjak za korporativne komunikacije u kompaniji A1 Srbija.Partner kompanije A1 na programu „Svet kakav želiš“ je regionalna organizacija Propulsion, a selekciju projekata vršio je tim eksperata iz oblasti javnog zdravlja, obrazovanja i ekologije, u sledećem sastavu: Ana Martinoli, profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti;  Ana Mirković, psihološkinja i ko-osnivač Instituta za digitalne komunikacije; Anđelka Grujičić, specijalistkinja socijalne medicine; Nemanja Đorđević, ekpsert za obrazovne politike; Vladimir Đurđević, meteorolog i profesor na Fizičkom fakultetu.Svi zainteresovani građani mogu pratiti razvoj ovog programa putem sajta www.svetkakavzelis.rs, gde takođe mogu dodatno da se upoznaju sa nagrađenim inicijativama. 

Srbija

Šta donosi novi Zakon o zaštitniku građana?

Vlada Srbije uputila je u skupštinsku proceduru Zakon o zaštitniku građana kojim se, između ostalog,  predlaže raspisivanje javnog poziv za potencijalne kandidate i produžava mandat Zaštitnika građana. Novim zakonskim rešenje određuje se "najširi" krug lica čija se prava štite,  širi se i krug lica koja mogu da podnesu pritužbu, regulišu obaveze u pogledu prava deteta. Predlogom zakona je određen najširi krug lica čija se prava štite, tako da se pojmom "građanin" obuhvataju sva fizička i pravna lica, bez obzira na njihovo državljanstvo i da li poseduju državljanstvo. Navodi se da je ovo razlika u odnosu na dosadašnje rešenje koje nije prepoznavalo lica bez državljanstva. Novo rešenje donosi i duži rok za podnošenje pritužbe, odnosno propisuje da to bude najkasnije u roku od tri godine od izvršene povrede prava građana, odnosno od poslednjeg postupanja, odnosno nepostupanja organa uprave u vezi sa učinjenom povredom prava građana.Novina je i da pritužbu u ime fizičkog lica može podneti i udruženje koje se bavi zaštitom ljudskih prava, a koje za to dobije pismenu saglasnost fizičkog lica. Za dete pritužbu podnosi roditelj ili staratelj, ali i udruženje koje se bavi zaštitom prava deteta uz saglasnost roditelja ili staratelja ili deteta starijeg od deset godina. Navodi se da dete koje je navršilo deset godina života može samostalno podneti pritužbu.Javni poziv za Zaštitnika građana, produžen mandatU odnosu na dosadašnje rešenje, bitnu novinu predstavlja uvođenje instituta javnog poziva svim zainteresovanim licima da se prijave kao potencijalni kandidati za Zaštitnika građana.Ovlašćeni predlagači kandidata za Zaštitnika građana nadležnom odboru bi, kao i do sada, bile poslaničke grupe u Narodnoj skupštini. Poslaničke grupe će isključivo moći da predlože za kandidata ono lice koje se nalazi na prethodno utvrđenoj listi kandidata. U odnosu na postojeće zakonsko rešenje, predloženo je i produženje mandata Zaštitnika građana, ali bez mogućnosti ponovnog izbora na ovu funkciju. U Predlogu zakona određeno je da mandat Zaštitnika građana bude osam godina. Za Zaštitnika građana može se izabrati lice koje ne mora nužno da bude diplomirani pravnik sa iskustvom na pravnim poslovima, već je dovoljno da ima visoko obrazovanje i da ima iskustva na poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana, piše u Predlogu zakona. Novinu predstavlja i pravilo da, ako Zaštitnik građana u toku mandata ispuni uslove za starosnu penziju, on, za razliku od trenutno važećeg rešenja, nastavlja da vrši svoju funkciju do isteka mandata na koji je izabran.Predloženo je i da zamenike Zaštitnika građana više ne bira Narodna skupština, na predlog Zaštitnika građana, već isključivo sam Zaštitnik građana, nakon sprovedenog javnog konkursa. Zaštitnik običnih ljudi od vlastiZaštitnik građana zbog žalbi frilensera kontroliše Poresku upravuU zakon se uvodi dugogodišnja praksa Zaštitnika građana,  a koja se tiče ostvarivanja saradnje sa organizacijama civilnog društva i međunarodnim organizacijama i mehanizmima za zaštitu i unapređenje ljudskih i manjinskih prava.Zaštitnik građana se, u predlogu zakona, definiše i kao organ nadležan za obavljanje poslova nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, nacionalnog nezavisnog mehanizma za praćenje sprovođenja Кonvencije o pravima osoba sa invaliditetom i nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima.Posebno se ukazuje na značaj i obavezu izgradnje institucije Zaštitnika građana u pogledu zaštite, promovisanja i unapređenja prava deteta.Predlogom zakona se posebno predviđa i ovlašćenje Zaštitnika građana da bez prethodne najave i ometanja pregleda ustanove socijalne zaštite koje pružaju uslugu domskog smeštaja deci i mladima, kao i odraslim i starijim licima.Predlagač je ocenio da zakon donosi bitnu novinu u pogledu obaveze podnosioca pritužbe da, pre obraćanja Zaštitniku građana, pokuša da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku.Naime, prema važećem zakonu, Zaštitnik građana, po pravilu, ne postupa po pritužbi dok ne budu iscrpljena sva pravna sredstva, što bi podrazumevalo i odgovarajuće sudske postupke, koji mogu da traju jako dugo i na koje, prema Ustavu, Zaštitnik građana ne može da utiče.Stoga se predlaže da se obaveza iscrpljivanja odgovarajućih pravnih postupaka odnosi samo na postupke pred organima, organizacijama i koje Zaštitnik građana može da kontroliše.Novi zakon, za razliku od prethodnog, ovlašćuje Zaštitnika građana da inicijative za izmenu ili dopunu zakona, drugih propisa i opštih akata, upućuje ne samo Narodnoj skupštini i Vladi, već i drugim subjektima, odnosno "organima uprave". Narodna skupština, Vlada i organi uprave imaju obavezu da omoguće Zaštitniku građana da se u postupku pripreme propisa posebno izjasni i iznese svoje mišljenje, piše u predlogu. 

Srbija

EcoHive iz „Nikole Tesle“ pobednik takmičenja Inovativne ideje

Finale takmičenja Inovativne ideje za srednjoškolske i studentske timove održano je u četvrtak, 7. oktobra u svečanoj sali rektorata Univerziteta u Beogradu. Zbog epidemiološke situacije, finale nije bilo otvoreno za javnost. U ocenjivanju timova učestovovao je petočlani žiri koji su činili fakultetski profesori, ministarski i stručni savetnici.Iz 35 srednjih škola u Srbiji na takmičenje se prijavilo oko 50 timova iz 21 grada.U kategoriji srednjoškolaca prvo mesto je pripalo timu EcoHive iz elektrotehničke škole ”Nikola Tesla” iz Beograda za inovaciju Ekološka antivarozna košnica, na drugom mestu se našla pametna kutija za lekove koja je delo ruku đaka iz III beogradske gimnazije i V beogradske gimnazije koji su činili tim Adatelo.  Na trećem mestu su se našli đaci iz mladenovačke gimnazije sa inovacijom „Hemikoapp”.Prijave za 38 studentskih timova stigle su sa čak devetnaest fakulteta.Prvo mesta odnela Panonska posada, sa Prirodno-matematički fakultet u  Novom Sadu sa inovacija „Lara“. Drugo mesto su osvojili studenti Elektronskog fakulteta u Nišu za inovaciju „Somnium“, dok je trećem mestu našao tim Fitoplazma sa Poljoprivrednog fakulteta  u Beogradu sa softverom za ranu dijagnostiku biljnih karantinskih bolesti.

Srbija

Novi put Valjevo-Loznica gradiće se i zbog Rio Tinta

Loznica je usvojila plan detaljne regulacije nove deonice državnog puta koji će taj grad spajati sa Valjevom, prenosi Ekapija. To kako se navodi stvara uslove za poboljšanje saobraćajne infrastrukture, kao i za realizaciju Projekta Jadar kompanije Rio Tinto.Planom su kako se navodi obuhvaćene katastarske opštine Slatina, Gornje i Donje Nedeljice, Grnčara, Lipnica, Runjani, Šor, Bradić i Korenita, a ukupna površina predmetnih parcela je 72 hektara.Gradska urbanistkinja Loznice Dragana Jovanović kaže da će pozitivne strane budućeg koridora biti bolja povezanost tog područja, samim tim i njegov brži razvoj. U planu je i obilaznica oko Loznice koja će izmestiti tranzit, pre svega transportni saobraćaj.Jovanovićeva je kaže da je saobraćajnica projektovana za brzinu od 80 kilometara na čas, da će imati dve vozne i ivične trake, a po potrebi i dodatne trake, kao i bankine sa obe strane.Akademici pisali ministarki Mihajlović, traže preispitivanje projekta Jadar "Plan obuhvata putni pojas u dužini od 13,7 kilometara, kao i trasu gasovoda i cevovoda tehničke vode. Uz putnu trasu imaćemo i koridore koji će značajno uticati na poboljšanje infrastrukturnog opremanja tog područja," istakla je Jovanovićeva i dodala da će plan biti osnova za eksproprijaciju zemljišta.Svi lokalni putevi, prema njenim rečima, biće povezani sa državnim putem preko površinskih ukrštanja. Predviđeno je da ima ukupno 16 ukrštanja: 7 površinskih raskrsnica, od kojih 3 kružne, ali i 6 podvožnjaka i 3 nadvožnjaka.Poslednjih decenija često je najavljivana izgradnja železničke pruge koja bi povezivala Valjevo i Loznicu. Taj projekat nikada nije realizovan. Takođe, nedavno je najavljena i izgradnja gasovoda Valjevo-Loznica.U okolini Loznice anglo-australijska kompanija Rio Tinto želi da krene sa eksploatacijom rude litijuma. Tome se protive građani, ekološke organizacije ali i akademici Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), smatrajući da je projekat poguban po životnu sredinu. Pored Loznice litijum se istražuje i u okolini Valjeva.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra?

Svet

Nobel za ekonomiju dodeljen za proučavanje tržišta rada

Dobitnici novelove nagrade za ekonomske nauke ove godine su David Kard (David Card), Džošua Angrist (Joshua Angrist) i Gvido Imbens (Guido Imbens), saopštio je Nobelov komitet. U saopštenju piše da su oni svojim otkrićima dali veliki doprinos u proučavanu  tržišta rada.Doprinos nagrađenih ekonomista je u eksperimentalnom proučavanju migracija i njihovog uticaja na plate i zaposlenost i u objašnjavanju kako na visinu prihoda zaposlenih utiče obrazovanje, navode članovi "U istraživanjima je ključno koristiti situacije u kojima slučajni događaji ili političke promene utiču na to da se neke grupe ljudi tretiraju drugačije. To je metod sličan kliničkim ispitivanjima u medicini", piše u saopštenju Nobelovog komiteta.Putem eksperimenata, kako se navodi David Card je analizirao uticaj malih zarada, migracije i obrazovanja na tržište rada. Rezultati njegovih istraživanja su pokazali kako povećanje minimalne plate ne mora nužno da dovede do smanjenja radnih mesta. On je pokazao i kako ljudi koji su rođeni u zemlju u koju se emigrira mogu da izvuku benefite od dolaska stranaca, što se tiče zarade. Takođe, pokazao je kako je obrazovanje veoma važno za uspeh na tržištu rada.Kraj za ovu godinu: Dodeljen Nobel za ekonomiju Sredinom devedesetih, Džošua Angrist i Gvido Imbens rešili su metodološke probleme u toj vrsti istraživanja i pokazali kako se iz prirodnih eksperimenata mogu da se izvuku precizni zaključci. Oni su detaljnije proučavali i rastumačili ulogu obrazovanja na tržištu rada.Na konkretnim primerima dvojica naučnika su pokazala kako produženje obrazovnog procesa ne utiče na sve učenike na isti način."Njihovo istraživanje je značajno rasvetlilo ključna pitanja o glavnim uzrocima tih problema, što je bilo od velike koristi za društvo", kaže Peter Fredrikson, predsednik Nobelovog odbora za ekonomske nauke.Kard je profesor Univerziteta Berkli, Angrist je sa Tehnološkog instituta u Masačustesu, a Imbens je sa Univerziteta u Stanfordu. Svi su iz Sjedinjenih Američkih Država.

Svet

Sve smo bliži globalnom porezu na digitalne gigante

Najmoćnije nacije sveta pristale su u petak na temeljno preispitivanje međunarodnih poreskih pravila, pri čemu su zvaničnici podržali 15 odsto globalnog minimalnog poreza i druge izmene usmerene na suzbijanje poreskih oaza koje su iscrpile zemlje preko potrebnih prihoda.Nova minimalna poreska stopa će se primenjivati na kompanije sa godišnjim prihodom većim od 750 miliona evra (866 miliona dolara) i prikupiće se oko 150 milijardi dolara dodatnih globalnih poreskih prihoda po godini.Profit se do sada oporezivao uglavnom firmama u zemljama gde su imale fizičko prisustvo. Sjedinjene Države su predložile najnižu stopu poreza na dobit od 15 odsto. Ovaj potez predstavlja jedan od načina kako bi se smanjilo podsticanje kompanija da preusmeravaju svoje profite u inostranstvu zbog umanjenih poreskih računa. Republikanci su se odmah usprotivili globalnom sporazumu i zapretivši da će ga blokirati u Kongresu.Ovaj dogovor predstavlja temelj za stvaranje digitalne ere. Prema sporazumu, tehnološki giganti poput Amazona, Fejsbuka i drugih velikih globalnih preduzeća moraće da plaćaju porez u zemljama u kojima se njihova roba ili usluge prodaju, čak i ako tamo nemaju fizičko prisustvo.U saopštenju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u saopštenju se navodi da nije ponuđen jasan vremenski rok do kada će postojeći „porezi na digitalne usluge“ koje zemlje imaju biti poništeni i kako će se novi porezi na velike, profitabilne kompanije podeliti među zemljama. Evropske vlade godinama nastoje da izjednače globalni poreski sistem od kojeg su zavisile zemlje sa niskim porezima, poput Irske, kako bi namamile firme koja žele da smanje poreze koje plaćaju.Prvi put bismo bili u situaciji na svetskom nivou da izbegnemo optimizaciju poreza i izbegavanje plaćanja poreza. i imali bismo pristojan iznos poreza koji plaćaju digitalni giganti iz Sjedinjenih Država, Kine ili Evropske unije zemlje, rekao je francuski ministar finansija Bruno Le Majir, a prenosi Njujork Tajms.Finalizacija sporazuma očekuje sledeće u Vašingotnu kojoj će prisustvovati predstavnici 20 najvećih kompanija, dok će nacionalni lideri popisati ugovor na Samitu u Rimu krajem oktobra. Cilj je da se sporazum aktivira do 2023. godine, kako bi se promenili poreski zakoni I ažurirali međunarodni poreski ugovori.Jedna od prepreka sa kojom se suočila Evropska unija kako ubediti zemlje poput Irske, Estonije I Mađarske da se prijave jer su njihovi ekonomski modeli izgrađeni oko niskih poreskih stopa, a bez jednoglasnosti u EU, sporazum se ne bi bio usvojiti.

Srbija

Elektrodistribucija se zadužuje 40 miliona evra za pametna brojila

Elektrodistribucija Srbije zadužiće se 40 miliona evra kod Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za finansiranje prve faze Projekta za pametna brojila.  Za obaveze Elektrodistribucije kod banke garantovaće država Srbija.Procenjena vrednost celog Projekta za pametna brojila je 80 miliona evra i plan je da se izvode u dve faze (1A i 1B).Iz kredita EBRD, od 40 miliona evra, planirano je finansiranje faze 1A, uz državnu garanciju, piše u predlogu Zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji (pametna brojila) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Druga faza 1B bila bi finansirana kreditom Evropske investicione banke od 40 miliona evra i takođe uz garanciju države. Ugovorom o garanciji predviđeno je da Srbija bezuslovno garantuje, kao primarni dužnik, a ne samo kao garant, uredno i blagovremeno plaćanje svih dospelih iznosa i izvršavanje preuzetih obaveza Elektrodistribucije u skladu sa Ugovorom o zajmu, piše u predlogu zakona. Zajam se otplaćuje u 18 polugodišnjih rata, pri čemu je prvi datum otplate glavnice 10. novembar 2025. godine, a poslednji  10. maj 2034. godine. Obaveze koje dospevaju po osnovu kamate, provizije na nepovučena sredstva i glavnice plaćaju se 10. maja i 10. novembra svake godine.Analiza računa za struju: Velika razlika između obračunske i angažovane snageČija su brojila: Udruženja potrošača protiv EPS DistribucijeGrađani se žale: Platili smo brojilo 100.000, zašto da ustupimo EPS DistribucijiKako se navodi u predlogu Zakona, u Srbiji veliki broj domaćinstava ima "zastarela brojila koja dugi niz godina nisu zamenjena ili baždarena", što za posledicu ima usporavanje u radu distributivnog sistema i "netačan prikaz stvarno utrošene električne energije". Postojeći uređaji zameniće se savremenim digitalnim uređajima koji će omogućiti "smart metering". To podrazumeva daljinsko očitavanje, daljinsko isključivanje, upravljanje potoršnjom. Navodi se i da će vođenje pametnih sistema merenja omogućiti i priključenje novih proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije (OIE) na distributivnu mrežu. Faza 1A obuhvata izbor konsultanta koji ima zadatke da analizira postojeću mernu infrastrukturu, pomogne u pripremi tenderske dokumentacije i sprovođenju nabavke, i da pruži tehničku pomoć prilikom puštanja u rad komponentni sistema.Tokom ove faze je planirana i nabavka  nadogradnje/ažuriranja sistema za daljinsko merenje i upravljanje potrošnjom sa pametnih (digitalnih) brojila električne energije za područje Niša, Кraljeva i Čačka kao i za sve velike (industrijske) potrošače u Srbiji.Planirano je da se kroz prvu fazu izvrši nabavka i instalacija sistema, pratećeg softvera i približno oko 205.000 pametnih (digitalnih) brojila.Rok za realizaciju faze 1A je od 2021. godine do 2025. Faza B podrazumevaće  nabavku dodatnih 260 hiljada brojila za područja sa največim gubicima i ona bi trebalo da bude realizovana od 2023. do 2027. godine. 

Svet

Novogradnja u Zagrebu košta i do 8.000 evra po kvadratu

Vlasnici stanova uoči raspisivanja javnih natječaja APN-a dižu cijene nekretnina jer je potražnja sve veća.Zagreb je jedno od najposjećenijih turističkih odredišta u Hrvatskoj stoga je bio idealan grad za iznajmljivanje dnevnih apartmana, ali i za visoke cijene nekretnina, naročito u središtu metropole. No zbog potresa došlo je i do velike promjene, nekada najpoželjnija lokacija postala je nepoželjna.Dubravko Ranilović, predsjednik Udruženja poslovanja nekretninama pri HGK i vlasnik agencije za nekretnine napominje da je tržišno stradala cela jedna lokacija."Ono što je problem grada Zagreba odnosno Donjega grada je u svakom slučaju taj potres, pa onda de facto nisu samo stradali pojedini stanovi, jer ljudi ne gledaju pojedine stanove, već je stradala cijela lokacija tržišno. Znači ljudi toliko ne segmentiraju zgradu do zgrade, stan do stana, nego zapravo cijelo to područje doživljavaju potresno nesigurnim što ima neke logike i razloga, s obzirom na to da će sljedećih nekoliko godina centar grada biti nekakvo gradilište, pa je puno šute i prašine", napominje.U Zagrebu se trenutno gradi gotovo na području cijeloga grada gdje god ima adekvatnih zemljišta, a cijena novogradnje ovisno o lokaciji se kreće od 3000 do čak 8000 eura po kvadratnom metru."Što se tiče same Hrvatske na tržište nekretnina su utjecali zadnjih godinu dana potresi i razvoj turizma. To su nekakve posebnosti koje ima hrvatsko tržište, a definitivno nam na rast cijena nekretnina utječu dva faktora: vanjski – hajdemo reći porast cijena gradnje, porast cijena materijala prilikom proizvodnje novosagrađenih nekretnina i drugo je što je još uvijek niska kamata, vrlo relativno jeftin novac i niska kamata na stambene kredite", ističe Ranilović.Unatoč visokim cenama traže se naselja koja su potresno sigurnija, imaju adekvatno izgrađenu infrastrukturu, dovoljno zelenih površina , ali i dovoljan broj parkirališnih mjesta."Zagreb je velika ekspanzija, više od 50.000 stanova nedostaje i automatski ljudi žele što više i više graditi što se može vidjeti, gdje je nekada bila zelena površina sada već niču zgrade uz cestu, tako da jednostavno potražnja je velika, ljudi traže stanove, a sad žele i sigurnost. Jednostavno ne žele više ići tamo gdje je nekada bio elitni kvart, to je moje osobno mišljenje jer se boje što će opet biti ako bude još jedan potres", kaže Filip Matija Čačić, stručnjak za nekretnine"Imate kriterij da će netko nešto investirati pa će staviti u promet u najam. Neko vrijeme je bio kriterij kupnje što bolje lokacije za turistički najam u gradu Zagrebu, što se zbog pandemije nije događalo. Životni kriteriji, nekakvi start up stanovi jer psihološka barijera je nekakvih sto do sto dvadeset tisuća eura. Najtraženiji su upravo stanovi od sto do sto dvadeset tisuća eura jednosobni i jedno i po sobni jer to naprosto određuje materijalni status", kaže Ranilović.No raste i cijena kvadratnih metara i u starogradnji, na što utjecaj imaju državne subvencije na stambene kredite. Vlasnici stanova uoči raspisivanja javnih natječaja APN-a dižu cijene nekretnina jer je potražnja sve veća."Najveći problemi subvencija su po nama bila dva. Jedan je što ste morali biti kreditno sposobni, a one kategorije koje smo mi hteli da subvencionišemo su bile kreditno nepodobne. Znači pitanje je bilo da li su kroz subvencije stanove kupovale osobe koje su ionako mislile kupovati stan. To je jedna stvar. Zatim, da olakšalo se, nekom mladom čovjeku je to bio mekši ulazak u kredit pa je tih pet godina manji kredit, međutim čim ste imali ročnost, a subvencije su imale rokove, vama se u nekom određenom roku zbog potražnje diže cijena nekretnina. To je neminovnost.To je način nekakve aktivne prodaje, ako postoji rok povećana je potražnja u kraćem periodu i diže se cijena nekretninama. I naravno da je to bio negativan aspekt subvencija i mi smo na to ukazivali i ja se nadam da će se, a ako će se ići u nekakve subvencije da će one biti u drugome obliku. Mi smo kao struka imali nekakve ideje, tu se mora ići točno usmjereno i vidjeti s posljedicama koje idu.Intervencije na tržištu često ne završe dobro za korisnike subvencije jer on na kraju možda je mekše ušao u nekretninu, ali ju je plate nešto skuplje”, napominje Ranilović.Cene nekretnina u budućnosti će zavisiti i od kvalitetnog sprovođenja obnove.

Srbija

KRIK: Blizak saradnik Brnabić i Malog imao tajni ofšor račun

Kontroverzni beogradski advokat Igor Isailović, prijatelj i saradnik ministra Siniše Malog i premijerke Ane Brnabić, posredstvom ofšor kompanije na Britanskim Devičanskim Ostrvima bio je vlasnik tajnog računa, otkriva KRIK u projektu „Pandorini papiri“.Kompanija "New Moments Consulting" osnovana je 31. jula 2015. godine, a Isailović je bio njen vlasnik i direktor. Kako se vidi iz mejlova i dokumenata do kojih je došao KRIK, Isailoviću se žurilo da što pre osnuje firmu kako bi preko nje tajno mogao da bude vlasnik bankovnog računa.Ova firma mu nije bila potrebna dugo. Već 15. jula 2016, samo godinu dana nakon osnivanja, je ugašena, piše KRIK.Ekonomista i potpredsednik opozicione Socijaldemokratske stranke Goran Radosavljević kaže da su ova firma i račun osnovani verovatno da bi Isailović naplatio neku proviziju.„Računi i firme na ofšor se otvaraju, između ostalog, da bi se neki posao sakrio ili naplatila neka provizija“, kaže Radosavljević za KRIK. „Relativno brzo zatvaranje takve firme ukazuje na mogućnost da je otvorena samo za premošćavanje transfera nekog novca, a najverovatnije sa ciljem da se transakcija sakrije.“Isailović je dugo godina blisko sarađivao sa čovekom od koga je mogao dosta da nauči o poslovanju preko ofšora – Sinišom Malim.On se za osnivanje svoje ofšor firme „New Moments Consulting“ obratio agenciji „Trident Trust“ – istoj koju je nekoliko godina ranije Mali angažovao da mu osnuje firme preko kojih je kupio čuvene apartmane u Bugarskoj. Istog meseca kada je osnovao ovu ofšor kompaniju, u julu 2015, Isailović je u Srbiji osnovao firmu „Energy & Innovation“ zajedno sa premijerkom Brnabić. Nije poznato koje je tačno poslove imala ova firma koja je bila registrovana za inženjerske delatnosti. Govoreći ranije za KRIK o svom odnosu sa Isailovićem, Brnabić je navela da ga je upoznala kada je sa njegovom advokatskom kancelarijom radila na potencijalnom investiranju u Srbiji iz oblasti energetike i dodala da su „vremenom postali prijatelji“. Ovaj advokat je takođe zastupa na sudu.