Najnovije

Srbija

Kakva nas inflacija očekuje u narednom periodu?

Međugodišnja inflacija će tokom celog perioda projekcije ostati u granicama cilja Narodne banke Srbije (NBS) od 3 plus/minus 1,5 odsto, a do kraja tekuće i u prvom tromesečju naredne godine najverovatnije će se kretati u gornjoj polovini ciljanog raspona. "Nakon što je dostigla nivo od 3,6 odsto u maju, delom i usled efekta niske baze iz maja prethodne godine, međugodišnja inflacija je, u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije, u naredna dva meseca usporila i iznosila 3,3 odsto. Određena odstupanja od naših očekivanja zabeležena su jedino kod cena neprerađene hrane, koje su poslednjih nekoliko meseci na nešto višem nivou", rekla je guverner NBS Jorgovanka Tabaković na prezentaciji Izveštaja o inflaciji. Kako je navela Tabaković, od drugog tromesečja 2022. godine trebalo bi da usledi njen pad, pa bi inflacija od druge polovine naredne godine, pa sve do kraja perioda projekcije trebalo da se ponovo kreće u donjoj polovini ciljanog raspona, tj. u rasponu od 1,5 do 3 odsto. Novi milionski posao NBS-a za starog ponuđača Narodna banka Srbije povećala je projekciju privrednog rasta za 2021. godinu sa 6 na 6,5 odsto. "U našu projekciju uključili smo mogućnost novog talasa pandemije na jesen, ali ako taj talas bude blaži i bez znatnijih posledica na ekonomiju, naš rast ove godine mogao bi biti i veći od projektovanih 6,5 odsto", rekla je Tabaković.Ojačala domaća privreda, ali i inflacija Polazeći od analize planiranih kapitalnih projekata u putnoj, železničkoj, energetskoj i komunalnoj infrastrukturi u narednih deset godina i njihovih direktnih i indirektnih efekata na ostale delove privrede, NBS je revidirala i projekciju privrednog rasta u srednjem roku – sa 4 odsto na raspon između 4 i 5 odsto. "Centralna projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda u srednjem roku sada iznosi 4,5 odsto", rekla je Tabaković. 

Srbija

„Srbija jedna od retkih zemalja u regionu u kojoj roditelji kupuju udžbenike“

Srbija je jedna od retkih zemalja na prostoru bivše Jugoslavije u kojoj roditelji đaka, od svog novca kupuju udžbenike za osnovnu školu, saopštila je Fondacija Alek Kavčić. Fondacija podseća i da se besplatnim osnovnim obrazovanjem brišu socijalne razlike."Naš cilj je da to promenimo. Osnovno obrazovanje je jedno od osnovnih ljudskih prava i mora biti potpuno besplatno. Obrazovanje deteta, bar ono osnovno, nikada ne bi trebalo da zavisi od socijalnog statusa ili platežne moći njegovih roditelja", navodu se u objavi fondacije koja je objavljena na fejsbuk stranici.Besplatni udžbenici za sve osnovce u Srbiji, kako se naglašava, mogli bi da budu prvi korak ka potpuno besplatnom osnovnom obrazovanju. BKako se navodi, od zemalja bivše Jugoslavije, besplatne udžbenike dobijaju đaci u Sloveniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.U Srbiji, udžbenici su besplatni samo za određene kategorije đaka, kao i u Bosni i Hercegovini. U Republici Srpskoj besplatni su za sve đake od prvog do četvrtog razreda, dok su u Banja Luci besplatni za sve osnovce.Projekat za besplatne udžbenike Kavčić je pokrenuo prošle godine, kada je od jedne kompanije naplatio nezakonito korišćenje svog patenta za čitanje magnetskih kartica. Tim novcem želi da đacima u Srbiji obezbedi besplatne udžbenike, preko svoje platforme Besplatnabiblioteka.com.U kasnijim izjavama za Novu ekonomiju navodio je da "udženički kartel" ne postoji nigde u Evropi, osim u Srbiji. Određene firme koje se udruže, prema govim rečima, formiraju cene udžbenika za đake u Srbiji. Ceh svega toga plaćaju njihovi roditelji koji za nove udžbenike treba da izdvoje trećinu prosečne mesečne plate u Srbiji.Profesor planira da svim osnovcima u Srbiji obezbedi besplatne udžbenikeUdžbenički kartel ne postoji nigde u EvropiAlek Kavčić: Prvog dana preuzeto više od 8.000 besplatnih udžbenika

Svet

Najstariju banku na svetu preuzima UniCredit

Nakon loših rezultata postignutih na testu otpornosti, najstariju banku na svetu sa sedištem u Italiji, Monte dei Paschi di Siena, osnovanu 1472. godine, mogla bi da preuzme UniCredit banka, piše The New York Times. Evropski regulatori procenili su da banka ne bi mogla da preživi neku težu recesiju, koja bi joj lako "pojela" sav kapital koji poseduje.Prošlog meseca banka Monte dei Paschi di Siena stekla je još jedno priznanje, najslabiji evropski zajmodavac, jer se pokazala kao najlošija mešu svim ostalim koje su proveravali evropski regulatori. To bi kako se primećuje moglo da bude poslednje mračno poglavlje, posle dugogodišnje borbe sa brojnim problemima.Stoga se mandat Monte dei Paschi dug pet i po vekova bliži kraju. Uz podršku koja stiže od zvaničnog Rima, očekuje se da najstariju banku na svetu preuzeti najveća banka u Italiji, UniCredit. Ona je prošlog meseca saopštila da se pregovara o kupovini Monte dei Paschi pod uslovom da vlada zadrži sve njene loše kredite.Ime Monte dei Paschi verovatno će nastaviti da postoji kao robna marka u poslovnicama banaka u centralnoj Italiji, pa klijenti verovatno neće primetiti veliku razliku, barem ne na "prvu loptu". Međutim, više neće biti samostalna niti će zbog bankrota na pravi način podsećati da su italijanski trgovci tokom renesanse zapravo izmislili osnove modernog bankarstva.Problemi u koje je zapala Monte dei Paschi zadaju teškoće i Mariu Dragiju, italijanskom premijeru, inače bivšem predsedniku Evropske centralne banke, koji pokušava da reformiše Italiju, članicu EU koja je u stalnom ekonomskom zaostajanju u odnosu na ostatak evrozone.Problematična prodaja najstarije banke na svetuUdruženja italijanskih privrednika u Srbiji izabralo novog predsednikaPOGLEDAJTE: Najlepši novi lokaliteti na UNESCO listi UDAR NA TRADICIJUOcenjuje se da  za Sien nevolje u vezi sa Monte dei Paschi predstavljaju psihološki i ekonomski udar, jer je nekoliko tamošnjih banaka dobro poslovalo u vreme njenog najvećeg procvata. Pored toga Monte dei Paschi je i dalje najveći privatni poslodavac u Sieni, a fondacija koju je ona osnovala pomogla je razne građanske aktivnosti, dečje vrtiće, ambulante, pa se smatra delom svake domaće porodice, kako navode istoričari.Opstanak Monte dei Paschi godinama se dovodi u pitanje, a problemi su počeli 2008. godine nakon što je preuzimanje jedne rivalske banke platila devet milijardi evra, više nego što je zapravo imala novca. Glavni cilj tada joj je bio da postane treća po veličini banka u Italiji, nakon Intesa Sanpaolo i UniCredit.Tokom 2013. godine, dok je policija istraživala navode o skrivanju gubitkaka od regulatora i akcionara, šef komunikacija u Monte dei Paschi, David Rossi pronađen je mrtav u ulici ispod prozora svoje kancelarije. Međutim, policija nikada nije pronašla ubedljive dokaze da je on ubijen, kako je tvrdila njegova porodica.Tokom 2019. godine više desetak rukovodilaca Monte dei Paschi, Deutsche Bank i Nomura osuđeno je zbog prikrivanja problema najstarije banke, ali su se kasnije žalili tu presudu.Ako UniCredit preuzme Monte dei Paschi titulu najstarije banke verovatno će preuzeti Berenberg banka, koja je osnovana u Hamburgu 1590. godine.

Srbija

Plan za gasovod Beograd-Valjevo-Loznica na ranom javnom uvidu

Grad Beograd oglasio je rani javni uvid povodom izrdade Prostornog plana područja posebne namene razvodnog gasovoda Beograd-Valjevo-Loznica sa elementima detaljne regulacije. Vlada Srbije donela je početkom avgusta odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene razvodnog gasovoda RG-13 Beograd–Valjevo–Loznica sa elementima detaljne regulacije. Rani javni uvid održaće se u trajanju od 15 dana, od 18. avgusta do 1. septembra 2021. godine na zvaničnim internet stranicama Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infratstrukture i jedinica lokalnih samouprava koje su obuhvaćene planom.Okvrina granica obuhvata delove teritorije Beograda, Valjeva i Loznice, opština Lajkovac, Mionica, Ub, Osečina i Кrupanj. Delovi obuhvaćenih teritorija nalaze se u devedest i jednoj katastarskoj opštini.  Vlada donela odluku o izradi Prostornog plana za gasovod Beograd-Valjevo-Loznica Cilj javnog uvida je da se javnost upozna sa opštim ciljevima i svrhom izrade plana, mogućim rešenjima za razvoj prostorne celine, očekivanim efektima planiranja.Donošenjem ovog Plana obezbeđuju se prostorni uslovi za energetsku integraciju područja Кolubarskog i Mačvanskog upravnog okruga u sistem snabdevanja prirodnim gasom u Srbije, odnosno dalji razvoj sistema distribucije prirodnog gasa i snabdevanje potrošača, pisalo je u odluci Vlade. Sredstva za izradu Prostornog plana obezbeđuje Javno preduzeće "Srbijagas" Novi Sad. 

Srbija

„Mostogradnja“ završila u stečaju

Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad nekadašnjim građevinskim gigantom "Mostogradnjom", prenele su Večernje novosti.Stečaj je tražilo Ministarstvo privrede zbog trajnije nesposobnosti plaćanja.Prvo poverilačko ročište zakazano je za 24. septembar, dok će ročište za ispitivanje potraživanja biti održano 10. decembra.Račun "Mostogradnje" je u dugotrajnoj blokadi koja je započela maja 2016. godine, i to za iznos od 193,3 miliona dinara. Pretežna delatnost ove firme je izgradnja mostova i tunela.

Srbija

Savršenstvo nije nedostižno, ono se nalazi na Novom Dorćolu

Novi Dorćol je moderan arhitektonski projekat koji sa ponosom inkorporira istorijske elemente s kraja 19. veka. U kombinaciji sa savremenim dizajnom, a po ugledu na svetske metropole, Novi Dorćol predstavlja jedan potpuno nov i jedinstven stambeno-poslovni kompleks u centru Beograda.Na ovom mestu začet je centar tekstilne industrije otvaranjem “Prvog kraljevskog povlašćenog preduzeća za preradu kudelje i pamuka Alekse Obradovića i komp.”, a nakon Drugog svetskog rata izgrađena je fabrika liftova „David Pajić Daka“, koja je nazvana po jednom od najistaknutijih narodnih heroja, čija će bista biti istaknuta ispred novoizgrađenog kompleksa Novi Dorćol. Novi Dorćol – stambeno poslovni kompleks koji nosi jednu dozu autentičnosti Očuvanje duha starog Dorćola kroz modernu arhitekturuModerna gradnja zadovoljava najviše standarde, uz poseban akcenat na energetsku efikasnost, kao i izbor vrhunskih materijala koji doprinose dugotrajnom kvalitetu i besprekornom komforu, što čini Novi Dorćol idealnim i udobnim životnim prostorom u urbanoj oazi, u blizini reke, i centru dešavanja. Kompleks nudi moderan koncept stanovanja, prilagođen savremenim zahtevima života, u okviru čega se nalaze brojni sadržaji poput bazena sa SPA centrom, restorana, vrtića i igraonica.Ono što je specifično kod ovog stambeno poslovnog projekta je to da je sačuvana stara zgrada Platnare iz 1897. godine, koja će biti rekonstruisana i pretvorena u savremen restoran i vinski bar. Ostaci industrijske arhitekture s kraja 19. veka koji su sačuvani, daju Novom Dorćolu upečatljiv i jedinstven izgled u centralnom gradskom jezgru.Poverenje i pouzdanostKupovina stana jedna je od najvažnijih životnih investicija. Investitor projekta Novi Dorćol je Deka inženjering, kompanija koja je svoju dobru reputaciju gradila kroz projekat A blok na Novom Beogradu. Ovaj projekat je u velikoj meri doprineo razvoju industrije, a svojim uspešnim nastupom na tržištu pokrenuo izgradnju stambenih kompleksa u Beogradu.Useljenje novih stanara i primopredaja ključeva je krenulo polovinom jula, nakon uspešno završene prve faze od 225 stanova i 15 lokala, nakon 18 meseci od početka gradnje, uprkos pandemiji Covid-19.

Svet

Zašto često dobrostojeće firme isplaćuju minimalac?

Od hiljadu kompanija sa najvećim prometom u Srbiji, deset odsto je svojim zaposlenima tokom 2020. godine u proseku isplaćivalo samo minimalac, piše Biznis.rs. Taj zarada je u bruto iznosu iznosila do 42.963 dinara pokazuju podaci koje je obradila regionalna bonitetna kuća CompanyWall.Oko 20 odsto kompanija sa liste prvih 1.000 po prometu svojim zaposlenima je u proseku plaćalo do 70.000 dinara bruto, odnosno oko 50.000 dinara neto, 23 odsto mesečnu zaradu od 70.000 do 100.000 dinara bruto, ili do 70.000 dinara neto.Sličan procenat kompanija beležilo je prosečnu zaradu svojih zaposlenih do 100.000 dinara neto, dok 15 odsto poslodavaca zaposlenima plaća između 100.000 i 150.000 dinara. Oko 100 firmi u Srbiji koje imaju najveći promet zaposlenima u proseku isplaćuje više od 150.000 dinara bruto.U Hrvatskoj je tokom prošle godine minimalna zarada iznosila bruto 4.062,51 kune (541 evro), što je u neto iznosu bila 3.250 kuna (oko 433 evra). U toj državi oko pet odsto poslodavaca sa liste 1.000 kompanija sa najvećim prometom svojim zaposlenima isplaćuje minimalac.Iznos do 1.000 evra bruto imaju zaposleni u oko 17 odsto firmi sa liste 1.000 onih koji su najviše prihodovali u 2020. godini. Do 10.000 kuna bruto plate (1.330 evra) ima nešto više od 25 odsto radnika u firmama sa liste, a tek desetak odsto ovih preduzeća beleže prosečne zarade do 15.000 kuna bruto. Toliki procenat preduzeća u Hrvatskoj ima i vanredno velike prosečne plate.U Sloveniji je prošle godine minimalna bruto zarada bila 940,58 evra bruto, odnosno oko 700 evra neto. Od 1.000 firmi sa najvećim prometom u prošloj godini, svega je nekoliko procenata onih koji su davali iznose blizu minimalca. Oko 12 odsto slovenačkih poslodavaca sa te liste isplatilo je prosečnu platu od oko 1.200 evra bruto.Nešto preko 42 odsto slovenačkih poslodavaca je 2020. isplatilo mesečnu bruto platu oko 2.000 evra, a oko 18 odsto vlasnika firmi sa najvećim prometom svojim zaposlenima isplatilo je bruto platu u iznosu preko 2.500 evra. Plate između 2.500 evra i 3.500 evra imali su u proseku zaposleni u skoro 15 odsto firmi. Svi preostali, u oko osam odsto preduzeća, imali su zarade koje premašuju 3.500 evra bruto.Koji su najplaćeniji poslovi u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji?Prodaja Valjaonice bakra Sevojno na javnom nadmetanju 20. avgustaZaštitnik preduzetnika: Bez ključnih reformi besmisleno je povećavati minimalac ZARADE U VREME PANDEMIJE I ISELJAVANJA"U junu su plate porasle za čak šest odsto na godišnjem nivou, jer su zaposleni koji su radili sa skraćenim radnim vremenom ili su bili poslati na čekanje, dobili nižu zaradu, za 10 do 20 odsto. S druge strane, određeni zaposleni su primali mnogo veće plate, uglavnom zbog dodataka za izloženost opasnostima na poslu", kaže generalni direktor Privredne komore Slovenije Aleš Kantaruti.Prema njegovim rečima, zaposleni koji su primili više zarade rade u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, dok je u privatnom sektoru, dinamika plata prilično prigušena, uprkos nedostatku zaposlenih u građevinarstvu, transportu, industriji, ugostiteljstvu i socijalnoj zaštiti"Vanredne isplate za zdravstvenu i socijalnu zaštitu su privremene. Mnogo zavisi od sindikata javnog sektora, ali niska nezaposlenost u privatnom sektoru u prošlosti nije dovela do velikog povećanja plata", konstatuje generalni direktor Privredne komore Slovenije.On ipak smatra da su slovenački poslodavci očigledno i dalje konkurentni u odnosu na region, jer u prilog tome kako naglašava govori dinamika useljavanja i iseljavanja. Prema njoj, u poslednjih 10 godina stanovništvo se u regionu povećalo samo u Sloveniji i Crnoj Gori."Domaći nezaposleni najčešće spadaju u kontigent teško zapošljivih. Dalji problem je demografske prirode, budući da je i Hrvatska izložena talasu iseljavanja, posebno mlađe populacije. Poslednjih godinu-dve beleži se značajan povratak. Traže se ugostitelji, hotelijeri, građevinari, radnici u agraru", kaže Damir Zorić, glavni direktor Hrvatskog udruženja poslodavaca (HUP).Dodaje da su novim Zakonom o strancima ukinute kvote za zapošljavanje strane radne snage u Hrvatskoj. Radnici u Hrvatsku dolaze iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Makedonije, Indije, Filipina."Mere za očuvanje radnih mesta i dalje su na snazi, ali se odnose na znatno manji broj firmi, pa se u avgustu pomoć isplaćuje za ugrožene, ali uz uslov da je u kompaniji bar 70 odsto zaposlenih vakcinisano. Ako je taj procenat manji od 70 odsto i pomoć je manja", objašnjava predstavnik HUP-a.Podaci za Srbiju posle godinu i po dana borbe za pandemijom su, prema proceni pomoćnika direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije (PKS)  Bojana Stanića, zadovoljavajući:"Više od polovine ispitanika (ankete PKS) je u drugom kvartalu tekuće godine zabeležilo rast prometa, skoro trećina isti nivo , dok je kod 15 odsto anketiranih promet smanjen. U poređenju sa rezultatima za isti period prethodne godine, u drugom kvartalu 2021. godine je vidljiv snažan oporavak. Za treći kvartal 2021. godine čak 85 odsto očekuje isti ili veći promet, a svega 15 odsto smanjenje prometa", objašnjava Stanić.On kaže da je privreda Srbije je u prošloj godini pretrpela relativno malu štetu, s obzirom na strukturu privrede i efikasnu primenu državne pomoći.  Prema njegovom mišljenju, kako bi se destimulisao odliv radnika iz Srbije potrebno je da se omogući nastavak rasta prosečne zarade.

Svet

Fleš procena: Rast BDP-a u EU 13,2 odsto

Bruto domaći proizvod (BDP) evrozone je tokom drugog tromesečja međugodišnje porastao za 13,6 odsto, dok je na nivou cele Evropske unije uvećan za 13,2 odsto, saopštila je statistički zavod EU....

Srbija

Ministarstvo „iznenađeno“ odlukom Tvitera da označi provladine medije

Ministarstvo kulture i informisanja saopštilo je da je iznenađeno odlukom Tvitera da označi medije koji sarađuju sa Vladom Srbije, preneo je Danas online. Ministarstvo je ocenilo i da tj postupak u suprotnosti sa principima i namenom zbog kojih je ta društvena mreža osnovana."Ministarstvo ne ulazi u to šta je navelo ovaj višejezični sajt da od razmene mišljenja i slobode govora, što sami ističu, stigne do cenzure pojedinih medija u našoj zemlji ali skreće pažnju da je obeležavanje medija i njihovih urednika ili rukovodstva, nebitno od koga da dolazi, nepoželjno i da ne vodi demokratskom dijalogu kojem mi kao društvo težimo", istakli su u ministarstvu.Ocena ministarstva odnosi se i na upozorenje Tvitera da naloge medija koji nose oznaku "provladini" neće preporučivati niti "pojačavati" domet njihovih tvitova. To se odnosi i na profile koje na toj društvenoj mreži koriste mediji, glavni urednici i njihova rukovodstva.TVITER OZNAČIO RTS, TANJUG, KURIR, POLITIKU KAO MEDIJE KOJI SARAĐUJU SA DRŽAVOMSrbija 2030: Mediji i demokratijaMediji služe za razračunavanje sa neistomišljenicima (VIDEO)Mediji i NVO traže objašnjenje zašto su pod istragom za pranje novca REAGOVAO I PREDSEDNIK SRBIJEPredsednik Srbije Aleksandar Vučić je povodom odluke Tvitera rekao da je tako u stvari rečeno sve najlepše o tim medijima i zapitao da ta društvena mreža neće sarađivati sa tajkunima, lopovima i kriminalcima.On je posle posete kompaniji Rolomatik u Bajinoj Bašti ocenio da je najnormalnije da sarađuju sa Vladom Srbije i dodao da ih pri tome "mi i ne plaćamo kao država"."Oni plaćaju Glas Amerike i BBC, ali nisu stavili da su to vladini mediji, pa šta je loše u tome što sarađuju sa Vladom", rekao je Vučić i dodao i da to dovodi do pitanja ko je u stvari cenzor."I sada vidite da su oni pravi cenzori, tako da jedva čekam da mi isključe (Tviter) nalog, da budem još jedan Tramp u svetu, da se pokaže da je dobro da talibanski portparoli imaju slobodan pristup toj slobodarskoj mreži, neki bi rekli poslušničkoj mreži", rekao je predsednik Srbije.On je naveo kako čestita svim medijima koji se suprotstavljaju poslušničkoj mreži i koji šire slobodarske težnje imediji nova ekonomijaideje i poželeo im mnogo uspeha.Društvena mreža Tviter je označila naloge više domaćih medija kao "medije koji sarađuju sa Vladom Srbije", a među njima su nalozi javnog servisa RTS, televizije sa nacionalnom frekvencjom Hepi, agencije Tanjug, štampanih listova Kurir, Informer i Politika.

Srbija

Vlasotince: Odložena javna rasprava o MHE Besko

Opština Vlasotince koja je nedavno zabranila izgradnju mini-hidroelektrana na svojoj teritoriji otkazala je javnu raspravu o MHE Besko jer su njeni investitori saopštili da ne mogu da dođu iz "objektivnih razloga", javio je Info desk Vlasotince. Rasprava je trebalo da se održi na temu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu tog objekta."S obzirom na to da Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu  i Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o proceni uticaja na životnu sredinu nalažu da oni prisustvuju skupu i da na istom odgovaraju na pitanja, primedbe i sugestije,  javna rasprava ne može biti održana", izjavio je savetnik za poljoprivredu i ruralni razvoj u Opštini Vlasotince, Miloš Radosavljević.Javna rasprava o Studije o proceni uticaja na zaštitu životne sredine projekta MHE Besko, bila je zakazana za sredu 18. avgust. Investitor na tom projektu je preduzeće Water Green Energy iz Kumareva, mesta koje se nalazi blizu Leskovca.Investitor i obrađivač Studije uticaja na životnu sredinu firma Ekologika urbo iz Kragujevca zajedno su obavestili opštinu da ne mogu da dođu na javnu raspravu, dodaje se u saopštenju.U Opštini vlasotince navode da će sve do sada pristigle primedbe, sugestije i mišljenja važiti i za naredni termin održavanja javne rasprave. O tom terminu će javnost, kako se naglašava, biti blagovremeno obaveštena.Vlasotince: Čemu zabrana MHE, kada se planira njihova izgradnja?Opština Vlasotince: Odložena javna rasprava o MHE zakazana za sreduTop 10 destinacija u Srbiji (FOTO)Aktivisti uklonili 101 rečnu branu u Evropi ZABRANA IZGRADNJE MHEGlasovima svojih odbornika, Opština Vlasotince donela je odluku o zabrani izgradnje MHE na svojoj teritoriji 18. marta ove godine. Takozvane derivacione MHE u Srbiji su postale ozloglašene jer se njihovom izgradnjom reke i potoci preusmeravaju u cevi i ostaju sa malo vode, što šteti živom svetu u njima.Inicijativu o zabrani MHE u Vlasotincu je pokrenulo udruženje "Bitka za Vlasinu" čiji je predstavnik Mihajlo Gorunović krajem marta podsetio da su investitori mini hidroelektrana već dva puta preusmerili u cev Rupsku reku, na kojoj se planira izgradnja i MHE Besko.Sa izgradnjom te MHE ne slaže se ni organizacija Građanski front Vlasotince, koja je nakon odlaganja javne rasprave na svom fejsbuk profilu saopštila kako se nada da se nova uopšte neće ni održati.Kako je ranije pisao portal Jugmedija, investitor Water Green Energy je dozvolu za lokaciju MHE Besko dobio u decembru 2019. godine u skladu sa zakonom, pre donošenja odluke o izgradnji te vrste objekata na teritoriji vlasotincaJugmedija tada je naglasila da se Rupska reka uliva u Južnu Moravu i iz nje se vodom za piće snabdevaju građani varoši Gredlice i okoline, ali se odluka donosi u Vlasotincu jer je lokacija planirane MHE u njenom ataru.Prošle godine 21. septembra rasprava o izgradnji MHE u Vlasotincu takođe je odložena iz epidemioloških razloga. Građanski front Vlasotince tada je podsetio da su nakon javne rasprave 2019. godine o štetnom uticaju MHE odbornici opštine usvojili Odluku o promeni Prostornog plana sa ciljem izbacivanja svih potencijalnih lokacija MHE.Reka Vlasina koja protiče kroz Vlasotince zadnjih godina ugrožena je izgradnjom takozvanih derivacionih MHE, koja podrazumeva i pregrađivanje vodotokova, ali i njihovu devastaciju zbog postavljanja cevovoda.

Srbija

Er Srbija otplatila zajam od 63 milona firmi EA Partners

Srpska avio-kompanija Er Srbije otplatila je drugi i poslednji zajam fondu Etihad ervejs Partners BV, koji je osnovan od strane Etihad ervejza 2015. godine.  Dug u iznosu od 63 miliona dolara Er Srbija je platila početkom juna. Er Srbija je prošle godine otplatila prvi zajam u iznosu od 52,9 miliona američkih dolara, iako je prvobitno tražila pregovaranje o dugu i odlaganje plaćanja zbog pandemije koronavirusa. Nakon što je zahtev odbijen, srpska avio-kompanija je dug isplatila u celosti.Drugi zajam je došao na naplatu ovog leta, a Er Srbija ga je takođe isplatila u celosti i na vreme, navodi Ex-Yu-Aviation. Jedine dve kompanije koje su fondu, koji je osnovan sa namenom da prikuplja sredstava za EA i njene partnere, uspele da plate dug, pored Er Srbije, su Etihad ervejs i Etihad Airport Services. Dug nisu otplatili Alitalija, Er Sejšeli, i Er Belin. Dva zajma u ukupnom iznosu od 115,9  miliona dolara, koliko se Er Srbija zadužila,  bile su dve najveće finansijske obaveze koje je kompanija preuzela od zajmodavaca. Nacionalni avio-prevoznik Er Srbija je u julu prošle godine obavestio kreditora Etihad ervejz partners BV (EAP BV) da ne može da izmiri dug od 56,5 miliona dolara, ali je kreditor odbio da smanji potraživanje. Er Srbija u pismu kreditoru iz jula 2020. tražila da kredit na dan isplate bude smanjen za 89 odsto, od ukupno oko 120 miliona dolara duga, kako bi mogla da nastavi da posluje i generiše potrebna sredstva da bi otplatila kredit nakon što ponovo pokrene svoje poslovne aktivnosti koje nije mogla da obavlja usled trenutne pandemije koronavirusa, zatvaranja aerodroma 19. marta i nemogućnosti obavljanja letova.Upravni odbor EA partners zaključio je da je predlog kompanije neprihvatljiv.  Tri meseca kasnije ministar finansija Siniša Mali i Er Srbija objavili su da je Er Srbija samostalno obezbedila sredstva i isplatila firmi svog suvlasnika, EA partners 57,6 miliona dolara prve rate kredita od 120 miliona evra.

Svet

Dalmacija dobila edukativni centar za proizvodnju pčelarskih proizvoda

Edukativne usluge biznis inkubatora namenjene su poduzećima koja u prehrambenoj i kozmetičkoj industriji koriste pčelarske proizvode poput voska, propolisa, pčelinjeg otrova, pelude, matičnog mleča i meda, piše portal Gradonačelnik.hr. Projekat je finansirala Evropska unija u iznosu od 25,8 miliona kuna, a inkubator je smešten u preduzetničkoj zoni Grabi u Opštini Pločnik kod Zadra.Unutar Centra za razvoj i edukaciju nalazi se nekoliko zasebnih funkcionalnih celina, koje služe za edukaciju svih onih ljudi koji su zainteresovani za učenje o novim trendovima u proizvodnji.Projektom je, kako se naglašava, stvorena  moderna preduzetnička infrastruktura u Zadarskoj županiji. Razvila ga je tamošnja opštinska Ustanova Inovacija od 2017. do početka 2020. godine.Reč je o specijalizovanom preduzetničkom inkubatoru površine 1.885 kvadrata sa celinama koje služe za edukaciju i aktivno učenje u tehnološkim procesima, a polaznicima je obezbeđeno i stručno vođstvo.U razvojnim radionicama nalazi se savremena tehnologija i tehnološka rešenja za analizu i prečišćavanje pčelinjih proizvoda. Punionica meda obezbeđuje potrebnu razinu standarda kvalitete proizvoda zahvaljujući visokotehnološkim rješenjima u području obrade.Kemijsko-mikrobiološki laboratorij pruža široku paletu usluga povezanih s analizom karakteristika pčelinjih proizvoda. Start-up uredi (inkubacija) odgovaraju na potrebe novih MSP-ova, a Praktikum nadalje odgovara na potrebe dionika u segmentu unaprjeđivanja ljudskih kapaciteta u području razvoja i unaprjeđenja proizvoda i usluga. Dvorana za senzoriku omogućava specifikaciju proizvoda.'Razvoj poslovne i razvojno-istraživačke infrastrukture ključan je za gospodarski razvoj zemlje pa je tako i uvođenje znanja, novih tehnologija i inovacija u zadarsko gospodarstvo ključno za rast konkurentnosti i razvoj gospodarskih subjekata u Zadarskoj županiji i RH.Provedbom projekta stvorena je potrebna infrastruktura te uvjeti za suradnju gospodarstva s obrazovnim kao i znanstveno-istraživačkim institucijama u razvoju proizvoda više dodane vrijednosti. Hrvatski klasteri konkurentnosti ovom je projektu dodijelio oznaku 'Projekt od nacionalnog interesa'', kažu u Županiji i dodaju da je ovim projektom stvorena moderna poduzetnička infrastruktura koja oblikuje Zadarsku županiju kao prepoznatu i gospodarski privlačnu destinaciju.

Srbija

Bezosova firma tužla američku vladu zbog „favorizacije“ Maskovog SpaceX-a

Kompanija Blu oridžin tužila je američku vladu u nameri da ospori ugovor vredan 2,9 milijardi dolara koji je NASA dodelila rivalskoj kompaniji SpaceX za razvijanje letelice koja će ići na Mesec. Kompanija Džefa Bezosa tvrdi da je tužba podneta sa ciljem  da se isprave mane pronađene u načinu na koji je NASA sprovela tender. Blu oridžin je poručila da ostaje pri tome da bi ugovor trebalo da dobiju dve kompanije. Iz ove kompanije veruju da problemi koji su indetifikovani u ovoj nabavci moraju biti rešeni kako bi se povratila pravičnost, stvorila konkurencija i obezbedio siguran povratak Amerike na Mesec.Bezos danas leti u svemir u svojoj privatnoj raketi NASA mora da odgovori na tužbu do 12. oktobra.Predstavnici NASA trenutno se bave detaljima ovog slučaja, navodi se u saopštenju agencije."Zajedno sa partnerima ići ćemo na mesec, omogućiti naučna istraživanja, razvoj nove tehnologije, i kreirati visoko plaćene poslove", navela je NASA.NASA je u okviru svog programa Artemis tražila kompaniju koja će razviti svemirsku letelicku kojom će astronauti, prvi put od 1972. godine, otići na površinu Meseca.  U aprilu je ugovor dodeljen kompaniji Space X koja se obavezala da će letelicu napraviti do 2024. godine. Da li smo sami u svemiru  

Svet

Skočila cena gasa u Evropi

Cena prirodnog gasa u Evropi veća je za 7,7 odsto i premašila je 570 dolara za 1.000 kubika, pokazuju podaci Interkontinentalne berze u Evropi (ICE), prenosi portal Seebiz. Među glavnim faktorima za skok cene trenutno se izdvaja nedavni požar u jednoj Gaspromovoj fabrici, ali i veća potrošnja struje za rad klima uređaja u vrelim letnjim danima.Ruska novinska agencija Tass prenela je da su cene avgustovskih terminskih ugovora u holandskom gasnom čvorištu čak i veće jer su dostigle 577,4 dolara za 1.000 kubika, na osnovu trenutnog kursa evra prema dolaru.Dodaje se da je Gazprom rezervisao 4,3 odsto ponuđenih kapaciteta za tranzit gasa kroz Ukrajinu, što je ukupno 19,5 miliona kubnih metara, kao i 0,65 miliona kubnih metara dnevno.Na povećanje cene gasa uticala je i vest o požaru u Gaspromovom postrojenju koji se dogodio u Jamalsko-Nenetskoj autonomnoj regij i5. avgusta. Šteta koja je tada nastala trenutno se sanira, a delatnost fabrike obnavlja.Inače, transport kroz gasovod Jamal-Evropa je oko 0,93 miliona kubika na sat. Transport gasovodom Severni tok na istom je nivou kao i pre. Gasprom Export je saopštio da nastavlja sa ispunjavanjem svih zahteva u skladu sa obvezama prema evropskim potrošačima.Država garant za još 141 miliona evra kredita "Srbijagasa"Letnje pripreme za zimu: Koliko košta instalacija grejanja na gas?Ministarstvo energetike: Manja cena gasa oboriće cenu grejanja GLAVNI FAKTORI KOJI UTIČU NA CENU GASACene prirodnog gasa su uglavnom funkcija tržišne ponude i potražnje, barem prema podacima koji se mogu pronaći na sajtu US Energy Information Administration (Američka administracija za informisanje u energetici). Tamo se napominje da postoje ograničene i kratkoročne alternative prirodnom gasu kao gorivu za grejanje i proizvodnju električne energije u periodima velike tražnje.Faktori koji se nalaze na strani tražnje su vremenski i ekonomski uslovi, kao i cene nafte. Hladno vreme i niske temperature povećavaju tražnju za grejanjem, a isto se dešava i kada je toplo vreme kada se povećava tražnja za hlađenjem. Sve to povećava i tražnju za prirodnim gasom koji se koristi u elektranama za proizvodnju struje.Tražnja za gasom može se ublažiti cenama naftnih goriva, jer se ona koriste kao zamena za gas. Smanjenje tražnje, kako se napominje, svakako dovodi i do nižih cena.Promene u ponudi ili tražnji za prirodnim gasom u kratkom periodu mogu da dovedu do velikih promena u cenama, koje često deluju sa ciljem da uravnoteže situaciju. Faktori koji utiču na ponudu su  proizvodnja prirodnog gasa, uvoz i nivo zaliha u skladištima.Povećanje ponude ima za cilj da obori cene, dok njeno smanjenje povećava cenu. Skok cena ima tendenciju da podstakne proizvodnju i uvoz prirodnog gasa, kao i prodaju gasa koji se nalazi u skladištima. 

Srbija

I opremanje lokacije za fabriku vakcina bez javnog tendera

Direkcija za građevinsko zemljište i izradnju dodelia je posao na opremanju lokacije za izgradnju fabrike vakcina u Zemunu grupi ponuđača koju čine Ras Inženjering Niskogradnja, DC "Energocoop", Resa gradnja, Bidekor, Nenad Zafirović PR Agencija za pružanje geodetskih usluga "GEO SPES".Javna nabavka je sprovedena kao pregovarački postupak bez javnog poziva, a kao razlog se navodi da su u pitanju radovi koji su značajni za suzbijanje epidemije koronavirusa. U pitanju su hitni radovi na izradnji komunalne infastrukture koju je neophodno realizovati u hitnom postupku, piše u odluci. Kako se navodi u odluci, ponuda ovih firmi ocenjena je kao ekonomski najpovoljnija.  Ukupna cena za izvođenje radova je 1,39 milijadi dinara bez PDV-a, odnosno 1,66 milijardi sa PDV-om.Fabrika vakcina u Zemun polju, grade se i pristupne saobraćajnice U odluci se navodi i da je poziv za pregovaranje sa konkursnom dokumentacijom upućen na adrese firmi "Unogradnja", "Strabag", JKP Beograd put i "Ras inženjering" za koje se smatralo da imaju kapacitete za realizaciju ovog posla.Izrada tehničke dokumentacije za opremanje lokacije ugovorena je sa Institutom za puteve Beograd, a kontorla tehničke dokumentacije sa JKP "Beograd put" i preduzećem "Šidprojekt".Rok za izvođenje radova na opremanju lokacije je 120 dana. Fabrika u kojoj će se prvo pakovati "sinofarm" vakcina, a kasnije i proizvoditi, biće zajedničko ulaganje Srbije, Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Predviđen je i pogon za proizvodnju PCR testova.Planirana mesečna proizvodnja je dva miliona doza vakcine mesečno. Za fabriku koja će se graditi po sistemu "ključ u ruke" srpska strana će obezbediti zemljište i infrastrukturu, navedeno je ranije iz Grada Beograda.Naglašeno je i da se radi o kompletno "grinfild" investiciji. Vlada Srbija je u maju izdvojila oko 16 miliona evra za izgradnju ove fabrike, а izdvojena sredstva prosleđena su Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kako bi se izradila potrebna tehnička dokumentacija, izgradila saobraćajna i komunalna infrastruktura i rešili imovinsko-pravni odnosi.

Svet

Koji su najplaćeniji poslovi u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji?

Iako je prošle godine bila rekorder po rastu zarada u čitavom regionu, Srbija i dalje ima najniže prosečne plate u odnosu na Hrvatsku i Sloveniju, pokazuju podaci regionalne bonitetne kuće CompanyWall. Sa druge strane, u Srbiji su, u odnosu na Hrvatsku i Sloveniju, ostvarene i najviše zarade.Posmatrano prema visini zarade u kompanijama sa najvišim prosečnim platama, koje zapošljavaju više od deset radnika, u Srbiji su 2020. godine ostvareni gotovo duplo veći najviši prihodi po zaposlenom nego u Hrvatskoj ili Sloveniji. U kompanijama koje zapošljavaju preko deset ljudi, prošle godine  najviša prosečna zarada isplaćena je u Sloveniji 7.980 evra,  Hrvatskoj 9.020 evra, dok je u Srbiji ostvarena prosečna mesečna bruto plata od čak 17.571 evro i to u više firmi.Kako se navodi, razlog tako velikih razlika u najvišim zaradama u posmatranim zemljama je u tome što se u Srbiji u prosečnu bruto zaradu evidentiraju sva primanja, razne pogodnosti kao što su biznis kartice, privatno zdravstveno osiguranje i ostalo.Ono što je zajedničko za sve tri države je da u rekordnim zaradama dominiraju kompanije koje su podružnice velikih sistema u oblastima zdravstvenih usluga, medicinske opreme, programiranja i telekomunikacija, zelene energije, repromaterijala i konsultantskih usluga.Screenshot: Companywall, frime sa navećim platama u SlovenijiDodaje se da na listama kompanija sa najvišom bruto prosečnom zaradom nema ni poslovnih banaka, kao ni osiguravajućih kuća, što potvrđuje tezu da je pandemija ozbiljno uticala na rad finansijskih institucija u ovom delu Evrope, pa i šire. Očigledno je, kako se dodaje, da je korona kriza u prvi plan stavila uglavnom novu grupu delatnosti koje će verovatno nastaviti sa razvojem.S obzirom na veliki građevinski bum u regionu, na listama najbolje isplaćenih zarada, ima i onih u građevinskim firmama. Jedna od njih, splitska firma Mejaši prvi d.o.o. ima samo jednog zaposlenog, koji je prošle godine imao najveću prosečnu zaradu u Hrvatskoj 154.897 kuna (oko 20.000 evra) bruto mesečno."Luksuz" da građevinske firme angažuju veći broj stalno zaposlenih imaju samo one kompanije koje su obezbedile dugoročne ugovore, dok ostali angažuju radnike od jednog do drugog posla.Foto: Biznis.rs, Companywall, frime sa javećim platama u HrvatskojPostoje određene razlike i u visini i obračunu bruto zarade. Iako se, recimo, od poslodavaca u Srbiji može čuti da su izuzetno visoki nameti na rad, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Milojko Arsić podseća da je maksimalni namet na platu u Srbiji oko 64 odsto, a da je trenutna poreska stopa na plate jedna od najnižih u Evropi.„Zbog postojanja neoporezivog iznosa plate koji je trenutno 18.300 dinara, kod poreza postoji određena progresivnost. Ljudi sa većim zaradama plaćaju porez po nešto višoj poreskoj stopi. U tom smislu, svako eventualno smanjenje poreske stope, koje traže poslodavci, donelo bi najveću korist ljudima sa najvišim zaradama“, zaključuje prof. Arsić.Kada zaposleni u Srbiji dobije 100.000 neto zaradu, to znači da je, uz to, poslodavac na račun PIO uplatio oko 36.000 dinara, doprinose za zdravstveno osiguranje u visini od oko 15.000 dinara, osiguranje za slučaj nezaposlenosti od oko 1.000 dinara i porez na dohodak u visini od oko 12.000 dinara.Sve češće se i u Srbiji, kao u većem delu Evrope, ugovara bruto zarada, pa zaposleni sam uplaćuje penziono i socijalno osiguranje i porez. Pored toga, uz bolje pozicije u firmama, uz osnovnu platu idu i benefiti kao što je privatno zdravstveno osiguranje, uplata određenog dogovorenog iznosa u privatno penziono osiguranje ili osiguranje zaposlenog i njegove porodice.Porezi i doprinosi u Hrvatskoj       Prema objašnjenju Poreske uprave Republike Hrvatske, radnik koji prima platu obveznik je poreza na dohodak od nesamostalnog rada, prireza porezu na dohodak i doprinosa iz plate. Porez na dohodak od nesamostalnog rada plaća se na bruto platu umanjenu za iznos doprinosa (20 odsto) i ličnog odbitka što čini poresku osnovicu. Lični odbitak je 4.000 kuna mesečno (oko 530 evra) i može biti uvećan zavisno da li zaposleni ima izdržavane članove porodice, invaliditet i slično.Porez na dohodak plaća se na poresku osnovicu po stopama od 20, odnosno 30 odsto, zavisno od visine oporezivog dela plate. Prirez porezu na dohodak plaća se na iznos poreza na dohodak, i to u slučaju kada radnik ima prebivalište na području opštine ili grada koji je svojom odlukom propisao prirez porezu na dohodak.Doprinosi iz plate plaćaju se za penziono osiguranje u iznosu od 20 odsto bruto zarade (za osobe u drugom stubu penzionog osiguranja plaća se 15 odsto na temelju generacijske solidarnosti, a pet odsto na temelju individualne kapitalizovane štednje).Nameti za poslodavce i zaposlene u SlovenijiU Republici Sloveniji ukupna stopa doprinosa zaposlenih iznosi 22,10 odsto, a ukupna stopa doprinosa poslodavaca 16,10 odsto, objašnjava za portal Biznis.rs načelnica Odseka za poreze u Udruženju poslodavaca Slovenije (ZDS), Kristina Barič.“Poreska osnovica za obračun akontacije poreza na dohodak građana je bruto prihod od rada, umanjen za iznos obračunatih doprinosa za socijalno osiguranje, za koje je zaposleni obavezan da plati i za iznos mesečne poreske olakšice, kao što je opšta olakšica ili posebne olakšice za izdržavane članove porodice. Mesečna opšta olakšica iznosi 291,67 evra i odobrava se svim poreskim rezidentima Republike Slovenije. Poreski obveznici sa bruto mesečnim prihodom do 1.109,74 evra, pored pomenute opšte olakšice, pri obračunu akontacije uzimaju u obzir i dodatne opšte olakšice obračunate po formuli: 1.558,37 – 1.402,77 x bruto prihod”, objašnjava Barič.

Srbija

Čak polovina mladih bi da ode iz Srbije

Čak 50% mladih između 18 i 30 godina želi da napusti Srbiju ili razmišlja o tome. Tu mogućnost ne otpisuje 39%, pokazuju najnovija istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS).U Alternativnom izveštaju o položaju mladih u Srbiji, objevljenom 12. avgusta 2021. na Međunarodni dan mladih, kao razlog za odlazak, mladi navode dostojanstven život, njih čak 39%. Pored potrage za dostojanstvenijim životom, kao razlog za odlazak mladi navode i viši životni standard (24%) i bolje javne usluge i veće šanse za zaposlenje (10%). U istom izveštaju stoji i podatak da čak 65% mladih živi u porodičnom, preko 20% u iznajmljenom, a svega 10,3% u svom stanu."Ova činjenica svakako utiče na stvaranje okruženja u kojem će se mladi kasnije osamostaljivati i odrastati, stvarati porodice, kao i da je pitanje stanovanja mladih jedan od prioriteta omladinske politike, ali i još jedno važno državno pitanje", navodi se u izveštaju KOMS-a. Pola mladih u Srbiji podržava legalizaciju marihuane i obavezan vojni rok

Srbija

Na računima Infostana ubuduće i firma čija deponija se zapalila u Vinči

Na uplatnicama Infostana od septembra će se naći i ime gradskog partnera za odlaganje i tretman smeća, preduzeća Beo Čista Energija, javile su Večernje novosti. Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS) ovo preduzeće je registrovalo svoju delatnost u oblasti snabdevanja vodom, upravljanja otpadnim vodama, kontrolisanja uklanjanja otpada i sličnim aktivnostima.Na računima koje Beograđanima šalje "Infostan", od septembra će se naći nova stavka - naknada za odlaganje i tretman otpada koju sprovodi privatni partner Beo Čista Energija.Naglašava se da se korisnicima ukupan iznos komunalija za smeće neće izmeniti, barem za sada, već će se preraspodela sredstva realizovati samo između JKP Gradske čistoće i Beo Čiste Energije.Dosadašnja cena od 6,60 dinara po kvadratu domaćinstva, koju sada plaćaju sugrađani, na računima će se razdeliti na način da 5,61 dinara po kvadratu stoji na odeljku za Gradsku čistoću i ostatak od 0,99 do 6,60 dinara po kvadratu će stajati za Beo Čista Energija.Novi cenovnik, kako je naglašeno, usvojen je nedavno na nadzornom odboru Gradske čistoće."Do sada smo mi obavljali celokupnu uslugu Otkako je 2. avgusta Beo Čista Energija preuzela novu deponiju, mi ćemo biti operater za sakupljanje i odnošenje smeća, dok će oni raditi tretman i odlaganje. Za građane cena ostaje ista, ali će se sredstva koja smo dosad uzimati, deo njih, prosleđivati privatnom partneru" - navode u Gradskoj čistoći.Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), vlasničku strukturu Beo Čiste Energije čine tri kompanije:- I-Environment Investments Limited sa 40% udela,- Suez Groupe S.A.S. sa 40% udela,- Marguerite Waste Serbia S.À R.L. sa 20% udela.Marguerite je inače panevropski fond koji ulaže u obnovljive izvore energije.Krajem septembra 2017. godine Grad Begrad potpisao je ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa predstavnicima konzorcijuma koji čine francuska kompanija Suez Groupe SAS i japanskom kompanijom Itochu I-Environment, o sanaciji gradske deponije u Vinči, koja je ovih dana gorela i izazvala veliko aerozagađenje.Ugovorom na 25 godina tada je predviđeno da se u Beogradu razvije sistem za upravljanje komunalnim otpadom koji podrazumeva zatvaranje i sanaciju deponije Vinča i izgradnju kogenerativnog postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije od otpada koji ne može da se reciklira.Preduzeće Beo Čista Energija osnovano je za projektovanje, izgradnju, finansiranje, upravljanje i transfer projekta upravljanja čvrstim otpadom.Na Drinskoj regati sakupljeno preko 800kg ambalažnog otpadaKako radi Regionalni centar za upravljanje otpadom u Zapadnoj SrbijiNova ekološka načela EU: Ne bacaj, već popravljaj Oktobra 2019. godine Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) obezbedila je kredit od 72,25 miliona evra za izgradnju postrojenja za proizvodnju energije iz otpada na novoj lokaciji u Vinči. Prema podacima PKS, jedan od predstavnika Beo Čiste Energije, Vladimir Milovanović nalazi se i u upravnom odboru Ujedinjene srpske fondacije. Pored njega, funkciju u upravnom odboru te organizacije, vrše i Marko Mišković i Nenad Kovač.Milovanović je pre nekoliko dana izjavio genciji Beta da ta firma još uvek čeka dozvolu Ministarstva za zaštitu životne sredine o preuzimanju stare deponije u Vinči. Dodao je da će do tada deponija biti u nadležnosti Gradske čistoće.