Najnovije

Vesti iz izdanja

Haljina iz snova

Postoje dizajneri koji nam govore gde dalje da idemo i dizajneri koji nam reflektuju svet. Neki rade i jedno i drugo. Takav je modni brend Balenciaga.  Pre nekoliko godina ovaj brend je počeo da luksuz...

Vesti iz izdanja

Do prijateljstva jezikom srca

„Potraga za konjima“, prvi dugometražni dokumentarni film Stefana Pavlovića, prikazan nedavno na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma na Zapadnom Balkanu Beldocs, priča je o naoko vrlo neob...

Vesti iz izdanja

Fotelja u kojoj nema dremanja

Finska kompanija Flexound pulse lansirala je na tržište prvu stolicu za potpuni doživljaj filma.  Kako bi užitak bio potpun, nisu dovoljne samo 4D naočari za gledanje filma. To su shvatili čelni...

Vesti iz izdanja

Jeljcinove godine

Teško je nabrojati sve probleme koje je imala Rusija tokom tranzicije devedesetih godina. Medvedev piše ne samo o burnim političkim događajima, već i teškoćama koje su imali obični građa...

Vesti iz izdanja

Gde nam je bila pamet

Pošto nam se otvara sve vreme ovog sveta, moći ćemo po ceo dan da visimo pred kamerama i pratimo zbivanja u svojoj kući i oko nje. Trebalo bi da ukinu prozore, jer više ničemu neće služiti. Sam...

Vesti iz izdanja

Kako da premostimo jaz? (2. deo)

Što se ljudi tiče, podela na tabore možda sama po sebi nije smrtonosna. Ali, zaboravlja se da mi imamo zajedničkog neprijatelja u vidu virusa, koji je za mnoge već sada smrtonosan, a potencijalno će b...

Vesti iz izdanja

Spirala cena i izbora

Rast cena je za sada uglavnom izazvan privremenim faktorima na strani ponude, energetskom krizom, poskupljenjem hrane i prekidom snabdevanja, ali što duže cene budu rasle, veća je verovatnoća da se po...

Vesti iz izdanja

Rizici su veiliki

Javni dug u ovom trenutku na prvi pogled nije pretnja za Srbiju, ali bi to vrlo brzo mogao da postane. Dinamika rasta i planovi za buduća zaduživanja jasno ukazuju na to. Posebno zabrinjava rast relativno sk...

Srbija

Glovo i Nordeus o budućnosti rada u Srbiji: Osluškujemo potrebe zaposlenih

Korona je promenila navike zaposlenih, a firme su prepoznale koliko je digitalna transformacija značajna za poslovanje. Kada je u pitanju organizacija rada, postalo je jasno da nemaju svi uslove da rade od kuće i zato je neophodno da poslovaci osluškuju potrebe svojih radnika, zaključci su konferencije "Budućnost rada" u organizaciji Fondacije "Ana i Vlade Divac". Glovo je 2020. godine imao 100 partnera, u martu iste godine, na početku pandemije taj broj je porastao na 200, da bi samo dva meseca kasnije dostigao 600 partnera. Preuzimanjem platofrme Donesi, Glovo je došao do 3.500 ugostiteljskih objekata, prodavnica i drugih firmi koji preko njihove platforme dolaze do potrošača.Kako objašnjava Branimir Đurović, direktor kompanije Glovo Srbija, oni su se namerno pozicionirali kao "rešenje protiv kovida" što je mnogim ugostiteljima dalo mogućnost da zadrže svoje klijente.Poneki ugostitelji su tek nakon nastupanja pandemije shvatili da im je potrebno da prošire svoje poslovanje."Pre kovida je ugovaranje saradnje bilo daleko sporije, česta su bila pitanja provizije, pitali su se za šta će im još jedan kanal prodaje, nisu želeli da ulaze u digitalizaciju i mislili da im je tradicionalna prodaja dovoljna", kaže Đurović.Dolaskom kovida i onemogućavanjem tradicionalne pordaje, vrlo brzo su se okrenuli digitalnom. "Ni mi interno nismo bili spremni, interno smo morali da promenimo organizaciju. Oni koji su se bavili prodajom su postali akaunt menadžeri kako bi zainteresovanim kompanijama omogućili da se što pre nađu na platformi", kaže Đurović.Promena organizacija u Nordeusu ogledala se pre svega u tome da je svaki tim u firmi pronalazio alate za komunikaciju koji su im najviše odgovarali."Dosta smo razgovarali, ispratili sentiment ljudi kako bi start prošao što lakše", kaže employee experience manager Nordeus Ivana Paunović.U toku pandemije se ipak izgubio kvalitet kolaboracije na koji su se do tada navikli. "Na proizvodnji digitalnih proizvoda rade veliki timovi koji su navikli da sarađuju jedni sa drugima, a to se u strartu izgubilo."Neki od zaposlenih nisu imali adekvatne uslove za rad od kuće, tako da su vrata kancelarije za njih uvek bila otovrena.Trenutno ima oko 50 odsto zaposlenih koji svakodnevno dolaze u radni prostor. Od kada su se u većem broju vratili u kancelariju, uveli su praksu da svake nedelje četvrtak i petak budu fleksibilni, a da petak bude dan bez sastanaka. Kako kaže Paunović, ovakva organizacija ljudima prija.Pandemija je dosta uticala i na zapošljavanje novih ljudi, kaže Paunović. Oko 50 ljudi koje je Nordeus zaopslio u poslednjih godinu dana, svi su imali potpuno drugačiji doživljaj dolaska u kompaniji od onih koji su u firmu dolazili pre pandemije. Proces zapošljavanja i intervjuisanja ljudi se promenio, ocenjuje ona, jer je ceo proces bio onlajn.Zbog toga je i veliki broj kompanija uvideo važnost digitalne transformacije kada je nastupila pandemija. Rukovodilac Centra za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije Filip Mrdak kaže da firmama u ovom procesu najviše nedostaje znanja, a tek zatim novca.Ovaj Centar omogućava kompanijama ekspertsku analizu konsultatnata, izradu stategije, kao i finasiranje do 50 odsto troškova implemetacije tehnologije procesa digitalne transformacije.Marija Jovanović, projektna menadžerka Fondacije Ana i Vlade Divac, kaže da je istraživanje koje su sproveli pokazuje da zaposleni roditelji najviše vrednuju fleksibilno i klizno radno vreme, kao i rad od kuće. Sa druge strane, 60 odsto poslodavaca je nudilo samo smenski rad, ali se sa tokom pandemije i to menja jer se poslodavci sve više  prilagođavaju, kaže ona.

Srbija

Socijalno-ekonomski savet prihvatio inicijativu za kontrolisano povećanje cene struje za preduzeća

Socijalno-ekonomski savet (SES) prihvatio je danas inicijativu privrede za kontrolisano povećanje cene struje za preduzeća.Najavljeno je i održavanje vanredne sednice SES-a zbog najavljenog skoka cene struje, kao i zbog inicijative da se smanji akciza na gorivo za transportna preduzeća i inicijative da se o promeni minimalne cene rada razgovara dva puta godišnje, navodi se u saopštenju Unije poslodavaca Srbije. "Privredni subjekti uglavnom imaju zaključene ugovore sa Elektroprivredom Srbije do kraja ove godine, a nekima je ugovor već istekao i struju plaćaju po novim cenama. Poskupljenje je drastično, ide i preko 100 odsto i odgovorno tvrdim da je to skok troškova koji dobar deo preduzeća neće moći da izdrži", rekao je nakon sednice predsedavajući SES-a i predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić. Prema njegovim rečima, to nije problem samo za privredu, već vodi ka spirali koja će se preneti na celo društvo, "jer sledi skok cena proizvoda, samim tim i ugrožavanje životnog standarda stanovništva". "Neophodno je da država reaguje brzo i efikasno, kao što je reagovala i tokom pandemije, kako ne bismo urušili stabilnost koju smo uz puno truda gradili poslednjih godina". Plaćamo li potrebu ili luksuz: Analiza računa za strujuŠta sve plaćamo na računima za struju, a nema veze sa njenom potrošnjom?Socijalno-ekonomski savet je na današnjoj sednici podržao i inicijativu za reformu obrazovnog sistema, sa osnovnim ciljem, kako navode, da se on prilagodi realnim potrebama privrede i društva u celini."Podizanje obrazovnog nivoa stanovništva, naročito u pravcu veće zapošljivosti, pitanje je od opšteg nacionalnog interesa, ali istovremeno predstavlja i ekonomski, i socijalni izazov", navodi se u inicijativi koju je pokrenula Unija poslodavaca Srbije.U saopštenju se navodi da su se predstavnici države, sindikata i poslodavaca u Socijalno-ekonomskom savetu saglasili da je nužno dugoročno planirati obrazovanje, u skladu sa potrebama koje na srednji i drugi rok iskažu privredni subjekti i društvene institucije, a koje bi bile uključene u sveobuhvatnu nacionalnu strategiju."Mi danas imamo pojedina međurešenja koja predstavljaju pomoć, kao što su dualno obrazovanje ili program Moja prva plata. Međutim, to nije konačno rešenje, nama je potrebna sveobuhvatna reforma sistema obrazovanja koji će da bude prilagođen potrebama društva i privrede",  izjavio je Nenezić. 

Srbija

USAID obeležava 20 godina saradnje sa Srbijom

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) ove godine obeležava 20 godina partnerstva sa Srbijom. Od 2001. godine, USAID je uložio 882 miliona dolara namenjenih podršci ekonomskom i demokratskom razvoju Srbije, što je deo od 1,2 milijarde dolara ukupne pomoći američke vlade u tom periodu."U saradnji sa Vladom Srbije, privatnim sektorom i civilnim društvom, USAID je realizovao hiljade aktivnosti širom zemlje u cilju unapređenja životnog standarda, otvaranja novih radnih mesta i pružanja podrške nastojanjima Srbije da postane članica Evropske unije", navodi se u saopštenju te organizacije. Postojeći programi USAID-a pomažu privredi Srbije da bude konkurentnija, rade na jačanju vladavine prava,  rade na unapređenju sposobnosti državnih institucija da služe građanima, podržavaju slobodne medije i civilno društvo i pomažu u borbi protiv korupcije.USAID je takođe obezbedio više od devet miliona dolara pomoćI Srbiji da se izbori sa posledicama pandemije virusom COVID-19.Ova pomoć obuhvatala je nabavku ambulantnih vozila, medicinske opreme i kontejnera za testiranje do saradnje sa Crvenim krstom Srbije i UNICEF-om kako bi se pomoglo najugroženijim porodicama da se izbore sa ovom krizom. "USAID sa ponosom obeležava ovaj izuzetno važan jubilej i proslavlja dvadeset godina partnerstva između američkog i srpskog naroda. Veoma nas raduje napredak koji smo napravili u prethodne dve decenije i što smo uspeli da pokrenemo reforme koje su imale odjeka u svim segmentima društva", izjavila je Suzan Fric, direktorka misije USAID-a u Srbiji.Ona je dodala i da je USAID u prethodne dve decinije izgradio snažna partnerstva koja su pomogla pokretanje reformi, "koje su Srbiji potrebne kako bi postala lider ekonomskog razvoja i stabilnosti na Balkanu". Kao ključne rezultate svoje podrške od 2001. godine obuhvataju USAID navodi: - U saradnji sa lokalnim zajednicama, realizovali smo 5.000 projekata između 2001. i 2007. godine. Ovi projekti, koje su same lokalne zajednice odabrale, obuhvatale su renoviranje škola, vrtića i mesnih zajednica sve do izgradnje puteva i jednog mosta. - Pomogli smo osnivanje Nacionalne alijanse za lokani ekonomski razvoj (NALED) kako bi se uspostavio dijalog između kompanija, lokalnih samouprava i relevantnih državnih institucija na unapređenju poslovnog okruženja.- Kroz Opportunity banku, obezbedili smo da mikro i mala poljoprivredna preduzeća dobiju pristup finansiranju. Odobreno im je preko 785 miliona evra kredita što im je pomoglo da otvore novih 56.000 radnih mesta i da zadrže 280.000 radnih mesta. Podrška agrobiznisima da osvoje nova izvozna tržišta i uspeju na njima donelo je novih 120 miliona dolara vredne prodaje srpskih poljoprivrednih proizvoda. - Pomogli smo da 83 opštine uvedu e-upravu i osnovali smo 32 Uslužna centra za građane. - Saradnjom sa sudovima, pomogli smo im da smanje broj starih predmeta za 50 odsto i da unaprede efikasnost i transparentnost u radu.- Podržali smo više od 500 organizacija civilnog društva kako bi realizovali pozitivne promene u svojim sredinama.- Sarađivali smo sa preko 250 medija kako bismo im pomogli na unapređenju profesionalizma u radu i osnaživanju njihove finansijske održivosti.   

Srbija

Bojan Kovačević: Muzeju Beograda potrebna i zgrada i infuzija

Novi dom Muzeja Grada Beograda biće zgrada u Resavskoj. Za adaptaciju ovog vojnog objekta, gradski menadžer najavljuje izdvajanje dvadeset pet miliona evra. O Muzeju grada Beograda i urbanističkom licu grada razgovaramo sa Bojanom Kovačevićem, bivšim direktorom Muzeja i predsednikom Akademije arhitekture Srbije.Pre nego što je izabran objekat u koji će biti preseljen Muzej grada Beograda, postojala su dva pokušaj da se za tu instituciju izgradi adekvatna zgrada. Verujem da ste imali uvid u te projekte. Šta mislite o njima?Posle rata bio je konkurs za blok u Rajićevoj, tamo gde je danas tržni centar. Prvu nagradu 1956. godine je dobio Ratomir Bogojević. Bila je to vrlo zanimljiva modernistička instalacija na kakvoj bi danas pozavideli mnogi. Blok u kome je trebalo da se gradi Muzej veoma je, u istorijskom smislu, signifikantan, on bi stajao uz Beogradsku tvrđavu, to bi bila potpuno pogođena adresa. Projekat je bio razrađen i sačuvan je. Nažalost, arhitekta je umro 1962. i ta ideja je zamrla. Drugi konkurs bio je 1976. za istu lokaciju. Obustavljen tender za rekonstrukciju muzeja Grada Beograda Lokacija je bila zadata?Jeste. Urbanističke službe tih decenija bile su neuporedivo ozbiljnije nego danas. Kada govorimo o Muzeju grada trebalo bi obratiti pažnju i na istoričnost samog prostora gde će on biti smešten. Ne možete Muzej grada Beograda da smestite bilo gde, on je bitan za samorefleksiju grada, upoznavanje događajnosti na svojoj adresi. Sam Beograd je dokument ništa manje bitan od predmeta u Muzeju. Muzej i sam grad su jedno biće.Zašto se odustalo od gradnje u Rajićevoj?Ne isključujem zavist drugih institucija kulture koja je možda uticala na odbacivanje ideje da se lokacija u Rajićevoj dodeli Muzeju grada. Da budemo realni, to je mehanizam koji u našem društvu često deluje. U međuvremenu su postojale dve zgrade za koje znam da su bile viđene za Muzej. Jedna je ona gde je sada Muzička škola “Mokranjac”. Druga je bila zgrada gde je Rektorat umetnosti na Kosančićevom vencu, što je u istorijskom smislu jednako dobro kao Rajićeva. Navodna anegdota, koju sam čuo od starijih kolega iz Muzeja, glasi da su ključevi bili u rukama Muzeja, ali je nadležnima bilo mrsko da sele instituciju. Kako je odlučeno koji će objekat, kad se već ne gradi nov, biti dodeljen Muzeju grada?Posle 5. oktobra 2000. i prestanka postojanja one velike Jugoslavije, takođe i smanjenjem vojske koja je bila moćan segment društva, pojavile su se neke vojne zgrade kao višak. One su mogle biti upotrebljene za javnu namenu. Tada, 2002/2003. približavala se oficijalna stogodišnjica i u gradu je vladalo jasno nezadovoljstvo što Muzej grada ima u kući porodice Vučo u Zmaj Jovinoj neadekvatan smeštaj iz čega nikako da se iskorači. Zgrada Nove vojne akademije nije bila naseljena funkcijom u tom trenutku. Pre bombardovanja ’99. počele su i neke rekonstrukcije tako da je ona unutra već bila načeta. To je najbolja situacija da uđe nova institucija koja može da dotera sve kako joj treba. Proces pravnog sređivanja je potrajao, pitanje je bilo šta je tačno čija parcela, dokle ona ide, jer donji deo bloka i dalje pripada Vojsci, kula Generalštaba sve vreme funkcioniše.Da li je nekad ranije pravljena procena koliko bi adaptacija zgrade i opremanje moglo da košta?Ne, stav Grada je bio neumesan, strategija je bila da se mi iz Muzeja mnogo ne mešamo. Sve je trebalo da pokrije sam Grad.Kako vam izgleda svota koju je saopštio Goran Vesić? To je 25 miliona.Mislim da je ta suma kazana kako bi se pokazalo da Grad želi da ulaže u kulturu. I to je planirana svota bez opreme. Smešno je da se gradski menadžer, kako god se on zvao, izjašnjava o svemu živom. Koliko je ozbiljan korak i koliko kompleksan prelazak institucije, koja je bila razuđena i neuporedivo manja, u jedan veliki prostor?Naglasio sam 2007. u elaboratu koji sam pravio da je jako bitno pored rekonstrukcije zgrade napraviti i rekonstrukciju institucije. Fama koja je postojala i koja je, moram da kažem, brižno negovana jeste da Muzeju samo treba zgrada. Ne možete tako jednostavo iz komprimovanog prostora da pređete u 15.000 kvadrata ili više i samo da nastavite rad. Potrebni su drukčiji pristupi. Taj deo posla, mogu čak da tvrdim, uopšte nije urađen.U međuvremenu je smanjivan broj zaposlenih, odseci su privremeno spajani. Između ostalog, rekonstrukcija institucije podrazumeva postojanje centralnog depoa gde su svi predmeti, oni ne bi bili više vezani za kustose po odsecima, kustosi ne bi bili neposredni čuvari.Imao sam povremeno problem, kao direktor, sa kustosima koji su čuvali svoj materijal da ga jednog dana obrade, a taj jedan dan je dolazio sporo ili nikad. Iako se to čini više kao personalna nego sistemska problematika, ona ipak vremenom postane sistemska. Dakle, rekonstrukcija institucije.U pitanju je praksa: jedan kustos vodi jedan period. Koliko je to ometalo rad?To je nerešiv problem. Postojala su odeljenja gde su pojedinci vodili odseke, ali ne treba biti velike pameti pa uočiti da ako imate jednog čoveka koji vodi jedan segment istorije Beograda, a on nije dovoljno inventivan ili ne voli da radi, to znači da je taj deo istorije Beograda sakat za javnost. Predlagao sam da se za mesta kustosa napravi sistem kao na univerzitetu, da svake četiri godine mora da se podnese izveštaj o rezultatima. Nije neočekivana logika stalno zaposlenih da razvuku posao i da dobiju veći broj mesečnih plata za posao koji može da se uradi efikasnije.Kako je sada?Ne znam kako je. Po proizvodima koje možemo da vidimo nije bolje nego što je bilo. Ima li Muzej kapacitet da ostvari planove koji se u javnosti plasiraju?Bez infuzije - apsolutno ne. Skrenuću pažnju na još nešto. Likovna zbirka, koja je podeljena u dva odseka, za gradski muzej je nekarakteristično bogata. Samo po sebi to, razume se, nije primedba. Međutim, u odnosu na ukupnu istoričnost Beograda i muzejsko ustrojstvo, ona je, prema onome kako ja vidim, zastupljena u neadekvatnoj meri. Ukazivali ste na to da je urbanizam zaglavio u fetišiziranju investicija. Na šta mislite kad to kažete?Drastična promena od 2012. naovamo je to što je nova vlast pošto-poto požurila da uradi ono što je prethodna propustila ili nije bila sposobna. Razumljivo je da je nova vlast htela da uradi nešto drukčije i bolje. Ali, izgubljen je kompas potpuno. Taj fetiš investicija je izmakao kontroli. To je lokomotiva koja srlja po šinama i pitanje je gde će da se strovali i nekog da ubije. Čuvam plakatčić iste ove vlasti za ranije gradske izbore. Na njemu Beograd na vodi nema nikakve kule. To je izgradnja visine šest-sedam spratova.Šta je opasnije, rušenje, kao što je nedavno bilo rušenje Ilkićeve kuće u Resavskoj ili neartikulisano građenje?To su komplementarne pojave i obe su nedopustive. Urbanizam se uvek završava pravnim aktima. Rušenja po Beogradu objekata pod prethodnom zaštitom su težak gaf službe zaštite. Neki ljudi, i ja sa njima, godinama su skretali pažnju pomenutim službama na to da se ne igraju sa pravnom stranom svog posla. Objekat pod prethodnom zaštitom u tom svojstvu oročen je na tri godine. Prethodna zaštita je pauziranje da napravite temeljan elaborat i da se njime nešto što vam se učinilo vrlo vrednim potvrdi. Onda to biva proglašeno kao trajno kulturno dobro. Ako vi srušite takvo kulturno dobro, to podleže jako ozbiljnim sankcijama. Prethodna zaštita je bila produžavana, razvlačena, tolerisana. Zavod mora arbitrira. Kad istekne određeni period, šta nije proglašeno, prestaje da bude trajno zaštićeno. Tako je otišla i Ilkićeva kuća u Resavskoj. Da li bi trebalo više, pametnije čuvati izvedene projekte naših poznatih arhitekata? Te su zgrade i dokument.Ne sve, neophodan je izbor. Ne mora se čuvati kuća samo zato što ju je projektovao Ilkić. Da li to znači da se sa ovim rušenjem slažete?To rušenje sam smatrao pravno nespornim.Šta je sa Beogradom na vodi, rekli ste više puta da je zazidao grad?Većina Beograđana ne zna, prostor Beograda na vodi je pravno eksteritorijalan, tamo na trideset godina ne važi što i za Srbiju. Znači, ako se promeni republički građevinski zakon, on tamo neće važiti. Bez političke ostrašćenosti, upozoravao sam da opozicija mora da objasni građanima problem. Ne mogu da se bavim tim novim objektima samo tako što ću da kažem da je neko uzeo pare. Za mene je ta tema urbanistička, plus, naravno, itekako je uključen problem kulturne baštine. Nek policija ustanovi ko je ukrao šta i da li je. Pritom, to se dokazuje teško, a i ukoliko se dokaže, niko neće da sruši izgrađeno.Može li da nam pomogne zakon ili zakon dozvoljava investitorski urbanizam?Uh, tema je golema. Postoje propisi i papiri, ali investitori traže rupe u propisima. Uprava mora da brani javni interes i da, ako je potrebno, ona ustane protiv uslova koji nisu zadovoljeni. Grad nije samo polje za investicije pa ko šta zgrabi, prevari, slaže. Javni interes se mora braniti ognjem i mačem kad je ugrožen. Zbog toga insistiram, bez pardona: znamo li ko su poslednja trojica gradskih arhitekata? Anonimusi.Često ste skretali pažnju na problem infrastrukture u Beogradu. Šta je u vezi sa tom temom problematično?Političari neće da uđu u projekte za čije je izvođenje potrebno bitno duže vreme od trajanja njihovog mandata. Prosto, ne mogu da se slikaju pored gotovog proizvoda. To je jedan od razloga i što ne počinje rad na metrou, odavno. Vrlo je moguće da će metro početi jedni, a otvoriti drugi ili treći. Beograd ima sto trideset mesta gde se kanalizacija sasipa u Savu i Dunav. To niko ne rešava, ali zato se zidaju razni objekti koji mogu biti pokazani. Koliko imamo prava na svoj grad?Svaki stanovnik Beograda ima odnos sa svojim gradom u kom ne bi smelo da mu bude svejedno šta se dešava. Moj prijatelj arhitekta Minjević u polušali je rekao da bi mnogi ljudi Mona Lizi docrtali brkove samo kad bi bili u prilici. Svako ima neku sliku šta je to Beograd, ali ne razumeju da je struka adresa na koju bi trebalo zakucati kad su ozbiljna pitanja po sredi. Da li Beograd liči na Evropu ili gubi vezu sa Evropom koju je imao u jednom periodu?Ne može da liči na Evropu jer nema ujednačene gradnje. Jednom sam Beograd ironično nazvao prefinjenim haosom, misleći na daleke analogije sa šarenolikošću urbanog tkiva Japana.Dakle, zida ko šta hoće. Pritom može i da poruši komšijske domove. Kakve bi trebalo da budu sankcije?Znate li kako to izgleda, primera radi, u Austriji? Prilikom ugovaranja posla postoji stavka obaveznog osiguranja od mogućih negativnih posledica projekta. To znači, investitor u Vidovdanskoj bio bi obavezan sam da nadoknadi potpunu štetu nastalu lošim planiranjem ili izvođenjem projeka?Da. Vidite, opet možemo da se vratimo na drugu stranu gradnje, na rušenje. Ko finansira rušenje bespravnih objekata? Grad donese odluku da bi neki objekat trebalo srušiti, a onaj ko je zidao počne da se žali, neće da ruši svoje. Ne, ne bi trebalo čekati oni da ruše. To bi trebalo postaviti ovako: grad ima fond za rušenje bespravnih objekata. Grad sruši, ali dobijate podatak koliko dugujete gradu. Ako nemate da platite, postoje zatvor i dužničko povereništvo. Pa kad pola porodice trajno osiromaši zbog vaše divlje gradnje, šta mislite ko će da se usudi da bespravno zida? Niko, ni lud.