Najnovije

Srbija

Izabrani strateški partneri za izgradnju Severne obilaznice

Konzorcijum koji čine firme Srbijaautoput, Integral inženjering (ogranak u Nišu), MHM Projekt, Institut za puteve i DB inženjering izabrane su kao strateški partner na  izgradnji Severne obilaznice oko Кragujevca, objavila je Vlada Srbije. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u januaru je objavilo javni poziv za izbor strateškog partnera na ovom projektu, a odluku izboru firmi Vlada Srbije je donela na sednici 24. februara. Ivestitor projekta izgradnje Severne obilaznice su Putevi Srbije. Osnovne obaveze strateškog partnera su izrada tehničke dokumentacije (Projekat za građevinsku dozvolu, Projekat za izvođenje i Projekat izvedenog objekta) i izvođenje radova na izgradnji severne obilaznice oko Кragujevca.Vada je Severnu obilaznicu, koja će biti dužine 22 kilometara, proglasila za projekat od izuzetnog značaja za Srbiju. Njena izgradnja planirana je u dve faze, u prvoj će biti izgrađeno pet a u drugoj 17 kilometara. Integral inženjering u Nišu ogranak je istoimene firme iz Laktaša u Republici Srpskoj. Firme Integral inženjering i Srbijaautoput (zajedno sa IG Banjaluka) izabrane su nedavno i kao najpovoljniji ponuđača za projektovanje i izgradnju autoputa Rača-Bijeljina, pisala je eKapija. 

Svet

Da li će Kina pomoći Moskvi da preživi tehnološke sankcije SAD?

Niko još ne zna koliko je daleko Peking spreman da ide u podršci svojim sve jačim saveznicima u Moskvi. Ali stručnjaci iz tek industrije kažu da postoji realan rizik da bi Rusija mogla da zameni neke od naprednih tehnologija koje Bajdenova administracija obećava da će "zaustaviti"  sankcijama koje je SAD uvela nakon ruske invazije na Ukrajinu.Naime, visoki zvaničnik u američkom Ministarstvu trgovine rekao je da Kina „ne može da kompenzuje Rusiji sve na šta SAD uvodi sankcije, posebno što se tiče proizvodnje poluprovodnika". Zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman je primetio da Kina proizvodi veoma malo vrhunskih mikročipova - posebno u poređenju sa saveznicima SAD kao što su Tajvan, Južna Koreja i Japan -a  i sama Kina se oslanja na napredne čipove proizvedene ili dizajnirane negde drugde. Ali Kina ima da ponudi nešto drugo. Pol Triolo, šef odeljenja za tehnološke politike u konsultantskoj firmi Albright Stonebridge Group, složio se da Kina ne može da nadomesti većinu ruskih potreba za čipovima. Ali, kineske firme su u dobroj poziciji da obezbede usluge u klaudu i softver za preduzeća koji će zameniti softver koji je dosad stizao iz  SAD ili Evrope.Triolo je rekao da bi kineske kompanije i dalje mogle da obezbede manje napredne čipove Rusiji, zajedno sa „gotovim proizvodima“ — recimo personalnim računarima ili pametnim telefonima — koji će takođe biti na udaru američkim sankcijama. On je rekao da bi odobravanje tih transakcija bila "teška odluka" za kineske zvaničnike, jer će verovatno tako doći na udar sankcija Vašingtona.„Ako kineske kompanije počnu samo da ignorišu odredbe [i] nastave sa isporukom, onda su verovatno kandidati za dodatne sankcije“,  

Srbija

Reakcija tehnološke industrije na rusku invaziju na Ukrajinu

Rusija je 24. februara započela invaziju na susednu Ukrajinu nakon višemesečnog vojnog gomilanja na njenim granicama, a napad je počeo sajber napadima koji su ciljali ukrajinska vladina odeljenja sa poplavama internet saobraćaja i malverom za brisanje podataka, nakon čega je usledio upad sa zemlje, mora i vazduha. Ukrajinski mediji takođe izveštavaju o prekidima rada izazvanim sajber napadima, za koje ukrajinska vlada kaže da ih "nedvosmisleno povezuje" sa Moskvom.Uticaji invazije se nesumnjivo, osećaju u širem tehnološkom ekosistemu Ukrajine, koji uključuje ne samo stotine startapova i većih tehnoloških firmi, već i kancelarije za istraživanje i razvoj za neke od najvećih svetskih tehnoloških brendova.Direktor jedne velike tehnološke kompanije, koji nas je zamolio da je ne imenujemo zbog bezbednosti njenih zaposlenih, potvrdio nam je da je u procesu izrade plana evakuacije svog  osoblja u Ukrajini. Sadašnji plan je da se smisli kako da se osoblje prebaci preko granice u Mađarsku ili Poljsku.Situacija će takođe izazvati velike ekonomske posledice za startap kompanije u Ukrajini kao što je Readdle, kompanija koja proizvodi PDF, e-poštu i druge alate za produktivnost. Sa sedištem u južnom gradu Odesi, glavni portparol i generalni direktor kompanije, Denis Žadanov, rekao je da je u ovom trenutku bilo previše hitnih slučajeva koje treba rešiti. On je za TechCrunch istakao: "Pre nekog vremena smo napravili planove za kontinuitet poslovanja i sada ih izvršavamo. Svi Readdle proizvodi i usluge su u funkciji i u ovom trenutku nema evakuacije za tim."Softverska kuća MacPaw, koja razvija Mek softver i uslužne programe, rekla je u blog postu da, iako je njeno sedište u Kijevu, njena infrastruktura se nalazi na Amazon Veb Services-u i fizički se nalazi van Ukrajine. Njegov procesor plaćanja, Paddle, nalazi se u Velikoj Britaniji i predviđa da se "ništa neće promeniti" za njegove korisnike."U ovom trenutku, ostajemo jaki, ujedinjeni i spremni da branimo suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine", rekao je MacPaw u mejlu za TechCrunch.Pored startapova, postoje veće tehnološke kompanije koje obavljaju istraživanja van zemlje, kao i timove koji pružaju više lokalizovane usluge, u rasponu od sadržaja do prodaje oglasa.Za one sa platformama koje su okrenute potrošačima kao što su Google-ov YouTube ili BiteDance-ov TikTok, pitanje će biti kako se one koriste ili zloupotrebljavaju sa dezinformacijama, cenzurom, i kako kompanije upravljaju takvom vrstom saobraćaja. Povrh toga je i pitanje servisa u celini, kako oni rade i da li su u opasnosti da budu ugašeni zbog sankcija ili prekida internet usluge. Gugl, kako izgleda, ima oko 200 ljudi koji rade u zemlji, pokrivajući i istraživanje i razvoj za globalne usluge i lokalizovane operacije. Tokom godina se suočio sa nizom problema sa cenzurom oko Jutjuba u Rusiji.Uber, koji u Ukrajini posluje od 2016. godine i prisutan je u devet gradova, pauzirao je rad unutar zemlje. Ova kompanija je ponudila zaposlenima u Kijevu i njihovim užim porodicama privremeno i dobrovoljno preseljenje u druge delove Ukrajine ili druge zemlje."Naš fokus je i dalje da činimo sve što možemo da zaštitimo bezbednost korisnika Ubera, vozača i zaposlenih. Imamo višefunkcionalni tim koji veoma pažljivo prati situaciju i vratićemo uslugu čim to bude bezbedno", rekao je Uber za TechCrunch.Lyft je takođe preduzeo mere predostrožnosti za svoje zaposlene u Ukrajini naglasivšii da je njihov prioritet bezbednost i dobrobit članova njihovog tima u Ukrajini. "Pružamo finansijsku podršku za spremnost za hitne slučajeve i za one koji žele da se privremeno presele, povećano slobodno vreme i dodatne resurse za mentalno zdravlje. Pažljivo pratimo situaciju i nastavićemo da procenjujemo naš odgovor po potrebi", rekla je Ešli Adams, portparol Lyfta, za TechCrunch."Bezbednost naše zajednice i naših zaposlenih je naš glavni prioritet", rekao je portparol TikTok-a u izjavi datoj TechCrunch-u.On jenaglasio da će biti preduzetr mere u vezi sa sadržajem ili ponašanjem koje ugrožavju bezbednost ove platforme, uključujući uklanjanje sadržaja koji sadrži štetne dezinformacije, kao i to da će nastaviti da prate i pristupaju situaciji adekvatnim merama kako se ona bude razvijala.Šef bezbednosne politike Fejsbuka Natanijel Glejher objavio je na Tviteru o akcijama koje će platforma preduzeti kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu. Istakao je da je Fejsbuk uspostavio Centar za specijalne operacije sa izvornim govornicima da "pažljivo prati situaciju i deluje što je brže moguće". Platforma je takođe primenila funkciju u Ukrajini koja omogućava korisnicima da zaključaju svoj nalog, što znači da oni koji nisu korisnikov prijatelj ne mogu da preuzmu ili podele svoju sliku profila, ili da vide postove na njihovoj vremenskoj liniji. Ovo je ista strategija koju je Fejsbuk koristio u avgustu da pokuša da zaštiti korisnike u Avganistanu. Tviter upozorava korisnike u Ukrajini da zaštite svoje onlajn naloge, kao što su korišćenje višefaktorskog overavanja autentičnosti i onemogućavanje lokacije u tvitovima. To je oštar preokret u odnosu na 24 sata ranije, kada je Tviter potvrdio da je greškom suspendovao naloge koji dele detalje o ruskim vojnim aktivnostima pre invazije.Izvršni direktor internet giganta Cloudflare Metju Prins rekao je da je kompanija "uklonila sav kriptografski materijal Cloudflarea sa servera u Ukrajini", nekoliko sati nakon što je invazija počela, kao deo napora da zaštiti podatke i komunikacije korisnika u slučaju da centar podataka je kompromitovan. Cloudflare je otvorio svoj data centar u Kijevu 2016. godine, koji je i dalje operativan prema statusnim stranicama kompanije. Cloudflare pruža isporuku sadržaja i sigurnost mreže organizacijama i vladama.

Srbija

S-Leasing: Ne isplaćujemo osiguranje na ratnoj teritoriji Ukrajine

Lizing kompaniija S-Leasing Beograd obavestila je klijente da od datuma kad je Vlada Ukrajine proglasila ratno stanje, 23.02.2022. godine, isključuje se osiguravajuće pokriće po zaključenim polisama na teritoriji Ukrajine. "U slučaju da dođe do oštećenja ili uništenja predmeta na teritoriji koja je zahvaćena ratom, osiguravajuće društvo neće nadoknaditi štetu.Takođe, obaveštavamo da se predmeti finansirani od strane S-Leasing d.o.o. Beograd ne smeju koristiti ni na jednoj teritoriji na kojoj postoje ratna dejstva", piše u obaveštenju klijentima kompanije S- Leasing. U PRVIH PET MESECI SKLOPLJENO 58.403 UGOVORA O FINANSIJSKOM LIZINGU  

Lifestyle

Kakva je korist od nove opcije na Instagramu

Početkom godine Instagram je testirao novu opciju - lajkovanje storija. Od sredine februara, ova opcija dostupna je svim korisnicima ove mreže.Više ne morate da šaljete emotikone u sanduče ukoliko vam se dopada nečija objava na storiju. Dovoljno je da lajkujete, baš kao što to radimo na TikTok-u. A kakva je korist od ove opcije.Prvo, lajkovi storija utiču na pojavljivanje "kružića" među prvima. Što više lajkova, to vas algoritam "gura" da što više pratilaca vidi baš vašu objavu. Korisno, s obzirom na more storija koji svakodnevno izlaze. Ova opcija korisna je i onima koji se bave digitalnim marketingom jer pomaže da uoče na koji sadržaj pratioci najbolje reaguju. Opcija lajk na storiju takođe pomaže u povećavanju ingejdžmenta samog storija, a ujedno je i dobar "alat" kojim se utiče na algoritam. Kompanija Meta odavno pokušava da otkrije recept za popularnost od TikTok-a koji je već duže vremena broj jedan aplikacija po broju instalacija na svetu. Prvi čovek Mete Mark Zakerberg izjavio je nedavno da je "reels" budućnost što će biti i njihov fokus u budućnosti. Sve to ukazuje da Instagram postaje kopija kineskog TikTok-a.

Srbija

Prosečna plata u decembru preko 74.000

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila je u decembru 74.629 dinara, dok je prosečna bruto zarada iznosila 102.196 dinara, saopštio je Republički zavod za statistiku. Neto zarade su u periodu januar-decembar 2021. godine, u odnosu na isti period prethodne godine porasle za 9,6 odsto nominalno i za 5,4 odsto realno. Rast bruto zarada iznosio je 9,4 odsto nominalno, odnosno 5,2 odsto realno.NBS: Raste inflacija, ali i srpska ekonomijaInflacija u januaru 8,2 odstoU poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna neto zarada nominalno je veća za 12,9 odsto, odnosno za 4,6 odsto realno, dok je bruto zarada nominalno veća za 12,5 odsto, a realno za 4,3 odsto.Medijalna neto zarada za decembar 2021. godine iznosila je 53.349 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Svet

EU se sprema da Putinu i Lavrovu zamrzne imovinu

Evropska unija se sprema da zamrzne imovinu predsednika Rusije Vladimira Putina i ministra spoljnih poslova te zemlje Sergeja Lavrova u okviru paketa sankcija protiv Rusije, rekla su tri izvora upoznata sa situacijom, piše Fajnenšel tajms. Ministri spoljnih poslova EU planiraju danas popodne da odobre paket sankcija, uključujući brojne mere protiv ruskih banki i privrede.Putinu i Lavrovu, međutim, neće biti zabranjena putovanja, čime EU pokazuje spremnost da na simbolilčan način ostavi otvorene mogućnosti za diplomatiju.Ukrajina prekinula diplomatske odnose sa RusijomEvropska komisija (EK) juče je predložila da se zamrzne ruska imovina u EU, a da se ruskim bankama onemogući pristup finansijskim tržištima unije, zbog vojne intervencije koju je ta država započela protiv Ukrajine. Rusija je juče jutros započela sveobuhvatu vojnu invaziju na Ukrajinu tražeći od nje da "položi oružje". Zbog sukoba u Ukrajini pala vrednost kriptovaluta

Srbija

Voćari očekuju pad izvoza zbog rata u Ukrajini

Rat u Ukrajini negativno će se odraziti na spoljotrgovinsku razmenu Srbije sa Rusijom i izvoz domaće robe. Tržište Rusije važno je za domaće proizvođače voća koji pretežno izvoze jabuke na rusko tržište i koji će zbog rata u Ukrajini osetiti posledice, ocenjuje Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, za Novu ekonomiju. “Veliki problem će imati mali proizvođači koji nisu udruženi i koji nemaju hladnjače, pad rublje će, takođe, negativno uticati na cene. Ako se u skorije vreme ne završi sukob sigurno će biti negativnih posledica i gubitaka koje će osetiti domaći izvoznici jabuka”, kaže Keserović. Na tržište Ukrajine izvoze se veoma male količine voće, uglavnom domaći proizvođači voća izvoze na tržište Rusije. Prošle godine izvoz jabuke iz Srbije u Rusiju iznosio je oko 106 miliona dolara, što je pad oko 10 odsto u odnosu na 2020. godinu, izvoz je u padu i proizvođači iz Srbije moraće da traže druga tržišta, kaže on.  “Na pad izvoza jabuke uticalo je najviše to što se podižu zasadi voća u Rusiji. Nedavno sam bio u Kavkazu i video sam da se podižu veliki zasadi, u Severnoj Osetiji oko 1400 hektara zasada jabuke se podiže. Osim toga, povećana je proizvodnja jabuka u Evropi, manja je kupovna moć zbog pandemije”, kaže Keserović. Osim jabuka iz Srbije u Rusiju izvoze se sveže trešnje, višnje, sadni materijal, kalemovi vinove loze. Privredna komora Srbije (PKS) najavila je da će formirati specijalizovani krizni tim i otvoriti krizni kol centar za hitno rešavanje problema privrednika i ekonomskih posledica zbog krize u Ukrajini, objavljeno je na sajtu Komore. 

laptop

Srbija

RIK zbog „izuzetne hitnosti“ kupuje laptop računare bez javnog poziva

Republička izborna komisija (RIK) raspisala je nabavku laptop računara za potrebe održavanja elektronskih sednica. Nabavka se "usled izuzetne hitnosti" sprovodi u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva. Hitnost je prouzrokovana događajima koje RIK "nije mogao da predvidi", a okolnosti koje opravdavaju hitnost nisu prouzrokovane postupanjem izborne komisije. Naime, kako se obrazlaže, predsednik Srbije raspisao je 15. februara vanredne parlamentarne izbore u Srbiji koji će biti održani 3. aprila, a zakonima je propisana obaveza da se na sajtu RIK-a objavljuju svi akti koje donosi Republička izborna komisija, opštinske izborne komisije i gradske izborne komisije. "Za potrebe održavanja elektronskih sednica, potrebno je nabaviti laptop računare na kojima bi članovi Republičke izborne komisije imali direktan pristup aplikaciji kroz koju se unose akta koja su objavljena na veb-prezentaciji RIK-a, kao i sav materijal i dokumenta koja RIK donosi na sednicama,  u cilju transparentnijeg, ekonomičnijeg i efikasnijeg rada izborne komisije",  piše u oglasi o javnoj nabavci. 

Svet

Etsy prodavcima povećava proviziju za oko 30 odso

Nakon rekordnog četvrtog kvartala u 2021. godini, Etsy je objavio da podiže naknadu za transakciju prodavacima sa 5 na 6,5 odsto, objavila je kompanija. U izveštaju za investitore, kompanija kaže da će povećanje od 30 odsto stupiti na snagu 11. aprila. Naknada za transakciju je procenat ukupnog iznosa porudžbine koju Etsy naplaćuje kada prodavac izvrši prodaju."Planiramo da uložimo još više kako bismo Etsy učinili najboljim mestom za vođenje kreativnog biznisa, zapravo očekujemo da ćemo veći deo inkrementalnog prihoda od ovog povećanja naknade uložiti u marketing, alatke za prodavce i stvaranje iskustva kupaca svetske klase", navedeno je u izveštaju.Dodatni trošak za prodavce dolazi pošto je Etsy objavio prihod u četvrtom kvartalu od 717,1 miliona dolara, što kompanija pripisuje jakoj sezoni praznične kupovine. Etsy je dodao 10 miliona novih kupaca u četvrtom kvartalu prošle godine, čime je broj aktivnih kupaca dostigao rekordnih 90 miliona. Cene akcija su skočile za više od 15 odsto nakon zatvaranja tržišta u četvrtak nakon izveštaja investitorima."Etsy omogućava svakome sa kreativnom idejom da započne posao i dopre do ugrađene publike od više od 90 miliona kupaca. Pokazali smo našu sposobnost da napravimo poboljšanja koja direktno dovode do veće prodaje za naše prodavce, o čemu svedoči rekordna prodaja po prodavcu u 2021. godini", rekao je u izveštaju izvršni direktor Etsy-ja Džoš Silverman.On objašnjava kako će povećanje naknada za transakcije omogućiti investiranje u ključne oblasti kao što su marketing i podrška kako bi dalje produžili napredak koji ostvaruju.Veće naknade prodavcima će verovatno uznemiriti trgovce na platformi, koji su se godinama žalili na promene u Etsy-ju kako kompanija raste. Poslednji put kada je Etsy povećao naknade za transakcije bilo je 2018. godine, kada je sa 3,5 procenata porastao na trenutnih 5 procenata, a prodavci takođe plaćaju 0,20 dolara za uvrštavanje artikla, plus naknade za obradu plaćanja.

Srbija

EY „Preduzetnik godine“ je Jelena Popović-Bujić (Iceberg Salat Centar)

Priznanje "EY Preduzetnik godine u Srbiji za 2021. godinu" dobila je Jelena Popović – Bujić, generalna direktorka i vlasnica kompanije Iceberg Salat Centar i time postala prva žena koja je osvojila ovo priznanje i plasirala se na svetsko takmičenje koje se održava u Monte Karlu. Jubilarna deseta dodela priznanja EY Preduzetnik godine u Srbiji održana je Hotelu Hyatt Regency 24. februara, a ove godine se na izbor prijavilo 34 kandidata iz 28 kompanija. "Ova nagrada predstavlja veliko priznanje, za sav trud i rad koji su zaposleni Iceberg Salat Centra uložili u ostvarivanje vizije kompanije. Nadam se da će nam otvoriti vrata da realizujemo još veći projekat koji će poljoprivredu Srbije podići na najviši nivo. Htela bih da se zahvalim svom ocu Predragu Popoviću, osnivaču, bez čije neverovatne upornosti ova firma ne bi opstala 32 godine, svojoj porodici i svim zaposlenima kompanije, bez čijeg zalaganja ne bismo ostvarili ciljeve. Želim da se zahvalim Veselinu Jevrosimoviću, za koga sam imala čast da radim gotovo šest godina i Erste banci, našem strateškom partneru.", rekla je Jelena Popović - Bujić. Jelenin otac, Predrag Popović, koji je osnovao Iceberg Salat Centar 1990, počeo je u porodičnoj bašti da gaji zelenu salatu, a krajem osamdesetih dobio je prvi veliki posao za McDonald‘s, počevši da proizvodi Iceberg salatu za taj multinacionalni lanac, navodi se u saopštenju. Pre nego što se priključila porodičnoj firmi Jelena je radila različite poslove i u svakom postizala sjajne uspehe i bila vrhunski profesionalac. Sve to znanje i iskustvo bilo je značajno u procesu u kom je od stručnjaka za marketing izrasla u uspešnu preduzetnicu, sposobnu da i najteže situacije preokrene u prednosti.Jelena kaže da je za nju bilo ključno da postavi jasnu viziju i strategiju kompanije, sve procese u firmi, da ima profesionalan kadar i savremeni informacioni sistem koji joj omogućava sve potrebne podatke neophodne za donošenje poslovnih odluka. Pored toga, svesna je da biti preduzetnik znači imati jak lični integritet, boriti se i biti naoružan strpljenjem "jer se stvari u životu dešavaju onda kada treba da se dese, a ne kada mi to želimo".Kako bi se izborila sa stranom konkurencijom i izgradila stabilnu firmu, napravila je potpuno nov brend "da izgleda baš svetski", potencirala da su domaća firma, a potom i organizovali kampanju "Mali poljoprivrednici" za besplatnu edukaciju dece iz vrtića, koja su sadeći salatu na njivi učila sve o zdravoj ishrani. Za samo dve godine, radionice je pohađalo deset hiljada dece. Danas se kompanija bavi uzgojem glavičastih salata, preradom povrća i voća, distribucijom, bavi se trgovinom do krajnjeg kupca, izvozom, kao i proizvodnjom i prodajom plastenika. Kompanija prodaje i organsko voće i povrće kroz sopstveni Iceberg organic centar brend, putem izuzetno snažnog kanala online prodaje i preko portala "Klub zdravih navika", gde uz vežbe, recepte i savete već godinama promovišu zdrav način života.Kada je 2020. godine stigla korona, Jelena je počela da planira proširenje posla sa ciljem izvoza rukole i spanaća za Rusiju. Uradili su kompletan projekat za poljoprivrednu proizvodnju, sa kojim je krajem 2020. dobila investicioni kredit od preko dva miliona evra koji je uložen u kupovinu 47 hektara zemlje u Besnom Foku.Za godinu dana uspeli su da sagrade četiri kilometra infrastrukturnih puteva, postave sisteme za navodnjavanje, sagrade 11 hektara plastenika, kupe kompletnu mehanizaciju, zaposle i obuče kadar i da krenu sa izvozom u Rusiju u septembru prošle godine.Preduzeće je završilo 2021. godinu sa godišnjim rastom prometa od 13 odsto, dok je neto dobit povećalo više nego duplo. Pored jačanja posla na tržištima Crne Gore i BiH, ove godine planiraju da višestruko povećaju izvoz u Rusiju, a u toku su pregovori o izvozu u Rumuniju i Ujedinjene Arapske Emirate. Trenutno posluju sa 300 restorana, a cilj je da ih bude još više, kao i da svoju ponudu od 180 artikala u segmentu voća i povrća prošire i na druge proizvode.EY Preduzetnik godine je jedinstveni, globalni program međunarodne revizorsko – konsultantske kompanije Ernst&Young, koji podržava preduzetnike i prepoznaje preduzetnička dostignuća među pojedincima i kompanijama koja pokazuju viziju, liderstvo i uspeh. Program EY Preduzetnik godine osnovan je pre više od 30 godina i danas postoji u više od 60 zemalja i 145 gradova širom sveta.

Srbija

Delez ima novu aplikaciju za popuste i poručivanje

Maloprodajni lanac kompanije Delez Srbija lansirao je personalizovanu aplikaciju lojalnosti "Moj Maxi". Možda najpraktičnija pogodnost nove aplikacije je poručivanje proizvoda sa delikates linije, a donosi i popuste.Kupac koji koristi novu aplikaciju za kupovinu u radnjama Maxi, Mega Maxi, Tempo i Shop&Go kako se dodaje, može da poruči delikatese i preuzme ih u prodavnici bez čekanja u redu. "Zahvaljujući razvoju pametnog algoritma 'Moj Maxi' prati potrebe svakog kupca posebno, ali pored toga tu su i brojne dodatne mogućnosti i podsticaji koje će moći da koriste svi njeni korisnici", izjavio je Nikola Zečević, direktor digitalnog razvoja i analize podataka kompanije Delez Srbija.DELEZ SRBIJA DOBITNIK SERTIFIKATA O DOPRINOSU UŠTEDI EMISIJE UGLJEN-DIOKSIDAPrema njegovom mišljenju, personalizacija kupovine je globalni trend u industriji maloprodaje.Aplikacija je kako se dodaje dostupna na svim operativnim sistemima pametnih telefona, pruža brojne mogućnosti koje štede novac i vreme pri svakodnevnoj nabavci, a u njenim benefitima kupci mogu uživati odmah nakon registracije.Pri prvom korišćenju aplikacije ona svakom korisniku donosi od 35 do 40 odsto popusta dobrodošlice na odabrana dva artikla sa sveže kategorije. Aplikacija korisniku svake nedelje donosi promociju proizvoda koji su kreirani samo za njega, mogže da se odabere do šest artikala od trideset ponuđenih, na koje se ostvaruje nedeljni popust.Maloprodajni lanac Delez Srbija među šampionima održivog poslovanja Pomoću aplikacije može i da se obravi uvid u sve proizvode koji se u datom trenutku nalaze na redovnom sniženju. Kako se dodaje, njenim redovnim korišćenjem kupci mogu da učestvuju u digitalnom sakupljanju nalepnica i nagrađivanju lojalnosti odabranim brendovima.Delez Srbija posluje u okviru 465 prodavnica širom Srbije, a aplikacija je postala dostupna svim korisnicima nakon, kako se dodaje, uspešnog šestomesečnog pilot projekta u Kragujevcu.Više informacija o Moj Maxi aplikaciji može da se pronađe na sledećem LINKU.

2022

NIS donirao sredstva „Ateljeu 212“ za poboljšanje energetske efikasnosti

Želeći da podrži rad jedne od najznačajnijih ustanova  kulture u Beogradu i ujedno doprinese unapređenju ekološke slike glavnog grada, kompanija NIS donirala je „Ateljeu 212“ sredstva u iznosu od preko šest miliona dinara za poboljšanje energetske efikasnosti pozorišta.Projekat se sprovodi u okviru NIS-ovog programa društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“ u saradnji sa Sekretarijatom za kulturu Grada Beograda i saglasnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Zahvaljujući obezbeđenim sredstvima, stolarija i scenska rasveta u čuvenom beogradskom teatru biće zamenjena novom, što će doprineti boljoj energetskoj efikasnosti objekta i smanjenju  potrošnje električne energije. Događaju su ovim povodom prisustvovali predstavnici kompanije NIS, uprave pozorišta, gradskog Sekretarijata za Kulturu, kao i predstavnici  glumačkog ansambla „Ateljea 212“.Novica Antić, direktor pozorišta „Atelje 212“ zahvalio se kompaniji NIS na obezbeđenim stredtsvima i dodao da je u ovakvim uslovima svaka vrsta pomoći  dobrodošla. “Ova donacija koju smo dobili od NIS-a je zaista vrlo značajna. Naročito nam je bitno da u doba pandemije, kada radimo smanjenim kapacitetom i smanjeni su nam prihodi, dobijemo svaku vrstu pomoći. Novac ćemo iskoristiti za zamenu vrata i prozora, kojih ima mnogo i 30 godina nisu menjani. Na pozorišnoj zgradi biće postavljeni aluminijumski, vakumirani prozori i vrata, što će značajno uštedeti energiju, dok će zamena kompletnog osvetljenja, pre svega reflektora u salama, drastično smanjiti potrošnju struje“, istakao je Antić.Ivan Karl, sekretar Gradskog sekretarijata za kulturu istakao je značaj projekta i pozvao druge kulturne ustanove da se prijave za ovakve donacije.“Hvala NIS-u koji je prepoznao „Atelje 212“, ali i timu „Ateljea 212“ koji se potrudio da bude prepoznat i da ispuni sve kriterijume koji su bili uslov da se dođe do ove značajne donacije. Ovo je nastavak podrške koju kompanija pruža godinama unazad i jedan društveno značajan projekat. Pozvao bih i druge kulturne ustanove širom zemlje da prate akitvnosti NIS-a i da se prijave na ovako značajne konkurse, tako da bi i u budućnosti bilo ovako lepih prilika za susretanje”.Stefan Despotović, direktor Centra za odnose sa javnošću kompanije NIS, istakao je zadovoljstvo što je kompanija pružila podršku radu jedne od najvažnijih  ustanova kulture u zemlji.„Kao kompanija ponosni smo što imamo mogućnost da podržimo jednu od najznačajnijih  ustanova kulture u Beogradu kao što je „Atelje 212“, unapredimo njen dalji rad i doprinesemo njenoj energetskoj efikasnosti. Ova donacija je deo šireg programa „Zajednici zajedno“, koji sprovodimo duže od decenije u 12 gradova i opština širom Srbije. Iza nas su desetine uspešno realizovanih projekata koji su unapredili život naših sugrađana, a mi ćemo i u narednom periodu nastaviti da ulažemo u zajednicu i njen napredak“.Svetozar Cvetković, član glumačkog ansambla „Ateljea 212“ je rekao da je značaj NIS-ove donacije to što je prepoznato da se kroz ulaganje u ovako kulturno značajnu ustanovu, ulaže u društvo u celini. „Ova donacija je opravdana istorijskim značajem, rezultatima, i stremljenjima ovog pozorišta da se na jedan tih način vrati onome što predstavlja pravi kvalitet. Atelje je od velike rekonstrucije do danas, nastojao da održi nivo koji omogućava ne samo prikazivanje programa, već i dobre uslove za stvaranje tog programa, koji će sada biti dodatno poboljšani”, naveo je  Cvetković.

Svet

Preko 14.000 crnogorskih domaćinstava prijavljeno za solar-subvencije

Crnogorska domaćinstva i preduzeća pokazuju veliko interesovanje za postavljanje solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvenu potrošnju. Na javni poziv Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) za subvencionisanu ugradnju fotonaponskih panela do sada se prijavilo 14.000 domova i 800 preduzeća, a planirani cilj iznosi ugradnju panela za 3.000 domaćinstva i 500 preduzeća.EPCG je građanima i privredi ponudila postavljanje solarnih panela, a zauzvrat moraju da vrate uloženu investiciju u roku od šest do deset godina bez plaćanja drugih troškova. Mesečna rata biće niža od prosečnog računa za struju, kako je saopšteno iz Elektroprivrede, a kada otplata bude završena, struja će biti besplatna.Interesovanje za solarne panele je skoro pet puta veće od planiranogPrema podacima EPCG, od 1. novembra 2021. godine, kada su pokrenuti projekti Solari 3.000+ i Solari 500+, prijavilo se oko 14.000 domaćinstava i više od 800 pravnih lica.Zbog velikog interesovanja građana, rok za prijavu, koji je prvobitno bio do 31. januara, produžen je do 28. februara.Vođena dobrim rezultatima, Elektroprivreda želi da ponudi postavljanje solarnih panela za još 5.000 potrošača i planira projekat Solari 5.000+ vrijedan 70 miliona eura sa ukupnom snagom od 70 magavati. Projekat će obuhvatiti 4.000 domaćinstava, 500 stambenih zgrada, 500 preduzeća i javnih ustanova.Nakon završetka svih ovih projekata, Crna Gora bi mogla dobiti solarne elektrane na krovovima sa  više od 100 megavati, što je ekvivalentno novoj elektrani.Očekuje se da će projekti Solari 3.000+ i Solari 500+ obezbediti solarne panele kapaciteta 30 megavati.EPCG planira ugradnju fotonaponskih panela ukupnog kapaciteta do 10 kilovati u domaćinstvima i od 10 do 30 kilovati u preduzećima. Preduzeće planira da posao završi u roku od šest meseci od potpisivanja ugovora o finansiranju. 

Srbija

Beograd: Najavljena nova saobraćajnica od naselja Stepa do Braće Jerković

Grad Beograd raspisao je tender za saobraćajnicu koja će povezivati naselja Stepa Stepanović i Braće Jerković, preneo je Beoinfo. Procenjena vrednost radova je 1,6 milijardi dinara, a rok za završetak posla biće 18 meseci, rekao je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.Kako se objašnjava, na toj takozvanoj "unutrašnjoj obilaznici Beograda" gradiće se jedan kilometar puta, vijadukt i raskrsnice.Radovi će se izvoziti na potezu od Borske ulice do petlje Lasta, a ukupna dužina saobraćajnice je 1.067 metara, sa svim pripadajućim raskrsnicama.Trasa koja se gradi počinje neposredno posle raskrsnice sa Ulicom vojvode Stepe, pruža se pored naselja Stepa Stepanović, ukršta se sa Bulevarom Peka Dapčevića i završava neposredno posle raskrsnice sa Ulicom braće Jerković.Beogradski čelnici se hvale nagradom koju nisu dobiliBeograd vatromet platio preko 42 hiljade evra "Saobraćajnica koju gradimo obuhvata i vijadukt dužine 253 metra koji se nalazi na potezu od Bulevara Peka Dapčevića do Ulice braće Jerković. Širina saobraćajnice je 24 metra, sa po dve saobraćajne trake po smeru, obostranim trotoarima i mostovskom konstrukcijom", rekao je Vesić.Prema njegovim rečima radovi će se izvoditi u dve faze kako bi se saobraćaj odvijao nesmetano i bezbedno. Prvu fazu čini deonica od Vojvode Stepe do iza raskrsnice sa Bulevarom Peka Dapčevića, dok drugu fazu čini nastavak deonice do kraja Sektora 3 kod naselja Braće Jerković.

Srbija

Država daje milion evra za automatizaciju proizvodnje Jaffa keksa

Jaffa fabrika dobila je 995 hiljada evra subvencija za automatizaciju proizvodnje soft biskvita u Crvenki, piše u ugovoru koji je kompanija potpisala sa Ministarstvo privrede.Preduzeće je u obavezi da u toku 2022. godine investira najmanje 4,98 miliona evra, a da najmanje četvrtina ulaganja bude finansirana iz sopstvenih sredstava koja ne sadrže bilo kakvu državnu pomoć.Britanci raspravljaju da li je Jafa kolač ili keks Jaffa fabrika je u vlasništvu kiparske kompanije "Kappa Star Limited". Bavi se proizvodnjom dvopeka, keksa, trajnog peciva i kolača, a 2020. godine su imali prihode 49 miliona evra i oko 910 radnika.Poseduju proizvodne pogone u Crvenki i Kikindi. Glavno tržište Jaffe je u Srbiji, ali izvozi i u Bosnu i Hercegovinu, Sloveniju i Hrvatsku, piše u ugovoru.Komisija odobrila subvencije jer je u Srbiji "izuzetno nizak standard"

Svet

Sateliti beleže emisije metana 70 odsto veće od prijavljenih

Globalne emisije metana za koje je odgovorna eksploatacija fosilnih energenata, za 70 odsto su veće od onih koje navode njihovi najveći proizvođači, saopštila je Međunarodna agencije za energetiku. Metan je gas koji utiče na klimatske promene i ima udeo u porastu globalne temperature od 30 odsto.U novom izveštaju Global Methane Tracker, koji je objavila Mešunarodna agencija za energetiku (International Energy Agency, IEA), navodi se da države koje su veliki proizvođači i potrošači energije moraju da budu transparentnije u vezi sa objavljivanjem podataka o emisijama metana.Kako se podseća, metan se raspršuje brže od ugljen-dioksida (CO2), ali mnogo više utiče na efekat staklene bašte. Oslobađa se tokom eksploatacije nafte, prirodnog gasa i uglja, kao i tokom radova u poljoprivredni.Države se obavezale na radikalnije mere za ublažavanje klimatskih promenaGlobalni energetski sektor, kako se dodaje, odgovoran je za 40 odsto metana koji nastaje kao posledica ljudskih aktivnosti.Njegov "učinak" je 2021. porastao za manje od pet odsto, ali je i dalje manji nego 2019. godine, što navodi na zaključak da su se neki napori već isplatili.Među zemljama sa najvećim emisijama metana za koje je odgovoran energetski sektor su Kina, Rusija, SAD, Iran i Indija, a sada su prvi put popisane i emisije koje prave rudnika uglja i sagorevanje biomase.Najniže emisije metana ima Norveška, koja se dosta oslanja na proizvodnju nafte. Kako se dodaje, kada bi se svi proizvođači ugledali na njenu tehnologiju, emisije metana koje nastaju zbog proizvodnje fosilnih goriva, pale bi za 90 odsto.Zbog većih cena energenata, kako se ocenjuje u izveštaju, emisije metana koje nastaju od nafte i gasa mogle bi da se smanje bez dodatnih troškova, jer će biti manja potrošnja tih energenata.Kako se dodaje, prošle godine su potvrđene značajne emisije metana u Teksasu, delovima Centralne Azije. Samo Turkmenistan je bio odgovoran za trećinu velikih emisija koje su tada satelitski snimljene.ZBOG KLIMATSKIH PROMENA NAPRAVILI VEGANSKU MOCARELU Za nekoliko većih emisija su, kako se dodaje, odgovorni kopneni proizvođači nafte u zemljama Bliskog Istoka. Naglašava se da se simanje i dalje ne obavlja u pojasu Ekvatora, kao i u svernim oblastima gde fosilna goriva eksploatiše Rusija.U slučaju da tokom eksploatacije fosilnih goriva pokupe sve količine metana koji se tom prilikom oslobađa, tržište prirodnog gasa bi, kako se dodaje, imalo na dodatnih 180 milijardi kubika prirodnog gasa.Na prošlogodišnjoj klimatskoj konferenciji održanoj u Glazgovu, lideri predvođeni Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama, najavili su da emisije metana treba da se smanje za trećinu do 2030. godine.

Svet

Novo istraživanje otkriva moć ubeđivanja koju imaju slušalice

Slušalice imaju mnogo snažniji uticaj na percepciju, prosuđivanje i ponašanje slušalaca u poređenju sa zvučnicima, jer povećavaju osećaj povezanosti, empatije i angaživanosti, otkriva novo istraživanje Univerziteta Kalifornije u San Dijegu, Los Anđelesu i Berkliju.Amerikanci provode u proseku četiri sata dnevno slušajući različite podkaste ili radio emisije preko slušalica ili zvučnika, ali postoje velike razlike u psihološkim efektima između ova dva uređaja jer slušalice imaju mnogo snažniji uticaj na percepciju, prosuđivanje i ponašanje slušalaca.Profesor marketinga na Unoiverzitetu u San Dijegu i koautor studje On Amir ističe da su otkrili da slušalice proizvode fenomen koji se zove lokalizacija u glavi, zbog čega se stvara utisak kao da je zvuk u glavi slušaoca. "Shodno tome, slušaoci percipiraju komunikatore kao bliže, i fizički i društveno, a kao rezultat toga, oni ih doživljavaju toplijim, osećaju se i ponašaju sa više empatije prema njima i tako bivaju uvereniji u reči govornika", dodaje on.Nalazi istraživanja uključuju i terenski rad i onlajn ankete sa više od 4.000 učesnika, a sve studije su pokazale da slušaoci kada koriste slušalice osećaju bliskost sa govornikom.Jedan eksperiment je ispitivao 1.310 odraslih koji su slušali snimak majke i ćerke kako govore o tome kako su beskućnice, a učesnici su nasumično raspoređeni da slušaju zvuk ili na slušalicama ili na zvučnicima.Oni koji su slušali snimak sa slušalicama izjavili su da osećaju više empatije i da su majka i ćerka delovale kao iskrenije u poređenju sa učesnicima koji su slušali isti zvuk na zvučnicima.Druga onlajn anketa obuhvatila je više od 800 odraslih i testirala je ubedljivost govornika. Učesnici su morali da slušaju snimak govornice koja opisuje kako su njeni roditelji tragično poginuli u saobraćajnoj nesreći kada ih je udario rasejani vozač. Ona je potom govorila o opasnostima slanja poruka tokom vožnje. Ispitanici koji su slušali poruku putem slušalica naveli su da je slanje poruka tokom vožnje opasnije i da je izazvalo više smrtnih slučajeva za razliku od onih koji su slušali istu poruku na zvučnicima.Implikacije ovog dokumenta su dalekosežne s obzirom na sve veću stopu audio poruka i virtuelne komunikacije.U 2022. godini se predviđa da će potrošnja za oglašavanje na radiju u SAD dostići 14,8 milijardi dolara, a procenjuje se da će prihod od oglašavanja podcasta u SAD dostići preko 2 milijarde dolara do 2023. godine."Ako je cilj da se slušaoci osećaju blisko sa komunikatorom, ili da budu posebno ubeđeni njihovom porukom, kao što je najava javnog servisa, menadžeri bi trebalo da razmotre postavljanje svoje reklame ili poruke u program koji se često koristi preko slušalica, kao što je podkast", rekla je Alisia Lieberman, docentkinja marketinga na Univerzitetu u Los Anđelesu.Ona dodaje da ako poruka ne zahteva da slušaoci iskuse bilo kakvo osećanje bliskosti sa komunikatorom, onda bi "mesto" na kome je poruka postavljena bilo manje bitno (npr. podkast ili radio).Auditivni mediji su sastavni deo radnog dana, a još više kod rada na daljinu. Na primer, 2018. godine, 87,6 milijardi dolara potrošeno je na obuku u industriji. Vanredni profesor menadžmenta na univerzitetu u Berkliju, Džulijana Šroder, kaže da bi organizacije mogle uzeti u obzir ovo istraživanje kada osmišljavaju svoje obuke i vebinare."Na primer, menadžeri mogu da podstaknu zaposlene da slušaju bezbednosne obuke ili vebinare koristeći slušalice, što može efikasnije da promeni njihove stavove i ponašanja u poređenju sa slušanjem preko zvučnika", objašnjava ona.Koautor istraživanja, Amir je dodao da kompanije mogu da šalju zaposlenima slušalice kako bi podstakle njihovu upotrebu u telefonskim razgovorima, jer bi to moglo povećati saradnju, posebno u eri rada na daljinu.

Video

Film koji otvara 50. FEST: Ko je moderni Banović Strahinja (VIDEO)

Jubilarni pedeseti FEST otvoriće drama Stefana Arsenijevića "Strahinja Banović" u petak, 25. februara. O tome ko je moderni junak i odakle ideja da se na taj način i iz tog ugla bavi izbegličkom krizom koja je i dalje aktuelna, govorio je za Novu ekonomiju reditelj ovog filma Stefan Arsenijević.- Ova pesma spada u važan deo naše kulturne baštine, a meni je bilo zanimljivo da je stavim u kontekst izbegličke krize. Ovo je savremena ljubavna priča, a savremeni Banović Strahinja je migrant iz Gane koji želi da se spasi i koji kreće na jedan dalek put, objašnjava Arsenijević.Kada Strahinju (Ibrahim Koma) vrate iz Nemačke u Srbiju, on odlučuje da ovde i ostane. Pronalazi posao, trenira, volontira za Crveni krst. Međutim, zaplet počinje onog trenutka kada njegova supruga Ababu (Nensi Mensah Ofei), koja želi da postane glumica u Londonu, upoznaje Alija. On je levičarski aktivista sa kojim kreće na Zapad u potrazi za srećom. Strahinja ne može da se pomiri sa tim i kreće balkanskom migrantskom rutom ne zbog boljeg života, već iz ljubavi prema svojoj ženi.Ibrahim Koma je francuski glumac koga naša publika pamti po ulozi Zaka u seriji "Pod suncem Sen Tropea". U ovoj seriji se prvi put pojavio sa svega 20 godina. Poslednje što je snimio jeste serija "Put oko sveta za 80 dana" koja se upravo emituje na Bi-Bi-Si-ju.Filmska adaptacija narodne pesme bavi se večito aktuelnim temama preispitivanja vere, tradicije, identiteta, rase i ljubavi. Scenariju potpisuju Stefan Arsenijević, Bojan Vuletić i Nikolas Dukrej. Film je laureat gran-pri na festivalu u Karlovim Varima.