Mini hidrocentrala (MHE) Ravni u istoimenom selu na Zlatiboru rezultovala je podizanjem krivičnih prijava za oštećenje životne sredine kao i za prevaru u obavljanju privredne delatnosti. Njih je podnela nevladina organizacija Građanska čitaonica Libergraf iz Užica.
Cene stanova na domaćem tržištu i dalje rastu, pa je novogradnja u Beogradu i Novom Sadu skuplja je za oko 14% nego lane, a u pojedinim delovima Niša kvadrat je skočio za više od 40%, saopštila je Erste banka. Promet na tržištu nekretnina u Srbiji veći je u odnosu na prepandemijsku 2019, ali i u odnosu na prošlu godinu kad aje pandemija počela.Ukupan iznos sredstava u prometu na tržištu nepokretnosti bio je dvostruko veći u drugom kvartalu ove godine u odnosu na prošlu i 1,6 puta veći u odnosu na 2019. godinu, pokazuje najnoviji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda.U poslednjih pet godina, prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene stambene kredite (dinarski krediti indeksirani u stranim valutama i devizni krediti) je smanjena za 0,97 procentnih poena. Ona je u junu 2016. godine iznosila 3,47%, dok je u junu ove godine bila na nivou od 2,50%.Dešavanja na domaćem tržištu nekretnina, kako se primećuje, deo su šireg trenda, jer je prosečni rast cena u 40 država članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iznosio je 9,4% ove godine, što je najsnažniji rast u poslednjih 30 godina.Istraživanje Erste Grupe pokazuje da su stanovi poskupljivali više nego što su rasle plate u celom regionu Centralno istočne Evrope (CIE) od 2010. do 2020. godine. Za sada nema promena na strani ponude i potražnje, pa bi takav trend mogao da se nastavi.Od 2010. do prvog kvartala 2021. cene stambenog prostora u EU su porasle u proseku za 30,9%, a stanarina za 15,3%. U Mađarskoj su stanovi poskupeli skoro 100%, u Češkoj i Slovačkoj za preko 50%, dok je najmanji rast cena u Sloveniji, Hrvatskoj, preko 20%)i Rumuniji 10%.Razlozi za takav trend su neuravnotežena ponuda i tražnja, kao i povoljni krediti sa rekordno niskim kamatama, dodaje se u saopštenju."Treba uzeti u obzir i akumuliranu štednju građana u poslednjih godinu dana i sve veću potrebu za stambenim prostorom usled potrebe rada od kuće. Jedan od faktora je i dug proces pribavljanja građevinske dozvole, koji smanjuje ponudu", napominje Erste banka.Za razliku od Slovačke, gde taj proces traje najduže u regionu, čak 300 dana, i Rumunije i Slovenije (oko 250 dana), u Srbiji je taj proces kraći od 100 dana, po čemu je naša zemlja bliža Velikoj Britaniji (86 dana)."Uprkos brzom porastu cena stambenog prostora, rizik od ciklusa uspona i padova cena nekretnina u CIE (Centralno istočne Evrope) znatno je smanjen, a bankarski sektor nalazi se u dobrom i stabilnom stanju", dodaje se u saopštenju.I pranje novca povećava cene nekretnina u SrbijiSkok cene stanova: Štedimo u zidovimaNema odmora na tržištu nekretnina: Pola milijarde evra se okrenulo samo u julu PROBLEM ENERGETSKE EFIKASNOSTIProblem energetske efikasnosti trenutno nije aktuelan samo u Srbiji, već i u Evropskoj uniji, gde 75% stambenih zgrada zgrada nije energetski efikasno i troši 40% struje i emituje 36% gasova sa efektom staklene bašte. Zbog toga je potrebno udvostručiti energetsko renoviranje privatnih i javnih zgrada.Procenjuje se da će za to biti potrebno 275 milijardi evra investicija godišnje u projekte renoviranja."Prepreka na tom putu može da bude nedostatak privlačnih finansijskih podsticaja za sprovođenje takvih projekata, a osim toga, razumevanje potencijalnih koristi je i dalje na niskom nivou", napominje se u saopštenju.Prosečan iznos kredita za renoviranje u Srbiji bio je bio 398.500 dinara, a prosečan period otplate 46 meseci. Građani su ta sredstva najčešće koristili za izolaciju zidova i krova, zamenu stolarije, kao i za instaliranje kotlova na biomasu i pelet. Najveći broj kredita za energetsku efikasnost je odobren u Vranju, Zrenjaninu i Somboru, dodaje se u saopštenju.
Grad Valjevo će za 2021. godinu izdvojiti 15 miliona dinara za tri programa zapošljavanja, stručna praksa, subvencije za nova radna mesta i subvencije za samozapošljavanje, prenele su Kolubarske.rs. To je veća suma u odnosu na prošlu godinu, za pet miliona dinara, ali je za 10 miliona manje nego pre pandemije 2018. i 2019. godine.Prema Lokalnom akcionom planu zapošljavanja grada Valjeva (LAPZ) za 2021. godinu, koji je, kako se navodi, usvojilo Gradsko veće, sa 15 miliona dinara biće finansirano 60 nezaposlenih ljudi, sa prebivalištem na teritoriji Valjeva.Biće finansirani sledeći programi: stručna praksa, subvencije za novootvorena radna mesta i subvencije za samozapošljavanje.Kroz program stručna praksa daje se mogućnost da 20 nezaposlenih ljudi stekne praktična znanja za samostalan rad u struci: sa sedmim stepenom stručne spreme 10 ljudi i po petoro sa šestim stepenom stručne spreme i sa završenom srednjom školom.Subvencije za novootvorena radna mesta podrazumevaju finansijski podsticaj u jednokratnom iznosu. Dobijaju ga poslodavci iz privatnog sektora za deset ljudi po 250.000 dinara, ukupno 2,5 miliona dinara.Subvencije za samozapošljavanje namenjene su nezaposlenim ljudima koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Uslov je da su završili obuku za razvoj predzetništva po planu NSZ ili odgovarajuće organizacije. Za ovaj program opredeljeno je 7,5 miliona dinara, 30 ljudi dobiće jednokratno po 250.000 dinara.Mladi ne znaju kako da se obrate službi za zapošljavanjePandemija odložila osamostaljivanje mladih u SrbijiZapošljavanje mladih: Jaz između obećanja i ispunjenja U Valjevu je prošle godine bilo je 4.193 nezaposlenih. Grad Valjevo od 2007. godine izdvaja podsticajna sredstva za zapošljavanje, pa je do 2021. godine iz gradske kase isplaćeno više od 188 miliona dinara. Ranijih godina 2017, 2016. 2015. i 2014. godine 15 miliona dinara. Pre osam godina, 2013. izdvojeno je deset outa više, čak 18.777.000 dinara iz budžeta za nezaposlene.U Srbiji su godinama unazad "popularne" subvencije za dovođenje stranih investitora. Ipak, slučaj italijanske fabrike obuće Geoks u Vranju pokazao je da one nisu od velikog učinka. Kompanija je i pored izdašnih subvencija Vlade Srbije zatrvorila svoj pogon u tom gradu, a radnici su ostali na ulici, što je možda govori o tome da se treba fokusirati na domaće investitore.
Onlajn platforma za ponudu smeštaja Airbnb je saopštila da će privremeno besplatno smestiti 20.000 izbeglica iz Avganistana, piše BBC.Direktor kompanije Brajan Česki (Brian Chesky) saopštio je da je ovo odgovor na "jednu od najvećih humanitarnih kriza našeg vremena".U Srbiji boravi 5.500 izbeglica, tražilaca azila i migranata Ponuda počinje odmah, a Česki je juče na svom Tviter nalogu objavio da će Airbnb od tog dana početi da nudi besplatan smeštaj za izbeglice iz Avganistana.Starting today, Airbnb will begin housing 20,000 Afghan refugees globally for free.— Brian Chesky (@bchesky) August 24, 2021"Iako ćemo ove boravke plaćati, ovo ne bismo mogli da učinimo bez velikodušnosti naših domaćina", dodao je Češki.Kompanija je saopštila da će se troškovi boravka finansirati iz sredstava Airbnb-a, kao i sredstava direktora Českog, ali i donatora iz Airbnb-ovog Fonda za izbeglice.Vrednost rudnog bogatstva Avganistana procenjena na tri biliona dolara Vlasnici nekretnina koji su korisnici Airbnb platforme su i ranije bili podsticani da besplatno ugoste "ljude u krizi", piše BBC.Prva ovakva akcija započela je kao odgovor na uragan Sendi 2012. godine, kada je, nakon što je Njujork pogođen, bio potreban hitan smeštaj za više od 1.000 ljudi.Od tada se tvrdi da je Airbnb pomogao više od 75.000 ljudi.
A1 Srbija je lansirao Prvu tarifu kojom zajedno sa roditeljima podržava najmlađe članove društva, budući da će kompanija pri svakom sklopljenom ugovoru na Prvoj tarifi tokom promotivnog perioda do kraja septembra izdvajati novčana sredstva u visini jedne mesečne pretplate za realizaciju projekata namenjenih deci. Uz to, ovom tarifom A1 Srbija je želeo da roditeljima olakša početak školske godine kreiranjem paketa koji im obezbeđuje 100% popusta na mesečnu pretplatu u trajanju od 6 meseci.Prva tarifa predstavlja odličan postpaid izbor, jer omogućava stalnu i jednostavnu komunikaciju između roditelja i njihovih školaraca. Osim veoma povoljne pretplate, ova tarifa nudi neograničene minute u A1 mreži i neograničen internet za korišćenje aplikacije Viber. Takođe, omogućeno je i 100 minuta ka ostalim mrežama, 100 sms poruka i 2GB za internet. „A1 Srbija je uvek usmeren ka tome da ponude za naše korisnike odgovaraju njihovim potrebama i da ujedno menjaju tržište nabolje. Polazak u školu je jedan od najlepših trenutaka u životu, kako za đake, tako i za njihove roditelje, kada se gradi sasvim novi nivo poverenja. U nameri da podržimo roditelje osmislili smo Prvu tarifu po veoma povoljnim uslovima koja im omogućava neometanu komunikaciju sa svojim školarcima. Dodatno, uspeli smo da je uvežemo na jedinstven način sa našim društveno odgovornim programom, jer će A1 Srbija donirati značajan iznos projektima koji su namenjeni deci“, rekao je Đorđe Vuksanović, glavni direktor za transformaciju A1 Srbija i A1 Slovenija i dodao:„Ovaj poduhvat je ujedno nastavak našeg društveno odgovornog programa „Svet kakav želiš“ koji je usmeren ka oblastima javnog zdravlja, obrazovanja i ekologije. Verujemo da će ovaj ciklus projekta biti jednako uspešan kao prvi i da smo na dobrom putu da zajedno pružamo konkretan i vidljiv doprinos zajednici.“U aprilu ove godine, A1 Srbija je pokrenuo program „Svet kakav želiš“ podržavši sa 10 miliona dinara tri važne inicijative iz pomenutih oblasti, a njihova realizacija se očekuje do kraja 2021. godine.
Meštani Ušća, naselja blizu Kraljeva najavili su protest koji će se održati 28. avgusta u 17 časova. Jedan od organizatora, Goran Nikolić, kaže da je razlog protesta netransparentna izgradnja brane i pribranske mini-hodroelektrane (MHE) na reci Studenici, blizu istoimenog srednjovekovnog manastira.Nikolić koji je predstavnik inicijative Spasimo Studenicu, kaže za naš portal da su za radove koji se izvode u koritu i na priobalju Studenice saznali slučajno, pre nekih mesec dana. Tada ih je na mestu koje se nalazi na polovini puta koje spaja Ušće i manastri Studenicu video i fotografisao jedan ribolovac, koji je te informacije ubrzo raširio putem društvenih mreža.On podseća da je na Studenici pre pet godina već planirana jedna brana. Prema njegovim rečima, tadašnja lokalna vlast i predstavnici nadležnog ministarstva pokušali su da održe formalnu javnu raspravu, bez učešća javnosti."Bila je javna rasprava za neku drugu branu 2016. godine. Ja sam bio predsednik mesne zajednice, zvali su me u kancelariju, tamo je bilo nas četvoro, ljudi iz mesne zajednice i nadležnog ministarstva, kao neka javna rasprava. Ja sam ih zvao da dođu u Ušće pred narod i da kažu da se tamo pravi brana. Posle je bila javna rasprava", objašnjava Nikolić.On kaže da se tada pričalo o brani na Studenici visokoj 13 metara, ali da se sada govori o većem objektu, visokom 21 metar. Objašnjava i da se kasnije ispostavilo da je za trenutne radove zbog kojih se protestuje dozvola od strane nadležnih izdata bez informisanja ajvnosti."Narod je zbunjen i pita zbog čega se to radi u tajnosti. Studenica je voda prve kategorije. Mi u mestu Ušće pijemo vodu sa reke Studenice, odatle se snabdevamo vodom. Jezero koje je planirano da se pravi biće na samoj granici sa Nacionalnim parkom Golija", dodaje sagovornik našeg portala.Mesto gde se izvode radovi, kako navodin Nikolić toliko je uništeno, pa se stiče utisak da se već pravi brana, iako postoji informacija da se rade samo geološka istraživanja, za koja se zauzme samo par kvadrata zemlje.USVOJEN PLAN ZAŠTITE ZA STUDENICUPrema mišljenju našeg sagovornika, država se u odnosu prema reci Studenici ponaša kontradiktorno, jer je prošle godine usvojila odluke o njenoj zaštiti, dok ove godine izdaje dozvole za radove koji je ugrožavaju. "Sad imamo novu informaciju da je država 15. januara 2020. usvojila prostorni plan posebnog područja Studenica. Taj deo je u nekoj trećoj kategoriji zaštite predviđa čak i da se ne pregradjuje tok reke, zabranu određenih aktivnosti čak i košenja trave 10 metara pored obale, sečenje drveća zbog sprečavanja erozije", objašnjava Nikolić.On naglašava i da je tim planom prvi put uveden i pojam sliv reke studenice kao posebna celina.Protest koji je najavljen za subotu održaće se u mestu Ušće, u tamošnjem spomen parku. Dolazak i podršku najavili su brojni aktivisti, udruženje Odrbranimo reke Stare planine, Pravo na vodu iz Beograda, aktivisti iz Jošaničke Banje i mnogi drugi, kaže sagovornik Nove ekonomije."Mi ćemo se boriti do kraja problem je što se navodni javni uvidi odvijaju na netransparentan način. Ljudi sada samo znaju da (na Studenici) neko nešto radi. Nadležni treba da dođu pred narod i da kažu šta je u pitanju", kaže Nikolić.Dodaje da se javne raspravu rade samo sa ciljem da se zadovolji zakon, a u stvari za njih niko i ne zna. Druga problem, prema njegovim rečima, odnosi se na vodosnabdevanje Ušća: voda nakon izgradnje brane neće biti istog kvaliteta, a meštani već sada kubure sa vodom i nemaju je mesecima.
Posao izgradnje Doma zdravlja na Vidovdanskom naselju u Novom Sadu dobila je kompanija "China construction front group" koja je registrovana u Zrenjaninu.Ugovor je zaključen na iznos od 172,47 miliona dinara, koliko je i iznosila ponuda kompanije. Ponuda koju je podnela "China construciton front group" bila je ujedno i jedina na tenderu. Kompanija, koja je osnovana u maju 2019. godine je 100 odsto u vlasništvu "China construction first group corporation limited" čije je sedište u Kini i do sada nije ostvarivala poslovne prihode u Srbiji.Posao izgradnje Doma zdravlja kineska firma dobila je zajedno sa firmama iz Srbije Krip inženjering, Geinehanika i Pars. Posao obuhvata i izradu tehničke dokumentacije i izvođenje radova na izgradnji objekta Doma zdravlja na Vidovdanskom naselju u Novom Sadu po sistemu "ključ u ruke" (projektuj i izvedi). U tenderskoj dokumentaciji kao uslovi za dobijanje posla navodi se minimalan prihod u iznosu od 360 miliona dinara u prethodne tri finansijske godine. Naručilac, Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije Novi Sad, traži i da je ponuđač uradio minimum jedan projekat objekta visokogradnje iz oblasti zdravstva, (projekat bolnice, doma zdravlja, klinike, ambulante, zdravstvenog zavoda i poliklinike) bruto površine minimum 1.000 m2.Taj urađeni objekat uključuje i elektroenergetske instalacije, termomašinske instalacije, instalacije vodovoda i kanalizacije. Uslovi su bili i minimum jedan projekat saobraćajnice, jedan projekat električnih instalacija jake i slabe struje objekta iz oblasti zdravstva, kao i jedan projekat termomašinskih instalacija za objekat iz oblasti zdravstva. Rok za završetak radova na Domu zdravlja je 300 dana sa garantnim rokom za izvedene radove od dve godine.
Uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), pokrenuta je kampanja "Spasimo hranu, spasimo humanost", saopštila je Koalicija za dobročinstvo koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac. Cilj je da poveća svest građana o problemu bacanja hrane, kao i da se unapredi njena donacija ugroženim ljudima."Kampanjom 'Spasimo hranu, spasimo humanost' želimo da doprinesemo povećanju donacija hrane za najugroženije i smanjenju bacanja hrane koja je još uvek bezbedna za ljudsku upotrebu. Očekujemo veliku podršku građana, kompanija, organizacija civilnog sektora i medija i pozivamo sve da se uključe" rekla je Ana Košel, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac. Kampanja, koja će trajati do novembra ove godine, obuhvatiće niz akcija doniranja hrane pred "Nacionalni dan davanja", kao i tokom samog dana koji se već tradicionalno održava 9. oktobra. Navodi se da u Srbiji na granici apsolutnog siromaštva živi sedam odsto stanovništva, odnosno, gotovo pola miliona ljudi. U riziku od siromaštva je gotovo četvrtina populacije (23,2%). Mnogi od ovih građana Srbije zavise od donacija hrane koje su trenutno nedovoljne, dok se prema procenama u Srbiji dnevno baca dva miliona kilograma hrane. Količina hrane koja se donira i dalje čini samo mali deo u ukupnom višku jestive hrane koja je dostupna u Srbiji. To se dešava uprkos tome što se hrana sve više donira, a proizvođači hrane i trgovci žele da doniraju viškove hrane narodnim kuhinjama, bankama hrane i dobrotvornim organizacijama.Rešenje ovog problema je u bližoj saradnji svih uključenih aktera, dodaje se u saopštenju.Prema analizi koju su sproveli Forum za odgovorno poslovanje i Koalicija za dobročinstvo, donacije hrane u Srbiji bi mogle da budu uvećane na godišnjem nivou za vrednost od blizu 160 miliona dinara (na ukupno 700 miliona dinara), ukoliko bi bio ukinut PDV na donacije hrane.Foto: "Spasimo hranu, spasimo humanost"Bezbednost hrane zbog pandemije ključna tema za dve trećine potrošača"Sačuvamo 100 tona hrane mesečno"Samo 13 odsto ugostiteljskih objekata pravilno odlaže otpad od hrane Podaci Agencije za hranu i poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih nacija (UN) ukazuju da je uništavanje hrane jedan od najvećih zagađivača vazduha sa osam odsto učešća u ukupnoj emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na globalnom nivou.Kampanju su do sada, kako se dodaje, podržale advokatska kancelarija Živković-Samardžić, Hemofarm fondacija, Eurobanka, Erste banka, advokatska kancelarija Gecić Law, BlackRock, Elixir Group, Elixir fondacija, DM, Nestle, Delhaize, Američka privredna komora u Srbiji (AmCham), SOS Dečija sela Srbija, Federacija banaka hrane Srbije, Humano srce Šapca i Banka hrane Beograd, a u najavi je podrška još većeg broja kompanija i organizacija.Kampanja "Spasimo hranu, spasimo humanost" se realizuje u sklopu Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Sprovodi je Koalicija za dobročinstvo, na čelu sa Fondacijom Ana i Vlade Divac. Ostali članovi Koalicije su Trag fondacija, Catalyst Balkans, SMART Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.
Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije" (EPS) planira da sprovede istraživanje tržišta i stavova javnosti o zelenoj energiji, pokazuju podaci iz raspisane javne nabavke.Cilj ispitivanja javnog mnjenja jeste da se bolje prilagodi ponuda zelene energije sa garancijom porekla (energija za koju se garantuje da dolazi iz obnovljivih izvora) komercijalnim kupcima, kao i da se proveri informisanost građana o zelenoj energiji, ali i zadovoljstvo uslugama EPS-a.Građani tuže zbog naplate neopravdanih troškova, EPS tvrdi da je u pravu Proizvodnja zelene energije je deo vekovne tradicije JP "Elektroprivreda Srbije", a danas se proizvodi u 15 hidroelektrana snage 3.015 megavata, navodi se u tehničkoj sepcifikaciji u okviru javne nabavke."Zelena električna energija je energija proizvedena isključivo iz obnovljivih izvora. EPS trećinu ukupne proizvodnje električne energije dobija iz obnovljivih izvora," dodaje se.EPS je 2019. godine počeo prodaju zelene energije sa garancijom porekla kupcima na slobodnom tržištu.Danas je u sistemu garancija porekla sedam hidroelektrana EPS-a snage 1.560 megavata."Intezitvno se radi na uključivanju ostalih hidro elektrana u ovaj sistem, a ideja je da uskoro kupcima budu ponuđeni i kilovat-sati iz energije sunca i vetra", piše u specifikaciji.Da li se EPS-ovim dužnicima nezakonito računa kamata? Od ponuđača se očekuje da uradi istraživanje o informisanosti, stavovima i poznavanju pojma i značaju električne energije dobijene iz obnovljivih izvora. Ispitivanje tržišta će se vršiti telefonskim istraživanjem na uzorku oko 1.200 punoletnih građana, a istraživanje o stavovima komercijalnih kupaca na uzorku od oko 200 kupaca.Procenjena vrednost javne nabavke nije naznačena, a ponude se podnose do 8. septembra.
Đakomo Andreoći koji vodi malu organsku farmu u brdima severno od Rima kaže da se oseća kao deo umiruće rase, a sve zahvaljujući jednom čokoladnom namazu koji ima ljubitelje širom sveta, piše Fajnenšel tajms. Zemlja u blizini njegove farme, u opštini Viganelo, nekada je bila zasađena različitim vrstama, uključujući masline, vinovu lozu, lešnike.U poslednje vreme, međutim, pod uticajem "Ferera", italijanske kompanije koja pravi Nutelu, mnoge okolne doline prešle su na intenzivan uzgoj lešnika. Zasadi ove monokulutre zamenjuju travnate pašnjake, male farme i redove vinove loze.Napor proizođača Nutele da smanji zavisnost od uvoza iz Turske, izaziva negativne reakcije u ruralnim zajednicama, piše Fajnenšel tajms."Uzgoj lešnika je masovno eksplodirao, izazivajući toliko brzu promenu u ekosistemu oko nas da priroda više nije u mogućnosti da to izdrži", rekao je Andreoći. Dodaje da su drveća lešnika sada zasađena svuda, i da usisavaju sve resurse koji se nalaze u zemlji. Kompanija Ferero odlučila je da smanji uvoz orašastih plodova iz Turske, koja je bila glavni snabdevač firme, a sve kao odgovor na poziv proizvođačima da smanje zavisnost od lanaca snabdevanja, povećaju lokalnu proizvodnju i podignu nadzor nad održivošću i pravima radnika. "Potrošači postaju svesniji toga kako je njihov proizvod nastao i odakle dolazi", rekao je Išan Das iz firme "Freeworld Trading".Od 2025. u Nutelu samo italijanski lešniciOdluka kompanije Ferero podelila je lokalne zajednice na one koje pozdravljaju mogućnost da povećaju svoje prihode većim uzgojem lešnika i one koje veruju da će stvaranje monokulture dovesti do ekološkog ćorsokaka. Stručnjaci za zaštitu životne sredine navode da je ovo dovelo do toga da lokalni poljoprivrednici sade drveće tamo gde mu prirodno nije mesto, na primer pored mora.Intenzivan uzgoj takođe može da iscrpi podzemne hranljive materije i pomeri autohtone vrste sa njihovog staništa. Stručnjaci dodaju i da postojanje monokulture na nekom području može da dovede do širenja bolesti biljaka i insekata, što potom dovodi do veće upotrebe pesticida i herbicida.Iz kompanije Ferero navode da je njihov plan da lešnike sade u onim delovima gde mogu da se integrišu sa drugim usevima, kao i da žele da spreče da zemljište na kojem ništa nije zasađeno bude napušteno. Takođe, odlučno odbacuju tvrdnje da odluka kompanije negativno utiče na životnu sredinu."Uzgoj lešnika ne unuštava ruralne delove Italije. Zapravo, Italija ima dugu istoriju uzgoja lešnika i jedna je od glavnih zemalja proizvođača lešnika. Italijanske lešnike koriste kompanije u različitim industrijama", navodi se u saopštenju Ferera poslatom Fajnenšel tajmsu. Ferero je, između ostalog, suočen sa konkurencijom prehrambene grupe Barila, koja je proizvela namaz napravljen od 100 odsto italijanskih lešnika. Program oporavka italijanske vlade sadrži i deo koji se odnosi na poljoprivredu vredan 6,8 milijrdi evra, u kojem se između ostalog teži povećanju organske poljoprivrede, unapređenju biodiverziteta i smanjenju hemijskih komponenti. U Viganelu se lešnici uzgajaju od 1960. godine. Ali prema planu pod nazivom "Progetto Nocciola Italia", ili italijanski projekat za orašaste plodove, Ferero je postavio za cilj da će povećati nacionalnu proizvodnju za 30 odsto, na 90.000 hektara, do 2025. godine.Jedan deo italijanskih poljoprivrednika podržao je koristi koje donosi uzgoj lešnika. "Ova rasprva je nadrealna", rekao je Lorenzo Bazazmna ispred sindikata italijanskih farmera "Coldireti""Monokulutra, bilo da se radi o pšenici, kukuruzu, vinovoj lozi, nije ništa novo.. Na svakom je preduzetniku da napravi sopstveni izbor, i koristi ispravne poljoprivredne tehnike".
Erste banka je pre nekoliko dana najavila da će na ime kreditnog duga Fabrike vode u Zrenjaninu namiriti svoja potraživanja iz založnog prava, piše list Danas. Potencijalni kupac fabrike od osam miliona evra, u gradu koji više decenija nema ispravnu vodu i koji prilikom njene kupovine ima prednost, za sada nije poznat.Grad Zrenjanin ima prvenstvo kupovine, jer je obezbedio investitoru građevinsko zemljište i potrebnu infrastrukturu, ali za sada nema naznaka da bi do preuzimanja moglo da dođe. Ili se možda, kako se navodi, takva informacija čuva za predizbornu kampanju. Nema potvrde ni da li je potencijalni novi partner arapska firma Metito, koja gradi fabriku otpadnih voda u Zrenjaninu.Autor tima koji je radio stručnu procenu zrenjaninske fabrike vode, profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Nenad Ivanišević, kaže da je fabrika u takvom stanju da nije sposobna da u kontinuitetu proizvodi dovoljne količine vode."Erste banka jeste dala kredit i stavila hipoteku, tako da ima pravo da prodaje. Zaista je velika glavobolja kome prodati takav pogon, koji ne plasira svoj proizvod i koji trenutno ne radi", kaže Ivanišević.Stručna komisija, na čijem je čelu bio, konstatovala je da je neophodno rekonstruisati pogon da bi mogao da radi i snabdeva Zrenjanin vodom."Najznačajnije promene ticale bi se predtretmana vode i rezervoara vode. Neophodno je uraditi idejni projekat za te izmene i radove, kao i tahoekonomsku analizu koja će pokazati troškove radova i cenu tako prerađene vode. Biće potrebno da se obnovi gradska vodovodna mreža jer su cevi stare i prečišćenu vodu ne treba neispravnim cevima dostavljati potrošačima", objasnio je Ivanišević.Zrenjanin: Fabrika vode ne ispunjava tehničke usloveGrađanski preokret: Aljkava odluka o dozvoli za Linglong u ZrenjaninuLinglong dobio saglasnost za deo fabrike u Zrenjaninu Iz firme Avital doo, koja je u vlasništvu Izraelca Meir Avitala koji se vodio kao većinski vlasnik zrenjaninske fabrike vode, jer je otkupio udeo od Beograđanina Nenada Obradovića, kažu da sada nije trenutak za oglašavanje, ali da će uputiti odgovore kada na to budu spremni.Ipak, kako se navodi, u Agenciji za privredne registre (APR) je došlo do promene, pa službeni naziv pogona za preradu vode, po prijavi Ivane Glišić Zaveđi, više nije Fabrika vode DOO Beograd, već je sada Fabrika vode DOO Zrenjanin. U samom pogonu, nije moguće pronaći nikog od zaposlenih, a ne zna ni sudbina njih 14.Shodno odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Erste Bank ad Novi Sad kao poverilac pred nadležnim sudom je pokrenula izvršni postupak prodajom Fabrike vode u Zrenjaninu, nakon donošenja rešenja o izvršenju, postupak sprovođenja izvršenja prelazi u nadležnost javnog izvršitelja."On će poštujući sve zakonske odredbe po sticanju uslova sprovesti elektronsko javno nadmetanje putem namenske platforme 'e-Aukcija'. Zaključak o prodaji će shodno odredbama Zakona biti objavljen na elektronskoj oglasnoj tabli Komore javnih izvršitelja, na portalu elektronske prodaje dok će ga Erste Banka objaviti u sredstvima javnog informisanja čime će postupak prodaje biti transparentan i javan", navodi Erste banka.Ona dodaje da će u okviru svojih ovlašćenja kao poverilac u ovom postupku u svakom trenutku biti na raspolaganju svim zainteresovanim stranama kako bi se ova situacija rešila na najbolji način u korist građana Zrenjanina.Javno-komunalno preduzeće "Vodovod i kanalizacija" iz Zrenjanina saopštilo je krajem januara, da prema nalazima stručne komisije, privatna fabrika vode u tom gradu ne ispunjava nijedan od 34 tehnička uslova za pravilan rad.
Elektrodistribucija Srbije kupila je za 11,4 miliona dinara imovinu firme za izgradnju elektroenergetskih objekata i postrojenja 24. septembar iz Užica, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, prenosi eKapija.Na prodaju su ponuđene nepokretnosti ovog nekada jednog od najvećih elektromontažnih preduzeća u Srbiji, zemljište i poslovni prostor na potesu Momčila Tešića u Užicu, kao i pokretna imovina - oprema, zalihe i kancelarijski nameštaj.Imovina je prodata po početnoj ceni.
Grad Beograd će, kao investitor, za potrebe Parking servisa, izgraditi novu poslovnu zgradu u novobeogradskom bloku 42 sa više od 4 hiljade kvadrata. Posao izgradnje vredan je 680 miliona dinara (5,8 miliona evra), a obavljaće ga grupa ponuđača koju čine firme W.D. Concord West doo iz Beograda, Premer Savković doo iz Lazarevca i Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge Frenki-alarm doo iz Valjeva, piše u objavljenoj odluci o dodeli ugovora.Parking servis aplikacija će ipak obaveštavati vozače o kaznama Najveći deo izgradnje, kao i izradu projektne dokumentacije (99 odsto ukupnog posla) obaviće firma W.D. Concord West dok će Premer Savković izvršiti geodetske radove, a Frenki-alarm stabilne sisteme i mere zaštite od požara.Kako je BIRN objavio u decembru 2020. godine, firma W.D. Concord West je dobila ubedljivo najviše poslova na projektima Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima u poslednjih par godina koji su vredni 4,1 milijardu dinara, što je blizu 36 miliona evra.Ova kompanija je radila na rekonstruckiji KBC "Zemun", izgradnji novog bloka Institua za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", rekonstrukciji i energenskoj sanaciji Osnovne škole "1. maj" u Vladimirovcu i srednjoškolskom centru u Majdanpeku. W.D. Concord West je angažovana i na sanaciji i adaptaciji ambulanti i rekonstrukciji amfiteatra u Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršova kao član grupe ponuđača, koju predvodi “Tončev gradnja” iz Surdulice. Nova poslovna zgrada Parking servisa će se nalaziti u neposrednoj blizini Veletržnice Beograd i postojećeg terminala u bloku 53. U istom bloku, ali ne i na istim parcelama, trebalo bi da nikne i dugoočekivana nova autobuska stanica.Ukupna površina građevinske parcele iznosi 36.793 kvadrata, a ukupna neto površina objekta će biti 4,2 hiljade kvadrata, dok će bruto površina zgrade iznositi 4,7 hiljade kvadrata.Zgrada koja će služiti kao upravna zgrada JKP Parking servisa i u kome će imati prizemlje, tri sprata, kao i dodatni povučeni sprat na kome će se nalaziti sale za sastanke, restoran i terasa od 300 kvadrata.Planirano je da objekat u prizemlju ima dve odvojene celine, poslovni deo i deo za boravak dece zaposlenih u poslovnom komplekstu. Uslovi iz tendera izbacili iz igre druge građevinske firme?U toku procesa javne nabavke pojedini zainteresovani potencijalni ponuđači slali su zahteve za dodatnim pojašnjenima i pitanjima Parking servisu u kojima su ukazila da neki od zahteva mogu da ograniče konkurenciju.Na primer, u okviru zahteva za kvalitativni izbor privrednog subjekta naručilac (Parking servis) je tražio tri kamiona nosivosti preko 10 tona, tri kamina nosivosti preko 5 tona, dve kombinovne građevinske mašine, dva bagera guseničara sa minimalnom težinom od 30 tona, dva utovarivača, buldožer od 20 tona, dva mini bagera, tri vibro ploče i jedan vibro nabijač."Na osnovu čega je naručilac propisao ovako obiman tehnički kapacitet? Uvidom u raspoloživu tehničku dokumentaciju, zaključujemo da je obim posla potpuno nesrazmeran ovako definisanom tehničkom kapacitetu", piše u anonimnom pitanju na Portalu javnih nabavki, a zatim pojašnjava po stavkama zbog čega su neki od zahtevanih uslova suvišni."S obzirom da nema podzemnih etaža, te da je osnova objekta manja od 1.000,00 m2, i da je zapremina iskopa okvirno 2.000,00 m3, potpuno je nejasno zbog čega Naručilac zahteva čak 2 velika bagera, minimalne težine 30t. Naručilac pored toga zahteva i 2 buldozera, minimalne težine 20t. Uzimajući u obzir osnovni radni organ ove mašine, smatramo da je potpuno nepotrebna za izvođenje radova na objektu koji su predmet ove javne nabavke."Mali parking, a veliki problem Naručilac je takođe zahtevao da je ponuđač ranije gradio poslovne zgrade javne namane, ne priznajući kao dovoljnu referencu izgradnju nekih drugioh objekata, iako su neke od zainteresovanih firmi skretale pažnju da je izgradnja poslovnih i stambeno-poslovnih objekata vrlo slična.Parking servis je ostao pri svim ovim zahtevima, a firme koje nisu mogle da ispune sve uslove, a bile su zainteresovane za učešće u tenderu, očigledno nisu poslale svoje ponude s obzirom na to da je grupa ponuđača na čelu sa W.D. Concord West jedina podnela ponudu u procesu javne nabavke.
Američka Uprava za hranu i lekove (The Food and Drug Administration - FDA) dala je potpunu dozvolu za korišćenje Fajzer-Biontek vakcine protiv korona virusa za osobe od 16 i više godina, čime je ova vakcina postala prva koja je otišla korak dalje od dozvole za hitnu upotrebu u Sjedinjenim Državama, piše Njujork Tajms.Ovaj medij ocenjuje da će nova odluka pokrenuti niz zahteva od strane bolnica, fakulteta, korporacija i drugih organizacija koji će tražiti dokaze o vakcinaciji.Junajted Erlajns je nedavno najavio da će od svojih zaposlenih tražiti dokaze o vakcinaciji, dok neke američke države to već zahtevaju od zaposlenih na svojoj teritoriji, što je slučaj i sa brojnim američkim univerzitetima.Torlak nabavlja opremu za proizvodnju vakcine sa dodatnih četiri miliona evra Podsetimo, Marina Mijatović, pravnica iz organizacije Pravni skener, je za Novu ekonomiju u aprilu ove godine ocenila da nijedna država ne može da uvede obaveznu vakcinaciju protiv korone zato što vakcine još uvek imaju samo dozvole za hitnu upotrebu, te da nisu ispunjeni uslovi za tako nešto. Ova odluka bi, stoga, ovakvu situaciju mogla da promeni.Kompanija Fajzer je saopštila da je FDA predstavila podatke o 44.000 učesnika kliničkih ispitivanja u Sjedinjenim Državama, Evropskoj uniji, Turskoj, Južnoj Africi i Južnoj Americi. Podaci su pokazali da je vakcina efikasna u 91 odsto slučajeva u sprečavanju infekcije, što je blagi pad u odnosu na 95 odsto efikasnosti što su podaci iz decembra prošle godine, kada je ova vakcina dobila dozvolu za hitnu upotrebu.Fajzer je rekao da je smanjenje prouzrokovano time što su istraživači imali više vremena da detektuju osobe koje su se zarazile.Američka administracija se nada da će nova dozvola koju je Fjazer dobio od FDA motivisati 85 miliona nevakcinisanih Amerikanaca koji imaju prava na vakcinaciju da to i učine, piše Njujork Tajms.
Ministarstvo rudarstva i energetike predstaviti plan ulaganja u energetiku vredan 17 miijardi evra, prenosi Balkangreenenergyways. Od investicija u nove elektrane izdvaja se izgradnjagradnja reverzibilnih hidroelektrana (RHE) Đerdap 3 i Bistrica, koje bi mogle da imaju velikog udela prelasku na čiste izvore energije."Očekujemo da će prve velike investicije početi da se realizuju 2022. godine. Tu je izgradnja velikih hidroelektrana, poput Đerdapa 3 i Bistrice, kao i solarne, gasne i vetroelektrane. Sve to će doprineti stabilnosti energetskog sistema", istakla je ministarka energetike Zorana Mihajlović.Ona je naglasila da Ministarstvo pravi program kako da u narednih 20, 30 godina Srbija dobije više kapaciteta koji koriste obnovljive izvore, jer je to pitanje konkurentnosti privrede."Ne budemo li se okrenuli zelenoj energiji čeka nas plaćanje velikih taksi, zbog čega će trpeti ekonomija i građani. Korak po korak idemo ka tome i kao društvo i kao ekonomija", naglasila je Mihajlović.Planovi o gradnji reverzibilnih hidroelektrana (RHE) Đerdap 3, snage 2.400 MW (megavata), i Bistrica, snage 680 MW, kako se podseća, postoje već nekoliko decenija, strani investitori su više puta iskazivali interes za njih, ali se ništa konkretno nije dogodilo.Investicija u Đerdap 3 je veoma visoka i procenjena je na više milijardi evra, a u Bistricu na oko 600 miliona evra. Ove elektrane rade na principu pumpanja vode iz donje akumulacije ili reke u gornju akumulaciju. Odatle prirodnim padom, kroz tunel, dolaze do elektrane.Takvo jezero, odnosno hidroakumulacija već postoji u selu Zaovine, na planini Tari. Reverzibilne hidroelektrane proizvode vršnu energiju i snagu za pokrivanje maksimane potrošnje u toku dana, drugim rečima proizvode najskuplju energiju.One su i rešenje za energiju iz zelenih elektrana, kada je ima previše energije solarnim elektranama i vetroparkovima. Ta energija tada može da se koristi za pumpanje vode u hidro-akumulaciju. Kada im je proizvodnja manja onda reverzibilne hidroelektrane mogu da nadomeste taj manjak i vrlo brzo počnu sa proizvodnjom.Termo-elektrana Kolubara B: Energetska jabuka razdoraSlovenija gradi veliku solarnu elektranuU Albaniji izgrađena plutajuća solarna elektrana Nikola Rajaković, profesor beogradskog Elektrotehničkog fakulteta i predsednik Saveza energetičara, kaže da projekat Bistrica može da podesi puno stvari, kao i da je praktično polupripremljen. Đerdap 3 sa druge strane prevazilazi potrebe Srbije i ima smisla kao regionalni ili evropski projekat"Prirodno jezero kao gornja akumulacija već postoji, a građevinski radovi nisu skupi, međutim uvek je nedostajalo novca za taj projekat. Smisao Bistrice je da pomaže da se veća količina električne energije iz elektrana na obnovljive izvore što lakše integriše u elektroenergetski sistem", ističe Rajaković.Za Đerdap 3, Rajaković kaže da bi se pravila gornja jezera koja je veoma skupa, ali bi bila dobra za potrebe regiona i Evrope, kao i za balansiranje proizvodnje iz vetro i solarnih elektrana. Ipak, teško je proceniti koliko bisve to koštalo.Elektroprivreda Srbije (EPS) navodi da postoji plan da se izgradi reverzibilno akumulaciono postrojenje Đerdap 3 na 1007. kilometru Dunava. Predviđeno je da se Đerdap 3 gradi u tri etape, a energetski ekvivalent obe akumulacije, u toj poslednjoj fazi razvoja bio bi oko 484 GWh (gigavat časova).
Isplata otpremnina za 280 radnika Fabrike reznog alata (FRA) u Čačku, koja je u stečaju, počela je danas i time je ispunjen njihov zahtev sa protesta, kazao je agenciji Beta predsednik fabričkog Industrijskog sindikata Dušan Đelić.Đelić je ocenio da je protest koji su radnici održali pre četiri dana "dao rezultate" i da je počela isplata za 280 radnika FRA, koji će u okviru socijalnog programa dobiti po 200 evra za svaku godinu radnog staža.Prema njegovim rečima, za otpremnine tih radnika nadležno ministarstvo je obezbedilo 181 miliona dinara.Đelić je dodao da bi, posle isplate otpremnina za 280 radnika, trebalo da usledi i isplata doprinosa za svih 452 radnika FRA za period od 1. januara 2010. godine do prestanka radnog odnosa, čime bi bio realizovan socijalni program.Radnici Fabrike reznog alata najavili protest Ranije je oko 172 radnika FRA dobilo otpremnine u okviru socijalnog programa koji su predstavnici fabričkih sindikata dogovorili početkom marta sa predstavnicima nadležnih republičkih ministarstava."Nadamo se da će posle punih šest meseci biti završena agonija za radnike FRA oko isplate otpremnina", naveo je Đelić.Radnici Fabrike reznog alata u Čačku opet sprečili izvršitelje da preuzmu fabriku On je dodao da će FRA posle okončanja socijalnog programa otići u stečaj, ali je izrazio uverenje da će posle toga biti osnovano novo preduzeće za obradu metala koje će koristiti proizvodne fabričke hale i zaposliti oko 210 bivših radnika te fabrike.FRA je osnovana 1953. godine od kada je proizvodila alate koje je izvozila u zemlje u regionu, a deo fabričkih pogona bavio se proizvodnjom i za vojnu industriju.
Svi lekari, medicinske sestre, tehničari, kao i pomoćno osoblje u bolnicama Srbije koji odbijaju da se vakcinišu, primaće platu bez bonusa, stimulacija ili dodataka za dežurstva, izjavila je direktorka kovid bonice u Batajnici Tatjana Adžić Vukičević.Ona je rekla da je na sastanaku direktora bolnica podržan predlog medicinske struke i da se ministar zdravlja složio da se napravi spisak svih lekara i medicinskog osoblja koji nisu primili vakcinu, a rade u kovid i drugim bolnicama."Oni će biti prebačeni na administrativne poslove i neće više moći da rade s pacijentima, a to znači da će primati samo osnovnu platu. Primaće dva puta manju zaradu nego do sada", rekla je Adžić Vukičevićeva.Ona je istakla da će zbog porasta broja zaraženih morati da se otvori i druga zgrada intenzivne nege.
Za vreme dok je bio na javnoj funkciji Dragan Tomić je u svojstvu direktora privrednog društva "KGB system plus" potpisao sporazum kojim se grupa ponuđača (između ostalog i firma čiji je vlasnik) obavezuje na izvršenje usluga fizičko tehničkog obezbeđenja prema Gradskoj upravi za javne nabavke grada Кragujevca.U pitanju su firme Soko security, Soko group, Tidija SG Security i КGB system plus. Za vreme potpisivanja sporazuma, u svojstvu direktora KGB system plus, Tomić je bio i na funkciji odbornika Grada Kragujevca. Agencija za sprečavanje korupcije navela je u rešenju da su situacije u kojima se Dragan Tomić predstavljale su sukob interesa. U situacijama u kojima se našao bivši odbornik postojao je privatni interes koji je uticao, mogao da utiče, a u svakom slučaju izgleda kao da je uticao na Dragana Tomića u vršenju javne funkcije odbornika Skupštine Кragujevca, na način koji ugrožava javni interes, navodi se u rešenju. Na taj način Dragan Tomić je javni interes podredio privatnom i javnu funkciju iskoristio za sticanje koristi za povezano lice, čime je istovremeno ugrozio poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije.Tomić Agenciju nije obavestio o tome da obavlja posao zakonskog zastupnika privrednog društva KGB System plus, niti o obavljanju delatnosti preduzetnika pod nazivom Dragan Tomić PR Agencija za čišćenje i konsalting. Dok je Tomić bio na funkciji odbornika Skupštine grada Кragujevca, grupa ponuđača koju čine privredna društva "SOКO SECURITY” , "SOКO GROUP" , TIDIJA SG SECURITY” KGB SYSTEM PLUS zaključila je više ugovora o javnoj nabavci. Ove firme su dobile ugovore sa Gradskom upravom za opšte i zajedničke poslove, Gradskom upravom za investicije, Gradskom agencijom za saobraćaj, Sportskim privrednim društvom "FК Radnički 1923", Sportskim privrednim društvom "Radnički", PU "Nada Naumović", PU "Đurđevdan", Centrom za razvoj usluga socijalne zaštite "Кnjeginja Ljubica", JКP Šumadija i JSP Кragujevac. Predmet nabavki bile su usluge fizičko tehničkog obezbeđenja.Za šest godina poslovni prihodi kompanije KGB sistem plus uvećali su se devet puta. U 2014. godini iznosili su 7,7 miliona, a u 2020. 70,1 milion dinara. O poslovima obezbeđenja koje ove četiri firme dobijaju u Kragujevcu mediji su pisali 2019. godine. Blic je tako naveo da je gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić posao fizičko-tehničkog obezbeđenja, vredan 39 miliona dinara sa PDV, dodelio grupi ponuđača čiji su vlasnici njegove staranačke kolege Zoran Livaja i Dragan Tomić, koji je tada bio i odbornik u Skupštini grada. "Soko grupa" iz Beograda, i "KGB sistem plus" iz Kragujevca zajedno sa "Soko Securitijem" i "Tidija SG Securitijem" dobile su tada posao na centralizovanoj javnoj nabavci koja podrazumeva da pored gradske uprave obezbeđuju i neka javna preduzeća i institucije.
Zdravlje je na vrhu liste prioriteta građana u Evropi - 84 odsto Evropljana veruje da je zdrav način života, koji uključuje uravnoteženu ishranu i sport, bitan - podaci su ovogodišnjeg istraživanja &S...
Jadran je slan kao nikad do sada, otkad se prati salinitet, pokazuju rezultati istraživanja hrvatskih i italijanskih naučnika, koji su objavljeni u uglednom časopisu Frontiers od Marine Science koji se bavi biologijom mora i voda, piše Novi list. Zajedno sa klimatskim promenama ta pojava mogla bi da dovede do kolapsa ribarstva, upozoravaju naučnici.Kao jedan od glavnih razloga za porast slanoće navodi se skok temperature mora. To utiče i na dolazak ribljih vrsta koje nastanjuju toplija mora. Te vrste ulaze izulaze iz Crvenog mora u istočno Sredozemlje kroz Sueski kanal, pa strujama stižu do Jadranskog mora, kaže Ivica Vilibić Instituta Ruđer Bošković."Nagli porast saliniteta od 2017. godine delom je uzrokovan klimatskim promenama, a delom prirodnim promenama u cirkulaciji u Jonskom moru. U posljednjih desetak godina zabeležen je izuzetan porast saliniteta u istočnom Sredozemlju, pa su se te vodene mase počele prelivati u Jadran", napominje Vilibić. Još 2017. godine, kada je u Južnom Jadranu i na Palagruškom pragu izmerena koncentracija veća od 39 promila soli u morskoj vodi. To je bilo prvi put da su izmerene tako visoke vrednosti u Jadranskom moru, koje su zahvatale površinski sloj mora do dubine od trideset metara.Naučnici tvrde i da je za porast saliniteta "zaslužan" manji dotok slatke vode iz reka koje se ulivaju u Jadran u periodu od godinu dana pre pojave visokih saliniteta, manja količina padavina i izražen dotok sunčeve energije na površinu mora tokom leta i rane jeseni, kada je vreme toplije, a manje vetrovito.BOHAJSKO MORE: KINEZO OTKRILI NAJVEĆE NALAZIŠTE NAFTE U POSLEDNJIH 50 GODINASAD SE NE ISPLATI IMATI MORERIBARSTVO U SRBIJI: PADA DOMAĆA PROIZVODNJA, RASTE KONKURENCIJA IZ UVOZA Podseća se i na pojavu invazivnih vrsta, poput rebraša, male životnjie nalik meduzi, koja se osamdesetih godina prošlog veka pojavila u Crnom moru. Ona je u stanju da se brzo širi i namnoži, pa je sitnoj planoj ribi skoro u potpunosti uništio riblji fond, a poasan je za srdele i inćun.Rebraš je zadnjih godina uočen i u Jadranu, prvi put 2005. godine, u Tršćanskom zalivu. Ipak, kako se navodi, čini se da populaciju rebraša pod kontrolom drži vrsta meduze Beroe ovata, koja je njegov glavni predator.Vilibić dodaje kako posledice povećanja saliniteta tek treba temeljnije istražiti. Kaže i da bi u kombinaciji sa zagrevanjem mora, posledice mogle da budu dalekosežne po jadranske vrste riba. Podseća da je sličnih pogubnih primera, već bilo.Ovog leta u fokusu javnosti bila je pojava vatrenjače ili morskog pauna u Jadranskom moru, koja nema prirodnih predatora. To je tropska vrsta koju karakterišu neobično dugačke otrovne bodlje koje u slučaju uboda kod ljudi izazivaju snažan bol.Vatrenjača je u Sredozemlje stigla iz Crvenog mora i ona ima poguban uticaj na manje ribe, rakove, glavonošce i druge morske organizme kojima se hrani. U američkoj saveznoj državi Florida vodi se cijela kampanja za izlov ove invazivne vrste, pod geslom "Eat them to beat them!" ("Jedite ih da bismo ih pobedili!").
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
