Najnovije

Svet

Povećana proizvodnja struje iz uglja na celom svetu

Međunarodna agencija za energetiku (IEA)  uputila je apel vladama država zbog sve veće koncetracije emisija ugljen-dioksida nastalih sagorevanjem uglja. U godišnje  izveštaju IEA poseban fokus je stavljen na Kinu i Indiju, jer proizvodnja električne energije u Kini čini jednu trećinu globalne potrošnje uglja, dok ukupna upotreba uglja u Kini čini više od polovine ukupne upotrebe u celom svetu. Obe zemlje su ove godine prevazišle rekordne nivoe u potrošnji.Prema njihovim analizama ovogodišnja količina struje dobijene i iz tog fosilnog goriva dostići će rekordnu vrednost, a da bi i u narednoj godini mogla da nastavi da raste.Proizvodnja struje iz uglja na globalnom nivou skočiti za 9% u 2021. odnosno dostići cifru od 10.350  teravat-sati. I pored toga globalna potražnja za ugljem još uvek je ispod rekordnih nivoa iz 2013. i 2014. zbog efikasnijeg procesa dobijanja energije, prenosi Klima 101.Na poslednjoj konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim pormenama (COP26) mnoge države su se obavezale da će postepeno prestati da koriste ugalj, koji je odgovoran za 40% godišnjih antropogenih emisija ugljen-dioksida.Tokom prošle godine usled pandemije virusa Korona zabeležena je smanjena idnustrijska aktivnost, čime je došlo do pada potrebe za energijom. Pored toga, kao posledica smanjenje potražnje za ugljem, bila je i blaga zima na severnom delu hemisfere, kao i niske cene prirodnog gasa i veliki rast obnovljivih izvora energije.Dok je 2021. godina je donela pojačane energetske apetite širom sveta.Povećanje potražnje za strujom, nadmašila je snabdevanje iz obnovljivih izvora i izvora sa niskim emisijama ugljen-dioksida. Zbog povećanja cene prirodnog gasa, proizvođači struje su morali da se oslone na ugalj.Rezultat ovih poteza je rekordna količina električne energije dobijene iz fosilnih goriva.Ako se posmatra udeo uglja u odnosu na druge izvore električne energije u svetu tokom 2021. On je za 5% manji u odnosu na svoj vrhunac iz 2007. godine, daje pozitniju sliku zbog porasta drugih vidova energije.Optimizam ulivaju zemlje kao što su Portugal, Belgija, Austrija i Švedska prve četiri zemlje EU koje su prestale da sagorevaju ugalj za proizvodnju električne energije.Većina industrija koje koriste ugalj, kao što je proizvodnja gvožđa i čelik ne postoji tehnologija koja može da ga zameni u kratkom roku. To predstavlja jedan od problema za koji se mora naći rešenje u budućnosti.

Srbija

EBRD kreditom od 15 miliona evra podržava unapređenje poljoprivrede

Kreditom od 15 miliona evra, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) će finansirati izgradnju moderne infrastrukture za navodnjavanje u regionu Vojvodine, čime će poljoprivreda u ovom regionu biti otpornija na vremenske faktore. EBRD će ovime podržati napore Srbije da unapredi svoju poljoprivrednu infrastrukturu i učini je otpornijom na klimatske promene. Finansiranje će omogućiti uvođenje efikasne tehnologije za navodnjavanje iz akumulacionih jezera Borkovac i Pavlovac na Fruškoj gori, kao i snabdevanje vodom iz reke Save. Nova infrastruktura će omogućiti dopunsko navodnjavanje u špicu sušne sezone i obezbediti dovoljno vode za oko 3.500 hektara zemljišta u opštinama Ruma i Sremska Mitrovica."Izgradnja infrastrukture koja je otporna na vremenske faktore omogući će poljoprivrednicima u Vojvodini da bolje planiraju svoju proizvodnju i sa više sigurnosti. Bolji pristup uslugama navodnjavanja će im takođe omogućiti da povećaju očekivane prinose useva i prihode", izjavio je direktor sektora agrobiznisa za region Jugoistočne Evrope, EBRD Miljan ŽdraleU okviru projekta, EBRD će pomoći Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije da razvije program obuke o tehnologiji navodnjavanja za lokalne poljoprivrednike, sa fokusom na žene povoljprivrednike, u cilju povećanja njihovog potencijala za zapošljavanje i stvaranja novih poslovnih prilika za njih.Ovo je drugi kredit koji EBRD odobrava Srbiji za unapređenje poljoprivredne infrastrukture, nakon kredita od 15 miliona evra iz 2019. godine za projekat izgradnje sistema za navodnjavanje u Svilajncu i Negotinu, koji je planiran da se realizuje tokom 2022. godine.Investicija takođe podrazumeva i pripremu prve strategije navodnjavanja u Srbiji, koja ima za cilj da obezbedi održivo, efikasno navodnjavanje, zasnovano na potražnji za unapređenu i klimatski pametnu poljoprivredu. Nacionalna strategija, pripremljena za desetogodišnji period, biće dopunjena petogodišnjim akcionim planom i prioritetnim investicijama u navodnjavanje za period do 2030. godine, a formalno usvajanje Strategije navodnjavanja i Akcionog plana očekuje se do sredine 2022. godine.EBRD je vodeći institucionalni investitor u Srbiji. Banka je do danas uložila više od 6,9 milijardi evra u 296 projekata u zemlji. Fokus Banke u Srbiji je na razvoju privatnog sektora, unapređenju javnih komunalnih usluga i olakšavanju tranzicije zemlje ka zelenoj ekonomiji.

2021

Wiener i ove godine uz “Dečje srce”

Kompanija Wiener Städtische osiguranje u saradnji sa humanitarnom organizacijom „Dečje srce“, organizovala je doručak za medije na kom su pripadnici medija imali priliku da se bolje upoznaju sa korisnicima podrške koju ova humanitarna organizacija pruža. Na događaju su predstavljeni novi proizvodi koje su osmislili i ručno izradili korisnici humanitarne organizacije „Dečje Srce“, a koji šalju poruku važnosti životnog osiguranja. Cegeri, proizvedeni pod pokroviteljstvom kompanije Wiener Städtische osiguranje, biće u prodaji u prostorijama radnog centra „Dečje srce“ i tokom naredne godine.Novinari prvi dobili priliku da vide nove proizvode iz radionice “Srcotvornica”„Pomoć osetljivim društvenim grupama jedan je od prioriteta društveno odgovornog rada naše kompanije. Naši napori idu u pravcu smanjenja razlika i podela u društvu, naročito onih koje nastaju na temelju različitosti. Sa organizacijom “Dečje srce” sarađujemo već dve godine, koristeći naše kompanijske kapacitete i naš poslovni ugled i uticaj kako bismo proširili priču o značaju misije “Dečjeg srca” i podstakli i druge uticajne članove zajednice da to isto učine. Prošle godine smo sa “Dečjim srcem” napravili naš korporativni kalenadar – oslikan i obogaćen ličnim porukama upravo ovih mladih ljudi koji u radu sa “Dečjim srcem” pronalaze smisao, izjavila je Ivana Đurišić, korporativni PR menadžer kompanije Wiener Städtische osiguranje. Kompanija Wiener Städtische osiguranje prepoznata je kao kompanija koja u svom svakodnevnom poslovanju veliku pažnju posvećuje dobrobiti društva i pružanju podrške lokalnoj zajednici i ranjivim grupama. „Humanitarna organizacija „Dečje srce“ posluje već 20 godina. Ovo je druga godina kako uspešno sarađujemo sa kompanijom Wiener Städtische osiguranje, a ujedno i druga godina rada naše kafeterije. Od samog početka, cilj nam je da da mladi sa smetnjama u razvoju razbiju predrasude sami o sebi i dokažu da su spretni i sposobni da samostalo obavljaju različite poslove”, izjavio je direktor humanitarne organizacije „Dečje srce“, Goran Rojević. Ovom prilikom, kompanija Wiener Städtische osiguranje omogućila je pripadnicima medija da kroz prijatno prednovogodišnje druženje u kafeteriji „Dečje srce“, upoznaju korisnike ove humanitarne organizacije, saznaju više o njihovim aktivnostima, ali i tome zašto je kompanija Wiener Städtische osiguranje podržava ovu humanitarnu organizaciju.

Srbija

U kom delu Beograda je najviše skočila cena kvadrata?

Cene nekretnina u Beogradu porasle su 10,25 odsto u proteklih godinu dana, cena kvadrata sada iznosi 1.947 evra, dok je u istom periodu prošle godine iznosila 1.766 evra, podaci su izveštaja portala mojanekretnina.rs.U Beogradu su porasle i cene izdavanja stanova, za 19,39 odsto, pokazuje izveštaj. Kada se radi o prodaji, najviše su porasle cene stanova na Savskom vencu i u Zemunu. U Obrenovcu je cena izdavanja stanova porasla za 31,92 odsto. Cena prodaje stanova u Beogradu u proteklih godinu dana porasla je za 9,84 odsto, pa cena po kvadratu sada iznosi 2.004,75 evra, dok je u istom periodu prošle godine iznosila 1.825,12 evra. Kada je u pitanju prodaja kuća u glavnom gradu, u proteklih godinu dana je došlo do porasta cena, te cena po kvadratu sada iznosi 918,29 evra dok je u istom periodu prošle godine iznosila 848,23 evra što predstavlja promenu od 8,26 odsto.U izveštaju su prikazani aktuelni podaci cena nekretnina u 2021. godini u odnosu na cene krajem 2020. godine.Izveštaj analzira cene nekretnina u celoj Srbiji i sastavljen na osnovu više od 1.400.000 oglasa za nekretnine objavljenih na različitim portalima u 2021. godini.Kada a se radi o prodaji, lokacije na kojima su najviše porasle cene stanova su: - Savski venac (+14,67%),- Zemun (+ 12,34 %),- Oberenovcac (+12,03 %),- Voždovcu (+11,09%),- Lazarevac (+10,95%)- Zvezdara (+10,88%)- Rakovica (+10,10%)- Čukarica(+9,39%)- Vračar (+8,37%)- Palilula (+8,24%)- Novom Beogradu(+7,83%),- Barajevu (+6,66%),- Starom gradu (+5,44%),- Grockoj (+3,08%).Cene su najviše porasle u Sarajevskoj ulici (+13,90%), na Sajmu (+13,42%), Beogradu na vodi (+8,98%), Dedinju (+10,64%), Humskoj (+3,54%), Slaviji (+2,61%), Senjaku (+1,92%).PORASLE I CENE IZDAVANJA Do porasta cena došlo je i kada je u pitanju izdavanje stanova u Beogradu. Cena izdavanja po kvadratu sada iznosi 8,89 evra dok je u istom periodu prošle godine iznosila 7,44 evra što predstavlja promenu od 19,39 odsto. Lokacije na kojima su najviše porasle cene izdavanja:- Obrenovac (+31,92 odsto),- Rakovica (+22,25%),- Vračar (+21,33%),- Zemun (+21,15%),- Savski venac (+20,93%),- Surčin (+20,27),- Ruzveltova (+15,61 odsto),- Grocka (+14,09%),- Zvezdara (+12,44%),- Stari grad (+12,43%). 

E-biznis

eFiskal – sve što je potrebno za vaš biznis

 Prateći potrebe poslovnih korisnika, A1 Srbija je pokrenuo eFiskal uslugu, u skladu sa novom regulativom o e-fiskalizaciji. eFiskal je kompletno rešenje koje će poslovnim korisnicima omogućiti efikasnije poslovanje, optimizaciju troškova kao i ubrzanje poslovnih procesa. U želji da prelazak na novi, digitalni sistem fiskalizacije učini što jednostavnijim i lakšim, A1 Srbija je svoje rešenje u potpunosti prilagodila potrebama korisnika. To znači da, osim kompretnog fiskalnog rešenja, poslovni korisnici imati stalnu korisničku podršku tokom procesa prijave i kasnije pri instalaciji i održavanju. U želji da odgovori na specifične potrebe korisnika, kompanija je ponudila nekoliko rešenja namenjena različitim uslužnim delatnostima.   Tako osnovni A1 eFiskal paket, pored elektronskog uređaja za fiskalizaciju, obuhvata jedinstvenu sertifikovanu A1 aplikaciju za pouzdan i bezbedan prenos podataka Poreskoj upravi, kao i 20 GB interneta. Shodno potrebama, korisnici mogu izabrati jedan od dva uređaja sa ekranom osetljivim na dodir, integrisanim štampačem fiskalnih računa, skenerom bar-kodova i nizom drugih funkcija. Jedan je pogodan za frizerske salone, dostavne servise i trgovinske radnje, a drugi je desktop model sa dva ekrana i zadovoljiće sve potrebe HORECA i maloprodajnog sektora, kao i ostale objekte sa visokom frekvencijom kupaca i velikim brojem proizvoda.Apoteke, dostavni servisi i trgovine mogu se opredeliti za A1 eFiskal plus paket, koji sadrži uređaj koji je pored izdavanja računa može da obrađuje plaćanja svim platnim karticama, eliminišući potrebu za nabavkom dodatnih uređaja i aplikacija za kartična plaćanja. Paketi su i cenom konkurentni, sadrže sve zakonom propisane karakteristike.Zahvaljujući svojoj posvećenosti da pruži najbolje korisničko iskustvo A1 korisnicima uz vrhunska bezbednosna rešenja pruža stabilnu i brzu internet konekciju, da bi svoje poslovanje mogli da neguju i razvijaju. Kvalitet A1 mreže potvrdila su i nezavisna merenja, najpre kompanija Ookla koja je ovu mrežu proglasila najbržom mobilnom mrežom u Srbiji u 2021, a potom i RATEL (Regulatorna agencija za elektronske komunikacije), na čijem nacinalnom benchmarkingu je rangirana kao druga po kvalitetu.  

Gasovod

Svet

Cene gasa u Evropi nastavile da padaju

Reverzibilno snabdevanje gasom gasovodom Jamal iz Nemačke u Poljsku nastavljeno je treći dan zaredom jer Gasprom ni u sredu nije rezervisao kapacitete za jučerašnje direktno pumpanje gasa tim cevovodom ka Nemačkoj, prema informacijama koje je dao operater za transport gasa Gascade.Gaspromova rezervacija tranzita gasa preko Jamala počela je da opada prošlog petka, a od ovog ponedeljka kompanija nije rezervisala kapacitete za pumpanje gasa ovim gasovodom. Kao rezultat toga, fizički tok gasa kroz gasovod od Nemačke do Poljske preokrenuo se 21. decembra.Pravac pumpanja gasa zavisi od zahteva koje operater transporta gasa dobija od klijenata. Smer protoka gasa može da se promeni u zavisnosti od viših nominalnih zahteva za pumpanje u bilo kom smeru. Ukoliko klijenti žele da promene svoje nominacije formiraju se takozvane renominacije o snabdevanju gasom gasovodom, prenosi Tass."Gasprom nije proknjižio ovaj saobraćaj jer njegovi kupci, pre svega nemačke i francuske kompanije, koje kupuju gas ovom rutom, nisu iznele zahteve za kupovinu", rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin u četvrtak.Putin je izjavio da Nemačka preprodaje ruski gas Poljskoj i Ukrajini umesto da rasterećuje pregrejano tržište, i dodao je da Moskva nije kriva za krizu cena gasa u Evropi, prenosi Rojters.Evropske promptne cene gasa dostigle su još jedan maksimum ove nedelje nakon što je gasovod Jamal, koji inače dovodi ruski prirodni gas u Nemačku promenio smer.Nemačka dobija ruski gas preko nekoliko ruta, uključujući Jamal i podmorski gasovod Severni tok 1, a dva velika nemačka kupca izjavila su ove nedelje da ruski snabdevač Gasprom ispunjava svoje ugovorne obaveze. Nemačko ministarstvo ekonomije nije imalo nikakav komentar.Rusija je dosledno branila svoje dugoročne ugovore, kada je rekla da oni garantuju stabilne količine i cene. Kao što je dozvoljeno evropskim pravilima, Gasprom rezerviše dodatne izvozne kapacitete na aukcijama za isporuku koju sprovodi preko gasovoda Jamal i Ukrajine."Ovu (Jamal) rutu su okrenuli u rikverc od Nemačke do Poljske... Zašto? Zato što mi gas u Nemačku isporučujemo po dugoročnim ugovorima i cena je tri do četiri, (čak) šest do sedam puta jeftinija nego na licu mesta. Samo preprodajući milijardu kubnih metara može se zaraditi milijardu dolara", rekao je Putin.Nemačka je od Gasproma kupila 5,6 milijardi kubnih metara gasa više nego prošle godine – količine za koje je Putin rekao da je Nemačka preprodala Poljskoj i od kojih oko 3 miliona kubnih metara dnevno završava u Ukrajini.Preokret na Jamalu se poklopio sa trenurkom kada je Gaspromom napunio novozavršeni gasovod Severni tok 2 ispod Baltičkog mora, koji ne prolazi kroz Ukrajinu, u pripremi da počne da isporučuje gas Evropi tokom sledeće godine.Neke zemlje su rekle da su aktivnosti povezane, ali Rusija je u više navrata negirala bilo kakvu vezu između tokova Jamala i pokretanja Severnog toka 2.Cena gasa u Evropi spustila se danas ispod 1.300 dolara za 1.000 kubnih metara, prema podacima sa londonske ICE berze, a januarski fjučersi gasa, na holandskom TTF tržištu, ugovarani su jutros po ceni od 1.253 dolara za 1.000 kubika, odnosno za 107 evra po megavat-satu.Cena gasa na evropskom tržištu je u četvrtak pala za više od 19 odsto.Trgovci su istakli da su vesti o nekoliko isporuka tečnog prirodnog gasa koje su krenule iz Sjedinjenih Američkih Država u Evropu pružile određeno olakšanje iako su cene porasle za više od 600 odsto od početka 2021. godine.Evropska potrošnja tečnog prirodnog gasa iz SAD uskoro će se značajno povećati jer je flota transportera gasom na putu ka Evropi koja nema dovoljno goriva.Rekordni rast evropskog prirodnog gasa je doneo ogromnu premiju na čvorištu Holandske virtuelne tačke za trgovinu prirodnim gasom. Ranije je primećeno da trgovci tečnim prirodnim gasom iz američkog atlantskog basena koji su se uputili ka Aziji menjaju rute za snabdevanje Evrope kako bi iskoristili velike mogućnosti arbitraže.Od 76 američkih tovara tečnog prirodnog gasa u tranzitu, deset tankera koji prevoze kombinovano 1,6 miliona kubnih metara goriva za toplane i elektrane proglasili su odredišta u Evropi, pokazuju podaci o otpremi koje je prikupio Blumberg, a još 20 tankera koji prevoze oko 3,3 miliona kubnih metara prelaze Atlantski okean su na putu ka kontinentuAmerički terminali za izvoz tečnog prirodnog gasa iznad kapaciteta nakon što su u nedelju dostigli rekordne protoke. Azija je tipično glavna destinacija za američku isporuku gasa, ali to se promenilo ove zime sa značajnom premijom za gas u Evropi. Analitičarka robe Goldman Saksa, Samanta Dart je potvrdila u napomeni klijentima da su američke isporuke tečnog prirodnog gasa u Evropu ubrzale u odnosu na Aziju.Tako da sada imamo sliku američkog tečnog prirodnog gasa koji ide u Evropu da prikupi ogromnu isplatu jer je Evropa pogođena energetskom krizom i možda više neće morati da bude u milosti Rusije ili majke prirode.

Srbija

Sprečena izgradnja još dve MHE u Arilju

Opština Arilje usvojila je primedbe koje su upućene zbog planova kojima je predviđeno da se na njenoj teritoriji grade nove mini hidroelektrane (MHE), saopštio je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI). Opštinska Komisija za planove zaustavila je izgradnju tih objekata, iako se sa RERI-jevim sugestijama nije složio obrađivač planova za izgradnju MHE na teritoriji te opštine.Reka Moravica koja se nalazi na teritoriji Arilja pre nekoliko godina zainteresovala je nekoliko investitora koji su pokrenuli inicijative za preispitivanje lokacija za izgradnju novih MHE. Mogućnost izgradnje postrojenja kapaciteta preko 100kW na lokacijama koje nisu definisane Prostornim planom predviđena je isključivo izradom plana detaljne regulacije (PDR).Avgusta 2017. godine, na inicijativu investitora doneta odluka o izradi PDR-a za MHE Gradina (investitor Moravica Energy), a juna 2018, kao i odluka o izradi PDR-a za MHE Mirosaljci (investitor Energy Line D&M). Obe MHE su na reci Moravici.Sa oba PDR-a javnost je mogla da se upozna u martu 2019. godine. Međutim na predlog njhovih konačnih verzija javnost je mogla da reaguje tek između 9. avgusta i 10. septembra 2021. godine kada su ponovo izloženi na javni uvid, dodaje se u saopštenju.Na reci Moravici kod Arilja je kako se objašnjava završena je izgradnja MHE Brusnik za koju investitor, Brusnik Energy, trenutno pribavlja upotrebnu dozvolu. On je u martu ove godine prijavio završetak izgradnje tog objekta.Ko brani reke od MHE (VIDEO)Vlada Srbije zbog MHE predložila izmene Zakona o zaštiti prirodeVlasotince: Čemu zabrana MHE, kada se planira njihova izgradnja?Obrađivaču planova kojima su definisane lokacije za MHE u Arilju je kako se dodaje naloženo da postupi u skladu sa primedbama RERI-ja koje se odnose na: neadekvatni planski osnov, neusklađenost grafičkih priloga sa tekstom, nezakonitosti u vezi sa svrhom izdavanja uslova imaoca javnih ovlašćenja, nepotpunost izveštaja o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu i iznošenje zaključaka na nepravilno utvrđenim činjenicma.Nakon usvajanja RERI-jevih primedbi, obustavljeno je usvajanje planova za MHE, a nosiocu izrade plana naložena izrada novih nacrta koji će morati da ponovo prođu kroz postupak stručne kontrole."Pošto planski akti nisu upućeni u dalju proceduru usvajanja trenutno je otklonjen preduslov za izgradnju MHE na reci Moravici, iako će u narednih 60 dana nosilac izrade plana moći da iskoristi svoje zakonsko pravo da nadležnom organu dostavi nove nacrte koji će ponovo podlegati stručnoj kontroli", dodaje se u saopštenju.U Prostornom planu Opštine Arilje, kako se podseća, određene su lokacije za izgradnju 15 mini hidroelektrana (MHE), od kojih je samo jedna na reci Moravici.

Srbija

Budimko Savić (Leon papuče): Spojili smo anatomiju i modu

U poslovnoj 2021. godini, koja nije bila nimalo laka zbog nestabilne situacije na tržištu izazvane pandemijom, ostvarili smo dobre rezultate, kaže Budimko Savić, direktor šabačke kompanije Leon, koja je nedavno na Sajmu radne odeće i obuće u Rusiji ugovorila prodaju nove proizvodne linije na ruskom tržištu.Kompanija Leon iz Šapca koja proizvodi anatomsku i medicinsku obuću već desetak godina prisutna je na tržištu Rusije, gde se prodaje njihova linija anatomske obuće “Leon” i sa firmom Etalon iz Rusije dogovorili su prodaju nove linije “Leon Medikal”. “Uz pomoć Privredne komore Srbije, dogovorili smo saradnju na tržištu Rusije sa firmom Etalon, koja ima veoma dobre kanale prodaje na teritoriji Ruske Federacije. Leon Medikal namenjen je za profesionalnu upotrebu rada u apotekama, medicinskim ustanovama”, kaže Savić. Proizvodnja medicinske obuće je zahtevna i spora. Za novu liniju proizvodnje, kako on kaže, bilo je potrebno da se obezbede drugačiji materijali, posebni sunđeri i masažni gelovi.“Sve je to trebalo uklopiti u proizvodnom pogonu gde već postoji proizvodnja jedne vrste obuće”, kaže on. Pandemija je uticala i na nas, posebno na uvoz sirovina i izvoz robe. Obim proizvodnje se smanjio znatno u jednom periodu ali nakon nekoliko meseci od početka pandemije već smo stabilizovali proizvodnju kao i pre korona virusa.Od drvenih do modernih klompi“Naši modeli su namenjeni svima, sklopili smo anatomiju i modu. U ponudi imamo modnu obuću, anatomske papuče namenjene lekarima, farmaceutima, radnicima u fabrikama, pekarama. Namenjene su i za kućnu upotrebu, šetnje u slobodno vreme”, kaže direktor ove šabačke kompanije koja zapošljava 250 radnika.U 2022. godini očekuje bolje rezultate kompanije.“Zadovoljni smo poslovanjem ove godine, sledeće godine očekujemo još bolje poslovanje jer imao i novu kolekciju”, kaže on.Kao porodičan biznis Leon je počeo je 1999. godine da proizvodi drvene klompe i do danas je firma ostala u privatnom vlasništvu sa 100 odsto udela u kapitalu. Kompanija danas izvozi anatomski oblikovanu obuću u 16 zemalja širom Evrope. 

Srbija

Svaki peti radnik u Srbiji ne veruje sindikatima

Prema rezultatima najnovijeg istraživanja sindikata Nezavisnost, svaki peti radnik u Srbiji uopšte ne veruje sindikatima. Kako se dodaje, na rang listi najvećih sindikalnih problema su neefikasan socijalni dijalog i slabo kolektivno pregovaranje. Kako se navodi u istraživanju, nesigurnost je glavno obeležje radnog i društvenog statusa većine radnika u Srbiji, pokazalo je pod nazivom "Ka novoj strategiji sindikata".Kako se dodaje, zabrinjava to što skoro svaki peti sindikalni rukovodilac ne zna kako da sindikati povrate poverenje radnika i građana. Među idejama za obnovu poverenja u sindikate najviše se podržava zastupanje prava zaposlenih kroz socijalni dijalog sa Vladom i poslodavcima i zastupanje prava zaposlenih kroz borbu za poštovanje kolektivnih ugovora. Socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje su veoma važni sindikalni ciljevi, prema mišljenju tri petine ispitanih radnika. Većina radnika, preko 70 odsto njih naglašava važnost zaštite radničkih prava, zalaganja za dostojanstveni rad, većih plateam, boljih radnih uslova i za sigurnosti zaposlenja.Za manje od 30 odsto ispitanih sindikalnih funkcionera najvažnija sindikalna aktivnost je kolektivno pregovaranje, zalaganje za dostojanstveni rad i život, veće plate, za socijalni dijalog, radnička prava, bolje radne uslove i za sigurna radna mesta.I poslodavci i sindikati nezadovoljni najavljenim povećanjem minimalcaRadnici Gugla formirali prvi sindikat S druge strane, za sindikalne rukovodioce, najveći problemi su pasivni radnici koji su nezainteresovani za sindikate, loši međusindikalni odnosi i sindikalna nemoć.Gotovo trećina radnika (32 odsto) i polovina sindikalnih funkcionera (48 odsto) smatra da ne postoji spremnost vlade za učešće u socijalnom dijalogu. Da direktno učešće sindikata u političkoj sferi nije dobra ideja smatra polovina radnika i članova sindikata, kao i gotovo dve trećine sindikalnih rukovodilaca (64 odsto).Prema istraživanju agencije Ipsos iz septembra okoje je pokazalo da najveće poverenje ima sindikat Nezavisnost sa 16 odsto, u Asocijaciju slobodnih i nezavisnih sindikata poverenje ima 14 odsto ispitanika. Nešto niži procenat ispitanika iskazao je poverenje Savezu samostalnih sindikata (13,2 odsto), dok su na začelju bili Sloga (10,8 odsto) i Konfederacija sindikata (8,3 odsto).

Srbija

Vlada usvojila predlog da se roditeljski dodatak poveća na 300.000 dinara

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom kojim se roditeljski dodatak povećava sa dosadašnjih 100.000 na 300.000 dinara.Dodatak će se isplaćivati jednokratno i odnosi se na prvo dete koje je rođeno 1. januara  2022. godine i kasnije.Druga nova mera populacione politike je novo pravo koje je definisano pod nazivom pravo na novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu porodično-stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta, navodi se u saopštenju Vlade. Ovo pravo će moći da ostvari svaka majka za dete rođeno 1. januara 2022. godine i kasnije, pod uslovom da je državljanin Srbije, da ima prebivalište u Srbiji i da prvi put stiče u svojinu porodično-stambenu zgradu ili stan na teritoriji Srbije.Pravo može ostvariti i majka koja je strani državljanin i ima status stalno nastanjenog stranca, ako je dete rođeno na teritoriji Srbije i/ili je državljanin Srbije.Izuzetno, u slučaju smrti majke deteta,  pravo može ostvariti otac deteta.Premijerka nema šta da obeća roditeljimaVlada izdvaja 650 miliona za populacionu politikuNa sednici je usvojen i Zaključak o preporukama visokoškolskim ustanovama u vezi sa studentima koji su postali roditelji i sprečeni su da prate nastavu, izvršavaju predispitne obaveze i polažu ispite.Vlada je preporučila mere visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Srbija, a koje se odnose na uslove za upis u narednu godinu studija, broj i termine ispitnih rokova, postupak mirovanja prava i produžetka roka za završetak studija.

Srbija zdravstvo

Laboratorijski materijal nabavljan bez dovoljno konkurencije

Centralizovana nabavka reagenasa koju je sproveo Reoublički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) za potrebe zdravstvenih ustanova nije bila dovoljno konkurentna, a pojedine reagensi su plaćeni više nego kada su ih ustanove kupovale samostalno, zaključci su izveštaja Državne revizorske institucije (DRI).Prilikom planiranja nabavke reagenasa RFZO nije u potpunosti istražio tržište i nije sproveo analize predviđene internom procedurom, što bi dovelo do veće ekonomičnosti, piše u izveštaju.Takođe, centralizovanom  ušteđeno je tako što je angažovane manje izvršilaca (nego da je svaka ustanova nabavaljala regense posebno), ali nije postignut dovoljan stepen konkurentonosti, navodi DRI.Cene formirane prema potrebama privatnih firmiPrilikom planiranja javne nabavke RFZO nije prikupio ni analizirao sve relevantne podatke zbog čega je za pojedine reagense dao procenjenu cenu koja je viša od onih po kojima su ih zdravtsvene ustanove samostalno nabavljale, navodi RFZO.RFZO je tražio od zdravstvenih ustanova podatke o tome koliko su plaćali reagense kada su ih sami kupovali, kao i koliko im je reagenasa potrebno za laboratorijske analize u narednih godinu dana.Za dostavljanje svih ovih podataka RFZO je dao rok od dva dana.Upravo je kratak rok bio jedan od razloga za to što su ustanove dostavile neuniformisane podatke (nisu sve ustanove davale cenu za istu količinu robe), a nisu ni sve ustanove dostavile podatke.Zbog toga RFZO nije ni koristio podatke koje su mu postavile ustanove kada su u pitanju cene već je Ovaj tender je drugi pokušaj RFZO-a da nabavi reagense za zdravstvene ustanove. I 2019. godine je raspisana centralizovana javna nabavka reagenasa, ali je ona obustavljena nakon što je udruženje "Pravni skener" podnelo zahtev za zaštitu prava zbog toga što je pristigao niz pitanja potencijalnih ponuđača koji su imali primedbe na tendersku dokumentaciju. Ršenjem Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je u celini poništen tender. Tada je Republička komisija istakla da je suštinski problem javne nabavke bio što naručilac (RFZO) pre pokretanja postupka nije u potpunosti utvrdio sve potrebe zdravtsvenih ustanova.Vlada je u maju 2019. godine donela uredbu kojom je predviđeno da se nabavka reagenasa vrši putem postupka centralizovane javne nabavke. Do tada su zdravstvene  ustanove samostalno nabavljale reagense. DRI je u toku 2019, sprovela reviziju koja se ticala finansiranja laboratorijskog i sanitetskog materijala nakon koje je zaključio da ustanove reagense nabavljaju po značajno različitim cenama. Zbog toga je DRI dala preporuku RFZO-u da predloži izmenu uredbe tako da se i laboratorijski materijal nabavlja centralizovano.

Srbija

Beogradu 16 miliona evra za bolju energetsku efikasnost u javnim zgradama

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropska unija (EU) podržaće Beograd finansijskim paketom od 16 miliona evra za unapređenje energetske efikasnosti u četiri javne zgrade.Kredit EBRD od pet miliona evra i grant Evropske unije od 11 miliona evra omogućiće glavnom gradu Srbije da uvede tehnologije za uštedu energije u Gradskoj biblioteci, Hitnoj pomoći, Studentskoj poliklinici i Stacionaru. Poboljšanja energetske efikasnosti u četiri javne zgrade obuhvatiće toplotnu izolaciju, unapređenje sistema grejanja, ventilacije i hlađenja, kao i uvođenje energetski efikasne rasvete, navodi se u saopštenju EBRD-a. Direktor EBRD-a za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli rekao je da su zgrade među najvećim potoršačima energije i da je poboljšanje njihove efikasnosti od ključne važnosti za smanjenje računa za struju i ugljeničnog otiska.Sa druge strane, kako kaže, unapređenje energetske efikasnosti doprinosi i boljem kvalitetu vazduha i otvara prilike za poslove u oblasti zelene ekonomije. Investicija je deo programa EBRD-a "Zeleni gradovi", u koji je uključen i Beograd. Program podržava gradove u naporu da prepoznaju glavne ekološke izazove i investiraju u zelenu i održivu infrastrukturu. Beograd se pridružio programu 2019. godine, a 2021 usvojio je Akcioni plan za zeleni grad. Kao ključne aktivnosti koje bi mogle da pomognu da se smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte, Grad je identifikovao renoviranje i poboljašanja energetske efikasnosti u javnim zgradama. 

Srbija

Rio Tinto odlučio da zastane sa projektom „Jadar“

Generalna direktorka firme Rio Sava Exploration, kćerke kompanije Rio Tinta, Vesna Prodanović izjavila je da ta kompanija planira da zastane sa projektom "Jadar" i da pozove na javni dijalog, prenosi Beta. Cilj je da se kako dodaje, svi stanovnici upoznaju sa svim aspektima projekta. Za razvoj Projekta 'Jadar' do sada uloženo 450 miliona dolara."Odluku grada Loznice o ukidanju Prostornog plana vidimo kao znak da je potrebno da se s nadležnim institucijama dodatno predstave određeni aspekti projekta. Smatramo da je otvoreni dijalog u interesu svih zainteresovanih strana, zajednice i kompanije, i naredni period posmatramo kao priliku da se razjasne sva sporna pitanja", navela je Prodanović.Ona je rekla da se projekat "Jadar" planira u predvidjenim zakonskim okvirima, ali da se neće preduzimati nijedan korak koji može dodatno da zabrine stanovnike. Dodaje da se projekat realizuje u skladu sa zakonskom regulativom Srbije i prema visokim standardima Evropske unije."Samo 'hladne glave' možemo da realno sagledamo sve tehničke, ekonomske, socijalne i ekološke aspekte 'Jadra'. Sve ovo se odvija u okviru regulative koja se odnosi, ne samo na sprovođenje samog projekta, već i na druge aspekte, uključujući i na zaštitu prava svih stranih investitora", istakla je Prodanović.Ona je dodala da je za dobijanje Studije procene uticaja na životnu sredinu neophodno odobrenje o eksploatacionom polju koje će potvrditi njegove koordinate."Ovo odobrenje ne daje eksploataciona prava, niti dozvolu za izgradnju objekata. Studija procene uticaja je regulatorni proces kojim rukovodi Vlada Srbije. Kao deo tog procesa, moramo pokazati na koji način ćemo maksimalno, u skladu sa zakonskim odrednicama, umanjiti uticaje na životnu sredinu", napominje predstavnica Rio Tinta.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? Prema njenim rečima, studija će biti na javnoj raspravi, dok će finalnu ocenu o projektu doneti nezavisno telo koje treba da formira Ministarstvo zaštite životne sredine. Prodanović je istakla da ne postoji potpisan dokument izmedju Srbije i Rio Tinta u vezi sa sprovođenjem projekta 'Jadar', a iz kog proizilaze obaveze za bilo koju stranu."Potpisan je samo Memorandum o razumevanju, neobavezujući dokument koji potvrdjuje da će strane potpisnice u dobroj volji i u zakonskim okvirima raditi zajedno na sprovodjenju projekta", kaže Prodanović.Odgovarajući na pitanje da li postoji dokument na osnovu kojeg bi država Srbija bila u obavezi da Rio Tintu plati odštetu ukoliko se ne dobije dozvola za otvaranje rudnika, Prodanović je rekla da se to reguliše međudržavnim sporazumom koji garantuje međunarodnd mehanizme zaštite investicija.Rio Tinto je ove godine saopštio da će u svoj projekat u Srbiji uložiti 2,4 milijarde američkih dolara. Ipak, zbog najave da će proizvoditi litijum u dolini reke Jadar, građani su širom Srbije u nekoliko navrata organizovali su blokade puteva."Poštujemo pravo da na javno izražavanje stavova, na demokratski pristup i različite poglede. 'Jadar' je grinfild projekat, podzemni rudnik u nerudarskom području Srbije, i ne čudi da su ljudi zabrinuti zbog uticaja i da žele sve informacije o rudniku", napominje Prodanović.Građani okoline Loznice koji se ne slažu sa ovom projektom često naglašavaju svoje negativno iskustvo u vezi sa zagađenjem koje su u tom području izazvali rudnici u Stolicama i Zajači.

Srbija

Novi Zakon o računovodstvu donosi izmene u finansijskom izveštavanju

Novim Zakonom o računovodstvu najavljen je novi model finansijskog izveštavanja. Zakon će se primenjivati počevši od finansijskih izveštaja za 2021. godinu.Neke od novina propisane zakonom su razdvajanje finansijskih izveštaja od dokumentacije i njihovo dostavljanje u novim, odvojenim rokovima, uvođenje novih izveštaja i napomena u skladu sa veličinom obveznika, dostavljanje dokumentacije samo za obveznike revizije i uvođenje novih dokumenata za određene grupe obveznika, uvođenje tzv. korigovanog finansijskog izveštaja koji mogu da dostavljaju obveznici revizije.Prvi rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2021. godinu je 31. mart 2022. godine.Direktor Agencije za privredne registre Milan Lučić podsetio je da privrednici već sedam godina dostavljaju svoje finansijske izveštaje elektronskim putem i izrazio očekivanje da će APR u idućoj godini primiti oko 300.000 izveštaja.Lučić je objasnio da će najkasnije do 30. septembra 2022. godine biti objavljeni svi ispravni, ali i neispravni finansijski izveštaji i dokumentacija, koju obveznici nisu ispravili u ostavljenom roku.Izveštaji će biti objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre.S obzirom da se finansijski izveštaji dostavljaju isključivo elektronskim putem, zakonski zastupnici treba da provere ispravnost kvalifikovanog elektronskog sertifikata, kako bi na vreme obezbedili njegovu validnost.Pre puštanja u rad Posebnog informacionog sistema, Agencija sprovodi pripremne aktivnosti koje se odnose na utvrđivanje evidencije obveznika bez koje neće biti moguće dostavljanje finansijskih izveštaja i propisane dokumentacije.

Srbija

#StopPetardama, deca sa autizmom zbog njih imaju napade straha

Kako se bliže novogodišnji praznici, kao i svake godine, češće se čuju odjeci petardi. Malo ko zna da pored životinja pucnji smetaju deci i osobama sa smetnjama u razvoju, a naročito onima sa autizmom. Zbog toga je Biljana Nešič pokrenula akciju #StopPetardama, koja je izazvala veliku pažnju na društvenim mrežama.Biljana Nešić je majka trinaestogodišnjeg dečaka sa autizmom koji loše podnosi buku koje stvaraju petarde i ostala pirotehnika i ovu akciju je pokrenula prvenstveno iz ličnih razloga, ali i da bi osvestila druge ljude o lošem uticaju petardi na osobe sa smetnjama u razvoju."Došla sam na ideju da bi pomoću plakata koji bi bili lepljeni po ulazima zgrada, malo osvestila ljude da petarde jako loše deluju na neke ljude i decu u njihovom okruženju i komšiluku", kaže ona.Ona plakatama želi da apeluje na ljudsku empatiju i da se oni koji vide plakat zapitaju da li petarde možda smetaju ovom malom sa drugog sprata ili komšinici iz susednog ulaza i da ljudi koji prepoznaju bitnost te plakate dalje dele i lepe."Petarde deci sa autizmom, koja su hipersenzitivna na zvukove, i drugoj deci sa smetanjama, osim što zagorčavaju praznike, u velikoj meri otežavajui svakodnevni život. Kad god smo negde napolju ne znamo kada ćemo biti izloženi tom stresu, stres je za decu, a i za nas koji birinemo o njima", ističe Biljana Nešić.Akcija #StopPetardama se raširila širom Srbije, a na ulazima zgrada se mogu videti posteri sa porukama "Ne bacaj petarde", "Uživaj u proslavi praznika, ali dozvoli i meni da uživam".Biljana Nešič kaže kako nije očekivala ovoliki odziv i da su ljudi jako angažovano pristupili akciji, štampanju i lepljenju plakata.Ona dodaje da se na njenom tviter nalogu (@BJCalamity) mogu pronaći lokacije gde se posteri mogu fizički podići u Beogradu, Pančevu i Novom Sadu, kao i da su pojedinci i organizacije, mimo nje, počeli da lepe plakate u Pirotu, Smederevskoj Palanci, Kraljevu, Somboru, Sremskoj Mitrovici i Bačkoj Palanci."Uključile su se (u akciju) škole koje imaju učenike sa smetnjama u razvoju, oni su preko svoje mreže kontakata uključili i druge škole koje se bave decom u redovnoj nastavi. Ljudi koji rade u obrazovanju su svesni ovog problema i da petarde, osim što su jako opasne i nebezbedne, zaista nekome donose ogroman stres", izjavila je Biljana Nešić.Akciji se takođe pridružio i Delhaize Srbija, a plakati #StopPetardama mogu se naći u svim Maxi, Tempo i Shop&Go prodajnim objektima.

Srbija

Promena na čelu Er Srbije, odlazi Dankan Nejsmit

Dankan Nejsmit se povlači sa pozicije generalnog direktora Er Srbije, saopštila je danas ta avio-kompanija. Kako se navodi u kratkom saopštenju, Nejsmit je nakon četiri godine na toj poziciji doneo odluku da se povuče "iz ličnih razloga"On će, kako se navodi, karijeru nastaviti na novoj poziciji u drugoj avio-kompaniji. "Er Srbija, nacionalna avio-kompanija Republike Srbije, saopštila je da je Dankan Nejsmit, posle četiri godine na poziciji generalnog direktora, odlučio da se povuče iz ličnih razloga i da će karijeru nastaviti na novoj poziciji u drugoj avio-kompaniji", navodi se u saopštenju.

Srbija

Koliko ima frilensera u Srbiji i koliko zarađuju?

Srbija ima 162 "gig" radnika na 100.000 stanovnika. Od ukupnog broja digitalnih radnika 35,4 su žene, a 64,6 muškarci. U Srbiji je prosečna cena radnog sata "gig" radnika 18,6 dolara. Prema merenju iz avgusta 2021. godine, koje je objavio Centar za istraživanje javnih politika, tržište gig radnika u regionu, nakon snažne ekspanzije prethodnih godina, je u svojevrsnoj stagnaciji.Broj gig radnika je u blagom padu, jer se populacija registrovanih gig radnika smanjila za 2,15 odsto u odnosu na prethodno, februarsko merenje, navodi se na sajtu Gigmetar. Gigmetar prati trendove u gig zajednici u Srbiji i u zemljama u Jugoistočnoj Evropi: Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.Gigmetar je prvi instrument koji opisuje digitalnu geografiju Srbije i zemalja u regionu u odnosu na rod, zarade i profesije kojima se najčešće bave digitalni radniciSeverna Makedonija i dalje zauzima dominantnu poziciju kada se radi o broju "gig" radnika, 249 na 100.000 stanovnika, ili 87 više od Srbije koja je drugoplasirana. Prosečna uposlenost gig radnika, koja se definiše kao procenat gig radnika meren u odnosu na ukupnu populaciju koji je u trenutku merenja radilo na konkretnim projektima, bila je 17,9 odsto. Najveći procenat angažovanja je bio u Srbiji (23,8 odsto), dok je najmanji broj radno aktivnih u trenutku merenja bio angažovan u Albaniji-10,4 odsto. Zemlja sa najskupljom radnom snagom je i dalje Hrvatska (24,04 dolara po satu), dok je najjeftinija cena rada i dalje u Severnoj Makedoniji (16,05 dolara po satu). Srpski gig radnici i dalje dominiraju u oblasti multimedije i kreativnih usluga – najveći broj radnika je skoncentrisan u ovoj oblasti i imaju za 5,2 p.p. veći udeo nego što je to prosek regiona. Delimična prednost zabeležena je i u oblasti unosa podataka i administrativnih poslova (1,1 p.p.).Vodeće globalne platforme u jugoistočnoj Evropi po broju registrovanih gig radnika su Upwork, Freelancer i Guru, na kojima je u najnovijem merenju registrovano 104.988 korisnika u posmatranih 9 zemalja regiona.Upwork danas zauzima skoro 43 odsto tržišta, Freelancer je pao na 25 odsto, dok Guru čini drugog dominantnog igrača na tržištu platformi, sa udelom od 32,3 odsto. Srbija je dominantna destinacija gig radnika kada je Upwork u pitanju: u njoj je locirano više od jedne četvrtine njih u odnosu na ukupan broj gig radnika u regionu aktivnih na ovoj platformi.