Koje bolesti izaziva aerozagađenje?

Od svih faktora koji potiču iz životne sredine, zagađen vazduh najviše utiče na zdravlje ljudi i može da izazove kancerogene, bolesti pluća i krvnih sudova, podseća portal Klima 101. U Evropi je oko polovina svih bolesti koje nastaju zbog zagađenja izazvana upravo aerozagađenjem.

Kako naglašava primarijus doktor Elizabet Paunović, ako ljudi duže godina udišu vazduh u kome su pristune zagađujuće čestice, u vrednostima iznad onoh koje su preporučene od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO), može da dođe do oboljevanja.

„Mogu se razviti na prvom mestu bolesti krvnih sudova i srca, kao što su ishemijska bolest srca i šlog, rak pluća (jer čestice često sadrže kancerogene materije), hronična opstruktivna bolest pluća (jer ulaze u pluća i tu se talože), kao i akutna zapaljenja organa za disanje“, kaže Paunović.

Zagađujuće čestice ulaze kroz organe za disanje, prelaze u krvotok, mogu da dođu u druge organe i da se talože u krvnim sudovima.

Utiču i na metabolizam, izazivaju šećernu bolest, prevremena rođenja, mogu da uspore razvoj ploda u materici, izazovu smanjenu težinu novorođenčeta.

Najosetljivije grupe stanovništva na te štetne uticaje su odojčad i deca, starija populacija iznad 65 godina i hronični bolesnici. U epizodama visokog zagađenja preporučuje se da stariji ne izlaze napolje.

Deca ne bi trebalo da se igraju napolju ili da u školi imaju časove fizičkog napolju. Prozore ne bi trebalo često otvarati, a i zdrave osobe ne bi trebalo da se bave fizičkom aktivnošću napolju kao što je trčanje ili vožnja bicikla.

Gotovo celokupna svetska populacija koja živi u gradovima izložena je vrednostima zagađujućih materija koje prelaze preporučene vrednosti SZO, ali su te vrednosti najviše i višestruko su premašene u zemljama u razvoju u koje spada i Srbija. 

Aerozagađenje najčešće dolazi od sagorevanja fosilnih goriva prilikom dobijanja električne energije, grejanja u domaćinstvima, od saobraćaja, tehnoloških procesa, odlaganja smeća i paljenja poljoprivrednih kultura.

Male, takozvane suspendovane (jer lebde u vazduhu) PM čestice, prečnika 10 mikrona i 2,5 mikrona (PM 2,5 i PM 10) mogu da budu različitog hemijskog sastava. U njima se često nalaze i kancerogene materije, naročito ako nastaju sagorevanjem fosilnih goriva.

Pored PM čestica, u zagađenom vazduhu mogu da se nađu ugljen-monoksid, ozon, azotni oksidi i sumpor-dioksid.

Po procenama SZO, zagađen vazduh ubije oko sedam miliona ljudi godišnje širom sveta i u 2020. godini bio je četvrti faktor rizika za pojavu hroničnih nezaraznih bolesti, nakon prehrambenih navika, visokog krvnog pritiska, pušenja i visokih vrednosti šećera u krvi.

Prema podacima srpske Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), celokupna srpska populacija živi u područjima u kojima je za najmanje PM 2,5 čestice prekoračena preporučena vrednost SZO od pet mikrograma po kubnom metru.

Prema proceni SZO iz 2018. godine, a koja uzima podatke iz 2016. za proračun, broj prevremenih smrti u Srbiji usled zagađenog vazduha je procenjen na 6.592.

Prema proceni Evropske agencije za zaštitu životne sredine broj prevremenih smrti u Srbiji zbog aerozagađenja, a prema izveštaju iz 2020. godine je 15.050.