Najnovije

Svet

Stopa nezaposlenosti u EU 7,1 odsto u junu

Stopa nezaposlenosti u Evropskoj uniji iznosila je 7,1 odsto u junu, što je smanjenje u odnosu na maj kad je bila 7,3 odsto. Stopa nezaposlenosti u EU manja je i u odnosu na jun 2020. godine kada je iznosila 7,3 odsto, pokazali su podaci Eurostata. U evrozoni je u junu 2021. godine sezonski prilagođena stopa nezaposlenosti iznosila 7,7 odsto, što je smanjenje od 0,3 odsto u odnosu na maj ove godine, kao i jun 2020. kada je iznosila 8 odsto. Eurostat procenjuje da je u junu nezaposleno bilo 14,9 miliona muškaraca i žena u Evropskoj uniji, od kojih je 12,51 miliona u evrozoni. U poređenju sa majom ove godine, broj nezaposlenih opao je za 487 hiljada u Evropskoj uniji i 423 hiljade u evrozoni, a u  poređenju sa junom 2020. godine nezaposlenost je opala za 397 hiljada u EU i 339 hiljada u evrozoni. U junu je 2,96 miliona mladih ispod 25 godina bio nezaposleno, od koji je 2,43 u evrozoni.U junu 2021. godine, stopa nezaposlenosti mladih je bila 17 odsto u EU i 17, 3 u evrozoni što je pad u odnosu na 17, 6 i 17, 9 odsto koliko je bila prethodnog meseca. U poređenju sa majom nezaposlenost mladih opala je za 112 hiljada u EU i 78 hiljada u evrozoni, a u poređenju sa junom 2020. godine opala je za 152 hiljada u EU i 110 hiljada u evrozoni. U junu 2021. godine nezaposlenost žena iznosila je 7,5 odsto u EU, što je smanjenje sa 7,7 odsto u maju 2021. godine. Nezaposlenost muškaraca je iznosila 6,7 odsto u junu što je smanjenje za 0,3 odsto u odnosu na maj kada je bila 7 odsto. I u evrozoni je nezaposlensot žena samnjena sa 8,4 odsto koliko je iznosila u maju na 8,2 odsto u junu. Smanjena je i nezaposlensot muškaraca sa majskih 7,6 odsto na 7,3 odsto koliko je bila u junu. 

Srbija

Preduzetnici u Hrvatskoj će plaćati manju članarinu komori

Preduzetnici u Hrvatskoj ubuduće će plaćati manje članarine za članstvo u Hrvatskoj obrtničkoj komori (HOK) koja ih zastupa, piše Poslovni.hr.Uporedo s tim biće pojednostavljena i organizacija tako što će biti ukinute regionalne preduzetničke komore, predviđaju planirane izmene i dopune Zakona o preduzetništvu.Obavezno članstvo, a i članarine Nova, umanjena jedinstvena stopa članarine koja se uplaćuje komori predviđena je u paušalnom iznosu koji mesečno iznosi 1,25 odsto osnovnog odbitka iz dohotka u skladu sa Zakonom o porezu a dohodak, umesto trenutko važećih 2 odsto.U Hrvatskoj se razmtara i ukidanje plaćanja obavezne članarine Hrvatskog gospodarskoj komori koja je pandan ovdašnjoj Privrednoj komori Srbije.Podsetimo, privrednici u Srbiji su prethodnih godina pozivali na bojkot plaćanja članarine u Privrednoj komori Srbije (PKS).Oni su obavezno članstvo ocenili kao neustavno i tražili ocenu Ustavnog sudu. Odluka suda 2019. godine bila je da nema osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje ustavnosti, a firme su morale da namire svoje dotadšnje dugove za neplaćene ćlanarine.Članstvo u PKS nije bilo obavezno od 2013. go 2017. godine.Odlukom o visini, načinu i rokovima plaćanja jedinstvene članarine i finansiranju Privredne komore Srbije u 2021. godini utvrđeno je da mikro pravna lica članarinu plaćanju 600 dinara mesečno, srednja pravna lica 3.600 dinara, srednja pravna lica 43.000 dinara i velika pravna lica 160.000 dinara mesečno.Na svaki iznos dodaje se i 1/12 iznosa od 0,004 odsto poslovnog prihoda. Mesečna članarina Komori može da iznosi najviše 185.000 dinara, odnosno najviše u visini 1/12 iznosa od 0,1 odsto od poslovnog prihoda.Firme koje imaju poslovniu prihod manji do 20 miliona dinara ne plaćaju deo članarine po osnovu poslovnog prihoda.

Lifestyle

Saveti koje treba da znate pre nego što krenete na put po velikim vrućinama

Sеzоnа gоdišnjih оdmоrа pоvеćаvа brој učеsniка u sаоbrаćајu  i mоgućnоst vеćеg brоја sаоbrаćајnih nеzgоdа, piše u obaveštenju Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut". Stаtistikе pоkаzuјu dа sе nајvеći brој sаоbrаćајnih nеzgоdа dеšаvа lеti i tо nајčеšćе u јulu, аvgustu i sеptеmbru. Zbog toga Batut preporučuje pridržavanje preporuka za vožnju u letnjoj sezoni:- Nе ulаzitе u аutоmоbil kојi је stајао nа suncu, оbаvеznо оtvоritе svа vrаtа i prоzоrе, uključuјući i prtljаžnik. Tако ćеtе prоvеtriti i zа nеki stеpеn rаshlаditi vаzduh u аutоmоbilu.- Upоtrеbа klimа urеđаја trеbа dа оmоgući dа unutrаšnjа tеmpеrаturа budе nižа 5 dо 7 stеpеni оd spоljаšnjе.- Prаvitе pаuzе tоkоm vоžnjе. U tоku vоžnjе pо visоkim tеmpеrаturаmа i putоvаnjеm nа dužim rеlаciјаmа pоtrеbnо је dа sе prаvе pаuzе u vоžnji nа svака 2 sаtа pо 15 minutа. Prоvеtrаvаnjе vоzilа, unоs dоvоljnе kоličinе tеčnоsti i lаgаnо istеzаnjе оtklоnićе prvе znаке umоrа kојi sе оbičnо јаvljајu nакоn drugоg sаtа vоžnjе.- Vеliке vrućinе prеdstаvljајu rizik pо bеzbеdnu vоžnju, јеr mnоgо bržе dоvоdе dо umоrа i iscrpljеnоsti. Umоr је uzrоčnik svаке trеćе sаоbrаćајnе nеzgоdе nа putеvimа, а nеminоvаn је prаtilаc dugih vоžnji, nаrоčitо u nоćnim i nеpоvоljnim klimаtsкim uslоvimа, pоput vеliкih vrućinа. Kаkо bistе sprеčili ili оdlоžili nаstаnак umоrа u tоku vоžnjе, prе putоvаnjа sе dоbrо nаspаvајtе i оdmоritе.- Nа put nеmојtе krеtаti uкоliко stе kоnzumirаli аlkоhоl ili drugе psihоакtivnе supstаncе, uključuјući i lекоvе zа kоје је nаznаčеnо u uputstvu dа mоgu dа utiču nа spоsоbnоst uprаvljаnjа mоtоrnim vоzilimа.- Vеžitе sе – upоtrеbа sigurnоsnоg pојаsа је оbаvеznа zа svакоg putniка u vоzilu bilо dа је u pitаnju vоzаč, suvоzаč ili putnik nа zаdnjеm sеdištu. Prеmа pоdаcimа Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје, upоtrеbа sigurnоsnih pојаsеvа zа vоzаčе i putnike nа prеdnjim sеdištimа smаnjuје rizik оd smrtnоg ishоdа zа gоtоvо 50 оdstо, dоk zа putniке nа zаdnjim sеdištimа tај prоcеnаt u pојеdinim dеlоvimа svеtа iznоsi i dо 75 оdstо.- Vоditе rаčunа о bеzbеdnоsti dеcе u vоzilu – dеcа nајčеšćе strаdајu kао putnici u vоzilimа, а јеdаn оd rаzlоgа је nеkоrišćеnjе ili nеprаvilnо kоrišćеnjе аutо sеdištа. Prеmа pоdаcimа Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје аutо-sеdištа umаnjuјu riziк strаdаnjа оdојčаdi zа око 70% а коd dеcе uzrаstа 1–4 gоdinе zа 54%. Kоd dеcе uzrаstа 4–7 gоdinа pоmоćnа sеdištа umаnjuјu riziк tеšкih pоvrеdа zа 59%.- Niкаdа dеcu nе оstаvljајtе u pаrkirаnоm vоzilu nа suncu. Čак i sа оtvоrеnim prоzоrimа, аkо је nаpоlju 25°C, tеmpеrаturа u аutu sе zа 10 minutа mоžе pоpеti nа 40°C, а аkо је nаpоlju 35°C, tеmpеrаturа u аutu dоstižе i 50. pоdеljаk. Dеcа su оsеtljivа nа еkstrеmnе tеmpеrаturе, pа sе mоgu prеgrејаti tri dо pеt putа bržе nеgо оdrаslе оsоbе. U slučајu prеgrејаvаnjа коd dеcе, mоžе dоći dо tоplоtnоg udаrа kојi mоžе imаti fаtаlnе pоslеdicе. Prеpоznајtе simptоmе prеgrејаvаnjа dеcе nа vrеmе, o čemu više možete pročitati u tekstu.- Vоditе rаčunа i ако prеvоzitе kućnоg ljubimcа – ако sе vоzi pаs nа zаdnjеm sеdištu pоtrеbnо gа је vеzаti pоsеbnо dizајnirаnim pојаsеvimа zа psе, dок mаli kućni ljubimci imајu pоsеbnе putnе kutiје. Nikаdа ih nе оstаvljајtе u pаrkirаnоm аutоmоbilu nа suncu.

Srbija

Kako prepoznati simptome pregrejavanja kod dece?

Na visokim temperaturama, a naročito u toku putovanja, važno je prepoznati simptome pregrejavanja dece jer u tim slučajevima može doći do toplotnog udara koji može imati fatalne posledice. Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" je izdao uputstvo u kome navodi da su glavni simptomi razdražljivost, malaksalost, pospanost, dezorijentisanost, povišena temperatura, povraćanje, konvulzije i nesvestica.Ako primetite neki od simptoma pregrejavanja, važno je reagovati odmah, ističe se u preporukama.Važno je preduzeti i sledeće korake:- Ukoliko ste u putu, dete odmah sklonite iz pregrejanog automobila.- Idite u hladovinu. Na taj način će temperatura tela da se snizi.- Skinite dete. To će pomoći da se rashladi i da koža dođe u direktan kontakt sa vazduhom.- Da bi se telo što brže i što bolje rashladilo, potrebno je da dete kvasite vodom. Rashladite ga tako što ćete pokvasiti peškir mlakom vodom i njime ga osvežavati.- Preporučuje se da položite hladne obloge na vrat, prepone, i pod pazuh. U predelu tih delova tela se nalaze krvni sudovi najbliži koži, pa se hlađenjem tih području ubrzava snižavanje temperature celog tela.- Od velike je važnosti da dete ne dehidrira. Dajte mu tečnost, a ako je već dehidriralo (uznemirenost, razdražljivost, pospanost, klonulost, hladna koža, tokom plakanja nema suza, suve usne, suv i obložen jezik, upale oči, uvučena fontanela kod beba i sl.) dajte detetu po nekoliko gutljaja na svakih petnaestak minuta.Ukoliko detetu ne bude bolje, hitno ga odvesti u najbližu zdravstvenu ustanovu. 

Srbija

Ko koliko plaća eko-taksu: od 5 hiljada do 2 miliona dinara

Poslednjeg dana jula većem delu privrede ističe rok za podnošenje prijave radi plaćanja naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, poznatije i kao eko-taksa, navodi u tekstu Nacionalne alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Iznosi koje će privrednici morati da izdvoje kreću se od 5.000 do dva miliona dinara, ali ni ove godine neće zavisiti od toga koliko zaista zagađuju zajednički životni prostor već od veličine njihovog biznisa, kao i od delatnosti u kojoj posluju."U Srbiji još nije primenjeno načelo „zagađivač plaća“ gde trošak srazmerno snose oni koji najviše ugrožavaju životnu sredinu. Oni koji puno zagađuju, za naknadu izdvajaju iznos koji nije u skladu sa stvarnim količinama štetnih gasova koje emituju i plaćaju isto kao i oni koji su uložili značajna sredstva u postavljanje postrojenja za prečišćavanje tako da ulaganje u ekologiju nije stimulisano", kaže potpredsednica NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine i direktorka Ekostar Paka, Bojana Perić.Prema njenim rečima, prvi korak je da se naknada za zaštitu i unapređenje integriše u naknadu za zagađenje, te da privredni subjekti onda ovakvu integrisanu naknadu plaćaju po stvarnoj količini zagađenja. Uz to, trebalo bi proširiti listu obveznika koji bi plaćali integrisanu naknadu tako što bi se uključili obveznici iz lokalnih registara izvora zagađenja i dopunila lista štetnih materija za koju se plaća naknada, ističe NALED.Predlog je i da se visina naknade po toni emisije postepeno povećava u naredne tri godine (po 10%) do dostizanja realnih vrednosti, ali i kao stimulans privrednicima da je umanje ulaganjem u postrojenja za prečišćavanje.Prema uredbi koja propisuje visinu eko-takse, 5.000 dinara platiće mikro preduzeća i preduzetnici u sektoru trgovine, bilo da su prodavnice hrane, butici, prodavnice igračaka, cvećare, apoteke. Tu su i restorani, kafići, čak i veb portali. Eko-taksu moraju da plate i vlasnici frizerskog salona, fitnes ili sportskog kluba, oni koji „drže“ stomatološku ordinaciju, vrtić, bilo kakvu školu, turističku ili računovodstvenu agenciju, advokatsku kancelariju...U male zagađivače spadaju i hoteli, banke, telekomunikacione kompanije, železnica, vazdušni saobraćaj i još drugih delatnosti, ali ako je reč o malim, srednjim ili velikih preduzećima, iznos naknade povećava se na 50.000, 125.000 ili 500.000 dinara. Država kao male zagađivače vidi i svoje institucije – centralnu banku, sudove, PIO i RFZO, odbranu i druge organe javne uprave.U srednje zagađivače svrstan je najveći deo poljoprivrede, deo prerađivačke industrije i energetike, građevinarstvo, saobraćaj i snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama (iznos naknade kreće se u rasponu od 10.000 do milion dinara).Među velikim zagađivačima su poljoprivreda (uzgoj živine i svinja), rudarstvo i veći deo prerađivačke industrije i energetike (iznos naknade ide od 20.000 do dva miliona dinara).

Srbija

Startapi iz Beograda mogu da dobiju do dva miliona dinara za razvoj inovativne ideje

Gradska uprava Beograda je raspisala javni konkurs za dodelu sredstava za podršku razvoja inovativnih delatnosti. Na konkurs mogu da se prijave startap timovi i mikro privredna društva koja su registrovana i imaju sedište na teritoriji Beograda, nisu starija od tri godine i imaju biznis inovativu ideju.Ukupno je opredeljeno 10 miliona dinara, dok svaki korisnik može da dobije maksimalno dva miliona dinara. Novac je namenjen razvoj inovativne ideje u periodu od najviše 12 meseci uz obavezu zapošljavanja nezaposlenih lica.Šta je Srbiji nepohodno za dalji razvoj startap scene? Troškovi koji mogu da se finansiraju ovim novcem odnose se na članstvo u Naučno-tehnološkom parku Beograd, troškove zarada (uključujući sve pripadajuće poreze i doprinose), nabavku opreme i alata za potrebe razvoja, troškove istraživanja i testiranja.Sa druge strane, iz gradskog novca nije moguće kupovati zemljište ili zgrade, plaćati poreze na imovinu ili reprezentaciju, kao ni putne troškove, kamate, kazne, ekološke takse, članarine i slično.Detaljnije o uslovima timovi mogu da se informišu na sajtu grada, a rok za podnošenje prijava je 15. septembar 2021. godine.Startapi mogu da računaju na evropski Fond za inovativna preduzeća

Svet

EU kaznila Amazon sa 746 miliona evra

Kompanija Amazon saopštila je da je od strane Evropske unije kažnjena sa 746 miliona evra zbog kršenja Opšte evropske uredbe o zaštiti ličnih podataka (GDPR), preneo je portal CNBCDodaje se da je Luksemburško nacionalno povereništvo za zaštitu podataka (CNPD) kaznilo je Amazon Europe Core odlukom od 16. jula, priopćila je kompanija."Verujemo da je odluka CNPD -a neosnovana i nameravamo da se snažno branimo", saopštio je Amazon.GDPR nalaže kompanijama da od ljudi zatraže pristanak ljudi pre korištenja njihovih ličnih podataka. U suprotnom slede novčane kazne.Wall Street Journal u junu je objavio izvijestio je u lipnju da bi Amazon mogao da bude kažnjen sa više od 425 milijuna dolara prema zakonu EU o privatnosti.Vlasnik Amazona Džef Bezos i ove godine je proglašen za najbogatijeg čoveka na svetu. Nedavno je u posebnoj letelici putovao do granice planete Zemlje i svemira.Tehnološka kompanija Amazon, sa sedištem u Sjedinjenim Državama poslednjih godina fokusirala se na razvoj elektronske trgovine.Amazon uništava tone neprodate robe

Srbija

Mladi na periferiji Beograda: Nemaš kola, nema izlaska

Mladi u čitavoj Srbiji se suočavaju sa problemom nezaposlenosti i nedostatka (dobrih) poslova, a u manjim sredinama, kao što je Surčin. šanse su još manje.Centar Surčina nalazi na svega 16 kilometara od centra Beograda, ali život mladih Surčinaca umnogome se razlikuje od onog koji vode njihovi vršnjaci sa drugih beogradskih opština. Opština Surčin, najmlađa od 17 beogradskih opština, imala je 2011. godine 42.012 stanovnika, raspoređenih u sedam naselja  i 11.471 domaćinstava, što je 2,6% stanovništva područja grada Beograd. Iako je broj stanovnika na teritoriji cele opštine u porastu, u manjim mestima kao što su Boljevci, Dobanovci i Petrovčić broj stanovnika opada. Prosek godina u svim naseljima je između 35 i 40 godina, dok se broj članova po domaćinstvu smanjenje. Sve to ukazuje na da mladi radije biraju da odu iz Surčina, ukoliko im se za to ukaže prilika.Zašto i kakve su mogućnosti za mlade ljude koji odluče da ostanu u Surčinu?Prilike nisu sjajne ni za decu Surčina, a kako odrastaju suočavaju se brojnim izazovima. Opština Surčin ima šest osnovnih i nijednu srednju školu, kao ni pozorište, razvijen sistem zdravstvene zaštite, a u mnogim delovima ni kanalizaciju. U mestu Surčin, koje je administrativni centar opštine, aktivno stanovništvo, pored dominante zemljoradnje kojom se bave individualna poljoprivredna domaćinstva, mahom je zaposleno u industrijskim delatnostima u PK ,,Beograd", Mlinsko pekarskoj industriji Surčin,, ,,Centropromu", kao i u brojnim poljoprivrednim, zanatskim i trgovinskim firmama. I, svakako, na Aerodromu ,,Nikola Tesla".Nema noćnog života bez automobilaA. J. (24), student prava, preduzetnik i građevinski nadzornik, vodi se onom starom ,,posla ima, ko hoće da radi" i dodaje ,,...i ko se plaši da se ne isprlja". Poslove nije birao, od 14. godine radi teške fizičke poslove za koje je uvek bio plaćen na ruke - od toga je plaćao udžbenike, ekskurzije, izlaske, i to mu je jedino bilo važno.Posle punoletstva, radio je i van Surčina, kao noćni čuvar i obezbeđenje u popularnim beogradskim klubovima, gde je voleo i da izlazi. Kaže da čak i u Surčinu ima gde da se izađe u zabavu i provod, ali, ono što mlade odvraća od života u Surčinu je to što mladi bez automobila mogu da ,,izaberu da li će se vratiti kući u 11 uveče ili 6 ujutru", ukoliko izaberu da se provedu u gradu. Demografija opštine oslikava se u posetiocima ugostiteljskih objekata što mlade takođe odbija jer, kako kaže, ,,ne žele da sa starijim lokalcima razgovaraju o Šijanu i Titu". Smeta mu što Surčin ima mane velikog grada - visoke cene i gužvu, ali ne i njegove prednosti. On ukazuje da deca iz njegove ulice zbog divlje gradnje nemaju mesta da se provozaju biciklom, pa iz ,,mirnog prigradskog naselja" moraju da odu do, recimo, Zemunskog keja. M. (22) je po završetku srednje medicinske škole odlučila da godinu dana radi, dok ne odluči šta će studirati. Posao je našla u ugostiteljskom objektu blizu mesta stanovanja, tako što je zakucala i pitala da li su im potrebni radnici. Primili su je odmah iako nije imala nikakvo iskustvo. Iako joj je biro za nezaposlene u Surčinu nudio različite poslove u industrijskim objektima (u glavnom rad u magacinu) i posao u staračkom domu, odlučila je da nastavi da radi kao konobar, neprijavljena, jer je njoj tako više odgovaralo.Presudna je bila visina primanja i to što je blizu, a da je živela u gradu opet bi se opredelila za ugostiteljstvo jer voli rad sa ljudima i hranom.Ipak, bila je nezadovljna životom u Surčinu. Smatra da Surčin ne nudi dovoljno sadržaja mladima:  nerazvijeno je ugostiteljstvo (tamo gde i postoji, mladi najčešće nisu primarna ciljna grupa), nema manifestacija, koncerata, festivala. Kaže i da se deo mladih oseća neugodno zbog poljoprivrednih radova: mirisa koji se šire iz štala i staja, suši se đubrivo, zvukovi koji dopiru tokom sezone svinjokolja nisu prijatni i sl. Sada živi u Železniku, a vratila bi se u Surčin samo ako bi je finansijska situacija primorala na to. Dobanovci – posao u stranim kompanijamaU Dobanovcima, stanovništvo je takođe fokusirano na poljoprivredu, ali u poslednje vreme ima i sve više industrijskih objekata, naročito u blizini auto-puta i Aerodroma. Jedan od tih objekata pripada firmi Gebruder Weiss, u kome je N. S. (21), studentkinja Ekonomskog fakulteta u Beogradu, radila kao pomoćni radnik u magacinu - na prepakivanju i deklarisanju robe, ali i na drugim zaduženjima. Pri izboru posla joj je bila presudna visina satnice, ali činjenica da joj je radno mesto blizu kuće takođe je igrala veliku ulogu. Radila je preko omladinske zadruge, pa mogućnost napredovanja nije postojala, a kaže i da je bilo negativnih primera ophođenja nadređenih. „Drago mi je što sam videla kako funkcionišu multinacionalne kompanije, ali iz ugla malog radnika, jer nisam imala uvid u poslove van magacina". Da živi u gradu, verovatno ne bi odabrala takav posao. Najpre bi se, kao budući ekonomista, opredelila za neku knjgovodstvenu agenciju ili za posao u kafiću ili prodavnici. M. K. (22), apsolventkinja više medicinske škole, radi u dečijoj igraonici, po pozivu, za dnevnicu. Da ima više mogućnosti, opet bi odabrala taj posao jer voli rad sa decom, bez obzira na to što nije prijavljena i nema mogućnost napredovanja. Posao je našla preko ličnih kontakata. Zadovoljna je ,,džeparcem" koji dobija kako kaže, a radiće dok ne završi staž i ne pronađe posao u struci. Posao će tražiti isključivo van Dobanovaca i opštine Surčin, iz koje bi volela da se preseli u Zemun.Jakovo, između zemlje i kafićaU Jakovu, većina stanovništva se bavi obradom zemlje, kako na svojim posedima, tako i u velikim poljoprivrednim kombinatima. Ipak, sve više stanovnika traži posao u gradu ili drugim privrednim granama, kao što su trgovina, ugostiteljstvo, turizam... R. M. (22) studentkinja bezbednosti, radila je u dva kafića u Jakovu, a sada radi u Surčinu, takođe u kafiću. Uvek je radila bez prijave a poslove nalazila preko ličnih kontakata. Kaže da joj to nije važno, kao ni mogućnost napredovanja. Prioritet je da radno mesto bude blizu kuće jer joj je, kao studentu, svaki minut važan, a da živi bilo gde drugde bavila bi se istim ili sličnim poslom. Volela bi da je ugostiteljstvo razvijenije jer smatra hosting i poslove u promociji dobrim za studente. Ne planira da napusti Jakovo, ali ne bi imala ništa protiv ukoliko joj se ukaže dobra poslovna prilika. Ne smeta joj udaljenost od grada iako više voli da izlazi u gradu nego u Jakovu. Sviđa joj se mir koji nudi život u malom mestu i kaže da je sve dostupno, samo je izbor uži.U ostalim mestima na teritoriji opštine Surčin, izbor je isti ili uži.Kad imaju posao, rade puno radno vremeSvi sagovornici su se složili da je ponuda part-time poslova daleko od zadovoljavajuće, tamo gde uopšte postoji. Zato se procenat mladih koji rade puno radno vreme povećao na skoro 87%, a procenat onih koji rade part-time odgovara proseku za države Zapadnog Balkana. Takođe, u razgovoru sa mladima pokazalo se tačnim ono što su pokazala istraživanja, da mladi faktore koji su važni pri traženju posla, od najvažnijeg ređaju ovako:konekcije, sreća, sposobnosti i kompetencije, nivo obrazovanja, pripadnost političkoj partiji i radno iskustvo. Generalno, veruju da društveni kapital i političke veze donose veću korist u traženju posla nego obrazovanje i kompetencije. Prema „Studiji o položaju mladih u Srbiji” izrađenoj za potrebe Evropske fondacije za obuku,  mladima u Srbiji u proseku treba 24.4 meseca da pronađu posao nakon maturiranja, dok je u Evropskoj uniji prosek 6.5 meseci, dakle gotovo četiri puta kraće.  Problem sa nalaženjem prvog posla je i jedan od indikatora nesigurnosti života koji vode mladi ljudi u Srbiji, pa ne čudi da 37% njih smatra da je sasvim u redu dobiti posao koristeći se ličnim kontaktima, što je mnogo veći broj od onih koji smatraju da je to za osudu. Procenat mladih koji su u NEET statusu, niti rade, niti se školuju (not in education, employment or training) 2018. godine bio je 16.5%, što je ispod proseka (22.5%) za Zapadni Balkan, ali i dalje više od proseka Evropske Unije (10.5%). Mladi ljudi koji duže vreme ostanu u NEET statusu, kasnije se suočavaju sa većim poteškoćama prilkom izlaska na tržište rada. Ipak, na području Beograda taj procenat je gotovo duplo manji od onog u južnoj ili zapadnoj Srbiji. Zašto se toliko razlikujemo od Evrope? Loš kvalitet obrazovnog sistema, koji ne podstiče razvijanje suštinskih i ,,tvrdih", kao ni ,,mekih" veština koje tržište rada zahteva, smatra se velikim uzročnikom visoke stope nezaposlenosti kod mladih, kao i visoke stope prelaska iz nezaposlenosti u neaktivnost. Čak i smanjena stopa nezaposlenosti među mladima u prethodnih par godina je varka, jer iza nje stoji, između ostalog, odlazak mladih iz Srbije, u potrazi sa sigurnijim životom, poslovnim, ali i prilikama za obrazovanje i usavršavanje. Svetlana TanaskovićOvaj tekst je nastao u okviru CAAS škole novinarstva, u organizaciji Centra za antiautoritarne studije (CAAS) uz podršku Fridrih Nauman Fondacije. 

Srbija

Kako studenti da zarade za letovanje: Kad se preklope ispit i smena

Nakon završenih ispitnih rokova studenti su obično u potrazi za nekim od letnjih poslova. Jedan deo se okreće sezonskim poslovima i branju voća, dok drugi deo u potrazi za poslom dolazi u omladinske zadruge.Studentima se nude posao konobara, ispomoć u maloprodajnim objektima ili buticima, lepljenje dekleracija, ispomoć u proizvodnji... U cenovniku usluga na sajtu omladinske zadruge Tragač, navodi se da je satnica od 220 do 300 dinara u zavisnosti da li vam za posao treba kvalifikacija. Za pakovanje robe sledi vam 220 dinara po satu, za šankerisanje malo više 240 dinara, za poslove u administraciji 260, dok za teže fizičke poslove u restoranu možete da očekuje 280 dinara.Jedan od problema sa kojima se stundeti susreći pri potrazi poslova je neuklapanje poslova sa fakultetom, nerazumevanje profesora ili poslodavaca...Nedavno istraživanje  ujedinjenog granskog sindikata “Nezavisnost” sa portalom Radnik.rs pokazuje da se  50% studenata u omladinske zadruge učlanjuje preko preporuke prijatelja, rođaka ili poznanika, oko 30% je videlo oglas na društvenim režama, dok je oko 13% firma uputila na određenu zadrugu. Čak 60% ispitanika je obavljalo posao sa nižim kvalifikacijama u odnosu na posedovane, navodi se u istraživanju čiji su rezultati objavljeni u publikaciji „(Ne)dostojanstven rad preko studentsko-omladinskih zadruga“ . Što se tiče angažovanja kod jednog poslodavca 45%  radi u periodu od 120 dana i kraće, 18% duže od 120 dana, a 25% duže od jedne godine. Približno 55% ispitanika je radilo posao čija je dužina radnog vremena 8h,  dok je 19% radilo 5-8h. Takođe samo oko 13% ispitanika je imalo nedeljno radno vreme kraće od 40h. 78% je reklo da je ispoštovani rokovi za isplatu naknada za radno angažovanje.Iskustva studenataM. P. (23) studentkinja Fakulteta bezbednosti kaže da je radila razne poslove od početka studiranja  od lepljenja deklaracija, preko butika, restorana kuvanih jela, pozorišta (kao razvodnica).„U početku je to sve bilo po potrebi,dan ili dva, mada kasnije sam počela da radim full time i tako se izdržavala. U tom periodu sam radila u restoranu, a kasnije butiku.“Takođe navodi da je to period online predavanja, što joj je mnogo značilo za usklađivanje fakulteta i posla.„Poslodavci su imali dovoljno razumevanja za kombinovanje smena, toliko da fakultet nije trpeo (naravno što se prisustva na predavanjima tiče). Meni je to i bio cilj. Dam raspored svojih predavanja poslodavcu i kažem-izvol'te, ja mogu tim i tim danima. Mogla bih čak i odmah nakon predavanja samo da se uračuna i vreme koje mi treba da do posla stignem.“Nije dolazila u situaciju da moli profesore za olakšice zbog posla jer je uspevala da se izbori za smene. Ipak bilo je straha da će nešto iskrsnuti i da mora doći na posao u smeni kada ti je ispit.„Iako su to poslovi preko zadruge, poslodavcima treba vremena da shvate da  je stvarno neko voljan jelte da radi. Mislim da je i to doprinelo mom lakšem kombinovanju, to što vidno pokazujem inicijativu i trudim se. Tako da mu na kraju ipak dođe kao najbolje kompromisno rešenje - ja tebi vreme koje ti odgovara, a ti meni vreme koje vredi dok si tu.“ Prema njenim rečima najveći problemi je taj što dan ne traje 50h i nedostatak vremena za sebe i druge. Tijana Brajković je nakon nekoliko poslova preko OZ se okrenula drugoj vrsti posla, bejbistingu. Za četiri godine rada, kaže da je prošla više porodica, tj.poslodavaca, bilo je različitih iskustava, ali uglavnom, svi su imali razumevanja za fakultet i obaveze u vezi ispita.„Iskreno, nisam sigurna koliko bi to bilo tako, da moj prvi i jedini uslov na početku svakog razgovora nije bio taj da mi je fakultet na prvom mestu i da želim razumevanje za to.“Za nju je najveći problem predstavljao nedostatak vremena da se posveti gradivu kako treba.  „Dešavalo se da površno pređem gradivo i da padnem ispit, prosto zbog nedostatka vremena. Nakon 8h ovog posla, budem jako umorna. A opet znam da moram da učim, pa je to, na početku, bilo teško iskalkulisati.“Prema njenim rečima, bilo bi lepo da studenti koji rade puno radno vreme i uporedo studiraju, imaju neke povlastice kao što dodatni termini polaganja ispita i upisa ocene...PrakseElektrotehnički fakultet u Beogradu, Fakultet političkih nauka, kao i Centar za karijerni razvoj Univerziteta u Beogradu nemaju preciznu evidenciju o broju studenata koji rade kako na svojim fakultetima, tako i u okviru Univerziteta.„Studente ne možemo obavezati da nam dostavljaju taj podatak, ali iz razgovora sa studentima znamo da su veoma retki strudenti master studija koji nisu zaposleni. Većina naših studenata se zaposli tokom završne godine osnovnih studija, a veoma često nastavljaju da rade u firmama u kojima urade stručnu praksu“, kaže Predrag Ivaniš prodekan za nastavu ETF-a.Jedna od praksi koja je dostupna studentima ETF-a i drugih sličnih fakulteta je ona koju organizuje Majkrosoft. Ova kompanija nekoliko puta godišnje pravi javni konkurs za pozicije praktikanta Software engineer intern i „labelare“ (četvoročasovna radno vreme gde praktikanti proveravaju tačnost matematičkog softvera rešavajući iste zadatke kao i on).Jedan od praktikanata je i Stefan Đorđević(23), student četvrte godine ETF-a. Prema njegovom iskustvu u Majkrosoftu imaju fleksibilan radni odnos, gde u dogovoru sa timom u kojem radite planirate radni dan. „Možete ujutru doći na posao, popodne otići na fakultet i predveče se vratiti da završite obaveze koje imate.“ Profesori su, barem u njegovom slučaju i inače fleksibilni sa studentima oko obaveza i laboratorijskih vežbi.Najveći problemi sa kojima se susreće su nedovoljno vremena za sebe i kako se isključiti i prepustiti jednoj obavezi. „Najneugodniji trenutak je kada se rokovi za obaveze i na fakultetu i na poslu preklope i onda ne znaš šta ćeš pre i čemu dati prioritet jer radeći ono drugo zapostavljaš prvo, a pride možeš da osetiš da nemaš dovoljno vremena ni za sebe i da se zapostavljaš.“Dragoceno iskustvo koje se ne uči na fakultetuPero Jovović, (22) novinar Nova S, kaže da je u jednom  jednom trenutku sam morao nešto da žrtvuje - dobar posao ili studije. Fakultet mu nije nudio opcije za nedolazak na predavanja i vežbe, a zbog radnog vremena nije mogao da se podeli u dva dela i bude na dva mesta istovremeno. „S druge strane, radio sam u struci, u medijima, a studiram novinarstvo, pa sam postavio sebi logično pitanje - da li zapravo znaš da radiš ono što studiraš i šta je u ovom trenutku značajnije, praksa ili teorija koja je neupotrebljiva u praksi? Odabrao sam tada posao. Mislim da, nažalost, državni fakulteti u našoj zemlji ne čine ništa da pomognu svojim studentima i da ih podstaknu i motivišu da studije završe i nešto nauče. U nekim drugim, uredjenijim zemljama, sistem ohrahruje pojedince da rade i studiraju, budu samostalni, svoji ljudi. Ovde to nije slučaj. Fakultet i obrazovanje su svakako važni i od njih nisam trajno odustao.“Navodi da nije zažalio što je napravio pauzu u studiranju je ono što je naučio na fakultetu se pokazalo kao neupotrebljivo u praksi. „Mediji danas, pogotovo digitalni mediji, mnogo drugačije funkcionišu nego što je to bio slučaj ranije - a na fakultetu radite i učite , mahom, u zastarelom sistemu. To znanje ne možete da primenite u pravom životu. To će vam reći veliki broj ljudi u medijima, i to je opipljivo - mnogo mojih kolega koji su kasnije, takodje na ličnu inicijativu i bez pomoći fakulteta, dolazili na praksu su morali da krenu iz početka. Da uče sve iznova. Pauza na studijama koju je napravio zbog posla donela mu je i mnoge benefite kao što sticanje kontakata i upoznavanje ljudi iz posla. Nije mogao da čeka da završi fakultet i da krene na praksu jer ne bi mogao da živi bez pomoći roditelja barem do kraja dvadesetih.Kaže da neće odustati od fakulteta.„Neću odustati od FPN-a. Volim ga. Baš je jedna profesorka na predavanju svojevremeno, opisujući ljubav prema medijskoj kući u kojoj je radila, rekla da je to kao kada ste zaljubljeni u pogrešnog dečka. Takav je i moj stav prema Fakultetu političkih nauka.“Prema njegovom iskustvu fakultet za rad u medijima je apsolutno nebitan. „Niko vas nikada neće pitati koju ste školu završili, već koju priču možete da donesete. U većini slučajeva, nikada nisam ni video da mediji raspisuju konkurs za posao. Za praksu možda da, ali za posao ne - Sve je uvek na relaciji ličnih poznanstava, priča i intervjua koje ste uradili i toga da li je neko čuo za vas, pa želi da doprinesete kolektivu svojim radom. Fakultet je, s druge strane, bitan zbog ličnih afiniteta, drugih opcija, samopouzdanja i činjenice da, kada diplomirate, znate da ste nešto potpuno sami završili od početka do kraja. Takav oslonac je jako važan.“Anđela ĐorđevićOvaj tekst je nastao u okviru CAAS škole novinarstva, u organizaciji Centra za antiautoritarne studije (CAAS) uz podršku Fridrih Nauman Fondacije. 

Srbija

U Vlasotincu održan protest protiv izgradnje još jedne MHE

Ministarstvo rudarstva i energetike i Znala je pravo na sticanje statusa privremenog povlašćenog proizvođača električne energije privrednom društvu What's your Green Energy doo iz Leskovca tačnije iz sela kumarevo status privremenog povlašćenog proizvođača električne energije tiče se za hidroelektranama phabis ko instalisane snage 960 kilovata Rupskoj reci u opštini Vlasotince.Rešenje prestaje da važi Koliko ima isti turu roku od tri godine od dana pravosnažnosti tog rešenja ne stekne status povlašćenog proizvođača električne energije arogi tačke 38 prethodno na dana istog rešenje može se produžiti u skladu sa zakonom o energetici sastavni deo rešenja čini pravosnažno rešenje o građevinskoj dozvoli koja je izdala opština Vlasotince 12 decembar 2019 godine.U obrazloženju rešenja piše da je privredno društvo odre Water Green Energy podneo 24 12 2019 godine zahtev za sticanje statusa privremenog povlašćenog proizvođača električne energije za hidroelektranu maskota instalisane snage kako je već navedeno.Ministarstvo rudarstva i energetike ovo rešenje o sticanje uprava za privremeno povlašćenog proizvođača električne energije donelo je 19 februara 2020 godine.Projekat koji je pri ložila ova firma iz radilo je preduzeće Šumadija projekt doo iz Paraćina Water Green Energy je uplatio depozit u iznosu od šest miliona 771 1755 RSD uplati od 12 februara 2020 godine na račun ministarstvo rudarstva i energetike stoji u obrazloženju ovog rešenja.

Svet

Godišnja inflacija tokom jula u evrozoni 2,2 odsto

Statistički zavod Evropske unije Eurostat objavio je da će godišnja stopa inflacije tokom jula 2021. godine u evrozoni biti 2,2%, u odnosu na 1,9% koliko je bilo u junu.Analizirajući glavne komponente koje utiču na inflaciju u evrozoni, očekuje se da će tokom jula energenti imati najveću godišnju stopu u iznosu od 14,1%. To je za preko dva odsto više u poređenju sa 12,6% koliko je ta stpa iznosila u junu.Posle energenata na drugom mestu su hrana, alkohol i duvan sa godišnjom stopom tokom jula od 1,6%, u poređenju sa 0,5% koliko je bilo u junu.Na trećem mestu je oblast usluga sa godišnjom stopom od 0,9%, u poređenju sa 0,7% u junu.Na četvrtom mestu nalazi se neenergetska industrijska roba sa godišnjom stopom od 0,7% u julu, u gde je zabeležen pad  jer je u junu za tu vrstu robe ona iznosila 1,2%.Mesečna inflacija je predstavlja mesečnu promenu cena robe i usluga široke potrošnje (tokom tekućeg meseca, u odnosu na prethodni mesec).Godišnja inflacija predstavlja promenu cene robe i usluga široke potrošnje u tekućem mesecu, a u poređenju sa istim mesecom prošle godine.Da li oporavak od korone podrazumeva inflaciju?

Svet

Rast BDP-a u EU tokom drugog kvartala 13,2 odsto međugodišnje

U drugom kvartalu 2021. godine, bruto domaći proizvod (BDP) evrozone je porastao za 2,% u odnosu na prvi godišnji kvartal, objavio je Eurostat, naglašavajući da se radi o preliminarnoj analizi. Rast BDP-a u celoj Evropskoj uniji tokom istog perioda nešto je manji i iznosi 1,9%.U poređenju sa drugim kvartalom 2020. godine, ukupan rast BDP-a u evrozoni iznosi 13,1%, a na nivou EU 13,2%.Među državama članicama za koje su dostupni podaci za drugi kvartal 2021. godine, najveći rast BDP-a imaju Portugalija (4,9%), Austrija (4,3%) i Letonija (3,7%).Najniža stopa rasta zabeležena u Litvaniji 0,4% i Češkoj 0,6%. U većim zemljama poput Francuske BDP je porastao za 0,9%, a u Nemačkoj 1,5%.Međugodišnje stope rasta su pozitivne u svim zemljama Evropske unije.Statistički zavod EU napominje da su preliminarne procene zasnovane na podacima koji još nisu kompletni.Tokom prvog kvartala 2021. godine Srbija je zabeležila rast od 1,7%.BDP SRBIJE U PRVOM TROMESEČJU VEĆI ZA 1,7 ODSTO

Srbija

Za dva studentska doma Srbija uzima zajam od 32 miliona evra

Za izgradnju dva studentska doma, u Beogradu i Nišu, Srbija planira da uzme zajam u iznosu od 32 milona evra kod Banke za razvoj Saveta Evrope. Vlada Republike Srbije usvojila je Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam - studentsko stanovanje, kojim će se obezbediti sredstva za izgradnju dva nova studentska doma u Nišu i Beogradu, za smeštaj 1.400 studenata.Ukupni troškovi projekta procenjuju se na 48,4 miliona evra, uključujući 32 miliona evra zajma koji obezbeđuje Banka.Zajam će se realizovati u dve tranše, a u predlogu zakona piše da je predviđena mogućnost zajamoprimca da izabere fiksnu ili varijabilnu kamatnu stopu prilikom povlačenja tranše koja će se primenjivati tokom čitavog perioda otplate.Krajnji datum raspoloživosti kreditnih sredstava je 31. decembar 2026. godine, u skladu sa rokom za završetak Programa. Iz sredstava zajma Banke finansiraće se radovi, oprema i deo usluga, dok Republika Srbija finansira građevinske dozvole, administrativne takse, komunalnu infrastrukturu (vodovod, kanalizacija, elektroinstalacije), zemljište, uključujući i druge nenovčane doprinose. Piše i da preliminarna procena troškova može biti premašena zbog nepredviđenih radova ili povećanja tržišnih cena. Prilikom povlačenja tranše, zajmoprimac ima mogućnost izbora između godišnje, polugodišnje i tromesečne otplate kredita, kao i izbora perioda otplate do 20 godina sa uključenim periodom početka do pet godina, piše u Predlogu zakona. Pristupna naknada i naknada na nepovučena sredstva zajma se ne plaćaju. Kao osnovni cilj projekta navodi se poboljšanje pristupa univerzitetskom obrazovanju, posebno za studente iz porodica sa niskim primanjima. U planu je obezbeđivanje pristupačnog studentskog smeštaja za okvirno 1.400 studenata, kroz izgradnju novog studentskog doma sa 400 kreveta u Nišu, kao novog studentskog doma sa 1.000 kreveta u Beogradu.U Beogradu će se graditi novi blok, u Nišu završetak postojećeg i nova opremaU Beogradu je u planu izgradnja novog smeštajnog bloka, bruto površine 24.500 metara kvadratnih, koji će se nalaziti na postojećoj lokaciji "Studentskog grada". Glavne investicije odnose se na građevinske radove i uređenje zelenih površina, te opremanje nameštajem i neophodnim dodacima za smeštaj oko 1.000 studenata.Kako piše u Predlogu zakona, u Nišu će ova sresdsstva biti namenjena za završetak izgradnje i isporuku opreme za zgradu doma od 11 spratova sa potkrovljem i podrumom čija je ukupna bruto površina oko 12.000 m2.Navodi se da je objekat do sada izgrađen do nivoa grubih građevinskih radova, i da se  glavne investicije se odnose na unutrašnje radove i instalacije usmerene na funkcionalni završetak zgrade radi dobijanja Upotrebne dozvole za smeštaj i stanovanje studenata. Planira se i opremanje nameštajem i neophodnim dodacima.Prema podacima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, na godišnji Кonkurs za prijem u studentske domove, prosečno se prijavi svake školske godine oko 19.600 studenata, što je više u odnosu na raspoloživ broj ležajeva u studentskim domovima kojih trenutno ima 16.959.

Srbija

ASTRA: Žrtve trgovine ljudima devojčice i žene, kazne i ispod zakonskog minimuma

U sudskim postupcima za krivično delo trgovina ljudima sva oštećena lica su ženskog pola, dok 60 odsto oštećenih čine maloletnici, tj. deca. Optuženi po pravilu dobijaju niske kazne, pokazuje analiza sudske prakse za 2020. godinu organizacije Astra, objavljena povodom Međunarodnog dana borbe protiv trgovine ljudima.Tokom prethodne tri godine porastao je udeo seksualne eksploatacije u krivičnim postupcima vezanim za trgovinu ljudima (seksualna eksploatacija u presudama za 2018. godinu ima udeo od 60%, za 2019. godinu 82%, dok za 2020. godinu ovaj procenat iznosi 100%).Nema podataka da je neko od oštećenih lica dobilo status posebno osetljivog svedoka.Ovo posebno zabrinjava jer je status posebno osetljivog svedoka u sudskim postupcima vezanim za trgovinu ljudima i prethodnih godina vrlo retko dodeljivan, navodi se u analizi."Status posebno osetljivog svedoka garantuje žrtvama bezbednost tokom sudskog postupka, bez direktnog sučeljavanja sa optuženim trgovcem i uz mogućnost svedočenja iz posebno opremljene prostorije putem video linka."Za krivično delu trgovina ljudima članom KZ 388, zaprećena je kazna u trajanju od 3 do 12 godina, međutim kazne se redovno izriču u visini zakonskog minimuma, navodi Astra. Najčešće se određuju kazne u rasponu 3-5 godina. U 2018. godini polovina optuženih je dobila kaznu u ovom rasponu, u 2019. 75% optuženih, dok je 2020. njih 60 odsto dobilo kaznu od 3 do 5 godina.Osim toga, izricanje kazni ispod zakonskog minimuma, u trajanju ispod 3 godine, takođe nije nepoznanica, tako da je 17% počinilaca dobilo kaznu kraću od tri godine, navodi se u analizi.Kao olakšavajuće okolnosti za počinioce pri odmeravanju kazne i dalje se najčešće cene lične i porodične prilike okrivljenih, prethodna neosuđivanost ili priznanje krivice, pa zaključci suda u ovom domenu ponekad deluju u najmanju ruku neobično. Na primer, sud je u jednom slučaju cenio okolnost da je okrivljena majka šestoro maloletne dece iako je delo trgovina ljudima izvršila prema ćerki.

Svet

Porasla cena nafte u svetu

Pad zaliha nafte kod njenog najvećeg kupca Sjedinjenih Američkih Država, uticao je na porast cene tog energenta na svetskim tržištima, jer je dostigao naniži nivo od januara 2020. godine, pre pandemije korona virusa, preneo je portal CNBC.Na londonskom tržištu cena barela u odnosu na period pre zadnjeg talasa pandemije porasla je 17 centi i iznosila 74,91 dolar, a se za isti iznos povećala i na američkom tržištu, na 72,56 dolara.Cena nafte u Londonu u junu je prvi put nakon više od dve godine dostigla 75 dolara po barelu, ali se tokom jula smanjila zbog straha od brzog širenja delta soja koronavirusa i kompromisnog dogovora vodećih proizvođača nafte da će povećati svoju ponudu.Zalihe sirove nafte pale su za 4,1 milion barela u sedmici koja je trajala do 23. jula, saopštila je američka vlada. Tome su doprineli pad uvoza i nedeljne proizvodnje.Cena američke lake nafte u minusu Privredni oporavak u SAD još je na dobrom putu uprkos rastu zaraženih koronavirusom, objavila je Američka centralna banka Fed.Na rast cene nafte utiču i pregovori Sjedinjenih Država i Irana o iranskom nuklearnom programu, što bi moglo da znači kasniji povratka iranske nafte na tržište.Organizacija zemalja izvoznika nafte (OPEC) objavila je da je cena barela njenih članica u sredu iznosila 73,57 dolara, što znači da se nije znatno promenila u odnosu na prethodni radni dan.Poskupljenje naftnih derivata u Srbiji traje već neko vreme, tako da je cena benzina od 95 oktana već prešla 160 dinara. Početkom meseca cena tog naftnog derivata bila je oko 159 dinara po litru.

Srbija

Ministarstvo kupuje bele minibuseva za prevoz seoskog stanovništva

Ministarstvo za brigu o selu dodeliće 120 miliona dinara bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za potrebe prevoza seoskog stanovništva. Bespovratna sredstva namenjena su za kupovinu minibuseva u beloj boji sa ukupno dvadeset i jednim putničkim sedištem. Vlada Srbije donela je Uredbu o utvrđivanju Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za potrebe prevoza seoskog stanovništva na teritoriji Srbije. Na konkurs se prijavljuju lokalne samouprave, a maksimalni iznos bespovratnih sredstava predviđen za kupovinu minibusa iznosi sedam miliona dinara. Bespovratna sredstva namenjena su za kupovinu minibuseva u beloj boji sa ukupno dvadeset i jednim putničkim sedištem, navodi se u Uredbi. Sredstva će biti namenjena za kupovinu minibuseva koji će se koristiti isključivo za potrebe prevoza seoskog stanovništva iz jednog sela u drugo selo ili iz sela u gradsko ili opštinsko sedište. Kao kriterijumi za dodelu sredstava navode se stepen razvijenosti jedinice lokalne samouprave, broj sela koji će imati benefit od realizacije projekta, seosko stanovništvo koje se nalazi u planinskim područjima na prosečnoj nadmorskoj visini od 500 metara i preko 500 metara, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u skladu sa Pravilnikom o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Bodovaće se i finansijsko učešće jedinice lokalne samouprave u realizaciji projekta, udaljenost sela od gradskih i opštinskih sedišta izražena u kilometrima, kao i efekat dobijanja bespovratnih sredstava za kupovinu minibusa na regulisanje prevoza seoskog stanovništva u okviru jedinice lokalne samouprave. Prilikom prijave lokalne samouprave treba da dostave i izveštaj o izvršenom ispitivanju tržišta za predmetno vozilo sa procenjenom vrednošću.  Za izveštaj je potrebno da se pribave minimum tri ponude različitih ponuđača za minibuseve sa srednjom prosečnom vrednošću. Svaka jedinica lokalne samouprave može konkurisati samo jednom prijavom.Ministarstvo za brigu u selu će konkurs raspisati nakon što Uredba stupi na snagu. 

vakcina

Svet

Države EU sve češće bacaju vakcine kojima je istekao rok trajanja

Evropa će uništiti hiljade doza vakcine protiv COVID-19 kojima je istekao rok trajanja, dok je svega jedan odsto ljudi u najsiromašnijim zemljama i 28 odsto svetske populacije primilo dozu vakcine protiv koronavirusa, prenosi Euractiv.Evropska unija je ove nedelje proslavila postizanje sopstvenog cilja od 70 odsto odraslih vakcinisanih najmanje jednom dozom, stavljajući trgovinski blok među svetske lidere u kampanji vakcinacije..Međutim, uprkos tome što je skoro 60 odsto odraslih osoba vakcinisano sa obe doze, hiljade vakcine protiv COVID-19 se bacaju po isteku roka trajanja, saznaje Euractiv.U Litvaniji, zemlji sa manje od tri miliona stanovnika, od početka kampanje bačeno je više od 20.000 vakcina kojima je istekao rok trajanja, rekao je portparol ministarstva zdravlja te zemlje za evropski portal.Portparol je dodao da je glavni razlog za ovo bacanje medicinskih resursa ljudi koji se nisu pojavili na zakazanim vakcinama.Ovo je problematično jer su mnoge vakcine osetljive. Na primer, nakon razblaživanja, Comirnati (Pfizer-BioNTech) vakcina mora biti uskladištena na temperaturi od 2 do 30 stepeni Celzijusa i upotrebljena u roku od 6 sati, nakon čega se mora baciti.Tačan broj potrošenih doza vakcine u EU nije dostupan jer to ne prate ni Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) niti Komisija.Portparol Komisije rekao je EURACTIV -u da upravljanje vakcinama spada u nadležnost svake države članice, pa izvršna vlast nema uspostavljen nikakav poseban mehanizam praćenja u pogledu isteka vakcina.Slične situacije dešavaju se i u drugim državama članicama.Poljsko ministarstvo zdravlja kaže da je do sada u Poljskoj bačeno skoro 73.000 doza, a očekuje se da će se taj broj povećati u narednim nedeljama.Mihal Kučmierovski, predsednik Vladine agencije za strateške rezerve, rekao je da interesovanje za vakcinaciju među poljskim građanima svake nedelje pada za 40 odsto, što povećava rizik od uzalud potrošenih doza.U međuvremenu, u Nemačkoj će hiljade doza vakcina biti uništeno, prema nemačkom lokalnom portalu Merkur. Opština Fafenhofen u južnoj Nemačkoj vraća proizvođaču 7.000 doza Okford/Astrazeneca kako se približava istek roka trajanja, a ljudi sve češće odbijaju vakcinaciju.U Češkoj Republici podaci Ministarstva zdravlja pokazuju da je više od 3.000 doza izgubljeno zbog isteka roka upotrebe, loših uslova skladištenja ili loma.Iako tačan broj izgubljenih vakcina nije naveden, francuska vlada je u utorak saopštila da je "prijatno iznenađena" malim brojem izgubljenih doza, dodajući da stručnjaci izgleda paze da izbegnu rasipanje.Međutim, francusko ministarstvo zdravlja procenjuje da je isteklo 50.000 doza AstraZeneca. Dok su vakcine Johnson & Johnson doživele "vrlo malo" rasipanja zbog skladištenja, prt odsto doza je izgubljeno u centrima za vakcine i deset odsto u ordinacijama, saopštilo je ministarstvo.Međutim, umesto da unište vakcine kojima je istekao rok važnosti, neke zemlje, poput Rumunije, odlučile su da sačekaju u nadi da će ili proizvođač vakcine ili Evropska agencija za lekove (EMA) najaviti moguće produženje roka važnosti.Pojedine države, poput Bugarske, se odlučuju za doniranje svojih viškova najsiromašnijim zemljama, kao što je Butan.

Srbija

Hladnjače pune domaćih jabuka, a marketi ih uvoze

Ove godine u hladnjačama je ostalo neizvezenih 700-800 tona jabuka ili oko 40% roda, rekao je agenciji Beta Nikola Kotarac iz Slankamena, koji je član zadruge "Voćar". Proizvođači su se, kako je naglasio zadužili kod banaka kada su uzimali subvencije za voće, jer država daje samo deo investicije, dok ostatak mora da obezbedi proizvođač koji sada ne može da proda robu."U samouslugama se prodaje uvozna jabuka iz Poljske po 100 dinara, a mi našu boljeg kvaliteta prodajemo za preradu po sedam dinara po kilogramu, jer državu sada ne interesuje rod koji je stigao za berbu i izvoz iako je davala subvencije za mehanizaciju i zaštitne mreže", napominje Kotarac.Kako je naveo, oko 10% je prodato na domaćem tržištu za preradu po sedam dinara za kilogram, dok su se na ruskom tržištu prodavale i po 60-70 evrocenti.Nikola Kotarac podseća da su po Pravilniku o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusiju predviđeni određeni uslovi koje proizvođači ne mogu da ispune, pa je broj izvoznika značajno smanjen. Objašnjava da oni fizički ne mogu da stignu da izvezu i voće onih koji za to više nemaju dozvolu jer ne ispunjavaju uslove.Nikolina zadruga u Slankamenu inače uzgaja jabuke na oko 800 hektara.Pravilnikom o evidenciji izvoza voća i povrća u Rusiju predviđeno je da izvoznik ima u vlasništvu ili zakupu skladište sa kontrolisanom atmosferom, sa kapacitetom za krupno voće od 500 tona i po 200 tona za sitno voće (borovnica, maline) i za povrće.DRASTIČNE RAZLIKE U CENI DOMAĆE MALINE: OD 250 DO 400 DINARA ZA KILOGRAM Izvoznik u vlasništvu ili zakupu mora da ima i prostor za klasiranje ili pakovanje, prostor za fitosanitarni pregled sa osvetljenjem, zaposleno odgovorno lice za zaštitu bilja, sopstvenu ili ugovorenu proizvodnju.Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je da su proizvođači jabuka u velikom problemu i da je država privremenim merama mogla da im pomogne i podigne carinu kao što to radi Nemačka kad hoće da zaštiti svoje voće.Uzrok je Pravilnik o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusiju koji je predvideo uslove zbog kojih su mnogi izgubili pravo da ih izvoze direktno. sa druge strane izvoz preko posrednika je otežan jer oni ne mogu fizički da preuzmu sav taj posao, kažu proizvođači jabuka.