Najnovije

Srbija

Robert Boš povećava plate radnicima u Srbiji

U kompaniji Robert Boš Srbija potpisan je novi kolektivni ugovor kojim je predviđeno povećanje zarada od 1. decembra, saopštilo je povereništvo Sindikata Nezavisnost u tom preduzeću.Novim kolektivnim ugovorom u ovoj kompaniji sa približno 2.000 zaposlenih predviđeno je da se od 1. decembra neto zarade povećaju linearno u dve grupe - za 5.600, odnosno za 6.300 dinara, preneo je portal Nezavisnost.org. Od 1. januara naredne godine nadoknada za noćni rad će biti uvećana “sa 28 odsto na 40 odsto”, kao i mesečni bonus (20 odsto). Ugovoreno je i povećanje godišnjeg odmora sa 26 na 27 dana, dok će plaćeno odsustvo sa posla ubuduće moći da traje 7 umesto dosadašnjih 5 dana.U saopštenju je objašnjeno da povećanje osnovice zarada i nadoknada za prekovremeni, odnosno noćni rad, znači da će plate ukupno porasti za neto iznos od 8.000 do 12.000 dinara, zavisno od radnih pozicija zaposlenih.Robert Boš, jedan od najvećih svetskih proizvođača kućnih aparata i auto delova, u Srbiji je osnovao svoju regionalnu firmu 2006. godine.

Svet

Yahoo od 1. novembra nedostupan u Kini

Usluge kompanije Jahu (Yahoo) od 1. novembra više nisu dostupne u Kini, prenosi Forbes. "Zbog sve izazovnijeg poslovnog i pravnog okruženja u Kini, paket usluga kompanije Jahu više neće biti dostupan u kontinentalnoj Kini od 1. novembra", navela je kompanija u saopštenju. Jahu navodi da ostaje posvećen pravima svojih korisnika i slobodnom i otvorenom internetu. "Zahvaljujemo svojim korisnicima na podršci", poručio je Jahu. Povlačenje Jahua usledilo je nakon što je Linkdeln koji je u vlasništvu Majkrosofta napustio Kinu zbog "značajno izazovnijeg poslovnog okruženja".Sve češća upotreba tehnologije za prepoznavanje lica u Kini, građani zabrinutiKineske vlasti šire upotrebu zdravstevnih aplikacijaGugl se pod cenzurom vraća u Kinu?Prisustvo Jahua u Kini je iz godine u godinu bilo sve manje. Još od 2015. godine kompanija je smanjila poslovanje u toj državi, nakon što je zatvorila predstavništvo u Pekingu gde je otupstila stotine članova osoblja. Kompanija Jahu je 2005. godine kupio 40 odsto udela u kineskom gigantu Alibaba, platformi za e-trgovinu, ali je kupljeni udeo 2012. godine počela da prodaje. Tehnološki giganti kao što su Gugl, Fejsbuk, Redit i mnoštvo međunardnih sajtova sa vestima već dugo vremena su zabranjeni u Kini kao rezultat sveobuhvatne cenzure poznate kao "veliki zaštitni zid". 

Srbija

NALED organizuje obuku za razvoj onlajn trgovine

U Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kruševcu i Valjevu Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) organizuje program obuke za razvoj onlajn prodaje, bezgotovinskih plaćanja i pozicioniranja na Google mapama, kao i informacije o novom sistemu fiskalizacije. Program je namenjen preduzetnicima i mikro preduzećima koji žele da modernizuju poslovanje."Kriza izazvana pandemijom Covid-19 uvela je privrednike u novu eru poslovanja i nametnula digitalizaciju kao top prioritet. Naši stručni konsultanti posetiće najmanje 500 preduzetnika i malih privrednika, a posetu je moguće organizovati sve do 31. januara", kaže Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a.Eksperti će kako dodaje tokom programa Mali biznis u malom prstu objasniti sve korake i prednosti takvog poslovanja, ali i istaći sve zakonske obaveze koje u tom slučaju moraju poštovati. Prema njenim rečima, procedura registracije preduzeća na Google mapama traje manje od deset minuta."Google maps kupcima olakšava da pronađu sve potrebne informacije o datom preduzeću, radno vreme, kontakt i GPS lokaciju. Potrošači na ovaj način mogu da ostavljaju recenzije i da pozitivnim ocenama uvećaju poverenje u njihov kvalitet. Očekujemo da na kraju kampanje najmanje polovina privrednika registruje poslovanje na Google mapama", dodaje Jovanović.Sto evra za početak onlajn prodavniceOnlajn kupovina: Šta i kako smo naručivali 2020. godine? Preduzeća i preduzetnici iz pet gradova kojima je potrebna ova vrsta podrške posetu konsultanata mogu da zakažu putem i-mejl adrese digitalnikaravan@naled.rs. Karavan Mali biznis u malom prstu deo je projekta Mali biznis informator koji se organizuje uz podršku Britanske ambasade, kao i sa ministarstvima privrede i finansija.Kako se dodaje, pored karavana Mali biznis u malom prstu, u pripremi je i interaktivni portal Mali biznis informator koji će početi sa radom od Nove godine.Na portalu Preduzetništvo privrednici će uskoro moći da pronađu podsajt i sve informacije koje se tiču poslovanja: kada i kako plaćati poreze, da li postoje takse i naknade koje treba izmiriti, kako poslovati na internetu.U saradnji sa Ministarstvom finansija organizuju se i obuke za korišćenje sistema elektronskog fakturisanja, koje su namenjene privrednicima i javnom sektoru.

Srbija

Studenti FON-a treći na svetu u rešavanju studije slučaja

Grupa studenta sa Fakulteta organizacionih nauka po imenu Case Study Club-a FON-a osvojili su treće mesto na svetskom takmičenju u rešavanju studije slučaja Rotterdam / Carleton International Case Competition 2021, koje je održano u periodu od 24. do 30. oktobra 2021. godine u organizaciji Univerziteta Кarlton iz Кanade.Studenti Miloš Mihajlija, Tamara Đorđević, Mina Petrović i Milica Đerić do ovog uspeha došli pod mentrostvom prof. Dr Slavice Cicvarić Кostić i prof. dr Vesne Damnjanović Pored naših studenata na takmičenju su učestvovali studenti sa renomiranim svetskim univerzitetima i poslovnim školama sa pet kontinenata.Takmičari su kroz šest dana rešavali tri različite studije slučaja iz različitih industrija. Tokom prve studije slučaja naši studenti su najbolje prikazali svoje znanje i veštine.Zadatak koji se našao pred studentima bio je određivanje strategije i plana širenja poslovanja vodeći računa o ciljnoj grupi potrošača, odgovornosti prema lokalnoj zajednici i snabdevačima i ekološkim uticajima.Tim je bio pohvaljen za precizno definisanje problema, kreativno rešenje i dobro razrađenu strategiju širenja poslovanja, koja je definisana i predstavljena u kontekstu održivog razvoja i u skladu sa ciljevima održivog razvoja..đU finalu su osvojili bronzanu medalju, dok je prvo mesto osvojio tim sa Erasmus Univerziteta iz Roterdama(Erasmus University, Rotterdam School of Management), a drugo Norveška poslovna škola (BI Norwegian Business School).

Srbija

Obrazovan tim koji će procenjivati da li su putnički letovi sigurni

Vlada Srbije je oformila Tim za procenu rizika po civilno vazduhoplovstvo čiji će zadatak biti da svake godine procenjuje rizik za međunarodne aerodrome, a po potrebi i za ostale sa kojih se obavlja komercijalno letenje.Od sledeće godine avionom iz Niša za Beograd Procenu rizika će raditi za kritičnu infrastrukturu, objekte i sisteme, uključujući i informacione sisteme koji se koriste za potrebe civilnog vazduhplovstva. Takođe, Tim treba da prcenjuje da li postoji rizik kada strani avio-prevozilac obavlja letove ka ili od destinacije koja se nalazi u zoni sukoba.Er Srbija otplatila zajam od 63 milona firmi EA Partners Tim ima 18 članova, a čine ga predstavnici ministarstava građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, unutrašnjih i spoljnih poslova. Takođe, članovi su i predstavnici Direktorata civilnog vazduhoplovstva, Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosne agencije i Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbenost i zaštitu tajnih podataka.Tim je dužan da sarađuje sa nadležnim državnim organima i vazduhoplovnim subjektima u vezi sa pretnjom i rizikom, piše u odluci.Vojska u službi političkog marketinga

Svet

Fajzer očekuje 36 milijardi dolara prihoda od vakcine

Kompanija Fajzer očekuje da će prodaja od vakacine protiv koronavirusa dostići 36 biliona dolara u ovoj godini, piše Financial times. Za 2022. godinu Fajzer prognozira 29 biliona dolara od prodaje vakcine. Kompanija je u saopštenju naglasila kako vakcina koju su proizveli sa nemačkim partnerom a "BioNTech" dominira svetskim tržištem i transfomiše finansije kompanije. Fajzer je u odnosu na februrar više nego udvostručio prognozu prodaje vakcine protiv koronavirusa za 2021. godinu. Fajzer: Verovatno će trebati i treća doza vakcineFajzer vakcina dobila potpuno odobrenje u SAD, korak bliže uslovnoj vakcinacijiFajzer koji profit od prodaje vakcina deli sa nemačkim partnerom, prikupio je 13 biliona dolara od direktne prodaje u trećem kvartalu.Analitičari su predviđali da će prihodi od vakcina protiv koronavirusa biti nešto ispod 11 biliona dolara u proseku, prema anketi Refinitiva.

Srbija

Inflacija u septembru dostigla 5,7%, u decembru ide preko 6%

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da iako je niska i stabilna inflacija u proseku od 2 odsto preovladavala proteklih sedam godina u avgustu i septembru je zbog suše i visokog rasta svetskih cena energenata iznosila 4,3 odnosno 5,7 odsto.NBS objašnjava da se međugodišnja inflacija kretala ispod donje granice dozvoljenog cilja, odnosno neznatno iznad jedan odsto usled niskih svetskih cena nafte i ostalih primarnih proizvoda kao i niskih cena neprerađene hrane na domaćem tržištu. Ova stopa inflacije je delom bila i očekivana jer je upravo rezultat niske baze od prthodne godine.U aprilu ove godine infacija se vratila na nivo oko centrane vrednosti cilja od 3 odsto, da bi se u avgustu i septembru našla na 4,3 i 5,7 odsto, a prosečna međugodišnja inflacija u periodu od januara do septembra iznosi 3 odsto.„Kada je reč o septembarskoj inflaciji od 5,7 odsto, gotovo dve trećine tog rasta (doprinos od 3,6 procentnih poent) odnosi se na faktore na koje monetarna politika svojim instrumentima ne može da utiče“, ističe se u saopštenju NBS. 1,8 procentnih poena odnosi se na cene prerađene hrane koje su međugodišnje povećane za 17,9 odsto, 0,8 procentnih poena se odnosi na cene prerađene hrane koje su povećane za 3,7 odsto dok se 1 procentni poen odnosi na cene derivata nafte koje su povećane za 16,3 odsto.Kako objašnjava NBS ovo su sve faktori koji u prisutni i u ostalim zemljama sveta i nisu isključiva karakteristika domaćeg tržišta. Ako bi NBS reagovala značajnim zaoštravanjem monetarne politike ostvarila bi neznatan uticaj na faktore popout cena hrane i energenata kao i da bi takve mere privredi i stanovništvu donele više štete nego koristi jer bi značajno uporile privredni rast, poskupele kredite i ugrozile finansijsku stabilnost zemlje iljučijući i životni standard stanovništva.„NBS već koristi instrumente koje ima na raspolaganju, tako da su potpuno netačne ocene o odsustvu mera monetarne politike u Srbiji, a koje su u više navrata iznete u javnosti.“ ističe NBS.NBS je prestala da kobezbeđuje jeftinu dinarsku likvidnost bankarskom sistemu i tako pooštrila uslove i situaciju likvidnosti, od oktobra je prestala sa organizovanjem aukcija repo kupovine hartija od vrednosti, i iskoristila je fleksibilnost monetarne politike koju ima i bez promene referentne kamatne stope.Uzevši u obzir globalne faktore koji i dalje deluju inflatorno, prosečna međugodišnja inflacija koja se očekuje na nivou cele 2021. godine kreće se u rasponu od 3,5 do 4 odsto predviđaju u NBS.Što se tiče inflacije u decembru, očekuje se kretanje inflacije u rasponu od 6 do 7 odsto, u odnosu na decembar prošle godine kada je međugodišnja inflacija iznosila 1,3 odsto odnosno bila je ispod donje granice dozvoljenog cilja pa je očekivan njen porast krajem ove godine.NBS očekuje da će inflacija u dkretati na u tom rasponu tokom prvog kvartala sledeće godine, a da će se vratiti na centralnu vrednost od 3 odsto u drugoj polovini godine. „Sve više radova svetskih ekonomista „hvata korak“ sa prakosom koju godinama unazad pokazuju određene zemlje u razvoju sa istaknutim nivoom evroizacije/dolarizacije“ navodi se u saopštenju NBS i ističe da je stabilnost deviznog kursa lokalne valute u odnosu na repernu valutu od velike važnosti za stabilnost cena i finansijskog sistema.Bzna inflacija u Srbiji se od početka godine kreće na nivou od oko 2 odsto čemu je doprinela stabilnost deviznog kursa, budući da je kurs dinara prema evru već godinama relativno stabilan.NBS objašnjava da je izvesno da će se međugodišnja inflacija na nivou pojedinačnih meseci još neko vreme kretati iznad gornje granice dozvoljenog odstpanja, ali će prosečna međugodišnja inflacija u 2021. i 2022. godini ostati u granicama cilja.

Srbija

Dačija se orijentiše na gas zbog rasta cena drugih goriva

Tečni naftni gas (TNG) može da bude dobra zamena za ostale naftne derivate, naročitu u vreme kada njihova cena raste svake nedelje, kažu u kompaniji Dačija. To gorivo je kako se navodi ekološki prihvatljivo, pristupačno i sigurno."Dačija je učinila TNG pristupačnijim rešenjem jer ga je ponudila u svim svojim modelima, Sanderu Stepvej, Loganu, Dasteru i novom Jogeru, prepoznatljivima po oznaci ECO-G", kaže Damian Laplan, šef odeljenja za međusektorske usluge u toj kompaniji.Prema njegovim rečima TNG "usrećuje" dosta kupaca koji su odabrali Dačijin motor ECO-G, koji koristi benzin i gas. On smatra i da se kupci koji jednom pređu na gas nikada ne vraćaju na staro.Napominje se da je TNG shvaćen kao opasan i zastareo, ali to je potpuno neosnovano, jer je decenijama usavršavan i sada je siguran, pouzdan i jednostavan. Uz to, jeftiniji je od dizela i emituje manje CO2 (ugljen-dioksida).Sve bolji uslovi za obnovljive izvore energije u SrbijiPlaćamo li potrebu ili luksuz: Analiza računa za struju TNG se upotrebljava kao pogonsko gorivo od 1979. godine, a najviše u Koreji, Rusiji, Tajlandu, Meksiku i Turskoj. U Evropi su predvodnici Poljska, Ukrajina i Italija. Danas TNG pokreće 28 miliona vozila širom sveta. Damian kaže da se TNG-a u tim zemljama objašnjava velikim rezervama prirodnog gasa ili poreskim olakšicama jer se smatra čistim gorivom (manje emisije CO2 i niže takse za zagađivanje prirodne sredine). Vozila sa TNG-om u Francuskoj nose i oznaku da koriste čistije gorivo.Većina automobila sa TNG-om naknadno je opremljena, jer je, kako se objašnjava, reč o procesu koji zahteva saradnju sa specijalizovanim servisima. Predstavnici Dačije kažu da trenutno jedini na tržištu nudie TNG kao opciju na svim modelima vozila.U Srbiji je Dačija prvo ponudila model Duster sa TNG motorom 2020. godine, a ove godine ponudu je proširila na sve putničke modele, prenose Vrele gume. Over godine prodaja takvih vozilas skočila je i u Francuskoj, za četiri puta.Vozila troše više TNG-a nego kada idu na benzin, ali je, kako se podseća, prosečna cena TNG-a u Srbiji za 40% manja od cene benzina. U proseku TNG ispušta 10% manje CO2 od benzina.

Srbija

Raspisan tender za novu zgradu Infektivne klinike u Novom Sadu

Klinički centar Vojvodine raspisao je tender za izbor projektanta nove zgrade Infektivne klinike, koja će se graditi uz pomoć Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.Sadašnju Infektivnu kliniku čine tri zgrade koje su sagrađene u različitim vremenskim periodima.Kako se navodi u tenderskoj dokumentaciji, ponuđač koji dobije posao treba da pripremi dokumentaciju za rušenje dve postojeće zgrade u sklopu Infektivne klinike, uz zadržavanje preostale prizemne zgrade koja je uređena 2018. godine sredstvima pokrajinske vlade u visini od oko 70 miliona dinara.Jedan od problema prilikom transporta pacijenata je bio nemanje lifta koji bi trebalo da bude obuhvaćen novim projektom zgrade. Novim projektom bi trebalo da se udvostuči površina Infektivne klinike u odnosu na sadašnju kvadraturu.  Rok za dostavljanje ponuda za izradu projekta je 8. novembar, a procenjena vrednost nabavke je 10,5 miliona dinara bez PDV-a.

Srbija

Ziđin planira veću flotaciju za rudnik u Velikom Krivelju

Rudarska kompanija Ziđin podnela je zahtev za odlučivanje o potrebi da se napravi procena uticaja na životnu sredinu projekta kojim se planira povećanje kapaciteta za flotacijsku preradu rude sa površinskog kopa Veliki Krivelj kod Bora, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.Kako je ranije najavljeno, do aprila je izvedeno oko 30% radova na izgradnji nove flotacije rudnika Veliki Krivelj, a vrednost ove investicije je 57,8 miliona dolara (49,7 miliona evra).Kako je navedeno u projektu, nova flotacija rudnika Veliki Krivelj će raditi sa kapacitetom od 13,2 Mt (megatona), uporedo i nezavisno od postojeće čiji je kapacitet 9,9 Mt suve rude.Nova flotacija biće izgrađena blizu postojeće, istočno od flotacije, ispod mesta gde se obavlja filtraža bakra. Ukupna površina industrijske zone iznosiće oko preko dve hiljade kvadrata.Ziđinu odobreno proširenje rudnika "Čukaru Peki"Bor: Radnici "Ziđin kopera" nastavljaju pregovore o kolektivnom ugovoru Glavni pogonski objekti nove flotacije u ovom projektu biće bunker rovne rude, postrojenje za primarno drobljenje, skladište primarno izdrobljene rude, transportni koridor za transportne trake, mlevenje i flotacijsko postrojenje, zgušnjivač i postrojenje za filtriranje, kao i pomoćni objekti kao što su skladište reagenasa, prostorija za pripremu reagenasa i odeljenje duvaljki.Kompanija Ziđin povezuje se sa aerozagađenjem u Boru, kao i sa čestim zagađenjem reke Timok u koju ispušta otpadne vode. Krajem prošlog meseca kompanija je u Boru otvorila i rudnik zlata i bakra Čukaru Peki.Početkom prošle godine Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) pisao je kako se Ziđin našao na sudu zbog aerozagađenja u Boru. Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor je od 2018. godine u većinskom vlasništvu Ziđina.Stanovnici sela Krivelj očekuju da budu potpuno preseljeni zbog proširenja rudnika. Preseljenje je razmatrano i u prostornom planu iz 1977. godine. Meštani Velikog Krivelja uputili su resornom ministarstvu zahtev da ovo preseljenje bude u skladu sa rudničkim kartama overenih rezervi, kako se za pola veka ne bi ponovo selili."Država u oblasti rudarstva štiti interese kompanija, na štetu građana"Rudna bogatstva Srbije vrede 200 milijardi dolara

Svet

Ajfon telefoni će uskoro sami zvati Hitnu nakon saobraćajnih nesreća

Poslednja funkcija koju Apple želi da ponudi svojim korisnicima je mogućnost da njihov Ajfon detektuje kada je su u saobraćajnoj nesreći i automatski pozove hitnu pomoć. Funkcija će se zvadi "Crash detection" (Detekcija sudara) i biće dostupna na Ajfon i Apple Watch uređajima, navodi Wall Street Journal.Softver za detektovanje saobraćajnih nesreća će primenjivati podatke sa već postojećih senzora na ovim urđajima i merenjem gravitacijske sile udarca će otkrivati saobraćajne nesreće. Ta funkcija je bila podvrgnuta testiranjima tokom prišle godine, koristivši podatke koje anonimno dele korisnici Ajfona i Apple satova. U izveštaju testiranja je navedeno da su ovi Apple uređaji detektovali preko 10 miliona potencijalnih sudara vozila.Ova kompanija pravi algoritam tačnosti na osnovu podataka 911, koji pružaju Apple-ovom softveru pouzdanost da je korisnik bio u saobraćajnoj nesreći i da mu je potrebna hitna pomoć.Apple je već ugradio bezbednosne mere kao što su detekcia pada i stabilnosti hodanja u svoj iPhone OS.Ovo ne bi bila prva kompanija koja je predstavila takvu funkciju: Google je dodao detekciju pada na svoj Pixel pametni telefon 2019. godine, a dodatne aplikacije u Apple-ovoj prodavnici aplikacija nude slične funkcije.Čak i zastareli automatski softver kao što je GM-ov OnStar pruža "automatski odgovor na sudar" od 1996. godine.Apple je odbio da komentariše potencijalnu funkciju, a njeno objavljivanje je još uvek neizvesno, rekli su izvori za Wall Street Journal.

Srbija

ZA NEKU LISTU? Proizvođaču auspuha 10.000 evra po zaposlenom, pogon otvara ovog meseca

Pogon nemačke kompanije Boysen biće otvoren u Subotice u novembru, objavio je RTV. Firma je pre dve godine dobila subvencije od 10.000 evra po zaposlenom, kako je Nova ekonomija već pisala.RTV za ovo ulaganje piše da je najveća grinfild investicija u istoriji Subotice i da će njena vrednost biti 65 miliona evra.Nemačka kompanija Boysen je 2018. godine osnovala istoimeno preduzeće registrovano u Subotici.U maju 2019. godine su konkurisali za dobijanje subvencija. Boysen je u oktobru 2019. sa Ministarstvom privrede potpisao ugovor o dodeli državne pomoći od četiri miliona evra.Kompanija se ugovorom obavezala da svakom novozaspolenom isplaćuje osnovnu zaradu koja je za najmanje 20 odsto veća od minimalca.Obavezu da do kraja 2023. godine zaposleni 400 novih radnika na neodređeno vreme i da uloži najmanje 55,5 miliona evra u istom roku. Na plate radnika bi u ovom periodu trebalo da potroše najmanje 8,49 miliona evra. Prvobitno je bilo ugovoreno da se subvenije isplate u četiri tranše, ali je aneksom ugovora u maju 2021. godine izmenjeno da se državna pomoć isplati u tri tranše - prva 2022. godine u iznosu od 2,4 miliona evra, druga 2023. 1,1 miliona evra i treća 2024. godine 518 hiljadu evra.Za isplatu prve tranše, uslov je da Boysen zaposli 110 radnika i uloži 51 milion evra, za drugu da zaposli još 190 radnika i uloži 4 miliona evra i za treću da zaposli još 100 radnika i uloži dodatnih 500.000 evra.Boysen je u obavezi da ne smanjuje ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme ispod 400 zaposlenih u periodu od pet godina od završetka investicionog projketa. To znači da kompanija ne bi smela da otpušta radnika pre kraja 2028. godine.Boysen se bavi izduvnom tehnologijom i preko svojih 12 zavisnih društava poseduje pogone za proizvodnju u Nemačkoj, Kini, Južnoafričkoj Republici i Indiji. Glavna tržištva su uglavnom zemlje EU, a najznačajniji klijenti su Mercecdes-Benz, Audi, Bently, Porshe, Bugati, MAN i Volkswagen, piše u ugovoru o dodeli državne pomoći.Boysen je u 2018. godine u okviru istoimene grupacije ostvario prihod od blizu 1,5 milijardi evra i zapošljavao 2.423 radnika.

Srbija

I proizvođači hrane za kućne ljubimce osećaju posledice krize

Domaći proizvođači hrane za pse i mačke se sada suočavaju sa nestašicom i visokim cenama sirovina i ambalaža zbog situacije na tržištu koju izazvala pandemija. Kažu da na ovom tržištu nema pravila, možete danas da otvorite, a sutra da propadnete.Vlasnici kućnih ljubimaca za svoje pse i mačke uglavnom biraju hranu koja u sebi sadrži proverene i kvalitetne sirovine, ali im je podjednako važno da proizvodi budu cenovno pristupačni. Na žalost, aktuelna kriza je dovela do toga da u ukupnoj prodaji ovakve vrste hrane trenutno većinu čine najjeftiniji proizvodi, kaže za Biznis i finansije Predrag Gvozdenović, vlasnik proizvodnje hrane za pse i mačke „Premil“ iz Kovina.Prema njegovim rečima u proizvodnji hrane za pse i mačke pored mesa kao primarne sirovine sve više koriste biljke razne žitarice, masti, biljna ulja, kao i mešavina određenih specijalnih biljaka koje pomažu u rešavanju problema sa alergijama i organima za varenje kod pasa.Proizvodnja hrane za kućne ljubimce izuzetno je zahtevna. Ni najbolja oprema, ni vrhunske recepture ili sirovine nisu same po sebi garancija visokog kvaliteta proizvoda, već je najvažnije znanje kako sve to uklopiti na odgovarajući način.Proces proizvodnje zahteva niz različitih zanimanja, od veterinara, tehnologa, stručnjaka za spoljnu trgovinu, administrativnih radnika i komercijalista do pakera, vozača, magacionera, majstora, građevinskih radnika itd, dodaje on. Iako dosta ljudi ne uspeva, sve više je onih koji dugo posluju i pristojno zarađuju. Zbog pandemije korone, u humanoj industriji nije bilo potrošnje što je uzrokovalo i poremećaje u dobavljačkom lancu sirovina za proizvodnju hrane za ljubimce. Kultura držanja kućnih ljubimaca je na višem nivou u odnosu na prethodne godine, pretpostavka je da će tržište nastaviti da raste, predviđa Gvozdenović.„Kvalitet proizvoda ne možemo odrediti ni po pakovanju, ni po ceni. Važno je i da ne sadrži sastojke iz Kine, dok se Francuska veoma brine o ishrani ljudi i životinja jer ima stroge propise, objašnjava Mirjana Tončić, vlasnica i direktorka firme „New instinct“ koja uvozi hranu iz Francuske.Firma dobro posluje uprkos tome što je proizvod skuplji i što je, prema njenim rečima, u našoj zemlji teško raditi uvoz bilo kakve hrane. Nema pravila u ovoj grani industrije što se tiče poslovanja, ali je loše je za posao da prodavnicu otvore oni koji nemaju bar neko predznanje o kućnim ljubimcima i ako prodavac ili vlasnik nemaju želju da nešto o tome nauče, dodaje Tončić.

Srbija

Putevi Srbije kupuju sistem za prepoznavanje registarskih tablica

JP "Putevi Srbije" raspisali su tender za video nadzor posebne namene, odnosno sistem za automatsko prepoznavanje registarskih oznaka koje će biti postavljen na portalima tunela "Manajle" i "Bancarevo". Putevi su nabavku ovih dobara procenili na 12 miliona dinara.  Nabavka obuhvata osam video kamera posebne namene, osam nosača za montažu, komunikacioni oramar, server, NAS, montažu, konfiguraciju i puštanje u rad, kao i projekat izvedenog stanja. Kao lokacije za postavljanje kamere naručilac je naveo severni portal tunela Manajle i južni portal tunela Manajle (deonica Niš-Preševo), kao u severni portal tunela Bancarevo i južni portal tunela Bancarevo (deonica Niš-Dimitrovgrad). U dokumentaciji se navodi da je projektom je predviđeno informisanje operatera u tunelskom operativnom centru da se vozila koja prevoze opasne materije nalaze na autoputu. Podaci vezani za dato vozilo (slika, registarska oznaka) se smeštaju u jedinstvenu bazu podataka. Opereter se obaveštava o vrsti, tipu i boji vozila koja se nalaze na autoputu, a podaci vezani za dato vozilo (slika, registarska oznaka) se smeštaju u jedinstvenu bazu podataka."Projektom za automatsko snimanje, prepoznavanje i generisanje alfanumeričkih podataka o uočenoj registarskoj oznaci svih vozila koja prođu kroz zonu nadzora sistema (obavezno prepoznavanje svih vrsta tablica koje se koriste u Republici Srbiji, tablica zemalja u okruženju i tablica drugih zemalja na putnoj mreži Republike Srbije, kao i određivanje da li je domaća ili strana registarska oznaka) na kamernom mestu u bazu podataka koju Ponuđač definiše tehničkim rešenjem"Cilj je da se unapredi sistem video-nadzora posebne namene na državnim putevima I reda, kao i da se na dve lokacije integriše sistem video menadžmenta u centralizovanu paltformu.  

Srbija

Udruženje banaka: Nema straha od povećanja kamata

U Udruženju banaka Srbije (UBS) kažu da trenutno ne postoji nijedan pokazatelj u Srbiji i na globalnom nivou koji bi nagoveštavao povećanje rate kredita. „Naprotiv, procene evropskih institucija kažu da će najverovatnije ostati negativne vrednosti Euribora sve do 2023. godine, samim tim i ovakve, istorijski niske kamatne stope. Inflacija se i dalje kreće ispod pet odsto, a ankete govore da će se već polovinom naredne godine vratiti u očekivane okvire“, kažu u Udruženju banaka Srbije za Novu ekonomiju.Trenutno u Udruženju banaka nemaju, kako kažu, nekog posebnog saveta za građane i privredu osim uobičajenog opreza u upravljanju sopstvenim finansijama.„Nezahvalno je prognozirati kretanje globalne cene energenata, jer zavisi i do nekih  političkih odluka, a takođe i rastom kineske privrede i slično. Iz ugla Srbije važno je istaći da je finansiranje javne potrošnje stabilno, pa i snabdevanje energentima i u smislu finansijskih obaveza i ranije postignutih sporazuma. Devize rezerve su nikad bolje, rebalans budžeta išao je u pravcu neočekivano dobrih prihoda, država kontinuirano pruža podršku građanima i privredi“, kažu u UBS.Prema njihovoj oceni, na globalnom nivou možda veći izazov predstavlja prekid lanaca snabdevanja, što je i dalje problem zbog efekata pandemije, odnosno zbog toga što određene mere i dalje onemogućavaju da privreda radi punim kapacitetom.U Narodnoj banci Srbiji rekli su za Novu ekonomiju da ne očekuju značajno povećanje rate na kredite. https://rs.n1info.com/biznis/nova-ekonomija-nbs-ne-ocekuje-znacajno-povecanje-rate-za-kredite/

Srbija

RERI: Veliki zagađivači neće biti kažnjavani još tri godine

Predlog izmena Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, koji je, bez javne rasprave upućen Narodnoj skupštini, pokazuje da Republika Srbija i nadležno ministarstvo za zaštitu životne sredine nemaju kapacitet da sprovode propise. Rok za izdavanje integrisanih dozvola velikim zagađivačima ponovo je pomeren, ovoga puta do kraja 2024. godine. Ponovno pomeranje roka za izdavanje integrisanih dozvola jasan je signal zagađivačima da zakoni za njih ne važe i da će država uvek biti tu da ih u bezakonju podrži jer i sama za zakone ne mari i nije u stanju da ih sprovodi.   Predlog Zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine usvojen je na 86. sednici Vlade Republike Srbije, 21. oktobra, a podnet Narodnoj skupštini 22. oktobra 2021. godine. Predlog zakona sadrži svega tri člana, a članom 2. predloženo je da se rok za izdavanje integrisanih dozvola za postojeća postrojenja produži do 31. decembra 2024. godine. Podsećamo da je rok iz važećeg zakona istekao još 31. decembra 2020. godine.  Zašto su integrisane dozvole važne? Ove dozvole obezbeđuju sveobuhvatnu zaštitu vazduha, vode i zemljišta od zagađivanja, prevenciju nastanka zagađenja i primenu najboljih i po životnu sredinu najprihvatljivijih tehničkih rešenja. Ove dozvole obezbeđuju da i veliki zagađivači posluju u skladu sa visokim standardima zaštite životne sredine i time ne pričinjavaju štetu zdravlju ljudi i životnoj sredini. Da li je priprema i obrada zahteva za integrisanu dozvolu zahtevan postupak? Naravno da jeste. Potrebna je ozbiljna priprema, angažovanje stručnjaka i pribavljanje brojnih uslova i odobrenja. Zbog toga ovu obavezu imaju samo veliki zagađivači i kompanije koje bi po prirodi svoga posla trebalo da imaju kapacitete da izrade zahtev za izdavanje integrisane dozvole. Sve je to obaveza koja je propisana zakonom, čega su i nadležni organi i kompanije na koje se zakon primenjuje svesni već 18 godina.Da li je potrebno da država obezbedi odgovarajuće administrativne i stručne kapaciteta za obradu zahteva za izdavanje integrisanih dozvola? Naravno da jeste. Ali od 2004. pa do danas u odeljenju Ministarstva zaštite životne sredine zaduženom za izdavanje integrisanih dozvola angažovano je nedopustivo malo službenika – prema sistematizaciji radnih mesta u ministarstvu na poslovima izdavanja integrisanih dozvola je angažovano svega četiri osobe. Slično je i u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine, dok u mnogim jedinicama lokalne samouprave ne postoji zaposleni koji izdaju integrisane dozvole.Cilj ove izmene, kako se navodi u obrazloženju, je produženje roka nadležnom organu za rešavanje po podnetim zahtevima za izdavanje integrisane dozvole i usklađivanje sa Zakonom o zaštiti životne sredine. Izmenama će se, piše, obezbediti uslovi za efikasnije funkcionisanje i organizovanje izdavanja integrisanih dozvola na teritoriji Republike Srbije.Kako? Time što je rok pomeren za 3 godine? Upotrebimo jednostavnu računicu. Ako je za 18 godina izdato 46 od 227 dozvola kako će za tri godine biti izdato 180 dozvola? I u zemljama sa boljim administrativnim kapacitetima prosečno se izdaju 3 do 4 dozvole godišnje. Da u računicu ne uvodimo i nova postrojenja koja će se izgraditi u naredne 3 godine. Vlada ne nalazi da je potrebno da građanima objasni zašto sistem do sada nije funkcionisao, niti u poražavajućim rezultatima u ovoj oblasti vidi svoju odgovornost. A upravo nas je neodgovornost nadležnih institucija dovela u situaciju da godinu dana nakon isteka zakonskog roka većina velikih zagađivača nema integrisanu dozvolu. Pravo pitanje je šta je država uradila da otkloni probleme koje danas navodi kao razloge za ponovno pomeranje rokova? Šta će predlagač zakona učiniti u narednim godinama kako ponovo ne bi došlo do odlaganja ovih obaveza? Na ova pitanje predlagač zakona ne daje odgovor, ali pojašnjava da proširenje ljudskih kapaciteta i edukacija kadrova trenutno nije u planu rada Vlade.     Prethodnu izmenu Zakona, tj. produženje rokova, Vlada je argumentovala na gotovo identičan način kao sada: nedovoljno vremena za operatere da dostave kompletnu dokumentaciju, nedovoljno kapaciteta nadležnih organa da tu dokumentaciju provere i na osnovu nje izdaju integrisane dozvole, što bi operatera ekonomski oštetilo. Dodatno, ovog puta Vlada navodi da je veliki problem i nedostatak potrebne dokumentacije koja se predaje uz zahtev za izdavanje integrisane dozvole (poput upotrebne dozvole, projektne dokumentacije, vodne dozvole i uslovi drugih nadležnih organa). Kako je moguće da Vlada neke države, koja pretenduje da je pravna država, među preprekama za sprovođenje zakona navodi i elementarne obaveze operatera kao što je posedovanje vodne dozvole ili uslova drugih organa i organizacija? Zašto onda i te nepotrebne birokratske besmislice Vlada ne otkloni jednostavnom promenom zakona?!Na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine Ministarstvo zaštite životne sredine je izradilo preliminarni spisak postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole, a na kojem se nalazi ukupno 227 postrojenja. Do danas je, kako se navodi u analizi efekta zakona, izdato svega 46, što znači da u ovom trenutku ukupno 181 postrojenje sprovodi aktivnosti bez neophodnih dozvola za rad. Tako, neki od najvećih zagađivača u Republici Srbiji ne poseduju ove dozvole:  dozvolu ne poseduje niti jedna termoelektrana kojom upravlja JP “Elektroprivreda Srbije”, nijedno postrojenje unutar rudarsko-metalurškog kompleksa u Boru kojim upravlja  kompanija Zijin Bor Copper doo, kao ni unutar fabričkog kompleksa bivše Železare Smederevo kojom upravlja  kompanija HBIS Group Serbia.Zakonom o zaštiti životne sredine propisano je da inspektor ima pravo i dužnost da prilikom vršenja inspekcijskog nadzora utvrdi da li su ispunjeni uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti. Takođe, inspektor ima na raspolaganju i širok spektar ovlašćenja kojima bi otklonio nezakonitosti i obavezao operatere da preduzmu obaveze u skladu sa zakonom. Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine propisano je da otpočinjanje rada postrojenja i obavljanje aktivnosti bez integrisane dozvole predstavlja privredni prestup za koji bi operater trebalo da bude kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 150.000 do 3.000.000 dinara, a odgovorno lice u operateru novčanom kaznom u iznosu od 30.000 do 200.000 dinara.Uprkos izričitoj zakonskoj obavezi, nadležni inspekcijski organi nisu sprovodili ovaj zakon, te je RERI do sada, kako bi ukazao nadležnim organima na propuste u radu podneo 5 zahteva za vanredni inspekcijski nadzor, kao i dve prijave za privredni prestup protiv odgovornih zagađivača. Na kraju dana postavlja se pitanje: Zašto uopšte imamo procedure za izdavanje dozvola, ako nadležni organi nastavljaju da produžavaju rokove u korist velikih zagađivača? Da li su njihovi interesi na prvom mestu i ako jesu, zbog čega donosioci odluka u Srbiji obesmišljavaju naš pravni i ustavni poredak donošenjem zakona i izmena tih zakona za koje znaju da neće biti primenjivani? 

Srbija

Izdato za petinu više građevisnkih dozvola nego prošle godine

Od početka godine podneto je preko 100 hiljada zahteva za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju objekata, za 21,4 odsto više u odnosu na isti period prošle godine i za 26,3 odsto više u poređenju sa istim periodom 2019. godine. Broj izdatih građevinskih dozvola je porastao za 24,2 odsto, u odnosu na 2020. godinu, a za 31 odsto u odnosu na 2019. godinu. Povećan je i broj izdatih rešenja o odobrenju izvođenja radova na adapraciji, rekonstukciji ili dogradnji postojećih objekata.Građani sve zahteve mogu podneti preko informacionog sistema Centralne evidencije objedinjenih procedura (CEOP). Sada je dostupna i nova verzija CEOP-a  kojom je omogućen veliki broj novih funkcionalnosti  za sve korisnike sistema, od podnosilaca zahteva za izdavanje eDozvola, investitora, nadležnih organa koji izdaju akta, pa sve do institucija sa javnim ovlašćenjima koje učestvuju u objedinjenoj proceduri izdavanja eDozvola.Takođe omogućeno je elektronsko plaćanje taksi i naknada za sprovođenje postupka objedinjene procedure, preko sistema eUprave.Sada je dostupno automatsko preuzimanje adresnih podataka, validacija brojeva katastarskih parcela i automatsko preuzimanje podataka o pravnim licima registrovanim u Agenciji za privredne registre.Za potrebe Republičkog zavoda za statistiku Srbije proširen je obim dostupnih podatka o izvedenim građevinskim radovima i izdatim dozvolama i time postignuto bolje praćenje  oblasti građevinarstva i sagledavanje strukture investicionih ulaganja.

Svet

Preko pet miliona preminulih od koronavirusa širom sveta

Zvaničan broj smrtnih slučajeva od posledica koronavirusa, danas je prešao 5 miliona, prema podacima Centra za sistemske nauke i inženjerstvo Univerziteta Džon Hopkins.Eksperti tvrde da je zvaničan broj preminulih manji od realnog broja uzevši u obzir da mnoge države nisu u mogućnosti da tačno vode zapise o broju umrlih od kovida jer globalno postoje mnoge lokalne tragedije koje neće biti prijavljene.Čini se da je tempo potvrđenih smrtnih slučajeva blago usporen otkako je svet dostigao četiri miliona umrlih početkom jula, uprkos brzom širenju Delta varijente od tada, što je znak da bi širenje vakcina moglo imati uticaja, barem u nekim delovima sveta.Sjedinjene Države prednjače u svim ostalim zemljama, sa više od 745.000 potvrđenih smrtnih slučajeva. Zemlje sa najvećim prijavljenim brojem smrtnih slučajeva posle Sjedinjenih Država su Brazil, Indija, Meksiko i Rusija. U Srbiji je u oktobru zabeleženo 1721 smrtnih slučajeva od posledica koronavirusa što je ujedno i  najveći broj preminulih, kod nas na mesečnom nivou, od početka pandemije. Prosečan dnevni broj preminulih u oktobru iznosio je preko 55, a ukupan broj umrlih od posledica ovog virusa je 9.955 osoba.