Najnovije

Srbija

Stočari u Srbiji se žale da je koncentrat skuplji od mleka

Masovna prodaja mlečnih krava u Srbiji počela je pre nekoliko meseci, jer je poskupela stočna hrana za 50 do 60 odsto, dok je litar mleka ostatao na 37 dinara iako je realna cena u proizvodnji 56 dinara. Povećanje premije za mleko koja se isplaćuje stočarima, za jedan dinar, u ovom trenutku bi koštalo 8,5 miliona evra.Predsednica Saveza odgajivača goveda u Srbiji Sanja Bugarski rekla je za agenciju Beta da je masovnija prodaja mlečnih krava počela pre nekoliko meseci, od kada "divljaju". Cena mleka je u proseku oko 30 dinara uz državnu premiju od još sedam dinara.Prema njenim rečima, Vlada Srbije je obećala vanredni paket pomoći mlekarima, dok se ne nađe trajnije rešenje za problem njihove egzistencije. Jedino rešenje bi bilo, kako smatra Bugarski, da država propiše minimalnu otkupnu cenu mleka. Međutim, u tom slučaju morala da ograniči i maloprodajnu cenu mleka, kao nekad za "narodni" hleb.Ako bi, kako je rekla Bugarski, mlekare pristale da podignu otkupnu cenu mleka i plate bar onoliko koliko košta proizvođačka cena, oko 56 dinara po litru i kada bi se na to dodali ostali troškovi prerade i transporta, litar bi u maloprodaji značajno poskupeo. Upravo zbog toga bi, kako naglašava i tu cenu trebalo ograničiti.Dodatni problem je što se u velikim stranim trgovinskim lancima u Srbiji litar uvoznog mleka može kupiti za 56 dinara jer su neke nemačke kompanije potpuno automatizovale proizvodnju i smanjile troškove da ga mogu ponuditi po tako niskim cenama, pri čemu je, kako ukazuju domaći mlekari, pitanje kakvog je kvaliteta.Bugarski je rekla i da bi, ako bi država htela snažnije da pomogne povećanjem premija koje šest godina nisu menjane i iznose sedam dinara, morao da se menja zakon koji to reguliše i predvidja da najveća premija može biti sedam dinara, a što zahteva vreme od nekoliko meseci.Ona je ocenila da će proizvodjači mleka nastaviti da prodaju krave i da bi se teške posledice osetile kada bi se, zbog nekih vanrednih okolnosti, zaustavio uvoz mleka.Nadležnim za probleme stočara proglasio se i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, koji je izjavio kako razmišlja o dizanju premije za mleko ili o uvođenju prelevmana, odnosno takse koju plaćaju uvoznici. Prelevmani su inače ukinuti pre nekoliko godina u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju koji je Srbija 2008. godine potpisla sa Evropskom unijom.Prema Vučićevim rečima, ako bi država podigla premiju za mleko za jedan dinar po litru, sa sedam na osam dinara, to bi državu koštalo 8,5 miliona evra. Dodao je da ako bi se premija podigla za dva dinara, da bi za tu podršku proizvođačima mleka trebalo dati 17 miliona evra."To bi nas mnogo koštalo, zato je možda bolje štititi tržište", rekao je Vučić.Ipak, državi nije bilo skupo da daje subvencije stranim investitorima, poput kompanije Geoks, koja je nedavno u vranju zatvorila svoju fabriku, a radnike ostavila na ulici i pored toga što je od države dobila više podsticaja nego što joj je platila poreza.Poljoprivrednik Slobodan Ilić iz Majura kod Šabca rekao je da svakog petka vozi na stočnu pijacu po dve krave dok ne rasproda farmu od 60 krava."Prodajem ih budzašto, od 700 do 1.200 evra, jer pet litara mleka treba da proizvedem za jedan litar nafte", rekao je Ilić.Dodao je da je plan bio da mu sin, koji je pred diplomiranjem na Poljoprivrednom fakultetu, nastavi da održava farmu, ali sada kaže da će ga "oterati iz sela, a farmu ugasiti"."Sve krave ću rasprodati, osim jedne koju ću ostaviti za sebe, a vlast neka kupuje mleko u Lidlu", reka je Ilić, a prelena agencija Beta.

Srbija

Javni poziv za zamenu stolarije raspisalo svega 11 opština

Javni poziv za građane za subvenicije za zamenu stolarije do sada je raspisalo 11 gradova i opština. U prvom krugu subvencije sa državom daje 67 lokalnih samouprava, a svima je rok dat da javne pozive raspišu do kraja avgusta, rekla je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović za RTS.Ona je rekla da očekuje da do kraja nedelje još osam lokalnih samouprava to učini.Istakla je da su lokalne samouprave donele svoje pravilnike kako bi sprovele "ovako veliki projekat".Ukazala je da će, kada se završe svi konkursi i kada se potpišu ugovori, građani koji ne budu zadovoljni moći da se žale komisijama."Ispratiće i Ministarstvo i mi ćemo to budno motriti, jer nam je jako stalo da ovaj prvi konkurs bude urađen na takav način i to je pilot-konkurs da bismo videli da li postoji nešto gde možemo da budemo još jednostavniji", dodala je Mihajlovićeva.Ministarstvo objavilo spisak: Za zamenu stolarije 224 miliona u 67 opština Govoreći o kriterijumima, Mihajlovićeva je naglasila da neće biti prioritet oni koji su se prvi prijavili ili najsiromašniji, kao i da tu nema povlašćenih. "Osnovni kriterijum je kako se grejete kada menjamo stolariju, kada izolujemo naše stanove i kuće da li imate termičku izolaciju ili nemate, ako nemate vi ste u prednosti, ako se grejete na mazut ili na ugalj ili na lož-ulje naravno da ste u prednosti da dobijete mogućnost da zamenite stolariju ili ako koristite električnu energiju", rekla je Mihajlović. Najavila je još jedan konkurs za zamenu stolarije i to za kraj novembra."Očekujemo da se bar milion domaćinstava u naredne dve ili tri godine javi i zameni svoju stolariju", poručila je Mihajlovićeva.Država najavila subvencije za ugradnju solarnih panela Konkurs za solarne panele 3. septembra Mihajlovićeva je najavila da će konkurs za solarne panele biti raspisan 3. septembra."Ministarstvo će raspisati konkurs ka jedinicama lokalnih samouprava i gradovima za subvenciju za postavljanje solarnih panela u istom iznosu, 50 osto građani, 50 odsto država i lokalna samouprava", dodala je Mihajlovićeva."Ono što je jako važno, do sada je bilo potrebno da ako hoćete da stavite solarni panel morali ste da izgubite šest meseci da prikupite sve dozvole koje su vam potrebne. Mi smo potpuno sve promenili, nema administrativnih procedura, jedini korak koji građanin ima, ukoliko hoće da postavi solarne panele, jeste da ode u 'EPS Snabdevanje', jer su uglavnom oni snabdevači i da iskaže svoju potrebu da postavi solarne panele, može i rukom da napiše", navela je Mihajlovićeva."EPS Snabdevanje" je dužno, kako kaže, da u roku od pet dana izađe na teren i poveže sve i da se potpiše ugovor koji je tipski.

Srbija

Večernje novosti otpuštaju 40 zaposlenih?

U susret šezdesetosmogodišnjici postojanja, dnevni list Večernje novosti planira da otpusti 40 zaposlenih, saopštio je Sindikat novinara Srbije (SINOS) i Sindikalna organizacija Novosti. Prema navodima Sindikata, rukovodstvo Večernjih novosti to objašnjava kao ekonomsku nužnost, dok istovremeno angažuje nove kadrove, honorarne saradnike i penzionere.SINOS je upitao direktora lista Nedeljka Krsmanovića i glavnog i odgovornog urednika Milorada Vučelića kako je moguće da u ekonomski nestabilnoj firmi ima novca za angažovanje novih kadrova sa daleko većim platama od stalno zaposlenih, a nema za stručno usavršavanje onih sa više od dve decenije staža u tom listu.Mediji i NVO traže objašnjenje zašto su pod istragom za pranje novcaSrbija 2030: Mediji i demokratijaMediji služe za razračunavanje sa neistomišljenicima (VIDEO) Sinidkat takođe postavlja pitanje da li se zaposleni kojima preti otkaz smatraju "nepodobnim"."Ukoliko direktor i glodur 'Novosti' argumentovano ne objasne razloge za otkaze, SINOS će tražiti zaštitu i pomoć Vlade Srbije, resornog ministarstva, novinarskih udruženja i Međunarodne federacije novinara", navodi se u saopštenju.SINOS piše da će menadžment tog lista davati otkaze na osnovu sistema ocenjivanja u kojem su neposredni rukovodioci ocenjivali rad zaposlenih. Takvo vrednovanje sindikat ocenjuje kao neozbiljno i nekorektno.Ističe se da je apsurdno to što su se na listi za otkaz našli novinari koji su od neposrednih urednika dobii najviše ocene, ali ih je usled nove organizacije rada poslodavac proglasio suvišnim.Večernje novosti osnovane su 16. oktobra 1953. godine. Osamdesetih godina prošlog veka postale su globalno poznate po tekstovima o bivšem austrijskom predsedniku i generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, Kurtu Valdhajmu. Novosti su tada pisale o njegovim vezama sa nacistima.

Srbija

Nepoznati ljudi zazidali ulaze u kuće u ulici na Zvezdari

Nepoznati ljudi počeli da grade zid u Glamočkoj ulici u Zvezdari i  su pojedinim stanovnicima zatvorlili ulaze i izlaze iz kuća, piše N1.Stanovnici ove ulice za N1 kažu da su poslednjih dana na mukama, jer su gotovo "zazidani". Iako su se nadležnima obraćali za pomoć, odgovor nisu dobili.Oni navode da im je zatvoren put koji postoji više od 60 godina. Investitor koji je počeo da radi u njihovom komšiliku nije postavio građevinsku tablu, tako da se ne zna ko izvodi radove ni do kada će trajati. Nejasno ostaje zbog čega se parcela ograđuje.Posle emitovanja priloga N1, gradska građevinska inspekcija izašla je na teren."Inspekcija je jutros izašla na teren, snimili su situaciju i fotografisali sve. Rekli su nam da je nemoguće imati dozvolu za ovakve radove. Gradilište su zatvorili, ogradili su ga trakom i postavili obaveštenje o tome. Investitor radova se nije pojavio, već samo izvođač radova sa radnicima koji rade na izgradnji zida", kaže za N1 Bojana Samardžić, stanovnica Glamočke ulice.Dodaje i da su zbog cele situacije ona i njene komšije zabrinuti, jer ne znaju šta će biti konačno rešenje. Iako je gradilište zatvoreno, stanovnici Glamočke i dalje ne mogu normalno da priđu svojim domaćinstvima, jer nelegalno izgrađeni zid još nije porušen."Danas u 16 časova ćemo organizovati protest, jer ne može Grad Beograd da prodaje ulicu kao njivu treće klase, koja postoji više od 60 godina", navela je Samardžić.N1 se povodom radova u Glamočkoj, pored građevinske inspekcije, obratio i opštini Zvezdara i zameniku gradonačelnika Goranu Vesiće, ali odgovore nije dobio. 

Svet

Rusija ne prestaje da kažnjava Gugl

Moskovski sud ponovo je kaznio kompaniju Google Alphabert sa 6 miliona rubalja (oko 80 hiljada američkih dolara) jer nije izbrisan njen sadržaj koji Rusija smatra nezakonitim, javio je Rojters. To je druga kazna koja je izrečena toj američkoj tehnološkoj kompaniji za manje od nedelju dana.Rusija je u prošle godine kaznila Google i druge strane kompanije nizom malih kazni. Neke od njih su u vezi sa zabranjenim sadržajem, dok su druge izrečene zbog neuspeha da lokalizuju podatke svojih korisnika na ruskoj teritoriji.Zvanična Moskva takođe nastoji da primora strane tehnološke kompanije da otvore svoje kancelarije i predstavništva u Rusiji. Okružni sud u Taganskom distriktu u Moskvi saopštio je da su za Google izrečene tri administrativne kazne od po dva miliona rubalja (2ukupno 44.000 dolara).SHARE Fondacija tužila Fejsbuk i GuglShare Fondacija: U Srbiji uvedeno filtriranje internetaGoogle se nagodio u tužbi o diskriminaciji žena Google je potvrdio kazne, ali ih nije komentarisao. Pored najnovije kazne, u utorak je za isti prekršaj izrečena i kazna u iznosu od 14 miliona rubalja.Google se u rusiji takođe suočava i sa sudskim nalogom koji ga obavezuje da odblokira Youtube nalog koji je u vlasništvu jednog sankcionisanog ruskog biznismena. Reč je o nalogu televizije Tsargrad, a žalbeno ročište po tom postupku zakazano je za 20. septembar.

Svet

Zemlje EU se ipak ne žure da izbace ugalj iz upotrebe?

U većini evropskih postrojenja koja koriste lignit primena tehnologija za kontrolu zagađenja odlagana je do poslednjeg trenutka, iako je mogla da se primeni četiri godine ranije, saopštila je odrganizacija Evropski ekološki biro (EEB). Napominje se da vlade EU članica nisu uspele da obuzdaju nepotrebno zagađenje koje one proizvode.EEB napominje da je to ostavilo posledice na zdravlje ljudi i povećalo troškove lečenja bolesti koje izaziva aero-zagađenje. Krajnji rok da EU članice počnu da poštuju ograničenje zagađenja bio je 17. avgust 2021. Do tada je trebalo da se primeni najbolji novi standard za sprečavanje zagađenja, takozvani LCP BREF.Zemlje su imale četiri godine da usklade nacionalnu industriju sa standardima o kojima su se dogovorile još 2017. i primene najbolje raspoložive tehnike za sprečavanje zagađenja. Ipak, čak i nekoliko dana nakon isteka pomenutog roka EU članice su i dalje daleko od postizanja onoga što zahteva Direktiva o industrijskim emisijama.LCP BREF predviđa mere za smanjenje emsije najgorih zagađivača azotnih oksida NOx, sumpor-dioksida SO2, kao i žive. Ipak, istraživanje EEB pokazuje da se u većini slučajeva dopušta najviši zakonom dozvoljeni nivo zagađenja u atmosferi, vodama i zemljištu, iako je sve to moglo da se izbegne.U mnogim zemljama, vlasti i oni koji koriste lignit čekali su do poslednjeg trenutka sa primenom LCP BREF standarda. Napominje se i da se sagorevanjem čvrstih goriva utiče na više od 16 hiljada prevremenih smrtnih slučajeva, oko sedam hiljada novih slučajeva hroničnog bronhitisa, kao i na preko 4,8 miliona izgubljenih radnih dana u EU i na Zapadnom Balkanu, zbog bolesti izazvanih zagađenjem.Energetska tranzicija u Srbiji: Koliko rudara će ostati bez posla i šta je alternativa?Bugarska do 2025-te menja ugalj čistijim energentimaU dve godine proizvodnja i potrošnja uglja u EU opala za trećinu ŠTA RADE POJEDINE ZEMLJE?Nemačka, kako se napominje i dalje nije objavila podatke o emisijama zagađenja za 2018. i 2019. godinu Rumunija planira da finansijski pomogne postrojenja Isalnita i Craiova, sa ciljem da ona smanje zagađenje i prilagode ga novim standardima.U Sloveniji, kako se navodi, postrojenje Sostanj 6 ne koristi svoju najsavremeniju opremu za sekundarnu redukciju azotnih oksida, zbog neisplativosti, već sagoreva manju količinu lignita na dnevnom nivou. U Poljskoj su odobrena izuzeća od pravila i nakon 2021. za elektrane Patnov I i Konin. Ipak, o tome će morati ponovo da se odlučuje jer je Upravni sud poništio tu odluku.U Bugarskoj se sistematski odobrava odstupanje zagađivačima i to na zahtev rukovodstva elektrana na lignit, uprkos zahtevu EU da se korišćenje tog goriva ukine najkasnije do 2027. godine. U Češkoj je takođe odlučeno da elektrane na ugalj i lignit odstupaju od novih pravila, pa se za to prijavilo čak 15 postrojenja.U Velikoj Britaniji koja više nije EU članica izdavači dozvola takođe su sistematski odobravali odstupanje od zagađenja postrojenjima koja koriste ugalj. EU bi strožije kriterijume za sprečavanje zagađenja trebalo da počne da primenjuje od januara naredne godine.

Srbija

Planira se rušenje upravne zgrade Beogradskog železničkog čvora u Prokopu

Infrastruktura železnice Srbije raspisala je tender za rušenje poslovne zgrade Beogradskog železničkog čvora i raščišćavanje terena u Prokopu.Procenjena vrednost javne nabavke nije navedena u tenderskoj dokumentaciji.Upravna zgrada privremenog karaktera nalazi se u ulici Stevana Filipovića 45 u Beogradu. Ukupna površina objekta iznosi 786 m2. Rok za izvođenje radova je 45 dana. Prva linija metroa će zaobići i Prokop i Klinički centar Firma koja bude odababrana treba da izradi projekat rušenja upravne zgrade, pribavi dozvolu za uklanjanje objekta, a potom i izvede radove na rušenju upravne zgrade.Radovi obuhvataju i raščišćavanje terena , odvoženje građevinskog otpada na gradsku deponiju,  pripremu zemljišta za novu gradnju, kao i izradu geodetskog elaborata za sprovođenje promene u katastru nepokretnosti nakon izvršenog rušenja objekta.Putovanje srpskom železnicom: Udobno i pomalo nostalgično iskustvo Među uslovima je propisano da je ponuđač  u prethodne tri godine ostvario prihod od izvedenih radova na koje se ova javna nabavka odnosi (projektovanje i izvođenje radova), najmanje u visini od pet miliona dinara. Rok za podnošenje ponuda je 30. avgust, a kriterijum za odabir ponuđača biće cena. Javnost još čeka objavljivanje ugovora o izgradnji "Prokopa" Na zgradu železničke stanice Prokop u Beogradu čeka se decenijama, a ona bi prema ranijoj proceni Gradskog zavoda za veštačenje, trebalo da košta 7,43 miliona evra. Kako su početkom godine naveli u kompaniji Railway City Beograd izgradnja stanične zgrade i otvorenog parkinga na Prokopu počeće na jesen i prva faza biće okončana do kraja 2022. Između Prokopa i Hajd parka u Beogradu potencijalno bio mogao da bude izgrađen i veliki stambeni kompleks i saobraćajnica. Velika saobraćajnica trebalo bi da poveže železničku stanicu sa centrom grada, navedeno je u planskoj dokumentaciji koja je stavljena na javni uvid sredinom maja.Stara zgrada Glavne železničke stanice u Beogradu više nije u funkciji, pa putnici koriste nedovršenu stanicu na Prokopu.

Svet

Tviter uvodi opciju „nije se desilo“

Da bi sprečili širenje lažnih informacija, društvena mreža Tviter (Twitter) uvodi novu opciju (flag) označavanja objava odnosno tvitova koji sadrže netačne informacije. Na ovaj način, kažu predstavnici te mreže, žele da omoguće i korisnicima da označe lažnu vest, netačnu informaciju i na taj način prijave administratorima "fake news". Slično dosadašnjoj opciji "spam", u nekoliko koraka, za sada samo korisnici iz Sjedinjenih Američkih Država, Australije i Južne Koreje, mogu da dojave potencijalnu "fake news" bombu.Korisnici Tvitera u navedenim zemljama, stoji u zvaničnom tvitu, mogu da pomognu i učestvuju u ovom eksperimentu. Možda neće uspeti da odgovore na sve prijave, ali će im pomoći da se brže izbore sa širenjem dezinformacija.Pre nekoliko dana, nalozi pojedinih medija u Srbiji označeni su kao mediji koji sarađuju sa Vladom Srbije. Da li je ovo još jedan od instrumenata za borbu protiv lažnih vesti, kao i to koliko je efikasan, znaćemo i pre nego što korisnicima u našoj zemlji bude dostupna ova opcija. Ministarstvo "iznenađeno" odlukom Tvitera da označi provladine medije 

2021

15 godina kampanje „Kad pijem ne vozim“

Apatinska pivara obeležila je danas 15 godina kampanje "Kad pijem ne vozim" sa jasnom porukom da je to ključna odluka koju zajednički moramo doneti svi. Jubilej predstavlja svojevrstan podsetnik o odgovornoj konzumaciji alkohola, kao i da su bezbednost i sigurnost u saobraćaju prioritet, jer samo na taj način čuvamo svoj i tuđe živote. Kampanja se tradicionalno sprovodi u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije, Agencijom za bezbednost saobraćaja i Upravom saobraćajne policije.Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, direktor policije Vladimir Rebić, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Duško Pešić i direktor Apatinske pivare Igor Vukašinović su ovim povodom podsetili na rizike vožnje pod dejstvom alkohola i apelovali na građane i posetioce predstojećih muzičkih festivala da se ponašaju odgovorno u saobraćaju, jer tako štite svoj život, ali i tuđe.„Želim da se zahvalim Apatinskoj pivari na dugogodišnjoj saradnji. Ova akcija nas podseća na jednostavne životne istine i na to da svako od nas mora da donese tu važnu odluku – da sačuva svoj život i da sačuva živote drugih. Zato ne sedajte za volan kada pijeteˮ, poručio je ministar Aleksandar Vulin.Od samog početka, kampanja je obišla veliki broj gradova širom Srbije, posećeno je mnoštvo festivala i održan je veliki broj predavanja, a sve u cilju jačanja svesti svih učesnika u saobraćaju o važnosti odgovornog konzumiranja alkohola.„Ovo je petnaesta godina tokom koje apelujemo na sve koji konzumiraju alkoholna pića da donesu ključnu odluku i da u tim trenucima ne sedaju za volan. Naš savet u tim situacijama je da pozovete taksi ili prijatelja, da sačekate autobus ili da prošetateˮ, istakao je Igor Vukašinović, generalni direktor Apatinske pivare, zahvaliviši se na podršci svim partnerima.Duško Pešić, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja uputio je apel svim vozačima, upozorivši da i najmanja količina alkohola može imati uticaj na vozačke sposobnosti. „Imajući sve ovo u vidu, važno je koristiti različite pristupe i mere kako bismo doprli do što većeg broja vozača i odvratili ih od vožnje u alkoholisanom stanju.ˮApatinska pivara već sedam godina uz “Čep za hendikep”! Apatinska pivara je ove godine u okviru kampanje "Kad pijem ne vozim" donirala Upravi saobraćajne policije 600 zaštitnih prsluka koji su bili potrebni za dalji bezbedan rad. Proteklih godina kompanija je donirala i 50 000 usnika za alkometre, kao i 125 najsavremenijih alkometara, doprinoseći na taj način masovnijem testiranju vozača, a time i boljoj prevenciji, većoj sigurnosti i bezbednosti učesnika u saobraćaju. Kampanja kad "Kad pijem ne vozim" je zahvaljujući trajanju dugom 15 godina postala kampanja sa najdužom tradicijom u kojoj Ministarstvo unutrašnjih poslova i Uprava saobraćajne policije učestvuju, a tokom koje je donirano više od 130 000 evra.Iz Apatinske pivare poručuju da je i ove godine ključna odluka jasna – Kad pijem ne vozim! Ukoliko ste konzumirali alkohol, ne sedajte za volan, već pozovite prijatelja, taksi, prošetajte ili sačekajte autobus. Sigurna i odgovorna konzumacija alkohola je jedini ispravan način da sačuvamo svoj i tuđe živote.

Svet

Ryanair pojačava letove iz Zagreba

Niskotarifna avio-kompanija Ryanair planira da pojača letove sa zagrebačkog aerodroma, javio je portal Exyuaviation.Irska avio-kompanija će od 1. septembra udvostručiti svoje letove za Charleroi u Belgiji, kojih je sada četiri sedmično.Za Geteborg u Švedskoj će leteti četiri, umesto tri puta sedmično.Na letovima iz Zagreba Ryanair će od imati na raspolaganju i svoj drugi mlazni avion, Airbus A320, iz svoje podružnice Lauda Europe, i kao rezultat toga pokrenuti devet novih linija.U Srbiji, Ryanair leti sa aerodroma u Nišu u Milano, Beč, kao i na ostrvo Krf u Grčkoj.Ryanair otvara liniju od Niša do KrfaRyanair se žalio zbog toga što Hrvatska pomaže svoju avio-kompanijuRyanair ima velike planove u Zagrebu

Svet

Slovenija gradi veliku solarnu elektranu

Slovenija će uskoro dobiti novu veliku solarnu elektranu (SE) Zlatoličje čiji je investitor hidroenergetska kompanija DEM koja već upravlja hidroelektranama na reci Dravi i deo je Slovenačkog elektroenergetskog holdinga HSE, preneo je portal Energyobserver. Ukupna vrednost projekta procenjuje se na dva miliona evra.Zlatoličje će se graditi uzduž levog odvodnog kanala hidroelektrane (HE) Zlatoličje. Fotonaponski moduli biće postavljeni u dužini 905 metara, od mosta preko kanala do trkališta Slovenja vas. Pri tome će biti ugrađeno gotovo 6000 fotonaponskih modula ukupne snage 2,7 MW (megavata), što će omogućiti proizvodnju oko 3000 MW h električne energije godišnje.Postrojenje će graditi kompanija HTZ Velenje, koja je specijalizovana za zapošljavanje invalida i koja je također dio HSE-a. Pri izvođenju radova, kako se navodi posebna pažnja biće posvećena zaštiti na radu zbog opasnosti od pada osoba ili opreme u kanal u kojem protok doseže i 550 m3/s (kubika po sekundi).Napominje se da je reč o samo jednom delu većeg postrojenja koje bi, kada bude dovršeno, trebalo da ima vršnu snagu 30 MW i proizvodiće 37.000 MWh (megavat časova) električne energije godišnje. Ono će u narednim godinama biti izgrađeno uz dovodne i odvodne kanale HE Zlatoličje i HE Formin.HSE i njegove članice grade sunčane elektrane i na drugim mestima, poput SE Prapretno, čija očekivana godišnja proizvodnja također iznosi 3000 MWh.U Albaniji izgrađena plutajuća solarna elektranaSolarna energija sve isplativija, u Srbiji skupa zbog fid-in tarifaDržava najavila subvencije za ugradnju solarnih panela

Lifestyle

Prvi „Dan ranog detinjstva“ 31. avgusta u Beogradu

Prvi "Dan ranog detinjstva", manifestacija koja će okupiti Beograđane sa ciljem sretanja pažnje javnosti na značaj prvih 1000 dana života, biće održana 31. avgusta od 17 časova na Trgu Republike odakle će se okupljeni prošetati Ulicom Kneza Mihaila.Udruženje "Žute Patalone" navodi da ovim želi da skrene pažnju javnosti na ono što je, kako kažu, nauka potvrdila - prvih 1000 dana je presudno za čovekov život, navodi se u saopštenju udruženja. Udruženje takođe inicira da se 31.avgust proglasi Danom ranog detinjstva. Kako navode, taj datum je izabran zato što je na taj dan rođena Marija Montesori, naučnica i reformatorka obrazovanja koja je dala veliki doprinos osvetljavanju formativnog perioda i tvrdila da je sve što mi jesmo stvorilo dete koje smo bili u prve dve godine našeg života.Udruženje Žute Patalone poziva građane da tog dana obuku majice Žute patalone i žute pa(n)talone i da poruče svima da je detinjstvo najvažnije.Udruženje ima za cilj skretanje pažnje javnosti na značaj ranog detinjstva, promovisanje Montesori pedagogije, iniciranje daljeg proučavanja fenomena detinjstva i podsticanje društveno odgovorne komunikacije namenjene dobrobiti dece.

Srbija

Srpski farmeri zbog jeftinog mleka rasprodaju svoje krave

Vlasnici krava u Srbiji počeli su da rasprodaju stočni fond jer je hrana poskupela 50-60 odsto, a cena mleka je nekoliko godina ista, litar košta oko 37 dinara iako je prosečna proizvođačka cena oko 56 dinara, piše Beta. Predsednica Saveza odgajivača goveda u Srbiji Sanja Bugarski rekla je za Betu da je masovnija prodaja mlečnih krava počela pre nekoliko meseci od kada "divljaju" cene stočne hrane, a cena mleka je ostala ista, u proseku oko 30 dinara uz državnu premiju od još sedam dinara."O tom problemu razgovarali smo i sa premijerkom (Srbije) Anom Brnabić i trebalo bi da država odobri vanredni paket pomoći mlekarima dok se ne nađe trajnije rešenje da ne posluju na ivici egzistencije", rekla je Bugarski.Jedino rešenje bi bilo, prema njenim rečima, da država propiše minimalnu otkupnu cenu mleka, ali bi u tom slučaju morala da ograniči i maloprodajnu cenu mleka kao nekad za "narodni" hleb.Ako bi, kako je rekla, mlekare pristale da podignu otkupnu cenu mleka i plate bar onoliko koliko košta proizvođačka, oko 56 dinara po litru, i kada bi se na to dodali ostali troškovi prerade i transporta, litar bi u maloprodaji značajno poskupeo zbog čega bi i tu cenu trebalo ograničiti.Domaći proizvođači mleka tvrde da su "finansijski propali" Dodatni problem je što se u velikim stranim trgovinskim lancima u Srbiji litar uvoznog mleka može kupiti za 56 dinara jer su neke nemačke kompanije potpuno automatizovale proizvodnju i smanjile troškove da ga mogu ponuditi po tako niskim cenama, pri čemu je, kako ukazuju domaći mlekari, pitanje kakvog je kvaliteta.Bugarski je rekla i da bi, ako bi država htela snažnije da pomogne povećanjem premija koje šest godina nisu menjane i iznose sedam dinara, morao da se menja zakon koji to reguliše i predviđa da najveća premija može biti sedam dinara, a što zahteva vreme od nekoliko meseci.Ona je ocenila da će proizvođači mleka nastaviti da prodaju krave i da bi se teške posledice osetile kada bi se, zbog nekih vanrednih okolnosti, zaustavio uvoz mleka.Strano mleko obara cenu domaćeg, iako je izvoz prestigao uvoz Poljoprivrednik Slobodan Ilić iz Majura kod Šabca rekao je da svakog petka vozi na stočnu pijacu po dve krave dok ne rasproda farmu od 60 krava."Prodajem ih budzašto, od 700 do 1.200 evra, jer pet litara mleka treba da proizvedem za jedan litar nafte", rekao je Ilić.Dodao je da je plan bio da mu sin, koji je pred diplomiranjem na Poljoprivrednom fakultetu, nastavi da održava farmu, ali sada kaže da će ga "oterati iz sela, a farmu ugasiti"."Sve krave ću rasprodati, osim jedne koju ću ostaviti za sebe, a vlast neka kupuje mleko u Lidlu", reka je Ilić.Mlekari traže veću cenu, povećanje premija za mleko Vlasnik farme krava iz Velikog Šiljegovca kod Kruševca Radovan Ignjatović rekao je da je cena mleka "katastrofa katastrofe"."Sve što se razvilo u mlečnom govedarstvu uništiće se ove godine jer je stočna hrana preskupa, a mleko prejeftino i svaki dan smo u sve većem minusu", rekao je Ignjatović.Dodao je da se proizvodnjom mleka bavi 20 godina, ali da "sada nema budućnosti i ako se ništa ne promeni ugasiće proizvodnju mleka".

Lifestyle Empple

Posetite Empple: Employer Branding festival na kom sve počinje sa ljudima

U Srbiji se 1.oktobra prvi put organizuje Empple - employer branding festival pod sloganom “Sve počinje sa ljudima”. Oržava se u hibridnom obliku, pa će 100 učesnika imati priliku da prati uživo program iz Barrel House prostora u Beogradu, dok će ostatak publike biti online.Empple je nastao sa ciljem promocije i podsticanja zdravih employer branding praksi i sa željom da se skrene pažnja na employer branding kao struku koja ima značajan doprinos biznisu. Festival je zamišljen da se sastoji iz 3 celine – edukacije, dodele nagrada i networking-a.Edukativni deo obuhvataće predavanja 7 employer branding stručnjaka. Ana Jeličić, Barbara Zych, Chris Fitzner,  James Ellis, Nikola Jovanović, Susanna Rantanen i Tomas Reneau preneće publici svoje znanje i uvide o relevantnim employer branding temama. Agendu, kao i biografije predavača možete pronaći na zvaničnom sajtu.Kako dobre prakse ne bi ostale tajna u okviru festivala biće organizovana Empple dodela nagrada. Ove godine će zainteresovane kompanije/pojedinci moći da prijave radove u okviru sledećih 11 kategorija:·  Najbolji employer branding projekat sa Human Centric pristupom·  Najbolja digital kampanja (za poslodavce)·  Najbolja employer branding aktivnost usmerena na CSR·  Najbolji projekat za promociju različitosti·  Najbolja kampanja za engagement zaposlenih·  Najbolji program priznanja za zaposlene·  Najbolji alumni program·  Najbolji program praksi·  Najistaknutiji employer branding menadžer·  Najbolja startap employer branding inicijativa·  Najbolji kreativni employer branding projekat (za agencije)Konkurs za prijavu radova je otvoren do 27. avgusta. Više detalja nalazi se nalinku. Nakon festivala, u cilju deljenja znanja, 22. oktobra će za sve učesnike biti organizovan online showcase događaj na kome će pobednici predstaviti svoje radove.Za osmišljavanje i realizaciju Empple festivala pobrinule su se Katarina Šonjić, Nikolina Božanović i Angelina Simić. Prva je organizaciji pomoć prijatelja pružila kreativna agencija Žiška, dok su kao sponzori festival podržale kompanije A1, HR Lab, Coca – Cocla HBC, Degordian, Centili  i Erste banka.Karte za Empple festival su u prodaji na zvaničnom sajtu festivala.Website: https://empple.rs/ E-mail: zdravo@empple.rsInstagram: https://www.instagram.com/empple.festival/ Facebook: https://www.facebook.com/empple.festival LinkedIn: https://www.linkedin.com/company/empple-festival/?viewAsMember=true YouTube: https://www.youtube.com/channel/UC5kVV-g3Iu_rxwCJpN8QSJg 

Srbija

Kakva nas inflacija očekuje u narednom periodu?

Međugodišnja inflacija će tokom celog perioda projekcije ostati u granicama cilja Narodne banke Srbije (NBS) od 3 plus/minus 1,5 odsto, a do kraja tekuće i u prvom tromesečju naredne godine najverovatnije će se kretati u gornjoj polovini ciljanog raspona. "Nakon što je dostigla nivo od 3,6 odsto u maju, delom i usled efekta niske baze iz maja prethodne godine, međugodišnja inflacija je, u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije, u naredna dva meseca usporila i iznosila 3,3 odsto. Određena odstupanja od naših očekivanja zabeležena su jedino kod cena neprerađene hrane, koje su poslednjih nekoliko meseci na nešto višem nivou", rekla je guverner NBS Jorgovanka Tabaković na prezentaciji Izveštaja o inflaciji. Kako je navela Tabaković, od drugog tromesečja 2022. godine trebalo bi da usledi njen pad, pa bi inflacija od druge polovine naredne godine, pa sve do kraja perioda projekcije trebalo da se ponovo kreće u donjoj polovini ciljanog raspona, tj. u rasponu od 1,5 do 3 odsto. Novi milionski posao NBS-a za starog ponuđača Narodna banka Srbije povećala je projekciju privrednog rasta za 2021. godinu sa 6 na 6,5 odsto. "U našu projekciju uključili smo mogućnost novog talasa pandemije na jesen, ali ako taj talas bude blaži i bez znatnijih posledica na ekonomiju, naš rast ove godine mogao bi biti i veći od projektovanih 6,5 odsto", rekla je Tabaković.Ojačala domaća privreda, ali i inflacija Polazeći od analize planiranih kapitalnih projekata u putnoj, železničkoj, energetskoj i komunalnoj infrastrukturi u narednih deset godina i njihovih direktnih i indirektnih efekata na ostale delove privrede, NBS je revidirala i projekciju privrednog rasta u srednjem roku – sa 4 odsto na raspon između 4 i 5 odsto. "Centralna projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda u srednjem roku sada iznosi 4,5 odsto", rekla je Tabaković. 

Srbija

„Srbija jedna od retkih zemalja u regionu u kojoj roditelji kupuju udžbenike“

Srbija je jedna od retkih zemalja na prostoru bivše Jugoslavije u kojoj roditelji đaka, od svog novca kupuju udžbenike za osnovnu školu, saopštila je Fondacija Alek Kavčić. Fondacija podseća i da se besplatnim osnovnim obrazovanjem brišu socijalne razlike."Naš cilj je da to promenimo. Osnovno obrazovanje je jedno od osnovnih ljudskih prava i mora biti potpuno besplatno. Obrazovanje deteta, bar ono osnovno, nikada ne bi trebalo da zavisi od socijalnog statusa ili platežne moći njegovih roditelja", navodu se u objavi fondacije koja je objavljena na fejsbuk stranici.Besplatni udžbenici za sve osnovce u Srbiji, kako se naglašava, mogli bi da budu prvi korak ka potpuno besplatnom osnovnom obrazovanju. BKako se navodi, od zemalja bivše Jugoslavije, besplatne udžbenike dobijaju đaci u Sloveniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.U Srbiji, udžbenici su besplatni samo za određene kategorije đaka, kao i u Bosni i Hercegovini. U Republici Srpskoj besplatni su za sve đake od prvog do četvrtog razreda, dok su u Banja Luci besplatni za sve osnovce.Projekat za besplatne udžbenike Kavčić je pokrenuo prošle godine, kada je od jedne kompanije naplatio nezakonito korišćenje svog patenta za čitanje magnetskih kartica. Tim novcem želi da đacima u Srbiji obezbedi besplatne udžbenike, preko svoje platforme Besplatnabiblioteka.com.U kasnijim izjavama za Novu ekonomiju navodio je da "udženički kartel" ne postoji nigde u Evropi, osim u Srbiji. Određene firme koje se udruže, prema govim rečima, formiraju cene udžbenika za đake u Srbiji. Ceh svega toga plaćaju njihovi roditelji koji za nove udžbenike treba da izdvoje trećinu prosečne mesečne plate u Srbiji.Profesor planira da svim osnovcima u Srbiji obezbedi besplatne udžbenikeUdžbenički kartel ne postoji nigde u EvropiAlek Kavčić: Prvog dana preuzeto više od 8.000 besplatnih udžbenika

Svet

Najstariju banku na svetu preuzima UniCredit

Nakon loših rezultata postignutih na testu otpornosti, najstariju banku na svetu sa sedištem u Italiji, Monte dei Paschi di Siena, osnovanu 1472. godine, mogla bi da preuzme UniCredit banka, piše The New York Times. Evropski regulatori procenili su da banka ne bi mogla da preživi neku težu recesiju, koja bi joj lako "pojela" sav kapital koji poseduje.Prošlog meseca banka Monte dei Paschi di Siena stekla je još jedno priznanje, najslabiji evropski zajmodavac, jer se pokazala kao najlošija mešu svim ostalim koje su proveravali evropski regulatori. To bi kako se primećuje moglo da bude poslednje mračno poglavlje, posle dugogodišnje borbe sa brojnim problemima.Stoga se mandat Monte dei Paschi dug pet i po vekova bliži kraju. Uz podršku koja stiže od zvaničnog Rima, očekuje se da najstariju banku na svetu preuzeti najveća banka u Italiji, UniCredit. Ona je prošlog meseca saopštila da se pregovara o kupovini Monte dei Paschi pod uslovom da vlada zadrži sve njene loše kredite.Ime Monte dei Paschi verovatno će nastaviti da postoji kao robna marka u poslovnicama banaka u centralnoj Italiji, pa klijenti verovatno neće primetiti veliku razliku, barem ne na "prvu loptu". Međutim, više neće biti samostalna niti će zbog bankrota na pravi način podsećati da su italijanski trgovci tokom renesanse zapravo izmislili osnove modernog bankarstva.Problemi u koje je zapala Monte dei Paschi zadaju teškoće i Mariu Dragiju, italijanskom premijeru, inače bivšem predsedniku Evropske centralne banke, koji pokušava da reformiše Italiju, članicu EU koja je u stalnom ekonomskom zaostajanju u odnosu na ostatak evrozone.Problematična prodaja najstarije banke na svetuUdruženja italijanskih privrednika u Srbiji izabralo novog predsednikaPOGLEDAJTE: Najlepši novi lokaliteti na UNESCO listi UDAR NA TRADICIJUOcenjuje se da  za Sien nevolje u vezi sa Monte dei Paschi predstavljaju psihološki i ekonomski udar, jer je nekoliko tamošnjih banaka dobro poslovalo u vreme njenog najvećeg procvata. Pored toga Monte dei Paschi je i dalje najveći privatni poslodavac u Sieni, a fondacija koju je ona osnovala pomogla je razne građanske aktivnosti, dečje vrtiće, ambulante, pa se smatra delom svake domaće porodice, kako navode istoričari.Opstanak Monte dei Paschi godinama se dovodi u pitanje, a problemi su počeli 2008. godine nakon što je preuzimanje jedne rivalske banke platila devet milijardi evra, više nego što je zapravo imala novca. Glavni cilj tada joj je bio da postane treća po veličini banka u Italiji, nakon Intesa Sanpaolo i UniCredit.Tokom 2013. godine, dok je policija istraživala navode o skrivanju gubitkaka od regulatora i akcionara, šef komunikacija u Monte dei Paschi, David Rossi pronađen je mrtav u ulici ispod prozora svoje kancelarije. Međutim, policija nikada nije pronašla ubedljive dokaze da je on ubijen, kako je tvrdila njegova porodica.Tokom 2019. godine više desetak rukovodilaca Monte dei Paschi, Deutsche Bank i Nomura osuđeno je zbog prikrivanja problema najstarije banke, ali su se kasnije žalili tu presudu.Ako UniCredit preuzme Monte dei Paschi titulu najstarije banke verovatno će preuzeti Berenberg banka, koja je osnovana u Hamburgu 1590. godine.

Srbija

Plan za gasovod Beograd-Valjevo-Loznica na ranom javnom uvidu

Grad Beograd oglasio je rani javni uvid povodom izrdade Prostornog plana područja posebne namene razvodnog gasovoda Beograd-Valjevo-Loznica sa elementima detaljne regulacije. Vlada Srbije donela je početkom avgusta odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene razvodnog gasovoda RG-13 Beograd–Valjevo–Loznica sa elementima detaljne regulacije. Rani javni uvid održaće se u trajanju od 15 dana, od 18. avgusta do 1. septembra 2021. godine na zvaničnim internet stranicama Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infratstrukture i jedinica lokalnih samouprava koje su obuhvaćene planom.Okvrina granica obuhvata delove teritorije Beograda, Valjeva i Loznice, opština Lajkovac, Mionica, Ub, Osečina i Кrupanj. Delovi obuhvaćenih teritorija nalaze se u devedest i jednoj katastarskoj opštini.  Vlada donela odluku o izradi Prostornog plana za gasovod Beograd-Valjevo-Loznica Cilj javnog uvida je da se javnost upozna sa opštim ciljevima i svrhom izrade plana, mogućim rešenjima za razvoj prostorne celine, očekivanim efektima planiranja.Donošenjem ovog Plana obezbeđuju se prostorni uslovi za energetsku integraciju područja Кolubarskog i Mačvanskog upravnog okruga u sistem snabdevanja prirodnim gasom u Srbije, odnosno dalji razvoj sistema distribucije prirodnog gasa i snabdevanje potrošača, pisalo je u odluci Vlade. Sredstva za izradu Prostornog plana obezbeđuje Javno preduzeće "Srbijagas" Novi Sad.