Najnovije

Srbija

Akademija inženjerskih nauka očekuje „trajne negativne posledice“ Rio Tinta

Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS) izražava veliku zabrinutost zbog trajnih negativnih posledica koje će prouzrokovati realizacija projekta Jadar na životnu sredinu u Zapadnoj Srbiji.Realizacija projekta Jadar vodi ka degradaciji predela doline Jadra i ugrožavanja primarnih prirodnih resursa: zemljišta, šuma, voda i originalnog biodiverziteta. Posebno zabrinjava proces kojim se dovodi u pitanje suverenitet Srbije, jer Rio Tinto sprovodi Akcioni plan relokacije stanovništva, gde se neometano obavlja otkup zemljišta i nekretnina od lokalnog stanovništva, uz prećutnu saglasnost grada Loznice i državnih institucija. Početne aktivnosti na formiranju rudnika dovele bi do trajne degradacije zemljišta na površini od 533 ha: predviđa se uklanjanje šuma i šikara na 204 ha, poljoprivrednih površina na 317 ha, stambenih i ekonomskih objekata, dvorišta i okućnica na 8,3 ha i voćnjaka na 4,2 ha.Predviđeno je formiranje deponija u dolini Jadra na 146 ha, kao i na slivu potoka Štavica na 166 ha, za šta je potrebno uklanjanje šuma na 149 ha, sa 26.000 m3 drvne mase.Ovako masivna prenamena prostora i gubitak staništa ugroziće nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta, od kojih 145 vrsta ima status strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta.Biodiverzitet će biti desetkovan, a čitav prostor biće suočen sa gubitkom većeg dela ekosistemskih funkcija (poremećaj režima površinskih i podzemnih voda, modifikacija mikroklimatskih uslova, povećan rizik od erozije i bujičnih poplava, intenzivna emisija gasova staklene bašte). Predviđeno je sleganje gotovo 850 hektara površina, usled eksploatacije materijala i vode iz podpovršinskih kopova.Godišnja prerada 1,6 miliona t rude jadarita, proizvodnja 286.000 t borne kiseline, oko 60.000 t litijum karbonata i 259.000 t natrijum sulfata godišnje vodi ka formiranju deponija koje pojedinačno prekrivaju oko 20 hektara, visine su 40-60 metara, dužine 800-900 metara, širine 200-250 metara, zapremine više miliona tona, sa hiljadama tona arsena, nikla, kadmijuma i olova. U podzemlju doline Jadra nalazi se značajne rezerve podzemnih voda u Srbiji, a predviđenim rudarskim aktivnostima dovodi se u realan i visok rizik od zagađenja.Izrazito dinamičan hidrološki režim reke Jadar utiče na čestu pojavu destruktivnih bujičnih poplava , tako da je nemoguće garantovati zaštitu od probijanja nasipa, razaranja deponija, zagađenja doline Jadra i transporta polutanata do toka Save, zatim nizvodno do Šapca i Beograda, čime bi se uspostavio stalan rizik po sigurnost vodosnabdevanja većeg dela Srbije.Takođe, eventualnim probojem brane na Štavici, došlo bi do izlivanja više miliona tona hipertoksičnog otpada i katastrofalnog zagađenja vode i zemljišta.

Srbija

Zgrada Geneksa proglašena kulturnim dobrom

Vlada Srbije proglasila je za kulturno dobro utvrdila Stambeno-poslovni centar Geneks u Novom Beogradu, saopštio je Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, koji je i podnosilac tog predloga. Geneks je sagrađen u periodu od1970. do 1980. godine prema projektu arhitekte Mihaila Mitrovića (1922-2018). Navodi se da je Mitrović kombinacijom tradicije i nasleđa stvorio sopstvena rešenja koja predstavljaju originalan autorski izraz u domaćem graditeljstvu.Geneks čine dve kule koje su funkcionalno razdvojene na stambenu sa 30 spratova i poslovnu sa 26 spratova. One su povezane u arhitektonsku celinu posebnom konstrucijom u obliku mosta."Posebno originalan detalj na savremenoj arhitekturi jeste oslikavanje fasada. Slikar Lazar Vujaklija uradio je murale na betonskim fasadama prizemlja zgrade Geneksa 1979. godine", dodaje se u saopštenju.Dodaje se i da Geneks predstavlja materijalni dokument perioda naglašene želje beogradskog urbanizma za ostvarivanjem visinskih rekorda i formiranjem upadljivih gradskih simbola.Arhitektura u Čileu: Izgled krova prati oblik morskih talasaBeton obrisao istoriju na Kalemegdanu U Istorijskom arhivu Beograda prošle godine preuzimana je arhivska građa i formiran je Mitrovićev legat. Poznati arhitekta čija se dela svrstavaju u domaće ikone takozvane "brutalističke arhitekture", u koju neki svrstavaju i Geneks kulu, dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda, Salona arhitekture, Velike nagrade za arhitekturu SAS, Sedmojulske nagrade za životno delo.U Mitrovićeva najznačajnija dela, pored Geneksa spadaju: hotel Narcis na Zlatiboru, stacionar Organizacije Ujedinjenih Nacija (OUN) u Banji Кoviljači, hotel Putnik, hram Svetog Vasilija Ostroškog u Beogradu.U Mitrovićeva dela spada i Vrnjački ciklus: topla voda Snežnik, Slatina, Rimski izvor, Jezero (svi se nalaze u Vrnjačkoj Banji), kao i veći broj stambenih objekata u Srbiji.

Srbija

Prodaje se „Novi autoput“ po ceni od 235 miliona dinara

Stavljeno na prodaju preduzeće Novi autoput po ceni od 235 miliona dinaraImovina GP Novi autoput iz Beograda stavljena je na prodaju zbog stečaja po početnoj ceni od 235 miliona dinara. Prodaju oglasila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Javno nadmetanje zakazno je za 3. decembar ove godine, prenosi Ekapija.Na spisku imovine koja se nalazi je mašinsko-transportni pogon na Voždovcu, zemljište u Dobanovcima, i kompleks objekata za smeštaj radnika u Leštanima. Kompleks u Kumodraškoj ulici na voždovcu nalazi se na površini od 4.494 kvadratnih metara i sadrži: servisno-remontnu radionicu, halu sa aneksima i podrumom, trafostanicu, pumpu za gorivo, nekoliko magacina, upravnu zgradu i ostalo. Dok zemljište  u Dobanvcima zauzima površinu od 5 hektara i 27 ari.Pravo na učešće imaju sva pravna i fizička lica koja uplate 500 hiljada dinara uvećanu za porez na dodatu vrdnost radi otkupa prodajne dokumentacije, depozit u iznosu 94 miliona dinara kao i da potpišu izjavu o gubitku prava na povraćaj kredita i ugovor očuvanju poverljivih podataka prilikom preuzimanja prodajne dokumentacije. 

Srbija

Miroslav Mišković: Učim od mladih

I ja učim od mladih, ne bih danas bio to što jesam da sebe ne menjam. Dokazujete se uvek, i pred porodicom, i pred roditeljima, i zaposlenima“, kazao je Miroslav Mišković, predsednik Upravnog odbora Delta Holdinga na SAM akademiji, specijalnom događaja Srpske asocijacije menadžera (SAM).Kako je saopštila SAM akademija, on je rekao da mladima posebno savetuje da moraju da pronađu šta vole jer samo ako rade ono što vole. Mladi ljudi, prema rečima Miškovića, vrlo brzo shvate koliko je važna preciznost u poslu i napominje koliko od njih može da se nauči. „Kada shvate šta vole, najbolje je da stiču znanje, poželjno na Zapadu, jer znanje nema cenu. Važno je i da idu na skupove, da čuju šta drugi pričaju, ne samo da budu u kancelariji. Učenje počinje prvog radnog dana. Osnov svakog učenja je znanje,“ rekao je  Mišković i dodao da se u biznis mora ulagati. Kako je rekao, nije ružno da neko ne zna, ali mora naći ljude koji će znati. Zato privrednicima predlaže da plate čoveka koji zna najbolje i da obučavaju kadrove. On je rekao da je u izvršnom odboru Delta Holdinga od sedam članova četiri su žene. „Žene su, zaista mislim, pametnije od muškaraca, i bolji su studenti, stabilnije su. One samo to moraju da iskoriste“, rekao je Mišković. „Finansijska nezavisnost žene je najvažnija. Žena mora da ima uslove da može da radi. Žene u Srbiji još nisu samostalne, ali moraju da se bore, ne smeju se predati jer treba više da budu u društvu. Kada bi žene rukovodile svetom, bilo bi sve sasvim drugačije.“Na pitanje šta bi izdvojio kao najveću vrednost Delta Holdinga, Miroslav Mišković je odgovario: „Ljudi. Mi imamo kadrove koji su daleko iznad ostalih; ljudi su naša snaga. Delta se od drugih razlikuje u izuzetnom kadru. Ako je na ovim prostorima neko sistem, to je Delta. A sistem funkcioniše tako da se operativnim poslovima uopšte ne bavim. To radi sistem, a njega nije jednostavno napraviti. Pre 15 godina sam shvatio da to treba da uradim i danas zakazujem sastanke kada moji saradnici mogu. Ja nisam zauzet, oni su. Da biste se bavili razvojem, morate da imate vremena da razmišljate. A realizaciju svega toga čine zaposleni“. Najznačajniji trenutak u svakoj karijeri je njen vrhunac, kada se ukazuje prilika za nešto novo. Kad je kompanija na vrhuncu moći, tad se prodaje. Čoveku je mnogo lepo kad je kompanija na vrhuncu, ali ne sme da se uspava, tad se ukazuju prilike, posavetovao je on.Na pitanje koje industrije vidi kao najperspektivnije u Srbiji i gde bi sada ulagao, Miroslav Mišković ističe agrar. „Ali ako niste prvi u tome, birajte nešto drugo. U svemu što radite, morate biti najbolji. Ako to volite, morate tome da se posvetite. Ne možete prosečno raditi, a imati natprosečan uspeh i natprosečna primanja. Pravih profesionalaca je sve manje i zbog toga moraju i da se dobro plate. Plate su uvek najvažnije“.

Srbija

Verovatno morate da ponovite prijavu na ePorezima

U brojnim prijavama poslovnog prostora i poslovnih prostorija obveznika fiskalizacije uočen je niz nedostataka i nedoslednosti kod unosa podataka posredstvom portala ePorezi, navodi se u saopštenju Poreske uprave.Prijave nisu u skladu da pavilima propisanim Pravilnikom o vrsti i načinu dostavljanja podataka o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama, kao i o načinu generisanja oznake poslovnog prostora.U skladu sa pomenutim Pravilnikom, poreskim obveznicima se ukazuje na na sledeće:U nazivu poslovnog prostora i poslovne prostorije (polje 2.1) potrebno je uneti isključivo naziv  prijavljenog maloprodajnog objekta u kome će biti instaliran elektronski fiskalni uređaj i nema potrebe ponavljati naziv, ime i prezime obveznika fiskalizacije, osim ako to nije i naziv poslovnog prostora i poslovne prostorije. U ovo polje ne unosi ni adresa, tip objekta ili naziv delatnosti.Podatak o nazivu poslovnog prostora i poslovne prostorije sastoji se od Jedinstvene oznake koju dodeljuje Poreska uprava i naziva poslovnog prostora i poslovne prostorije. Podatak će biti upisan u bezbednosni element i ne može se samostalno menjati, bez promene bezbednosnog elementa.Primer: Obveznik fiskalizacije Samostalna trgovinska radnja „Supermarket ABC“ , preduzetnik Petar Petrović ima maloprodajni objekat pod nazivom  Prodavnica Mirijevski Bulevar, na adresi Mirijevski Bulevar 152.U tom slučaju u prijavi PGJO u polje 2.1 unosi se: Prodavnica Mirijevski Bulevar. PIB i naziv obveznika fiskalizicije preuzimaju se iz Registra, dok se podaci o adresi i mestu poslovnog prostora i poslovne prostorije preuzimaju iz polja 2.3 do 2.9 navedene prijave.Jedinstvena oznaka poslovnog prostora i poslovne prostorije će se upisati u bezbednosni element nakon dodele (u ovom primeru 10000001:) od strane Poreske uprave, u procesu personalizacije bezbednosnog elementa.Kao podatak o tipu poslovnog prostora i poslovne prostorije (polje 2.2) potrebno je uneti jedan od tipova poslovnog prostora i poslovne prostorije propisanog članom 3. pomenutog Pravilnika, uz striktno poštovanje navedenih uslova. Tip poslovnog objekta bira se iz padajućeg menija i označava sa: FIKSNI – nepomični objekat; POKRETNI – na prenosivim prodajnim objektima (vozilo, autobus); DALjINSKA TRGOVINA – trgovina putem interneta i AUTOMAT – isključivo samonaplatni uređaji (autoperionice, mašine za prodaju kafe, grickalica i benzinske pumpe bez posade).Za dodatne informacije o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama možete koristiti polje DODATNO.Ukoliko ste postupili drugačije u odnosu na gore napisana pravila prilikom podnošenja prijave potrebno je da obrišete poslovni prostor i poslovnu prostoriju koja je dobila jedinstvenu oznaku i da podnesete novu prijavu u kojoj ćete iskazati podatke na ispravan način.Detalje oko načina brisanja poslovnog prostora i poslovne prostorije možete pronaći u korisničkom uputstvu klikom na link.U saopštenju se napominje da je u polju Datum početka (2.12), omogućeno da datum početka korišćenja poslovnog prostora bude u budućnosti.Prijavljivanje poslovnog prostora i poslovnih prostorija u kojima obavljaju delatnost za koju je neophodno posedovanje fiskalnog uređaja, počelo je 1. oktobra putem portala ePorezi. Preduslov za ostvarivanje prava na finansijsku podršku je prethodno uredno podneta prijava sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije PGJO.

Srbija

Sin Muamera Zukorlića izabran za zamenika predsednika RIK

Usame Zukorlić je imenovan za zamenika predsednika Republičke izborne komisije (RIK), piše u Odluci koju je potpisao predsednik skupštine Ivica Dačić.Zukorlića je za ovo mesto predložila Stranka pravde i pomirenja (SPP) koju vodi njegov otac Muamer Zukorlić, zamenik predsednika republičke skupštine, kako je objavio Danas.Da nema funkcionerske kampanje, kampanje uopšte ne bi ni bilo Protiv ovog predloga bila je narodna poslanica SDA Sandžaka Selma Kučević, koja je rekla da je dogovor bio da to mesto pripadne poslaničkoj grupi „Ujedinjena dolina – SDA Sandžaka“, „kao jedinoj opozicionoj grupi“, preneo je ovaj list. Kučević je poručila da će o svemu obavestiti posrednike Evropskog parlamenta.U septembru ove godine Zukorlićeva supruga profesorka Elma Elfić, predsednica Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru (IUNP), je imenovana za pomoćnicu ministra za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj.

Srbija

Alhem otvorio virtuelnu bazu o zelenim javnim nabavkama

U Srbiji je od sada dostupna Virtuelna baza znanja o zelenim javnim nabavkama. Učešće javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu naše zemlje iznosi oko 8% godišnje. Nabavkom  dobara, usluga i radova sa manjim negativnim uticajem na životnu sredinu, organi javne uprave mogu da daju važan doprinos održivom razvoju Srbije.Zelene javne nabavke bi poslužile kao dobrovoljni regulatorni instrument koji bi povećao društvenu odgovornost javnog sektora u upravljanju javnim finansijama. U postupcima zelenih javnih nabavki, pored nabavne cene, naručilac uzima u obzir i troškove održavanja, uštedu vode i energije, vek trajanja proizvoda, kao i troškove zbrinjavanja kada proizvod postane otpad. Ali jedan od problema predstavja je nedostatak znanja o zelenim kriterijumima jedna od najvažnijih prepreka za primenu zelenih nabavki u praksi, navela Jasminka Ranđelović, programska koordinatorka ALHem.U Virtuelnoj bazi se mogu naći stručni vodiči za primenu zelenih kriterijuma, primeri dobre prakse, kao i drugi informativni i video materijali. Poseban naglasak je stavljen na Program obuke za zelene javne nabavke koji sadrži devet video modula namenjen svim zainteresovanim stranama.  Virtuelna baza o zelenim javnim nabavkama je razvijena u okviru Alternativa za bezbednije hemikalije, u organizaciji AL Heme i podrške Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.Pored ALHema, još 20 organizacija civilnog društva pokrenulo je inicijativu za izradu Akcionog nacionalnog plana za zelene javne nabavke. Sada je red na nadležnim organima da započnu sprovođenje ovog projekta. 

Srbija

Opština Rekovac glasala protiv istraživanja litijuma

Odbornici u Rekovcu: Ne plašimo se republičke vlasti!Odbornici skupštine opštine Rekovac danas su usvojili odluku o izmeni plana detaljne regulacije, što zapravo znači da će tražiti zabranu istraživanja na rudu litijum i sve druge minerale na svojoj teritoriji.Predsednik odborničkog kluba SNS-a, Pavle Mihajlović, izjavio je: "Naš plan je da zaustavimo sva istraživanja, ne samo litijuma, već bilo kojih minerala i ruda. Naše opredeljenje je da Levač , kao i do sada, bude privredni kraj, pre svega voćarski, vinogradarski, i stočarski kraj, kao i turistička destinacija, zbog onog čime raspolažemo.Za ovu odluku jednoglasno je glasalo devetnaest članova odbora.Za naš portal govorio je i Aleksandar Đorđević, predsednik opštine Rekovac:"Odbornici su danas, nakon inicijative gradjana i privrednika, kao i skupštinskog rednog tela, vezano za zaštitnu životne sredine, razmatrali i podelili zabrinutost sa svojim Levčanima. Odbornici su na današnjoj skupštini izglasali da se pokreću odredjene radnje kojim će se odbraniti Levač".Miomir Mitrović, odbornik SPS-a navodi da je dogovor baziran na izmeni i dopuni poslovnog plana: "Naš predlog će biti poslat i u ministarstvo u Beogradu, kao i naša odluka koja je negativna povodom tih ispitivanja"."Mi smo na našoj sednici podneli zahtev da se obustave sve naredne radnje u ispitivanju litijuma i da se uradi proširenje prostornog plana" kaže predsedik stalnog radnog tela za zaštitu životne sredine i ekologiju, Zoran Radojičić.Predstavik privrednika opštine Rekovac, Predrag Marković, rekao je da je postignut najvažniji cilj, za dalju pravnu osnovu: "Bitnije obećanje je da će biti formirana radna grupa koja će nadgledati aktivnosti. Predstavnici privrednika sa ovog područja će biti uključeni".Ispred skupštine opštine Rekovac, okupili su se i nezadovoljni meštani koji strahuju za svoj kraj, koji su i ranije održavali ekološke proteske. Pripadnici  policije fotografisali su skup meštana ispred skupštine opštine Rekovac.

Srbija

BIRN: Plaćeni milionski penali tokom izgradnje brze pruge

Zbog kašnjenja radova na deonici brze pruge od Beograda do Budimpešte i nepovlačenja tranši ruskog kredita Srbija je do sada na ime penala platila više od 4,7 miliona dolara, a zbog greške u projektu vijadukta i tunela još dodatnih 30 miliona dolara, piše BIRN.Prema saznanjima BIRN-a, zbog grešaka koje je Institut za saobraćaj CIP napravio prilikom projektovanja vijadukta i tunela u Čortanovcima, država je morala da ruskom partneru plati odštetu od oko 30 miliona dolara.Prodaje se firma ZGOP, koja gradi železnicu do Mađarske BIRN takođe saznaje da zbog kašnjenja u povlačenju tranši ruskog kredita za izgradnju deonice od Stare Pazove do Novog Sada, Srbija je platila kaznu od više od 4,7 miliona američkih dolara. Tu informaciju iz Infrastrukture železnice i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nisu ni potvrdili ni demantovali, ali ju je za BIRN potvrdila bivša ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.Ona je kazala da se tek nakon uzimanja ruskog kredita od 800 miliona dolara došlo do saznanja da “po tom kreditu nisu dogovoreni konkretni projekti, već je načelno dogovoren iznos kredita za železnicu” što je bio jedan od razloga nepovlačenja kredita u dogovorenom roku i plaćanja penala. Građevinski fakultet se oštro protivi predlogu metroa BIRN je došao do dokumenata koji pokazuju da novac iz kredita nije korišćen samo za gradnju pruge, već je korišćen i za zakup šest automobila od ruske firme RŽD koja je izvođač radova na deonici od Stare Pazove do Novog Sada, što je plaćeno skoro neverovatnih 720.000 dolara.Aleksandar Vučić je krajem 2015. godine, tada na mestu premijera, u okviru predizbornih obećanja rekao da će “modernizacija pruge od Beograda do Budimpešte biti završena do sredine 2018. godine”.Tri godine kasnije ti predizborni rokovi nisu ispunjeni. Umesto obećanog brzog voza do sredine 2018. godine, dobili smo tek započete radove na prvoj deonici Beograd – Stara Pazova, koji se finansira iz kineskog kredita, a koji su svečano otvoreni za javnost 28. novembra 2017, dok su zvanično otpočeli tek pola godine kasnije. Za drugu deonicu Stara Pazova – Novi Sad, koja se gradi iz ruskog kredita, građevinska dozvola izdata je tek 31. januara 2019, iako je to trebalo da bude učinjeno do 29. avgusta 2017. Ima li mašinovođe u vozu Na trećoj deonica, od Novog Sada do Subotice (Kelebije), koja se takođe finansira iz kineskog kredita, radovi nisu započeti, a prema BIRN-ovim saznanjima, još traje postupak izdavanja građevinske dozvole. Najnovija obećanja ponovo su vezana za predizborni trenutak. Vučić, koji je u međuvremenu postao predsednik kom se u maju naredne godine završava mandat, ponovo obećava brzu vožnju, ovoga puta samo do Novog Sada i to početkom sledeće godine. Ekspert koji nije želeo da mu bude objavljeno, a koji je upoznat sa detaljima realizacije projekta na delu brze pruge, je za BIRN rekao da ne bi trebalo očekivati da saobraćaj bude pušten pre proleća. Slično se može zaključiti i iz odgovora koje je ovaj istraživački portal dobio od Infrastrukture železnice i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koji kažu da su “radovi u viskom stepenu završeni”, ali i da predstoje testiranja pruge.

Srbija

Struja iz biomase: Energetska tranzicija uz očuvanje radnih mesta

Predstavnik komapnije E3 International Aleksandar Fragner, kaže da pored Srbije i Bosne i Hercegovine, o energetskim zasadima razmišlja i Severna Makedonija.Problem je kako dodaje što se te države stalno bore sa nezaposlenošću, pa se proizvodnjom biomase otvaraju nova radna mesta, a bivši rudari u rudnicima uglja dobijaju nove poslove.Biomasa koju Srbija sada dobija kako dodaje dolazi iz redovne oplodnje šuma i potrebne su joj dodatne količine. Kao prednsot korišćenja biomase navodi to što ona predstavlja stalni izvor energije, za razliku od vetra, solarnih i hidrosistema.Ocenjuje da bi dosta ljudi u Srbiji moglo da se bavi biomasom, ali država pre svega mora da favorizuje tu oblast i organizuje njen otkup. Pored toga treba urediti i odgovarajuće zakonske okvire.Energetske vrbe i trks kako dodaje mogu da se koriste i kao vetrozaštitni pojasevi kojih je nekada bilo u Vojvodini i koji su za razliku od drveća bezbedni pored puteva i železničkih pruga jer ublažavaju posledice saobraćajnih udesa. Pored toga štite njive od erozije vetra.Trenut ne postoji regist rasadnik za sadnice, to nije problem da se dobije, koris vrbe švedskog dobavljača.Vetrozaštitni pojasevi u starim zakonima, pomalo sečeno, toga više nema, brzorastuće sorte pogodne za zaštitu od erozije vetra, u zonama puteva i železnice.Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić kaže da su zaposleni u RFB Kolubara ranije bili skeptični prema podizanju energetskih zasada na bivšim  kopovima, ali su se kako dodaje stvari u tom pogledu sada dosta promenile.Podsetio je da je Srbija pojačala svoje geotermalne izvore energije, vetroparkove i solarne izvore, ali je ocenio da su to za sada samo simbolične vrednosti. Srbija inače ima međunarodnu obavezu da 27% energije proizvodi iz obnovljivih izvora. Obnovljivi izvori u proizvodnj sada učestvuju sa oko 20%.Biomasa se u Srbiji trenutno dobija iz postojećih šuma, to je na skoro maksimumu. Svako dalje proširenje tih izvora ugrožava principre održivog gazdovanja šumama, pa je zato rešenje u podizanju bio-energetskih zasada, naglasio je Glavonjić.Rukovodilac sektora za zaštitu i unapređenje životne sredine u RB Kolubara, Dragan Arsenijević podseća da je to preduzeće već rekultivisalo 700 hektara iskorišćenih rudnika koji se sada nalaze pod šumom. Kaže da se ugalj u posednje vreme sve teže kopa, jer se nalazi sve dublje u zemlji. "Pri tome nastaje velika količina zemlje, otktrivke, koja se odlaže na već iskorišćene rudnike i čuva se za dalje projekte u koje spadaju i energetski zasadi. Potrebno dosta zemljišta za vrbe i solarne panele."Objašnajva da to preduzeće može da ponudi 100 hektara bivših rudnika za energetske zasade, a 200 hektara može dodatno da se pripremi. Takođe, može da se obezbedi i zemljište za solarne panele."Radilo se dosta na tome, ali se to slabo prezentuje po medijima, grde nas kao zagađivače, ali niko ne pominje da imamo automatsku laboratoriju za ispitivanje čestica, buke, ti rezultati mogu onlajn da se prate", smatra predstavnik RB Kolubara.Arsenijević je ocenio da dosta aerozagađenja u Srbiji dolazi iz individualnih, kućnih ložišta, tokom grejne sezone. Na tri hektara RB Kolubara je zasadio vrbe, primile se 90%, bila je velika suša, ali navodnjavanje može da se reši podizanjem zasada pored reke Kolubare."Vrbe mogu da se mešaju sa ugljem i ta se smesa sagoreva u kotlovima. Tako će se smanjiti emisija štetnih gasova. Pored toga vrbe su hiperakumulatori teških metala."Predstavnik Elektroprivrede Bosne i Hercegovine Nevad Ikanović kaže da je ta kompanija zalaže za mirnu tranziciju na obnovljive izvore energije kako bi taj proces bio što bezbolniji. BiH prema njegovim rečima trenutno ima oko 12.000 zaposlenih ljudi u sedam rudnika uglja. U toj tranziciji kako dodaje, odlučeno je da imovina rudnika uglja u BiH ne bude teret. Napominje da u toj zemlji oko 200 hektara bivših rudnika pogodno za solarne panele. Smanjenje utroška uglja je kako podseća neophodno zbog EU taksi na emisije CO2.U BiH ima oko 20, 30 hektara za proširenje energetskih zasada, predstavnici kopmpanije odlaze u kantonalne vlade i predstavljaju te projekte, a sa idu u vlade kantona, upoznavaju ih sa projektima, trenut u god planove ulaze, a sa ljudima iz E3 priprema se zemljište.Tehnolog Sabina Benedek, koja je u Regionalnoj deponiji u Subotici zadužena za upravljanje otpadnim vodama kaže da je to preduzeće podiglo zasade energetske vrbe i trska na površini od 1,5 hektara. Kaže da biljke na energetskim zasadima mogu da rastu i po jedan santimetar dnevno. Njihova prednost je i u prečišćavanju vazduha.Naglašava da energetska vrba i trska mogu da se gaje i uz pomoć procesa prečišćavanja otpadnih voda iz kojih se odvaja mulj koji služi kao đubrivo. Sa druge strane biljke doprinose tako što otklanjaju aerozagađenje i koriste se kao obnovljivi izvori energije.

Srbija

A1 Srbija peti put za redom Oglašivač godine

 U prvoj godini poslovanja pod novim imenom, kompanija A1 Srbija je sa pet osvojenih nagrada, 15 finalista i Grand Prix nagradom proglašena Oglašivačem godine na festivalu integrisanih komunikacija KAKTUS 2021. Ovo priznanje kompanija A1 dobija petu godinu za redom.Kampanja „Seniori – imam minut“, koju je osmislila i realizovala agencija Leo Burnett za klijenta A1 Srbija, proglašena je Integrisanom kampanjom godine – Grand Prix. Ova kampanja osvojila je nagradu i u kategorijama Profitna integrisana kampanja i Pojedinačni radovi – Radio. Agencija Leo Burnett i A1 Srbija osvojili su nagrade i u kategorijama Pojedinačni radovi – Print i Brand awareness integrisana kampanja za projekat “A1 Launch kampanja”. Kampanja “Interna komunikacija rebrandinga Vip mobile u A1” koju je realizovala agencija TACK TMI ADRIA osvojila je nagradu u kategoriji Pojedinačni radovi – Interne komunikacije.„Ovo je veliki uspeh za nas, posebno jer se među nagrađenim radovima nalaze kampanje koje su pratile lansiranje A1. Svaka promena je ujedno izazov, a za nas je to bilo da već dobro pozicioniran, voljeni brend zamenimo ozbiljnim internacionalnim brendom. Da uz pouzdanost i zrelost zadržimo tople emocije i bliskost. Veliko hvala celoj ekipi koja je radila na projektima i kampanjama, oni su najzaslužniji za ovaj uspeh! – izjavio je Dejan Turk, generalni direktor A1 Srbija i A1 Slovenija.   Osim pomenutih nagrada A1 Srbija je podržala, treći po redu, KAKTUS Talents, konkurs za takmičenje mladih talenata iz agencija u Srbiji koji realizuje Marketing mreža. Takmičenje ima humanitarni karakter, a pobednički projekat u okviru kategorije Kreativna upotreba medija namenjen je Forumu mladih sa invaliditetom. U vreme digitalnih tehnologija, koje život čine bogatijim ali i složenijim, iskrena i direktna komunikacija sa korisnicima je ono što brendove razlikuje jedne od drugih. Upravo je u tome značaj stručnih festivala kojima pripada i Kaktus. Poslednjih sedam godina ovaj festival okuplja stručnjake iz Srbije i regiona oko najuspešnijih komunikacijskih projekata i doprinosi unapređenju i razvoju komunikacijskog tržišta u Srbiji.

Svet

Cene hrane najviše u poslednjih deset godina

Svetske cene hrane su u oktobru dostigle su novi vrunac, što predstavlja naviši indeks cena namirnica od jula 2011, saopštila je danas Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).Indeks cena hrane, kojim se prati međunaroda cena prehrambenih proizvoda na mesečnom nivou, u oktobru je dosegao prosek od 133,2 poena. Ovo je porast 3 odsto u odnosu septembar što predstavlja uzastopni rast cena hrane tokom tri meseca.Indeks cena žitarica je porastao za 3,2 odsto u odnosu na prošli mesec pri čemu je svetska cena pšenice porasla za 5 odsto zbog smanjene žetve velikih izvoznika kao što su SAD, Kanada i Rusija.Porastao je i indeks cene biljnog ulja za čak 9,6 odsto dostigavši najvišu zabeleženu cenu do sada. Cene palminog ulja porasle su četvrti mesec zaredom u oktobru, uzrokovane smanjenjem proizvodnje u Maleziji usled trenutnog nedostatka radne snage migranata.Cena mlečnih proizvoda porasla je za 2,6 odsto u odnosu na septembar zbog veće globalne potražnje za puterom, obranim i punomasnim mlekom u prahu zbog napora kupaca da obezbede zalihe.Indeks cene mesa opao je za 0,7 odsto od septembra čineći uzastopni tromesečni pad. Cena svinjskog i goveđeg mesa je opala usled smanjenja kupovine iz Kine dok je cena ovčijeg mesa porasla zbog velike globale potražnje i malih izglede za proširenje proizvodnje. Indeks cene šećera opao je za 1,8 odsto u odnosu na prethodni mesec označavajući prvi pad cene ovog proizvoda u proteklih pola godine.Uprkos očekivanoj rekordnoj svetskoj proizvodnji žitarica ove godine, globalne zalihe žitarica će se smanjiti do kraja sezone 2022. godine, prema novim prognozama u zveštaju FAO o snabdevanju i potražnji žitarica, koji je objavljen danas.

Srbija

Novi Dorćol – oaza mira u urbanom delu grada

Kad se spomene Novi Dorćol u Beogradu, već uveliko znamo da je reč o novom modernom naselju, koje je projektovano u skladu sa svetskim trendovima od strane renomiranog investitora, kompanije Deka Inženjering, koja je inače poznata i po izgradnji stambeno poslovnog kompleksa A Blok u Novom Beogradu.Gradnja Novog Dorćola je podeljena u dve faze, s tim što je prva faza izgrađena i već ima porodica koje su ovde započele svoj novi život. Takođe treba spomenuti da je prva faza od 225 stanova i 15 lokala završena u planiranom roku i to za samo 18 meseci uprkos koroni.Ovo naselje nudi autentičan i jedinstven koncept stanovanja. Od sadržaja, kompleks poseduje zatvoreno dvorište samo za stanare, podzemnu garažu sa preko 700 parking mesta od kojih je 50 sa elektropunjačima, recepciju, video nadzor, ali se najviše ističe velnes centar DownTown sa bazenom, saunama i teretanom, čije se otvaranje očekuje u novembru.Sa ovim pratećim sadržajima i mnoštvom drugih uslužnih delatnosti koji su sastavni deo stambenog kompleksa, značajno se podiže kvalitet stanovanja bilo da se radi o porodicama ili onima koji se tek spremaju na taj korak. Novi Dorćol je jedinstven stambeni kompleks u Beogradu zahvaljujući i brojnim naprednim projektnim rešenjima: ventilisana fasada marke Laminam, velike staklene površine koje čine da stanovi postanu još prostraniji i svetliji, aluminijumska stolarija marke Schueco, venecijaneri proizvođača Warema, odlična toplotna i zvučna izolacija, klimatizacija brenda Daikin sakrivena u plafonu, Marazzi keramika velikih formata, Villeroy&Bosch sanitarije, Hans Grohe slavine.  Pored toga, ovi stanovi su i “pametni”, što znači da su prilagođeni svakom stanaru. Sve funkcije u stanu se mogu kontrolisati na veoma lak i komforan način, pametnim telefonom ili drugim smart uređajem koji je povezan putem Wi-Fi mreže. 3D - virtuelne ture kao novi standard prezentacije luksuznih stanovaNakon više od šest godina kontinualne inovacije, investiranja i izgradnje, Deka danas razvija projekat Novi Dorćol – inicijalnu kapislu urbane regeneracije Donjeg Dorćola. Pored navedenog, kompanija Deka Inženjering, istupila je korak dalje u odnosu na druge investicione kuće, uvodeći 3D virtuelne ture kao novi standard u prodaji premium nekretnina. Drugim rečima, digitalizacija građevinske industrije u Srbiji konačno je započela.Tradicija i moderno u mozaiku Novog DorćolaU prvom planu novog kompleksa istaknut je ambijent u kojem je sačuvana zgrada iz 1897. godine i originalni segmenti magacina iz prve faze gradnje industrijske celine, očuvani u autentičnom arhitektonskom izrazu, ali u kombinaciji sa modernim materijalima.Čuvajući istorijske elemente industrijske arhitekture, Novi Dorćol odiše duhom starog Beograda i autentičnosti grada koji je je nastao na raskršću puteva Istoka i Zapada.Budući stanari i posetioci kompleksa su već sada u prilici da u punom smislu dožive duh i karakter „Novog Dorćola“, u kojem autentični spoj starog i novog, tradicije i modernog, čine ovaj urbani prostor Beograda uporedivim sa savremenom praksom revitalizacije industrijskog nasleđa u svetskim metropolama. Stoga je Novi Dorćol idealno mesto za život porodice u jednom od najurbanijih i najstarijih delova Beograda.

Svet

Od 8. novembra avionom u SAD mogu samo potpuno vakcinisani

Od 8. novembra svi putnici koji u SAD putuju avionom, a nisu imigranti i sdržavljani Sjedinjenih Država, moraju biti potpuno vakcinisani i dokaz o vakcinaciji moraju dostaviti pre ulaska u avion.Iz ovih mera izuzeta deca mlađa od 18 godina, čica koja nisu u mogćnosti da prime vakcinu i hitni putnici koji nemaju pravovremeni pristup vakcini, navodi se na sajtu ambasade. Dok će državljani SAD i građani za zelenom kartom koji ispunjavaju uslove za putovanje, ali nisu u potpunosti vakcinisani, morati da dostave aviokomapnijama negativan test jedan dan pre pleta, a vakcinisani morati dostave potvrdu o vakcinaciji i negativan test tri dana pre leta. Pored dokaza o vakcinaciji  građani će i dalje morati  da dostave negativan test ne stariji od tri dana, navodi se na zvančnom Tviter nalogu američke ambasade u Srbiji.https://twitter.com/USEmbassySerbia/status/1456190542585470978?s=20

Srbija

Put ka prvom srpskom superklasteru

U Srbiji je u toku nacionalno istraživanje u cilju prepoznavanja četiri polja pivrede koja imaju najveći inovativni potencijal. Tokom 2022. izabrane oblasti će biti testirane u realnom okurženju.Krajnji cilj je da Srbija u naredne četiri godine dobije svoj prvi superklaster."Za sada smo identifikovali 10 oblasti i do kraja godine očekujemo da ćemo od tih deset da izaberemo četiri domena, odnosno oblasti koje imajuju ekonomski, tehnološki i naučni potencijal da naprave inovacije visoke vrednosti. Važno nam je da te inovacije sutra mogu da se sklairaju i na domaćem i na inostranom tržištu", rekla je danas direktorka projekta "Srbija inovira" Aleksandra Popović tokom predstavljanja realizacije projekta. U narednih mesec dana biće identifikovana četiri domena (oblasti) sa ciljem da se u sledeću godinu uđe sa pilot projektima.U periodu od godinu dana ta četiri domena biće testirana i nakon toga će biti izabran jedan koji će dobiti podršku i koji će postati prvi srpski superklaster.Superklaster je nešto što okuplja sve učesnike, sa jedne strane su kreatori inovacija, sa druge privreda koja treba te inovacije da prihvati, država, investitori.Generalni direktor ICT Hub-a Kosta Andrić poručuo je da zemlje koje prednjače u inovacijama imaju superiorne i jako uspešne ekosisteme. Uspešan ekosistem, navodi Andrić, podrazumeva državu koja ima jasnu ulogu i omogućava pravni ambijent, infrastrukturu koju čine razni habovi, naučno - tehnološki parkovi."Postoji set poreskih zakona i podsticaja, postoji razgranata mreža investitora koji razumeju u šta investiraju, preduzetnici i akademija koja razviija inovacije i ima jako dobru saradnju sa privredom. Ono što je bitnije od svega toga je da svi ti akteri moraju jako blisko sarađuju", navodi Andrić. Projekat Srbija inovira je četvorogodišnji projekat posvećen jačanju ekonomije uz pomoć inovativnih rešenja za segmente privrede sa najvećim potencijalnom.Kako bi srpska privreda bila konkurentna na međunarodnom tržištu inovacija, cilj je da se usvajanjem Superklaster modela pozicionira kao lider u uskospecifičnoj oblasti koja ima najviše talenta, resursa i šansi za uspeh. Superklaster metodologijom pojedinačni učesnici na tržištu u privrednom ekosistemu postaju deo mreže koja je usmerena ka zajedničkom cilju. Kroz tu mrežu učesnici postaju dobijaju operativnu infrastrukturu i finansijsku potporu za jačanje i razvoj.

Svet

Trgovinski lanci u Hrvatskoj moraju da plate kazne od dva miliona kuna

U Hrvatskoj su dva velika trgovinska lanca Kaufland i Plodine izgubili su sporove zbog kazni koje im je izrekla Agencija za zaštitu tržišnog natjecanja(AZTN). Kazne su izrečene zbog povrede Zakona o zabrani nepoštenih trgovačkih praksi i iznose oko 2 miliona kuna.Kaufland je sklopio ugovor sa jednim dobavljačem, ali u ugovoru nije bio jasno definisan dužina trajanja ugovora, što se kosi sa gore navedenim zakonom. U spornom ugovoru navedene su i naknade za dostavu poljoprivrednog ili prehrambenog proizvoda izvan ugovorenog mesta isporuke, naknade za čuvanje i manipulaciju nakon isporuke proizvoda koje nisu izmirene prema dobavljaču i prebačene su na njega.Odluka još nije punomoćna jer Kaufland može podneti žalbu Visokom upravnom sudu republike Hrvastske.U slučaju Plodina je utvrđeno da nije imao zaključen ugovor, već se poslovalo na osnovu usmenog dogovra, bez jasno definisanih cen, kvaliteta proizvoda i i rokova plaćanja. Nakon toga je ugovor zaključen sa rkom od 60 dana, dok je za tu vrstu robe zakonom definisan rok od 30 dana.Kazna koju ovaj troginski lanac mora platiti iznosi milion kuna, pored ove kazne snosiće troškove spora. Kazna je izrečena još u martu 2019. godine, a sada je punomćna jer ju je potvrdio Visoki upravni sud.