Najnovije

Srbija

Vakseri i antivakseri: Kako da preživimo jedni sa drugima?

Ako se o svim spornim pitanjima u društvu ne priča na konstruktivan način, koji za cilj ima traženje najboljeg rešenja za opštu dobrobit, već se svim problemima pristupa iz pozicije ratovanja, umesto diplomatije ili saradnje, nije čudno da se on sada već automatski prenosi na sve društvene teme, pa i na temu vakcinisanja.Specijalno za Novu ekonomiju: Lana Engel, MSc psiholog, ACT terapeut, www.diaid.nlU ovo vreme prošle godine, činilo se da nam samo vakcina treba, pa će se problem kovid pandemije rešiti i svet će se vratiti u uhodane tokove. Ipak, bilo je i stručnjaka u oblasti društvenih nauka, koji su još tada izrazili sumnju i bojazan da veliki deo populacije (u ovom slučaju u SAD) neće biti spreman da se vakciniše, čak i pod uslovom da je vakcina besplatna i lako dostupna. Sada vidimo da su ova predviđanja, na žalost, bila tačna. Ko su ljudi koji se protive vakcinisanju? Zašto su protiv vakcine, kada sva naučna istraživanja, ali i stanje „na terenu“ pokazuju da je vakcina prilično efikasna i bezbedna? I konačno, na koji način da pristupimo jedni drugima, ne bismo li umanjili postojeće društvene tenzije i nerazumevanje među grupama neistomišljenika (u ovom slučaju ljudi koji su za, odnosno protiv vakcinisanja? O ovom poslednjem u sledećem broju Nove Ekonomije.Svrstavanje nam je u krvi Po svojoj prirodi, čovek je društvena jedinka koja živi i funkcioniše u grupama. Naša percepcija drugih je psihološki naštelovana tako da sebe i druge svrstavamo u tabore. Za ovu pojavu koristi se još i naziv tribalna (plemenska) priroda čoveka. Naša tribalna priroda nam često pomaže da opstanemo, tako što nas navodi da se udružujemo sa bližnjima i da se međusobno pomažemo. Sa druge strane, ona može da uzrokuje i probleme. Naime, kroz celu istoriju, svedoci smo neprestanih sukoba između raznih grupacija ljudi, formiranih po raznovrsnim osnovama i oko raznovrsnih ideja i vrednosti. I mada nekom hladnom i racionalnom umu (koji po pravilu nije uključen u sukob i gleda ga sa strane), određeni na primer etnički konflikt deluje potpuno iracionalno, nepotrebno i često bizarno, ipak, ljudi do sada nisu rešili problem međusobnih sukoba i ratovanja. Istraživanja pokazuju da antivakseri nisu jedna jedinstvena i monolitna skupina sa jednim jedinim razlogom zašto ne žele da se vakcinišu. Ove ljude na otpor prema vakcini mogu navesti razni razloziRatovi i sukobi se u našem današnjem svetu nisu smanjili, a kamoli nestali. Uzrok nerešivosti ovog problema je upravo u tribalnoj prirodi čoveka. Dokle god imamo ljudski mozak, ostaćemo u velikoj meri iracionalna i u svojoj osnovi tribalna, tj. plemenska bića.Uzroci rezerve prema vakcinisanjuMada smo skloni da svakog ko ne pripada našem „taboru“ uverenja (na pr. vakserskom, tj. pristalica vakcinisanja) svrstavamo u „one druge“, tj. u jedan (protivnički) koš, istraživanja pokazuju da antivakseri nisu jedna jedinstvena i monolitna skupina sa jednim jedinim razlogom zašto ne žele da se vakcinišu. Ove ljude na otpor prema vakcini mogu navesti razni razlozi. Tako je u SAD ustanovljeno da je antivakserski stav mnogo rašireniji među glasačima konzervativne stranke, među Afro i Latino američkom populacijom, ali i među mladima. Navešćemo ukratko uzroke protivljenja kod svake od ovih grupe da bismo ilustrovali ovaj fenomen. Za očekivati je da se nešto slično dešava i među antivakserima u Srbiji.  Uzrok protivljenja vakcinisanju kod konzervativaca je prepoznat u izraženijoj crti tribalnosti kod ove populacije u odnosu na republikance. Naime pojedinci, ali i društva, u manjoj ili većoj meri se razlikuju jedni od drugih po stepenu prisustva jedne od sržnih karakteristika pojedinca i/ili društva, a to je stepen izraženosti individualističkih, nasuprot kolektivističkim stavovima i vrednostima. Takozvani „obični, mali čovek“ u Srbiji, nakon decenija života u režimima koji su mu „prodavali maglu“, a u osnovi ga pljačkali i izrabljivali, zaključio JE da se vlasti ne može verovatiNaime, konzervativci po pravilu više vrednuju kolektivističke vrednosti, pa tako više vrednuju lojalnost grupi, grupnu hijerarhiju i poštovanje grupnih vrednosti i normi. Problem u vezi sa koronom i vakcinisanjem je nastao kada je bivši predsednik SAD (dakle lider i figura za uzor među konzervativcima) po pitanju vakcinisanja i borbe protiv kovida uopšte, slao emotivno pregrejane i kontradiktorne informacije i raspirivao nepoverenje prema stručnjacima (epidemiolozima i sl.). Takvo njegovo držanje je kod njegovih pristalica pobudilo sumnju u naučnike i stručnjake uopšte i u pouzdanost i etičnost njihovih istraživanja i u ovom slučaju u bezbednost i efikasnost vakcine protiv kovida. Dakle, negativnim i sumnjičavim stavom lidera grupe, kao uzora kojeg treba slediti, izazvana je i kontinuirano je podgrevana sumnja u dobre namere onih koji razvijaju vakcinu, pa time i u bezbednost vakcinisanja kod članova grupe. Ovde treba imati u vidu da je akademska zajednica u SAD mahom, po političkom opredeljenju, demokratska. I sama ta činjenica, u kombinaciji sa kontinuiranim podgrevanjem političke polarizacije, posebno u vreme Trampa (ali i pre njega), dovela je mnoge pristalice konzervativaca do stava da su naučnici i stručnjaci „oni drugi“, tj. pripadnici suprotstavljenog tabora, kojima se samim tim, ne može i ne treba verovati.  Manjinska populacija u SAD, a posebno crnačka, vekovima je bila izložena rasnoj segregaciji, između ostalog i u oblasti zdravstvene zaštite. Afroamerikanci su u prošlosti (a često još uvek i u sadašnjosti) dobijali zdravstvenu zaštitu lošeg kvaliteta ili im je ona bila uskraćivana. Zbog kolektivnog sećanja na ovaj mal-tretman, Afroamerička populacija generalno gaji manje poverenje prema zdravstvu i uopšte medicinskoj struci u odnosu na belačku populaciju u SAD.   Što se mladih tiče, njihov razlog za nevakcinisanje leži prvenstveno u tome što oni spadaju u manje ugroženu kategoriju stanovništva. Naravno, kakofonija informacija u medijima i na društvenim mrežama, kao i ponašanje nekih lidera i (kvazi)stručnjaka koji podgrevaju teorije zavere ili šire neproverene i netačne informacije, doprineli su tome da su mladi u velikoj meri ostali, u najmanju ruku, ambivalentni prema vakcinisanju.   Antivakseri u našim redovimaNije nam poznato da li su u Srbiji rađena neka istraživanja u vezi sa antivakserskim stavovima i ponašanjem, slična gore navedenim američkim. Ipak, neke od zaključaka, čini se, možemo da „prevedemo“ i na našu situaciju i naše trenutne društvene prilike. Iz američkog primera vidimo efekat vladavine jednog populističkog predsednika koji je podgrevao narativ o neprijateljima sa zlim namerama, kao i opštu društvenu polarizaciju, kroz stimulisanje emotivno pregrejanih i konfliktnih interakcija sa neistomišljenicima. Vidimo da, na žalost, čak i nakon odlaska takvog lidera (i mnogima primera koji treba slediti), problem polarizacije i nepoverenja tabora jednih prema drugima, nije nestao. Nažalost, izgleda da se taj poremećaj u poverenju i saradnji, nakon samo pet godina prisustva ovakvog lidera na čelu jedne države, održao i ukorenio.đ (u sledećem broju više o načinima kako da radimo na povratku poljuljanog društvenog poverenja i saradnje).Drugi nedvosmislen uzrok nepoverenja u ono što stručnjaci preporučuju je informacioni haos i haotičan način upravljanja kampanjom za vakcinaciju. Za očekivati je da će se naše poverenje u istinitost i pouzdanost poruka koje nam se šalju smanjiti ako na primer, sa jedne strane čujemo da vakcinisani ne dospevaju u bolnice, a sa druge strane vidimo ili čujemo da je neko od naših vakcinisanih poznanika ipak dospeo u bolnicu. Dakle, ako se u sredstvima informisanja (na medijima ili društvenim mrežama) iznose neproverene informacije i to bez ikakve rezerve ili nijanse (u smislu da se govori o stepenu verovatnoće ili učestalosti oboljevanja), onda će ljudi generalno izgubiti poverenje u ono što čuju ili pročitaju i počeće sve da relativizuju i u sve da sumnjaju. Značajan uticaj na (ne)poverenje prema vakcinaciji ima i opšta klima u javnom diskursu. Naime, ako se o svim spornim pitanjima u društvu ne priča na konstruktivan način, koji kao cilj ima traženje najboljeg rešenja za problem i opštu dobrobit, već se svim problemima pristupa iz pozicije ratovanja, tj, borbe za prevlast ličnih ili grupnih interesa i uverenja, onda će naravno i druga strana u tom sada već sukobu, a ne diskusiji, biti primorana da se bori često za puki goli opstanak. Takav opšteraširen stav ratovanja umesto diplomatije ili saradnje, toliko se uvrežio u društvu u Srbiji, da se on sada već automatski prenosi na sve društvene teme, pa i na temu vakcinisanja.   I napokon, kao što su Afroamerikanci doživeli decenijsku ili vekovnu šikanu i rasnu segregaciju koja je, logično, rezultovala nepoverenjem prema institucijama države, tako je za očekivati i da je takozvani „obični, mali čovek“ u Srbiji, nakon decenija života u režimu ili režimima koji su mu „prodavali maglu“, a u osnovi ga bezobrazno pljačkali i izrabljivali, zaključio da se vlasti (a neretko ni kolegama ili prijateljima i porodici) ne može verovati. Taj opšti manir nedržanja dogovora, zakona ili ljudskog morala i etike, preko guranja u ratove i osiromašenje 90-tih, i posle toga, a sve to bez ikakve društvene odgovornosti i sankcija prema vinovnicima, doveli su do masovnog nepoverenja, koje se sada generalizovalo na sve i svakog (dakle, ne samo na vlast, nego i na pojedince). U toj opštoj atmosferi nepoverenja, ili što neki kažu „paranoje“, logično je da ljudi često ne veruju ni u one koji im nude ili daju vakcine. Na osnovu svega navedenog, verovatno je jasnije kako i zašto je problem nepoverenja u vakcinisanje protiv korone nastalo, kao i da je taj problem mnogo dublji od puke „gluposti“ ili „neobrazovanosti“ ljudi koji ne žele ili se dvoume oko vakcinacije. Nažalost, ovakve i slične uvredljive kvalifikacije velikog broja naših sugrađana čuju se jako često i one svakako ne doprinose da se problem reši, već ga još više produbljuju. O tome šta je alternativa i šta nam je činiti, u sledećem broju Nove Ekonomije.  

Srbija

I Komunalna milicija u Nišu u vozilima Auto-Čačka

Grad Niš kupiće četiri službena vozila za potrebe Komunalne milicije od firme Auto-Čačak za šta će izdvojiti 4,2 miliona dinara. U  konkursnoj dokumentaciji naručilac je naveo da vozila moraju biti nova i proizvedena u 2021. godini, minimalne dužine 3,9 metara, sa standardom motora minimum EURO 6. Jedan od uslova za dobijanje posla bio je da je privredni subjekat "u poslednje tri godine izvršavao ugovore odnosno isporučivao dobra koja su ista ili slična predmetu ove nabavke u iznosu od najmanje devet miliona", kao i da je "ostvario ukupan prihod od najmanje 12 miliona dinara u poslednje tri godine". GSP Beograd iznajmljuje automobile od biznismena bliskog SNS-uBeograd nabavlja još automobila od kompanije povezane sa SNS-omLuksuzne limuzine iz javnih budžeta: Sedišta od prevrnute kože, motor od 200 "konja"Opštine Nova Varoš i Čajetina, kao i Dom učenika srednjih škola "Patrijarh Pavle" iz Beograda su krajem jula u roku od nedelju dana kupili po jednu novu luksuznu limuzinu od firme Auto-Čačak. Nova Varoš i Čajetina su automobile platile po 34.000 evra, a Dom učenika "samo" 24.800 evra.Početkom 2020. sa kompanijom Auto Čačak sporazum o zakupu vozila vredan oko 20,8 miliona dinara sklopio je i Grad Beograd. Krajem avgusta Auto-Čačak kupio je, kao jedini ponuđač,  Beogradsku industrija piva, slada i bezalkoholnih pića (BIP) za 2,09 milijardi dinara. Vlasnik Auto Čačka Milenko Kostić je bivši šef aktuelnog gradonačelnika Čačka iz redova SNS, Miluna Todorovića. Todorović je bio direktor Auto Čačka do izbora na funkciju gradonačelnika 2016. godine. 

Svet

Zašto je samit lidera u Glazgovu važniji od prethodnih?

Lideri velikog broja država okupiće se u naredne dve nedelje u Glazgovu kako bi razgovarali o tome kako da svet zaustavi klimatsku krizu i izbegne potencijalne katastrofalne posledice koje sa sobom nosi nagli porast srednje globalne temperature, piše Kilma101. Samit u Glazgovu je važniji od prethodnih zato što označava trenutak kada bi prema dogovoru koji je napravljen u Parizu 2015. države trebalo da povećaju svoje ambicije i razgovaraju o svojim novim planovima za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.Kako taj Klima101, u fokusu će biti i neispunjeno obećanje bogatijeg dela sveta da zemljama u razvoju obezbedi finansije od najmanje 100 milijardi američkih dolara godišnje za sprovođenje mera u cilju ublažavanja klimatskih promena i prilagođavanja na nove klimatske uslove.Očekuje se i rad na konkretizaciji napora da se postave ambiciozniji ciljevi za napuštanje uglja kao energenta, kao i prikupljanje podrške za novu inicijativu koja je posebnu pažnju usmerila na smanjivanje emisija metana u narednih 10 godina. Ovo je 26. po redu Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26) koja se održava sa godinu dana zakašnjenja zbog pandemije kovida-19. Po mišljenju mnogih ovo je jedan od najvažnijih COP-ova do sada i mogao bi da ima veliki uticaj na to kako će međunarodna politika u oblasti klimatskih promena izgledati u narednim godinama. Ono na šta po mišljenju poznatog klimatskog novinara Akšata Ratija iz Blumberga treba obratiti pažnju jesu pregovori o tome da se određene države koje se do sada nisu istakle u borbi protiv klimatskih obavežu na veće smanjivanje emisija ugljen-dioksida.Pored toga nastaviće se i pregovori o uspostavljanju globalnog tržišta emisija ugljenika što predstavlja kontroverznu temu za mnoge aktivističke grupe koje strahuju da bi loša implementacija ovog tržišta značila dozvolu za nastavak zagađenja za najbogatije.Mnoge države su u prethodnom periodu zvanično predstavile svoje nove planove i većina njih među kojima su planovi EU i SAD  jeste ambicioznija nego ranije.Kina je u prethodnom periodu najavila veliko povećanje ambicije, međutim još uvek se čeka da plan bude zvanično podnet Ujedinjenim nacijama. Sa druge strane među državama koje nisu značajno podigle svoje ambicije nalaze se Australija, Brazil, Meksiko i Rusija, dok se i dalje čeka da plan Indije.Srbija je takođe među državama na čiji plan se još čeka i ostaje da se vidi da li će se i naša zemlja naći u grupi država koje u poslednjem trenutku pred COP ipak ispunjavaju svoje obaveze. Svet je u ovom trenutku već topliji za oko 1,2 °C u odnosu na predindustrijski period, a prema stručnim procenata organizacije Climate Action Tracker, važeće politike i propisi doveli bi nas do zagrevanja od 2,9 °C do kraja ovog veka.

Srbija

Menja se zakon o poljoprivredi, uvodi se eAgrar

Izmenama i dopunama zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju predloženo je uvođenje e-agrara, avansno plaćanje za IPARD korisnike, mera LEADER, kao i Integrisani sistem upravljanja i kontrole.Vlada Srbije usvojila je Zakon o izmenama i dopunama zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i uputila ga u skupštinsku proceduru. Kako se navodi u dokumentu, jedan od predloga je i uvođenje novog softverskog rešenja e-agrar, Uprave za agrarana plaćanja.E-agrar će omogućiti efikasnije vođenje Registra poljoprivrednih gazdinstava (RPG), a kasnije i efikasnije upravljanje isplata podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, piše u obrazloženju. E-agrar će se sastojati iz elektronskog portala preko koga će poljoprivrednici pristupati podacima o svom gazdinstvu, ali DMS-a (document management system) којi će služiti za obradu primljenih zahteva. "Ovim zakonom omogućava se podnošenje elektronskih zahteva za upis u RPG, izmenu podataka, obnovu registracije i brisanje iz RPG-a, kao i uvezivanje sistema sa svim relevantnim javnim evidencijama i automatsko preuzimanje potrebnih podataka, što će značajno olakšati obradu zahteva, a kao krajnji ishod imati ažurniji registar i bržu isplatu podsticaja."Poljoprivrednici će moći da podnose elektronske zahteve samostalno ili da zatraže pomoć u podnošenju ukoliko je to potrebno, a na terenu će imati obezbeđenu mrežu podrške (reginalne centre, pozivne centre, obuke i monitoring posete). Biće sve više EU subvencija za poljoprivredu koje nećemo moći da iskoristimo Uređuje se isplata IPARD podsticaja, omogućava avansno plaćanjeJedan od razloga za izmene zakona je i da se omogući avansno plaćanje u iznosu do 50 odsto od odobrene vrednosti podsticaja za IPARD korisnike.Srbija je jedan od korisnika IPA fondova Evropske unije za dodelu subvencija namenjenih razvoju poljoprivrede, ali se suočava sa problemom trošenja tog novca zbog nedostatka razvojnih projekata. Planiranim izmenama obezbediće se značajan deo finansijskih sredstava za realizaciju planirane investicije IPARD korisnika, dok će korišćenje avansnog plaćanja uticati na poboljšanje korišćenja finansijskog doprinosa Evropske unije i smanjenje rizika od povraćaja sredstava Evropskoj uniji, piše u obrazloženju. U predloženom rešenju se navodi da se postupak za ostvarivanje prava na IPARD sredstva sastoji od postupka za odobravanje projekta i postupka za odobravanje isplate.Dalje, postupak za odobravanje isplate sastoji se iz postupka za odobravanje avansne isplate IPARD podsticaja i postupka za odobravanje konačne isplate IPARD podsticaja. O ostvarivanju prava na IPARD podsticaje odlučuje direktor Uprave za agrna plaćanja rešenjem.Izemenama zakona se reguliše i  postupak u slučaju izmene odobrenog projekta i slanja neurednog zahteva  i obavezna dokumentacija za podnošenje zahteva za IPARD podsticajeU izmenama je navedeno da poslove pripreme i izmene IPARD programa, poslove programiranja, evaluacije, praćenja realizacije programa, izveštavanja, koordinacije i sprovođenje mere Tehnička pomoć vrši organizaciona jedinica Ministarstva koja obavlja  poslove upravljanja IPARD programom.Ko će sve biti obuhvaćen Popisom poljoprivrede 2023? Uvodi se Integrisani sistem upravljanja i kontrole (IACS)Izmenama i dopunama je predloženo uvođenje Integrisanog sistema za upravljanja i kontorolu (IACS) čija je namenja sprovođenje i kontrola isplate direktnih podsticaja i podsticaja merama ruralnog razvoja koji su vezani za površinu poljoprivrednog zemljišta.Planirano je da se ovaj sistem sastoji od niza povezanih elektronskih baza podataka kao što su, između ostalog, Registar podsticaja, Registar poljoprivrednih gazdinstava, Centralna baza podataka o obeležavanju životinja, aplikativni sistema za obradu zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje pomoću geoprostornih podataka.. Propisuje se mera LEADER (veza između aktivnosti za razvoj ruralne ekonomije) Za potrebe usklađivanja sa propisima EU, uvodi se mera LEADER. U pitanju je IPARD mera koja se sprovodi kroz realizaciju lokalnih strategija ruralnog razvoja, a koju pripremaju i sprovode lokalne akcione grupe."Lokalna strategija ruralnog razvoja je planski dokument koji je za određenu teritoriju izradila lokalna akciona grupa za programski period IPARD programa i koja je odobrena od strane Uprave za agrarna plaćanja", piše u izmenama Zakona.Kako se u objašnjava u predloženim izmenama, status lokalne akcione grupe stiče udruženje na određenoj teritoriji u Srbiji koja obuhvata ruralna područja, a čiji su osnivači ili članovi domaća i strana fizička i pravna lica i jedinice lokalne samouprave i koje je registrovano u skladu sa propisima kojima se reguliše pravni položaj udruženja.Za subvencije poljoprivredi izdvojeno 53 milijarde dinaraEvidenciju udruženja koja imaju status lokalne akcione grupe vodi Ministarstvo. Evidenicija sadrži podatke o nazivu, sedištu i adresi lokalne akcione grupe, teritoriji naseljenih mesta/opština koju obuhvata lokalna akciopa, mestu i datumu osnivanja lokalne akcione grupe,  matičnom broju i poreskom identifikacionom broju (PIB), osnivačima i zakonskom zastupniku lokalne akcione grupe, lokalnoj strategiji ruralnog razvoja.Plan je i da se izmeni pojam poljoprivrednog gazdinstva.Ukoliko se promene usvoje, poljoprivredno gazdinstvo će biti proizvodna jedinica na kojoj privredno društvo, zemaljska zadruga, ustanova ili drugo pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice - poljoprivrednik obavlja poljoprivrednu proizvodnju, odnosno obavlja preradu poljoprivrednih proizvoda, odnosno obavlja druge nepoljoprivredne aktivnosti (seoski turizam, stari zanati..). 

Srbija

Ekonomist: Srbija se nakupovala oružja i to se ne dopada komšijama

Da Srbija samo modernizuje svoje oružane snage nikome ne bi smetalo, kontekst je taj koji pokreće alarme, piše britanski Economist.Tabloidi pod kontrolom srpske vlade stalno proglašavaju da je rat sa kosovskim Albancima ili Hrvatima neizbežan, piše u tekstu koji analizira intezivna ulaganja Srbije u odbranu.Izvoz oružja iz Srbije pao za 16% tokom 2019. godine Istovremeno, nacionalisti, uključujući i ministra unutrašnjih poslova, govore o stvaranju "srpskog sveta", za koji mnogi na Kosovu, u Crnoj Gori i Bosni strahuju da je šifra za Veliku Srbiju koja bi ih mogla progutati, piše Economist.U toku spora sa Kosovom oko registarskih tablica u septembru, Srbija je podigla vojne avione blizu granice i rasporedila oklopna vozila "kako bi zastrašila svog manjeg suseda".List piše da je Srbija između 2015. i 2021. godine povećala svoja ulaganja u odbranu za oko 70 odsto i sada iznosi oko 1,4 milijarde dolara godišnje. Rusija je dala i 30 tenkova i oklopnih vozila i prodala sistem vazdušne odbrane, piše u tekstu.Srbija je kupila i kineske oklopne dronove, ruske helikoptere i francuski raketni sistem. Ovog meseca ministar odbrane je objavio da Srbija pregovara o kupovini transportnih aviona i helikoptera od Erbusa.NIN: MUP prodavao oružje "GIM"-u, dug izmirila firma bliska SNS-u Prošlog meseca stigle su i vesti da je država u razgovorima sa Izraelom o protivtenkovskih projektilima. Economist piše da bi se na listi za kupovinu mogle naći i turske bespilotne letelice, koje su bile korišćene za "razorni efekat" u prošlogišnjem porazu jermenskih snaga u Nagorno-Karabahu u Azerbejdžanu.Nakon jugoslovenskih ratova devedesetih vojni kapacitete Srbije je opao. Ali je 2014. godine Vlada odlučila da se ponovo naoruža. Ruska intervecnija u Ukrajini je pokazala da era ratovanja u Evropi nije završena, a poplave u Srbiji te godine su bile "poziv za buđenje", kaže Danijel Šunter iz istraživačkog centra Balkanske bezbednosne mreže. Tada je otkriveno da zemlja jedva ima i helikoptere za misije traganja i spasavanja.Hrvatska je 2015. godine, takođe obnavljajući svoje oružane snage, zatražila od Amerike da joj isporuči rakete koje bi, ako budu ispaljene na Srbiju, mogle da dosegnu duboko u unutrašnjost zemlje, piše Economist.ArmsWatch: Naoružanje iz Srbije u rukama ISIS Ističu da je srpsko ulaganje u bezbednost poraslo u apsolutnom broju, dok je udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP) oko 2 odsto od 2005. godine, s obzirom na to da je paralelno sa porastom ulaganja rastao i BDP.Podsećaju na izjavu presednika Vučića da su srpska ulaganja u odbranu u odnosu na Bugarsku, Mađarsku i Rumuniju kao "kikiriki" i navode da Srbija ne bi trebalo da se poredi sa ovim zemljama već sa susedima sa kojima ima i ratnu prošlost. Srbija ima veći vojni budžet nego Albanija, Bosna, Crna Gora, Kosovo i Severna Makedonija zajedno, piše Economist.Budžet je veći i od hrvatskog iz koga se kupuju francuski avioni kako bi se obnovilii "skoro nepostojeći vazdušni kapaciteti", piše u tekstu.Umesto privrednicima, 450 miliona dato MUP-u za uniforme i "penale" Vuk Vuksanović, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku za Economist kaže da je pravi značaj prenaoružavanja zemlje politički, a ne vojni. Upadljivi poslovi sa oružjem impresioniraju Vučićeve pristalice, koji visoko cene oružene snage, piše u tekstu.Economist ističe i da je Srbija okružena zemljama koje su članice NATO saveza i da je "malo verovatno da će Srbija poslati svoje vojnice u akciju u doglednoj budućnosti". "Zaista, Srbija ima odlične (iako diskretne) odnose sa NATO, a Amerika obučava srpske trupe. Kada imate jaku vojsku velike sile se prema vama odnose sa poštovanje, kaže Vuksanović", piše u tekstu koji je objavio Economist.

Srbija

Kupili su vas zauvek: Prvi dugometražni film o domaćim brendovima

Prvi dugometražni dokumentarni film o razvoju domaćih brendova "Kupili su vas zauvek" biće premijerno prikazan 1. novembra u hotelu Mona Plaza u Beogradu.Ovo je prvi dugometražni film o robnim i korporativnim brendovima ikada u Srbiji. Snimila ga je Marketing mreža u saradnji sa dme.video produkcijom. Snimanje u trajanju od tri dana realizovano je na tri lokacije, a u filmu govori 15 direktora marketinga, direktora komunikacija i brend menadžera najuspešnijih brendova u Srbiji, navodi se u saopštenju Marketing mreže. Oni kroz sedam ključnih tema daju pregled od rađanja brenda, rasta i razvoja, transformacije i rebrendiranja, ali govore i o ex-YU brendovima, kao i o tome šta je svrhu brenda i koja je njegova budućnost."U Srbiji, ali i u regionu, niko se do sada nije bavio brendovima kroz dokumentarni film. Smatrali smo da omiljeni brendovi potrošača u Srbiji zaslužuju da dobiju svoj prostor i da se ispriča priča o njihovom razvoju. Film Kupili su vas zauvek daje jedinstven pregled razvoja domaćih brendova, iz vizure ljudi koji te brendove stvaraju i grade svakoga dana", rekla je Ivana Parčetić Mitić, osnivač Marketing mreže i idejni tvorac filma. Nakon premijere filma "Kupili su vas zauvek", biće uručena i prestižna Mark Awards priznanja stručnjacima iz kompanija u Srbiji za lične poslovne i profesionalne uspehe.Za priznanja ove godine bilo je nominovano čak 49 stručnjaka, a stručni žiri doneo je odluku da nagradi njih 11, koji su u 2020. ostavili trag na tržištu Srbije.Vizuelno rešenje filma potpisuje agencija Ovation BBDO, a film su podržale kompanije Grand kafa, Atlantic Štark, Forma Ideale, Mercator-S i Delta Holding.

Srbija

Zašto država prvo prodala, pa otkupljuje Komercijalnu banku u Republici Srpskoj

U odluci Poštanske štedionice da kupi Komercijalnu banku Banjaluka, ne igra samo ekonomski već i politički faktor kao što je to uostalom bilo i prilikom odluke da svojevremeno Telekom Srbije kupi Telekom Srpske, pa i kod toga da Komercijalna banka ima supsidijare u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, piše list Danas. "Ono što je pravo pitanje zašto država to nije uradila dok je još Komercijalna banka bila u njenim rukama i dok je sve moglo biti urađeno lakše i verovatno i jeftinije", navodi Danas.Danas na to pitanje nije dobio odgovor iz Ministarstva finansija.Glavni broker brokerske kuće Momentum Nenad Gujaničić ističe da smo "već navikli na takvo upravljanje države"."Donedavno je vlasnik Komercijalne bila država i racionalni investitor bi ovo uradio pre privatizacije. Ovo širenje napolje je verovatno je želja naše vlade da ima regionalni uticaj, slično kao sa Telekomom u Srpskoj i Crnoj Gori ili usotalom kao što je sa Komercijalnom bio slučaj. Sada to pokušavaju sa Poštanskom štedionicom", rekao je Gujaničić. On je poručio da ćemo "videti kao će to ići"  jer se poslovni model BPŠ svodi na bazične bankarske usluge, i čiji su gro klijenata radnici u javnim preduzećima, državnim insitucijama i penzioneri."Ona ima puno prostora za kreditiranje, a imamo loša iskustva kada država kreditira", napomenuo je Gujaničić.Gujaničić navodi da je država i ranije gurala banke u Poštansku. "Prvo propale banke kao što je Agrobanka, a nedavno i MTS banku".On smatra da će cena biti u okviru regionalnog proseka kod preuzimanja banaka. "To je negde oko 0,7-0,8 odsto kjnigovodstvene vrednosti i verujem da će u ovom slučaju biti cena tu negde, napominje Gujaničić.Poštanska štedionica kupila Komercijalnu banku u BanjaluciProfesor Ljubomir Madžar kaže za Danas da je ovo korak u pogrešnom smeru, jer "ne voli kad se u rukama države gomila kapital". "Nisam oduševljem ovom vešću jer je ovo korak unazad u traniziicji i deluje kao reetatizacija. Sa druge strane ovo je u suprotnosti sa nedavnom odlukom da se prodaje Komercijalna banka, pa i banka  u Banjaluci, i to deluje kao znak odustva jasne koncepcije. Ova obrnuta transakcija ne govori u prilog onome koju ju je osimsilio", zaključuje Madžar. Zašto se prodaje Komercijalna bankaSlovenačka NLB banka i Poštanska štedionica objavile su da su napravile kupoprodajni ugovor o prodaji Komercijalne banke iz Banjaluke koji će biti realizovan najkasnije do marta sledeće godine kada se dobiju neophodne saglasnosti regulatornih tela.Nije prošlo ni godinu dana od kako je NLB grupa kupila Komercijalnu banku plativši 395 miliona evra za državnih 83,2 odsto akcija i sa njom zajedno filijale u Banjaluci, Podgorici, a već banjalučka banka menja vlasnika.Nije objavljeno po kojoj ceni će doći do preuzimanja na banjalučkoj berzi na kojoj se banka kotira, ali su još u junu bosanski mediji najavili to  preuzimanje, a zainteresovanost za kupovinu su potvrdili u Poštanskoj štedinici i Ministarstvu finansija Srbije.Tada je pisalo da je Poštanska štedionica ponudila 60 odsto knjigovodstvene vrednosti, a da su Slovenci tražili 100 odsto.Evo ko želi da kupi Komercijalnu banku u BiH, Crnoj Gori i na KosovuPrema bilansima Komercijalne banke Banjaluka za 2020. knjigovodstvena vrednost banke je iznosila 30 miliona evra, što znači da je BPŠ ponudlila oko 19 miliona evra za banjalučku banku, navodi Danas.U Poštanskoj kažu da će cena biti poznata nakon dobijanja saglasnosti svih regulatornih tela. Poštanska štedionica zauzima 6,4 odsto bankarskog tržišta Srbije mereno veličinom aktive. Iz bilansa banke vidi se izuzetno konzervativan pristup poslovanju. Tako prema bilansu za prvih šest meseci ove godine 53,8 milijarde dinara drže kod Narodne banke Srbije, 122 milijarde dinara u hartijama od vrednosti, a 113 milijardi dinara je plasirano kroz kredite. Sa druge strane, na kraju juna imali su 270 milijardi dinara depozita. BPŠ je posle šest meseci ostvarila dobit pre poreza od milijardu dinara, dok je 2020. godinu završila u plusu od 2,6 milijardi dinara. Komercijala banka Banjaluka je prošle godine ostvarila neto dobit od oko 11 miliona evra. Bilansna suma banke je iznosila na kraju 2020. skoro 800 miliona evra, a kapital 100 miliona evra. Ova banka ima oko pet odsto tržišta Republike Srpske. 

Srbija

Predstavljena monografija „Novi Dorćol: Spoj tradicionalnog i modernog“

 Kompanija Deka inženjering je svečano ugostila predstavnike medija u stambeno-poslovnom kompleksu Novi Dorćol u Venizelosovoj 29. Tokom neformalnog druženja, medijima je predstavljena završena prva faza izgradnje kompleksa, kao i monografija Novi Dorćol: Spoj tradicionalnog i modernog, čiji je izdavač upravo Deka inženjering. Knjiga oslikava jedan istorijsko-kulturalni kontekst, arhitektonske vizije i projekte transformacije industrijskog bloka na Donjem Dorćolu u Beogradu.Autori knjige „Novi Dorćol: Spoj tradicionalnog i modernog“, dr Ljiljana Blagojević, arhitekta, Design Manager Deka inženjering-a i Jelena Stojkov, arhitekta, odgovorni urbanista projekta Novi Dorćol su medijima pružili na uvid istoriju i tragove industrijskog Dorćola, razvoj infrastrukture na Dorćolu, kao i osvrt na jedinstvenost izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa Novi Dorćol.„Izgradnjom stambeno-poslovnog kompleksa Novi Dorćol, pokušali smo da zadržimo ono što je najvrednije u ovom prestižnom objektu i nismo želeli da nova arhitektura limitira prošlost. Naprotiv, zadržali smo nešto što je autentično, zgradu Platnare iz 1897. godine, prvi objekat koji je na ovoj lokaciji izgrađen kada je formirana tekstilna industrija. Kompanija Deka inženjering na ovaj način odlučuje da čuva autentičnost što predstavlja redak poduhvat. Želeli smo da napravimo jedan urbani prostor koji doprinosi gradu Beogradu i naravno doprinosi osećanju gradskosti i urbanosti ovog kompleksa. Ova knjiga je izašla kao rezultat jedne velike saradnje, jer je uloženo mnogo snage, mišljenja i kreativnosti kako bi se stvorio trg sa ostacima industrijske istorije Beograda. Ova knjiga pokušava da pokaže ono što je iza scene u jednom ovakvom poduhvatu“, istakla je dr Ljiljana Blagojević.Nagrada za životno delo arhitekti Ljiljani BlagojevićPrva faza izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa Novi Dorćol sa 225 stanova i 15 lokala je uspešno završena nakon 18 meseci od početka gradnje. Uskoro počinje izgradnja druge faze koja se sastoji od 347 stanova i 9 lokala.„Ono što je značajno kada govorimo o ovom projektu, jeste i sama energija ove lokacije. Na ovom mestu je pre više od 120 godina počela industrijalizacija Donjeg Dorćola koji je tada bio periferija grada. Početkom ovog veka, stvari su se mnogo menjale i u strateškim planovima Beograda odredili su se novi pravci. Danas, 120 godina kasnije se na istom mestu rađa jedan novi Dorćol. Taj ciklus transformacije na ovom mestu je vrlo specifičan. Verujem da ćemo kroz nekoliko godina šetati jednim novim Dorćolom čiji život počinje na ovoj lokaciji. Mi kao urbanisti i projektanti možemo da iskažemo veliku zahvalnost što se jedan ovakav projekat realizuje i što gradi jedan novi duh Starog dela Beograda“, zaključila je Jelena Stojkov. Predstavnici medija su nakon promocije monografije, imali priliku da obiđu završenu prvu fazu stambeno-poslovnog kompleksa Novi Dorćol, rekonstruisanu zgradu Platnare, kao i welness centar sa bazenom  i teretanom.Stambeno-poslovni kompleks Novi Dorćol gradi Deka inženjering, kompanija koja iza sebe ima uspešno realizovan projekat A Blok – jedan od najlepših stambeno-poslovnih kompleksa na Novom Beogradu. Ovaj projekat je u velikoj meri doprineo razvoju industrije, a svojim uspešnim nastupom na tržištu pokrenuo 

Srbija

Spensu subvencije za plate i struju, a preduzeće ulaže u bazene i klizalište

Novosadskom Javnom preduzeću "Sportski i poslovni centar Vojvodina", poznatijem kao Spensu, dodeljeno je 94 miliona dinara subvencija kako bi pokrili tekuće troškove jer su im prihodi značajno opali u toku pandemije, navodi se u rešenju o dodeli državne pomoći.Istovremeno, Spens sprovodi javnu nabavku za izradu tehničke dokumentacije rekonstrukcije i nadogradnje kojom bi se izgradili dodatni bazeni, klizališta, parking mesta i preuredio celokupni prostor. Samo za izradu dokumentacije ovo javno preduzeće planira da plati 100 miliona dinara, odnosno 6 miliona više nego što je dobio kako bi namirio osnovne troškove.Novosadska kovid bolnica: Cena izgradnje stalno rasla, posao dobijali odabrani Državna pomoć je namenjena pokrivanju operativnih troškova poslovanja, izmirenju obaveza za zarade i ostale naknade prema zaposlenima, plaćanju računa za struju, kao i za grejanje gde će se Spensu dodeliti bespovratna sredstva koja će pokriti 97 odsto troškova.Grad Novi Sad je ovaj novac odvojio u skladu sa Programom ekonomskog oporavska Spensa.JP "Sportski i poslovni centar Vojvodina" je, zbog toga što je struktno poštovao protivepidemijske mere, značajno smanjio planirane prihode, piše u rešenju. Manji prihodi su bili kako po osnovu izdavanja poslovnog i sportskog prostora, tako i po osnovu ugovorenih kulturnih i sportskih dešavanja u toku 2021. godine.Novosadsko javno preduzeće je Komisiji za kontrolu državne pomoći podnelo Izveštaj o smanjenim prihodima u 2021. godini u kome je procenilo da će im prihodu u ovoj godini biti manji za 72,8 miliona dinara, a rashodi manji za 2 miliona dinara. Prodaje se firma ZGOP, koja gradi železnicu do Mađarske Javno preduzeće procenjuje da je, dodatno, Služba za sport u mesecima trajanja epidemije imala ugovorene, a ne realizovane termine za sportska dešavanja u iznosu od 7,5 miliona dinara. Do kraja 2021. godine projekcija smanjenih prihoda po osnovu otkazanih termina iznosi 10,1 million, što je ukupno 17,6 miliona dinara. Procena je da će Služba kulture i marketinga do kraja godine imati štetu od skoro 9 miliona dinara zbog ugovorenih termina za koncerte i kulturna dešavanja koji su otkazani.Zbog toga su procene da će pandemija iz kase ovog janvog preduzeća izvući više od 96,6 miliona dinara.Bazeni, klizališta, garažeIpak, i pored toga, Spens planira ulaganja u rekonstrukciju i modernizaciju sportskog i poslovnog centra, pokazuje javna nabavka koja je objavljena istog dana kada i rešenje o dodeli državne pomoći. Na tenderu se traži firma koja bi izradila tehničku i investicionu dokumentaciju, a procenjena vrednost nabavke je 100 miliona dinara bez obračunatog PDV-a.Projektom je planirana izgradnja garaže sa 980 parking mesta, umesto postojeće koja je kapaciteta za 170 vozila.Subvencije samo jedan od faktora kad investitori odlučuju o Srbiji Ukupan kapacitet nove velike sale sa teleskopskim tribinama treba da bude najmanje 8.000 mesta, a male dvorane 2.000 mesta.Planira se i povećanje komercijalnih prostora za izdavanje sa inicijalno projektovanih 7.000 kvadrata na oko 17.000. Time se obezbedilo i prihodovanje Javnog preduzeća, piše o projektnom zadatku.Projektnim zadatakom je predviđeno da se postojeći originalno koncipirani i izgrađeni sportski sadržaji zadrže. Teretane, fitnes centri i slični sportski sadržaji koji se odnose na programe zdravog života bi trebalo da se zadrž, ali da se razmotri njihova nova pozicija u okviru centra.Spens bi trebalo da dobije i otvoreni bazen za obuku neplivača, kao i bazen za skokove.Uz postojeću Ledenu dvoranu planirana je i izgradnja otvorenog klizališta. Na ovom prostoru se trenutno nalazi golf klub i fudbalski teren sa veštačkom travom, što u budućnosti može biti program za upotrebu prostora u letnjoj sezoni.U Koceljevi rade 20 meseci za jedan koncert Zorice Brunclik Spens je jedini objekat u državi koji objedinjuje prostorne mogućnosti za održavanje profesionalnih i rekreativnih treninga i sportskih manifestacija najrazličitijih rangova iz različitih sportova, piše u projektnoj dokumentaciji.Projektni zadatak je definisan Stategijom razvoja objekta Spensa koju je izradio Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Ovaj dokument je usvojila Radna grupa koju je početkom juna imenovao gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.Sva projektna rešenja moraju da budu u skladu sa ovim dokumentom, navodi se u specifikaciji.Nakon višegodišnjih insinuacija na temu sudbine ovog objekta, kojem je, tokom peiroda ekspolacije od gotovo 40 godina, umanjena efikasna upotrebna vrednost, strategijom je predviđena njegova potpuna revitalizacija, uz isticanje svih vidljivih i skrivenih potencijala objekta, piše.Kako se navodi, cilj je da se Spens pozicionira kao primarni i sveobuhvatni visokofunkcionalni sportsko-rekreativni centar u narednih 30-40 godina.

Svet

Spanać u Kini poskupeo 157 odsto

Cene povrća u Kini naglo su porasle poslednjih nedelja, a u nekim slučajevima su veće i od mesa.Karfiol i brokoli koštaju 50 odsto više, dok je cena spanaća porasla 157 odsto u periodu od četiri nedelje, prenosi South China Morning Post. Na pekinškoj Šinfadi pijaci vreća od pola kilograma zelene salate ili vodenog spanaća koštala je u sredu čak 8 juana (1,25 dolara).Sa druge strane ista količina svinjskog mese košta od 8 do 10,5 juana, dok je cene iste količine piletine od 7 do 10 juana. Veleprodajnce cene povrća porasle su 28 odsto u četiri nedelje, do 22. oktobra, što je najveći nivo od februara, pokazali su podaci Ministarstva trgovine.Obilne padavine u glavnim razvojim regionima oštetile su useve, a rastuće cene uglja dovele su do poskupljenja uzgoja u staklenicimaMinistartsvo poljoprivrede prošle nedelje je obećalo da će sprečiti gomilanje povrća i obezbediti stabilno snabdevanje."Zbog više različitih faktora, kao što su radno vreme i padavine, cene nekih jestivih poljoprivrednih proizvoda, pre svega povrća, ali i nekih sredstava za proizvodnju, nastavile su da rastu", rekla je portparolka ministrstva trgovine Šu Jating (Shu Yuting). Ona je rekla da ministarstvo prati svakodnevne promene na tržištima povrća, mesa, žitarica i ulja kako bi ojačala sistem "ranog upozorenja" i dodala da će se na vreme osloboditi državne rezerve kako bi se omogućila stabilnost cena i snabdevanja.Mnogi potrošači žalili su se na društvenim mrežama, navodeći da su šokirani cenama i da više ne mogu da priušte konzumaciju povrća.  Ekonomisti očekuju da će jačanje inflacije biti privremeno, mada će cene verovatno ostati visoke narednih nekoliko meseci do pada tražnje tokom kineske Nove godine u februaru.

2021

Bezbednije okruženje i kvalitetnije obrazovanje za učenike OŠ „Dr Jovan Cvijić“ u Zrenjaninu

 Bezbednost dece u školama i kvalitetno obrazovanje su vrednosti koje kompanija NIS deli sa zajednicom u kojoj posluje. Tako je u okviru prošlogodišnjeg ciklusa programa „Zajednici zajedno“, NIS u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova,  Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i 12 lokalnih zajednica, podržao 83 škole širom Srbije, u koje je za unapređenje digitalizacije nastavnog procesa i povećanje bezbednosti dece i nastavnika uložio 114,5 miliona dinara. Jedna od podržanih škola je i OŠ „Dr Jovan Cvijić“ iz Zrenjanina, kojoj je kompanija NIS donirala gotovo dva miliona dinara za nabavku 30 računara i sistema za video nadzor.Ovim povodom, rukovodstvo škole ugostilo je Aleksandra Vulina, ministra unutrašnjih poslova Republike Srbije, Kirila Tjurdenjeva, generalnog direktora kompanije NIS i Simu Salapuru, gradonačelnika Zrenjanina.Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova, rekao je da su ulaganja usmerena ka učenicima i mladima, smisao postojanja jedne države i društva.„Naši prijatelji iz NIS-a razumeju koliko nam je potrebno da vi budete bezbedni, jer ako ste vi bezbedni onda je i nama starijima sve lako i sve ima smisla. Na nama je da okruženje u kojem provodite vreme učinimo sigurnim, da vaši roditelji znaju da kada dođete u školu i na putu do škole, vi ste sigurni. To je naš posao i zadatak. Ja ću meriti rad načelnika policijske uprave po tome koliko ste vi bezbedni, da li u školi ima nasilja, da li su ulice bezbedne, da li bilo ko misli da je jači od zakona i da može da ga krši. Vi ste sudije, ukoliko vi budete bezbedni i sigurni toliko smo svi mi zajedno uspešni. Molim vas, draga deco, da budete sigurni u svoju zemlju, u svoju policiju, da kada god imate neki problem prvo kažete svojim roditeljima, a oni će reći nama. Možete nam verovati, mi smo vaša policija. Vi treba da ovaj prelep period u životu provedete nasmejani, da brinete svoje školske brige, ali da ne brinete o tome da morate da se sklanjate od kriminalaca, jer toga neće biti u vašim životima“, rekao je Vulin.Kiril Tjurdenjev, generalni direktor kompanije NIS izjavio je:„Slogan naše kompanije je „Budućnost na delu“, a budućnost gradimo tako što ulažemo u našu decu, njihovo obrazovanje i bezbednost. Naša želja je da se učenici u školama osećaju sigurno, da imaju modernu opremu i najbolje uslove za školovanje. U te svrhe smo, prošle godine, izdvojili gotovo milion evra. Za nas je od velike važnosti što ovaj cilj delimo sa našim dragocenim partnerima među kojima su Ministarstvo unutrašnjih poslova, Grad Zrenjanin, lokalna zajednica sa kojom uspešno sarađujemo već deset godina. Ipak, naš najveći motiv da istrajemo u našoj nameri su dečji osmesi u školama širom Srbije”, rekao je Tjurdenjev poručivši prisutnima da će u NIS-u imati pouzdanog partnera i u godinama koje dolaze.Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura zahvalio je prisutnima na realizaciji ovako značajnog projekta: „U partnerstvu sa kompanijom NIS od 2009. godine gotovo 150 miliona dinara uložili smo u različite projekte. Ti projekti su se uvek ticali nekog unapređenja u našoj lokalnoj zajednici, a tako je i sa ovim projektom kojim smo unapredili bezbednost dece, opremanje digitalnih kabineta i informatičku pismenost i mislim da smo u tome apsolutno i potpuno uspeli obzirom da je deset naših osnovnih škola obuhvaćeno ovim projektom. Zrenjanin je grad budućnosti, obzirom na investicije koje se realizuju i koje su najvljene za naš Grad, a koje ne bismo mogli da sprovedemo bez podrške Vlade Republike Srbije, bez podrške predsednika i naravno Autonomne pokrajine Vojvodine. U tom smislu, verujem da ćemo zajedno sa Policijskom upravom i Ministarstvom raditi na daljem unapređenju bezbednosti našeg Grada, kao i na obrazovanju“, rekao je Salapura.Biljana Jovanov, direktorka OŠ „Jovan Cvijić“ zahvalila je kompaniji NIS na donaciji.„Današnji dan je izuzetno važan za OŠ „Dr Jovan Cvijić“, jer smo u prilici da vam predstavimo vrednu donaciju, koju smo dobili od prijatelja iz kompanije NIS u okviru programa Zajednici zajedno. Reč je o savremenom video nadzoru, kojim će značajno biti unapređena bezbednost učenika i nastavnika. Takođe, dobili smo izuzetno vrednu računarsku opremu, odnosno 30 računara kojima smo opremili informatički kabinet. Zahvaljujući ovoj donaciji, unapredićemo nastavni proces i omogućiti učenicima i nastavnicima da nastavu prate na modernoj opremi i u inspirativnom okruženju. Ulaganje u obrazovanje mladih naraštaja zaista predstavlja siguran put u budućnost“, izjavila je Biljana Jovanov.Imajući u vidu da OŠ „Dr Jovan Cvijić“ u Zrenjaninu pohađa više od 650  učenika, kao i  da sam objekat škole ima tri ulaza i okružen je parkom koji se prostire na 13.000 m2, postavljanje savremenog sistema video nadzora sa mogućnošću praćenja preko interneta, unaprediće bezbednost dece i nastavnika škole, ali i doprineti očuvanju školske imovine. Takođe, moderna računarska oprema koja je nabavljena sredstvima iz projekta, a kojom su opremljeni informatički kabinet i multimedijalna učionica, omogućiće učenicima primenu aplikacija, digitalnih udžbenika i drugih edukativnih sadržaja u nastavnom procesu, čime se stvaraju bolji uslovi za njihov rad i napredak.Grad Zrenjanjin je poslednja stanica ovogdišnjeg NIS-ovog karavana „Zajednici zajedno“, koji je obilazio škole u partnerskim gradovima i opštinama širom Srbije poput Žitišta, Srbobrana, Čačka, Novog Sada, Niša, Pančeva, Kanjiže, Požarevca i Beograda. Grad Zrenjanin je deo programa „Zajednici zajedno“ od 2009. godine i do sada je kroz ovaj program društvene odgovornosti u Grad uloženo 146,7 miliona dinara i realizovano 156 projekata. Samo tokom 2020. godine, NIS je uložio 12,5 miliona dinara za potrebe digitalizacije nastavnog procesa i bezbednosti dece u 10 škola na teritoriji grada Zrenjanina, koje pohađa više od 5.800 učenika. 

Srbija

Prosečan građanin Srbije uštedi 5.668 dinara mesečno

Građani Srbije uštede mesečno u proseku 5.668 dinara, pokazalo je najnovije istraživanje Erste banke o štednim navikama građana Srbije za 2021. godinu. Prosečan iznos ušteđevine u 2020. godini iznosio je 5.210 dinara, što je više za devet odsto u odnosu na 2020. godinu. Trend povećanja iznosa ušteđevine prisutan je i u odnosu na 2019. godinu, kad je prosečan mesečni iznos štednje iznosio 4.771 dinara, rekao je Ansgar Loner, generalni direktor agencije IMAS International iz Beča koja je uradila istraživanje o štednim navikama građana za Erste banku. "Oni koji štede povećali su iznos ušteđevine, pre svega, zbog neizvesnosti ili su imali više novca na raspolaganju tokom vanrednog stanja i nisu mogli u to vreme da troše kao ranije", rekao je Loner na "online" konferenciji Erste banke, "Štedne navike građana Srbije - koliko štedimo, kako upravljamo novcem i šta o tome znamo".Na pitanje koliko su zadovoljni sumom novca koji mogu da izdvoje sa strane, 27 odsto je navelo da je prilično zadovoljno, dok je isti procenat onih koji su nezadovoljni iznosom. Glavni razlog zbog čega građani štede je predostrožnost, 50 odsto ispitanika navelo je da ostavljaju novac sa strane da bi imali finansijske rezerve za porodicu, 45 odsto anketiranih štedi za teška vremena, 26 odsto za starost i samo sedam odsto za obrazovanje, pokazalo je ovo istraživanje.  "Na pitanje kako su informisani o finansijskim temama, 25 odsto ljudi u Srbiji smatra da je veoma dobro informisano, 10 odsto manje, 35 odsto je odgovorilo da je prilično loše informisano. Građani smatraju da su banke i ostale nedržavne institucije odgovorne za finansijsku edukaciju (46 odsto ispitanika), dok u drugim zemljama građani smatraju da su odgovorne škole za finansijsku edukaciju stanovništva", rekao je Loner.Prema ovom istraživanju, 43 odsto ispitanika je odgovorilo da korona nije negativno uticala na njihove finansije, 35 odsto je ocenilo da je pandemija pomalo negativno uticala, dok je 18 odsto odgovorilo da je veoma negativno uticala, što je visok procenat, zaključio je Loner.  Štednja u Erste banciProsečan štedni ulog u Erste banci iznosi oko 22.000 evra za oročenu štednju, kod štednje u dinarima oročeni depozit iznosi u proseku 630.000 dinara. U proseku štediša u Erste banci ima 15.000 evra oročenih na 18 meseci, rekao je  Milan Todorović, direktor direkcije za upravljanje prodajnom mrežom u Erste Banci.Stariji od 50 godina najviše štede od svih građana u Srbiji (60 odsto). 

2021

dm samo jednom mesecu donirao 10,2 miliona dinara zajednici

 Jedna od društveno najangažovanijih kompanija u zemlji, lanac dm drogerie markt, nastavlja da sprovodi tradicionalne kampanje podrške najrazličitijim društvenim grupama, ali i da pokreće nove poduhvate usmerene na izgradnju srećnije zajednice. Tako je, u roku od samo mesec dana, dm uputio 10,22 miliona dinara različitim udruženjima i organizacijama. Svaka nova drogerija – jedna donacija za zajednicuDrogerijiski lanac kroz svako otvaranje i reotvaranje drogerija u okviru tradicionalne akcije „humanitarni sat“ donira sredstva kao vid podrške okruženju u kojem posluje. Kompanija je tako otvorila tri nove prodavnice i renovirala tri postojeće na već poznatim lokacijama i tim povodom uputila robu u vrednosti od ukupno šest miliona dinara različitim ustanovama i udruženjima. Roba u iznosu od po milion dinara donirana je Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju „Veternik“, Školi za osnovno i srednje obrazovanje „Mladost“ u Pirotu, Školi za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“ u Zemunu, zatim Udruženju paraplegičara i kvadriplegičara „Kraguj“ iz Kragujevca, Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka – NURDOR, kao i Opštoj bolnici „Vršac“.Nove drogerije kupci mogu da posete u Cara Lazara 11 u Futogu, u Puls Shopping Parku u Pirotu, kao i u Zemunu na adresi 22. oktobra 7, koja je ujedno 113. otvorena dm prodavnica. Dve renovirane dm prodavnice su na već poznatim adresama - Doktora Zorana Đinđića 13 u Kragujevcu, Trg Majke Jevrosime 21 u Novom Sadu i reotvorena drogerija sa promenjenom lokacijom koju sada kupci mogu da posete na Trgu pobede 7 u Vršcu. Da ne bude gladnih: dm u kampanji za spas hraneOve jeseni, dm se priključio i kampanji „Spasimo hranu, spasimo humanost“ u saradnji sa Bankom hrane, uputivši robnu donaciju u vrednosti od dva miliona dinara. Plemenit cilj da se prikupi hrana za više stotina hiljada gladnih građana Srbije okupio je i ostale brojne nevladine organizacije, kompanije i medijske kuće koje su udruženo donirale namirnice. „Kompanija dm uspešno posluje na teritoriji Srbije skoro 18 godina, a mi se konstantno trudimo da zajednici uzvratimo na dugogodišnjem poverenju tako što pokrećemo brojne humanitarne akcije i društveno odgovorne projekte kroz koje doprinosimo konkretnim promenama. Drogerijski lanac će da nastavi sa humanitarnim akcijama vodeći se porukom „Čovek u centru poslovanja“, rekla je Svetlana Jovanović-Mitić, menadžerka marketinga u kompaniji dm drogerie markt Srbija.Tradicionalna podrška sigurnim kućama Ovaj period jesenjeg darivanja dm je zaokružio robnom donacijom sigurnim kućama Srbije u cilju pružanja pomoći i podrške žrtvama porodičnog nasilja. Donirane su namirnice široke potrošnje u ukupnoj vrednosti od 2,22 miliona dinara i to sigurnim kućama u Beogradu, Novom Sadu, Somboru i Nišu, dok se u narednim mesecima nastavlja donacija i drugim sigurnim kućama u zemlji. U još jednoj uspešnoj godini, dm nastavlja da širi svoju mrežu poslovanja i vezu sa kupcima u brojnim gradovima Srbije, uz poseban akcenat na filantropske aktivnosti. Iz kompanije poručuju da će da nastave da neguju poslovnu filozofiju zasnovanu na humanim principima i kontinuiranom investiranju u društveno-ekonomski razvoj zemlje.

Srbija

Čajetina traži firmu za nabavku novogodišnje rasvete

Opštinska uprava Čajetine raspisala je tender za nabavku i ugradnju novogodišnje rasvete. Posao obuhvata montažu postojećih ukrasa, servisiranje i demontažu, ali i izradu i nabavku novih ukrasa. Vrednost javne nabavke nije navedena u dokumentaciji. Kako se navodi, pod montažom postojećih ukrasa, podrazumeva se, između ostalog montiranje 20 svetlećih kugli na trgu i parku, jelke od 11 metara na Trgu, ukrasa na trgu i pešačkoj zoni, ukrasa pored Kraljeve česme.Ukrasi će se nalaziti i na na putu od hotela Tornik do pijaca, od hotela "Iris" do restorana "Pod lipom", na zgradi kulturnog centra, ali i u drugim delovima opštine. U planu su i novi ukrasi za jelku, odnosno kugle prečnika 10 centimetara i mašnice dužine 15 centimetara, kao i novi ukrasi na stubove banderašice sa cvetnim elementima.SAZNAJEMO: 200 miliona za montažu praznične rasvete u BeograduKeep Light osvetljuje Leskovac za 105 milionaNOVA SPOLJNA RASVETA NA MINISTARSTVU FINANSIJA KOŠTAĆE 26 MILIONANaručilac navodi da je potrebno je da se oprema održava u ispravnom stanju za sve vreme eksploatacije i da se servisira orginalnim delovima.Po završetku novogodišnjeg osvetljenja sve ukrase, jelke i ostalo treba demontirati, osušiti, očistiti i pravilno skladištiti na lokaciju koju odredi Naručilac, piše u dokumentaciji. Rok za dostavljanje ponuda je 8. novembar. 

Svet

Dinosaurus poziva čovečanstvo da ukine subvencije na fosilna goriva

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) je u okviru programa „Ne biraj izumiranje“ objavio video dinosaurusa koji u svom govoru pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih naciija poziva svetske lidereda prestanu da podržavaju upotrebu fosilnih goriva, kako bi skrenuo pažnju na negativne efekte koje imaju subvencije za fosilna goriva na klimatske promene, a time i čitavo stanovništvo na planeti.Ova kampanja ima za cilj da pokaže koliko ove subvencije koče napredak u zaustavljanju klimatskih promena i ujedno produbljuju nejednakosti između bogatih i siromašnih.Smanjenjem subvencija na fosilna goriva bi se doprinelo manjoj emisiji ugljendioksida, a samim tim i boljem zdravlju i dobrobiti ljudi. To je prvi korak ka utvrđivanju prave cene energije, one koju plaćaju društvo i životna sredina.UNDP objavljuje Istraživanje koje pokazuje da se na godišnjem nivou u svetu potroši 423 milijarde dolara na subvencije za fosilna goriva, što je četiri puta više od iznosa koji treba siromašnim zemljama da bi krenule u borbu sa klimatskim promenama, a istovremeno predstavlja i trostruki iznos godišnjih sredstava koja se ulažu za globalno iskorenjivanje ekstremnog siromaštva.„Proces reformi nije lak i prelazak na čistiju energiju podrazumeva čitav niz izazova u velikom broju zemalja. Svaka zemlja mora da pronađe svoj put. Ali isto tako znamo da moramo da odustanemo od ovakvih izvora energije koji doprinose sve lošijoj situaciji na planeti“, poručuje administrator UNDP-a Akim Štajner.UNDP takođe skreće pažnju da ova tranzicija mora biti pravedna i sprovedena tako da ne ispaštaju najsiromašniji tako što bi ostali bez radnih mesta ili plaćali previsoku cenu za snabdevanje energijom.Nedavni Izveštaj UN o klimatskim promenama ukazuje da kako bi se globalno zagrevanje zadržalo ispod 2ºC do kraja veka, potrebno je da ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte, do 2050. godine ne budu veće od količina koje mogu da se apsorbuju iz atmosfere. To je ono što je potrebno uraditi kako bi se izbegla klimatska katastrofa.