Najnovije

Svet

Javni dug evrozone prvi put premašio 100 odsto BDP-a

Na kraju prvog kvartala 2021. godine, javni dug evrozone prvi put je premašio 100 odsto BDP-a, pa je tako, prema podacima Evrostata,  iznosio 100,5 odsto. Na kraju četvrtog kvartala 2020. godine javni dug evrozone bio je 97,8 odsto. U Evropskoj uniji je procenat javnog duga porastao sa 90,5 odsto na 92, 9 odsto. U prvom kvartalu 2021. godine, u poređenju sa istim periodom 2020. godine,   javni dug je porastao i u evrozoni, sa  86.1 odsto na 100.5 odsto, i u Evropskoj uniji sa 79,2 odsto na 92,9 odsto. Najveći javni dug u odnosu na BDP na kraju prvog kvartala 2021. godine imale su Grčka (209.3 odsto), Italija (160 odsto), Portugal (137 odsto), Kipar (125,7 odsto), Španija (125,2 odsto), Francuska (118 odsto). U saopštenju Evrostata napominje se da su u provom kvartalu 2021. i dalje na snazi bile mere za ublažavanje ekonomskih i socijalnih posledica koronavirusa, kao i mere namenjene oporavku od pandemije koje su se ogledale u velikim finansijskim izdacima. 

Svet

Malezija valjkom uništila hiljadu mašina za rudarenje bitkoina

Više od hiljadu mašina za rudarenje kriptovaluta uništeno je valjkom za asfaltiranje ulica u gradu Saravaku u Maleziji, preneo je portal The Verdge. Rudarenje kriptovaluta zabranjeno je u Maleziji početkom godine jer su vlasnici njihovih platformi optuženi za krađu struje.Navodi se da je vrednost uništenih mašina 1,26 miliona dolara, kao i da su one zaplenjene između februara i aprila, kada je sprovedena opsežna policijska akcija u dva malezijska grada. Ukupno šest osoba je kažnjeno novčanom kaznom i zatvorom do osam meseci saopštila je policija u gradu Miri, koja je učestvovala u akciji suzbijanja rudarenja.Utvrđeno je da je ukradena električna energiju vredna dva miliona dolara tokom rudarenja kriptovaluta bitkoin i etereum (ethereum). Dodatni problem bio je što je krađa struje kojom je rudaren bitkoin izazvala česte nestašice struje. Ove godine u Maleziji su porušene i kuće koje su nelegalno bile priključene na elektro-mrežu, zbog rudarenja kriptovaluta.Skok cene bitkoina početkom godine bio je najviši do sada. Smatra se da se taj skok dogodio upravo zbog nelegalnog korišćenja struje. Tada se krenulo sa suzbijanjem rudarenja širom sveta, jer je na mestima gde rade rudari redovno prijavljivana krađa električne energije.Tesla automobil ponovo će moći da se kupi bitkoinom Cene platformi za rudarenje kriptovaluta nedavno su, kako se navodi pale, zbog skoka cene grafičkih kartica, kao i zbog nestašice poluprovodnika. Najnoviji nagli pad cene kriptovaluta desio se kada je Kina otkazala svoje gostoprimstvo rudariuma kriptovaluta i zakonski obavezala na korišćenje domaćeg digitalnog juana umesto ostalih kriptovaluta.Kopmanija Tesla nedavno je saopštila da će ponovo omogućiti kupovinu svojih električnih automobila digitalnim valutama. Međutim, to će biti moguće samo sa onim kriptovalutama za čije je rudarenje korišćeno barem 50% ekološki čiste energije. Investitori su zbog toga podigli cenu kriptovaluta za 10%.

Srbija

Sledeće nedelje isplata pomoći za prevoznike

Ministar finansija Siniša Mali najavio je danas da će sledeće srede, 28. jula, biti isplaćena i četvrta rata auto- prevoznicima, koji primaju 600 evra po autobusu, a da će 6. avgusta biti isplaćena pomoć za lica koja samostalno obavljaju drugu delatnost u kulturi, njih 777, koje nisu obuhvaćena prošle godine."Potom, 16. avgusta sledi uplata još jednog punog minimalca za zaposlene u ugostiteljstvu i turizmu, kao vid sektorske pomoći. U septembru će biti uplaćeno po 50 evra za naše najstarije sugrađane, a u novembru preostalih 30 evra za sve građane Srbije", rekao je Mali, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija. Govoreći o povećanju minimalne cene rada, sa sadašnjih 32.000 na 35.000 dinara rekao je da će narednih dana biti organizovan dijalog sa unijama zaposlenih, poslodavcima i Vladom Srbije."Кada je minimalna cena rada u pitanju, po prvi put idemo na 300 evra. Sada je 32.000 dinara, a želimo da idemo sa povećanjem ne manjim od 9 procenata, na 35.000 dinara", naveo je on.Mali je ocenio da minimalna cena rada podstiče rast prosečne zarade u zemlji, koja je u aprilu bila oko 560 evra.

Svet

Tesla automobil ponovo će moći da se kupi bitkoinom

Na inicijativu svog vlasnika Ilona Maska kompanija Tesla koja proizvodi električne automobile nekoliko puta je menjala svoj stav prema kriptovaluti bitkoin (bitcoin), javio je Rojters. Njihove odluke imale su uticaj na cenu najpopularnije svetske kriptovalute i menjale su se tokom nekoliko meseci.Ove nedelje Mask je izjavio kako će se Tesla sasvim sigurno ponovo prodavati za bitkoin. Međutim, pre toga moraju da se ispune određeni uslovi, pa će bitkoin kojim će moći d ase kupi Tesla automobil morati da se rudari sa najmanje 50% obnovljivih izvora energije. Kada njihova analiza pokaže da se ide prema tom cilju, tada će u Tesli nastaviti da prihvataju bitkoin kao sredstvo plaćanja.Mask je rekao da Tesla i njegova kompanija SpaceX, koja se bavi vazduhoplovstvom i lansiranjem svemirskih letelica, trenutno imaju određenu količinu bitkoina. Mask je naglasio i da tu kriptovalutu neće prodavati ni on lično ni njegove kompanije. Dodao je da pored bitkoina drži i određenu količinu drugih, etereuma (ethereum) i dogkoina (dogcoin).Već po običaju, iz Muskovih usta informacija svaka o bitcoinu doletjela je izravno u uši investitora, koji su u satima nakon njegove objave podigli cenu bitkoina. Ona je za kratko vreme porasla za 10%, sa 29.000 na oko 32.000 dolara.Kompanija Tesla je početkom godine najavila da kupuje određenu količinu bitkoina kako bi na njemu zaradila, ali i zbog toga kako bi mogli da ga prihvataju kao sredstvo plaćanja za svoje automobile.REKORDNA VREDNOST BITCOINA NAKON ŠTO JE TESLA INVESTIRALA U KRIPTOVALUTU Početak prodaje Tesla automobila za bitkoin službeno je bio u martu i to je bilo u koincidenciji i sa rastom vrednosti te kriptovalute.Međutim, dva meseca nakon toga, Ilon Mask je "shvatio" da baš i nije logično da proizvođač automobila koji promoviše zelene tehnologije i zaštitu životne sredine, u isto vreme podstiče bitkoin. Rudarenje te kriptovalute inače izaziva veoma veliku potrošnju struje kao i emisiju velike količine gasova sa efektom staklene bašte.Na taj način je došao kraj ljubavnoj priči Tesle i bitkoina, barem što se tiče plaćanja automobila, pa je i cena bitkoina krenula sa blagim padom. Okolnosti se, međutim, ponovo menjaju.Rudarima bitkoina se u poslednje vreme sve češće otkazuje gostoprimstvo u nekim zemljama, jer troše mnogo električne energije.Kineski rudari kriptovaluta traže novi dom

Srbija

Narodna banka Srbije traži da Hrvatska ne stavlja Teslin lik na evro

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da bi eventualno stavljanje lika Nikole Tesle na kovanice evra kada Hrvatska postane članica evrozone predstavljalo prisvajanje kulturnog i naučnog nasleđa srpskog naroda, preneo je portal SEEbiz."Nesporno je da se slavni naučnik tokom svog života izjašnjavao kao Srbin po poreklu i rodu. S tim u vezi, sasvim je sigurno da bi bile preduzete odgovarajuće aktivnosti prema nadležnim institucijama EU kako bi se ukazalo na neprimerenost takvog predloga", kažu u NBS.Dizajn evro novčanica je isti nezavisno od države koja ih štampa ali se kovanice te valute razlikuju. Dizajn evro kovanica regulisan je Uredbom Saveta EU broj od 24. juna 2014.)o apoenima i tehničkim specifikacijama evrokovanica namenjenih opticaju, podsećaju u NBS.Naučnik svetskog glasa Nikola Tesla rođen je u Lici u selu Smiljan, tadašnjoj Austro-Ugarskoj, danas Hrvatskoj 10. jula 1856. Tesla je umro u Njujorku 7. januara 1943.Njegov otac Milutin bio je pravoslavni sveštenik, a u Srbiji je boravio jednom kada je 1892. godine posetio Beograd.Vlada seli muzej Nikole Tesle na Dorćol

Svet

Nemačka i SAD postigle dogovor o Severnom toku 2

Sjedinjene Američke Države postigle su sporazum sa Nemačkom o Severnom toku 2. Sporazum, između ostalog, predviđa sankcije protiv Rusije ukoliko pokuša da iskoristi Severni tok 2 za širenje političkog uticaja u Evropi, prenosi BBC. Skoro završen 1,230 kilometara dugačak gasovodo ispod Baltičkog mora udvostručiće isporuku ruskog gasa Nemačkoj.Zvaničnica SAD-a Viktorija Niland rekla je da je Severni tok 2 "loš gasovod", ali da sporazum predviđa sankcije protiv Moskve ako pokuša da uceni Ukrajinu. Sporazum Nemačke i SAD-a predviđa da Ukrajina dobije 50 miliona dolara kredita za "zelenu" tehnologiju, kao i garanciju da će joj biti nadoknađeno za tranzitne takse za gas koje će izgubiti jer je Severni tok 2 zaobilazi, prenosi AP.Ukranija navodi da ovaj gasovod pretnja za njenu bezbednost. Kijev se od 2014. godine bori sa separatistima podržanim od strane Rusije koja je, između ostalog,  2014. anektirala polustrvo Krim.Ukrajina strahuje i  od potupne invazije Rusije kada Sevreni tok bude potpuno operativan. Predviđanja su i da će izgubiti 3 milijarde dolara godišnje od tranzitne takse. U maju administarcija američkog predsednika Džoa Bajdena odustala od sankcija kompaniji koja radi na gasovodu, uprkos protivljenju predstavnika republikanaca.Prema navodima analitičara, ni Bajdenova administarcija ne podržava gasovod Severni tok 2, ali sa druge strane nije voljna da ulazi u sukobe sa Nemačkom u trenutku kada pokušava da se približi evropskim saveznicima.Severni tok 2 imaće kapacitet 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje za Evropu.  

Srbija

Polovina mladih za legalizaciju marihuane, isto toliko njih konzumira(lo)

Čak 49% mladih podržava potpunu legalizaciju marihuane, dok 29% podržava legalizaciju samo u medicinske svrhe. Ovo pokazuje najnovije alternativno istraživanje o položaju mladih koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS).Da marihuanu ne treba legalizovati, smatra 15% ispitanika uzrasta između 15 i 30 godina."Može se reći da mladi snažno podržavaju legalizaciju makar u medicinske svrhe (78%), što nije iznenađujuće s obzirom na to da je čak 51% mladih konzumiralo marihuanu", navodi se u izveštaju KOMS-a.Dakle, polovina mladih u Srbiji nedvosmisleno bi legalizovala marihuanu, a skoro isto toliko je konzumira(lo), pokazuju istraživanja čiji rezultati stižu baš u godini kada se najviše u javnosti polemiše o toj temi i kada je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, čini se, zaključio raspravu obećanjem da će hapsiti za svaki džoint. Kompletan izveštaj Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) biće objavljen simbolično 12. avgusta na Međunarodni dan mladih. 

Srbija

Obustavljena prodaja imovine Beobanke

Agencija za osiguranje depozita obustavila je postupak prodaje imovine Beobanke u stečaju, a iznosi uplaćeni na ime otkupa za prodajnu dokumentaciju i depozita biće vraćeni ponuđačima, navela je Agencija. Razlog obustave je, kako su za eKapiju rekli u Agenciji, odluka Stečajnog suda."Stečajni sud je doneo rešenje o obustavi postupka. Za sada nemamo informacija o eventualnim narednim prodajama, ali će o narednom postupku prodaje koji bude planiran, biti obaveštena sva lica koja su iskazala ineterosovanje u ovom postupku, saglasno čl. 133 Zakona o stečaju",  navode iz Agencije.Agencija za osiguranje depozita kao stečajni upravnik Beobanke oglasila je početkom jula prodaju imovine "Nove livnice" sa pripadajućom opremom  u ulici Omladinskih brigada na Novom Beogradu. Procenjena vrednost imovine je 29,98 miliona evra, a početna cena iznosi 21,5 miliona evra.Kako je tada navedeno u dokumentaciji, predmetnu nepokretnost čini 11 objekata ukupne površine 38.815 kvadratnih metara, mašinske, električne i ostale instalacije, transformatorske stanice.Ukupna površina zemljišta pod i oko objekata iznosi 73.771 metara kvadratnih.  Na prodaju su, između ostalog, fabrika odlivaka, livnica, stanica za podmazivanje, sušač vazduha, kompresorska stanica, stanica sečenje.  

Lifestyle

Ultima vez ponovo na Bitefu

Pedeset četvrti i pedeset peti Bitef festival će se održati u Beogradu od 13. do 25. septembra ove godine, uz učešće predstava vodećih svetskih reditelja i koreografa iz Francuske, Belgije, Nemačke, S...

Srbija

Državnu pomoć za noćne barove i klubove će dobiti 18 firmi

Pomoć od države dobiće sve ukupno 18 noćnih barova i noćnih klubova, odnosno toliko njih je ispunilo Uredbom propisane uslove. Ukupna pomoć noćnim barovim i klubovima iznosiće 36.097.799 dinara, a maksimalan iznos koji može da se dodeli po privrednom subjektu je 36.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na nan stupanja na snagu Uredbe.  Kako su iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija rekli sa Novu ekonomiju, prema Zaključku Vlade  visina sredstava, koju ostvaruju noćni barovi i noćni klubovi, koji ispunjavaju uslove propisane Uredbom iznosi šest odsto od godišnjeg prometa na koji se plaća porez na dodatu vrednost za period od 1. aprila 2019. do 31. marta 2020. godine. "Prema dostavljenom spisku od strane Poreske uprave, 18 privrednih subjekata ipunjava Uredbom propisane uslove", navode iz Ministarstva. Zahteve su, sa potrebnom dokumentacijom privredni subjekti podnosili preko portala ePorezi, Poreskoj upravi radi provere ispunjenosti uslova. Poreska uprava je nakon sprovedenog postupka provere po svakom privrednom subjektu sačinila Spisak privrednih subjekata koji ispunjavaju uslove iz navedene Uredbe i dostavila ga Ministartvu i Upravi za trezor. Isplata pomoći očekuje se naredne nedelje od 26. do 30. jula, navode iz Ministarstva.  

Svet

EU planira da zabrani anonimnu trgovinu kriptovalutama

Evropska komisija predložila je da sva pravila koja važe za finansijske institucije važe i za kriptomjenjačnice, prenosi portal Bug.hr. Predlog stiže kroz paket zakona čiji je cilj borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma.Ako ste poslednjih godina koristili bankarske usluge, podizali kredit, otvarali račun za firmu, najverovatnije ste se sreli sa obveznim upitnikom u kom se proveravaju vaše veze s politikom, terorizmom i eventualnim pranjem novca.Taj upitnik jedna je od mera koju je bankama uvela Europska unija u sklopu zajedničke borbe protiv finansijskog kriminala, pranja novca i skrivenog finansiranja terorizma. Ostale mere uključuju proveru klijenata, njihovog identiteta, izvora prihoda i druge slične aktivnosti.Evropska komisija sada, u novom paketu zakona koji se bavi finansijskim kriminalom, predlaže da se pravila za banke prošire i na kompanije koje pružaju usluge trgovine kriptovalutama. Berze i menjačnice kriptovaluta koje posluju na području Evropske unije, prema novom predlogu zajedničke evropske regulative, morale bi da posluju u skladu sa tim pravilima.Ova promena pre svega bi značila da bi svi učesnici na kriptotržištu morali da deluju transparentno, kao i da bi pružaoci usluga morali da sprovode dubinsku analizu svojih klijenata, isto kao što to čine banke.Kineski rudari kriptovaluta traže novi dom Drugim rečima, Evropska komisija želi da osigura potpunu praćenost svih transakcija kriptovalutama, što bi trebalo da spreči njihovo korišćenje za pranje novca ili finansiranje terorizma.Na taj način bi se potpuno zabranilo anonimno trgovanje kriptovalutama, jer pružaoci usluga ne bi smeli da dozvole otvaranje računa (wallet-a) ako korisnik ne želi da otkrije svoj identitet i pruži im sve potrebne informacije.Evropska komisija očekuje relativno brzu raspravu i donošenje novih pravila, nakon čega će ih države članice EU uneti u vlastite zakone.Za sprovođenje ove regulative i svih drugih pravila u vezi sa pranjem novca i finansiranjem terorizma, komisija je predložila osnivanje jedinstvene agencije koja će pratiti sve te procese.Ta agencija zvaće se AMLA (Anti-Money Laundering Authority), a njen zadatak biće da koordiniše napore nacionalnih vlasti i osigura da se privatni sektor ponaša u skladu sa zajedničkim evropskim pravilima.AMLA bi trebalo da počne sa radom 2024. godine, a sa poslom aktivnog nadzora nešto kasnije, kada sve članice EU preslikaju novi zakonodavni okvir u svoje regulative.

Srbija

Na jesen stiže Mia, nova radnica meseca u Šapcu i Somboru

Građani Šapca i Sombora od septembra dobijaju ličnog virtualnog asistenta koji će ih voditi kroz administrativne procedure i biti 24 časa dnevno dostupan za upite o najvažnijim gradskim temama, navodi se u saopštenju NALED-a. MIA (Municipal inteligent asistent) je četbot koji zamenjuje odlaske na šaltere i pružanjem informacija u realnom vremenu donosi velike uštede građanima, privredi i lokalnoj samoupravi.Šapčani će preko Mie moći da dobiju informacije o izdavanju poreskih uverenja, uverenja iz matičnih knjiga i knjige državljana, kao i da prođu kroz postupak za dečiji ili roditeljski dodatak. Srbija osniva institut za veštačku inteligenciju Somborci će osim o dečijem dodatku i poreskim uverenjima, moći da se kod Mie raspitaju i o visini poreskog duga i kako da dobiju uverenje o izmirenim obavezama po osnovu lokalnih javnih prihoda. I jedni i drugi imaće na raspolaganju i informacije o radnom vremenu gradskih organa, telefonima, kao i aktuelnim dešavanjima. Digitalne „koleginice“ su sve zastupljenije u svetu, a Sombor i Šabac prvi će u Srbiji dobiti jednu zahvaljujući projektu “Unapređenje opštinskih usluga u Srbiji i BiH uvođenjem četbot aplikacije”, koji sprovode GIZ, SAGA, NALED, Privredna Komora Republike Srpske i Regionalna mreža za povoljno poslovno okruženje u jugoistočnoj Evropi (BFC SEE). Novi konkurs za master studije veštačke inteligencije Usluga će moći da se koristi putem sajta grada, Viber-a i Facebook Messenger-a.Analiza je pokazalada je službenicima u Šapcu za pružanje informacija o izdavanju poreskog uverenja u proseku potrebno 10 minuta na šalteru ili putem mejla, a pet minuta telefonom, što je kad se pomnoži sa 10.500  zahteva godišnje, gotovo 1.550 utrošenih sati rada, rekla je direktorka za dobru upravu u NALED-u Ana Ilić. “U Somboru potroše više od 400 sati na odobravanje dečijeg dodatka. Deo tog vremena će preuzeti MIA čija uloga nije da potpuno zameni službenike, već da ih rastereti dela posla, kako bi mogli da se posvete složenijim procesima koji se još uvek ne mogu digitalizovati”, objasnila je Ilić.MIA je zasnovana na veštačkoj inteligenciji i razgovor s njom je nalik komunikaciji sa drugom osobom.

Srbija

NEXE i Polet: Poslovanje u skladu sa zakonom, emisije ispod graničnih vrednosti

Sve kompanije poslovnog sistema NEXE, uključujući Polet a.d Novi Bečej, već dugi niz godina rade na modernizaciji i unapređenju procesa, proizvoda, energetske efikasnosti s fokusom na zaštitu životne sredine u celom proizvodnom procesu, a poslovanje je usklađeno sa zakonskim propisima, navodi se u saopštenju te kompanije. Članica poslovnog sistema NEXE, Polet a.d. Novi Bečej oglasila se se u vezi sa objavom Udruženja građana "Karlovački vinogradi"  na temu peticije koje je to Udruženje pokrenulo. Karlovački vinogradi, između ostalog, traže obustavu proširenja zone eksploatacije, kao i zabranu korišćenja petrol koksa i drugih prljavih energenata radu ciglane AD Polet Bečej, pogon IGM Stražilovo.Iz kompanije tvrde da svi izveštaji iz 2020. godine pokazuju da vrednosti ne prelaze granične vrednosti emisije koje su definisane Uredbom o graničnim vrednostima emisije štetnih materija u vazduh iz stacionarnih izvora."Osim toga, u proizvodnji se kontinuirano radi na unapređenju energetske efikasnosti, pa tako podaci o potrošnji primarne energije u proizvodnji Stražilova pokazuju trend smanjenja od 14,5 odsto u 2020. godini u odnosu na prethodnu. Prosečno smanjenje u proteklih pet godina je gotovo 2,5 odsto godišnje".Takođe, poručuju iz ove kompaije, energetski indikator za potrošnju energije goriva u zadnjih pet godina pokazuje trend smanjenja od 3,1 odsto, dok energetski indikator za potrošnju električne energije u zadnjih pet godina pokazuje prosečno smanjenje od 1 odsto godišnje. Direktor kompanije Majda Petković rekla je da je prioritet kompanije poboljšanje procesa primenom novih tehnoloških rešenja kojima se uticaj na životnu sredinu minimalizuje.On je rekla da je od 2003. do danas u kompanije NEXE uloženo gotovo 55 miliona evra, od čega u proizvodnju cigle u Sremskim Karlovcima više od 16 miliona. "Takođe, u procesu smo izrade novog Rudarskog projekta, koji će u potpunosti biti usklađen s prostornim planom kojim se definiše polje rezervirano za eksploataciju mineralnih sirovina, i sve je u skladu sa rešenjima Pokrajinskog Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine iz 2004. i njegovim izmenama iz 2011. Rudarskim projektom biće definisani svi zahtevi vezani uz eksploataciju sirovine i razrađeni smerovi, kako za rekultivaciju prostora na kojima je eksploatacija izvršena, tako i svih procesa s ciljem dodatnog unapređenja zaštite životne sredine u svim aspektima", izjavila je Petković. Polet a.d. Novi Bečej u svom pogonu Stražilovo u Sremskim Karlovcima bavi se proizvodnjom opeke. Na sajtu poslovnog sistema NEXE navodi se da je Pogon Stražilovo Sremski Karlovci najveći proizvođač opeke i prvi proizvođač evro bloka velikog formata u Srbiji.NEXE je poslovni sistem od 15 firmi koje posluju u Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini, navodi se na sajtu firme.Osnovna delatnost je proizvodnja građevinskih materijala: cementa, betona, agregata, betonskih elemenata, cigle, crepa i keramičkih pločica.U peticiji "Karlovačkih vinograda" navodi se da je Opština Sremski Karlovci dopustila da na njenoj prelepoj obali Dunava, u poznatom vinogorju i na obodu nacionalnog parka Fruška Gora - nikne industrijska zona. Problem, kako navode, traje i raste duže od jedne decenije i aktualizovao se zahtevom ciglane u vlasništvu hrvatske NEXE grupe za promenom namene poljoprivrednog i vinogradarskog zemljišta u korist eksploatacije gline, jer žele da se prošire na dodatnih oko 70 hektara najlepšeg poteza uz Dunav.

Video javna preduzeća

Ko pije, a ko plaća u javnim preduzećima? (VIDEO)

I dalje ne postoji jedinstven sistem nadzora nad radom javnih preduzeća. Kontrološu ih različita ministarstva, ali ne postoji dosledan i ujednačen sistem praćenja, navodi se i u Stategiji državnog vlasništva.Kako trenutno izgleda nadzor rada javnih preduzeća pogledajte u videu:Kao jedan od glavnih ciljeva država ističe upravo formiranje jedinstvenog entiteta kome bi javno preduzeće ujedno bilo odgovorno, koje bi ga kontrolisalo i koje bi preduzećem upravljalo.TOP 5 v.d. direktora u javnim preduzećima (VIDEO) Umesto toga, javna preduzeća trenutno posluju bez jasnog nadzora, a to je naročito primetno kada su u pitanju komunalna preduzeća.Problemi u nadzoru, praćenju učinaka, kao i nedostatak doslednog strateškog upravljanja i kontrole predstavljaju značajan fiskalni rizik, navodi se u Stategiji.

Svet

Digitalizacija potiskuje tradicionalne načine poslovanja

Kompanija DHL koja posluje u sektoru dostave robe, objavila je studiju pod nazivom "Ultimate B2B E-commerce Guide: Tradition is out. Digital is in". U njoj se ukazuje na rastući značaj digitalnog, kao i na sve manji značaj tradicionalnog načina poslovanja posebno u oblasti trgovine.U studiji se ukazuje se da će se do 2025. godine 80% svih B2B prodajnih interakcija (B2B je skraćenica koja označava termin business-to-business, koji se odnosi na elektronsko poslovanje, korišćenje Interneta i veb tehnologija za kupovinu, prodaju, jeftiniju, bržu i bolju saradnju poslovnih subjekata) odvijati digitalnim putem, pa se na osnovu toga očekuje snažan rast e-trgovine.Napominje se i da je uticaj pandemije Covida 19 na tempo digitalizacije i kupovno ponašanje tehnološki napredne generacije milenijalaca (ljudi rođeni između 1981. i 1996. godine). Pripadnici te generacije zapravo glavni pokretači globalnog rasta e-trgovine, jer upravo oni donose čak 73% odluka u poslovanju kompanija.Dodaje se da je to već bilo vidljivo u značajnom porastu B2C sektora e-trgovine tokom poslednjih godina (B2C business to consumer, trgovačka delatnost koja prodaje proizvode i usluge do krajnjih potrošača posredstvom internet tehnologija).Korona dobra za digitalizaciju, ali loša po bezbednost podataka DHL Express napominje da je u toj oblasti zabeležio visoke stope rasta, posebno u doba praznika i mega kupovine tokom Crnog petka (Black Friday, dan velikih popusta u radnjama) i Sajber mandeja (Cyber Monday) koji su postali ključni za elektronsku trgovinu.Kako se navodi, u okviru DHL Express mreže prihodi su bili uvećani za približno 40% tokom 2020. godine u odnosu na godinu dana ranije. Ukupan prihod bio je 19,1 milijarde evra (+11,9% na godišnjem nivou) i EBIT-om od 2,7 milijardi evra (+34,9%).DHL Express jedinica, kojia je deo DP DHL Grupe i koja posluje u 220 zemlaja završila je prošlu godinu sa najboljim rezultatom koji do sada nije postignut tokom 50 godina njenog poslovanja. Razlog za to je porast broja kompanija koje trguju putem interneta.Zbog digitalizacije i promena u ponašanju potrošača prodaja u oblasti B2B e-trgovine porasla je za 18,2%, dostigla je 12,2 biliona američkih dolara i nadmašila B2C sektor. Procjenjuje se da će B2B e-trgovina doseći 20,9 biliona američkih dolara do 2027. godine.Kompanije zbog svega toga, kako se naglašava moraju da se prilagođavaju promenljivim načinima kupovine.DHL Express je kako se podseća, zbog prilagođavanja novim navikama potrošača najavio kupovinu osam širokotrupnih aviona Boeing B777, kao i partnerstvo sa kompanijom Smartlynx na Malti kako bi svojoj floti dodao dva Airbusa A321.Taj organak kompanije DHL prošle godine je isporučio gotovo pola milijarde pošiljaka.