Najnovije

Srbija

Nastavlja se akcija prikupljanja otpada od hrane

Akcija prikupljnanja 1.000 tona otpada od hrane u se nastavlja do 1. aprila sledeće godine. Ovim se pozivaju svi ugostitelji, kompanije i javne ustanove iz Beograda i Novog Sada da se pridruže akciji u okviru projekta "Ka boljem upravljanju otpadom od hrane" koji su pokrenuli Nemačka organizacija za međunarnodnu saradnju (GIZ), Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Esotron.Učesnici će dobiti priliku da po promotivnoj ceni predaju operateru kuhinjski otpad i na ovaj način podrže smanjenje emisija ugljen-dioksida, kako bi svaka kuhinja mogla da se uključi i doprinese smanjenju emisija štetnih gasova koji nastaju kad hrana završi na deponiji.Do sada je prikupljena trećina ciljanog iznosa, a sve velike kuhinje imaju šansu da se prijave za učešće i u narednih šest meseci. To mogu učiniti putem mejla esotron@esotron.rs ili pozivom na broj telefona 021/621 66 27.Procenjuje se da hoteli, restorani i javne ustanove u Srbiji godišnje proizvedu 40.000 tona otpada od hrane, emitujući oko 28.000 tona ugljen-dioksida u atmosferu. "Iako je zakonska obaveza restorana da sav otpad od hrane predaju operateru, to čini samo 13 odsto ugostitelja, a neisplativost tretmana je jedan od glavnih razloga zašto 99 odsto ostataka iz kuhinja i "sa tanjira" i dalje završava na deponij... U slučaju (otpada) hrane za svaki kilogram (ugostitelji) moraju da plate, jer se operaterima u trenutnim uslovima ne isplati da preuzimaju otpad bez nadoknade" objašnjava šef Jedinice za zaštitu životne sredine u NALED-u Slobodan Krstović.Prema njegovim rečima, svaki restoran dobiće po dve kante za odvojeno odlaganje ostataka proizvoda biljnog i životinjskog porekla, a operateri će redovno preuzimati otpad i donositi nove, čiste kante. "Ugostitelji koji su se dosad uključili u izazov kao jedan od benefita ističu i finansijsku uštedu, jer im je pravilno odlaganje pomoglo da shvate koja vrsta proizvoda se najviše baca i koje namirnice su kupovali prekomerno", ističe Krstović.Ugostiteljski objekti na dnevnom nivou prosečno proizvedu oko osam kilograma otpada, dok je samo petina upoznata sa procedurama za rešavanje pitanja otpada. Zato je u sklopu projekta napravljen i Vodič za pravilno upravljanje koji nudi praktične savete za smanjenje porcija, bolje planiranje nabavki, pravilnu separaciju i sl. Kada se uzme u obzir činjenica da trećina godišnje proizvedene hrane na svetu propada, mora se imati u vidu i to da sa njom propadju i resursi uloženi u proizvodnju. Zato je jedna od glavnih poruka projekta da otpad od hrane nije samo ekološki, već i ekonomski problem, jer se bacanjem hrane baca i resurs koji se može iskoristiti za proizvodnju energije, hrane za životinje ili komposta.Projekat "Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji" sprovodi NALED, u saradnji sa kompanijom EsoTron i uz finansijsku podršku Nemačke razvojne saradnje GIZ, a u okviru programa develoPPP, koji finansira nemačko savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

Srbija

„Kažnjavanje građana ne bi očistilo Srbiju“

Većina građana koji su uestvovali u anketi misli da u Srbiji prostoje tri pravca delovanja na području ekologije: zagađenje voda, vazduha i problemi sa deponijama, napominje Iva Marković iz Organizacije za političku ekologiju Polekol.Za zagađenje građani najviše okrivljuju sami sebe, podeljeni su u mišljenju da su odgovorni zajedno sa institucijama, mali broj njih smatra da su za to odgovorne industrija, kompanije i privatni sektor.treća stvar - vrlo malo poverenja malo veruje da srbija dobro upravlja vodnim resursima, pritive se prodaji vodnih resursa, danas predali potpise protiv privatizacije jaroslava černog, klizi u privatizacijugrađani veoma razumeju da je bolje ulagati u preventivu nego čekati posledice i sanirati ih troškovi, žrtve poplavazagađene voda istiću otpadne vode 85% nisu pokriveni preradom voda iako su na kanalizaciji to sve završ u vodotokovima, građani imaju volju da podrže i zaštite pitku vodu kao ljudsko rpavo, ogromna većina podržav i protesteimaju povrenje pomalo iznenadilo imaju više poverenje u ekolo org nego u instituc koje se bave život sredviše rade od instituc poverenj u stručnjakedominan informišu putem društv mreža i direktna komun sa poznanicima tužna slika toga da ne postoji program nešto što je doprlo do građana, obraz progr, nauč časopisi, malo se odatle info, ostalemo na društvenim mrežama, formal mediji nešto prisust med sa nac frekvtema nosi momentum društv promeneznamo kako izgled oslanj na inter i neposred komunikbeograd se u mnogim parametrima razlikuje od ostatka zemljeu odnosu na druge regione ispitanici su informisaniji i soremniji bg nije najugroženiji ima manjih mesta u probl ali spremniji da se angažuju za život sred i vodenalaz privatiz vode u vojvodini ima nešto viši u odn na ost srb dobila malo više poverenja građanazrenjanin i cela afera oko proizv vode u abrici koja je radila nekoliko mesecei van zakona i menjanje zakona o vodoprivr delatnostima mralo je da ima određ period zagovar da je to dobro, u zrenjan i mesta u okolini ugrož istim tim zagađenjgrađ na žalost popili priču da treba proivatiz da bi se domać upravljalo, 18 god zabrana koriš vode, ta privat nije pomoglaproblem se udaljio nakon privatizmožemo da promen kako bi uticali petic inicijat - obeshrabrukje ako između svega to birate, ostaje se u zoni komfora, neću ispred institucija dbro ljudi kad ćete se probuditi, ali građ jesu spremni da se nekako aktiviraju to njoj kao aktivistkinji smeta, ali očigledno je da postoji neka svestkada građ sami krivi to je reprodukc medija sa nac frekvenvijom, onoga što misli vladaj struktura, vlast je super kako su građani neodgovorni, apeluje na da građani uto ne veruju to je stvar društva koje zastup instituc, to što je đubre po ulici to je stvar reciklaž industr skandinav zemlje ideološka propaganda da treba kažnjavati građ, međ njih vlad strukture pokrine različ strukt reciklaž, energet tanzicije, itda, dakle nije stvar u kažnjavanjuako se malo krivi industrija, shvatamo da priča vrha vlasti da smo zagađ jer smo razvili industr to u stvari nije tačno, građ su rekli da su instituc inspekc odgovorniVujo Ilić, Institut za filozofiju i društvenu teorijuprop pozitiv sproveo oktobar 2021.polekol razv upitnik1206 ispitanika reprezent za srbanaliz ispit da li su u mestima sa zagađ vodom ili vazduhompolovina smara zagađ izuzet opasnaviše u vojvod i bg smatra nivo zagađ veći ost manjeispit za zagađ vazduh spremniji izraženiji njih stavovo u gradsk sredinama96% iz bg zagađ izuzet opasnonajveć ekološ probl: zagađ vazduh i uprav otpad, voda uništ šuma zelen, zagađen zemljištaniko iz bg nije odgovor da u srb nema ekološ problemasami građ i instituc po 35%fakultet više smatr instituc odgovorprivatizac vovdovoda i rezrsa vodnih oko 80 smatra nije dobroštiti adekvat vod resurse, 60% smatra nije dobrosve češće se javlja tema isušivanje izvora u banjamabg najmanje veruju institucijama, najspremniji da organizuju protesteu koga poverenje predst inst 2,7najviš ocenu predst ekoloških udruženja, obraz figurira kao statist znač faktorkako se info o ekološ problem: tv prik rva b92rts 26% lokDina Đorđević, Centar za istraživačko novinarstvo Srbijegrađ dobro info, za poplave klimat promene, dosta dele info među gradov, mhe takođe koji su imali probleme takve, nikad odgovornost nisu za sebe, uglav upirali na instituc, za rio tinto govorili su o institucijama, ne o komp gde su zakoni institucu boru govore o inspekc zašto ne zatvori ziđinzanim u vezi sa bg misli da info preko interneta probl medija dosta ima pogrešno prenetih info na portalima tv, najpoznat bg najzagađ u svetu tog i tog danastruč sa fiz institut objas da to nije baš za porediti, jer su u gradovima različ doba dana ta info ušla u sve medije na one kanale koji imaju veliku moć i to je sada nemoguće ispraviti hajde bg da ne pored sa pekingom jer je on druga vremenska zonaprob mediji kojima se najviše bave tim ne bave se na pravi način tim problemima

Srbija

Posle patrijarha, i episkop Grigorije otvorio Instagram nalog

SPC i Instagram: Posle patrijarha i episkop Grigorije dobio nalogNakon patrijarha Porfirija, na Instagramu je svoj zvanični nalog je dobio i episkop Grigorije Durić navodi se u saopštenju nemačke eparhije.https://eparhija-nemacka.com/obavjestenje/Ovo je prvi zvanični nalog nemačkog episkopa na društvenim mrežama. Do sada su se obaveštenja o episkopu Duriću mogla ispratiti na zvaničnim nalozima nemačke eparhije na Fejsbuku i Tviteru.Na sajtu nemačke eparhije dostupne su i besede, razmišljanja, utisci  i autorski tekstovi episkopa kao što su oni koje je pisao za Nin. Takođe su dostupni i neki njegove knjige Preko praga koja je 2017. izdata za Lagunu.Episkop Grigorije Durić rođen 1967. godine u Varešu. 1992. godine se zamonašio u manastiru Ostrog, dok je Pravoslavni bogoslovski fakultet završio 1994. Na istom fakultetu je dvadeset godina kasnije odbranio doktorsku disertaciju na temu „Relaciona ontologija Jovana Zizjulasa“. Na mesto episkopa zahumsko-hercegovačih i primorskih gradova postavljen je 1999. godina. Dok 2018. postaje episkop Dizeldorfa i cele Nemačke.Pored knjige Preko praga autor je još nekoliko knjiga kao što su Dolazi čas i već je nastao (2004), Lazar (2008), Priča o starom kralju (2009) i Radost života (2010).Podesetimo, letos je nakon otvorene stranice na Fejsbuku koja je ubrzo skupila veliki broj pratilaca, otvoren i zvaničan nalog patrijarha Porfirija na Instagramu, koji vodi Informativna služba Srpske pravoslavne crkve. Sudeći prema broju pratilaca, otvaranje naloga na Instagramu je bio sjajan potez jer patrijarha na toj društvenoj prati oko 76 hiljada ljudi, dok na Fejsbuku ima blizu 13 hiljada pratilaca.„Patrijarh želi da ovim putem izađe u susret izrazitom interesovanju vernih, ali i celokupne domaće i inostrane javnosti, o njegovom radu, stavovima i mišljenjima“. Danas ću odgovor dopuniti opšte poznatim zaključkom da ne samo tradicionalni, linearni mediji (štampa, radio i televizija), nego čak i internetski portali i sajtovi po brzini, globalnoj dostupnosti, pa i ekonomičnosti što je isto tako važno, zaostaju za tzv. društvenim medijima, a moje je mišljenje da je u tom smislu najefikasniji Instagram, navedeno je u poruci koja u je patrijarh poslao vernicima.

Svet

Bitkoin i eterum dostigli rekordnu vrednost

Cena bitkoina dosizigla je vrhunac od preko 57 hiljada evra, dok je cena etruma dostigla najviši nivo sada premašivši 4.000 evra po prvi put u svojoj istoriji.Etrum je postavio nekoliko rekorda prošle nedelje, a danas u toku noći je porastao za 2,31 i dostigao je najviši nivo do sada od čak 4119,34 evra, dok je bitkoin skočio za više od 4% na čak 57.918,78 evra, premašivši nivo koji je dostigao 20. oktobra ove godine od čak 56.643 evra. Trenutna cena bitkoina iznosi 57.155,24 evra dok je vrednost etruma 4.095,17 evra.Etrum je porastao za oko 59 odsto od početka oktobra, a bitkoin za oko 51 odsto, nakon što su investitori prošlog meseca podržali pokretanje američkog fonda za berzu bitkoina u bodućnosti, i zahtevali izloženost ovoj vrsti imovine koja se ponekad smatra zaštitom od inflacije."Pad realnih prinosa, dok se trgovci pripremaju za inflaciju, povećava naklonost ka sredstvima kao što su zlato i kriptovalute, koje ne plaćaju kupon", izjavio je za Rojters analitičar IG Martkets-a Kajl Roda.

Srbija

Država Geoksu platila 70 odsto investicije, sada traži novac nazad

Firmi Technic Development iz Vranja,  koja je deo Geox grupe, država je pokrila 68,95 odsto ukupnih ulaganja, što je bilo suprotno tada važećim propisima, piše u rešenju Komisije za dodelu državne pomoći.Država je mogla da pokrije najviše polovinu troškova koje ima investitor, što znači da je Technic Development dobio skoro 20 odsto više.Zbog toga je Komisija naložila Ministarstvu privrede da bez odlaganja preuzme mere prema Technic Development kako bi firma vratila "višak" subvencija, odnosno 414 miliona dinara sa uračunatom zateznom kamatom, računajući od kraja 2016. godine (kada je okončan investicioni projekat za koji je dodeljena državna pomoć).Slučaj Geoks: Da li ćemo sada staviti prst na čeloPrema ugovoru koji je kompanija potpisala sa državom 2012, do kraja 2016. ova investicija je trebalo da košta blizu 2,2 milijardi dinara. U tom periodu firma je dobila 1,5 milijardi dinara subvecija.Letos se oko 1.200 radnika u Vranju našlo na ulici, kada je velika fabrika obuće zatvorila svoju proizvodnju.Firma Technic Development je 2. avgusta ove godine donela odluku o pokretanju postupka likvidacije. U odluci se navodi da će sva potraživanja prema kompaniji zastareti ukoliko ih poverioci ne prajave u orku od 30 dana od poslednjeg dana objavljivanja oglasa o likvidaciji.U odluci se obrazlaže da je na gašenje proizvodnje u Srbiji uticala pandemija korona virusa, ali i da Geox grupa od 2018. do danas smanjuje proizvodnju na globalnom nivou. Na povlačenje Geosksa uticalo je i to što kupci svwe manje traže klasične kožne cipele, mokasine i baletanke, a sve češće modernu sportsku obuću.Ministarstvo finansija i privrede je u oktobru 2012. godine donelo odluku o dodeli 11,25 miliona evra (blizu 1,3 milijardi dinara) na ime državne pomoći za fabriku obuće. Prema tadašnjim propisima, ova subvencija je dodeljena na osnovu obaveze zapošljavanja, odnosno Technic Development (Geoks) je bio u obavezi da zaposli najmanje 1.250 radnika, a za to je od države dobio 9.000 evra po novootvorenom radno mestu, što je ukupno 11,25 miliona evra.Dodatno, u februaru 2013. godine je Zaključkom Vlade obezbeđeno još 100 miliona dinara za finansiranje nivelacije zemčjišta za potrebe izgradnje fabrike.Grad Vranje je firmi Technic Development besplatno dao zemljište vredno 61 milion dinara, a kompanija je bila oslobođena i plaćanja najkande za uređenje građevisnkog zemljišta (u iznosu od 11,9 miliona dinara) i lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostorku (403.698 dinara).Geoks: Veća tražnja za patikama "presudila" fabrici u Vranju Vranje je finansiralo i opremanje zemljišta komunalnom infrastrukturom u iznosu od 38,7 miliona dinara. Ovo je obuhvatalo izgradnju saobraćajnica, kanalizacionog kolektora, vodovodne mreže i slično.Vranje je dalo i više od 1,3 miliona dinara za izgradnju kablovskog voda, koji je ukupno koštao 17,5 miliona dinara.Firma Technic Development, kao član Geoks grupe, bila je u obavezi da zaposli najmanje 1.250 novih radnika i da u osnovna sredstva uložu najmanje 15,8 miliona evra. Ovaj investicioni projekat (ulaganje u fabriku i obavezno zapošljavanje) trebalo je da se okonča do kraja 2016. godine.Obaveza firme je bila da ne smanjeju dostignuti borj zaposlenih u periodu od tri godine, odnosno do kraja 2019. godine. Iz revizorskog izveštaja se vidi da je Technic Development uložio ukupno 16,5 miliona evra (za izgradnju favrike 10,9 miliona evra i za nabavku opreme 5,6 miliona evra), piše u rešenju Komisije. To znači da je Geoks preko svoje firme u Srbiji uložio oko 650.000 evra više nego što se obavezao.

Srbija

Novi tenderi Pošte Srbije, milioni za reklamiranje u novinama i na Viberu

Pošta Srbije je radi promocije svojih usluga raspisala tender vredan 22,6 miliona dinara za kupovinu oglasnog prostora u dnevnim novinama, nedeljnicima, magazinima. Pošta je ovu javnu nabavku podelila na 14 partija: 1. oglašavanje dnevnim novinama koje se objavljuju ne manje od 100 godina, 2. oglašavanje u dnevnim novinama koje se objavljuju ne manje od 75 godine, 3. oglašavanje dnevnim novinama koje ne objavljuju ne manje od 65 godina, 4. oglašavanje u dnevnim novinama koje se objavljuju ne manje od 25 godina, 5. oglašavanje u dnevnim novinama koje se objavljuju ne manje od 18 godina.Pošta dalje planira: 6. oglašavanje u dnevnim novinama koje se objavljuju ne manje od 15 godina, 7. oglašavanje  u dnevnim novinama koje se objavljuju ne manje od 10 godina, 8. oglašavanje  u dnevnim novinama koje se objavljuju ne manje od 8 godina, 9. oglašavanje  u dnevnim novinama koje se objavljuju ne manje od 5 godina, 10. oglašavanje u dnevnim novinama koje se objavljuju ne manje od 6 meseci.Ostale četiri partije podrazumevaju oglašavanje u: 11. nedeljniku koji se objavljuje ne manje od 4 godine, 12. u magazinu koji se objavljuje ne manje od 10 godina, 13. u magazinima koje se objavljuju ne manje od 15 godina, 14. u magazinu koje se objavljuju ne manje od 5 godina. Među uslovima za dodelu ugovora Pošta je navela najmanje prosečne dnevne štampane tiraže koji dnevne novine moraju da imaju u poslednja tri meseca, kao i prosečni štampani tiraž za magazine i nedeljnik.Rok za podnošenje ponuda je 30. novembar. Nova ulaganja Pošte, milioni za bicikle i kovertePošta Srbije daje 169 miliona za unapređenje kurirske službePošta kupuje preko 1.000 mopeda Pošta je takođe raspisala tender za promociju njenih usluga na aplikaciji Viber. U dokumentaciji se navodi da naručilac (Pošta) "ima potrebu za intenzivnom komunikacijom sa javnošću putem aplikacije za razmenu poruka Viber", a sa sve u cilju informisanja postojećih i budućih korisnika o uslugama koje pruža "Pošta Srbije".Izabrani privredni subjekt između ostalog treba da sprovede Viber reklamnu kampanju (Viber ads) koja podrazumeva promociju Viber zajednice JP "Pošta Srbije".Procenjena vrednost javne nabavke je 1,5 milion dinara, a rok za podnošenje ponuda 15. novembar. Pošta je u prethodnom periodu raspisala javne nabavke za mopede, uniforme, unapređenje kurisrske službe, koverte, bicikle. V.d. direktora Pošta Zoran Đorđević je početkom juna najavio zamenu voznog parka ekološkim vozilima na električni i hibridni pogon, nove uniforme za zaposlene, kao i uvođenje paketomata. 

Srbija

Uručena Mark awards priznanja: Grand prix za kampanju „Seniori – imam minut“

Kampanja "Seniori – imam minut", koju je osmislila i realizovala agencija Leo Burnett za klijenta A1 Srbija, proglašena je Integrisanom kampanjom godine – Grand Prix na sedmom festivalu Integrisanih komukikacija KAKTUS.Marketing mreža nagradila je sinoć organizacije, kompanije, institucije i agencije za najkvalitetnije i najprofesionalnije pojedinačne i integrisane kampanje na sedmom festivalu integrisanih komunikacija KAKTUS. Za nagrade ove godine konkurisalo je čak 230 projekta, navodi se u saopštenju. Kampanja "Seniori – imam minut" osvojila je nagradu i u kategorijama Profitna integrisana kampanja i Pojedinačni radovi - Radio. Agencija Leo Burnett i A1 Srbija osvojili su nagrade i u kategorijama Pojedinačni radovi – Print i Brand awareness integrisana kampanja za projekat “A1 Launch kampanja”. Kampanja "Interna komunikacija rebrandinga Vip mobile u A1"  koju je realizovala agencija TACK TMI ADRIA osvojila je nagradu u kategoriji Pojedinačni radovi – Interne komunikacije.Sa ukupno pet dobitnika, 15 finalista i Grand Prix nagradom, kompanija A1 Srbija proglašena je petu godinu za redom Oglašivačem godine. Agencija Leo Burnett, sa 10 finalista, četiri dobitnika i Grand Prix nagradom, proglašena je Agencijom godine.Ovation BBDO osvojio je nagrade u kategorijama Execution – Produkcija za kampanju “Telekom Srbija - Tu gde ste vi” i Adaptirana međunarodna intergisana kampanja za projekat “Breaking Barriers" koja je realizovana za Converse Srbija.Agencija New Moment New Ideas Company krunisana je sa dva priznanja - u kategorijama Društveno odgovorna integrisana kampanja i Cross media integrisana kampanja za projekat “Nesalomivi” Hemofarm fondacije.McCann Beograd osvojio je tri KAKTUS 2021 nagrade, i to u kategorijama Pojedinačni radovi - PR za kampanju “Muzika svuda” Beogradske filharmonije, Pojedinačni radovi – Media za kampanju “Šta nas žulja?” i Inovativna integrisana kampanja za projekat “neXt Joy Samo probaj! 2.0” kompanije The Coca-Cola Company.U kategoriji Pojedinačni radovi – TV nagradu je osvojila agencija Jazavac i Utorak za kampanju “ReMix Knjaz - 100% mi smislili”, dok je agencija Fullhouse Ogilvy krunisana priznanjem u kategoriji Pojedinačni radovi – Event za projekat Coca-Cola Hellenic Kickoff event.Agencija Žiška osvojila je priznanja u kategorijama Pojedinačni radovi – Content marketing za kampanju "Munchmallow 40 slatkih godina" kompanije Jaffa Crvenka i Employer branding integrisana kampanja za rad "Iskreni oglas", realizovan za Infostud.LUNATBWA Belgrade i Nikšićko Pivo osvojili su nagradu u kategoriji Integrisana kampanja kreirana za drugo tržište za projekat "Amo da čistimo". Señor Hrvatska i WWF Adria osvojili su nagradu u kategoriji Digitalna integrisana kampanja za projekat "Gubitnici".O tome ko će dobiti ovogodišnje KAKTUS nagrade odlučivao je stručni žiri koji su činili priznati i ugledni profesionalci iz kompanija, kreativnih, PR, digitalnih agencija i produkcijskih kuća iz Srbije i regiona.

Srbija

Raspisan tender za rekonstrukciju stacionara u Zvečanskoj

Raspisan je tender za kompletnu rekonstrukciju i sanaciju stacionara u okviru Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj u Beogradu. Procenjena vrednost radova je 695,5 miliona dinara (blizu 6 miliona evra).Građevinska dozvola je izdata u septembru 2020. godine, a lokacijski uslovi u novembru 2019.Prema potrebamaCentra predviđen je i otvoren parking sa 12 mesta.Ukupna bruto podzemna i nadzemna površina objekta sa novoprojektnim ulaznim tremom, sa pristupnim stepeništem i rampom iznosi 6,1 hiljada kvadrata.S obzirom na to da ovaj objekat datira iz 1936. godine i da nije projektovan sa ovom namenom i za ove kapacitete, zadatak je bio da se uspostavi unapređena funkcionalna ogranizacija, piše u specifikaciji. Dodaje se da je plan rađen prema uputstvima zaposlenih, a sve kako bi se unapredio prostorni komfor i boravak u objektu pre svega dece, a onda i osoblja. Uslov je bio i da se ne izlazi iz postojećih gabarita objekta Centra.Rekonstrukcija će obuhvatati i zamenu dva putnička lifta, od kojih je jedan predviđen i za transport medicinskog kreveta u četiri servisna lifta od kojih su dva namenjena za potrebe kuhinje i dva za potrebe vešeraja.Od prvog do četvrtog sprata su prostorije namenjene za boravak dece. Sobe su za 6-8 dece sa kupatilima. Na ovim spratovima nalaze se i sobe za dnevni boravak i igru dece, sobe za posete i izolaciju, priručne kuhinje, tehničke prostorije, ostave itd. Pored ovih prostorija, na svakom spratu se nalaze i kancelarije socijalnih radnika, sobe negovateljiva i soba za intervecnije. na četvrom spratu su predviđene i zajedničke igraonice za čitav objekat.Prilikom projketovanja se vodilo računa i o očuvanju nasleđa i vizuelnog identiteta, piše u specifikaciji. Dodaje se da su tokom vremena pojedini delovi i segmenti renovirani bez građevinske dozovle, a prvobirni spoljni izgled je promenjen i narušen.Pojedini toaleti su u prethonom periodu potpuno ili delimično prenovirani, ali nisu prilagođeni deci sa ograničenom pokretljivošću.Na terasama će biti postavljen sistem perforiranih kliznih panela koji će imati i ulogu u zaštiti od sunca, vetra i kiše.

Srbija

Da li smo svesni – klimatske promene prete da zbrišu planetu

Glazgov je ovih dana centar sveta. Mesto u koje su uprte oči planete i koje je okupilo na jednom mestu državnu, poslovnu, ekonomsku i ekološku elitu i aktiviste. Sa nestrpljenjem se očekuje odgovor na pitanje koje muči čovečanstvo – kako stati na put klimatskim promenama?Za problem koji je nastajao decenijama, danas niko nema čarobni štapić, iako se sa samita Ujedinjenih nacija jednoglasno čuju „povici“ da se problem mora rešiti odmah. Rešenja koja će ubrzati spas planete ujedinila su i one koji tradicionalno nisu na istoj strani. Hrabrost i saradnja su deo rešenja koja se pominju, kako bi se osigurala bolja budućnost za naredne generacije, od one koju nudi trenutna ekološka slika. Značaj hitne reakcije za obnovu čistije, zelenije, oporavljene planete, jasan je svima. Ciljevi su postavljeni – osigurati nultu emisiju štetnih gasova do 2050, ograničiti globalno zagrevanje na 1,5°C, obnoviti ekosisteme, osnažiti otpornost infrastrukture i poljoprivrede na klimatske promene – ukratko, staviti prirodu u prvi plan.Načini na koje će se to postići staviće savremeni svet na ispit. Očekuje se mobilizacija sredstava koje će obezbediti najsnažnije ekonomije, a koje će biti na raspolaganju čitavom svetu. Bliska saradnja vlada, kompanija i civilnog sektora biće od presudne važnosti za uspeh.Da se na toj sinergiji uveliko radi, potvrđuju i govornici na COP26, od predsednika i predstavnika kraljevskih porodica, aktivista, eksperata, pripadnika autohtonih naroda, najvećih kompanija, do holivudskih zvezda.Poslovna zajednica je važan deo slagalice. Sve više kompanija ulaže u smanjenje štetnih uticaja, a održivo poslovanje polako postaje termin koji svi razumeju. Dekarbonizacija transporta i industrije je pitanje broj jedan. Poslovne strategije se menjaju i idu u korak sa zelenim ciljevima. Kompanija Rio Tinto objavila je strategiju koja obavezuje na ispunjenje cilja poslovanja sa nultom emisijom štetnih gasova do 2050. godine. Korak ka tom cilju je odluka o ulaganju od 7,5 milijardi dolara u dekarbonizaciju u narednoj deceniji. Govoreći na samitu Ujedinjenih nacija COP26, Jakob Stausholm, generalni direktor Rio Tinta se osvrnuo na činjenicu da će biti potrebno vreme da kompanije steknu jasnu sliku kako ispuniti održive ciljeve. Jedan od uslova je prodor novih tehnologija. U intervjuu za Blumberg, Stausholm je pojasnio: „Ne možete rešiti 100% CO2 bez novih otkrića. Konkretno, Rio Tinto do 2030. želi da prepolovi karbonski otisak, a ja želim da do te 2030. imamo jasan put, bez mnogo neizvesnosti, ka nultoj emisiji štetnih gasova.”Do 12. novembra će se u Glazgovu razgovarati o istraživanjima, opcijama, saradnjama, sa ciljem da se na kraju samita COP26 jasno vidi povećana globalna ambicija za smanjenje gasova sa efektom staklene bašte, kako bi ciljevi navedeni u Pariskom sporazumu bili na dohvat ruke. Ključni ciljevi podrazumevaju i povećane globalne napore za finansiranje rešenja za smanjenje efekata klimatskih promena, kao i pregovore o „Pravilniku“ Pariskog sporazuma, kako bi se pratio napredak, doprinos svih učesnika, kako bi se osigurala transparentnost i ekološki integritet međunarodnog tržišta ugljenika.Ovaj tekst nije proizvod Nove ekonomije i redakcija ne odgovara za navode u njemu.  

Srbija

Svaki peti građanin u Srbiji je dugotrajno siromašan

U Srbiji negde između 18 i 19 odsto populacije živi u dugotrajnom siromaštvu, 11,8 odsto već četiri godine živi u dugotrajnom siromaštvu, dok 2,7 odsto populacije karakteriše ekstremna materijalna deprivacija. Objavljeno je u rezultatima „Analize dugotrajnog siromaštva u Republici Srbiji“ koju je objavio Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.U Republici Srbiji značajan deo populacije je u dugotrajnom siromaštvu, a broj raste iz godine u godinu. U periodu od tri godine u kojima su vršena istraživanja, stopa dugotrajnog siromaštva je porasla sa 16,7 odsto u 2016. godini na 19,6 odsto u 2018. godini.Prema podacima o broju stanovnika u Srbiji za 2018. godinu procenjeni broj dugotrajno siromašnih u Srbiji iznosi 1.368.590 stanovnika. Ukupan broj ljudi koji žive u dugoročnom siromaštvu u Srbiji raspoređen je u tri grupe. Prva, najblaža grupa obuhvata stanovništvo koje živi ispod linije siromaštva u poslednjoj godini ispitivanja i u dve od prethodne tri uzastopne godine, njihovi raspoloživi mesečni prihod iznose 7.367 RSD po članu domaćinstva. Karakteriše je loš kvalitet zaposlenja, osoba je samozaposlena i prihodi dominantno dolaze iz tog izvora ili prihoda u naturi, koji govore o kompenzatornom načinu plaćanja rada, što je karakteristika manje kvalitetnih poslova, kao i niski prihodi od penzija.  U drugu grupu spadaju osobe koje četiri uzastopne godine žive u dugotrajnom siromaštvu i njihovi prihodi po članu porodice iznose 7.680 RSD. Osobe koje su četiri godine zaredom u dugotrajnom siromaštvu najverovatnije nemaju prihode od penzija ili se ne oslanjaju na socijalne transfere već imaju samo prihode od samozaposlenja.Pripadnici treće grupe koja živi u četvorogodišnjoj teškoj materijalnoj deprivaciji ne oslanjaju se ni na jedan od prihoda koje ostvaruju prethodne grupe i odlikuje ih prihod od 7.610 RSD po članu domaćinstva.Naspram opšte populacije, gde je raspoloživi prihod po članu domaćinstva skoro četiri puta veći 28.581 RSD na mesečnom nivou. Zajedničko za sve tri grupe dugotrajno siromašnih jeste nizak intenzitet rada i nizak stepen obrazovanja – osobe koje nemaju završenu srednju školu. Razlika među karakteristikama kod ove tri grpe jeste postepeno opadanje različitih „protektivnih faktora“ (drugi izvori prihoda poput doznaka i prihoda drugih članova porodice) koje od standardno definisanog dugotrajnog siromaštva dovode do ekstremne materijalne deprivacije kod vrlo malog broja najugroženijih ispitanika.Osnovni cilj istraživanja je analiziranje osnovnih faktora kojima se može predvideti dugotrajno siromaštvo i utvrđivanje razlike u karakteristikama populacije. Ova  tema je važna jer dužina trajanja siromaštva ima negativnije efekte kako na pojedinca tako i na različite poželjne društvene ishode „Uvid u to koje su karakteristike domaćinstava i lica najviše povezane sa različitim obrascima dugotrajnog siromaštva, kao i razumevanje tih karakteristika mogu pomoći u formulisanju efektivnijih i uspešnijih mera za smanjenje dugotrajnog siromaštva u narednom periodu“ navodi se u analizi.Mere za smanjenje siromaštva mogu obuhvatiti nekoliko važnih pravaca delovanja čiji je cilj da povećaju socijalno uključivanje ljudi koji su u dugotrajnom siromaštvu. Jedan pravac delovanja bi trebalo da se odnosi na povećanje i olakšani pristup tržištu rada kao što su besplatne obuke za deficitarna zanimanja, mehanizam nadoknada, koji podrazumeva obavezna usavršavanja i prekvalifikacije u okviru Nacionalne službe za zapošljavanje.Drugi pravac razvoja može obuhvatiti mere koje se odnose na obrazovni sistem. Ove mere bi podrazumevale uvođenje obavezne srednje škole sa razvijenim mehanizmima podrške za ostvarenje potpunog obuhvata srednjoškolskim obrazovanjem, koji bi morao da obezbedi dodatna finansiranja kao što su prevoz do srednje škole, a u nekim slučajevima i stipendije za najugroženije, kako bi imali najosnovnije uslove za školovanje.Treći pravac mera bi trebalo obuhvati bolje targetiranje socijanih transfera, što podrazumeva integraciju podataka i diferencijaciju različitih socijalno ugroženih grupa i samim tim i bolju raspodelu materijalne pomoći. Srbija zajedno sa Rumunijom i Severnom Makedonijom ima najveće stope dugotrajnog siromaštva u državama Evrope. Procenat dugotrajno siromašnih u Srbiji duplo je veći od proseka za Evropsku uniju, i to predstavlja izazov jer se broj povećava. Trend rasta dugotrajnog siromaštva je prisutan i na nivou zemalja Evropske unije. Veoma je važno da kreatori politike znaju parametre po kojima se pojedinci kvalifikuju kao dugotrajno siromašni, kako bi se preventivne politike bolje prilagodile njihovim karakteristikama i kako bi se stvorili mehanizmi za iskorenjivanje socijalne isključenosti budući da podaci o visokom broju dugotrajno siromašnih, kao i o tome da taj broj iz godine u godinu raste, govore u prilog tome da mere koje država Srbija preduzima za smanjenje siromaštva nisu dovoljno efikasne. 

Srbija

Vlada Srbije želi efikasniju eksproprijaciju

Zbog potrebe da se brzo okonča postupak eksproprijacije koja se sprovodi u javnom interersu Vlada Srbije predložila je izmene Zakona o eksproprijaciji. Predlogom su definisani kratki rokovi za postupanje upravnih organa, a uvodi se i postavljanje privremenog zastupnika mogućim naslednicima neke imovine koja je predmet eksproprijacije.Vlada kako se navodi može da utvrdi javni interes za eksproprijaciju ako je ona neophodna za izgradnju, rekonstrukciju i adaptaciju objekata u oblasti: obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske, telekomunikacione i komunalne infrastrukture, državnih objekata, kao i za izgradnju stanova za socijalno ugrožene.Postavljanje privremenog zastupnika u postupku eksproprijacije primenjivaće se onda kada je vlasnik nepokretnosti preminuo, a nije sproveden postupak raspravljanja zaostavštine ili ako se vodi postupak utvrđivanja vlasništva, kao i u ostalim slučajevima propisanim Zakonom o opštem upravnom postupku. Ovim bi se kako se navodi doprinelo efikasnosti eksproprijacije. Predlogom se omogućava privremeno zauzimanje zemljišta, najduže do tri godine, kada ono služi izgradnji objekta od javnog interesa (radi smeštaja radnika, materijala, mašina ili izvođenja radova koji su u funkciji izgradnje objekta ili ustanovljenja službenosti). Privremeno zauzimanje zemljišta može jednom produžiti za još tri godine.Utvrđena je obaveza korisnika eksproprijacije da, pre rušenja zgrade, obezbedi zakupcu stana u društvenoj, državnoj svojini i javnoj svojini odnosno na neodređeno vreme, odnosno nosiocu stanarskog prava u eksproprisanoj stambenoj zgradi ili stanu kao posebnom delu zgrade, korišćenje drugog odgovarajućeg stana u javnoj svojini sa pravima zakupca na neodređeno vreme.Za odlučivanje o predlogu za dozvolu vršenja pripremnih radnji uveden je rok od 15 dana od dana prijema kompletne dokumentacije. Utvrđuje da rok za vršenje pripremnih radnji počinje da teče sledećeg dana od dana uručenja rešenja strankama u postupku.Predloga zakona menja se član 29. Zakona određivanjem kraćih rokova za postupanje organa uprave u cilju bržeg i efikasnijeg sprovođenja postupka eksproprijacije. Predloga zakona menja se član 30. Zakona dodavanjem novog stava kojim se omogućava opštinskom organu uprave da donese delimično rešenje u slučaju da o zahtevu korisnika eksproprijacije i zahtevu ranijeg sopstvenika za eksproprijaciju preostalog dela nepokretnosti nije moguće odlučiti istovremeno, a sve u cilju bržeg i efikasnijeg sprovođenja postupka eksproprijacije.Predloga zakona menja se član 31. tačka 2) Zakona tako što se nepokretnost koja se ekspropriše naznačuje isključivo na osnovu podataka iz katastra nepokretnosti.Predloga zakona menja se član 32. Zakona tako što je opštinska uprava, umesto do sada korisnika eksproprijacije, dužna da dostavi po službenoj dužnosti predlog za eksproprijaciju nadležnom organu za poslove državnog premera i katastra, radi upisa zabeležbe pokretanja postupka eksproprijacije.Korisnik eksproprijacije snosi troškove postupka i kada je usvojen zahtev za eksproprijacijom preostalog dela nepokretnosti.Kada je predmet eksproprojacije zemljište na kome je izgrađen objekat suprotno zakonu za koji nije okončan postupak ozakonjenja, vlasnik takvog objekta ima pravo na naknadu za izgrađeni objekat u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta.Korisnik eksproprijacije se obavezuje da podnese pismenu ponudu o obliku i visini naknade i kada se donese delimično rešenje o eksproprijaciji u slučaju iz člana 30. stav 4. Zakona.Precizira se da nadležni organ koji sprovodi postupak eksproprijacije po službenoj dužnosti dostavlja pravosnažno rešenje o eksproprijaciji, odnosno izvršne isprave o naknadi nadležnom organu za poslove državnog premera i katastra.Prava na nepokretnosti u državnoj ili društvenoj svojini, sa ili bez upisanog prava korišćenja, mogu se rešenjem opštinske uprave oduzeti ili ograničiti po zahtevu lica iz člana 8. ovog zakona, ako to zahteva javni interes (administrativni prenos).Predviđeno je da će se postupci eksproprijacije započeti u skladu sa Zakonom, a nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviti po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Lifestyle

Dosadilo joj da „ispravlja“ ljude, pa otvorila Instagram

Aleksandra Obradović za Novu ekonomiju kaže da je jednog dana, kada se, žargonski rečeno, “smorila” da čita tuđe pravopisne greške, odlučila da otvori instagram stranicu nazvavši je Dnevna doza pravopisa.Svakodnevno, već dve i po godine, korisnici ove društvene mreže imaju prilike da reše jezičke nedoumice na razne zanimljive načine. O tome da li smo sve nepismeniji ili se u eri interneta to bolje vidi, kao i o hobiju koji možda preraste u biznis, razgovarali smo sa Aleksandrom, “adminkom” stranice koja spada u one korisne na toj mreži.Kako ste došli na ideju da napravite instagram stranicu na kojoj ćete objavljivati jezičke nedoumice?Ideja se rodila pre dve i po godine, koliko i postoji stranica. Ljubav prema srpskom jeziku i svakodnevno susretanje sa pravopisnim i gramatičkim greškama doprineli su da se ideja sprovede u delo. Naime, prelomni trenuci su bili kada sam u poslovnoj prepisci sa kolegama počela da uviđam osnovne pravopisne greške koje su sve više počele da mi smetaju. Dok sam bila u osnovnoj i srednjoj školi mislila sam da se podrazumeva da je osoba koja je završila fakultet pismena. Danas vidim da to, nažalost, nije tako. Smatram da je naš jezik prelep i bogat i da ga treba negovati i čuvati, pogotovо danas kada je uz upotrebu mobilnih telefona i društvenih mreža komunikacija svedena na korišćenje žargonskih reči, anglicizama i skraćenica.Da li se inače bavite srpskim jezikom van ovog „digitalnog” posla?Nažalost ne, ali imajući u vidu da jezik i pravopis prožimaju sve sfere života, mogu reći da moj primarni i digitalni posao predstavljaju neraskidivu celinu. Kome je stranica namenjena?Moja stranica je namenjena je onima koji žele da se na zanimljiv način podsete zaboravljenih pravila, onima koji žele da nauče nešto novo i onima koji su spremni da priznaju da ne znaju sve i da prihvate nova znanja.Naparfemiši svoj biznisDa li je ovo Vaš biznis ili samo hobi?Prvenstveno je hobi koji je nastao iz velike ljubavi prema srpskom jeziku. Da li će tako ostati u budućnosti, ne znam. Cilj mi je da moje objave dopru do što većeg broja ljudi. Trenutni broj pratilaca govori da sam na pravom putu i da se ljudima dopada način na koji predstavljam pravopisna pravila. U ovom trenutku moj najveći „profit” je činjenica da stranicu prati veliki broj ljudi i da sadržaj koji objavljujem izaziva veliko interesovanje. Dakle, ako bismo pričali o biznisu kao o novčano isplativom poslu, trenutno predstavljam svoj prvi proizvod, svesku sa pregledom osnovnih pravopisnih pravila. U kom smeru će se sve ovo razvijati, vreme će pokazati.Da li je moguće na ovaj način zaraditi, imate veliki broj pratilaca?U eri interneta društvene mreže su vodeće u poslovanju i ostvarivanju profita, Svako ko vredno radi, može zaraditi. Ipak, mislim da je pre nego što uopšte počnemo razmišljati o zaradi, važno zadobiti poverenje pratilaca i pokazati da je ono što radimo vredno pažnje. Ovo je CV nikole tesle, da li bi ga danas neko zaposlioS pojavljivanjem društvenih mreža, pojavio se i veliki broj jezičkih nedoumica, uviđamo svi da mnogi pišu nepravilno mnoge reči. Kako Vi gledate na to? A možda su „nedoumice” danas samo vidljivije?Srpski je veoma težak i složen jezik. Taman kad pomislimo da smo rešili sve nedoumice, pojavi se nova. Tako je bilo i pre ovog digitalnog doba. Društvene mreže su nam samo omogućile da saznamo da ima još mnogo ljudi koji imaju iste nedoumice kao mi. Mada, činjenica je da su društvene mreže negativno uticale na pravilno pisanje. Mladi previše vremena provode na društvenim mrežama prateći nekvalitetne sadržaje. To u značajnoj meri doprinosi negativnoj slici pismenosti u Srbiji. Pored toga, ljudi sve manje čitaju knjige. Čitanje knjiga je jedan od načina da vidimo kako se reči pišu pravilno. Ako ne čitamo, onda se oslanjamo samo na ono što čujemo. Zašto, po Vašem mišljenju, korisnici Instagrama prate Vašu stranicu?Ako je verovati Instagram statistici, najveći broj pratilaca ima između 25 i 35 godina. U skladu sa tim, pretpostavljam da je najviše onih koji žele da upotpune svoje znanje i da se podsete zaboravljenih pravila. Naravno, ima i onih najmlađih koji uporedo sa učenjem na časovima uče i na stranici i proveravaju svoje znanje u kvizovima koje postavljam skoro svaki dan. A oni koji ne prate, zašto bi trebalo da Vas zaprate?Zato što je stranica Dnevna doza pravopisa mesto na kome se na zabavan način mogu naučiti pravopisna i gramatička pravila, ali i obnoviti ona koja su zaboravljena. Koliko je, na to što govorimo nepravilno, uticao internet, društvene mreže, po Vašem mišljenju?Internet i društvene mreže su u velikoj meri uticali na nepravilni govor. U stvari, više na nepravilno pisanje. Upotreba anglicizama, žargonskih reči i skraćenica je značajno doprinela tome. Pored toga, imamo i mnogo stranica na kojima se namerno piše nepravilno (izvrću se reči, meša se latinica i ćirilica itd.). Izgleda da ne koristimo na pravi način dostupnost informacija i besplatnih sadržaja. Ono što je nekad bilo pravilno, danas nije i obrnuto. Da li imaju pravo da se ljute kad ih ispravite: nije Španjolka, nego Špankinja?Nepravilni oblici su toliko ukorenjeni da pravilni zvuče nepravilno. Pored toga, čini mi se da su ljudi stekli utisak da se pravila menjaju često. Da to nije tačno može se zaključiti upoređujući starija i novija izdanja Pravopisa. Još jedan razlog za ljutnju bi mogao da bude i neusaglašenost jezičkih priručnika. Na primer, Normativna gramatika srpskog jezika Matice srpske navodi da je naziv za stanovnicu Španije, Španjolka, dok u Pravopisu srpskog jezika Matice srpske piše Špankinja. Ipak, ljudi se ljute i za pravila koja se nikad nisu menjala, a oni misle da jesu. Pretpostavljam da su samo pogrešno naučeni.

Lifestyle

Mogu li bogataši da kupe duži život?

Već se i domaći mediji pune tekstovima i saznanjima koja se svode na jedno pitanje - mogu li svetski bogataši u (doglednoj) budućnosti da kupe duži život. Ili čak – besmrtnost. Baš u jutro kada započinjem ove redove, eto koincidencije, na radiju prepričavaju tekst iz nekih novina ili sa sajta čija je to tema. Večni život bogatih. Ova bi težnja, kad bi se ostvarila, bila kruna onog što se već dešava – produžavanje života najrazličitijim „pomagalima”. Tome decenijama pribegava isuviše bogati, pa i (samo) imućni svet. Jedno od tih pomagala je, tvrdi se, i hiperbarična komora, odnosno duži „boravak” u njoj, a iz pouzdanih izvora saznao sam da je jedan od naših veoma poznatih kardiologa i akademika još davno godinama ispitivao njeno blagotvorno delovanje. I popularna, a ozbiljna publicistika (za nauku već nisam kapacitet) zalazi u ovo polje. Eto i knjiga „Brodolom civilizacija” Amina Malufa francuskog, a libanskog porekla, novinara, publiciste i svetski relevantnog mislioca (novinar, a mislilac, kako to zvuči nespojivo sa nama!) zalazi u ovo polje. Osnovna mu je tema civilizacijski slom arapskog sveta od 1967. I „sedmodnevnog rata” Egipta i Izraela, do sadašnjih ekstrema islamskog fundamentalizma i terorizma. Ali, u toj analizi autor zrakasto zalazi u mnoge oblasti. U politici, recimo, uočava niz neposredno nepovezanih procesa što se „vrte” oko 1979. a koji se ipak nadovezuju na 1967. godinu. Počev od „reganizma i tačerizma” što sve sada, vidimo, konačno dovodi do parcijalizacije sveta, etnoseparatizma i etnocentrizma, do jednog podeljenog i nesolidarnog sveta, uporedivog sa „Titanikom”. Kruna svega je sofisticirana kontrola pojedinaca i njihovih sloboda, što, uz neslućeni napredak elektronike, uveliko prevazilazi Orvelove bojazni. Ispituje Maluf i epohalne i globalne ekološke probleme, klimatske promene, mogućnosti nuklearnog rata i u isti rang sa njima, po značaju, dovodi i našu „gornju temu”. Mihailov politički triler: Despotizam, gušenje kritike, prevare...Vrtoglavi napredak sajber tehnologija i dostignuća u medicini, uz globalizaciju, autora navode na veoma pesimističan zaključak – lako može da se desi da bogati siromašne počnu da tretiraju kao otpad, smeće sveta... Citiram: „Ono najbolje što čovečanstvo može da napravi izopačeno je onim najgorim što ono može da napravi – ovo je tragični paradoks našeg vremena, a obistinjuje se u mnogim oblastima. Čak i najperspektivnija i najkorisnija medicinska otkrića mogu da postanu pogubna za budućnost naše vrste u svetu koji se raspada. Ako sutra nauka bude uspela da ovlada procesom starenja ćelija, kao i procesom zamene organa, i samim tim da znatno produži životni vek, zar to ne bi bila, neosporno, fascinantna evolucija? Ali bila bi takođe zastrašujuća, budući da bi od ove skupe tehnike profitirao samo beskrajno sitan deo svetskog stanovništva, u najmanje dve ili tri generacije; i da bi se ta manjina izabranih s vremenom odvojila od mase svojih savremenika kako bi činila jedno drugačije čovečanstvo koje ima mnogo superiorniju dugovečnost od ostalih smrtnika. Kako bi se doživljavala ta nejednakost, vrhunac svih nejednakosti? Da li bi se oni koji bi bili isključeni iz dugog života pomirili sa svojom sudbinom? Naprotiv, možemo pretpostaviti da bi udvostručili svoj bes i sanjali o krvavoj osveti. A privilegovani? Ne bi li bili u iskušenju da se zabarikadiraju iza visokih zidova, i da bez milosti unište one koji bi im pretili?” Tako piše Maluf. Ne samo ovaj, već i drugi pasaži njegovog teksta, međutim, veoma asociraju na manje pesimistične, ali potencijalno „dugoročnije”, još maštovitije zaključke u mnogim pasažima knjige jednog našeg autora, znanca ove rubrike.To je Ljubomir Anđelković, post-drugosvetskoratni atletski šampion, funkcioner carine, diplomata, obaveštajac, stručnjak za analizu između redova prijateljskih diplomatskih poruka, čovek širokog obrazovanja, poslednji otpravnik poslova Ambasade SFRJ u Gani „i okolini”. U ovoj rubrici, da podsetimo, on je svedočio da je kao klinac u kući Rajterovih na Dedinju 1941. slušao Tita kako svira Šopena „bolje nego Poljaci”. Pošto je sticajem nevoljnih okolnosti u Gani postao „tiražni pisac” pod imenom Kodjo Vangorski, on i ovde objavljuje prevode tih knjiga – od romana do publicističkih dela. U jednom od njih, „Sudbina zla”, on za ovo Malufovo „drugačije čovečanstvo” iznad nivoa puke naučne fantastike predviđa i genetske mutacije čoveka. Usled njih bi Malufova „manjina izabranih” evoluirala u novu vrstu, dominantno iznad homo sapijensa. Ta manjina, već sad dominantna po bogatstvu, obrazovanju, mogućnosti da kupuje oaze čiste prirode i vazduha, postala bi, kaže Vangorski na jednom mestu, homo contentus, zadovoljni čovek. Na drugom pak mestu je precizniji, homo sapijens razdvojiće se u homo inferioris i homo superioris. To bi bila posledica raslojavanja sveta na ekstremno bogate i siromašne - mi i drugi siromašniji ostajemo „homo sapijensi”, dok se kroz generacije ne pretvorimo u inferiorne, ovi drugi moćni i „kapacitabilni” da dobro žive i bogato se leče postaju superiorni. Kao vrsta. Citiram taj futurizam Vangorskog: „Ako ne dođe do promene sadašnje sve oštrije imovinske stratifikacije kakva se stvara u kapitalističkoj Korporativnoj naddržavnoj zajednici, doći će do dugoročne sužene mogućnosti mešanja različitih socijalno/rasnih skupina, što će sigurno dovesti do trajnih promena genoma, odnosno do ramifikacije homo sapijensa u barem dve ljudske podvrste.” ...“Homo superioris, potomak današnjih ’velikih igrača’ i njihovih ’plaćenika’ živeće u izuzetno povoljnim uslovima u onim predelima koji su klimatski najpogodniji za pun život... I srbija imala svoju jovanku orleankuImaće bogatu i skladnu muskulaturu, zahvaljujući finansijskim mogućnostima svojih predaka koji su mogli sebi da priušte privatne bazene i privatne teretane... S druge strane, homo inferioris, potomak današnjih „prinudnih dokoličara” (tako autor približno određuje ono što nauka naziva prekarijatom – prim B. A.) živeće u ruševinama današnjih megalopolisa, ili po pećinama, a možda i na drveću.Biće zakržljalog rasta zbog slabe ishrane, ali će zato imati funkcionalnu muskulaturu za lov i borbu. Najverovatnije će biti vrlo dlakav zbog izloženosti klimatskim promenama...” Srećom, to će se sve desiti kroz više stotina godina, a nesrećom, proces je već počeo, piše Kodjo Vangorski, alijas Ljuba Anđelković.

Srbija

Vesna Jevtić, nastavnica i eko aktivistkinja: Kore od voća za zdravije zemljište

Kompostiranje je proces koji unapređuje kvalitet života u urbanoj sredini, čoveka povezuje sa prirodom i tlu vraća neophodne materije, kaže Vesna Jevtić, nastavnica engleskog jezika u VI beogradskoj gimnaziji, koja je angažovana na ekološkom projektu “Biram da kompostiram”. “U školi u kojoj sam do skoro radila, Hemijsko-prehrambenoj tehnološkoj školi, u okviru Erazmus projekta pod nazivom “Jedi pametno. Sačuvaj planetu” (Eat Smart. Save Your Land) naš tim je napravio tri kompostera. Umesto što se baca na deponiju, organski otpad može da se kompostira. Sa tim saznanjem, počela sam da kompostiram u svom domaćinstvu”, kaže ona.Prednosti kompostiranja, prema njenoj oceni su nebrojene.“Korišćenjem komposta za đubrenje bašte izbegava se upotreba hemijskih preparata za zaštitu bilja i veštačkih đubriva. Smanjuje se količina otpada koji se proizvodi, dok dobijeni proizvod utiče na zdravlije tlo, potiskuje patogene i jača imunitet biljaka”, kaže ona. Preterana potrošnja dovela je do toga da se napuštaju stare zdrave navike, kupuje se preko svake mere, zbog čega, kako kaže, razne vrste otpada koje bi se mogle reciklirati završe na deponiji. Projekat je kompletno finansijski podržao Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, kroz program “Znanje za održivi razvoj”, sponzorisan od strane Nemačke ambasade. U okviru projekta “Biram da kompostiram” radio je mali školski četvoročlani tim.“Zapanjujuća je činjenica da se po glavi stanovnika u Srbiji baci oko 80 kilograma hrane godišnje. Bacanjem organskog otpada na deponiju, gde završava kao samo još jedan izvor štetnih gasova koji doprinose efektu staklene bašte, kompostiranjem dobijamo hranljivu zemlju koju možemo koristiti za žardinjere, leje, saksije sa cvećem ili bašte”; kaže ona. Kompost se pravi od zelenog otpada i smeđeg otpada iz kuće. Zeleni otpad su kore od voća i povrća, ljuske od jajeta, talog od kafe, kesice čaja, a smeđi: karton, pamučna tkanina, suvo lišće, piljevina.

Svet

Fajzerov novi lek protiv Kovida smanjuje hospitalizaciju za 89 odsto

Kompanija Fajzer objavila je da njen novi lek Pakslovid protiv Kovid virusa smanjuje hospitalizaciju ili smrtni ishod za 89 odsto u poređenju sa placebom kod pacijenata koji su lečeni u roku od tri dana od pojave simptoma. Samo 0,8 odsto pacijenata koji su uzimali Pakslovid je hospitalizovano do 28. dana istraživanja, dok je 7,0 odsto pacijenata koji su primali placebo hospitalizovano ili su preminuli. Slično smanjenje hospitalizacije ili smrti primećeno je kod pacijenata lečenih u roku od pet dana od pojave simptoma.U ukupnoj studijskoj populaciji koja je obuhvaćen aistraživanjem do 28. dana, nije zabeležen nijedan smrtni slučaj kod pacijenata koji su primali Fajzerov lek u poređenju sa 10 smrtnih slučajeva kod pacijenata koji su primali placebo.Zbog ogromne efikasnosti prikazane  rezultatima i Fajzer planira da dostavi podatke Upravi za hranu i lekove Sjedinjenih Država (FDA) za odobrenje za hitnu upotrebu.U saopštenju ove kompanije se navodi da ako se lek pokaže kao uspešan tokom pandemije, oni će formirati cene leka na osnovu nivoa prihoda u svakoj zemlji kako bi promovisao jednak pristup širom sveta. Zemlje sa visokim i srednjim prihodima će platiti više od zemalja sa nižim prihodima. Pfizer je takođe započeo i nastaviće da ulaže do približno 1 milijardu dolara za podršku proizvodnji i distribuciji ovog ispitivanog tretmana, uključujući istraživanje potencijalnih opcija za proizvodnju po ugovoru kako bi se obezbedio pristup u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, u očekivanju regulatornog odobrenja.

2021

Dobro delo za SOS Dečije selo

U tradicionalnoj humanitarnoj akciji kompanije Delez Srbija i njenih dobavljača „Dobro delo za SOS Dečije selo“ za samo mesec dana prikupljeno je više od milion dinara za bolje uslove života dece i mladih bez roditeljskog staranja uključenih u programe koje sprovodi Fondacija SOS Dečija sela Srbija.Uz podršku i solidarnost građana koji su učestvovali u akciji, kupovinom obeleženog školskog asortimana, kompanija Delez Srbija donirala je prikupljena sredstva Fondaciji, čime se doprinosi boljim uslovima života i pravilnom razvoju dece i mladih o kojima ova organizacija brine. „Prvi školski dani predstavljaju važan korak za svako dete i zato je važno da u tom periodu imaju posebnu podršku i sigurnost. Raduje nas što iz godine u godinu građani pokazuju sve više solidarnosti i želje da prilikom odabira školskog pribora u Mega Maxi i Tempo hipermarketima izaberu baš onaj koji će doprineti spokojnijem odrastanju dece i mladih bez roditeljskog staranja o kojima brinemo kroz sve naše programe“, rekla je Vesna Mraković Jokanović, nacionalna direktorka SOS Dečija sela Srbija.U ovogodišnju humanitarnu akciju, koju je kompanija Delez Srbija realizovala petu godinu zaredom, uključili su se dobavljači Gatarić, Novo Beogradsko Knjižarsko, Optimum, Univerzal, Marina Company, Eurocom, Ilijanum.

Svet

Forbs: Gugl, Amazon i Fejsbuk se definitivno vraćaju u kancelarije?

Gugl je kupio zgradu Sent Džon na Menhetnu za 2,1 milijardu dolara koja se nalazi na Hadson skveru. Planiraju da ove godine ulože više od 250 miliona dolara u prisustvo njhovog kampusa u Njujorku, rekla je Rut Porat, finansijska direktorka Alfabeta i Gugla, navodi se na blogu ove kompanije, a prenosi Forbs.Porat je ukazala na kupovinu kao na poboljšanje „fleksibilnijeg hibridnog pristupa poslu“, koji će olakšati zaposlenima da se „lično okupe da sarađuju i grade zajednicu“.Tokom pandemije, Gugl, Tviter, Fejsbuk i druge vodeće kompanije pozvale su svoje ljude da rade od kuće. Činilo se da će ta praksa ostati standard i nakon završetka pandemije. Međutim nedavne najave Fejsbuka, Amazona i Alfabeta u vezi sa kupovinom, zakupom i izgradnjom kancelarija mogu se shvatiti kao da ovaj trend rada od kuće biti prošlost.Alfabet (korporacija u okviru koje se nalazi Gugl) je ranije najavio da gradi ogroman projekat kompanije-grad u Mauntin Vjuu u Kaliforniji. Ovaj tehnološki gigant će izgraditi kombinaciju kuća, maloprodajnih objekata, parkova i rekreacija i korporativnog kampusa koji se prostire na 40 hektara. Kompanija za pretraživače će imati vlasništvo nad kampusom.Dok Amazon kreće u izgradnju ogromnog kancelarijskog i maloprodajnog kompleksa vrednog 2,5 milijardi dolara u Severnoj Virdžiniji. Ovaj kompleks predstavljaće drugo sedište kompanije, posle Sijetla. Obuhvataće tri 22-spratne poslovne i maloprodajne zgradei moći će da primi  oko 25.000 zaposlenih. A Fejsbuk je iznajmio je preko 2,2 miliona kvadratnih metara poslovnog prostora, takođe u Njujorku, u kojem bi mogao da se smesti hiljade zaposlenih.Da bi smanjili rizik pri ulaganju, Amazon i druge tehnološke kompanije predviđaju da će biti ljudi koji žele da povremeno dolaze u kancelariju. Prostor će biti dizajniran tako da se omogući radnicima da sarađuju jedni sa drugima. Unutar kancelarije biće zelenila i raznih drugih sadržaja.Potezi koji su povukli Amazon u Gugl predstavljaju prilagođavanje mlađim generacijama koje dolaze. Generaciji Z i mlađim milenijalcima veoma je važno da budu u blizini drugih ljudi. Oni žele društveni život sa svojim saradnicima, trebaju im mentori i da se osećaju delom nečega. Za njih bi predstavljalo obeshrabrenje da nađu dobar posao u sjajnoj kompaniji, a da svaki dan sede ispred kompijutera u nekom malom stanu ili kući svojih roditelja.

Srbija

Kroz COVAX sistem u Srbiju stiglo još 306.000 Sinofarm vakcina

U Srbiju je danas stigla nova isporuka vakcina protiv COVID-19 koja je nabavljena kroz COVAX mehanizam. Ova isporuka obuhvata 306.000 doza vakcina Sinofarm, saopštio je Dečji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF).  "Nova isporuka vakcina protiv COVID-19 dolazi u trenutku kada je u Srbiji epidemiološka situacija nepovoljna, sa visokim brojem novozaraženih na dnevnom nivou, dok je obuhvat vakcinacije u ukupnoj populaciji ispod evropskog proseka. UNICEF u Srbiji posebno radi na dodatnom osnaživanju prosvetnih radnika i svih koji rade u obrazovnom sistemu u borbi sa pandemijom COVID-19", navodi se u saopštenju.Međunarodni fond je dodao i da vakcinacija, uz poštovanje preventivnih mera nošenja maski, pranja ruku i fizičku distancu, štiti od korona virusa i utiče da se tok pandemije u kolektivu zaustavi, spreči mutiranje i dalje razmnožavanje virusa. U Srbiju je do sada kroz COVAX mehanizam dopremljeno više od 500.000 doza vakcina protiv COVID-19, konkretno 295.200 doza AstraZeneka vakcina i 306.000 doza Sinofarm vakcina.Vlada Srbije finansirala je nabavku ovih vakcina, dok je UNICEF kao posrednik u COVAX mehanizmu, obezbedio nabavku, transport i dostavu u Srbiju. COVAX inicijativu vode  GAVI (Alijansa za vakcine), Svetska zdravstvena organizacija i CEPI (Koalicija za inovacije i epidemiološku spremnost). Cilj inicijative je da obezbedi da sve zemlje na svetu imaju pravičan i pristupačan pristup bezbednim i efikasnim vakcinama protiv COVID-19, bez obzira na stepen razvijenosti.