Najnovije

Svet

Veliki udarac za Novi Zeland, odlazi Gospodar prstenova

Produkcija nove televizijske serije Gospodar prstenova preseliće se iz Novog Zelanda u Ujedinjeno Kraljevstvo, potvrđeno je iz produkcijske kuće Amazon Studios.Epska fantastika, kojoj još uvek nije dat naslov, smeštena je hiljadama godina unazad pre događaja koji su opisani i Toliknovim knjigama Hobit i Gospodar prstenova.Ovo je veliki udarac za novozelandsku industriju zabave gde su snimani ovi nagrađivani filmovi.Ministar kulture Ujedinjenog kraljevstva Oliver Dauden pozdravio je ovu odluku i rekao da će zahvaljujući novoj seriji biti kreriano i podržano na hiljade visko kvalitetnih poslova u Ujedninjenom Kraljevstvu. Amazon Studios je već potrošio 465 miliona dolara na prvu sezonu serije. Prva sezona će do kraja biti snimljena na Novom Zelandu, a premijera se očekuje u septembru 2022. godine na programu Amazon Prime.Gospodar prstenova se potom seli u Ujedinjeno Kraljevstvo i očekuje se snimanje još četriri sezone.Novozelanski ministar za ekonomski razvoj Stujart Neš rekao je da je razočaran odlukom. Vlada Novog Zelanda u aprilu je odobrila Amazonu dodatne subvecnije za proizvodnju ove serije. Ministar za ekonomski razvoj kazao je tada da dogovor sa Amazonom kreira nova lokalna radna mesta, stvara posao lokalnim biznisima i kreira novi talas međunarodnog turizma za zemlju. Komentarišući odluku o preseljenju produkcije, Stujart Neš je rekao da je filmska industrija Novog Zelanda "neverovatno konkurentna i visoko mobilna". On je naveo i da ne žale što su,  uz pomoć Vlade, dali sve od sebe da podrže produkciju serije. Amazon je naveo da neće aktivno tražiti dodatnih pet subvenicja koje su mu odobrene. 

Srbija

Prodaja Valjaonice bakra Sevojno na javnom nadmetanju 20. avgusta

Početna cena za prodaju preduzeća Valjaonica bakra Sevojno AD je 12,7 miliona evra, javio se Glas Zapadne Srbije. Založni poverilac stoprocentne prodaje akcija tog preduzeća je Kappa Star Limited iz Nikozije na Кipru.Prodaja će biti sprovedena javnim nadmetanjem, 20. avgusta ove godine u 11 sati u Beogradu, od strane komisije za javno nadmetanje koju će činiti beogradski advokat Ilija Dražić i još dva člana iz njegove advokatske kancelarije koje on odredi.Potraživanje je obezbeđeno zalogom prvog reda na svih 643.356 akcija Valjaonice bakra Sevojno koje su u vlasništvu kompanije East Point Metals, preduzeća koje takođe dolazi sa Кipra. Dodaje se da je predmetna zaloga upisana u Centralnom registru hartija od vrednosti u Beogradu.Licitacioni korak na javnom nadmetanju je 100.000 evra, a prihvatanje cene vrši se podizanjem kartice. Nadmetanje se smatra završenim kada nijedan učesnik ne prihvati naredni licitacioni korak.Za najpovoljnijeg ponuđača se proglašava učesnik koji je prvi prihvatio kupoprodajnu cenu iz prethodnog licitacionog koraka. Učesnici u nadmetanju dužni su da prethodno uplate depozit od dva miliona evra.Nakon prinudnog otkupa akcija u junu prošle godine Beogradska berza je isključila akcije Valjaonice isključene sa Open Market tržišta.Akcije Valjaonice bakra Sevojno se isključuju sa Beogradske berzeOvo su TOP izvoznici u Srbiji Iza firme Kappa Star Limited stoji domaći privrednik Nebojša Šaranović, a Privredni sud nedavno je odbacio dve tužbe koje su protiv njegove firme podneli East Point Metals i Foverone Holding Miroslava Aleksića kako bi se sprečila prodaja akcija fabrike iz Sevojna, preneo je list Danas.Obe tužbe, kako se dodaje, trebalo je da spreče prodaju duga East Point Metals-a od tri miliona evra jer su u njima glavni ulog založno pravo nad akcijama Valjaonice bakra Sevojno.U firmi East Point Metals većinski vlasnik sa 52% udela je Miloš Nikitović, koga u poslovima, na mestu direktora u kiparskoj firmi kao i na poziciji predsednika Nadzornog odbora u zavisnom društvu Valjaonica bakra, predstavlja sin Desko Nikitović.Manjinske udele do skoro su imale firme Haramalk i Seba star koje se povezuju sa bivšim ministrom privrede Nebojšom Ćirićem. Taj paket od 48 odsto nedavno je preko Kappa Star preuzeo Šaranović koji je otkupio i kreditno potraživanje uz koje ide i zaloga na akcije Valjaonice.S druge strane, Nikitović je pokušao da preko kiparske firme Foverone holding limited, Miroslava Aleksića, uplati otkupljeni dug. Novac je, međutim, vraćen jer Aleksićeva i Šaranovićeva firma nemaju ugovorni odnos iz koga bi proistekla naplata ovog potraživanja. Nikitović ipak tvrdi da je prilikom uplate "u svemu postupljeno prema instrukcijama poverioca", piše Danas.East Point Metals želi da postane jedini vlasnik Valjaonice bakra SevojnoRadnici i uprava Valjaonice Sevojno različito o ponudi East Point

Lifestyle

Beč: Kišnica dobila nagradu za prirodan klima uređaj

Projekat prirodnog klima uređaja nedavno je osvojio nagradu za zaštitu okoline Grada Beča, piše portal Gradnja. Sproveden je u bečkoj četvrti Donaustadt ispred jedne zgrade oko koje su izgrađena korita za sakuplajnje kišnice koja će rashlađivati prostor.Ideja je da se voda oko stambenog kompleksa zadrži što je duže moguće jer time nastaje mikroklima koja deluje poput prirodnog klima-uređaja.Ta mikroklima je zbog isparavanja vode ugodna, vlažna i pomalo sveža, kaže Oliver Volgruber, tehnički menadžer projekta, koji bi trebalo da doprinese boljem kvalitetu života čitave stambene zajednice."I na krovu se kišnica iskorišćava. Voda se zadržava na pločama sa šljunkom i biljkama ispod kojih se nalaze rezervoari nalik na kutije za jaja, koji tu kišnicu postupno propuštaju. Nakupljena voda protiče kroz žlebove i odlazi do korita. Što je čitav proces sporiji, to je i osveženje obilnije. Na kraju, ostatak vode otiče u zemlju", piše portal Eurocom.Beč meri temperaturu asfaltaBeč – za romantično putovanje u dvoje Ovakav projekat iskorišćavanja kišnice za stvaranje sopstvene mikroklime dosad u Beču nije viđen. Stanari poručuju kako su oni prvi koji su na ovaj način iskoristili kišnicu pa je realizacija duže trajala, ali su zato troškovi postavljanja žlebova i korita bili neznatni.Sam projekt je dobio nagradu za okolinu Grada Beča. Koncept bi trebao služiti kao primer i budućim stambenim zgradama jer što je više zgrada hlađenih na takav način jer samim tim i grad postaje rashlađeniji.

2021

Vlasina – čista ljubav, podrška lokalnim ugostiteljima

Coca-Cola Sistem u Srbiji pokrenuo je još jedan projekat za pomoć ugostiteljima, ovog puta sa područja Vlasine, sa ciljem da se nakon teškog perioda izazvanog pandemijom, osnaži privredni i turistički potencijal ovog kraja. Vlasina - čista ljubav, namenjen je unapređenju poslovanja preduzetnika iz oblasti ugostiteljstva, a sve one koji žele da nadograde svoja znanja, unaprede svoj biznis i obogate svoju ponudu, očekuje niz besplatnih edukativnih radionica, u trajanju od 23. do 26. avgusta. Partnersku podršku projektu pružili su Kabinet ministra zaduženog za razvoj nedovoljno razvijenih opština, opština Surdulica kao i Turistička organizacija Surdulice. Preduzetnici koji budu učestvovali na radionicama biće u prilici da nauče više o upravljanju finansijama, promociji biznisa, e-turizmu, razvoju marketinga, brendiranju i drugim korisnim alatima za unapređenje biznisa. Vrsni predavači, poput Milana Maglova, stručnjaka iz oblasti digitalnog i social media marketinga, Slobodana Stefanovića, TV lica i poznatog kuvara, Milana Trbojevića, vlasnika sajber knjigovodstvene agencije Knjiški moljac koja nudi savete preduzetnicima u vezi računovodstvenih i poreskih pitanja i mnogi drugi, potrudiće se da, inspirativnim predavanjima, pomognu lokalnim ugostiteljima da se što bolje pozicioniraju na tržištu.Za učešće u projektu, zainteresovani ugostitelji mogu se prijaviti putem sajta https://vlasina-cistaljubav.rs/ ili slanjem prijave na mail info@vlasina-cistaljubav.rs.Nedovoljno razvijene opštine na jugu Srbije dodatno su osetile težinu Covid krize, a sa naročitim izazovom susreli su se mali preduzetnici, pre svega oni koji posluju u HoReCa sektoru. “Vlasina je za nas druga kuća, u kojoj živimo i stvaramo već više od 15 godina od kako je fabrika vode Vlasinka u sastavu Coca-Cola Sistema u Srbiji. Stalo nam je da se ovaj kraj razvija na društveno odgovoran i održiv način u skladu sa brojnim privrednim i turističkim potencijalima koje poseduje. Verujemo da je najbolji način za to upravo podrška sjajnim lokalnim preduzetnicima iz oblasti ugostiteljstva, koji su možda i više od svih bili pogođeni globalnom pandemijom. Zato nastojimo da, ulažući svoje međunarodno iskustvo, vreme i ekspertizu, pomognemo oporavak lokalne privrede i podržimo ugostitelje da kvalitetom usluga i novim znanjima privuku i zadrže što veći broj turista”, ističe Nina Elezović, direktorka javnih poslova i komunikacija kompanije Coca-Cola HBC Srbija.  Više od pola veka doprinosa Coca-Cola sistema Srbiji Vlasnici kafića, restorana ili seoskih domaćinstava biće u prilici da zahvaljujući projektu Vlasina – čista ljubav, podignu vidljivost i kvalitet svojih usluga, osveže ponudu i čvršće se povežu sa potencijalnim partnerima i gostima.“Vlasina, kao predeo izuzetnih odlika je ekološka i kulturno-istorijska oaza koju vredi upoznati, ali i gastronomski raj kojem se rado vraća. Coca-Cola Sistem tradicionalno prepoznaje značaj popularizacije Vlasine i njenih odlika i veoma smo zahvalni na partnerskoj podršci i iskrenoj želji da se osnaži sektor koji je u prethodom periodu pretrpeo ozbiljne posledice i što pre prevaziđu posledice krize”, navodi direktorka Turističke organizacije Surdulica, Biljana Nikolić. Svi oni koji završe edukaciju, moći će da čuju savete i razmene iskustva sa uticajnim predstavnicima poslovne zajednice, NGO i medija na završnoj radionici projekta. Osim toga, Coca-Cola Sistem će im obezbediti promociju biznisa kroz kompanijske kanale, kao i kroz medijsku kampanju u nacionalnim i lokalnim medijima.Od kako je fabrika vode Vlasinka u njenom sastavu, Coca-Cola Sistem kontinuirano ulaže u razvoj lokalne zajednice, privredni i turistički potencijal, kao i očuvanje životne sredine Vlasine. Vlasina - čista ljubav je još jedan u nizu projekata koji potvrđuju da kompanija želi da svoje poslovanje u lokalnoj zajednici temelji na čvrstom partnerstvu i održivim projektima, vodeći računa kako o socijalno-ekonomskom, tako i ekološkom aspektu svojih aktivnosti.

Svet

Svaki peti krompir iz Nemačke

U 2020. godini, ukupno je ubrano 55,3 miliona tona kropmira. Najveći proivođač krompira u EU je Nemačka je, sa 21,2 odsto od ukupne proizvodnje Unije.Poljska je proizvela 16,4 odsto krompira, Francuska 15,7 odsto, Holandija 12,7 odsto, Belgija 7,2 odsto.Ovih pet zemalja zajedno učestvuje sa 75 odsto u proizvodnji krompira EU. Osim što izvozi i trgovine sirovim krompirom za hranu i seme, EU svoj krompir prerđuje u četiri vrste proizoda: smrznuti krompri (uglavnom pomfrit), gotov ili konzervisan krompir (uglavnom čips), osušen krompir, i krompirni skrob.Ukupna vrednost proizvodnje prerađenog krompira u EU dostigla je 9,1 milijardu evra u 2019. godini, ili 1,6 odsto vrednosti proizvodnje cele evropske prehrambene industrije.Smrznuti pomfrit i čips bili su najznačajniji proizvodi od krompira u pogledu proizvodne vrednosti.

Lifestyle

„Posthumana“ tela izvođača na 54. i 55. Bitefu

Dvostruko, 54. i 55. izdanje Bitefa će se održati u Beogradu od 13. do 25. septembra pod sloganom Na ivici budućnosti. U glavnom progamu će biti prikazano četrnaest predstava iz deset zemalja.Veza između tematskog i umetničkog fokusa selekcijeJedan tematski fokus festivala je posthumanizam, vizija sveta koji bi trebalo da bude manje antropocentričan. Ta je vizija nastala, između ostalog, i iz svesti o globalnoj ekološkoj krizi, te mogućoj kataklizmi, a što su, takođe teme festivala. Usko povezan sa tematskim je i estetski (formalni) fokus festivala. On se bavi dehumanizacijom tela izvođača u različitim oblicima – kroz koreografske postupke, svetlosne i video efekte, preko odsustva izvođača, njihovog digitalnog prisustva, do upotrebe robota i dronova na sceni. Projekti koji istražuju ovaj umetnički fenomen će biti dominantni u drugoj polovini festivala.Koreografkinja Dragana Bulut prvi put na BitefuJedna od predstava koja istražuje dehumanizaciju tela izvođača je i koreografija Future Fortune naše uspešne koreografkinje i autorke Dragane Bulut, premijerno izvedene na sceni pozorišta HAU u Berlinu a nastale i uz podršku programa Bitef teatra namenjenog nezavisnoj sceni. Pojavom humanoidnog robota na sceni, predstava koja je počela kao rekreacija istorijske avangarde (komada R.U.R. Karela Čapeka u kome se prvi put u istoriji pominje pojam robot), konceptualno se razgrađuje, te postaje debata o (ne)mogućnosti projektovanja i kontrolisanja naše budućnosti.Predstava Future Fortune, autorka: Dragana Bulut, foto: Dorothea TuchIranski koreograf Ehsan Hemat predstavlja se publici BitefaNa istoj umetničkoj liniji je i predstava Opčinio sam te, mladog, ali međunarodno afirmisanog iranskog koreografa Ehsana Hemata u kojoj troje plesača iz Irana, Belgije i Japana izvode, u klaustrofobičnom praznom prostoru, robotizovane i međusobno otuđene pokrete. U sadejstvu s nadzorom koji nad plesačima vrši njihov četvrti „partner“, realno prisutni i aktivni dron, ovakva koreografija artikuliše jedan od glavnih problema savremenog sveta, onog koji se sve više odvaja od humanističkih ideala i okreće autoritarnosti: tehnološku i medijsku kontrolu i manipulaciju. Učešće ove koreografije na Bitefu je i rezultat insistiranja umetničkog tima na tome da se na festival konstantno pozivaju i predstave vanevropskog, nezapadnog pozorišta.    Predstava Opčinio sam te, autor: Ehsan Hemat, foto: Victor MalyshevBitef tim u misiji Za čistije sutraBitef se ove godine aktivno bavi ekološkim temama, u okviru čega 13. avgusta organizuje akciju Za čistije sutra. Okupljanje i doručak je u 10:30 na Popovici, svega deset minuta od Novog Sada, u kafeu društva ljubitelja prirode Gorski Smeško, nakon čega sledi čišćenje najlepših staza Fruške gore, selektovanja i sortiranja otpada. Akcija je otvorena za sve zainteresovane građane, dok je za učesnike obezbeđeno piće dobrodošlice, muzika i pasulj iz kazana, koji će biti pripreman kao zajednički obrok po povratku sa akcije. Kako doći prevozom do startne lokacije možete pogledati ovde.

Svet

Mladi Hrvati najkasnije u EU napuštaju roditeljsko gnezdo

U Evropskoj uniji tokom 2020. godine mladi su roditeljske domove napustili u proseku sa 26,4 godine.U Hrvatskoj su od cele Evropske unije mladi imaju najviše godina kada su se iselili iz roditeljskog doma, u proseku 32,4 godine.Visok broj godina imali su i mladi u Slovačkoj 30,9 godina, Malti i Italiji 30,2 godine i Portugalu 30 godina. Nasuprot ovome, Danska, Švedska, Luksembruga beleže najnižu prosečnu starost mladih prilikom napuštanja roditeljskog doma, u proseku u ovim zemljama oni imaju ispod 22 godine. U Danskoj mladi se osamostaljuju u proseku sa 21,2 godine, u Luksembrugu sa 19,8 godina, a u Švedskoj sa 17,5 godina. Mladi roditeljski dom u severnim i zapadnim zemljama napuštaju u proseku u ranim ili srednjim dvadesetim godinama, dok u južnim i istočnim zemljama prosek godina su kasne dvadesete ili rane tridesete. Pola mladih u Srbiji podržava legalizaciju marihuane i obavezni vojni rok Trend koji je karakterističan za sve zemlje EU je da se mlade žene sa manje godina isele iz roditeljskog doma od mladih muškaraca. Muškarci dom napuštaju u proseku sa 27,4 godina, a žene sa 25,4 godina.Najveći jaz među polovima zabeležen je u Rumuniji, gde se mladi muškarci isele sa 30 godina, a žene sa 25,5 godina. Sledi Bugarska gde se muškarci isele sa 32 godine a žene sa 27,8 godina. U Hrvatskoj se muškarci i žene najkasnije iseljavaju iz roditeljskog doma kada se posmatra cela EU, muškarci sa 34, a žene sa 30,9 godina u proseku. Veći jaz među polovima vidljiviji je u zemljama gde mladi kasno napuštaju roditeljske domove,  dok je u zemljama gde mladi ranije odlaze i jaz među polovima manji. Mladi danas retko imaju idole, vole da uživaju u prirodi i brinu o svom mentalnom zdravlju U Srbiji 64,9 odsto mladih živi u porodičnom domu Istraživanje koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) pokazala je da tek 10,3 odsto mladih u Srbiji stanuje u svom stanu. Velika većina mladih, njih 64,9 odsto, živi u porodičnom stanju, a preko 20 odsto u iznajmljenom stanu.U izveštaju KOMS-a se navodi da ovakva statistika utiče na stvaranje okruženja u kojem će se mladi kasnije osamostaljivati i odrastati, stvarati porodice, kao i da je pitanje stanovanja mladih jedan od prioriteta omladinske politike, ali i još jedno važno državno pitanje.Navodi se da je pitanje stanovanja od direktnog uticaja i na fenomen odlaska mladih iz zemlje, što je, sigurno, jedan od najvećih problema sa kojima se Srbija kao društvo suočava.Politike koje bi išle u smeru podsticanja ranijeg osamostaljivanja svakako bi uticale na smanjivanje motivacije mladih da napuštaju zemlju.Prema istraživanju Eurostata, u 2019. godini u Srbiji je 71,9 odsto mladih od 18 do 34 godina živelo u porodičnom domu. 

Svet

Crna Gora: Ako ne dobijete fiskalni račun sa QR kodom ne morate da platite

Korisnici usluga u Crnoj Gori neće morati da ih plate, ako prethodno nisu dobili fiskalni račun sa kju-ar (QR) kodom, izjavio je crnogorski ministar finansija Milojko Spajić, prenosi Beta. "QR kod na računu je neophodna potvrda da je porez plaćen. Bez njega vi niste u obavezi da platite izdati račun", rekao je Spajić u izjavi na početku kampanje kojom njegovo ministarstvo želi da podstakne plaćanje i prijavljivanje poreza. Ministarstvo finansija je objavilo i da je širom Crne Gore postavljen reklamni materijal, a turistima se na ulazu u zemlju dele leci sa informacijama da ne moraju da plate usluge i proizvode za koje nisu dobili fiskalizovani račun. Nepravilnosti i neizdavanje fiskalizovanih računa mogu se prijaviti Upravi prihoda i carina na telefonski broj 19707, kao i putem web portala budiodgovoran.meSpajić je ranije izjavio da se očekuje da ovogodišnja turistička sezona bude bar na nivou od 65 odsto u odnosu na 2019. godinu, ali da izveštaji Nacionalne turističke organizacije od prošle sedmice pokazuju da je broj turista isti kao i 2019, koja je bila rekordna, saopštilo je Ministarstvo finansija. 

Srbija

BIA kupuje uređaje za uništavanje dokumentacije

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) planira da kupi deset uređaja za uništavanje dokumentacije sečenjem.U javnoj nabavci koju je procenila na 1,6 miliona dinara BIA traži prodavca uređaja za uništenje papirnih dokumenata i optičkih medija sečenjem. Zainteresovani privredni subjekti ponude mogu da podnesu do 26. avgusta, a kriterijum za dodelu ugovora biće cena. BIA je u konkursnoj dokumentaciji navela i opis uređaja, pa je tako potrebno da uređaj može da jednovremeno seče minimalno pet listica, da seče unakrsno, da je širina prihvata papira na uređaju minimalno 260 milimetara. Maksimalana kapacitet kontejnera za prihvat papira treba da bude 100 litara.BIA je kao proizvođača traženih uređaja navela "DAHLE 710" ili odgovarajuće.   

Svet

EU: Visoka taksa zbog emisije CO2 očekuje turske izvoznike

Zbog uvođenja prekogranične takse na CO2 za izvoz u Evropsku uniju turski proizvođači cementa, aluminijuma, električne energije i čelika od 2026. godine kada budu uvedene nove mere godišnje će morati da izdvoje od 399 do 771 miliona evra.Turska je među deset najvećih izvoznika cementa, aluminijuma i čelika u EU što ovu zemlju čini jednom od najviše pogođenih uvođenjem prekograničnog mehanizma za prilagođavanje ugljenika (eng. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM).Ukupni iznos takse od 771 milion evra odnosi se na obračun direktnih i indirektnih emisija, a iznos od 399 miliona samo na direktne emisijeStudija Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) pokazala je da bi firme iz Turske 2026. morale da na ime prekogranične takse na CO2 plate 771 milion evra, a taj iznos bi se smanjio na 399 miliona evra ako bi se taksa obračunavala samo na direktne emisije.Prema paketu Fit for 55, koji je prošlog meseca predstavila Evropska komisija, CBAM će biti uveden od 2026, nakon prelaznog perioda od 2023. do 2025.Evropska komisija je saopštila da će se taksa plaćati samo na direktne emisije, ali da će na kraju prelaznog perioda proceniti da li će njen opseg proširiti i na drugu robu i indirektne emisije, što, na primer znači da bi se plaćala na svu robu koja je proizvedena korišćenjem električne energije proizvedene iz fosilnih goriva.Studija EBRD -a rezultat je saradnje banke sa Ministarstvom zaštite životne sredine i urbanizacije Turske na analizi posledica prekogranične takse na CO2 za firme u ovoj zemlji.U poređenju sa sadašnjim cenama prekogranična takse na CO2 bi činila 50 odsto cene cementa, 18 odsto cene aluminijuma i devet odsto cene čelikaStudija otkriva da bi iznos prekogranične takse na CO2 procentualno moglo da predstavlja značajan deo trenutnih cena cementa – 50 odsto, aluminijuma – 18 odsto i čelika – devet odsto. Sveukupno, plaćanja takse bi predstavljalo 0,07 odsto očekivanog turskog BDP -a za 2023, pod uslovom da predlog Evropske komisije stupi na snagu početkom te godine, saopštila je EBRD.Osim procene troškova, studija analizira i načine prilagođavanja ovoj taksi.Inače, Turska već ima sistem merenja, izveštavanja i verifikacije emisija koji je sličan Sistemu za trgovanja emisijama EU (EU ETS), ali kako bi ispunila i poboljšala svoje klimatske ciljeve, zemlja bi, kakos e navodi u studiji, mogla da razmisli o preduzimanju novih koraka. To je, na primer, ratifikacija Pariskog sporazuma, postavljanje sektorskih i nacionalnih ciljeva za dostizanje neto nultinh emisija ugljenika i uvođenje nacionalne šeme za trgovanje emisijama.Te mere bi mogle da joj pomognu da izbegne trošak prekogranične takse na CO2.Dobijanje kredita biće uslovljeno upravljanjem klimatskim rizicimaAnaliza, takođe, upozorava turske kompanije da će za obezbeđivanje finansiranja sve važnije biti upravljanje klimatskim rizicima. To se može zaključiti i iz planova EU i G7 da zahtevi Radne grupe za izveštavanje o rizicima u vezi sa klimatskim promenama (eng. Taskforce on Climate-Related Risk Disclosures) postanu obavezni.Cena emisija CO2 predstavlja deo upravljanja klimatskim rizikomJedan od takvih rizika klimatske tranzicije je određivanje cena CO2, a finansijeri će želeti da znaju kako kompanije upravljaju tim rizikom. Tržišta CO2 širom sveta su sve razvijenija, a cene CO2, koje su se ove godine u EU ETS -u više nego udvostručile na 52 evra po toni, prave sve veći pritisak na emitere da se dekarboniziraju.Sule Kilic, zamenik šefa EBRD-a u Turskoj, rekao je da EBRD radi na nizu strateških opcija za vladu kako bi se umanjili trgovinski rizici i podstakao domaći niskougljenični ekonomski razvoj u skladu sa ciljevima klimatske politike EU.Osim što daje savete, EBRD, naravno, nudi i finansiranje.

Srbija

Sin Bogoljuba Karića na crnoj listi američkih vlasti zbog povezanosti sa Lukašenkom

Sin srpskog privrednika Bogoljuba Karića, Nebojša Karić, kao i porodične kompanije, dospeli su na  crnu listu američkih vlasti zbog povezanosti sa režimom Aleksandra Lukašenka u Belorusiji, piše Krik.Pod sankcije su stavljena lica i firme koje su bile „novčanici“ režima i obezbeđivali sredstva predsedniku Lukašenku za lično bogaćenje, ali i za finansiranje njegove koruptivne i brutalne vlasti.Mrežu koja je održavala Lukašenkov nasilni režim činili su, kako piše u saopštenju američkog trezora, i članovi porodice Karić. Njihove građevinske firme dobijale su brojne povlastice od Lukašenka – između ostalog, državno zemljište u okolini Minska vredno 800 miliona dolara, poreske olakšice ili potpuno ukidanje poreza, a za infrastrukturne radove koristile su državne resurse.„Porodica Karić smatra se bliskom Lukašenku. ’Dana Holdings’ osnovana na Kipru navodno je ponudila zaposlenima slobodan dan za učešće na skupu podrške Lukašenku posle nameštenih izbora u avgustu prošle godine, a u poslovnom prostoru firme nalazi se umetnička galerija koju vodi Lukašenkova snaja“, navodi američki trezor. Na crnu listu osim „Dana holdings-a“ stavljene su i njene beloruske ispostave „Dana Astra“, „Emirates blue sky“ i „Dubai Water Front“, kao i direktor Nebojša Karić, sin Bogoljuba Karića.Krik podseća da su se Karići  obreli u Belorusiji nakon što je u Srbiji 2006. godine pokrenuta istraga njihovog poslovanja. Više članova porodice, među kojima i Bogoljub Karić, bilo je osumnjičeno da su se nezakonito obogatili koristeći privilegovani položaj u režimu Slobodana Miloševića. Tužilaštva su tvrdila da su Karići, između ostalog, oštetili budžet Srbije tako što su iz „Mobtela“, telekomunikacione kompanije u kojoj su bili partneri državi, lažnim ugovorima i nepostojećim poslovima „ispumpavali“ novac. Bogoljub i njegov brat Sreten bili su i na poternicama, ali su nakon deset godina svi postupci obustavljeni i oni su se vratili u Srbiju.

Srbija

Voditeljka TV Pink ostala bez angažmana za motivacione govore nakon pisanja Nove ekonomije

Agencija za bezbednost saobraćaja,  nakon pisanja Nove ekonomije, obustavila je postupak javne nabavke u kojem je želela da angažuje isključivo voditeljku TV Pink, Deu Djurđević da drži motivacione govore o bezbednosti u saobraćaju. Vrednost ovog posla je bila procenjena  na 500.000 dinara. Agencija je samo dan nakon našeg teksta da Agencija treba da sklopi posao sa voditeljkom,  pre dva dana (11. avgusta) objavila da je obustavila pregovarački postupak za angažovanje lica za motivacione goovore. Udruženje Budimo bezbedni voditeljke TV Pink Dee Đurđević je jedino dalo ponudu, ali kako se navodi, odbijena je jer ponuđač nije dostavio menicu potpisanu i registrovanu kod NBS. Komisija za javnu nabavku je je predložila vd direktoru Agencije da obustavi postupak, što je on i prihvatio. Podsećamo, Agencija za bezbednost saobraćaja je raspisala javnu nabavku "angažovanja lica za motivacione govore. Nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva, što znači da Agencija sama bira koja firma bi trebalo ove usluge da im pruži.U obaveštenju o sprovođenju pregovaračkog postupka se navodi da je ovaj postupak izabran zbog toga što je "cilj nabavke stvaranje ili kupovina jedinstvenog umetničkog dela ili umetničkog izvođenja".U objašnjenju se navodi da je novinarka i televizijska voditeljka Dea Đurđević pre dve godine doživela tešku saobraćajnu nezgodu koju je jedva preživela i iz koje za posledicu ima trajni invaliditet i traumu."Dea Đurđević je u prethodnom periodu u javnosti često govorila o svom iskustvu i držala motivacione govore i tribine. S obzirom na emotivnu atmosferu na tribinama kao i ključne snažne poruke o značaju bezbednog ponašanja u saobraćaju, očekuje se da će učesnici tribina učvrstiti pozitivne ispravne stavove, bezbendno se ponašati i biti promoteri bezbednog ponašanja u saobraćaju nakon odslušane tribine," piše u objašnjenju.Dodaje se da smatraju da će Dea Đurđević, preko udruženja koje je osnovala za realizaciju tribina i sličnih aktivnosti pod nazivom "Budimo bezbedni" ostvariti postavljene ciljeve Agencije za bezbednost saobraćaja.Udruženje "Budimo bezbedni" je, prema podacima sa sajta Agencije za privedne registre (APR), osnovano u novembru 2019. godine, ali je, sudeći prema objavama na internet stranici udruženja, bilo aktivno i ranije. Naime, vest od 30. avgusta 2019. godine govori tome kakao je Dea Đurđević, u ulozi predsednice Udruženja "Budimo bezbedni" govorila na seminaru "Unapređenje sistema bezbednosti saobraćaja" na Kopaonicu u organizaciji Agencije za bezbednost saobraćaja. Od tada Đurđević redovno održava tribine u prostorijama javnih institucija kao što su prostorije opštine Palilula, Savski Venac, Surdulica, Novi Pazar, Smederevska Palanka, Vršac, Rakovica, Šid, Kruševac i Brus.Udruženje je povodom Međunarodnog dana invalidskih kolica u martu ove godine zajedno sa Ministarstvom za rad, zapoščljavanje, boračka i socijalna pitanja poklonilo 7 laptop računara u vidu nagrada za radove pobednicima foto konkursa.Đurđević je predavanja o bezbednosti saobraćaja držala i privatnim kompanijama kao što su Millenium Team (kompanija koja se dovodila u vezu s nezakonitim rušenjem objekata u Savamali i sa Predragom Malim, bratom ministra finansija Siniše Malog), ali i javnim preduzećima JKP Gradska čistoća, GSP Beograd, JKP Beograd put, JVP Srbijavode, ali i FK Crvena zvezda.Na pitanja Nove ekonomije da li je od državnih instituacija dobijala novčana sredstva i da li sa njima ili javnim preduzećima ima sklopljene poslovne ugovore novinaka Dea Đurđević nije odgovorila na mejl, dok nije javila ni na telefonski poziv niti odgovorila na SMS poruku.Ni iz Agencije za bezbednost saobraćaja nisu nam odgovorili da li sa Deom Đurđević imaju sklopljene ugovore ili poslovne sporazume i na šta se oni odnose, kao ni da li su poslovnu saradnji imali ranije.Đurđević je bez obzira na to česta gošća događaja u organizaciji Agencije za bezbednost saobraćaja, dok je u martu ove godine Agencija na svom sajtu objavila vest da je sa udruženjem "Budimo bezbedni" sklopila ugovor o poslovnoj saradnji. Udruženje je u toku 2020. godine imalo ukupne poslovne prihode od 4,8 miliona dinara i celokupni iznos se odnosio na prihode od donacija, dotacija i subvencija.Udruženje je u avgustu 2020. godine na javnom konkursu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koji se tiče unapređivanja položaja osoba sa invalididetom dobilo 980 hiljada dinara za program koji se zove isto kao udruženje - Budimo bezbedni.Udruženje Dee Đurđević je u martu iste godine dobilo 500 hiljada dinara od opštine Voždovac za organizaciju javne tribine o bezbednosti o saobraćaju.Dea Đurđević je jedina zastupnica udruženja, ali se u dokumentaciji na APR-u u julu ove godine pojavljuje i ime Damira Okanovića koji podneo zahtev za promenu adrese. 

Srbija

Polovina građana imala negativno iskustvo sa lokalnom samoupravom

U okviru inicijative Pratim JA, tokom juna i jula meseca realizovano je 25 javnih akcija i anketirano je preko 1200 građana širom Srbije, o njihovim stavovima i iskustvima sa lokalnom upravom. Presek stanja nakon prvog kruga anketiranja pokazuje da su iskustva građana podeljena. Naime, 55% građana izjavljuje da je njihovo iskustvo sa lokalnom upravom pretežno negativno, dok 45% građana ima pretežno pozitivno iskustvo. Interesantno je da građani koji su svoje iskustvo ocenili kao pretežno pozitivno ipak nisu zazirali od toga da, odgovarajući na konkretnija pitanja iz upitnika, podele i negativna iskustva sa lokalnom upravom, i obrnuto. Analiza dosadašnjih rezultata ankete pokazuje da je svaki drugi građanin zadovoljan pružanjem lokalnih usluga, ali da tek svaki peti smatra da je lokalna uprava otvorena i dostupna građanima. Konkretno, rezultati pokazuju da je polovina građana pretežno zadovoljna uslugama koje pruža njihova opštinska ili gradska uprava, kao što su usluge izdavanja izvoda iz matične knjige rođenih ili knjige državljana, prava na socijalnu zaštitu, građevinske dozvole, potvrde za upis deteta u školu, i slično. S druge strane, 40% građana izražava nezadovoljstvo pružanjem istih usluga. Prebacivanje nadležnosti i odgovornosti, davanje različitih informacija i uputstava, „šetanje“ od kancelarije do kancelarije, zahtevi za pribavljanje još papira i zatvorena vrata, samo su neke od asocijacija nezadovoljnih ispitanika na rad opštinske ili gradske uprave. Čak 80% građana, među kojima ima i onih koji su zadovoljni samim uslugama lokalne uprave, smatra da nema dovoljno mogućnosti da iskaže svoje mišljenje ili iskustvo u vezi sa uslugama koje im pruža lokalna uprava.U razgovoru sa aktivistima, građani se često i opširno osvrću na komunalne probleme, na primer, seču drveća, vodosnabdevanje, nedostatak parking mesta, probleme sa strujom i prevozom. Međutim, na pitanje da li su se obraćali lokalnim institucijama povodom navedenih problema, odgovor građana je uglavnom – ne. Utisci sa terena odgovaraju rezultatima ankete koji pokazuju da 84.5% građana nikada nije učestvovalo u oblikovanju odluka lokalne samouprave, jer smatraju da nisu dovoljno kompetentni ili osećaju da šta god radili – nema boljitka. Takođe, značajan udeo ispitanika, tačnije 42%, ne zna da li ima mogućnost da se uključi u donošenje opštinskog ili gradskog budžeta, a tek svaki drugi građanin zna za mogućnost da pristupi informacijama od javnog značaja koje nastaju u radu organa lokalne uprave. Stoga ne iznenađuje opšti utisak aktivista da među građanima uglavnom vlada neupućenost i apatija.Pored toga, zabrinjava podatak da samo 5% građana smatra da se zapošljavanje službenika u opštinskoj ili gradskoj upravi vrši potpuno na osnovu kvalifikacija i sposobnosti, dok čak 82% građana smatra da se službenici zapošljavaju potpuno (54%) ili donekle (28%) na osnovu političkih i ličnih veza. Za kraj, važno je pomenuti da su građani često rezervisani i bojažljivi da podele svoja iskustva. „Dosta građana zaobilazi štand, pod pretpostavkom da je u pitanju neka akcija opozicije, što pokazuje da doživljavaju popunjavanje ankete kao neku vrstu rizika,“ zaključuju aktivisti.Ulične akcije se sprovode u okviru projekta „Pratim JA“, koji sprovode Centar za evropske politike (CEP), Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), Centar za ravnomerni regionalni razvoj (CenTriR) i Ekološki centar Stanište“, uz lokalne organizacije Urban In, Odbor za ljudska prava Niš i Klub Ars Nova. Projekat podržava Evropska unija. Ulične akcije i anketiranje se sprovode u 17 gradova/opština, kao i onlajn (www.pratimJA.rs), sa ciljem prikupljanja stavova građana o stanju javne uprave na lokalu. Predviđeno je održavanje  pet akcija u svakoj jedinici lokalne samouprave, a predstavljeni nalazi se odnose na prvi krug akcija.

Lifestyle

Samo jedna osoba na svetu može da vozi bez dozvole

Vozačka dozvola je isprava kojom dokazujemo sposobnost upravljanja određenim kategorijama vozila. Nekome nije potrebna.Pritom ne mislimo na sve one prekršitelje koji nastave voziti i nakon oduzimanja vozačke dozvole, kao i one koji nikada nisu polagali vozački ispit, a redovito sudjeluju u prometu vozeći neko od prometala za koje je potrebna prije spomenuta isprava.Naime, postoji i izuzetak, odnosno jedna osoba koja ima privilegiju da zbog svog statusa ne mora imati vozačku dozvolu da bi legalno vozila automobil.Upravo to dopuštaju engleski zakoni kraljici. Prema zakonu, nitko nema osnove kraljicu zatražiti vozačku dozvolu ako je vidi za upravljačem.Dakle, kada bi odlučila sama voziti automobil, to bi i smjela, bez ikakve zakonske zapreke, piše AutoRepublika. Recimo i kako je kraljica tijekom Drugog svjetskog rata vozila ambulantna kola, a prošla je i osnovno školovanje za servisera.A da stvar bude bolja, automobil koji koristi engleska kraljica ne treba biti ni registriran, a time nema ni prometnu dozvolu. Naime, komad lima mogao bi narušiti sklad njenog automobila.Kraljica ne treba ni putovnicu te ju nije imala kad je putovala u svaku od 116 zemalja koje je posjetila tijekom svog života.

Svet

Novi trend među kompanijama: Manje plate za one koji rade na daljinu

Zaposlenima u Guglu, koji su pre pandemije radili u kancelarijama, mogle bi da budu smanjene plate ako se odluče da trajno pređu na rad od kuće. Oni koji odluče da rade sa dalekih destinacija mogli bi čak da budu i više pogođeni.Agencija Rojters imala je uvid u Guglov kalkulator zarada. Sve ovo predstavlja ekperiment koji se sprovodi širom Silicijumske doline, pa često jedna kompanija može da postavi trend drugim velikim poslodavcima. I Fejsbuk i Tviter smanjili su zarade zaposlenima koji su odlučili da rade na daljinu, sa destinacija gde su uslovi života jeftiniji. Amazon i Gugl pod lupom zbog lažnih recenzija Guglova kompanija Alfabet ink ističe se po tome što zaposlenima daje uvid u kalkulator zarada, pa sami mogu da procene prednosti i mane rada na daljinu.Međutim, u praksi radnici na daljinu, pogotovu oni koji putuju sa velikih udaljenosti, mogu da se suoče sa smanjenom platom i bez promene adrese. "Lokacija je uvek imala uticaja na plate u Guglu, i uvek smo plaćali najveće iznose na lokalnom tržištu u zavisnosti odakle zaposleni radi", rekao je portparol Gugla i dodao da će se plate razlikovati od grada do grada i od države do države.Trećina zaposlenih želi da radi od kuće i posle korone Zaposleni u Guglu, koji je želeo da ostane anoniman, obično putuje u kancelariju u Sijetlu iz okruga koji se nalazi u blizini. Verovatno će se suočiti sa smanjenjem plate za 10 odsto ako odluči da radi puno radno vreme od kuće.Zaposleni je uzimao u obzir da radi na daljinu ali je doneo odluku da ide u kancelariju, uprkos putovanju od dva sata. "To je veliko smanjenje plate, s obzirom da sam skoro unapređen. Nisam se toliko trudio da budem unapređen da bi mi sada smanjili platu", rekao je on.

Srbija

Pola mladih u Srbiji podržava legalizaciju marihuane i obavezni vojni rok

Skoro polovina mladih smatra da je Srbiji potreban jak vođe, lider koga će narod slediti. Kao odgovor na to šta su razlozi zbog kojih ne glasaju - mladi najčešće navode da smatraju da trenutno nemaju za koga, piše u  u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih.Na pitanje da li je Srbiji potreban jak vođa, lider koga će narod slediti potvrdan odgovor dalo je 49 odsto što predstavlja pad u odnosu na prethodne dve godine kada je taj procenat išao preko 50 odsto.Da Srbiji, ipak, ne treba jak vođa smatra 34 odsto mladih. Istraživanje je Krovna organizacija mladih sprovela od maja do jula 2021. godine, a korišćene su kvantitativne i kvalitativne metode.Istraživanje je pokazalo i da 27 odsto mladih smatra da demokratija nije najbolji oblik vladavine, a da 29 odsto to ne zna. Nasuprot tome, 44 odsto mladih smatra da demokratija jeste najbolji oblik vladavine. Mladi koji odlaze – između porodice i normalnog života Inicijativu za vraćanje obaveznog vojnog roka podržava 46 odsto mladih, dok joj se 43 odsto protivi.Ulazak Srbije u Evropsku uniju podržava 39 odsto mladih, 33 odsto nije za ulazak, a 28 odsto ne zna.Za usvajanje predloga zakona o istopolnim zajednicama izjasnilo se ukupno 38 odsto ispitanih, pri čemu žene više podržavaju usvajanje, dok je protiv usvajanja zakona 36 odsto mladih.Potpunu legalizaciju marihuane (u medicinske i rekreativne svrhe) podržava 49 odsto ispitanih mladih, 29 odsto smatra da je treba legalizovati, ali samo u medicinske svrhe, dok 15 odsto smatra da marihuanu ne treba legalizovati uopšte.Prilikom istraživanja 37 odsto mladih reklo je da je bilo izloženo fizičkom nasilju, a 73 odsto reklo je da je bilo izloženo verbalnom nasilju. Uz to, 66 odsto mladih kaže da su bili izloženi nekoj vrsti diskriminacije.Mladi ne znaju kako da se obrate službi za zapošljavanje Mladi, korona, vakcinacijaSamo 14,2 odsto mladih reklo je da je vakcinisano, dok 53,7 odsto kaže da se neće vakcinisati. Da planira da se vakciniše reklo je 32,1 odsto mladih. Na pitanje da li podržavaju obaveznu vakcinaciju 20,5 odsto mladih reklo je da podržava, dok 63,2 odsto ne podržava. Na pitanje na osnovu čega zauzimaju stav o vakcinaciji, najveći broj mladih je odgovorio na osnovu formalnog obrazovanja 38,6 odsto.  Više od polovine smatra da je na njih  pandemija uticala jako loše, 62 odsto mladih smatra da su mere bile ponekad previše stroge, ponekad previše blage. Tek 16,8 odsto mladih smatra da je odgovor bio dobar. Mladi danas retko imaju idole, vole da uživaju u prirodi i brinu o svom mentalnom zdravljuIz Srbije bi se odselilo 50 odsto mladih Pedest odsto mladih bi se odselilo iz Srbije i kao glavne razloge navodi dostojanstveniji život i viši standard, navodi se u u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih.Istraživanje je pokazalo da od tih 50 odsto, 25 odsto njih to ima u planu, a 25 odsto bi se odselilo, ali nisu još započeli planiranje.Takođe, 39 odsto mladih ne planira, ali ni ne otpisuje mogućnost odlaska.Na pitanje zašto bi se odselili, 31,7 odsto mladih kaže zbog dostojanstvenijeg života, a 24 odsto zbog višeg standarda života.Ne veruju nijednom političaruI ove godine se nastavlja trend nepoverenja mladih u institucije i političare/ke, 80 odsto mladih kaže da ne postoji političar/ka kome veruju. Rezultati istraživanja su pokazali da skoro 50 odsto mladih smatra da im politički sistem ne omogućava da utiču na političke procese i odluke. Međutim, zainteresovanost za politička dešavanja porasla je u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, porastao je procenat mladih koji smatraju da je jedan od najvećih problema mladih mali uticaj na donošenje odluka, čak 56,7 odsto. 

Srbija

U Srbiji se i dalje gaji genetski modifikovana soja

Poslednja kontrola fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, pokazala je da na 29 njiva u Srbiji pronađena genetski modifikovana (GM) soja, prenele su Večernje novosti. Stručnjaci kažu da se GM soja najviše uzgajala u Mačvi, Sremu i Banatu.Ukupno je kontrolisano 640 uzoraka i parcela, a pored Mačve koja je prednjačila u uzgoju modifikovane soje, sada je ima u svim krajevima, jer su kazne za nesavesne uzgajivače blage. Nadležne službe izdale su rešenje da se soja uništi, a protiv vlasnika će biti podnete prijave."Nije više u Mačvi najviše genetski modifikovane soje, ima je svuda, i u Šumadiji", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.On je dodao da ta vrsta useva nigde nije dominantno pronađena, kao i da je njihovo uništavanje već počelo. Naglašava da svake godine ima sve manje njiva na kojima se ona nalazi, kao i da postoje stroge kontrole i da se sve uništava.Poljoprivrednici GM soju uglavnom koriste za ishranu stoke, jer je vrlo teško, gotovo nemoguće, da prođe kontrolu u otkupnim centrima.  Niko ne kontroliše šta jedu životinje, naročito ne onu hranu koja se prodaje po samim selima, pa uzgajivači imaju priliku da dodatno zarade.Država povećava subvencije za organsku poljoprivreduOgroman pad u broju zaposlenih u poljoprivredi Pretpostavlja se i da GM soje ima više nego što se pronađe. Takvi usevi trajno uništavaju zemlju, naročito kada se koriste posebna sredstva, kojima se oni tretiraju. I te preparate poljoprivrednici nabavljaju na crno, a ranije se govorilo da najviše semena dolazi iz Rumunije i Bosne i Hercegovine.Uzgoj, u Srbiji je zabranjen promet i upotreba genetički modifikovanih organizama (GMO). U hrani za stoku dozvoljeno je da se ovakva hrana nađe, ali samo do 0,9%.  Da se GM hrana već nalazi na našim trpezama, potvrđuju i stručnjaci koji ističu da je najviše ima u prerađenoj hrani stranog porekla, ali u procentu koji se toleriše u Evropskoj uniji.Kazne za poljoprivrednike kod kojih se pronađe GM soja previše su blage i idu do 50.000 dinara, dok kompanije mogu da se kazne iznosom od 500.000 do tri miliona dinara. Uništavanje GM soje obavlja sam vlasnik, tanjiranjem, i to u prisustvu nadležne inspekcije.EBRD odobrio kredit Sojaproteinu od 25 miliona evraKo će sve biti obuhvaćen Popisom poljoprivrede 2023?

Srbija

Direktor Beogradske berze: Novi suvlasnik daje veću vidljivost na globalnim investicionim mapama

Dnevni promet akcijama na Atinskoj berzi jednak dvogodišnjem prometu Beogradske berze.  Plan je da se kroz mrežu vidjivosti Atinske berze na globalnim investicionim mapama pridruži i ono što se generiše iz Srbije, rekao je za RTS direktor Beogradske berze Siniša Krneta. "Atinska berza na jednako brutalan način dominira nad ostalim berzama u Jugostočnoj Evropi i spada u red najvećih berzi ovog dela kontinenta", rekao je Krneta. Atinska berza dobila je saglasnost Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije za sticanje 10,24 odsto ukupnog broja akcija Beogradske berze."Sa ulaskom Atinske berze u našu organizacionu strukturu imamo i ulazak novog znanja i priliku za tehnološko unapređenje posla. Atinska berza je spremna da partnerski zajedno sa nama pomogne u razvoju našeg tržišta kapitala i pokuša da izrazitu bankocentričnost našeg tržišta dopuni nekim novim kvalitetima koje će finansijsko tržište učiniti efikasnijim i dostupnijim privredi i građanima", rekao je on.Krneta navodi da komunikacija sa novim partnerom ide u pravcu da se kroz njihovu mrežu vidljivosti na globalnim investicionim mapama pridruži i ono sto se generiše iz Srbije. "Mi smo skromni u toj ponudi i malo je toga što imamo da ponudimo i domaćoj, a kamoli globalnoj investicionoj javnosti", rekao je Krneta. Udeo u Beogradskoj berzi kao stančić na Vračaru Kao razlog za nelikvidnost našeg tržišta kapitala, Krneta navodi nedostatak kvalitetnih, širokopoznatih kompanija čijim se akcijama trguje na berzi. "U takvim okolnostima prirodno je da naši građani, institucuje, štednju ulože van granica ove zemlje. To je šteta koja se čini jer svako ulaganje u akcije domaćih kompanija proizvodi ceo lanac pozitivnih ekonomskih i socjalnih efekata, finansiraju se radna mesta, novo kvalitetnije zapošljavanje, finansira se brzina stope rasta BDP-a", rekao je on.  On je naveo da su sve kompanije koje igraju tržišnu utakmice prinuđene da tokom svog životnog ciklusa investiraju u sopstveni rast i razvoj, osvajaju nova tržišta kako u oblasti kojom se bave, a tako i geografska tržišta. "Za finansiranje takve tržišne utakmice, potrebno je kontinuirano ulaganje. Ono što je najveća zamka za ekonomije koje nemaju razvijeno tržište kapitala, odnosno berzu, jeste što svaki eksterni ulazak kapitala, predstavlja pozajmivanje. To podrazumeva odlazak u banku, uzimanje kredita i sa tim finsiranje tržišne utakmice", rekao je Krneta. Prema njegovim rečima, to nekad može dati odgovarajući rezultat, ali i može doći i do kataklizmičkih katastrofa kao što se pre nekoliko godina desilo u Hrvatskoj kada je ceo region bio pogođen krizom koju je izazvao potop Agrokora. "Da je ta kompanija pre nego što zadužila, kapital potražila na tržištu, svakako bi se zadužila, al u tom slučaju dig ne bi bio omča zbog koje je skončala", rekao je on. 

2021

Kompanija dm donirala 1,5 miliona dinara kroz otvaranje drogerija

Kompanija dm drogerie markt donirala je po 500.000 dinara trima ustanovama i udruženjima prilikom otvaranja dve nove drogerije u Beogradu i renoviranja  postojeće dm prodavnice u našoj prestonici. Nove dm drogerije kupci mogu posetiti u Pivljanina Baja 1 i Cara Uroša 57, a na poznatoj adresi u Marijane Gregoran 58 čeka ih dm prodavnica u renoviranom ambijentu.Drogerijski lanac dm dugi niz godina prilikom svakog otvaranja i renoviranja prodavnica pruža podršku različitim obrazovnim, zdravstvenim i socijalnim ustanovama kroz tradicionalni „humanitarni sat“ kada izdvaja deo prometa u vidu novčanih i robnih donacija. Ovoga puta, donacije su usmerene Udruženju za pomoć i podršku osobama sa cističnom fibrozom Srbije, Udruženju osoba sa invaliditetom „Tavor“ i Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“. Iz kompanije poručuju da ovakvi potezi proističu iz korporativne filozofije zasnovane na vodilji „Čovek u centru poslovanja“ bilo da je on kupac, zaposleni ili poslovni partner. Zbog toga će, ističu, nastaviti da budu saveznici zajednice u izgradnji kvalitetnijeg okruženja za najrazličitije grupe u našem društvu. Uz to, širom Evrope, drogerijski lanac neguje odgovorno poslovanje zasnovano na principima održivog razvoja. Tako u dm prodavnicama kupci, između ostalog, mogu da pronađu više od 500 proizvoda organske hrane, prirodnu kozmetiku, brojne ekološke alternative preparatima za svakodnevnu upotrebu, a od nedavno i asortiman Pro Climate proizvoda koji ne samo da su klimatski neutralni, već su neutralni i po životnu okolinu.Još jedna odlika ove kompanije koja posluje gotovo pola veka je i nemački kvalitet po vrlo pristupačnim cenama. U svojoj ponudi dm Srbija ima više od 14.000 proizvoda, a prepoznat je kao prioritetan lanac snabdevanja zbog značaja proizvoda koje ima u svom asortimanu, u prvom redu prehrambenih namirnica i proizvoda namenjenih građanima sa specifičnim dijetetskim potrebama. Pored toga, dm nudi brojne druge proizvode koji su ključni za ispunjenje različitih potreba građana, poput asortimana za negu i ishranu beba, kao i proizvoda za održavanje lične higijene i čišćenje doma, segmenta nege i dekorativne kozmetike.Računajući dve novotvorene drogerije, kompanija dm broji 110 prodavnica u našoj zemlji. Drogerijski lanac trenutno posluje u 14 zemalja Evrope, sa mrežom od preko 3700 prodajnih objekata širom kontinenta i preko 62.500 zaposlenih. 

Srbija

Deo auto-puta E-75 postaje bulevar i prelazi u nadležnost Beograda

Grad Beograd raspisao je javnu nabavku za izradu studje kojom će se proceniti uticaj preuzimanja nadležnosti od "Puteva Srbije" nad delom auto-puta E-75. Sekretarijat za saobraćaj traži ponuđače za izradu studje "Uticaj preuzimanja nadležnosti upravljanja od strane grada Beograda od petlje 'Beograd' do petlje 'Bubanj potok' od JP 'Putevi Srbije". U dokumentaciji piše da će se izgradnjom obilaznice oko Beograda stvoriti se uslovi da se deo auto-puta E-75 kroz Beograd, odnosno deonica od petlje ''Beograd'' do petlje ''Bubanj potok'' stavi u funkciju gradske saobraćajnice.Beobuild: Radovi na obilaznici oko Beograda kasne na svim pozicijamaTransformacijom auto-puta E-75 u gradsku saobraćajnicu, odnosno u bulevar, unapredilo bi se funkcionisanje saobraćaja u užoj, ali i u široj zoni auto-puta, poboljšala efikasnost saobraćajnog sistema. Ovakvim rešenjem bi se umanjila i izloženost stanovništva saobraćaju, smanjili vremenski gubici, emisije buke i aerozagađenja, piše u dokumentaciji. Počeli radovi na obilaznici oko BeogradaPrilikom izrade studije treba dati predlog svih mera i aktivnosti, počev od režimskih, građevinskih, upravljačkih, informativnih  koje će omogućiti da se na optimalan način stave u funkciju i omogući upravljanje saobraćajem na tom delu auto-puta nakon njegove transformacije u gradsku saobraćajnicu. Analiza postojećeg stanja, prilikom izrade studije, treba da obuhvati ulazno/izlazne rampe, režim saobraćaja na priključcima, režim saobraćaja zaustavnih i voznih saobraćajnih traka i način održanjava puta.Potrebno je izvršiti i analizu zakonskih akata i dati predlog idejnog rešenja bulevara.Procenjena vrednost javne nabavke je 8,3 mliona dinara, a rok za podnošenje ponuda 7. septembar. Među uslovima za dodelu ugovora je propisano i da je privredni subjekat u periodu od najviše tri poslednje godine pružio najmanje jednu uslugu izrade urbanističkičkog plana ili Plana održive urbane mobilnosti, jednu uslugu izrade studije ili projekta iz oblasti drumskog saobraćaja, jednu uslugu iz oblasti saobraćaja sa primenom mikrosimulacionih modela i jednu uslugu iz oblasti saobraćaja sa primenom makrosimulacionih modela.