Najnovije

Svet

Philip Morris planira da obustavi prodaju duvana u Britaniji

Američko-švajcarska kompanija koja se bavi proizvodnjom cigareta Philip Morris International u narednih deset godina planira da prestane sa prodajom svojih duvanskih proizvoda u Velikoj Britaniji, prenosi Poslovni.hr. Odluka kompanije koja u toj zemlji želi da kupi i fabriku lekova Vecture oslanja se na britnasku strategiju ukidanja pušenja do 2030. godine.Odluku kompanije Filip Moris saopštio je izvršni direktor kompanije Jacek Olczak. On je za Daily Mail ocenio da se u narednih deset godina može u potpunosti može rešiti problem pušenja u Velikoj Britaniji, kao i da je za to potrebna pomoć vlade i regulatora.Podržavajući ukidanje, Olczak je rekao da će Marlboro brend "nestati" iz britanskih prodavnica zajedno sa njihovim drugim robnim markama, prvi put nakon više od 100 godina prisutnosti u Velikoj Britaniji.Olczak je započeo agresivniju strategiju prelaska te kompanije na druge delatnosti, a jedna od njih je proizvodnja lekova.  On je nedavno pozvao Britaniju da se prema cigaretama ponaša kao prema benzinskim automobilima i da ih kroz deset godina u potpunosti zabrani.Filip Moris želi da za pet godina 40 miliona pušača pređe na proizvode bez duvanskog dima Filip Moris je početkom jula započeo dogovor oko kupovine britanskog proizvođača lekova Vecture za 1,05 milijardi funti, u sklopu njihove "evolucije u proširenu zdravstvenu i wellness kompanije", koja bi više od 50% prihoda trebalo da ostvaruje od nepušačkih proizvoda i najmanje milijardu dolara odnenikotinskih proizvoda do 2025. godine.Na taj dogovor burno su reagovala udruženja koja se bore protiv duvanskih proizvoda, a reagovala je i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) koja je takva partnerstva velikih duhanskih kompanija nazvala potkopavanjem napretka u kontroli njihovih "smrtonosnih proizvoda".Kompanija Filip Moris kako se navodi vredi 153 milijarde dolara i ne prodaje cigarete u Sjedinjenim Američkim Državama. To sada radi njena nekadašnja matična kompanija Altria, od koje se odvojila 2008. godine.

Srbija

Gori šuma na Zlatiboru, na teško pristupačnom terenu

Već nekoliko dana na granici zlatiborskih sela Draglica i Negbina gori šumski požar. Kako su Novoj ekonomiji rekli meštani Draglice, požar je zahvatio teško pristupačan teren, a pojačao se nakon jučerašnjeg vetra.Slike požara na Zlatiboru kruže i po društvenim mrežama, a ove godine to je već treći po redu u toj oblasti uključujući i onaj koji je goreo pre nekoliko nedelja blizu Priboja.Kako su Novoj ekonomiji potvrdili ljudi koji žive u Draglici, nadležni pokušavaju da ugase vatru i trenutno su na terenu vatrogasci iz Čajetine i Prijepolja."Na terenu su već četiri dana, juče ujutru su uspeli da stišaju požar, ali ga je vetar ponovo pojačao. Požar je najverovatnije nastao kada je pre nekoliko dana to mesto pogodio grom", rekao je za Novu ekonomiju Radoje Selaković iz Draglice.Prema njegovim rečima, vetar sada duva slabije, a požar bi mogao da se proširi i na vrh Murtenicu, ako se na vreme ne obuzdaFoto: Radoje Selaković/ Požar na ZlatiboruPožar je inače zahvatio mesto koje se nalazi blizu magistrale koja povezuje Srbiju i Crnu Goru.Šume u ovom delu Zlatibora su većim delom borove, a pre nekoliko godina pretrpele su veliko oštećenje nakon nezapamćenog vetra koji je obarao stoletne borove.

Srbija

Rio Tinto opredelio 2,4 milijarde dolara za projekat „Jadar“

Kompanija Rio Tinto opredelila je 2,4 milijarde dolara za projekat Jadar u Srbiji, navodi se u saopštenju. U saopštenju se navodi da projekat još uvek čeka na potrebna odobrenja, dozvole i licience, kao i dogovore sa lokalnom zajednicom, Vladom Srbije i civilnim sektorom. Sledeći koraci za projekat Jadar su traženje dozvole za eksploataciju, i dobijanje regulatornih odobrenja. Između ostalog, potrebno je odobrenje studija koje se bave procenama uticaja na životnu sredinu, koje će uskoro biti dostupne javnosti. Ova procena je potrebna za početak radova, a cilj je da izgradnja krene u 2022. godini, navodi se u saopštenju. Projekat za preradu litijum-borata jedan je od najvećih grinfild projekata litijuma na svetu, navodi se u saopštenju kompanije.Rio Tinto navodi da će  zahvaljujući "Jadru"  postati najveći izvor litijuma u Evropi za narednih 15 godina. Projekat Jadar odnosi se na proizvodnju litijum- karbonata koji je potreban za proizvodnju baterija. Radi se o kritičnom mineralu koji se koristi za široku lepzu baterija za električna vozila i skladištenje obnovljive energije. Takođe projekat Jadar će se baviti i proizvodnjom borata koji se koriste u solarnim panelima i vetroturbinama, piše u objavi kompanije. Rio Tinto: Vodama u dolini Jadra ćemo upravljati po zakonu Izvršni direktor Rio Tinta Jakob Stausholm rekao je da kompanija ima veliko poverenje u projekat Jadar i da je spremna da investira, što zavisi i od dobijanja potrebnih dozvola.Projekat Jadar bi , prema njegovim rečima, mogao bi da obezbedi dovoljno litijuma za pokretanje preko jednog miliona elekttričnih vozila po godini. "Rio Tinto je posvećen pridržavanju najvećih ekoloških standarda i izgradnji održive budućnosri za zajednice u kojima kompanija posluje. Svesni smo toga da tokom ovog projekta moramo slušati i poštovati stavove svih aktera", rekao je on. Osiromašeni litijum: Istine, laži, zablude i interesiKompanija Rio Tinto navodi da je do ovog trenutka završila 12 studija o životnoj sredini, kao i 23.000 bioloških, hemijskih i fizičkih analiza vode i vazduha. Očekuje se da prva proizvodnja,  čiji će produkti biti namenjeni prodaji, krene 2026. godine, navode iz Rio Tinta.  Ocenjuju da će u tom trenutku postojati snažne tržišne osnove za to, kao i da je prognoza da će potražnja za litijumom rasti 25-35 odsto godišnje tokom naredne decenije.Nakon pokretanja pune proizvodnje, do 2029. godine,  rudnik će proizvoditi 58.000 tona litijum karbonata, 160.000 tona borne kiseline,  255.000 tona natrijum sulfata godišnje.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? U saopštenju piše da će Jadar biti jedna od najvećih industrijskih investicija u Srbiji, sa direktnim doprinosom od 1 odsto BDP-u dok će indirektan doprinos BDP-u biti 4 odsto.  Takođe veliki broj dobavljača iz Srbije biće uključen u izgradnju rudnika. Navodi se da će zahvaljujući projektu biti kreirano 2100 radnih mesta tokom izgradnje rudnika i postrojenja, i 1000 radnih mesta kada se krene sa proizvodnjom. 

2021

Klimatski neutralni proizvodi u Lidlu

Kompanija Lidl Srbija je u susret Danu ekološkog duga 29. jula, koji svake godine upozorava i podseća na značaj zaštite životne sredine na našoj planeti, uvrstila u stalni asortiman klim...

Srbija

Mlekari traže veću cenu, povećanje premija za mleko

U Udruženju odgajivača goveda rekli kažu da je problem što otkupljivači u cenu mleka uračunavaju i iznos premije koju država isplaćuje proizvođačima, javila je agencija Beta. Mleko se vlasnicima muznih krava, u zavisnosti od njegovog kvaliteta plaća oko 35 dinara, dok je prosečna cena njegove proizvodnje 57 dinara.Državna premija za mleko od sedam dinara po litru niije se menjala sedam godina. Ona bi stočarima, kako se dodaje, trebalo da služi kao pomoć države za proširenje proizvodnje, a ne da pokriva deo proizvodnih troškova zato što mlekare godinama plaćaju nisku cenu mleka.Mlekare, kako su rekli u Udruženju, znaju da će država isplatiti premiju od sedam dinara po litru i računaju da je to dovoljno i da ne moraju i oni da podignu cenu mleka sa oko 35 dinara. Zbog poskupljenja stočne hrane prosečna proizvođačka cena mleka sada je skoro 57 dinara. STRANO MLEKO OBARA CENU DOMAĆEG IAKO JE IZVOZ PRESTIGAO UVOZ Prerađeno mleko se u prodavnicama prodaje i po ceni koja je tri puta viša od otkupne i stalno raste za razliku od otkupne koja je, kako ukazuju proizvođači, "zacementirana" i skoro ista godinama.Proizvođači mleka su oštećeni i prilikom isplate subvencija jer, kako su rekli u Udruženju, ako vlasnik farme hoće da dobije tu pomoć od 25.000 dinara po kravi mora da je upiše u matičnu evidenciju, a te službe su za tu uslugu odredile cenu od 12.000 dinara.Zakonom o stočarstvu, koji predviđa upis grla u evidenciju, nije ograničena cenu te usluge, pa je službe koje se time bave same određuju i kod svih su skoro iste.

Lifestyle

Miokarditis: Ozbiljna posledica COVID-19 koja najčešće pogađa mlade

Miokarditis, bolest poznata još od 18. veka, koja kod 25% pacijenata izaziva hroničnu slabost srca, treći je najčešći uzročnik smrti kod dece i mladih.Iako poznata već više stotina godina, ova bolest se vratila u fokus čovečanstva sa pojavom globalne pandemije Koronavirusa, jer kako je poznato COVID-19 ne napada samo pluća, već je to sistemska bolest koja često ostavlja ozbiljne posledice na srce i druge organe. Miokarditis se može javiti kod svih starosnih grupa, međutim ipak najčešće oboljevaju fizički aktivne mlade osobe u starosnoj dobi od 15 do 30 godina. Šta je u stvari miokarditis? Zapaljenje srčanog mišića, poznato i kao miokardistis, predstavlja zapaljenski proces srednjeg sloja zida srca, koje nastaje usled virusne infekcije, poput Koronavirusa ali i zbog niza drugih uzroka (bakterije, gljivice, paraziti, autoimune bolesti, uzimanje određenih lekova i dr.). Ovo zapaljenje stvara otok i oštećenja mišićnih ćelija usled čega se srce slabije ishranjuje a mišić ne može da pumpa dovoljno krvi. Posledica toga je zadebljanje mišićnog zida, koji zatim slabi i zbog čega pacijent oseća simptome srčane insuficijencije. Pacijent koji ima miokarditis može u potpunosti da se oporavi od ove bolesti, ukoliko se javi lekaru na vreme, a ako se ne leči upala srčanog mišića može da postane hronična. Simptomi akutnog miokarditisaSimptomi u početnoj fazi mogu da budu potpuno neuočljivi ili blagi poput onih kada imamo grip, pa pacijent i ne može da shvati da nešto nije u redu. Zbog toga miokardisits možemo slobodno da nazovemo "bolešću sa deset lica", jer kako bolest napreduje tako se i simptomi menjaju. Od početnih za koje su tipični malaksalost, povišena temperatura, glavobolja, bol u grlu i zglobovima, kao i stomačne tegobe, simptomi se kasnije menjaju do pojave aritmija, nedostatka daha pri fizičkoj aktivnosti, oticanja nogu i čak do gubitka svesti. Bol u grudima je takođe prisutan, pa mnogi poslumnjaju na anginu pektoris. Zbog čega se miokarditis javlja kod obolelih od COVID-19? Koronavirus se po pravilu najviše vezuje za pluća, srce i krvne sudove, zato što tu najviše ima ACE-2 receptora, za koje se ovaj virus zakači jer jedan prema drugom imaju odnos ključa i brave. S obzirom na činjenicu da srce ima prilično veliki broj ACE-2 receptora, mogućnost da baš ovaj virus uzrokuje miokarditis je velika. Nažalost, COVID-19 može da ošteti kardiovaskularni sistem i na drugi način – infarkt miokarda, poremećaj srčanog ritma, zgrušavanje krvi i tromboze malih i velikih krvnih sudova. Kako se dijagnostikuje?Dijagnoza virusne upale srčanog mišića postavlja se na osnovu subjektivnih tegoba pacijenta, totalnog pregleda srca, laboratorijskih analiza u kojima se posebno obraća pažnja na kardiospecifične enzime u krvi. Kod određenog broja pacijenata potrebno je uraditi i dodatnu dijagnostiku poput Holtera EKG-a. Ne odlažite pregled kod kardiologa ako ste preležali COVID-19Sve osobe koje su imale srednje tešku i tešku kliničku sliku, ali i one koje su ranije imale dijagnostifikovane srčane probleme i kardiovaskularne bolesti, treba obavezno da se jave kardiologu i da odu na kardiološki pregled. Za sve mlade osobe koje se aktivno bave sportom, bilo to rekreativno ili profesionalno, takođe se savetuje da posete lekara pre nego što se vrate uobičajenim fizičkim aktivnostima, kako bi bile potpuno sigurne da je sve u redu sa njihovim srcem. Ukoliko osećate neke od tegoba koje smo prethodno nabrojali i preležali ste COVID-19,  vreme je da proverite kako vaše srce kuca i da li je sa njim nakon Koronavirusa sve u redu. U Puls kardiološkom centru možete zakazati pregled kako biste što pre obavili sve neophodne analize i vratili se uobičajenim aktivnostima. Stručnjaci Puls kardiološkog centra postaviće dijagnozu u roku od 2h, uz pomoć najsavremenijih aparata, na lak, brz i jednostavan način. 

Srbija

Geox definitivno zatvara fabriku u Vranju

Posle pet godina rada kompanija Geoks (Geox) zatvara fabriku obuće u Vranju, a bez posla ostaje 1.200 ljudi, potvrdili su za Danas doskorašnji radnici u tok italijanskoj firmi."Definitivno su nam danas poslodavci saopštili da se fabrika zatvara i da se mašine pakuju", kaže za Danas jedan od radnika koji je pet godina proveo u Geoksu, navodeći da će „narednih dana biti više informacija“. On tvrdi da je odluku o definitivnom odlasku Italijana iz Vranja "znala i premijerka Brnabić, ali nije bila spremna da svoju posetu jugu Srbije obeleži tom katastrofalnom vešću".I drugi radnici s kojima je Danas stupio u kontakt, potvrdili su činjenicu da se fabrika definitivno zatvara. Isti izvori prenose i informacije iz krugova bliskih menadžmentu fabrike da Geoks neće mašinski park iz Vranja seliti u Albaniju, a moglo se čuti i to da turska kompanija Teklas koja posluje u Vladičinom Hanu "nije zainteresovana za preuzimanje fabričke hale u Industriskoj zoni Bunuševac koja će do daljnjeg ostati prazna jer je u vlasništvu Italijana."Na odlazak jedinog stranog investitora iz centralne opštine Pčinjskog okruga ukazalo je i to da je juče ujutru zatvorena i autlet prodavnica u centru Vranja, gde su prethodnih dana vladale velike gužve jer su po ceni od dve do pet hiljada dinara prodavani modeli muške i ženske obuće i patika koje inače u redovnoj prodaji koštaju od 80 do 120 evra.Kompanija Geoks svoju fabriku u Vranju otvorila je u zimu 2015. godine u prisustvu tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića. Vlada Srbije je subvencionisala italijansku kompaniju sa po 9.000 evra po svakom radniku, a na zahtev Geoksa država je odobravala dodatna finansijska sredstva, pa gruba računica govori da je građane Srbije ovaj eksperiment koštao između 12 i 14 miliona evra, piše Danas. 

Svet

Teslini poslovni rezultati ozbiljno premašili očekivanja

Rezultati kompanije Tesla koaj se bavi proizvodnjom električnih automobila daleko su premašili očekivanja analitičara, jer prvi put tokom jednog tromesečja pokazuju zaradu od milijardu dolara. Međutim, berze su na tu novost reagovale relativno oprezno, prenosi Novac.hr.Američka kompanija koju je osnovao Ilon Mask ostvarila je deseterostruki rast neto dobiti na godišnjem nivou u tromesečju koje je okončano krajem juna u iznosu od 1,1 milijarde dolara.  Prihodi su kako se navodi povećani za 98% , na ukupno 12 milijardi dolara. Međutim, zbog relativno oprezne reakcije na berzama, Tesline deonice ostvarile su tek blagi dobitak.Tesla je postigao rekordne rezultate i u proizvodnji i isporuci električnih automobila u proteklom tromesečju.  Kompanija je kupcima isporučila 201.304 vozila i proizvela ih 206.421, najviše do sada u jednom tromjesečju od osnivanja tvrtke 2003. godine.Kompanija je nedavno odlučila da njena vozila ponovo mogu da se kupe kriptovalutama, iako je ranije od toga odustala zbog toga što se za njihovo rudarenje troši velika količina električne energije.Vlasnik Tesle sada je najavio da će kriptovalute kojima će se kupovati vozila te kompanije morati da imaju sertifikat da su izrudarene električnom energijom koja je dobijena iz obnovljivih izvora.Rekordna vrednost Bitcoin-a nakon što je Tesla investirala u kriptovalutu

2021

Muzika kao terapija

„Muzički instrument koji je donirala kompanija Mozzart će unaprediti kvalitet rada u okviru terapijskog delovanja“, kaže šef Odsek za specijalističko konsultativne preglede za decu Prim dr...

Srbija

CINS: Supruga Zvonka Veselinovića otkupila udeo firme od Vučićevog kuma

Ljiljana Božović, supruga Zvonka Veselinovića, otkupila je udeo firme od Nikole Petrovića, kuma predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i tako ušla u posao sa solarnom energijom, otkriva CINS.Petrović i Ljiljana Božović sada imaju isti udeo vlasništva, dok su suvlasnici firme Marko Vuksanović i britanski državljanin Amarjit Singh Riyait takođe sa po 25 odsto.Nikola Petrović nije želeo da govori za CINS o ovome, već je rekao da su "uporni i dosadni" i poručio da ga više ne zovu.Inženjerska firma Storenergy iz Kragujevca osnovana je pre šest godina i bavi se razvojem tehnologija u vezi sa solarnom energijom. CINS navodi da je firma nekoliko puta promenila vlasništvo, poslednji put u julu ove godine, kada je Nikola Petrović prodao 25 odsto udela u vlasništvo ove firme supruzi Zvonka Veselinovića, Ljiljani Božović. Prema ugovoru o prenosu vlasništva Božović ima šest meseci da plati 12 miliona dinara.Prema finansijskim izveštajima, Storenergy je prošlu godinu završila sa gubitkom od oko 30 miliona dinara.Nikola Petrović se već godinama bavi obnovljivim izvorima energije. Kako je CINS ranije pisao samo u 2020. godini država je od malih hidroelektrana povezanih sa Petrovićem otkupila struju od skoro dva miliona evra. U avgustu prošle godine ušao je u posao sa vetroelektranama kao suvlasnik firme Crni Vrh Power koja planira izgradnju vetroelektrane Crni vrh na teritoriji Žagubice, Bora i Majdanpeka, navodi CINS.Veselinović je početkom 2019. u Pirotu osuđen na dve godine zatvora zbog nelegalnog iskopavanja šljunka, međutim nekoliko meseci kasnije Apelacioni sud ga je oslobodio krivice.Kako je 2019. pisao KRIK, izveštaji policije i bezbednosne službe koje su prikupili njihovi i novinari OCCRP-a, opisuju ga kao "važnog kriminalca na severu Kosova".Navode da se njegovo ime prvi put pojavljuje u policijskoj Beloj knjizi organizovanog kriminala iz 2001. godine, u kojoj piše da je Veselinović predvodio grupu koja je krala automobile i krijumčarila ih iz južnog u severni deo Kosovske Mitrovice. Grupa se, navodno, bavila i iznudama i falsifikovanjem dokumenata.

Svet

Slovenija: I dalje manje prodatih vinjeta za auto-puteve

Do kraja juna slovenački Dars je prodao ukupno 2.622.601 vinjeta za 2021. godinu koje vozači kupuju kako bi se vozili auto-putevima, prenosi portal SEEbiz. To je pet odsto više nego u istom razdoblju 2020. godine, ali je  za 30% manje nego 2019. godine, pre izbijanja pandemije korona virusa.Slovenački Dars do sredine 2019. godine prodao ukupno 3.769.910 vinjeta, a vrednost prodatih vinjeta u razdoblju od 1. decembra 2020. do kraja juna ove godine iznosi 109,17 miliona eura.U odnosu na prošlu godinu, Dars je do kraja juna prodao više sedmičnih, mesečnih i polugodišnjih vinjeta za 2021. godinu, dok se prodaja godišnjih vinjeta smanjila. U poređenju sa istim razdobljem 2019. godine, smanjila se prodaja svih vrsta vinjeta.Dars je do kraja juna prodao 1.412.721 nedeljnih vinjeta, odnosno osam odsto više nego u istom razdoblju lane i 38% manje nego 2019.Broj prodatih mesečnih vinjeta je 358.401 i to je  27% više nego u istom razdoblju 2020. godine, kao i 33% manje nego u istom razdoblju 2019."Putevi Srbije" za dve godine nepravilno potrošili pola milijarde evra Slovenija je od decembra 2020. do kraja juna ove godine prodala 838.224 godišnjih vinjeta godišnje, sedam odsto manje nego u istom razdoblju prošle i devet odsto manje nego u istom razdoblju 2019. godine.Broj prodatih polugodišnjih vinjeta koje mogu da se kupe samo za vozila sa jednim sedištem je 13.255, što je sedam odsto više nego krajem juna prošle godine i 10% manje nego u istom razdoblju 2019. godine.Kupovinom vinjete plaća se definisana cena putarine, a taj sistem u Sloveniji je uveden pre više od 10 godina. Godišnja vinjeta u Sloveniji prema zvaničnim podacima košta 110 evra za manja vozila, dok je za teretna vozila ona duplo veća. Za motore godišnja vožnja slovenačnim auto.putevima košta 55 evra.

Srbija

Vlasti najavljuju da će legalizovati sve objekte koji su izgrađeni do 2015. godine

Svi objekti građeni za lično stanovanje podignuti do 2015. godine dekretom će biti upisani u katastar, nezvanično saznaju Večernje novosti.Novi krug ozakonjenja, kako piše list, najviše će biti usmeren ka najsiromačnijim gradjanima koji su napravili prekršaj da bi stekli krov nad glavom.Strogo će se voditi računa da objekti izgrađeni u poslednjih šest godina nikako ne budu legalizovani jer su njihovi vlasnici počinili krivično delo i svi će biti procesuirani.Šansu za čiste papire neće imati oni koji su zidanjem kršili zakone sa ciljem da zarade ili prošire biznis. Propisi će se najstrože odnositi prema pojedincima koji počnu da kopaju temelje bez papira nakon što je najavljen novi zakon.U Srbiji vlasnici gotovo dva miliona objekata čekaju njihovu legalizaciju. Kolike će biti takse za one koji državnim dekretom budu upisani u katastar još nije poznato, navode Novosti.Zakon o legalizaciji usvojen je 2015. godine a do sada je doneto samo 7.500 rešenja o rušenju objekata izgradjenih bez dozvole.

Srbija

„Suspenzija Jat tehnike neće se odraziti na poslovanje Er Srbije“

Regulatorno telo Evropske Unije za bezbednost vazdušnog saobraćaja (EASA) 23. jula suspendovalo je Part 145 sertifikate kompanijama Jat Tehnika iz Beograda i Gas Aviation iz Smederevske Palanke, penosi portal Tango Six. Kompanije Prince Aviation, Smatsa iz Vršca i Er Srbija EASA i dalje tretira kao "validno sertifikovane MOA organizacije".EASA-ina provera vršena je nad svim srpskim kompanijama koje se bave održavanjem aviona i kojima su dodeljeni Part 145 sertifikati.Jat Tehnika i Gas Aviation u javnom EASA dokumentu od 23. jula navedene su kao "nevalidne MOA organizacije van EU", u odeljku "suspendovana odobrenja".Najveći domaći klijent Jat Tehnike, avio-kompanija Er Srbija, je na pitanja Tango Sixa o novonastaloj situaciji navela da prvo bazno održavanje po ranije ustanovljenom rasporedu dolazi u septembru."U slučaju potreba koje prevazilaze postojeći nivo sertifikovanosti Er Srbija tehnike, nacionalna avio-kompanija će za potrebe svojih aviona angažovati drugu tehnički sertifikovanu kompaniju", stoji u odgovoru Er Srbije.Odobreno preuzimanje Jat Tehnike U našoj nacionalnoj avio-kompaniji povodom suspenzije Jat tehnike koja posluje na beogradskom aerodromu, kažu kako je "važno je da se napomene da ta činjenica ni na koji način neće uticati na Er Srbiju", po pitanju bezbednosti njenih letelica i reda letenja."Naime, Er Srbija ima uspostavljeno sopstveno linijsko održavanje, sertifikovano od strane civilnih vazduhoplovnih vlasti Republike Srbije, kao i od evropskih vazduhoplovnih vlasti EASA, dok je usluge Jat tehnike koristila samo za potrebe većih strukturnih radova na avionima, u skladu sa međunarodnom regulativom", dodaje se u saopštenju.Dodaje se i da takva vrsta radova regulatorno nije zahtevana pre kraja septembra, do kada se u er Srbiji nadaju da će postojeća situacija sa Jat tehnikom biti pozitivno razrešena.Tang Six podseća i da je vlasnik Jat tehnike kompanija Avia Prime čiji je direktor Pjotr Kacor.

Svet

Vrednost startapa „jednoroga“ za bilion dolara veća nego prošle godine

Na svetu trenutno postoji preko 900 startapova jednoroga koji ukupno vrede oko 3 triliona američkih dolara, što je za trilion dolara više u odnosu na jun 2020. godine, prenosi portal Startit. Investicije u evropske startape trostruko su veće nego 2020. godine pa se čini da je ova godina posebno dobra za tu vrstu preduzeća.Na sveobuhvatnoj listi startap kompanija Crunchbase Unicorn Board do 15. jula ove godine bilo je 291 novih privatnih kompanija sa procenjenom vrednošću preko milijardu dolara, čime zapravo dobijaju takozvani status jednoroga.Među VC firmama, Tiger Global Management prikupio je najveće investicije u privatne kompanije koje su postale takozvani jednorozi. Prema poslednjim podacima, Tiger u svom portfelju ima 132 kompanije sa statusom jednoroga, a samo tokom ove godine dodao je 58. U međuvremenu, Softbank Vision Fund ima 76 kompanija sa statusom jednoroga, Sequoia Capital ima 65, a Coatue 64. Andreessen Horowitz i Accel ne zaostaju previše sa 63 i 57 jednoroga u svojim portfeljimaOve godine do sada je 57 jednoroga imalo svoje inicijalne javne ponude (IPO), pokazuju podaci Crunchbase-a, a akvizirano je još pet. Poređenja radi, tokom čitave 2020. godine, svega 40 kompanija koje su imale procenjenu vrednost veću od milijardu dolara je izašlo na berzu, dok je akvizirano ukupno 18. Kako stvoriti Nikolu Jokića srpskog tehnološkog preduzetništva Paralelno sa povećanjem procena vrednosti privatnih kompanija, postoji i ekspanzija vrednosti kompanija na javnim tržištima u prvoj polovini 2021. godine. I javno i privatno tržište su postigli izvanredne rezultate tokom poslednjih nekoliko godina, a čini se da je ova godina posebno dobra za startape.O tome kako se dodaje svedoče i ukupne investicije u evropske startape koje su u prvoj polovini ove godine bile tri puta veće u odnosu na isti period prošle godine.Početkom meseca Evropa je dobila novi startap jednorog Pleo, čije je sedište u Danskoj a vrednost 1,7 milijardi dolara nakon nove runde finansiranja. Pleo prodaje korporativni softver za upravljanje troškovima i povezane "pametne" platne kartice.

Svet

Crna Gora od petka uvodi nove mere i digitalne kovid potvrde

Nacionalne digitalne kovid potvrde u Crnoj Gori će biti u upotrebi od petka 30. jula, prenela je Radio televizija Srbije (RTS). Tada se očekuje da vlada te zemlje objavi i korigovane mere u borbi protiv pandemije koronavirusa.Iz Ministarstva zdravlja podsećaju da je najavljeno da će u noćne klubove, diskoteke i u unutrašnjosti ugostiteljskih objekata moći da borave samo oni koji ispunjavaju određene uslove.Nacionalna digitalna kovid potvrda, po uzoru na Digitalni kovid sertifikat koji izdaje Evropska unija, a koja će biti dodatni digitalni alat za kontrolu i upravljanje pandemijom, sadržaće sledeće podatke:- Da je osoba u celosti vakcinisana ili je primila prvu dozu vakcine protiv koronavirusa,- Datum i vreme negativnog PCR testa na koronavirus (prihvata se negativan PCR test koji nije stariji od 72 sata),- Dokaz da je osoba preležala kovid infekciju, odnosno dokaz da je prošlo manje od 180 dana od pozitivnog PCR testa- Dokaz o negativnom brzom antigenskom testu (prihvata se BAT koji nije stariji od 48 sati).Digitalna kovid potvrda je besplatna i dostupna je u papirnom ili digitalnom obliku, a može i da se sačuva i prikaže na mobilnom telefonu. Suštinska razlika između digitalne i papirne verzije potvrde ne postoji, jer je QR (Kju-Ar) kod u obe verzije garant validnosti podataka koji se prikazuju.Digitalna kovid potvrda će se izdavati kod bilo kog izabranog doktora, ili na bilo kojem vakcinalnom punktu. Takođe, potvrdu mogu izdavati i sve ostale institucije zdravstvenog sistema. Sve što je potrebno od dokumentacije da bi se izvadila digitalna potvrda jeste validan dokument, lična karta ili pasoš.Crna Gora privremeno zatvara diskoteke i noćne klubove STATUS STRANACAU Crnoj Gori se prihvata EU digitalni kovid sertifikat kao i svi digitalni sertifikati koji imaju QR  kod.U isto vreme, postoji rešenje i za turiste koji poseduju potvrdu o vakcinaciji bez digitalno potpisanog QR koda. Oni mogu da verifikuju svoju potvrdu u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi i ona će važiti sve dok borave sve borave u Crnoj Gori.Ukoliko stranci nisu vakcinisani, moći će, kao i državljani Crne Gore, o svom trošku da urade PCR ili BAT test. Tako će dobiti crnogorsku potvrdu koja će biti nužna za ulazak u diskoteke, noćne klubove i u unutrašnje prostorije kafića i restorana.

Srbija

Dosije „Koliko nas je koštala online škola“

Niko ni da pomisli nije mogao da će se škola potpuno preseliti u online prostor, a još manje koliko će roditelje sve to da košta. Nova ekonomija je krajem januara ove godine sprovela anketu, a rezultati pokazuju da je skoro 60 procenata roditelja i nastavnika moralo da dokupi dodatnu opremu da bi se nastava odvijala nemsetano. Četvrtina je morala da izdvoji do 500 evra za online nastavu tokom karantina.Nova ekonomija istražila je i koliko je država platila online školu. Za razliku od roditelja i nastavnika, država se oslanjala na privatne donatore i nevladine organizacije.I pored toga što se nekim problemima nazirao kraj, usledili su drugi, manje finansijski, a više organizacioni. I nastavnici i đaci, zbog loše organizacije, morali su po ceo dan da budu pored računara. O tome smo pisali u martovskom broju Nove ekonomije.Zatvaranje škola, a potom i drugačija organizacija nastave zbog pandemije korona virusa u većoj meri je "pogodilo" decu iz osetljivih grupa nego njihove vršnjake iz opšte populacije.Kada je došlo vreme da se sumiraju prvi utisci iz online škole, i nastavnici i roditelji imali su šta da kažu, a svi su shvatili da su se, pored načina učenja, promenili i izgovori učenika. Nastavnici su potom organizaciju online nastave u pandemiji ocenili mršavom dvojkom.Do aprila ove godine, posle godinu dana od početka pandemije, problemi su ostali isti. Kuhinje su i dalje bile učionice, falilo je svega. Mršavu dvojku dobili i ministar i direktori škola. Najveći broj nastavnika u Srbiji koristilo je svoju opremu za online nastavu, a internet priključak plaćali su iz svog džepa iako je neophodan za održavanje časova.A onda novi šok. Prosvetni radnici bili su saglasni da su zbog povećanog obima posla u pandemijskim uslovima zaslužili veće plate. Država, međutim, njihovo angažovanje prepoznala je tek kroz sektorsku povišicu, koja za tekuću budžetsku godinu kumulativno iznosi skromnih pet odsto.Na sve to, paralelno su nastavnici upozoravali da se đaci treba uozbilje bez obzira što uče od kuće i da online nastava nije Instagram.Kuhinje, hodnici, improvizovane učionice, pa još ako su i roditelji prosvetni radnici, cela kuća je škola. Međutim, bilo je i kašnjenja na časove zbog koze koja je pregrizla kabl ili odgovaranje iz parka, sa klupe. Nagomilane obaveze iz online škole, morale su kad-tad da uključe i roditelje u izradu domaćih zadataka. A onda su nastupili novi problemi - kako pomiriti šefa i online školu.Muke samohranih roditelja bile su duplo veće.Roditelji pucaju pod pritiskom, između loše organizovane škole i posla koji trpi. Usledilo je još jedno istraživanje Nove ekonomije koje je pokazalo da skoro 80 odsto roditelja i nastavnika smatra da onlajn nastava nije bila primerena učenicima sa smetnjama u razvoju.U junu su ogoljeni svi problemi u radu specijalnih škola. Da nije bilo roditelja, nastavnici ne bi mogli da sprovedu nastavu na daljinu, pisali smo u mesečnom izdanju.I država je bila svesna da su TV časovi bili nepodesni za decu sa smetnjama u razvoju. Ali, nikom ništa.A onda je umesto zvona zazvonio alarm u Ministarstvu prosvete nakon zabrinjavajućih rezultata o deci sa smetnjama u razvoju koje smo objavili.A onda je došlo do toga da cena online časova mora da se revidira jer je stigao, za roditelje, novi trošak - izrada domaćih zadataka.Za ekspanziju privatnih časova nije kriva korona, ali smo dobili novi trend – onlajn privatne časove. Preko 50 roditelja reklo je da su se njihova deca oslanjala na privatne časove. Iz ove krize iznedrila je i ideja jedne učiteljice da napravi platformu za online edukaciju.

Lifestyle

Mladi u saobraćaju

Sve rapidnija urbanizacija svih gradskih područja, čak i onih koja su do nedavno važila za mirne obode grada, kao i konstantno povećanje broja vozila koja učestvuju gradskom saobraćaju i stvaranju čestih i g...

Svet

Komunalci Zagrepčanima neće odnositi nerazvrstan otpad

Preduzeće Čistoća iz Zagreba upozorilo je građane da im više neće odvoziti nepravilno razvrstan biootpad. Njihovo upozorenje je već počela da se sprovodi u praksi piše Jutarnji list pa su "zaratili" sa građanima."Prilikom redovnog odvoza biootpada vaš kontejener nije ispražnjen zato što je proverom utvrđeno kako u njega niste odložili isključivo propisani biootpad. Poštujte zakonske odredbe o odvojenom skupljanju otpada!", piše na upozorenju koje su tokom vikenda mogli da pronađu mnogi građani Zagreba.Građani s kojima je pričao Jutarnji list su šokirani, ali i zabrinuti pa se pitaju ko će sada da isprazni pune kante. Neki kažu i da su videli radnike Čistoće koji su obilazili kante, ali ih nisu ispraznili."Ponovno ću ih zvati u ponedjeljak jer ovde je stvar i cene koju plaćam. Imam pravo u svojoj mesečnoj naknadi na četiri odvoza, a oni mi već dva puta nisu odvezli taj otpad. Čisto sumnjam da će mi to nadoknaditi", kaže jedna Zagrepčanka.Gde je završio otpad iz Potpećkog jezera? Navodi se da je pored razvrstavanja otpada, potrebno i njegovo odlaganje u posebne vreće koje Čistoća deli građanima. Građani se sa druge strane no oni se sve češće žale kako retko dobijaju te vreće i kako te količine nisu dovoljne."Razgovarala sam sa stanarima zgrade i žale se kako im nedostaje vrećica za razvrstavanje otpada, a nemaju svi ni novca ni prevelike želje da ih kupe zasebno”, kaže Vesna.Neki Zagrepčani tvrde da otpad razvrstavaju po propisima, kao i da se kante koje su za to namenjene ne peru, pa se njihova sadržina neretko razliva po trotoarima."Nakon što nisu odvezli otpad pogledala sam u kantu, u njoj je isključivo biootpad, ali jedan gospodin je odložio svoj otpad u vrećicu od dućana, ne znam zašto, no pretpostavljam da nije imao drugu" kaže druga Zagrepčanka koja je razgovarala sa novinarima Jutarnjeg lista.Otpad se u Beogradu razvrstava takođe u posebne kontejnere za papir, staklo, plastičnu i limenu ambalažu. Slični slučajevi kao u Zagrebu za sada nisu zabeleženi jer ne postoje kontejneri za biootpad. U nekim gradovima u Srbiji postoje i kante za mešoviti otpad koji se koristi za reciklažu.

Srbija

Pištaljka: Portal javnih nabavki „prepun netačnih podataka“ koštao milione

U poslednje četiri godine uloženo je 3,2 miliona evra iz pretpristupnih fondova Evropske unije i budžeta Srbije u projekat Podrška daljem unapređenju sistema javnih nabavki. Jedan od rezultata tog projekta novi portal javnih nabavki sa nepouzdanim podacima, piše portal Pištaljka."Podaci o javnim nabavkama u Srbiji razbacani su u tri različite baze podataka na tri različite internet adrese, a za njihovu ispravnost i tačnost ne garantuje čak ni Kancelarija za javne nabavke kojoj je zakonom povereno da upravlja portalima javnih nabavki", piše Pištaljka.Taj portal navodi i da se ne zna ko je radio na projektu Unapređenje sistema javnih nabavki, ko je kreirao portal, po kojoj ceni i zašto milionski budžet nije iskorišćen da se građanima olakša pristup informacijama.Kancelarija za javne nabavke ponudila je objašnjenje zašto se nabavke posle 1. jula 2020. godine, kada je počeo sa primenom novi zakon, ne vide na novom portalu ali to objašnjenje se u praksi ispostavilo kao netačno, tvrde novinari Pištaljke:"To znači da su svi naručioci koji su doneli odluke o pokretanju postupka najkasnije sa danom 30.06.2020. godine, sprovodili postupke javnih nabavki po odredbama starog zakona i shodno tome, pozive za podnošenje ponuda su objavljivali na starom Portalu javnih nabavki", navedeno je u njihovom odgovoru.Dodaje se da na novom portalu nije moguće pronaći na desetine javnih nabavki koje su pokrenute posle 30. juna 2020. godine:"Beogradsko javno preduzeće Gradsko stambeno objavilo je nabavku građevinsko-zanatskih radova na starom portalu iako je odluka o pokretanju doneta u martu ove godine. Činjenica da se nabavke Gradskog stambenog objavljuju na pogrešnom mestu sporna je i zato što ovo preduzeće koristi diskriminatorne uslove da spreči konkurenciju na sopstvenim tenderima o čemu je Pištaljka već pisala". Iz GIZ-a su inače odgovorili da je Portal javnih nabavki rađen po novom zakonodavnom okviru "usaglašenom sa direktivama EU": "Portal sadrži sve funkcionalnosti koje su predviđene novim Zakonom o javnim nabavkama i od svoje inicijalne verzije je unapređivan kako bi se olakšala njegova primena od strane korisnika, a samim tim i dostupnost građanima". GIZ dodaje i da je "za ispravnost i tačnost sadržine upisanih podataka i postavljenih dokumenata odgovoran korisnik": "Stoga, ukoliko su uočeni nepouzdani podaci na Portalu trebalo bi svaki takav slučaj analizirati i po potrebi kontaktirati naručioca kod kog su uočeni", navodi GIZ u svom odgovoru.Svaki četvrti ponuđač ne veruje da su javne nabavke poštene ISKUSTVO TOKOM PRETRAGE SAJTAPištaljka tvrdi i da na portalu nije radio link za kontakt sa službom za korisnike, kao i da je Kancelarija za javne nabavke odgovorila kako se "portal stalno unapređuje".Novinari Pištaljke tvrde i da su se suočili i sa problemima kada su pokušali da pristupe dokumentima o okvirnim sporazumima. Kao primer navode sporazum o nabavci nameštaja za Ministarstvo unutrašnjih poslova. Kažu da su na starom portalu sva dokumenta iz okvirnog sporazuma bila na jednom mestu, ali da je sada potrebno proći par odeljaka na sajtu kako bi se skupila sva dokumenta."Tako smo konkursnu dokumentaciju i odluku o dodeli okvirnog sporazuma o nameštaju pronašli u odeljku 'okvirni sporazum', dok smo pojedinačne narudžbe sa firmama Ivoks i Eurosalon Fabrika - Prointer Veb pronašli tek u odeljku 'odluke o dodeli ugovora'", dodaje se u tekstu Pištaljke.Inače o tome je pisao portal Nova S navodeći da je ta firma povezana sa bivšim predsednikom Fudbalskog saveza Srbije Slavišom Kokezom. Napominje se i da postoje nabavke koje su objavljene na portalu i o kojima javnost ne može da sazna skoro ništa, osim ko je njihov naručilac.Pištaljka dodaje da problem sa Portalom javnih nabavki imaju i sami naručioci koji u komplikovanom sistemu ne mogu da se snađu, pa prave greške prilikom unosa podataka. Dodaje se da je Uprava za zajedničke poslove republičkih organa navela da je ugovorena cena za čišćenje snega četiri miliona dinara, kao i da ista ta cena sa PDV-om iznosi 480 miliona dinara.Kancelarije za javne nabavke koja je zaključila da je taj projekat Podrška daljem unapređenju sistema javnih nabavki u Srbiji  uspešno završen u junu 2021. godine. Pištaljka podseća da se u javnim nabavkama u Srbiji primenjuje loša praksa, diskriminatorni uslovi, ugovori koji su sklopljeni na tenderima menjaju se naknadno, kao i da se vrednost naručenih radova povećava.Srbija je prvi zakon o javnim nabavkama donela 2002. godine i on je bio jedini nije nalagao kreiranje otvorene baze podataka. Sa svakim sledećim, iz 2008, 2012. i 2019. godine kreirana je i posebna baza podataka sa zasebnom internet adresom.