Video

Šta sprečava mlade da se osamostale? (VIDEO)

Iseljavanje iz porodičnog doma zahteva detaljne kalkulacije, dosta planiranja i odlaganja, i ponekad srećne okolnosti. Ekonomske perspektive mladih u Srbiji i Albaniji i dalje su ograničene i često su glavna prepreka za osamostaljivanje u ranim dvadesetim godinama.Nestabilni i nisko plaćeni poslovi, "spajanje kraja sa krajem" odlažu trenutak napuštanja "roditeljskog gnezda".  Iako njihovi vršnjaci u Evropskoj uniji u proseku imaju 26 godina u momentu kada napuštaju dom u kojem su odrasli, mladi u Srbiji i Albaniji čekaju neki bolji trenutak.Oni, koji uprkos svemu, odluče da se odvoje od roditelja, često su prinuđeni da rade više od jednog posla kako bi izdržali teret samostalnosti.  Za dvadesetšestogodišnju Marinu, osamostaljivanje pre tri godine predstavljalo je veoma zahtevan poduhvat. Prisećajući se sopstvenog iskustva, kao i svega onoga kroz šta su prošli njeni prijatelji i kolege, Marina je stavila naglasak na finansijske poteškoće sa kojima se mladi u Srbiji suočavaju."Mladi su uslovljeni da rade kao volonteri i obavljaju niskoplaćene poslove. A onda se postavlja pitanje zašto mladi odlaze iz zemlje. Nemoguće je da iznajmite stan u Beogradu, živite samostalno i imate prvi posao ako je prosečna početna plata 40.000, dinara (340 evra)", kaže Marina, koja radi kao urednica časopisa za mlade i doktorand je na studijama dramskih umetnosti.Marina koja se osamstalila sa 23 godine kaže da je to bila "srećna okolnost" jer su njeni roditelji bili u mogućnosti da joj obezbede stan.Dodala je da se razvoj njene veze "savršeno uklopio" u pogledu tajminga i da je to dodatno uticalo na odluku da se odseli od roditelja."Sve to je uticalo da se ohrabrim da postanem samostalna, jer tada niste sami, već ste sa nekim i to nije teško. Definitivno, da sam odlučila da živim sama, to bi se desilo mnogo kasnije i bilo bi teže, posebno u ekonomskom smislu", objasnila je.Tridesetjednogodišnji Ersi iz albanskog grada Skadra suočio se sa sličnim finansijskim poteškoćama kada je započinjao života van porodičnog doma. On i njegova supruga, koji su se venčali pre šest meseci, moraju da rade tri posla kako bi pokrili mesečne životne troškove, a kako kaže, čak i to nije dovoljno."Kao mlad par, na kraju svakog meseca moramo da platimo zakup stana. Sa dve plate, meni je nemoguće da pokrijem mesečne troškove", rekao je Ersi i dodao da zbog količine posla ima malo preostalog vremena da provodi kvalitetno porodično vreme sa svojom suprugom.Želje i stvarnost Nakon završetka formalnog obrazovanja, šanse da pronađu dobro plaćen posao i napuste porodični dom nisu na visokom nivou u ove dve zemlje na Zapadnom Balkanu. Podaci Eurostat-a pokazuju da u Srbiji mladi imaju u proseku 31 godinu kada odluče da napuste roditeljski dom, što je značajno iznad proseka, budući da u Evropskoj uniji mladi napuštaju kuću svojih roditelja sa 26 godina. U Albaniji nema dostupnih istraživanja o tome sa koliko godina u proseku mladi ljudi napuštaju roditeljski dom, ali neke studije sugerišu da je to između 26. i 29. godine.Nemanja Vuksanović, istraživač saradnik pri Fondaciji za razvoj ekonomske nauke u Beogradu, objasnio je kako neadekvatni uslovi rada i zarade čine mlade finansijski slabim.  "Čak iako nađu posao, mladi se suočavaju sa negativnim stavovima u vidu zarade, u pogledu ugovora koje dobijaju, a istraživanje je pokazalo da mladi u Srbiji, nakon što nađu posao, imaju niže plate u poređenju sa prosečnom zaradom koju ostvaruje radno sposobno stanovništvo i ta razlika iznosi i do 40 posto", rekao je Vuksanović.On je objasnio da mladi u Srbiji uglavnom dobijaju ugovore na određeno vreme, da rade prekovremene neplaćene sate i da se često zapošljavaju u neformalnom sektoru gde ne uživaju zaštitu države u pogledu socijalne i zdravstvene zaštite."Nakon završetka procesa školovanja, mladoj osobi u Srbiji je potrebno skoro dve godine da dobije prvi stabilan posao. Situacija u Evropskoj uniji je takva da mlada osoba, nakon u proseku perioda od sedam meseci dobija prvo kvalitetno radno mesto. Kada je reč o zemljama u regionu, odnosno zemljama Zapadnog Balkana, situacija je u velikoj meri slična u odnosu na ove pokazatelje", naveo je Vuksanović. Ekonomista i psiholog iz Tirane, Altin Nika, objašnjava kako mladi odrasli ljudi prirodno žele da se samoostvare i postanu samostalni ili da formiraju sopstvenu porodicu, ali da ta želja nije usklađena sa potrebnim preduslovima. "U svetu je potpuno normalna stvar da sa 18 godina želite da izađete iz porodičnog gnezda i kreirate sopstveni život", kaže on. "Ono što je razlika između mladog čoveka u Evropi koji ima mogućnost da bude samostalan, jeste to što mladi čovek u Albaniji za to nema mogućnost. Razlozi su ekonomske prirode, i društvene prirode, ali najviše ekonomske".Nika je dodao da u takvim okolnostima, za veliki broj mladih u Albaniji koji bi u idealnom slučaju bili samostalni kada bi ekonomski uslovi bili bolji, roditelji još uvek obezbeđuju osnovne životne potrebe, npr. plaćaju telefonske račune i daju im džeparac za društveni život."U svetu u kome je u celosti nesigurno kako će stvari izgledati kada sutra budete sami, veliki broj mladih ima bojazan i bira da ostane u porodičnom gnezdu, gde ne moraju da plaćaju zakup stana, gde imaju hranu na stolu zajedno sa svojom porodicom. Ako rade i imaju malu platu, onda se plata kombinuje sa penzijom roditelja, te su u nekom obliku troškovi niži i uživaju veću slobodu. Ako ih pitate, njihova želja je sigurno da budu samostalni." Izgledi za zapošljavanje i stanovanje Nedostatak adekvatnih novčanih sredstava za iznajmljivanje stana i nedovoljno plaćeni poslovi su glavne prepreke za samostalnost mladih, potvrdila je Jovana Bozičković iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS).Božičković kaže i da je prisutan nedostatak javnog državnog fonda i sistematizovane državne politike po ovom pitanju, uz istovremeno, nepovoljne uslove rada. "Mladi obično nemaju ugovor o radu, i kad ga imaju, to je obično na neko određeno vreme", navela je Božičković. Ona je istakla i da su česte pojave, kada se radi o prihodima mladih, ugovori o autorskom delu i stipendijama, kao i isplaćivanje zarade van bilo kojih pravnih okvira. "Jako je važno da samo 15 procenata mladih ima prihode iznad prosečne zarade u Srbiji, dok oko 20 procenata mladih ima neke prihode, što dovodi do činjenice da skoro 60 posto mladih nema nikakve prihode," rekla je Bozičković,  pozivajući se na podatke u "Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2021".U izveštaju se navodi da samo 10 procenata mladih živi u sopstvenim stanovima, dok velika većina mladih (65 odsto) živi u porodičnom stanu, a 20 procenata u iznajmljenom stanu.Istraživanje "Mladi u Srbiji", koje je objavila Fondacija Friedrich Ebert 2019. godine, navodi da 76 procenata mladih starosti između 18 i 29 godina, živi sa jednim ili oba roditelja. Ova grupa ispitanika je kao razloge navela ograničena finansijska sredstva koja su im na raspolaganju. Podaci za Albaniju pokazuju da 82 procenta mladih živi sa svojim roditeljima. Više od jedne petine nezaposlenih u Srbiji su mladi starosti 15 do 30 godina. Prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije, broj mladih koji su bili nezaposleni u aprilu 2021. godine iznosio je 115.533, što predstavlja oko 21 posto ukupnog broja nezaposlenih u zemlji. U poređenju sa prethodnom godinom, nezaposlenost mladih uvećana je za 10 procenata. U Albaniji, 19,9 procenata mladih (starosti između 15 i 29 godina) je nezaposleno, dok ukupna stopa nezaposlenosti u zemlji iznosi 11,6 procenata.Troškovi života Prosečna zarada za avgust 2021. godine u Srbiji iznosila je 64.639 dinara (550 evra). Prosečna neto zarada za isti period iznosila je 49.933 dinara (425 evra), što znači da je 50 posto zaposlenih ostvarivalo zaradu do ovog iznosa.Udeo mladih u radnoj snazi u Republici Srbiji je veoma nizak u prema evropskim standardima. Broj mladih koji pripadaju NEET kategoriji (mladi koji nisu zaposleni niti su u procesu obrazovanja ili obuke) iznosio je 18,9 procenata u 2019. i smanjen je za 5,6 procentnih poena u poređenju sa 2015. godinom, pokazuje Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period 2021 – 2026. koju je objavila Nacionalna služba za zapošljavanje. Prelazak iz sistema školovanja na prvi stabilan posao u Srbiji traje veoma dugo vremena, skoro dve godine. To je mnogo duže od 5,6 meseci koliko je mladom čoveku ili ženi potrebno da pronađe svoj prvi posao po završetku školovanja u EU. Duže trajanje prelaska u svet rada utiče na godine starosti kada mladi pojedinci napuštaju roditeljski dom i započinju samostalni ili život sa partnerom. Trenutno, u trenutku kada započinju samostalan život u Srbiji, oni su šest godina stariji od svojih vršnjaka u EU. U drugom tromesečju 2021. godine, stopa zaposlenosti stanovništva starosti 15 do 64 godine iznosila je 61 posto u Albaniji. Tokom ovog tromesečja, ukupan broj zaposlenih povećan je za jedan procenat u poređenju sa drugim tromesečjem 2020. godine, i za 2,9 procenata u poređenju sa prvim tromesečjem 2021. godine. Stopa nezaposlenosti smanjena je za 2,5 odsto u poređenju sa istim tromesečjem 2020. godine i za 2 procenta u poređenju sa prethodnim tromesečjem.Samostalan život je preskupIako bi to želeo, dvadesetšestogodišnji Brian još uvek nije preduzeo taj veliki korak u svom životu u smislu samostalnog života, odvojeno od svojih roditelja. Čak i sa dva posla ne uspeva da ostvari dovoljno prihoda da bude samostalan i stvara sam svoju budućnost."Da ja biram, živeo bih sam, ali ovde na Skadru je to jako teško. Imam dobar posao ali to i dalje nije dovoljno jer su plate u Albaniji niske i ne mogu da živim od plate", rekao je dodajući da kada neko živi sam, kao što bi i on voleo, obavezan je da plaća stanarinu, račune za struju, vodu i druge račune, kao i za hranu i druge potrepštine."Pričam o tome kako bih voleo da živim sam, jer kada ste u paru, imate druge obaveze i morate više da zarađujete. To je jako teško ostvariti u Albaniji."Da bi u Skadru iznajmio stan potrebno mu je između 12.000 do 18.000 albanskih leka (100- 150 evra), dok je u glavnom gradu Tirani za to potrebno između 200 i 250 evra. Prosečna bruto zarada u Albaniji u javnom sektoru iznosi oko 550 evra, dok je u privatnom 410 evra. Minimalna zarada u Albaniji iznosi 245 evra.Dvadesetsedmogodišnji diplomirani gastronom, Miloš iz Beograda, suočava se sa istim problemom. Iako smatra da nije teško da se u Beogradu pronađe posao u ugostiteljstvu, to su poslovi u koji ne omogućavaju mladima da napreduju ili da se osamostale. Posao ugostitelja takođe oduzima previše vremena, smatra Miloš što dovodi do toga da ti ljudi nemaju vremena za sebe, prijatelje i porodicu. "Mladi u Beogradu generalno ne mogu da rade za manje od 80- 90 hiljada dinara (680- 765 evra) ako žele da se osamostale. Sve ispod toga nije dovoljno za samostalan život. Kada mladi uvide koliko samo treba da plate za račune u Beogradu i da drugi deo plate odlazi samo na namirnice, to ih demotiviše da se isele od roditelja i počnu samostalno da žive", kaže on.Samostalan život za dvadesetčetvorogodišnju studentkinju master studija hemije u Beogradu, Oliveru, znači da bi se oslanjala samo na sebe za novac i stanovanje. Ona još uvek živi sa svojim roditeljima i opterećena je obavezama na fakultetu, tako da još uvek ne traži posao. "Nekako je prirodno da nakon 25. godine, kada diplomirate na fakultetu i odlučite čime želite da se bavite u životu, pronađete posao, živite odvojeno od roditelja i ne budete finansijski zavisni", rekla je Olivera, ali je dodala da smatra da mladi u Srbiji nisu tokom studija dovoljno pripremljeni da odmah sa studija pređu na traženje posla. "Profesori i mentori bi mogli da nam objasne kako da se lakše snađemo nakon završetka studija i kome da se obratimo," rekla je objašnjavajući da nedostatak finansijskih sredstava smatra najvećom preprekom za započinjanje samostalnog života. "Koliko sam ja do sada čula, država je pokrenula program ‘Moja prva plata’, namenjen diplomcima koji nemaju radnog iskustva ili poseduju do šest meseci radnog iskustva, ali po mom mišljenju, to nije dovoljno. Program može da nam pruži prvi posao i prvu platu, ali ako je ta plata minimalna zarada, ne možete da se osamostalite u smislu da sami plaćate stan, račune, život u Beogradu ili bilo kom drugom većem gradu", rekla je Olivera.Navela je da veliki broj njenih kolega čije porodice ne žive u Beogradu ali finansiraju njihove studije, ponekad prolongira master studije samo da bi ostali u studentskom domu. Za nju je ideja odlaska od roditelja i iznajmljivanje stana u kome bi živela sama u svom rodnom gradu manje stresna ideja nego za njene vršnjake, čije porodice žive negde drugde. "Imam neku sigurnost čak i da stvari ne ispadnu dobro s poslovne strane, ja imam gde da se vratim," navela je Olivera.