Najnovije

Svet

Linkedln trajno dozvolio rad na daljinu

Kompanija Linkedln jedna je od najistaknutijih iz Silicijumske doline koja je svojim radnicima saopštila da će trajno moći da rade od kuće.Izvršni direktor Linkedln-a Rajan Roslanski poručio je da veruje da će zaposleni radiri u najboljem interesu kompanije.Ovo ne znači da će kompanija zatvoriti svoje poslovne prostore koje poseduje u Sanivejlu u Kaliforniji ili u drugim delovina Silicijumske doline.  LinkedIn će zadržati hibridni način rada ali uze nešto otovreniji pristup od ostalih lokalnih firmi.Obim posla nakon prelaska na rad od kuće isti kao pre pandemije "Naučili smo da svaki pojedinac i svaki tim radi drugačije, pa smo odlučili da se udaljimo od toga da jedna politika odgovora svima", rekao je Roslanski.Nasuprot Linkedln-u, Epl je izneo stiktan plan povratka na posao, koji će od radnika zahtevati da dolaze u kancelarije u ista tri dana u nedelji. 

Srbija

MUP traži trenere za padobransku obuku pripadnika SAJ-a

Ministarstvo unutrašnjih poslova raspisalo je javnu nabavku za osnovnu padobransku obuku i usavršavanje zaposlenih pripadnika Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) sa upotrebom aviona za iskakanje padobranaca "Cesna 182".Kriterijum za dodelu ugovora biće najniža ponuđena cena, a u dokumentaciji nije navedena procenjena vrednost javne nabavke.U dokumentaciji se navodi da ponuđač mora posedovati avion "Cesna 182".  Takođe, u obavezi je i da poseduje Potvrdu o pravu na obučavanje Centra za obuku izdatu od strane Direktorata za civilno vazduhoplovstvo Srbije sa svojstvom odobrenog Centra za obuku sa pravom da vrši osnovnu obuku padobranaca u skladu sa Pravilnikom o dozvolama i centrima za obuku padobranaca.Izvođenje padobranskih skokova je planirano za okvirno 12 padobranaca Specijalne antiterorističke jedinince.Planirano je skakanje sa 1200, 1500, 2000 i 3000 metara. Predviđeno je 35 skokova po padobrancu i  ukupno 420 skokova za celu grupu. Rok za izvršenje usluge je 12 meseci od potpisivanja ugovora. Za istu, padobransku obuku, MUP  raspisao tender  i početkom juna, ali je u julu doneta odluka o obustavi postupka od jer su sve ponude bile "neprihvatljive".  Tada je kao neprihvatljiva ocenjena ponuda "Padobranskog kluba Feniks". U dokumentu o obustavi iz jula navodi se da procenjena vrednost javne nabavke iznosila 1,1 milion dinara. 

Srbija

Vlasnici privatnih šuma: Šteta od požara je više miliona evra

Projekat "Od šuma za šume" koji je pokrenula Regionalna asocijacija vlasnika privatnih šuma (RAŠ ) "Omorika" ima za cilj da promeni prakse u procesu usmeravanja Namenska sredstava Fonda za šume i doprinese unapređenju kulture učešća građana u političkom odlučivanju na lokalnom nivou, kada je u pitanju zaštita životne sredine, preneo je portal Javnozagovaranje.   "Zlatiborski okrug je jedan od najšumovitijih regiona Srbije gde šume zauzimaju 45% teritorije, a 51% tih površina su privatne šume. Za svaki kubni metar posečenog drveta vlasnik privatne šume dužan je da uplati u Budžetski fond za šume određeni iznos, što čini prihod budžeta lokalne samouprave", navodi se u saopštenju."Omorika" tvrdi da se novac koji je prikupljen na taj način najčešće ne koristi za unapređenje stanja šuma i ili za potrebe sela kako je predviđeno zakonom već se koristi u druge namene."Promena koju RAŠ „Omorika“ želi da izazove se odnosi na promenu dosadašnje prakse planiranja budžeta lokalnih samouprava, preciznije efikasnijem planiranju budžeta i njegovo namensko i transparentno trošenje.  Kako se navodi, projekat se realizuje od 1. aprila do 31. oktobra 2021. godine. RAŠ "Omorika" je osnovana na inicijativu tri lokalna udruženja vlasnika privatnih šuma iz Užica, Bajine Bašte i Priboja.To su Udruženja vlasnika privatnih Šuma "Bor" iz Užica, "Zaovine" iz Bajine Bašte i "Alba" iz Priboja. Tada je neformalna mreža ovih lokalnih udruženja koja je okupljala više od 100 vlasnika privatnih šuma u ove tri lokalne samouprave formalizovana  u regionalnu asocijacijuOva tri udruženja prethodno su se bavila uključivanjem vlasnika privatnih šumskih poseda u lanac snabdevanja drvnom biomasom kako bi se obezbedila sirovinska baza, lanac snabdevanja učinio održivim i smanjila energetska nezavisnost Zlatiborskog okruga od fosilnih goriva.

Srbija

Užice: Proširena krivična prijava zbog radova na Teslinoj hidrocentrali

Nevladina organizacija Građanska čitaonica Libergraf iz Užica podnela je proširenu krivičnu prijavu zbog radova koji su izvedenih na staroj hidrocentrali koja je izgrađena 1900. godine i predstavlaj nepokretno kulturno dobro.  Radove je izvelo javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) sa ciljem da se ona obnovi i ponovo koristi za proizvodnju struje.Prema rečima predstavnika Libergrafa, Vladana Sinđića, problem sa MHE Pod gradom je i nastao jer je ona zaštićeno kulturno dobro. Suština je da država poštuje zakone koje je sama donela.Kasnije je i Ministarstvo građevine poništila građevinsku dozvolu za izvedene radove i naložila investitoru da objekat vrati u prvobitno stanje.Kako se navodi, krivična prijava je podneta protiv N.N. službenog lica koje vrši ovlašćenja u EPS-u, kao i N.N. lica koje vrši ovlašćenja u Gradfskoj upravi za urbanizam, izgradnju i imovinsko.pravne poslove, odnosno Odeljenju za sprovođenje i izgradnju grada Užica.Uvidom u lokacijske uslove za izmene rešenje o građevinskoj dozvoli izdatih od strane gradske uprave za urbanizam izgradnju imovinsko pravne poslove odeljenje za sprovođenje planova izgradnju utvrđuje se u tački 6 nalazi da su izrade urbanističkog projekta pribavljeni uslovi međutim prema Stavila sam si zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo.Zavodu za zaštitu prirode dužni su da u roku od 7 dana pošalju projekat međutim oni po pravilu to nikada ne rade iz gradske uprave to je neophodno kako bi da odu za zaštitu prirode Srbije bilo poznato Da li je taj projekat u ovom slučaju sve pod gradom usklađen sa lokacijskim uslovima koje zavod izdao. Međutim oni to po pravilu nikada ne rade.„Iz njihovih dopisa koje sam slao Javnom preduzeću Srbijavode vidi se da oni to nikada nisu uradili. Ja sam im na osnovu toga poslao vodnu inspekciju i vodni inspektor je to dokumentovano u svom zapisniku i naložio im mere da to isprave.“Sinđić podseća da je Gradska uprava Užica po Zakonu o planiranju i izgradnji dužna da to radi i da nosiocima svih javnih ovlašćenja dostavi projekat i građevinsku dozvolu na uvid kako bi oni jednostavno znali da li je sve to usklađeno ili nije.Pored MHE na užičkoj plaži, ista praksa utvrđena je i u slučaju sporne MHE Ravni, u istoimenom zlatiborskom selu, na reci Prištavici."Oni su ponovo išli u postupak pribavljanja lokacijskih uslova, međutim, grad ih je odbio na osnovu toga što su dobili dva negativna odgovora od Srbijavoda i Zavoda za zaštitu spomenika kulture."MHE Pod gradom inače ne radi zato što nema građevinsku dozvolu. Oni su izgubili građevinsku dozvolu nemoj više građevinsku dozvolu jer je ona poništena.Protiv rešenja ministarstva građevinarstva koje je poništilo građevinsku dozvolu za MHE Pod gradom, EPS je kako Sinđić podseća podne i tužbu pred Upravnim sudom. Tu nije kraj žalbama, jer se EPS žalio i Republičkom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, zbog rešenja Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva, kojim je naložena obustava radova na MHE Pod gradom. Sinđić smatra i da su EPS-u sve žalbe "jalove" bez građevinske dozvole za sporni objekat:"Ja sam podneo i zahtev kod Ministarstva kulture i informisanja za vršenje nadzora nad Zavodom za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu. Ovde nije zaštićen samo objekat, šiti se i neposredna okolina. Stara hidrocentrala zajedno sa starim gradom čini ambijentalnu celinu."Prema Sinđićevim rečima EPS se zbog građevinske dozvole i našao u problemu jer se izdavanje mera tehničke zaštite odnosilo samo na objekat, odnosno staru hidrocentralu, ali ne i na celu zaštićenu okolinu.Sinđić napominje i da je Zavod za zaštitu spomenika kulčture iz Kraljeva zbog toga takođe u prekršaju, kao i da je to bio jedan od razloga da se obrati Ministarstvu kulture radi provere.

Svet

Radnici Folksvagena više ne žele čuvene kobasice u menzi

Folksvagen je poslednjih godina prodao više VW curry kobasica nego automobila. Godišnje ih se proda oko sedam miliona, ali i tome uskoro dolazi kraj jer će nakon letnjih odmora, meso biti zabranjeno u menzi fabrike, piše Revija HAK.VW currywurst, kobasica koju proizvodi ova kompanija, svakodnevna je grickalica tokom pauze za mnoge zaposlene ove fabrike automobila.Prema internoj najavi, poslovni restoran u kompaniji u Volfsburgu nakon odmora mora biti bezmesni. To znači da će oko 150 recepata morati biti bez mesa. Samo će se povremeno nuditi riba.Prema informativnom pismu, mnogi zaposleni želeli su vegetarijanske i veganske alternative.Promena će takođe imati uticaja na životnu sredii, jer manja potrošnja mesa takođe pomaže okolini.Kobasica je već zabranjena na lokaciji fabrike Folksvagen u Hanoveru.Na sreću, ljubitelji Folksvagenovih curry kobasicu mogu je pronaći  u nekom drugom restoranu, ali meso je u službenim menzama tabu, te se očekuje pad proizvodnje VW kobasice.

Srbija

Vrednost građevinskih radova u Srbiji veća za 28 odsto

Vrednost izvedenih radova na teritoriji Srbije, prema podacima prikupljenim u drugom kvartalu, porasla je za 28,1 odsto u tekućim cenama, dok u stalnim cenama taj rast iznosi 18,1 odsto u odnosu na drugi kvartal 2020. godine.Posmatrano prema vrsti građevina, vrednost izvedenih radova na zgradama povećana je za 9,6 odsto a na ostalim građevinama za 22,9 odsto, u stalnim cenama, navodi Republiči zavod za statistiku.Vrednost izvedenih radova, u stalnim cenama, najviše je povećana u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, 71,3 odsto, zatim u Beogradskom regionu, 25,7 odsto i Regionu Vojvodine, 1,0 odsto, dok je vrednost izvedenih radova opala u Regionu Južne i Istočne Srbije, 8,7 odsto, u odnosu na isti kvartal 2020. godine.Svi pitaju za građevinsku dozvolu, a niko ne pita odakle gazdi pare Od ukupne vrednosti građevinskih radova, na teritoriji Srbije izvedeno je 96,8 odsto, dok je preostalih 3,2 odsto izvedeno na gradilištima u inostranstvu.Vrednost izvedenih radova izvođača iz Srbije u drugom kvartalu za radove koji su izvođeni na teritoriji Srbije i inostranstva, porasla je za 25,8 odsto u odnosu na drugi kvartal 2020. godine, u tekućim cenama, dok u stalnim cenama taj rast iznosi 15,9 odsto.U maju izdata 2.001 građevinska dozvola, najviše za zgrade 

Svet

TikTok „izgurao“ Fejsbuk mesindžera

Tik Tok je najpreuzumanija aplikacija u 2020. godini.  Kineska platforma za deljenje videa zauzela je mesto Fejsbuk mesindžera, pokazali su podaci analitičke kompanije App Annie, prenosi BBC. Tik Tok je jedina aplikacija koja nije u vlasništvu Fejsbuka, a da je u top pet bo broju preuzimanja.Rast popularnosti ove aplikacije nastavio se i nakon što je bivši američki predsednik Donald Tramp pokušao da je banuje u Americi."Matorci" stigli na Instagram, mladi otišli na TikTok U svojoj matičnoj državi, vlasnik Tik Toka "ByteDance" popularnost stiče i sa video aplikacijom na kineskom jeziku "Douyin" . Aplikacije u vlasništvu Fejsbzka držale su prvo mesto od kako je 2018. godine započelo ovo istraživanje. Domaći brendovi nedovoljno pripremljeni za TikTok generacijuOstala četiri mesta u top pet najpreuzimanijih aplikacija zauzeo je gigant društvenih mreža Mark Zakerberg sa vodećom aplikacijom Fejsbuk, kao i Instagramom, Mesindžerom i aplikacijom Vots ap. Organizacije za zaštitu privatnosti: TikTok i dalje krši pravila o privatnosti dece 

Srbija

Od EBRD pet miliona evra za zamenu prozora i solarne panele

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) obezbedila je kreditnu liniju od 588 miliona dinara za finansiranje investicija koje podstiču energetsku efikasnost domaćinstava u Srbiji, piše Beta. Kredit je namenjen za ulaganja u mere uštede energije, poput izolacije, prozora, toplotnih pumpi, solarnih panela, prenosi Danas.Građani će imati pravo i na bespovratna sredstva u iznosu do 20 procenata iznosa kredita, koja finansira Evropska unija (EU), navodi se u saopštenju EBRD-a.EBRD je kreditnu liniju u iznosu od pet miliona evra (588 miliona dinara) obezbedio Prokredit  (ProCredit) banci, koja se pridružila Programu finansiranja zelene ekonomije (Green Economy Financing Facility – GEFF) u Srbiji.U okviru GEFF programa za Zapadni Balkan za finansiranje je ukupno opredeljeno 135 miliona evra, a program podržavaju EU, Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) i austrijsko Savezno ministarstvo finansija, a deo je Regionalnog programa energetske efikasnosti za zapadni Balkan.Cilj programa je da region Zapadnog Balkana, koji je poznat po visokom energetskom intenzitetu, poboljša energetsku efikasnost stambenog sektora, koji je jedan od najvećih potrošača energije, saopštio je EBRD.Direktor EBRD-a u Srbiji Mateo Kolanđeli rekao je da je GEFF već pomogao da više od 2.200 vlasnika kuća u Srbiji poboljšaju energetsku efikasnost domova.

Srbija

Poslodavci pristaju na veći minimalac, ali uz manje poreze i doprinose

Unija poslodavaca Srbije (UPS) saopštila je da postoji osnova za povećanje minimalca, ali uz umanjenje poreza i doprinosa na zarade. Prema njihovom istraživanju, 63% poslodavaca smatra da je povećanje minimalca neophodno i to je četiri puta veće nego 2020, u vreme najjače kovid krize.UPS navodi da je ta podrška znatno veća i od rezultata istraživanja pre pandemije kovida, 2018. i 2019. godine.Dodaje se da su poslodavci ukazali na nužne uslove koje treba ispuniti da bi rast zarada bio održiv, dugoročan i prihvatljiv za preduzeća. Ona se pre svega tiču finansijskog rasterećenja privrede.Čak 85% anketiranih poslodavaca na vrhu liste zahteva stavilo je umanjenje poreza i doprinosa na zarade, dok povećanje neoporezivog dela zarade podržava 55% anketiranih. Suzbijanje rada na crno 44% preduzetnika smatra vrlo važnim za održivo poslovanje srpskih preduzeća.UPS je saopštila da će predložiti povećanje neoporezivog iznosa, odnosno ukidanje fiskalnog opterećenja za minimalne zarade, kako bi se omogućio održivi rast minimalne zarade.SVAKI DAN U CRVENOJ ZONI, A U DŽEPU MINIMALACZAŠTITNIK PREDUZETNIKA: POREZI I DOPRINOSI NA MINIMALAC TREBA DA BUDU 10 ODSTOSEDMINA ZAPOSLENIH U EU ZARAĐUJE "MINIMALAC" Na listi predloga biće i smanjenje poreza i doprinosa za sve zaposlene, administrativnih procedura i troškova, kao i poreske olakšice za novozaposlene i osobe starije od 45 godina."U skladu sa stavom poslodavaca iskazanim u ovoj anketi, Unija poslodavaca će pristupiti pregovorima o minimalnoj ceni rada, koji počinju 15. avgusta, a sa obavezom da cena minimalca za iduću godinu bude utvrđena najkasnije do 15. septembra", dodaje se u saopštenju.Reprezentativni sindikati UGS Nezavisnost i Savez samostalnih sindikata Srbije, zalažu se da minimalna zarada bude veća, kako bi barem mogla da namiri troškove minimalne potrošačke korpe od oko 40.000 dinara.S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je saopštio da će novi minimalac iznositi 35.022 dinara, odnosno da će biti povećan nešto više od devet odsto.Pregovori o povećanju minimalne cene rada uglavnom počinju sredinom avgusta da bi odluka bila doneta do 15. septembra. Neto iznos minimalca u Srbiji trenutno je 32.000 dianra.

Svet

Američki naučnici: Moguće kancerogene supstance u kremama za sunčanje

Grupa istraživača u SAD pozvala je nadležne da povuku sa tržišta određene kreme za sunčanje, uključujući brendove "Coppertone", "Banana Boat" i "Neutrogena", navodeći da su našli dokaze o potencijalnim kancoregenim materijama u tim proizvodnima. Naučnici su uputili peticiju Američkoj agenciji za hranu i lekove (FDA) da povuče iz prodaje sve kreme za sunčanje koji sadrže u sebi aktivni sastojak oktorlien. Proizvodi napravljeni pomoću ove hemikalije mogu da sadeže benzofenon, za koji se sumnja da je kancerogen i koji da može da smeta ključnim hormonima i reproduktivnim organima, tvrdi grupi istraživača pregom Krejgom Daunso koji je izvršni direktor neprofitne ekološke laboratorije Haereticus. Trgovinska grupa je izveštaj nazvala obmanjujućim.Maligni tumor kože sve učestaliji, dermatolozi savetuju preventivnu zaštitu "Nekih 2400 proizvoda za sunčanje su napravljeni sa oktorlienom i ne znamo koliko su bezbedni", rekao je Dauns, koji je podneo peticiju. Prema njegovim rečima, FDA ne zna koliko su bezbedni ovi proizvodi  i "nesavesno je da dozvoli nešto za šta ne znamo da li je bezbedno ili ne".Polemika  oko kremi za sunčanje počela je u 2019. godini kada je FDA pitala proizvođače za bezbednost hemijskih sastojaka, uključujući oktorlien. U maju je jedna nezavisna laboratorija za testiranje pronašla još jedan mogući kancerogen, benzen, u nekoliko proizvoda, što je dovelo i do nekih povlačenja. Dermatolog savetuje: Negujte kožu pre, tokom i posle letovanja Istraživanje FDA je pokazalo da telo apsorbuje dovoljno hemijskih sastojaka koji se nalaze u kremi za sunčanje što bi opravdalo dalje testiranje.  Ipak nema naznaka da su kompanije dostavile bezbednosne podatke koje je FDA tražila pre dve godine, rekao je naučnik radne grupe za zaštitu životne sredine Dejdvid Endrus."FDA ozbiljno shvata sve bezbednosna pitanja koja se javljaju oko proizvoda koje mi kontrolišemo, uključujući kreme za sunčanje", rekla je portparolka Kortni Rouds.Ona je rekla da će FDA nastaviti da nadzire tržište kremi za sunčanje i da pomogne da potrošačima na tržištu SAD budu dostupne sigurne kreme. Sa druge strane FDA će nastaviti i da proverava navode o kontaminaciji ovih prizvoda, rekla je ona.  

Svet

Američka Zynga kupuje kinesku igru Golf Rival za 525 miliona dolara

Američka kompanija Zynga, koja posluje u oblasti gejming industrije, odlučila je da za 525 miliona dolara kupi kineski studio za razvoj video igara StarLark, prenela je agencija Rojters. Ta kineska kompanija je tvorac popularne igre Golf Rival, koja takođe prelazi u vlasništvo Zynge čije je sedište u San Francisku.Zynga koja je tvorac video igre za mobilne telefone FarmVille do sada je potrošila milijarde dolara na kupovinu igara Peak, Rollic i Echtra Games kako bi pojačala svoju ponudu jer su ljudi tokom pandemije bili "zarobljeni" kod kuće.U Sjedinjenim Državama je inače zabeležena veća potrošnja u oblasti video igara koje simuliraju sportska takmičenja i dostigla je 648,8 miliona dolara. To predstavlja skok od 16% od juna 2020.  do 31. maja 2021. godine."Ulagali smo u naše timove, nove igre, preuzimali kompanije za poput Peak-a i ulazili u nove oblasti poput Rollic-a. Najnovija kupovina StarLark-a u Kini je primer za to", izjavio je izvršni direktor Zynga Frank Gibo (Frank Gibeau).Kompanija Rollic, koju je Zynga otkupila 2020. godine, prikupio je preko milijardu preuzimanja širom sveta sa svojih 15 naslova koji uključuju popularnu igru Hair Challenge.Novi rekordi u broju korisnika video igara u SrbijiSrpske video-igrice za godinu dana skinute 350 miliona puta Ali sa popuštanjem pandemije, ljudi su počeli da manje koriste video igre, jer češće izlaze iz svojih domova. Samim tim su pala i očekivanja prognoze o očekivanim zaradama sa 2,9 na 2,8 milijardi dolara.Na poslovanje, kakos e dodaje utiče i promena politike privatnosti u poslovanju kompanije Apple, koja je ažurirala svoje softvere sa ciljem da ograniči digitalne oglašivače u praćenju korisnika mobilnih telefona iPhone.Prema podacima Refinitiv IBES-a, Zingine neto rezervacije u drugom kvartalu od 712 miliona dolara propustile su procene od 715,2 miliona dolara.

Srbija

Radnici Fabrike reznog alata najavili protest

Radnici Fabrike reznog lata (FRA) u Čačku, koja se nalazi u procesu stečaja, najavil su danas protestno okupljanje ispred fabrike, jer država još uvek nije počela isplatu otpremnina za 281 radnika, piše Beta. Predsednik Industrijskog sindikata fabrike Dušan Đelić rekao je agenciji Beta da je do sada oko 159 radnika fabrike dobilo otpremninu, ali da još uvek nije počela isplata otpremnine za 281 radnika, kojima je država obećala da će dobiti po 200 evra za svaku godinu radnog staža.Za te radnike država bi trebalo da izdvoji oko 150 miliona dinara."Okupićemo se ispred fabrike sa apelom nadležnima da se dinamika isplate otpremnina radnicima 'uozbilji'. Socijalni program je sa predstavnicima resornih ministarstava dogovoren 5. marta i radnici su nezadovoljni, jer ni posle pet meseci on nije realizovan. Spiskovi radnika, koji bi trebalo da dobiju tu otpemninu, vraćani su tri puta iz ministarstva na doradu i sada, kada su kompletirani, oni traže nov presek broja radnika", rekao je Djelić.Protestno okupljanje biće održano za nekoliko dana, a datum još uvek nije određen. Privatizaciji društvenih preduzeća i dalje se ne nazire kraj Đelić je dodao da oko 140 bivših i sadašnjih radnika FRA traže i da se uplate doprinosi i zaostale plate radnicima kojima fabrika duguje oko 11 plata."Zbog neuplaćenih doprinosa i zarada, penzija radnicima koji su sa 41 godinom radnog staža otišli u penziju iznosi 16.000 dinara", rekao je Đelić.On je dodao da će FRA posle isplate otpremnina otići u stečaj, ali je izrazio uverenje da će posle stečaja biti osnovano novo preduzeće za obradu metala, koje će koristiti proizvodne fabričke hale i zaposliti oko 210 bivših radnika te fabrike.Radnici Fabrike reznog alata u Čačku opet sprečili izvršitelje da preuzmu fabriku FRA je osnovana 1953. godine od kada je proizvodila alate koje je izvozila u zemlje u regionu, a deo fabričkih pogona bavio se proizvodnjom i za vojnu industriju.

Srbija

Udeo u Beogradskoj berzi kao stančić na Vračaru

Atinska berza platila je najverovatnije oko 13 miliona dinara ili blizu 110.000 evra za paket od 426 akcija koje čine 10,24 odsto udela u kapitalu Beogradske berze, piše Danas.Kako tvrdi nezvanični izvor tog lista, svoje akcije prodala je jedna od brokerskih kuća koja je u stečaju, pa je to deo procedure koju je sproveo stečajni upravnik.Akcije su prodate praktično po nominalnoj vrednosti jer među sadašnjim akcionarima nije bilo zainteresovanih uprkos niskoj ceni."Pre izvesnog vremena ostalim akcionarima berze stigla je ponuda za otkup tih akcija s obzirom na to da su imali pravo preče kupovine, a ponuđena cena bila je 30.416 dinara. Ispod toga nije moglo da se proda, a malo je verovatno da bi Atinska berza ponudila značajnije veći iznos od ovog", kaže sagovornik Danasa.Beogradska berza se polako gasi Nakon saglasnosti koja je stigla iz Komisije za hartije od vrednosti, Beogradska berza je objavila informaciju da je dobila novog akcionara, Atinsku berzu koja je jedna od najjačih na području Istočne i Jugoistočne Evrope.Za Beogradsku berzu, koja već se godinama suočava sa problemom skromnog prometa i još skromnijeg broja kompanija koje preko nje prikupljaju kapital ili investiraju, ovo je bila dobra vest.Atinska berza postala suvlasnik Beogradske berzeVeruju da će novi akcionar doprineti da srpsko tržište kapitala postane vidljivije na globalnoj investicionoj mapi.

Srbija

Zidanje kovid bolnice u Novom Sadu: Još 447 miliona dinara iz budžetske rezerve

Vlada Srbije izdvojila je više od 440 miliona dinara iz budžetske rezerve za troškove gradnje kovid bolnice na Mišeluku. Time su troškovi na izgradnji ovog objekta dostigli gotovo šest milijardi dinara, piše 021.rs.Vlada je u odluci objavljenoj 5. avgusta u Službenom glasniku navela da će sredstva predviđena za Ministarstvo privrede, odnosno prevenciju i ublažavanje posledica nastalih usled koronavirusa (subvenciije privatnim preduzećima), preneti Ministarstvu odbrane radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih za objekat bolnice do 600 kreveta sa pratećom infrastrukturom, pristupnim objektima i priključnim saobraćajnicama u Novom Sadu.Ukupan iznos prenetih sredstava je 447 miliona dinara. U julu prebačen novac iz zdravstva i privredePočetkom jula, Nova ekonomija je pisala da su za ovu bolnicu prebačena sredstva i iz budžeta Ministarstva zdravlja i iz Ministarsva privrede. Tada je ukupno 1,37 milijardi dinara, odnosno oko 11,6 miliona evra, iz budžeta Ministarstva zdravlja i Ministarstva privrede prebačeno za izgradnju kovid bolnice u Novom Sadu i pristupnih saobraćajnica, pokazala su rešenja o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve. Iz budžeta Ministarstva zdravlja za opremanje bolnice prenamenjeno je ukupno 966 miliona dinara. Novac je prvobitno bio namenjen za sanitarni nadzor, podršku rada "Batuta", uspostavljanje Nacionalnog programa za presađivanje ljudskih organa, nabavku materijala za prevenciju kovida, kao i za podršku Banke reproduktivnih ćelija.Iz Ministarstva privrede je prenamenjeno 399,6 miliona dinara koji je trebalo da se potroši za subvencije privatnim preduzećima za prevenciju i ublažavanje posledica pandemije. Kamen temeljac za kovid bolnicu u Novom Sadu postavljen je krajem aprila ove godine kada je i najavljeno da bi ona trebalo da bude završena u "vrlo kratkom roku", do 1. septembra.U budžetu Srbije za 2021. godinu za kovid bolnicu u Novom Sadu opredeljeno je 3,5 milijardi dinara. Iz budžeta Novog Sada je za komunalno opremanje bolnice na Mišeluku izdvojeno 250 miliona dinara. 

Srbija

Grad Vranje prodaje žičare na Besnoj Kobili po drugi put

Grad Vranje po drugi put je oglasio prodaju žičare Duboka na planini Besna Kobila, po početnoj ceni od 16,75 miliona dinara, prenele su Južne vesti. Prva prodaja bila je krajem aprila, ali tada nije bilo zainteresovanih kupaca.Početna cena, koju je sudski veštak odredio prilikom prve prodaje, iznosila je 20,9 miliona dinara, a kako se niko nije javio da je kupi sada je ponuđena po ceni nižoj za 20%.Žičaru Duboko, koja je dugačka oko jednog kilometra, Grad Vranje je dobio 2008. godine od Skijališta Srbije za preduzeće JP Skijalište Besna Kobila, koje je tada otvoreno i koje je trebalo da razvije planinske potencijale u tom kraju.Žičara, međutim, nikada nije počela da radi jer je to zahtevalo prevelika ulaganja, a i preduzeće je ugašeno 2016. godine.Besna Kobila je udaljena oko 40 kilometara od Vranja. Sa njenog najvišeg vrha koji se nalazi na 1.922 metra nadmorske visine može da se vidi Kopaonik, Šar planina, kao i planina Rila u Bugarskoj.BUDŽET GRADA VRANJA I DALJE U VELIKIM DUGOVANJIMAGEOKS: VEĆA TRAŽNJA ZA PATIKAMA "PRESUDILA" FABRICI U VRANJUGEOX DEFINITIVNO ZATVARA FABRIKU U VRANJU

Srbija

Prođoh Levač, prođoh litijum: Australijska kompanija dobila dozvolu za istraživanje

Putopisac Dernšvam je 1555. godine o levačkom kraju pisao: „Predeo ispresecan brdašcima, zemlja lepa i plodna, tu su odlični, lepi, niski, prostrani vinogradi koji su se veselo pružali kao oni od Beča pored Dunava i drugi dalje do Badena“.Ove 2021. godine u levačkom vinogorju preko 600 hektara je pod vinovom lozom, postoje tri velike vinarije koje vino uglavnom izvoze za Rusiju i zemlje Evropske unije i nekoliko porodičnih vinarija. Vinogradi sa vinskim sortama zauzimaju 92% ukupnih površina pod lozom.Ovde nema samo kućice Hajdinog dede, reći će dopisnik nacionalnog medija, dok grupa aktivista iz Rekovca pokazuje predeo u kome ‘prethodni rezultati uzorkovanja ukazuju da je bio perspektivan za naslage povezane sa izlučivanjem fluida obogaćenih litijum-borom i njihovih taloga’.U takvom okruženju firma Jadar Litijum dobila je u dozvolu za istraživanje bora i litijuma.Australijska kompanija Jadar Lithium, ranije Resources iz jugoistočne Azije, obezbedila je četiri nove dozvole za istraživanje u Srbiji, koje se nalaze unutar Vardarskog pojasa sa litijum-boratima. Kompanija je obezbedila dozvole za istraživanje Ursule i Siokovac, pored postojeće Jadrarove dozvole za Rekovac, gde je u njenom prvom programu bušenja utvrđeno prisustvo očuvanih minerala borata i litijuma, kao i dozvole Dobrinja i Pranjani koje se nalaze u zapadnoj Srbiji.Licenca Ursule pokriva površinu od 99 kvadratnih kilometara, a većina centralnih delova basena je mapirana kao sedimenti srednjeg miocena, dozvola Siokovac pokriva severni deo basena Grear Rekovac prekriven mlađim kvartarnim jezerom i aluvijalnom formacijom srednji miocenski morski sedimenti.Dobrinjske i Pranjanske dozvole pokrivaju približno 64 kvadratna kilometra izdanačkih bazena neogene starosti koji sadrže litifikovane jezerske sedimente kartirane u ranom, srednjem i gornjem miocenu.Imamo saznanja da su neka bušenja već vršena u selu Donja Sibnica i na potezu Motrića i Dragova. U opštini se prave da ne znaju o čemu je reč, kaže Marica Živanović Poljo, aktivistkinja i arhitektica iz Rekovca.Ona, sa grupom sugrađana pokušava da informiše građane Rekovca i okolnih sela šta se dešava.Ljudi bi morali da budu svesni šta je to što nas u budućnosti čeka, da ne dođemo u situaciju u kojoj je Loznica – pred svršen čin. Mislimo da ni odbornici ne znaju o čemu je reč.Živanović Poljo kaže da je velika opasnost činjenica da u levačkom kraju živi malo ljudi, pa bi mnogi mogli da prodaju zemlju, ali da je daleko opasnija ‘neobaveštenost’.I Goran Jakovljević, aktivista i član Zajedno Srbiju i Akcije Nebojše Zelenovića smatra da su građani neinformisani.Ovo je poljoprivredni kraj. Ljudi se bave voćarstvom i stočarstvom, uložili su mnogo u zasade vinograda. Levač je čista ekološka sredina, ova istraživanja i eventualna eksploatacija litijuma uništila bi naš kraj. O ovome se priča sa strane, dok mi Levčani najmanje govorimo o tome jer nismo informisani.Zbog istraživanja koja se sprovode zabriniti su i u selu Siokovac sa oko 300 stanovinka, koji se pretežno bave poljoprivredom.U Mesnoj zajednici (MZ) Siokovac novinaru Branku Vučkoviću rekli su da oni nemaju nikakve zvanične informacije o istraživanjima, ali da su meštani videli nepoznate ljude koji su nešto merili i obeležavali na njivama u ataru njihovog sela. Da strane kompanije traže litijum saznali su od vlasnika vikendica na planini Crni Vrh u čijem podnožju je njihovo selo.

Srbija

Vlada donela odluku o izradi Prostornog plana za gasovod Beograd-Valjevo-Loznica

Vlada Srbije donela je odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene razvodnog gasovoda RG-13 Beograd–Valjevo–Loznica sa elementima detaljne regulacije. Rok za izradu Nacrta prostornog plana je 12 meseci od dana stupanja na odluke. Sredstva za izradu Prostornog plana obezbeđuje Javno preduzeće "Srbijagas" Novi Sad.Okvrina granica Prostornog plana obuhvata delove teritorije Beograda, Valjeva i Loznice, kao i opština Lajkovac, Mionica, Ub, Osečina i Кrupanj, i to u 91 katastarskoj opštinu.  U Beogradu će biti Plan obuhvatiti 15 katastarskih opština - Veliku Moštanicu, Železnik, Sremčicu, Barajevo, Vranić Meljak, Stepojevci, Veliki Crnjani, Brović, Draževac, Jasenak, Кonatice, Mala Moštanica, Piroman, Poljane. U Loznici broj obuhvaćenih katastarskih opština je 18:  Bradić, Brnjac, Veliko Selo, Gornje Nedeljice, Gornji Dobrić, Grnčara, Donja Badanja, Donje Nedeljice, Jarebice, Кozjak, Lipnica, Simino Brdo, Slatina, Stupnica, Filipovići, Cikote, Šor i Šurice.U Ubu 11, Lajkovcu 12, Mionici 10, Valjevu 15, Osečini 6, Krupnju 4. Država garant za još 141 miliona evra kredita "Srbijagasa" U odluci piše i da će Nacrt Prostornog plana biće izložen na javni uvid u trajanju od 30 dana u sedištu jedinica lokalne samouprave koje su u obuhvatu Prostornog plana.Cilj donošenja ovog Plana je da obezbedi prostorne uslove za energetsku integraciju područja Кolubarskog i Mačvanskog upravnog okruga u sistem snabdevanja prirodnim gasom u Srbije, odnosno dalji razvoj sistema distribucije prirodnog gasa i snabdevanje potrošača.

Svet

Hrvatski mediji: Srbija polako preuzima vojnu industriju Republike Srpske

Još se ne zna da li će Zrakoplovni zavod Kosmos iz Banja Luke preuzeti srpska kompanija Yugoimport SDPR ili odnosno država Srbija, piše hrvatski portal Poslovni.hr. U poslednjih pet godina govori se o preuzimanju četiri kompanije namenske industrije iz Republike Srpske od strane Srbije.Da je Srbija zainteresovana za Kosmos potvrdio je direktor te kompanije Dušan Vještica za Radio Slobodna Evropa (RSE). On navodi da Srbija želi strateško partnerstvo sa celom vojnom industrijom Republike Srpske."To je šira priča. O budućem vlasništvu u Kosmosu ne pregovara kompanija već dve vlade. A hoće li je preuzeti Yugoimport SDPR ili država Srbija, to je druga priča", kaže Vještica.Beogradski Yugoimport SDPR najveći je izvoznik i uvoznik naoružanja i opreme i objedinjava srpsku vojnu industriju.Vojni analitičar iz Beograda Aleksandar Radić kaže da su Kosmos i proizvođač vojne optike Zrak iz Teslića u Bosni i Hercegovini pre 30 godina izgubili lokalni značaj. Podseća da je Zrak od 2017. godine u većinskom vlasništvu Vade Srbije (51% Srbija, 49% RS),Međutim, napominje da su za Srbiju te kompanije važne u modernizaciji vojske i značajnijem obnavljanju izvoza, posebno prema tradicionalnim partnerima iz doba Jugoslavije, na severu Afrike: "Reč je o novcu. Beograd računa da će mu se to isplatiti i deluje pragmatično”, objasnio je Radić.SRBIJA PREUIZIMA PREDUZEĆE NAMENSKE INDUSTRIJE IZ REPUBLIKE SRPSKEUZBUNJIVAČ IZ KRUŠIKA: AFERE KAO DA SU UGAŠENE NA DUGMEBIRN: firma funkcionera sns-a pokušala suprotno ugovoru da naplati 235.000 evra "zastava oružju" Proizvodi Kosmosa, bivšeg lidera u remontu radarskih i raketnih sistema, koji su i u Ratnom vazduhoplovstvu Vojske Srbije, danas nisu traženi u matičnoj državi Bosni i Hrercegovini.Nakon restrukturiranja i dugova u iznosu od 12,5 miliona evra, Kosmos je od sredine prošle decenije obavio nekoliko većih poslova za srpsku vojnu industriju i preživeo. Banjalučka kompanija gotovo 50% svojih prihoda ostvaruje kroz saradnju sa Ministarstvom odbrane Srbije.Pre tri godine potpisali su ugovor o remontu raketnih sistema vredan dva miliona evra, a prošle godine zajednički je realizovan posao vredan 1,1 milion evra, a u toku je i drugi vredan 1,15 miliona evra. Direktor Vještica kaže da poslednjih pet godina posluju pozitivno.Srbija sarađuje i sa kompanijom namenske industrije Orao iz Bijeljine, koja je u većinskom vlasništvu Vlade Republike Srpske. U februaru je potpisala ugovor vredan 3,7 miliona evra za remont motora u avionima Orao i Super Galeb-G4 koji se nalaze u sastavu Vojske Srbije. Tada su najavljeni i novi poslovi.Bivši zamenik ministra odbrane BiH, Enes Bećirbašić, rekao je da je zajednički posao u obostranom interesu, ali da ima određene rezerve, jer neki političari "koriste vojnu industriju za ostvarivanje nekih svojih političkih ciljeva", kao i da je to opasno.

Svet

Grčka dala zeleno svetlo za spajanje kompanija Delta i Dodoni

Komisija za konkurenciju Grčke odobrila je sporazum kojim će se spojiti mlečne kompanije Delta i Dodoni, prenosi portal eKathimerini. Većinski udeo kompanije Dododni preuzeće firma CVC Capital Partners, fond koji već kontroliše Vivartiu, Deltinu matičnu kompaniju. Glavni proizovod komapnije Dodoni je feta sir i jogurt, dok je Delta jak igrač na tržištu mleka. Dve kompanije su već opsmislile zajedničko postrojenje za promociju svojih proizvoda širom Grčke. U okviru mlečnih proizvoda, jogurt je dostigao najeći rast od 2011. godine zahvaljujući velikom izvozu. Izvoz je p+porastao sa 22,4 odsto ukupne proizvodnje u 2010. na 41 odsto u 2019. godini. Osim Delte i Dododnija, na tržištu mlečnih proizvoda nalaze se i kompanije Olimpos, Mevgal, FAGE, Kri-Kri. Izvoz feta sira u 2020. godini porasla je za 10 odsto na 432 miliona evra.