Najnovije

Srbija

Kazne za ilegalnu ekspoloataciju minerala veće i do 300 puta

Vlada Srbije donela je uredbu kojom je odredila da kazne za nelegalno iskopavanje mineralnih sirovina veće vrednosti budu i do 300 puta veće nego ranije. Za nelegalno iskopane mineralne sirovine manje vrednosti kazne će biti trostruko manje.Prema prethodnim propisima, za sirovinu eksploatisanu bez potrebnih odobrenja, postojala je obaveza plaćanja naknade štete u istom iznosu kao i kad se eksploatacija obavlja legalno.Za eksploataciju kamena kao tehničkog građevinskog materijala nelegalnom eksploatacijom po novoj uredbi plaća se naknada štete u 60 puta većem iznosu.Ranije se za nelegalnu eksploataciju 80.000 tona kamena, sa naknadom od 24 dinara po toni, plaćana naknada štete od 1,9 miliona dinara ili oko 16.000 evra.Prema novoj Uredbi, na tržišnu vrednost sirovine od 475 dinara po toni u trostrukom iznosu, naknada štete se uvećava na 114 miliona dinara, odnosno skoro milion evra."Država u oblasti rudarstva štiti interese kompanija, na štetu građana"Razvoj rudarstva po svaku cenu, za dozvolu dovoljna želja za kopanjem Kod mineralnih sirovina koje imaju veću vrednost, iznos naknade štete uvećava se i do 300 puta u odnosu na ranije propise.Pored uvećane naknade štete, za nelegalnu eksploataciju predviđene su zabrana rada i kazna za privredni prestup u iznosu do tri miliona dinara, koje se izriču na osnovu obavljenog inspekcijskog nadzora.Uredba je doneta kako bi se sprečila i sankcionisala nelegalna eksploatacija mineralnih sirovina i obeshrabrilo izvođenje eksploatacionih radova bez odobrenja, uz ostvarivanje većeg finansijskog efekta za budžet u slučajevima kršenja zakona.

Srbija

Vlada Srbije: Građani će lakše sticati status proizvođača struje

Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom je znatno pojednostavljena procedura za građane koji žele da postanu i kupci i proizvođači električne energije. Svi koji se prijave za dobijanje tog statusa višak struje koji proizvedu putem solarnih panela moći će da isporuče distributeru. Usvojena uredba odnosi se na kriterijumime, uslove i način obračuna potraživanja i obaveza između kupaca-proizvođača i snabdevača električnom energijom.Na taj način, kako senavodi, u jednom koraku može da se dođe do nabavke solarnih panela. Ranije je bilo potrebno ispuniti čitav niz administrativnih procedura, a postupak je trajao i duže od šest meseci, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.Novom uredbom je omogućeno da nema kontakta sa državnom administracijom i ne zahtevaju se potrebni lokacijski uslovi, rešenje o građevinskoj dozvoli, odobrenje o instalaciji i probni rad.Jedini korak koji, shodno ovoj uredbi, građani treba da naprave posle kupovine i ugradnje panela je da se obrate snabdevaču, posle čega će biti priključeni na distributivnu mrežu.Prilikom prijave na distributivnu mrežu, svi kupci-proizvođači dobiće dvosmerno brojilo, što znači da će svu proizvedenu električnu energiju predati njoj. Na kraju meseca se vidi razlika, pa će ako su proizveli više nego što su potrošili tu količinu prebaciti za sledeći mesec.Od EBRD pet miliona evra za zamenu prozora i solarne paneleDržava najavila subvencije za ugradnju solarnih panelaTesla naglo povećala cene svojih solarnih crepova USLOVI ZA DOBIJANJE STATUSAКrajnji kupac električne energije stiče status kupca-proizvođača, kako se navodi u tekstu uredbe, pod sledećim uslovima:- Ako je zaključen ugovor o potpunom snabdevanju, sa neto merenjem, odnosno neto obračunom;- Ako instalisana snaga proizvodnog objekta nije veća od odobrene snage priključka objekta krajnjeg kupca;- Ako proizvodni objekat i merno mesto ispunjavaju sve tehničke i bezbednosne zahteve u skladu sa pravilima o radu nadležnog operatora sistema, kao i pravilima za priključenje objekata na prenosni sistem u slučaju priključenja na prenosni sistem i na deo distributivnog sistema kojim upravlja operator prenosnog sistema;- Kada priključi na svoju unutrašnju instalaciju proizvodni objekat, osim u slučaju da je uredbom drugačije propisano.Kako se dodaje u uredbi, status kupca-proizvođača stiče se upisom u Registar kupaca-proizvođača.Кupcu-proizvođaču prestaje status brisanjem iz Registra kupaca-proizvođača, tako što ga nadležni operator sistema briše iz ovog registra ako  prestane da ispunjava minimum jedan od propisanih uslova za sticanje svog statusa ili kada je njegov objekat isključen u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike.Кrajnji kupac je dužan da snabdevaču podnese zahtev za zaključenje ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem odnosno neto obračunom.Snabdevač je dužan da na svojoj internet stranici objavi obrazac zahteva za zaključenje ugovora o potpunom snabdevanju i model ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem ili neto obračunom.Operator distributivnog sistema dužan je između ostalog da obezbedi dostavljanje dokumenata elektronskim putem.

Srbija

Svi osnovci i većina srednjoškolaca će nastavu pratiti iz učionica

Nastava u osnovnim i srednjim školama u najvećem broju opština počeće redovno, odnosno po modelu neposredne nastave u školama, saopštilo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.Srednjoškolci u 15 opština će kombinovati neposrednu i nastavu na daljinu, a odeljenja će biti podeljena u grupe.U ove opštine spadaju Kladovo, Petrovac na Mlavi, Nova Varoš, Priboj, Užice, Valjevo, Despotovac, Jagodina, Paraćin, Svilajnac, Rekovac, Ćuprija, Preševo, Novi Pazar i Bojnik.Tutin je jedina lokalna samouprava u Srbiji gde će se primenjivati treći model, odnosno onlajn nastava u svim srednjim školama.Ovakva odluka je doneta na osnovu procene epidemiološke situacije koju je izvršio Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" rukovodeći se indikatorima koje su pripremili teritorijalno nadležni instituti i zavodi za javno zdravlje, piše u odluci Ministarstva.Procena epidemiloške situacija u jedinicama lokalne samouprave je izvršena na osnovu podataka koji se odnose na intezitet širenja virusa, mogućnost primene mera prevencije u školama, obuhvat imunizacijom u opštoj populaciji i kod radnika u obrazovanju, mogućnost promene modela u slučaju masovnije pojave obolevanja i važnost redovnog školovanja za učenike, porodice i društvo u celini, pojašanjava se u odluci.Ističe se da učenici koji boluju od kovida ili kod kojih postoji sumnja na kovid u periodu koji odredi lekar, kao i oni učenici koji su bliski kontakti kovid pozitivnih osoba ne počinju sa nastavom.Sledeći sastanak Tima za praćenje i koordinisanje primene preventivnih mera u radu škola biće održan 2. septembra, kada će se ponovo sagledati aktuelna epidemiološka situacvija radi donošenja potrebnih mera.

Srbija

Norveška podržala inovativna novopazarska preduzeća

Putem projekta "Norveška za vas - Srbija", Kraljevina Norveška pružila je podršku za 12 domačih preduzetnika i malih preduzeća. Oni su ostvarili svoje inovativne ideje, unapredili su proizvodnju i zahvaljujući tome zaposlili 14 ljudi.Kroz projekat "Norveška za vas - Srbija", podržano je devet preduzetnika i malih firmi kako bi mogli da započnu i unaprede svoje poslovanje kroz nabavku opreme. U okviru projekta za podršku zapošljavanju mladih, koji je sprovela organizacija Eneca, tri firme iz Novog Pazara dobile su neophodnu sertifikaciju i organizovale poslovne obuke za mlade.  "Naše partnerstvo sa Norveškom je izuzetno konstruktivno, a želeo bih da posebno istaknem podršku u unapređenju osnovne infrastrukture i inovativnih kapaciteta i konkurentnosti lokalnih privrednih subjekata, što je doprinelo zapošljavanju mladih. Tako je Norveška značajno doprinela poboljšanju života građana Novog Pazara", podseća gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac. Norveška Srbiji poklonila opremu za sajber bezbednost vrednu 1,2 miliona evraNorveška drastično povećava porez na emisije ugljen-dioksidaNorveška pomaže preduzetnicima i malim preduzećima sa više od pola miliona evra Projekat  "Norveška za vas - Srbija" ima za cilj da doprinese ravnomernom društveno-ekonomskom razvoju u Srbiji kroz povećanje mogućnosti zapošljavanja, posebno ranjivih i marginalizovanih grupa. Podržava i socijalnu koheziju, unapređenje lokalne infrastrukture, podršku integracijama Republike Srbije u Evropsku uniju i jačanje informacione bezbednosti Vlade Republike Srbije."Fokus je bio na doprinosu rešavanju problema nezaposlenosti, unapređenju konkurentnosti privrede i razvoju infrastrukture u manje razvijenim područjima Srbije. Danas vidimo vrlo opipljive rezultate naše podrške preduzećima u njihovim naporima da različitim inovacijama prošire svoja tržišta", izjavio je zamenik ambasadora Kraljevine Norveške Geir Hakon Johansen.Projekat je doprineo i jačanju zdravstvenog sistema za odgovor na pandemiju Covid 19. Projekat finansira Kraljevina Norveška sa 8,7 miliona evra, a aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Svet

EU: Potrošnja uglja smanjena 64 odsto za 30 godina

 U zadnje tri decenije Evropska unija je smanjila potrošnju kamenog uglja za 63 odsto, a mrkog uglja, pre svega lignita, 64 procenta, objavio je Eurostat. Razlog pada potrošnje od 1990. godine je je prelazak na prirodni gas i obnovljive izvore energije.Trend smanjenja je prisutan dugi niz godina i zabeležen je i kod proizvodnje uglja. Pad potrošnje se ubrzao 2019, pa je u poređenju sa 2018. potrošnja kamenog uglja smanjena 35 odsto, a lignita 33 odsto na kraju 2020. godine.Pri svemu tome, kako se navodi u izveštaju objavljenom krajem prošle godine, trebalo bi uzeti u obzir uticaj pandemije. To znači da će se tek naredne godine pokazati pravo stanje stvari.U 2020. godini EU je proizvela 56 miliona tona kamenog uglja, ali je potrošila 144 miliona tona. Višak koji je potrošen, govori o tome da ga ona uvozi. Na kraju 2020. u odnosu na 1990. proizvodnja je bila niža 80 odsto, a potrošnja 63 odsto.Broj članica EU koje proizvode kameni ugalj opao je sa 13 u 1990. na samo dve u 2020: Poljsku, koja predstavlja 96 odsto proizvodnje EU, i Češku.Razlozi za manju potrošnju kamenog uglja je prebacivanje proizvodnje energije na prirodni gas i obnovljive izvore energije, kao i smanjena proizvodnja koksa, koji se koristi u različitim industrijama, poput proizvodnje gvožđa i čelika.ČETIRI EU ZEMLJE KORISTE LIGNITProizvodnja i potrošnja mrkog uglja, odnosno u najvećoj meri lignita takođe se smanjuje. Potrošnja EU prošle godine bila je 246 miliona tona, ili 64 odsto manje nego 1990. godine.Podaci o proizvodnji i potrošnji mrkog uglja su vrlo slični, jer se ovo fosilno gorivo najčešće koristi tamo gde se i kopa, dok je trgovina njim vrlo slaba.Šest zemalja zaslužno je za 95 odsto ukupne potrošnje lignita u EU: Nemačka ima udeo od 44 odsto, Poljska 19 odsto, a Češka 12 odsto. Preostale tri zemlje su Bugarska, Rumunija i Grčka.Lignit se pretežno koristi za proizvodnju električne energije, ali i tu je došlo do smanjenja. Poslednjih meseci o smanjenju upotrebe uglja u proizvodnji struje fgovori se i u Srbiji.Naša zemlja inače najveći deo električne energije dobija sagorevanjem uglja. Stručnjaci često upozoravaju da na taj način trpi veliku štetu zbog zagađenja.

Srbija

NBS: Građani se najviše žale zbog bankarskih kredita

U prvoj polovini ove godine rešene su 1.393 pritužbe korisnika finansijskih usluga, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS). Najviše žalbi, njih 62,3 odsto, odnosilo na postupanje banaka, dok se 37,3 odsto pritužbi odnosilo na društva za osiguranje.Ostale pritužbe ticale su se davalaca finansijskog lizinga, 0,2 odsto, a po 0,1 odsto se odnosilo na postupanje platnih institucija i društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.Od pritužbi na banke, rešeno je njih 868. Korisnici su se, prema izveštaju NBS, na banke najviše žalili zbog njihovog postupanja u vezi sa kreditima 58,8 odsto, zatim platnih računa i usluga 24 odsto, kao i platnih kartica, zbog kojih je bilo 13,2 odsto pritužbi.U istom periodu rešeno je 519 pritužbi korisnika na postupanje društava za osiguranje. Najveći broj tih pritužbi se odnosio na auto-odgovornost 35,6 odsto i osiguranje od posledica nesrećnog slučaja 19,7 odsto.NBS objavila listu sistemski značajnih banaka u 2021. godiniNovi milionski posao NBS-a za starog ponuđača Za prvih šest meseci NBS je primila 75 predloga za posredovanje, a strane u postupku posredovanja prihvatile su 13 predloga.NBS podseća da je postupak zaštite prava koji ona obezbeđuje potpuno besplatan, pošto ni finansijska institucija na koju se klijent žali ni Narodna banka ne naplaćuju naknade niti bilo kakve druge troškove za postupanje po prigovorima, pritužbama ili predlozima za posredovanje.Pored toga, sporni odnos korisnici mogu da reše pred NBS, bez pokretanja sudskih postupaka, koji su skupi i traju znatno duže, navodi se u saopštenju.

Svet

Evrozona: Rast kredita za domaćinstva najjači od krize 2008. godine

Krediti koje u evrozoni uzimaju domaćinstva porasli su tokom jula beleže najsnažniji rast od finansijske krize 2008. godine, prenosi SEEbiz. U isto vreme, prema podacima Evropske centralne banke (ECB), kreditiranje kompanija oslabilo je četvrti mesec zaredom.Sezonski prilagođeni krediti nefinancijskim kompanijama u zoni primene zajedničke evropske valute porasli su u julu 1,7 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine i to najslabije od maja 2016. godine. Tokom jula, oni su porasli 1,8 odsto.Njihov rast usporava se od proleća, a najviše su u ovoj godini porasli tokom februara, za 7,0 procenata.Kome će se i kako dodeljivati krediti iz Fonda za razvoj?Garantovani krediti države pogurali kreditnu aktivnost banakaKome sve i koliko Srbija duguje? Kreditiranje domaćinstava uvećano je tokom jula 4,2 odsto, najsnažnije od finansijske krize 2008. godine.U julu su krediti domaćinstvima porasli 4,0 odsto.Pokazatelj novčane mase M3, odnosno likvidnosti, uvećan je tokom prošlog meseca za 7,6 odsto, najslabije od početka pandemije, u martu prošle godine. U julu je prema revidiranim ECB podacimaporastao je  za 8,3 odsto.

Srbija

U novosadsku kovid bolnicu primili 216 medicinara, na konkursu tražili više od 1.100

U novoj kovid bolnici koja je izgrađena u Novom Sadu Klinički centar Vojvodine zaposliće 216 medicinara na određeno vreme, piše portal 021. Oni su primljeni putem konkursa, a na kojem se tražilo daleko više medicinskih radnika nego što je primljeno, čak 1.143 njih.Prema broju prijavljenih, odaziv na konkurs nije bio zadovoljavajući po svim kategorijama medicinara za kojima se traga. Tražilo se 20 specijalista interne medicine, a primljeno je njih dvoje. Primljeno je petoro specijalista radiologije na 16 otvorenih mesta, kao i samo jedan infektolog na poziciju za osam izvršilaca.Popunjena su dva od četiri mesta za specijaliste opšte hirurgije, jedan specijalista laboratorijske medicine na dva slobodna mesta, kao i jedan neurolog na poziciji na kojoj su planirana četiri neurologa.Popunjene su sve 32 pozicije za doktore medicine, kao i jedna pozicija za magistra farmacije i šest pozicija za medicinske biohemičare. Popunjene su i pozicije za farmaceutske tehničare, njih 10 je zaposleno na šest meseci. Primljena je i 71 medicinska sestra, ali se konkursom tražilo njih 811. Uposleno je i traženih 30 fizioterapeutskih tehničara.Pregledom traženih i popunjenih pozicija vidljivo je da će novoj kovid bolnici, na duži ili kraći vremenski period, nedostajati 927 medicinara za rad na različitim pozicijama. Njih ustanova može da zaposli i u narednom periodu, dok se sada primljenim na određeno ugovori mogu da produže.Kovid-bolnica: Jedan skafander dnevno, lavabo na podu i entuzijazam lekaraNovac iz zdravstva i privrede prebačen za izgradnju kovid bolniceZa sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opreme Klinički centar Vojvodine je na odvojenom javnom oglasu tražio i 142 administrativna radnika na rad do tri meseca, ali kako se navodi rezultati tog oglasa još nisu javni. Njegovi predstavnici nisu odgovorili na pitanja o broju prijavljenih kandidata za rad u novoj kovid bolnici, kao ni koliko kandidata nije ispunilo uslove.Kovid bolnica trebalo bi da bude završena do 1. septembra. Uređenje okoline nove ustanove na Mišeluku Grad Novi Sad je završio pre dve nedelje. Zajedno sa ogromnim naknadnim i nikad objašnjenim izdavanjima za radove iz republičkog budžeta, izgradnja ovog objekta će koštati gotovo šest milijardi dinara.Prvo je saopšteno da će bolnica koštati 4,15 milijardi, ali se iz budžeta i odluka Vlade vidi da je opredeljeno 3,5 milijardi dinara. Potom je iz budžetske rezerve početkom juna dodato još 1,37 milijardi dinara, zatim polovinom istog meseca dodato je još 211 miliona dinara, da bi početkom avgusta bilo izdvojeno još 440 miliona dinara. Bolnica će imati 220 kreveta na intenzivnoj i 404 na poluintenzivnoj nezi. Osim bolničke zgrade koja će imati tri lamele, kuhinju, magacin, magacin apoteke, kapelu, kotlarnicu i prostor za medicinske gasove uz parking i druge površine za saobraćaj.U bolnici će biti dve operacione sale, angio sala, dva rendgena, dva skenera, odeljenja sa ultrazvukom, endoskopija, laboratorija, pet ambulanti i osam dijaliznih mesta.

Srbija

Rio Tinto: Postrojenje za preradu litijuma počinje da radi 2026. godine

Postrojenje za preradu rude jadarit koja bi trebalo da se ekspoloatiše u Srbiji, počeće sa radom 2026. godine, a u Srbiju će stići krajem 2021. ili početkom sledeće godine, saopšteno je na redovnom vebinaru rudarske kompanije Rio Tinto.U okviru procesa prerade jadarita vršiće se njegovo odvajanje od otpadnih stena i manje korisnih sirovina. Zatim će se, kako objašnjava direktorka kompanije Rio Sava Exploration, Vesna Prodanović u preradi koristiti reagensi, u sigurnim uslovima.Rio Sava Exploration je inače kćerka kompanija Rio Tinta, jedne od najvećih rudarskih kompanija na svetu. Ona u okolini Loznice, u okviru svog Projekta Jadar planira da eksploatiše rudu jadarit i da iz nje izdvaja litijum-karbonat, natrijum-sulfat i bornu kiselinu, kao gotove proizvode.Prodanovićeva podseća da je Rio Tinto 2004. u okolini Loznice istraživao minerale bora, pa je tada otkriven mineral koji nije bio poznat i koji je 2007. godine klasifikovan i nazvan jadarit.Osnova za tehnološki proces prerade jadarita bila su, kako objašnajva direktorka Rio Save Exploration, testiranja u pogonu u Kaliforniji, gde je ispitano 30 tona te rude. Tennologija je kasnije usavršavana u centru za istraživanje u Banduri u Melburnu.Urađena su poboljšanja da taj proces bude stabilan, bezbedan, efikasan. Ispitano preko pet hiljada delova industrijske opreme. Planirano je da se krajem ove ili početkom sledeće godine to postrojenje preseli u Srbiju, oni neće funkcionisati dok ne krene proizvodnja 2026. godine, dodaje Prodanovićeva.Prema njenim rečima, u vezi sa tim procesom pojavila su se brojna nagađanja. Međutim, iako je taj proces inovativan, njegovi koriaci postoje svuda u svetu, a sama oprema nije nešto što nije poznato i što se pravi samo za Projekat Jadar.Dodala je da kompanija garantuje bezbednost postrojenja u proizvodnju borne kiseline, natrijum-sulfata i litijum-karbonata, jer se kompanija trudi da sve bude transparentno i moderno u proizvodnji i nikada to nije skrivala.Postoji uticaj na životnu sredinu, ali biće sve bezbedno, naglasila je Vesna Prodanović.Inženjer prerade minerala iz Rio Tinta, Wayne Sentance rekao je da će se tokom procesa proizvodnje koristiti voda, gas i električna energija. On je objasnio da je proces proizvodnje jednistven zbog jedinstvene prirode jadarita.Ne postoji nijedan drugi pogon za preradu koji bi mogli da koristimo. Dve stotine ljudi će stalno raditi kako bi sve bezbedno funkcionisalo u postrojenju. Nakon puštanja pogona, biće potrebno 36 meseci da bi sve radilo punim kapacitetom, kaže Sentance.Dodaje da je svrha pogona, da se odvoji najveći deo vrednog dela jadarita, drobljenjem, kao klasifikacijom veličine čestica. Napominje da ruda neće prolaziti kroz proces flotacije, jer se taj proces neće primenjivati.Upravljanje otpadom, materijali se iz digestije odvodnjavaju kroz filtere. Tehnologija koja će se primenjivati omogućava smanjenje otpada za 30%. Otpad će se prebacivati u sušaru gde će se delimično sušiti. Voda će se reciklirati tokom procesa proizvodnje, kako bi se smanjila njena potrošnja, tvrdi predstavnik Rio Tinta.U kompaniji napominju da će tokom izgradnje rudnika biti angažovan veliki broj podizvođača, kojima je bilo potrebno dosta vremena da se prilagode procedurama Rio Tinta. Kompanija je inače za potrebe projekta Jadar izdvojila  2,4 milijarde dolara.KOMUNIKACIJA SA MEŠTANIMANa pitanje zašto meštani koji žive u naseljima blizu kojih je planirana izgradnja rudnika ne prisustvuju sastancima koje organizuje Rio Tinto, Vesna Prodanović kaže da se ne slaže sa takvom ocenom. Smatra da se dijalog odvija na dobrovoljnoj bazi, kao i da se održavaju redovni sastanci sa predstavnicima tamošnjih mesnih zajednica.Dodaje i da postoji jedan deo meštana koji ne učestvuje na tim sastancima, ali napominje da je to njihva želja i pozvala ih je da se priključe dijalogu.Najiskrenije i najotovorenije pozivamo na dijalog, poručuje direktorka Rio Save koja je naglasila da kompanija želi da unapredi život meštana u dolini Jadra.Oko 99% sumporne kiseline se iskoristi u reakcijama da bi se proizveo litijum-karbonat, natrijum-sulfat i borna kiselina. Ne postoji sumporna kiselina koja je ostatak, dodao je Sentence. Aleksandar Jovović, sa Mašinskog fakulteta u Beogradu kaže da će eksploatacija jadarita u Srbiji biti predmet prekogranične kontrole prema Arhuskoj konvenciji. Prema njegovom mišljenju, to garantuje jedan visok nivo kvaliteta Projekta Jadar.Marjaniti Babić, direktorka pravne službe za borate i litijume u Rio Tintu napominje da će prema planovima proces proizvodnje litijuma biti u Srbiji. Podseća da se litijum do sada najčešće prerađivao u Kini, ali da se većina zemalja sada trudi da zadrži lanac vrednosti u tom procesu proizvodnje.Dalja prerada u zemlji omogućava otvaranje novih radnih mesta, mogućnost da se angažuje što više domaćih kompanija.Efektivno će se plaćati veća naknada za rudnu rentu, na osnovu prihoda od prodaje finalnih proizvoda, koji na tržištu imaju mnogo veću vrednost od njihovih koncentrata.Prema njenim rečima, o ekonomskim efektima na sledećem redovnom sastanku koji će organizovati Rio Tinto. Predstavnici te kompanije napominju da će se u svom poslovanju pridržavati pravila koja nalažu evropski i međunarodni standardi.

Svet

Štada nastavlja rast i u ovoj godini

Uprkos izazovima koji su nastali zbog pandemije Covid-19, Štada grupa, u okviru koje posluje i Hemofarm, u prvoj polovini ove godine nadmašila je trendove u industriji – kompanija je ostv...

Srbija

U Obrenovcu se organizuje ekološki muzički Air fest

Muzički festival Air fest održaće se 27. i 28. avgusta u mestu Zabran, blizu Obrenovca. Organizatori poručuju da ga vodi jasna poruka "bez vazduha koji dišemo - ne možemo".Cilj je da se ukaže kako je moguće da postoje razvijene zajednice koje istovremeno brinu za očuvanje životne sredine i svesni su da se ekonomska jačina svake opštine ili grada meri upravo po tome koliko o njima brinemo."Muzika je jedan od najlepših načina putem kojeg se povezujemo u dobrim namerama i sa pravim ciljem", dodaje se u saopštenju.Važno je disati zdravo, pa zbog toga organizatori žele da upute poruku mladim ljudima o važnosti toga."Zbog želje da se digne svest o važnosti zaštite životne sredine AIR FEST je eco-rock festival, jer gaji veliku ljubav prema rokenrolu i bira ovaj način da komunicira sa mladima na tako važne teme", poručuju organizatori.Tokom dve festivalske večeri u Zabranu nastupiće dobro poznata imena naše rock scene: Citizen X, Kilo Kilo Banda, Void Inn E Play, Oslobodioci Deca Loših Muzičara, Deca iz Vode, Band X, GIFT.Država mora da posluša profesionalce u zaštiti životne sredineNova ekološka načela EU: Ne bacaj, već popravljaj"Ekologija jeste političko pitanje, od toga ne treba bežati"

Srbija

Koliko dugujemo bankama u Srbiji?

Krajem jula po bankarskim kreditima u Srbiji ukupno se dugovalo 3.011 milijardi dinara, piše u izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije. U odnosu na prethodni mesec bilo je to uvećanje od 1,5%.Dug stanovništva je bio 1.275 milijardi dinara, od čega je 599 milijardi dinara duga u gotovinskim kreditima, a 519 milijardi u stambenim i kreditima za adaptaciju.Ukupni kreditni dug pravnih lica bio je 1.668 milijardi dinara, dok su preduzetnici zaduženi 67 milijardi.Ukupna kašnjenje u dugu po bankarskim kreditima u Srbiji na kraju jula iznosila je 3,1%.Kašnjenje stanovništva bilo je 2,5%, objavljeno je u julskom izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije.Navodi se i da su pravna lica i preduzetnici u docnji od po 3,6 procenata duga.Država će garantovati vraćanje kredita koje je uzela privredaNovi uslovi za kredite kojima je država garant

Svet

Broj zaraženih raste u Evropi i Americi, ali u ostatku sveta opada

Protekle nedelje (16-22. avgusta) na svetu je prijavljeno preko 4,5 miliona novih slučajeva zaraze korona virusom, ali ovo odražava stabilizaciju broja novozaraženih, nakon dužeg perioda konstantnog porasta (od polovine juna), saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).Broj smrtnih slučajeva je na sličnom nivou kao nedelju dana ranije i iznosi 68.000 slučajeva. Dok broj smrtnih slučajeva opada u Africi i jugo-istočnoj Aziji, on je u porastu kada su u pitanju Evropa i Amerika. Najveći porast u broju smrtnih ishoda beleži se u evropskom regionu u odnosu na svih šest regiona koje posmatra SZO (afrički, američki, istočno-mediteranski, jugo-istično azijski, zapadno pacifički i evropski).U Evropi je zabeleženo preko 1,1 milion novih slućajeva, sa skoro 12.000 smrtnih ishoda (porast od oko 11 odsto u odnu na prethodnu nedelju).Najveći porast smrthnih slučajeva bio je u Francuskoj (74 odsto), Italiji (54 odsto) i Turskoj (44 odsto).Najveći broj novih slučajeva prijavljen je u Ujedinjenom Kraljevstvu (219.919 novih slučajeva, 324 na 100.000 stanovnika), Ruskoj Federaciji (146.251 novih slučajeva, 100,2 na 100.000 stanovnika) i Turskoj (137.235 novih slučajeva, 162,7 na 100.000 stanovnika).Najveći broj smrtnih ishoda zabeležen je u Ruskoj Federaciji, Turskoj i Kazakstanu.Zabrinutost zbog novih sojevaPojava novih varijanti korona virusa naglašava važnost očuvanja javnog zdravlja i potrebe za povećanim obuhvatom vakcinacijom, ističe se u izveštaju SZO.Kako je krajem  maja objavila SZO, novi sojevi će dobijati imena po slovima grčkog alfabeta. Za sada se prati rasprostranjenost četiri soja - alfa (tzv. britanskog), beta (južno-afričkog), gama (brazilskog) i delta (indijskog).U Srbiji su do sada detektovani alfa i delta soj, dok su u regionu prisutne i druge varijante.U Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj su prijavljeni alfa, beta i gama soj. U Crnoj Gori je registoran alfa soj, dok se sumnja da postoje i zaraženi delta varijantom virusa.U Severnoj Makedoniji ima zaraženih alfa i beta sojem, dok postoje infomracije da postoje zaraženi i delta varijantom.U Albaniiji je registorvan alfa soj i sumnja na prisustvo delta varijante. Na teritoriji Kosova prijavljeno je postojanje alfa soja, sa sumnjom da su prisutni i beta i delta. Preliminarna studija koja je sprovedena u Izraelu je pokazla da Alfa varijanta korona virusa ne dovodi do veće smrtnosti. Ovo otrkiće je suprotno ranijim istraživanjima sprovedenim u Ujedinjenom Kraljevstvu koja su ukazivala na povećanje rizika od komplikacija i smrtnih ishoda u slučaju ovog soja.Na nova otkrića bi ipak moglo uticati nekoliko faktora kao što je znatno mlađa populacija, veliki procenat vakcinisanog stanovništva i lako dostupna besplatna testiranja širom Izraela.Istraživanja pokazuju da alfa soj korona virusa češće dovodi do potrebe za bolničkim lečenjem, kao i da lakše dolazi do ponovnog zaražavanja koronom.Rezultati nedavne studije iz Sjedinjenih Američkih Država ukazuju na to da je delta soj zarazniji u poređenju sa alfa varijantom.

Lifestyle

Šta sve može biti promo materijal jedne firme?

Mnoge firme i kompanije kojima je stalo do imidža vrlo rade na svom vizuelnom identitetu. Njima je važno da njihov logo stalno provejava i bude prisutan kako u svesti njihovih klijenata, saradnika, tako i zaposlenih. Zato dosta pažnje pridaju onome što zovemo promo materijal. Uglavnom su to različiti predmeti upotrebne vrednosti, koji su brendirani imenom ili logom firme. U većini slučajeva su to rokovnici, hemijske olovke, upaljači. Ipak, kada je o promo materijalu reč, kreativnije firme imaju nove predloge, pa tako umesto gore pobrojanog, u asortiman promo materijala uključuju i rančeve, pernice, usb, radne cipele, majice.Radne cipele-da, ali ne za sve profesijePomenuli smo da neke od firmi kao promo materijal imaju cipele. Može delovati kao uvrnuta ideja, naročito ako zamislite nekog programera koji nosi cipele sa nazivom svoje firme. Međutim, postoje zanimanja gde su radne čizme ili radne cipele zaposlenima i te kako dobro došle. Tako na primer zaposleni u zdravstvu, privatnim klinikama, umesto cipela mogli bi da dobiju klompe, sa nazivom firme za koju rade. Građevinski radnici i građevinske firme kao promo materijal svojim radnicima mogle bi da dele radne cipele. Podrazumeva se da bi trebalo osim što sadrže logo firme po kom bi radnici na gradilištu mogli da se raspoznaju od drugih firmi, trebalo da budu i izdržljive. Osim toga, snimatelji na televizijama uglavnom od medijske kuće dobijaju radne cipele. Doduše, malo kuća zaista brendira cipele, već vodi računa da radne cipele ispune svrhu svog naziva. Da omoguće da rad bude što komotniji i funkcionalniji. Cipele su takođe važne i za ljude koji su angažovani u vanrednim situacijama, ali one su po sili zakona već brendirane.Pernice-promo materijal za kancelarijske posloveVerovatno da gore pobrojanim zanimanjima pernice nisu potrebne. Oni koji idu na teren svakako neće na gradilištu ili u toku neke akcije reći, sačekaj da izvadim pernicu da zapišem nešto. Ali, pernice kao promo materijal dobar su izbor za sve one čiji posao je vezan za kancelariju. Osim toga, pernice sa logom firme zgodne su da se poklone i poslovnim partnerima. Ne samo da ćete ih obradovati poklonom, već ćete tako učiniti da svaki put kada na nekom sastanku izvade pernicu, svi ostali ugledaju logo vaše firme. Postaćete vidljiviji u poslovnom okruženju. Pernice će koristiti i zaposlenima u vašoj firmi, jer i oni će među svojim kako kontaktima van firme tako i prijateljima promovisati vašu kompaniju. Zato su pernice dobar promo materijal. Naročito za zanimanja kao što su profesori, advokati, novinari-svi oni koji se još uvek nisu odrekli olovke, i koji se ne oslanjaju isključivo na kompjutersku tastaturu.Kapa-zimski promo materijalNije loše da jedna firma ima zimski i letnji promo materijal, ali i univerzalni-koji je nautralan, bez obzira na godišnje doba. Kada stignu hladni dani, uglavnom stiže i više posla. Ljudi se manje kreću, a i kada to čine, onda se štite od zime. Jedan od nezaobilaznih aksesoara svakako je kapa. Zato bi firme koje žele da se razlikuju od drugih mogle da razmišljaju o kapama kao o promo materijalu. Jednostavno, na putu od kuće do posla, zaposleni će firmu učiniti vidljivijom, a verovatno je neće ni svi klijenti baciti u neki ćošač. Ovo je vrlo praktičan promo materijal, a savet je da se izradi u boji koje dominiraju vašim logom, s tim da logo treba da bude zaista ispisan manjim slovima, kako biste dobili na estetici. U suprotnom niko neće nositi kapu, pa čak ni zaposleni.

Svet

Xiaomi postigao rekordne prihode

Dobit kineske korporacije Šaomi (Xiaomi) u drugom kvartalu ove godine skočila je rekordnih 64 posto, prenosi portal TechCrunch. Istovremeno, kompanija povećava svoje udeo na svetskom tržištu pametnih telefona i razvija se na području povezivanja preko interneta.Vrednost prodaje kineske kompanije u drugom kvartalu iznosila je 87,8 milijardi juana (13,56 milijardi dolara), u odnosu na 53,54 milijarde juana u istom razdoblju prošle godine. Analitičari su inače očekivali da će vrednost prodaje iznositi 84,53 milijarde juana.Neto prihod od 6,32 milijarde juana je 87,4 odsto veći u odnosu na drugo tromesečje prošle godine i takođe je premašio očekivanja.Šaomi pretekao Samsung u prodaji pametnih telefonaXiaomi prestigao Apple u prodaji pametnih telefonaXiaomi ulazi na tržište elektičnih vozila Napominje se da su sankcije američke vlade protiv Šaomijevog konkurenta kompanije Huavei (Huawei) opustošile opustošile poslovanje tog tehnološkog giganta. Sa druge strane Šaomiju su omogućile da zajedno sa kineskim proizvođačima Androida Oppo i Vivo, poveća svoj tržišni udeo.Šaomijev udeo na globalnom tržištu pametnih telefona porastao je za 83 posto na godišnjem nivou razini, tokom tromesečja koje se okončalo polovinom godine, prema podacima kompanije Canalys, koja se bavila tim istraživanjima.Šaomi je isporučio 52,8 miliona telefona, čime je prvi put u svojoj istoriji postao drugi najprodavaniji brend u svetu, ispred Samsunga i Epla (Apple).Kompanija je nedavno saopštila da će kupiti i tehnologiju za autonomne vožnje Deepmotion za oko 77,3 miliona dolara. Ta investicija prati njen ambiciozan plan da u narednih 10 godina uloži 10 milijardi dolara u proizvodnju električnih vozila.

Srbija

Koga će sve metro zaobići?

Građani od juče imaju mogućnost da vide kuda će ih voziti linije dugo najavljivanog beogradskog metroa. Sekretarijat za urbanizam objavio je plan regulacije šinskih sistema kojim se planiraju tri linije metroa, proširenje tramvajske mreže, kao i BG voza. Plan generalne regulacije, između ostalog, je utvrdio trasu prve linije metroa koja je planirana na pravcu: Železnik- Makiš - Žarkovo - Bele vode -Trgovačka - Požeška - Park "Banovo brdo" - Ada Ciganlija - Sajam - Mostar- Savski trg - Trg Republike - Skadarlija - Dunav - Pančevački most - Кaraburma - Ada Huja-Višnjička - Mirijevski bulevar- 7.gimnazija - Mirijevo.U planu koji je dat građanima na uvid izbačena je mogućnost drugog, varijantog, rešenja za deo prve linije, a koja bi obuhvatila i Klinički centar Srbije i Prokop.Prema tom rešenju trasa je vodila od stanice Sajam ka Prokopu čime bi se ostvatila veza sa sistemom gradske železnice BG voz i vršila opsluga putničkog železničkog terminala i glavne železničke stanice u Beogradu.Stanice Prokop i Klinički centar Srbije ipak našle su svoje mesto u Planu za šinske sisteme, ali na trasi treće linije je projektovanje najavljeno za budućnost. Beograd planira i preko 40 kilometara novih deonica tramvajske mreže, a jedan od pravaca širenja je i Bulevar oslobođenja - Klinički centar - Prokop. Do Kliiničkog centra Srbije nalaziće se 400 metara udaljena metro stanica Mostar, rekao je ranije zamenik gradonačelnika Goran Vesić i dodao da će biti napravljene pokretne stepenice. Kako će se graditi prva trasa?Trasa je planirana po terenu na delu od stanice Železnik do stanice Makiš u dužini od 2,1 kilometara. Na ovom delu trasa se ide kroz prostor planiranog depoa za metro i površine u funkciji saobraćaja. Ima dve stanice koje su planirane na terenu, Železnik i Makiš. Uz stanicu Makiš planirana je početno-završna stanica linije BG voza koja je u planu.Deo trase od stanice Makiš do stanice Bele vodeplanira se u otvorenom iskopu (cut&cover) u dužini od oko 2,15 kilometara. Deonica u dužini od oko 11,2 kilometara od stanice Bele vode do stanice Pančevački most planirana je u  dubokom  tunelu,  Deonica od stanice  Pančevački  most  do  Mirijeva  planira se  u otvorenom iskopu (cut&cover) u dužini od oko 5,7 kilometara.Javni uvid u Nacrt plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu sa elementima detaljne razrade za I fazu prve linije metro sistema održaće se od 24. avgusta do 24. septembra. Zainteresovana lica mogu, tokom javnog uvida, svoje primedbe na planirana rešenja, u pisanom obliku, da dostave Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove, preko pisarnice u Ulici kraljice Marije 1 zaključno sa 24. septembrom 2021. godine.