Najnovije

Srbija

Osvrt na dobročinstvo: Veliki napredak Srbije na Svetskom indeksu davanja

Autor teksta je Veran Matić, direktor Srpskog filantropskog forumaNa Evropski dan fondacija i donatora koji se obeležava 1. oktobra, Srpski filantropski forum se osvrće na najnovije podatke da je na Svetskom indeksu davanja, koji već deset godina objavljuje međunarodna organizacija Charitable Aid Foundation (CAF), Srbija 2020. godine zabeležila izuzetan skok na 48. mesto, sa 129. pozicije na kojoj je bila 2018. godine, te postala šesta zemlja na listi zemalja koje su najviše napredovale. Filantropska zajednica u Srbiji je godinama nastojala da dobročinstvo u Srbiji predstavi na najbolji mogući način, i kada je reč o načinima formiranja ove liste i adekvatnim podacima za njeno kreiranje. Pre četiri godine, u Srbiji je formirana Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac, čiji je član i Srpski filantropski forum, zajedno sa Trag fondacijom, Smart koletkivom, Catalyst Balkans, Forumom za odgovorno poslovanje i Privrednom komorom Srbije. Ubrzo je inicirano i osnivanje Saveta za filantropiju Vlade Srbije, koju čine predstavnici Koalicije i Vlade Srbije sa predsedavajućom, premijerkom Anom Brnabić i kopredsednicima, izvršnim direktorom Srpskog filantropskog foruma, Veranom Matićem i šefom kabineta predsednice Vlade Srbije, Milošem Popovićem, sa ciljem unapređenja okvira za davanje. Iako je poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući naporima koje je ulagala Koalicija, bilo napretka, do prošle godine smo, ipak, bili na donjem delu liste koja obično obuhvata od 110 do 140 zemalja. Imajući u vidu teške okolnosti prošle godine, ovaj izuzetan skok postaje još značajniji. Srpski filantropski forum i Koalicija za dobročinstvo, , ponosni su na ovaj rezultat koji je najviše doprineo osobama kojima je pomoć i podrška najpotrebnija u jednoj od najtežih godina opterećenoj izazovima koje je donela pandemija COVID-19. Kada je reč o podacima koji su prikupljeni u zemlji, Catalyst Balkans, članica Koalicije za dobročinstvo, izvestila je da je zabeležena gotovo tri puta veća darivana suma u 2020. u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj ogroman skok, i kada je reč o konkretnim podacima, i kada je reč o listi Svetski indeks davanja, rezultat je niza uticaja: nema sumnje da je kontinuirana aktivnost Koalicije za dobročinstvo doprinela tome, ali je pandemija COVID-19 snažno podstakla tu motivaciju, kako poslovnog sektora da naprave veliki iskorak u davanju za opšte dobro, tako i građana koji su se masovno odazivali i pružali podršku pojedincima i zdravstvenom sistemu. Protekle godine je zabeležena rekordna suma, građani i kompanije donirali su više od 90 miliona evra za opšte dobro. Isti motiv je doprineo i nizu inovativnih individualnih akcija, različitih aukcija na društvenim mrežama u kojima su pojedinačne inicijative, aukcije donosile više desetina hiljada evra individualnih i kolektivnih donacija. Građani i kompanije u Srbiji su dokazali da poseduju visok stepen odgovornosti prema javnom interesu i humanost u odnosu na pojedinačne potrebe solidarnosti. Ovaj veliki iskorak govori o potencijalima, da kada je teško, granice dobročinstva i solidarnosti ne postoje. Pandemija je svakako dala veliki impuls ovakvim rezultatima. Tu se, međutim, ne treba zaustaviti, sada je neophodno zaista unaprediti zakonski okvir za davanja tako da on ne bude incident za koji je neophodna velika nacionalno nesreća ili globalni problem, već da se stvore zakonski uslovi koji podstiču solidarnost i davanja bez tih destruktivnih podsticaja. Vlada mora da obezbedi da svako davanje bude propraćeno odavanjem priznanja i uklanjanjem svake prepreke koje dodatno opterećuju davanja za društveno odgovorne i humanitarne akcije. Zato pozivam Vladu Republike Srbije da usvoji predloge Koalicije za dobročinstvo, koji se tiču ukidanja PDV na donacije hrane pred istek roka trajanja, jer bismo time značajno povećali količine donirane hrane, koje bi bile na raspolaganju za najranjivije grupe. Kampanja "Spasimo hranu, spasimo humanost“ koja je u toku, a povodom Nacionalnog dana davanja, 9. oktobra, koji je ustanovio Srpski filantropski forum, ukazuje na problem nedovoljnih donacija hrane i nudi rešenje , između ostalog, kroz solidarnost građana, kompanija i medija, ali i kroz poruku institucijama Vlade Srbije da stvore okolnosti u kojima će biti nedopustivo uništavanje viškova hrane ili one kojoj predstoji istek roka trajanja, kao i da svi kapaciteti budu usmereni ka rešavanju problema nedostatka hrane sa kojim se suočavaju naši najsiromašniji sugrađani. U Evropi danas postoji 147.000 fondacija koje daju približno 60 milijardi evra godišnje za osnaživanje zajednica širom Evrope. Neprofitne organizacije u EU kroz podršku koju pružaju, procenjuje se, plaćaju 6 milijardi evra PDV-a na koje nemaju pravo povratka, osim u određenim zemljama poput Irske i Danske koje vrše povrat plaćenog PDV-a neprofitnim organizacijama kroz kompenzacione fondove. U Srbiji je, prema aktuelnim podacima, registrovano 993 fondacija i zadužbine.Srpski filantropski forum je članica Evropske federacije fondacija i donatora - DAFNE, koji je 2013. godine ustanovio 1. oktobar kao Evropski dan fondacija i donatora. Svakog 1. oktobra, dobrotvorne organizacije, fondovi, zajednice, donatori, filantropi i volonteri se okupljaju širom Evrope kako bi ukazali na pozitivnu ulogu koju fondacije imaju u evropskim društvima, podigli svest javnosti o značaju filantropije i dobročinstva i podstakli još više davanja i građanskih akcija. Tim povodom, DAFNE i Centar evropskih fondacija (The European Foundation Centre) pokreću kampanju pod nazivom "Korak u budućnost" sa ciljem podizanja svesti javnosti o doprinosu filantropije u izgradnji bolje budućnosti za naredne generacije - na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou.  Da bismo zakoračili u sutra, moramo otključati potencijal filantropije kako bi filantropija bila katalizator trajne i transformacione promene na bolje

Srbija

Komercijalna banka upozorila na lažne imejl poruke

Komercijalna banka upozorila je svoje klijente na lažne imejl poruke navodno od Komercijalne banke o novim ugovorima. "U prethodnom periodu pojavile su se lažne imejl poruke, navodno od Komercijalne banke, o novim ugovorima (Subject: ATTENTION: A New Contract Document Was Shared For Your Review), koje se šalju sa lažne imejl adrese: management@kombank.com", navodi se na sajtu Komercijalne banke.Komercijalna banka navodi da poruke sadrže dugme za preuzimanje forme za logovanje, koja je zapravo pokušaj krađe podataka, a samim tim i kompromitovanja korisničkog naloga. "Zbog toga je neophodno da ih odmah izbrišete iz svih foldera - inbox i deleted items", navode iz te banke. Komercijalna banka navodi da je preduzela sve  neophodne mere kako bi pomogla klijentima i zaštitila ih od zloupotreba.

Srbija

Pištaljka: Podaci o izradi portala javnih nabavki proglašeni tajnom

Ugovori i podaci o plaćenim uslugama iz projekta Evropske unije čiji je rezultat bio novi portal javnih nabavki proglašeni su poslovnom i službenom tajnom, saznaje Pištaljka.Ministarstvo finansija odbija da dostavi ove informacije, tvrdeći da bi njihovo objavljivanje ugrozilo odnose sa EU i naštetilo ekonomskim interesima Srbije. Da su podaci o plaćanjima u okviru projekta od javnog interesa koji je finansiran od EU poverljivi potvrđuje i pomoćnik ministra finansija Marko Jovanović.On je u pisanom odgovoru Pištaljci naveo je da bi otkrivanje informacija o tome gde je završio novac namenjen unapređenju sistema javnih nabavki u Srbiji, odnosno koji su eksperti i konsultantske firme bile angažovane na projektu "Podrška daljem unapređenju sistema javnih nabavki" ugrozilo odnose sa Evropskom unijom i naštetilo ekonomskim interesima Srbije."Naime, prema zaključenim okvirnim sporazumima čiji je učesnik Republika Srbija, informacije iz ovakvih pravnih poslova, kao što su ovi za koje se zahtevaju informacije, predstavljaju najosetljivija pitanja koja se vezuju za ekonomske interese Republike Srbije",  piše u odgovoru Jovanovića.Pištaljka: U Jajincima prodaju stanove predviđene za rušenjeEvropski parlament odobrio novi IPA fond od 14 milijardi evraJedina dva konsultanta na projektu "Podrška daljem unapređenju sistema javnih nabavki" vrednom 3,2 miliona evra do čijih je imena Pištaljka uspela da dođe su hrvatska konsultantkinja i bivša pomoćnica ministra ekonomije u Hrvatskoj Teja Кolar i inženjer Dean Firkelj iz Zagreba, koji je radio i na tamošnjem portalu.Teja Кolar je suvlasnica firme "Tematikom projekt", a posao rukovođenja timom za unapređenje javnih nabaki dobila je bez konkursa. Naime, ona je angažovana na predlog Nemačke organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) kao ključni ekspert.Sa pobedom na međunarodnom tenderu konzorcijuma koji je predvodio GIZ, a činila su ga i dva ogranka revizorske kuće КPMG – iz Srbije i iz Italije – i Teja Кolar je dobila posao.Ona je, dok je bila na državnoj funkciji u Hrvatskoj, bila i vođa pregovaračkog tima u procesu pristupanja Evropskoj uniji za poglavlje javne nabavke.Iako su Teja Кolar i predstavnici EU do 2013. godine sedeli na suprotnim stranama pregovaračkog stola, sada EU finansira njen privatni biznis. Кolar je za Pištaljku rekla da je njen angažman u skladu sa svim pravilima i da za njega ne postoje prepreke u vidu sukoba interesa, te da ovo nije jedini projekat EU na kojem je bila angažovana.To što je učestvovala u pregovorima o pristupanju, tvrdi, ne samo što je ne ograničava u privatnom poslu već je naprotiv favorizuje."Najveći deo obaveznih uvjeta za TL-a (vođu projekta) bilo je iskustvo stečeno u državi članici EU ili državi kandidatkinji ili potencijalnoj kandidatkinji za EU vezano za javne nabave, kao e-nabave", napisala je Кolar i objasnila da su pravila zabranjivala da na projektu bude angažovan neko ko je radi u našoj državnoj upravi.Кolar je rekla da nije bila na suprotnoj strani tokom pregovora sa EU, jer u poglavlju javnih nabavki pregovaranja zapravo nije ni bilo."Dakle, sam pojam 'pregovori' je u stvari zavaravajući s obzirom na to da se o uvjetima ne pregovara, već ih je država dužna u potpunosti ispuniti. Pregovaranje postoji samo vezano za potencijalnu odgodu potpunog ispunjavanja uvjeta u nekim poglavljima, a što je najčešće vezano za financijski zahtjevna poglavlja (npr. Hrvatska je uspjela ispregovarati neke odgode u poglavlju 27. Zaštita okoliša vezano za izgradnju kanalizacijskih sustava i sl.) U poglavlju 5. Javne nabave nisu dopušteni nikakvi prijelazni periodi, odnosno odgode primjene nakon ulaska u članstvo u EU, tako da u ovom poglavlju nema nikakvog pregovaranja", napisala je u odgovoru.Njane reči potvrđuje i zvanični sajt Evropske komisije koji definiše pregovore o pristupanju kao proces usvajanja obaveznih normi, a ne pregovaranje o njima. Bespovratna pomoć Srbiji iz Evropske unije dodeljuje se kroz projekte od javnog interesa. Na ove projekte se primenjuju pravila iz međunarodnih okvirnih sporazuma IPA i IPA II.Ovi sporazumi u našoj zemlji imaju snagu zakona, pa se tako na primer naš Zakon o javnim nabavkama, koji se u skladu sa politikom pridruživanja Uniji i piše na zahtev EU, ne primenjuje kada je reč o trošenju novca iz pretpristupnih fondova EU.

Srbija

Objavljen plan za Nacionalni fudbalski stadion, javni uvid do 30. oktobra

Nacionalni fudbalski stadion planiran je na građevinskoj parceli u delu Surčinskog polja na površini oko 32 hektara, sa planiranim kapacitetom do 60.000 gledalaca, piše u Nacrtu plana. Maksimalna visina planiranog objekta Nacionalnog fudbalskog stadiona je 55 metara. Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove objavio je javni uvid u Nacrt prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona. Ukupna površina obuhvaćena prostornim planom iznosi 114 hektara. Javni uvid u Nacrt obavljaće se od 1. do 30. oktobra. Granicom plana obuhvata deo teritorije beogradske opštine Surčin koji predstavlja deo Surčinskog polja, između petlje Surčin jug (Južni Jadran) i petlje Ostružnica.Navodi se da je stadion planiran kao multifunkcionalni sportski objekat namenjen za međunarodna takmičenja od najvećeg značaja, a predviđena je mogućnost i da se koristi  za kulturne i druge manifestacije (koncerti, izložbe..). Planirani kapacitet stadiona je 52.000 stalnih mesta, uz mogućnost dodavanja 8.000 privremenih mesta za značajne  događaje.U centralnom delu Nacionalnog fudbalskog stadiona predviđen je fudbalski teren, mininalnih dimenzija 105m×68m. Oko fudbalskog terena je planiran slobodan prostor sa klupama za rezervne igrače i službena lica, prostor za zagrevanje igrača, prostor za fotoreportere i snimatelje, kao i  odgovarajući prostor za smeštaj osoba sa  invaliditetom i njihovih pratilaca.Predviđene su svlačionice za igrače, sudije, sobe za delegate, medicinske sobe, zona za medije, kao i VIP zona sa ložama za osobe od posebnog značaja. Nad prostorima za gledaoce, kako piše u planu, moguća je krovna konstrukciju, koja delimično ili u potpunosti nadkriva gledališni prostor.Za prateće sportske sadržaje, kao što su fudbalski tereni, pomoćni sportski objekti, parking namenjena je građevinska parcela površine oko 15 hektara. Od pratećih javnih sadržaja planirana je i sportska akademija, sportski muzej, izložbeni prostor i galerije, zdravstveni centar.Saobraćajni pristup budućem kompleksu ostvarivaće se sa planiranih ulica Nova 1, Nova 2 i Nova 4. U dokumentaciji piše i da je potrebno da se obezbedi 5000 parking mesta za putnička vozila gledalaca i posetilaca.Plan predviđa i mogućnost za komercijalne sadržaje kao što su ugostiteljstvo, trgovina, turizam, poslovanje, zabava… 

Svet

Loša žetva u Kini povećava ionako rekordne cene hrane

Cene hrane na globalnom nivou doživele su svoj decenijski maksimum, potpirujući zabrinutost zbog inflanatornih pritisaka. Jedan od rizika koji bi mogao da znatno utiče na povećanje cena hrane je loša sezona žetve u Kini. Jesenja berba počela je u najmanje 20 kineskih provincija, i pored ograničenja snage, što čini više od 66 odstvo BDP-a zemlje. Neki od ovih regiona su industrijska središta koja imaju ključne proizvodne pogone. Među najpogođenim su industrijska središta u severoistočnom delu Kine, poput Jilina, Liaoninga i Heilongjianga, gde se uzgaja većina kukuruza i soje u zemlji, prenosi ZeroHedge.Blumerg prenosi da kriza izaziva zabrinutost da moglo biti zatraženo da se smanji ili obustavi proizvodnja nekih biljaka zbog očuvanja električne energije.Nedostatak struje već je primorao prerađivače soje u severnim regionima da zatvore operacije. Postoji velika zabrinutost da bi nedostatak električne energije mogao smanjiti produktivnost prerađivača kukuruza koji proizvode proizvode poput skroba i sirupa, upozorila je kineska brokerska kuća Huatai Futures.Najveći uticaj nedostatka eletktrične energije osetiće se prema ponudi i potražnji poljporvirednih proizvoda, što predstavlja pitanje od javnog značaja za nacionalnu ekonomiju i naord, prenosi jedan kineski medij.Neke od zemalja sa najvećim uzgojem koji su potencijalni kandidati za izvoz hrane u Kinu, poput Brazila i Argentine, suočile su se sa ekstremnim vremenskim prilikama koje su oštetile useve. Kina je bila najveći uvoznik poljoprivrednih proizvoda tokom prošle godine zbog nestašice na domaćem tržištu, što je pomoglo da se povećaju globalni troškovi hrane.

Srbija

Poreska uprava objavila spisak obaveza za oktobar

Poreska uprava objavila je poreski kalendar sa listom obaveza koje je potrebno ispuniti u oktobru mesecu 2021. Prve su na spisku obaveze dostavljanja obaveštenja o zaključenim ugovorima po osnovu estradnih programa u prethodnom mesecu, kao i dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za prethodni mesec i uplata sredstava. Obaveze koje treba izmiriti do 5. oktobra - Dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima po osnovu estradnih programa u prethodnom mesecuIsplatioci prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa dužni su da dostave prijavu i obaveštenje do petog u mesecu za ugovore zaključene u prethodnom mesecu. Obaveštenja se podnose na obrascu OZU, uz koji se podnose i kopije svih zaključenih ugovora u prethodnom mesecu.- Dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za prethodni mesec i uplata sredstavaSvi poslodavci koji imaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom dužni su da dostave odgovarajući izveštaj nadležnoj jedinici Poreske uprave prema svom sedištu na obrascu  IOSI.  Poslodavci nemaju obavezu dostavljanja drugih dokaza uz sam obrazac izveštaja.Obaveze do 11. oktobra- Podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za prethodni mesecPoreski obveznik poreza na premije neživotnog osiguranja je društvo za osiguranje. Prijave se podnose na obrascu PP-PPNO, bez obzira da li postoji obaveza plaćanja za taj mesec.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec od strane poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDV.Poreski dužnik koji nije obveznik PDV dužan je da za promet dobara i usluga obračuna i plati PDV i podnese poresku prijavu za poreski period, odnosno mesec u kojem je nastala poreska obaveza. Prijava se podnosi na obrascu PP PDV.Obaveze koje treba izvršiti do 15. oktobra- Plaćanje akontacije poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za prethodni mesecPreduzetnik koji vodi poslovne knjige mesečnu akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu podnete poreske prijave PPDG-1S.Preduzetnik koji porez plaća na paušalno utvrđen prihod akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Plaćanje doprinosa za sveštenike i verske službenike, za domaće državljane zaposlene u inostranstvu i za inostrane penzionere za prethodni mesecObveznici doprinosa – sveštenici i verski službenici, domaći državljani zaposleni u inostranstvu i inostrani penzioneri plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u roku od 15 dana po isteku meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva za prethodni mesecPrijava se podnosi na obrascu PP OD-O - Poreska prijava o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesecPoreski obveznici koji su se evidentirali za PDV, i kojima je poreski period kalendarski mesec, dužni su da podnesu poresku prijavu PP PDV i plate obračunati PDV  u roku od 15 dana po isteku meseca. Takođe, obveznik PDV dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV i obrazac PID PDV 1- pretežni izvoz dobara u inostranstvo za prethodni mesec, ako je u tom mesecu ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za treće tromesečje 2021. godine.Prijava se podnosi na Obrascu PP PDV - Poreska prijava za porez na dodatu vrednost.- Plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesecObveznici poreza na dobit pravnih lica vrše plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec na osnovu podnete PP PDP prijave.- Plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja prethodnog mesecaObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije 15. dana u mesecu za iznos akcize obračunat za period od 16. do kraja prethodnog meseca.- Podnošenje poreske prijave za obračun akcize za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi na propisanom obrascu PP OA najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca za taj mesec.- Podnošenje prijave o obračun akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize na električnu energiju iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi po isteku kalendarskog meseca u kojem se vrši očitavanje, na propisanom obrascu PP OAEL i obračunatu  akcizu plati u periodu za podnošenje poreske prijave, odnosno najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca u kojem je izvršeno očitavanje potrošnje električne energije.Obaveze do 29. oktobra 2021. godine.- Plaćanje obračunate akcize za period od 01. do 15. dana u mesecuObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije poslednjeg dana u mesecu za iznos akcize obračunat u periodu od 1. do 15. dana u mesecu.  

Srbija

Subvencije samo jedan od faktora kad investitori odlučuju o Srbiji

Strane direktne investicije u Srbiji su u periodu od januara do jula 2021. iznosile 2,72 milijardi evra, što ukazuje da bi tekuća godina mogla da obori osmogodišnji rekord, ukazuju podaci Rzvojne agencije Srbije. Najviše projekata koji je to telo do sada podržalo nalazi se u automobilskom sektoru, ukupno 51, a kroz njih je kreirano preko 37.000 radnih mesta, naveo je Radoš Gazdić, direktor Razvojne agencije Srbije na konferenciji "OKO za Državnu Pomoć"(Odgovorno, Korisno, Otvoreno).Prema njegovim rečima, Srbija se za investicione projekte na evropskom tržištu bori i sa mnogo bogatijim državama, koje su takođe spremne da velike kompanije "mame" subvencijama, ali su državna davanja i dalje samo jedna od stavki koje menadžeri analiziraju prilikom odlučivanja o otvaranju novih pogona."Mi trenutno imamo projekte vredne osam milijardi evra u pripremi, pregovori su u toku, ali postaje očigledno da se vrednost pojedinačnih investicija povećava, a broj koji planiraju da zaposle smanjuje, što ukazuje da su za našu zemlju sve više zainteresovane visokotehnološke kompanije", kazao je Gazdić.On je dodao i da investitori imaju razlog zašto dolaze u konkretne sredine."Kontinental neće u Prijepolje, niti MTU u Babušnicu. Postoji razlog zašto su te firme došle gde su došle, tiču se pre svega pristupa obrazovanim radnicima i infrastrukturi. S druge strane, mi ne možemo da biramo gde bi koja investicija mogla da dođe, jer bi to bilo protivzakonito", zaključio je Gazdić.Uroš Delević, profesor na londonskom Univerzitetu Grinič s druge strane smatra da ne postoje nikakvi ni naučni dokazi niti opravdanje da bilo koja zemlja subvencijama privlači strane direktne investicije, kao i da je njihov uticaj na smanjenje nezaposlenosti zanemarljiv."Povećanje pojedinačne subvencije za deset odsto dovelo je do povećanja zaposlenosti na nivou preduzeća od 0,2 odsto, dakle ne čak ni na nivou Srbije... Davanje subvencija za nekvalitetne investiceije je trka do dna, jer će kompanije sa nekvalifikovanom radnom snagom svakako izmestitit svoju proizvodnju kad troškovi porastu, kao što je bio u slučaju Leonija", naveo je Delević.On smatra da je uredba po kojoj se preduzeća u Srbiji trenutno subvencionišu "ekonomski neopravdana", jer kao glavni kriterijum uzima broj radnih mesta, fabričku proizvodnju, a da taj sektor ima najmanju dodatu vrednost."Ne možemo ocenjivati uspeh te uredbe, jer cilj države nije da stvori radna mesta. Ta politka postoji decenijama, ali je problem što je akcenat stavljen na pogrešne industrije... (Da bi došlo do ekonomskog prosperiteta) mora da postoji veza između strane firme i lokalnog privrednika, koji mora bitri uključen u globalana lanac vrednosti", dodao je Delević. Prema njegovim rečima, svega pet odsto stranih investitora traži subvencije, što znači da većini nisu potrebne, već gledaju druge uslove za poslovanje kako bi investirali. S druge strane, kombinacija ove činjenice i nedostataka u aktuelnoj politici subvencionisanja znači da najviše projekata u najrazvijeni opštine, što dovodi do daljeg odliva ljudskog kapitala iz slabije razvijenih opština."To im dalje umanjuje šansu da se samostalno razvijaju... Najveći fokus treba dakle na obrazovanje", zaključio je Delivić.Generalni direktor Continental Automotive Srbija Saša Ćoringa kazao je da je u velikoj selekciji lokacija za sledeći razvojni centar Novi Sad pobedio na prvom mestu zbog kvaliteta inžinjera u Srbiji, potom lokacije koja je u centru Evrope, ali i zbog subvencija koje su amortizovale prvobitne velike investicije.On je dodao da nije isto subvencionisati jednostavne proizvodne pogone ili razvvojne centre, a da su od dolaska Continental-a najveću korist imali inžinjerski i IT ekosistem najvećeg grada Vojvodine. "Zaposlili smo 650 kvalifikovanih inžinjera, doveli inovativnu tehnologiji i izgradili fabriku. Ako pitate inžinjere, oni su najsrećniji što smo mi došli, a ne samo vlasnici drugih kompanija ili IT zajednica. Tako je Srbija postala treća država nakon Nemačke i Rumunije po veličine naučno-razvojnog centra. Troškovi otvaranja ovakvog poduhvata u novoj državi su veći, svaki početak je tažak, a subvencija pomaže prvu fazu razvoja", rekao je Ćoringa.  Ulaganje državnog novca u ovakvav poduhvat se brzo isplati, dodaje Ćoringa, uz procenu da će Srbija već sada svake godine u porezima, dopirinosima, izvozu i pratećoj ekonomskoj aktivnosti dobiti svoje ulaganje nazad"Glvana stvar je kreiranje mreže dobavljača oko naše kompanije. Štutgart nije bogat grad zbog Poršea i Dajmlera, već zbog obilja malih firmi koje sa njima sarađuju i zapošljavaju veliki broj ljudi. Tako će biti i ovde. Postoji veliki broj proizvoda koji ne možemo da dobijemo u Srbiji, nažalost, ali ćemo se fokusirati da što više dobavljača bude iz Srbije - oko 40 odsto njih", zaključio je Ćoringa.Nebojša Savić, profesor na FEFA Fakultetu Univerzitet Metropolitan smatra da je Srbija "debelo zagazila" u središnju fazu ekonomskog razvoja, da neće moći da se razvija kao zemlja jeftine radne snage ili jednostavnih proizvoda."Mi sada imamo vrlo dobre ali jako izolovane inovacione centre. Prolem je što nasledili slabu infrastrukturu na kojoj treba da radimo. Naš razvoj je sve više utemeljen na povećanje produktivnosti, pa je za Srbiji važno da SDI koje dolaze imaju elemente inovativnosti", ocenio je Savić. U tome će ključnu ulogu imati mladi talenti."Mi već imamo velikog uspeha u IT sektorima kao što je blokčejn, po softveru smo u prvih deset zemalja po kvalitetu kadrova. To je ono što treba da koristimo, što je najkvalitetniji resurs koji imamo", kazao je profesor.

Srbija

Beta: Propali pregovori štrajkača i Fijat plastika

Pregovori štrajkača Fijat plastika i poslodavca, uz posredovanje državnog miritelja, definitivno su propali i više neće biti novih sastanaka, a štrajk se nastavlja, rečeno je agenciji Beta u Štrajkačkom odboru.Predsednik Štrajkačkog odbora Zoran Miljković je rekao da ih je o tome u četvrtak obavestila državna miriteljka, da je održala sastanak sa predstavnicima Fijata.To je bila treća runda pregovora koja je održana odvojeno, ranije sa štrajkačima, a juče sa poslodavcem."Fijat nije spreman na ustupke već je ponovio svoju ponudu, koju smo već ranije ocenili kao bahatu i bezobraznu", rekao je Miljković.Objasnio je da je Fijat ponovo ponudio potpisivanje Kolektivnog ugovora u kome se ukida pravo na štrajk i umanjuje regres, zbog čega su radnici i  stupili u generalni štrajk krajem februara."Kako smo obavešteni, rekli su da će tek kada to prihvatimo da razmisle o eventualnom povratku mašina koje su tokom štrajka protivpravno izmestili iz naše fabrike u drugu kompaniju. Za nas je inače vraćanje mašina bio 'uslov svih uslova' i tema o kojoj nismo hteli da pregovaramo, već smo to zahtevali od poslodavca", rekao je Miljković.Radnici Fijat plastike započeli generalni štrajkFijat pozvao radnike iz Kragujevca da rade u SlovačkojOn je ocenio da Fijat nije pokazao volju da učini ustupke štrajkačima u cilju postizanja  dogovora iako je, kako navodi, Štrajkački odbor tokom postupka mirenja već "popustio"."Mi smo im ranije predstavili naša rešenja oko načina isplate regresa kao i u vezi sa Kolektivnim ugovorom, ali sada je jasno da Fijat nije bio spreman na ustupke", rekao je Miljković.Dodao je da mu nije jasno zbog čega je Fijat i prihvatio mirenje uz posredovanje državne Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, budući da je ostao pri svim svojim ranijim stavovima."Još jednom pozivamo ministarku rada Dariju Kisić Tepavčević da pošalje inspekciju u fabriku Fijat plastik i naloži poslodavcu da mašine vrati u našu fabriku, kao i da grupu radnika, koja je kao veštački tehnološki višak poslata na prinudni odmor, vrati na posao", rekao je Miljković.Poručio je da će, ukoliko ministarka to ne učini, štrajkači krenuti u "kampanju protiv državnih organa, jer gaze prava radnika".Miljković je rekao da se štrajk u Fijat plastiku nastavlja kada se radnici vrate na posao posle plaćenog odsustva, na kome se, do 4.oktobra, nalaze i zaposleni u sestrinskoj kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija.

Vesti iz izdanja

Hoćete da vam je uvijem?

Ako ste ovih dana bili u Parizu, tačnije u periodu od 18. septembra do 3. oktobra ove godine, obavezno jde trebalo prošetati do Trijumfalne kapije. Ako ste je i videli više puta, treba da je po...

Srbija

Ujedinjeni protiv kovida predložili četvoronedeljno zatvaranje

Zbog loše epidemiološke situacije udruženje zdravstvenih radnika Ujedinjeni protiv kovida traži da se u Srbiji na četiri nedelje pod hitno zatvore svi objekti čiji rad nije neophodan. Među predloženim merama traži se i obavezna vakcinacija svih radnika u zdravstvu, prosveti, policiji, vojsci i u javnim službama."Crni nivo" zatvaranja objekata na četiri nedelje, kako se navodi u saopštenju podrazumeva sledeće mere:- obustavljeni su svi masovni skupovi, - zabranjeni događaji (muzika, sport, zabava, umetnost), - proslave dozoljene za najviše četiri zvanice (venčanja, slave, rođendani), - potpuno su zatvoreni svi ugostiteljski objekti (sem rada za dostavu na kućnu adresu), - zabranjene su sve sportske aktivnosti u zatvorenom, na otvorenom treba da budu najviše dve osobe na rastojanju, - u javnom prevozu popunjenost kapaciteta treba da bude najviše do svakog drugog sedećeg mesta uz korišćenje više vozila i apel da se on koristi samo u slučaju nužnosti, - sahrane se sprovode samo uz prisustvo uže porodice, - kompletna nastava treba da bude online sem vrtića za decu roditelja esencijalnih zanimanja, - treba raditi od kuće što je više moguće, ako nije moguće onda jedna osoba treba da bude raspoređena na četiri kvadratna metra, - boravak u kući treba da se praktikuje što je više moguće, bez poseta i okupljanja koja nisu neophodna,- tržni centri i prodavnice treba da budu kompletno zatvorene sem prehrambenih prodavnica, apoteka i benzinskih stanica koje moraju da limitiraju broj kupaca.Nakon tri kako se dodaje treba ponovo proceniti situaciju i odlučiti da li da se mera nastavi ili postepeno popušta po predloženom modelu nivoa.Za sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opremeUdvostručio se broj potpisnika inicijative Ujedinjeni protiv kovidaUjedinjeni protiv kovida: Ispunjeni uslovi za vanrednu situaciju Među ostalim merama, kako smatraju Ujedinjeni protiv kovida, treba da se sprovedu:- Obavezna vakcinacija svih radnika u zdravstvu, prosveti, policiji, vojsci, javnim službam tokom te četiri nedelje, u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Treba uvesti i da se u javnom sektoru primene sankcije za one koji ne poštuju ovu obavezu. - RTS-u bi trebalo uputiti zahtev da u saradnji sa Katedrama za imunologiju medicinskih fakulteta i Društvom imunologa Srbije, napravi obrazovni program o značaju vakcinacije.- Treba obustaviti sistematsko sejanje nenaučnih stavova preko prorežimskih medija i pozvati medije na odgovornost, ukinuti senzacionalističke sadržaje o pandemiji.- Profesionalne i staleške organizacije kao i medicinski fakulteti treba da postave pitanje odgovornosti svojih članova, "koji sumnjama, izvrtanjem činjenica, ksenofobijom i idejama o svetskoj zaveri direktno ugrožavaju zdravlje građana".- Krizni štab treba da preuzme odgovornost za tekući epidemijski talas, poštuje naučna saznanja, bez kalkulacija o političkim efektima preduzetih mera, uz uvažavajnje iskustva iz drugih evropskih zemalja, čije su mere pokazale delotvornost. - Od Ministarstva zdravlja i Instituta Batut treba tražiti da redovno objavljuju ažurirane podatke o obolevanju i umiranju od Covida 19, po statusu vakcinisani ljudi i tipu vakcina.- Stručnoj javnosti treba dostaviti podatke od javnog značaja, o zaštiti posle druge doze i o opadanju titra antitela tokom vremena po vrsti vakcine.- Treba da se poveća kapacitet za testiranje i praćenje kontakata, ustanovi trijažni pozivni centar kako bi se smanjio pritisak na ambulante i domove zdravlja i ljudi poštedeli višesatnog čekanja u redovima.- Treba da se postavi pitanje odgovornosti organa i pojedinaca zbog krivičnog dela ponavljanog nepostupanja po zdravstvenim propisima u toku epidemije što se posebno odnosi na lekare na vakcinalnim punktovima koji odvraćaju građane od vakcinacije mimo protokola.- Zahteva se da se osmisli dugoročno funkcionisanje obrazovanja, zaštite đaci i studenti kako se ne bi ugrožavalo njihovo obrazovanje i mentalno zdravlje.

Svet

Evropsko stanovništvo ubrzano stari, kakva je situacija u Srbiji?

Broj starijih ljudi (65 godina i više) koji više nisu radno aktivni u odnosu na radno aktivno stanovništvo (15 do 65 godina) u Evropskoj uniji se značajno povećao u poslednjih 20 godina. Koeficijent starosne zavisnosti 2001. godine u Evropskoj uniji iznosio je 25,9 odsto, što znači da je bilo nešto manje od četiri osobe u radnoj dobi (20-64) na svaku osobu koja ima 65 ili više godine.U januaru 2020. godine koeficijent je porastao na 34,8 odsto, što znači da je bilo nešto manje od tri osobe u radnoj dobi na svaku osobu koja ima 65 ili više godina. Koeficijent starosne zavisnosti predstavlja broj starijih osoba (65 godina i više) koji nisu radno aktivni u poređenju sa ljudima u radnoj dobi (15-64). Od 1. januara 2020. godine najveći koeficijent starosne zavisnosti je zabeležen u istočnoj Nemačkoj, Grčkoj, Španiji, Francuskoj, Italiji, Portugalu, Finskoj.  Većina ovih regija, u kojima je zabeležen visok koeficijent, bile su ruralne ili planinske, ili se radi o udaljenim mestima iz kojih mladi odlaze da bi studrali ili pronašli posao. Što se tiče različitih regiona Evropske unije, u planinskom delu centralne Grčke Evritaniji zaveležen je najveći koeefcijent starosne zavisnosti 78,3 odsto. Sledi severozapadni region u Beligiji Vern sa koeficijentom 64,6 odsto i nemački Zul sa  61,3 odsto. Najniži koeficijent starosne zavisnsti zabeležen je u francuskim prekomorskim teritorijama Majot 6,1 odsto i Gvajana 11,7 odsto, kao i na ostrvu Fuerteventura koje pripada Španiji. U naredne tri decenije se očekuje da koeficijenti starosne zavisnosti porastu u svih 1.169 regiona Evropkske unije, izuzev nemačkog Harca, najzapadnijeg dela Saksonije-Anhalt.Na nivou Evropske unije očekuje se da koeficijent dostigne 56,7 odsto do 1. januara 2050. godine, što bi značilo da će biti manje od dve radno aktivne osobe na svaku stariju osobu. Projekcije ukazuju da će koeficjent starosne zavisnosti dostići najmanje 50 odsto u velikoj većini regiona Evropske unije (974).Kolika je prosečna starost u Srbiji?Prema podacima iz 2020. godine Republičkog zavoda za statistiku, očekivano trajanje života za žene u Srbiji je 77,24 godine, a za muškarce 71,37 godina. Prosečna starost žena je 44,8 godina, a muškaraca 42 godine. Udeo žena koje imaju od 60-64 godine u celokupnom stanovništvu je 7,3 odsto, udeo onih koje imaju 65-69 odsto je 7,8 odsto. Žene koje imaju preko 85 godina učestvuju sa 2,4 odsto u celokupnom stanovništvu.Kada se posmatraju muškarci, udeo onih koji imaju 60-64 godine je 6,8 odsto, onih koji imaju 65-69 godina je 6,9 odsto. Muškarci koji imaju preko 85 godina učestvuju sa 1,5 odsto u celokupnom stanovništvu.  

Srbija

Pištaljka: U Jajincima prodaju stanove predviđene za rušenje

Investitor I.S. prodaje nelegalne stanove u Jajincima na beogradskoj Opštini Voždovac po ceni od 1.200 evra po kvadratu, iako je inspekcija naložila da oni budu srušeni, piše portal Pištaljka. Tužilaštvo i dalje ne diže optužnicu protiv investitora koji je stanove oglasio na sajutu Kupujem prodajem i na Fejsbuku.U nadležnoj kažu da je postupak u toku i da ne žele da daju bilo kakve druge detalje, iako su doneli rešenje o uklanjanju nelegalnih radova. Zbog odbijanja inspekcije da dostavi zahtevom tražene informacije, Pištaljka se žalila Povereniku za informacije od javnog značaja.Tužilaštvo je inače za investitora tražilo kaznu kućnog pritvora, kako se navodi, manju od zakonskog minimuma.Drugo osnovno javno tužilaštvo odbilo je da dostavi sporazum pa se Pištaljka žalila Povereniku za informacije od javnog značaja koji je odlučio da javnost ima pravo uvida, ali informacija o to sporazumu i dalje nema.Tužilaštvo je predmet dobilo krajem prošle godine, a I.S. je u martu prvo priznao krivicu, a potom u maju pred sudom odustao od toga i zahtevao suđenje. U julu je iz tužilaštva stigla informacija da je krivični postupak nastavljen.Pištaljka: Portal javnih nabavki "prepun netačnih podataka" koštao milionePoslovni partner gradskog urbaniste renovira salu u ministarstvu za 74 milionaUniverzijada otkazana, a firma koja je organizuje u gubitku 1,5 milijardi Navodi se da je prema poslednjim informacijama iz Drugog osnovnog javnog tužilaštva, posle saslušanja nadležnog građevinskog inspektora u toku priprema optužnice protiv investitora u Jajincima.On je kako se navodi, u razgovoru za Pištaljku tvrdio da objekat neće biti srušen, kao i da on nije investitor iako sada tvrdi da ipak jeste. Inspekcija je u julu izvršila nadzor tog objekta i zaključio da se na njemu ne izvode radovi.Inače, nastavak nelegalne grade posle rešenja inspektora je teži oblik ovog krivičnog dela za koji je zaprećena kazna od jedne do osam godina zatvora i novčana kazna.Pištaljka je u aprilu pisala da je Opština Voždovac menjala podatke u Centralnom registru građevinskih dozvola i omogućila gradnju nelegalne petospratnice. Ipak, istraga tužilaštva nije proširena na nadležne u toj opštini jer se u krivičnoj prijavi tvrdi nisu postojali navodi o učešću opštine Voždovac.

Svet

Rusija zabranjuje Jutjub zbog ukidanja RT kanala

Kremlj je zapretio da će zabraniti Jutjub ako ne vrati dva kanala Raša Tudeja (RS). Kanali su izbrisani zbog kršenja smernica o dezinformacijama u vezi Kovida i to dan pre nego što je popularna platforma najavila da će sprovoditi sankcije koje su zadesile ruski medij. Predsenik Rusije Vladimir Putin je odmah po stupanju na vlast 2000. godine stavio pod kontrolu sve medije. Ali Jutjub je odolevao pritiscima i izuzetno je popularan među Rusima ispod 30 godina i Putinovim kritčarima, kaže moskovski novinar Andrej Lošak za Aksios.U sredu je potparol predsenika Rusije Dmitrij Peskov najavio je da će regulatorne agencije te zemlje ispitati moguće prekršaje za akciju platforme vezane za kanale RS, prenosi ruska novinaska agencija Tas.Prema pisanju Rojtersa moskovski sud zasebno izrekao novčanu  kaznu osnivač jutjuba u iznosu od 6,5 miliona rubalja (89 hiljada američkih dolara) jer je „izbrisao sadržaj koji Moskva ne smatra nezakonitim“.Potparol nemačke kancelarke Angele Merkel, Štefen Šajbert  rekao je da nemačka vlada nema veze sa Jutjuba i upozorio na potencijalne odmazde nemačkih medija u Rusiji.

Vesti iz izdanja

Met Gala 2021

Met Gala  ili kako je još zovu „zabava godine“ je dobrotvorno veče Instituta za umetnički kostim Metropolitan muzeja u Njujorku, organizovano radi prikupljanja novčanih sredstava za m...

2021

Lepota za (održivu) budućnost

 Na koji način se odlažu prazne staklene bočice krema za lice? Šta uraditi sa upotrebljenim bočicama šampona? Kako uopšte tretirati otpad nastao nakon korišćenja kozmetičkih ...