Najnovije

Srbija

Obustavljen tender za adaptaciju škola na klimatske promene

Sekretarijat za zaštitu životne sredine obustavio je tender za uređenje zelenih površina u dvorištima više škola u Beogradu sa ciljem "adaptacije na klimatske promene".Posao je obuhvatao "izvođenje radova na adaptaciji na klimatske promene uređenjem zelenih površina u školskim dvorištima" u devet škola u Beogradu, a javna nabavka je bila podeljena na devet partija. Tender je obustavljen jer su ponude za svih devet škola bile neprihvatljive jer prelaze iznos procenjene vrednosti javne nabavke.Ukupna vrednost radova procenjena je na 40,3 miliona dinara. Beograd traži firme za "adaptaciju škola na klimatske promene"Projektom su obuhvaćene osnovne škole "Vuk Karadžić", "Mihailo Petrović- Alas", "Vojvoda Mišić", "Petar Petrović Njegoš",  "Siniša Nikolajević", "Banović Strahinja",  "Lazar Savatić",  "Stefan Dečanski",  "Boško Buha". Divlje deponije na Paliluli i Voždovcu mapiraće se iz vazduha 

Srbija

Na Slaviji moguća izgradnja „dve kule od 13 i 14 spratova“

Prva nagradu, u iznosu od 15.000 evra, na urbanističko-arhitektonskom konkursu za deo bloka između Slavije i Manježa otišla je u ruke studija AKVS arhitektura.  Konkurs je u julu raspisalo Drušvo arhitekata Beograda, a naručilac je bila kompanija Maison royal.Kako je Nova ekonomija ranije pisala, između Trga Slavija i parka Manjež u Beogradu razmatra se izgradnja višespratnica koje bi bile namenjene stanovanju i poslovanju.Višespratnice planira da gradi kompanija "STEFIAL" d.o.o,  u vlasništvu bivšeg fudbalskog reprezentativca i aktuelnog trenera FK Crvena Zvezda, Dejana Stankovića.Kako su za portal gradnja rekli autori idejnog rešenja, projekat nastaje odizanjem najrasterećenijih delova parcele u visinu čime se formiraju dve kule od 13 i 14 spratova, kao dva nova gradska repera na trasi Kalemegdan-Slavija. Deo bloka između kula upušta se na dole, čime se dobija veliki zajednički krovni park i omogućava se direktno osunčanje svih budućih stanova i unutrašnjosti bloka, kao i neposrednog okruženja. Važećom regulativom se na celoj lokaciji predviđa izgradnja ukupno 10 spratova, čime bi osunčanje novih prostora i okruženja bilo značajno ugroženi, rekli su autori. Unutrašnjost bloka bi sa istočne i južne strane zaklonio sam objekat, dok ga sa jugozapadne i zapadne strane već zaklanja masivna zgrada Narodne Banke Srbije"Ovim projektom se tretira primarno prostor jedinstveno formirane parcele GP1, dok se za buduću izgradnju ostatka parcele predlaže visinska regulacija ukupno 6 spratova, odnosno do nivoa novoformiranog krovnog parka, sa kulama na uglovima" , pojašnjava Anđela Karabašević iz AKVS za gradnju rs.  

Srbija

Recite nam: Koliko treba da budu plaćeni lekari

Nikada zdravlje nije bila skuplja reč, a da li je sa njenom cenom rasla i plata lekara?Zanima nas vaše mišljenje. Da li mislite da su lekari dovoljno nagrađeni za rad sa kovid pacijentima, koliku zaradu treba da imaju i kako država treba da im se oduži za borbu sa pandemijom?

mikrocipovi

Svet

GlobalFoundries izašao na berzu, prodao sve čipove do 2023. godine

Proizvođač poluprovodnika GlobalFoundries debitovao je na Nasdaq-u ove nedelje, u vrednosti od preko 25 milijardi dolara, pošto je postajalo sve očiglednije da bi globalna nestašica čipova mogla da potraje do 2023. godine ili kasnije.GlobalFoundries treba da ubedi investitore na javnom tržištu da je potražnja za svim vrstama mikročipova povećana, i da neće nestati nakon što problemi sa snabdevanjem izazvani pandemijom nestanu.„Mislim da ćemo veći deo narednih pet do deset godina juriti za ponudom, a ne za potražnjom“, rekao je izvršni direktor GlobalFoundries Tom Kolfild u intervjuu za CNBC. Automobilske kompanije i proizvođači kućnih aparata mesecima se bore da nabave dovoljno čipova za građevinske proizvode, a sada se problem širi na proizvođače elektronike i njihove dobavljače. Apple je, na primer, rekao da će propustiti više od 6 milijardi dolara prodaje ove prodajne sezone zbog nedostatka čipova. Kompanija Intel je takođe okrivila svoju smanjenu prodaju procesora nedostatkom napajanja i mrežnih čipova. Ova nestašica nije nestašica najnaprednijih čipova koji koriste najnovije proizvodne metode. Umesto toga, nestašica je onoga se često naziva “legacy nodes” ili poluprovodnici koji koriste stariju tehnologiju za obavljanje funkcija kao što su upravljanje napajanjem, povezivanje sa ekranima ili omogućavanje bežičnih veza. GlobalFoundries doneo stratešku odluku 2018. godine da prestane sa razvojem najsavremenijih tehnologija za proizvodnju čipova u koje ulažu livnice poput TSMC-a i Samsunga, i da se umesto toga fokusira na manje napredne, ali još uvek neophodne poluprovodnike za svoje klijente. Kofild je objasnio da su to vrste čipova koje GlobalFoundries specijalno proizvodi za klijente u nezavisnoj livnici silicijumskih pločica. Kofild je naglasio da je u tom sektoru veći deo nestašice jer u njega nije doviljno ulagano i da su u GlobalFoundries-u srećni da prepuste većim kompanijama da „opslužuju to jednocifreno tržište nanometara“, dok će oni biti najbolji u njihovoj diferenciranoj tehnologiji.„Od avgusta 2020. ne možemo da napravimo dovoljno. Svaki dan se trudimo da istisnemo što više možemo. Rekao bih da smo preko 100 odsto“, rekao je Kolfild, dodajući da je kapacitet kompanije rasprodat do kraja 2023. Od 2,6 milijardi dolara GlobalFoundries prikupljenih na javnim tržištima, 1,5 milijardi dolara će biti potrošeno na kapitalne izdatke kako bi se povećao kapacitet za ispunjavanje potražnje, rekao je Kolfild. GlobalFoundries akcije su se u četvrtak zatvorile 1,3% ispod svoje prve cene od 47 dolara, pre nego što su u petak porasle za preko 5% i zatvorile se na 48,74 dolara. Kompanija je i dalje preko 85% u vlasništvu Mubadala, državnog investicionog fonda Ujedinjenih Arapskih Emirata. Mubadala je preuzeo kontrolu nad kompanijom kada je AMD odvojio svoju proizvodnu granu, koja je postala GlobalFoundries, i fokusirala se na dizajn čipova 2008. Kolfild je rekao da će Mubadala smanjiti svoj vlasnički udeo u GlobalFoundries u narednim godinama, ali će i dalje nastaviti da podržava proizvođača. 

Srbija

Milica Marić, vlasnica Wood Mood Design: Nestašica hrastovog drveta, sve ide za Kinu

Pokupljenje kontejnerskog transporta u Kini lančano je uticalo na poskupljenje robe i repromaterijala mnogih proizvođača. Jedni od njih su proizvođači nameštaja na domaćem tržištu.Proizvođači i kupci nameštaja tradicionalno su navikli da je novembar mesec rezervisan za sajam nameštaja, ali novembarski sajam neće biti održan zbog epidemiološke situacije u Srbiji, samim tim neće biti ni popusta za opremanje doma. Naprotiv, može se očekivati poskupljenje, pojedine firme su već povećale cene nameštaja zbog problema u prekookeanskom transportu.Problemi u drvnoj industriji trenutno su poskupljenje repromaterijala i nestašica sirovine, kaže Milica Marić, vlasnica Wood Mood Design linije nameštaja od punog drveta koji se proizvodi u Čačku.  "Sve od repromaterijala je poskupelo, drvo, metal, plastika, staklo. Zbog toga, moraćemo uskoro da povećamo cene nameštaja oko 30 odsto, fotelje su već poskupele toliko zbog cene sunđera i drveta. Firme koje ugrađuju dosta metala u nameštaja već su poskupele svoje proizvode", kaže ona.Cena metala je prvo skočila. Neki komadi su poskupeli, kako napominje, zbog velike potražnje neki zbog nedostatka sirovina i problema transporta, a neki su prosto čini se ispratili trend poskupljenja na tržištu."Mi smo se trudili da korigujemo cene jedino koje moramo. Nismo želeli da pratimo trend poskupljenja. Međutim, u početku smo čekali i mislili da će se tržište stabilizovati, ali kad više nismo mogli da izdržimo poskupljenja, za neke proizvode u koje ugrađujemo metal i sunđere prvo smo korigovali cene", kaže Marićeva.  Osim poskupljenja materijala problem je, prema njenim rečima, i nestašica sirovine u Srbiji, najviše hrastovog drveta.  "Hrastovo drvo masovno se izvozi iz Srbije u Kinu. Pored poskupljenja svega što je potrebno za proizvodnju imamo i problem što nema sirovine", kaže vlasnica Wood Mood Design linije nameštaja.Sve se toliko promenilo da više nista ne smemo da prognoziramo, pošto ne postoje pravila po kojima sada tržište funkcioniše.Drvna industrija, sedam meseci 2021. godineProizvodi od drveta, osim nameštaja, za sedam meseci 2021. godine beleže povećanje proizvodnje u odnosu na isti period prethodne godine za 23 odsto, dok je proizvodnja nameštaja u istom periodu bila na prošlogodišnjem nivou, tačnije povećana je za 0,7 odsto, prema podacima Privredne komore Srbije (PKS).Izvoz proizvoda od drveta, osim nameštaja, za sedam meseci 2021. godine iznosio je 208,5 miliona dolara, dok je uvoz iznosio gotovo izjednačeno 208,2 miliona dolara.Izvoz nameštaja za sedam meseci ove godine iznosio je 405,7 miliona dolara i povećan je za 23,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvoz iznosio 132,5 miliona dolara i povećan je za 38,7 odsto, prema podacima Udruženja za šumarstvo, preradu drveta i industriju nameštaja i papira u PKS.  Izvoz proizvoda od drveta, osim nameštaja, za sedam meseci 2021. godine povećan je za 31 odsto. Posmatrano po proizvodima, povećan je izvoz oblovine za 93 odsto, rezane građe za 41 odsto, ploče iverice za 44 odsto, ploče vlaknatice za 39 odsto. Zatim, šper ploče za 23 odsto, ambalaže od drveta za 24 odsto, građevinske stolarije za 17 odsto i ostalih proizvoda od drveta za 15 odsto.Izvoz oblovine hrasta i četinara dvostruko je veći od prošlogodišnjeg izvoza i iznosio je 11,3 miliona dolara za hrast i šest miliona dolara za čamove trupce.Pad izvoza je zabeležen kod listova furnira za devet odsto i ogrevnog drveta za 2,5 odsto. Uvoz svih proizvoda od drveta, osim nameštaja, za sedam meseci 2021. godine je povećan, ukupno za 39 odsto.Povećan je uvoz oblovine za 68 odsto, rezane građe za 41 odsto, ploča iverica za 49 odsto, ploča vlaknatica za 36 odsto, šper ploča za 31 odsto, ambalaže od drveta za 36 odsto, građevinske stolarije za 30 odsto, listova furnira za 40 odsto, ogrevnog drveta za 70 odsto i ostalih proizvoda od drveta za 20 odsto.Izvoz ploča iverica iznosio je 11,9 miliona dolara, dok je uvoz iznosio 48,5 miliona dolara. Izvoz ploča vlaknatica iznosio je 9,8 miliona dolara, a uvoz 39,9 miliona dolara, pokazuju podaci PKS.

Svet

Trećina čovečanstva biće pogođena vrućinama kao iz Sahare

Prema istraživanju naučnika iz Kine, SAD i Evrope3 od 9 milijardi ljudi bi moglo biti pogođeno ekstremnim temperaturama kao što su u najtoplijim delovima Sahare do 2070. godine, prenosi Financial Times. „Dobra vest je da se ovi uticaji mogu znatno smanjiti ako čovečanstvo uspe da obuzda globalno zagrevanje“, rekao je koautor studije Tim Lenton, specijalista za klimu i direktor Globalnog instituta za sisteme na Univerzitetu Ekseter.Prema ovom izveštaju većina ljudi živi u mestima gde je temperaturni opseg od 11 do 15 stepeni Celzijusa.Uprkos svim inovacijama i migracijama, ljudi su hiljadama godina uglavnom živeli u ovim klimatskim uslovima. U odnosu na predindustrijsko vreme, globalno zagrevanje je dovelo do porasta temperature za 1,1 stepen, a očekuje se da će u nardnih 20 godina doći do povećanja za 1,5 stepen Celzijusa.„Svaki stepen zagrevanja iznad sadašnjih nivoa odgovara otprilike milijardu ljudi koji su izvan klimatske niše“, primetio je Lenton.Trenutno samo 0,8 odsto kopnenog dela zemlje ima godišnje temperature veće od 29 stepeni, ako emisije nastave da rastu, ovaj broj mogao se popeti na 19 odsto do 2070. godine, prema najgorem scenariju koji je postavio Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC), naučno telo UN.IPCC je naveo tri različita klimatska scenarija i tri projekcije stanovništva u svom značajnom izveštaju o proceni klimatskih promena.Prema najekstremnijem scenariju, Centralna Amerika bi snosila najveći teret povišenih temperatura. Život u velikim oblastim amazonske prašume u Brazilu, kao i u okolnim zemljama kao što su Peru, Kolumbijom i Venecuela bile bi praktično nemoguć zbog ekstremne vrućine do 2070. Oko 59 miliona ljudi bi bilo pogođeno ovim uslovima ili oko 12 odsto projektovane populacije na kontinentu.Predviđa se da će Evropa biti jedini kontinent koji će izbeći srednje godišnje temperature iznad 29 stepeni. Međutim, velika područja Skandinavije, istočne Rusije i zemalja koje se graniče sa Mediteranom i dalje bi mogle očekivati povećanje temperature za do 5 stepeni do 2070. prema ovom scenariju.Populacija Afrike će se udvosrtučiti sa 1,2 milijarde na skoro 2,4 milijarde ljudi. Nigerija će verovatno postati treća najmnogoljudnija zemlja na svetu do sredine ovog veka, nadmašivši SAD. Dok će broj ljudi koji naseljavaju Aziju  porasti na više od 5 milijardi do 2070. godine, a veliki broj zemalja će iskusiti srednje godišnje temperature veće od 29 stepeni Celzijusa. Najgore bi bila pogođena Indija, sa populacijom koja bi mogla dostići 1,6 milijardi, od kojih bi više od polovine iskusilo ovu ekstremnu vrućinu.Skoro svi Ujedinjeni Arapski Emirati i Kambodža postali bi gotovo nemogući za život, uključujući i gusto naseljena područja južnog Vijetnama i istočnog Pakistana.

Srbija Avioni

Od sledeće godine avionom iz Niša za Beograd

Vlada je proglasila novi spisak avio-linija u javnom interesu, a na njemu su se po prvi put našli i letovi iz Kraljeva, kao i let Niš-Beograd-Niš.Od januara 2022. godine do kraja 2023. godine sa niškog aerodroma "Konstantin Veliki" dva puta nedeljne trebalo bi da saobraća avion do i od Frankfurt/Hana, Kelna, Ljubljane i Istanbula a u toku letnje sezone i to Atine i Tivta. Četiri leta nedeljno trebalo da bude na relaciji Niš-Beograd-Niš.Aerodromima Srbije odobrena državna pomoć od 670 miliona dinara Dva puta nedeljno trebalo bi da saobraća linija na relaciji Kraljevo-Istanbul, a toku letnje sezove i do Tivta i Soluna.Linija u javnom interesu može da se proglasi ako se odnosi na rutu ka aerodromu koji opslužuje region ili regione u razvoju u Srbiji ili ukoliko ruta ima manje od 100.000 putnika godišnje, navodi se u Uredbi o uslovima za proglašenje linije u javnom interesu u vazdušnom saobraćaju.Da bi linija dobila status da je u javnom interesu potrebno je i da prevoz drugim vidom saobraćaja ne zadovoljava potrebe regiona, da na liniji ne postoji komercijalni interes za obavljanje redovnog avio-prevoza i da je relacija značajna za privredni i društveni razvoj Srbije, a "naročito za povezivanje regiona sa industrijskim centrima, privlačenje investicija, povezivanje sa dijasporom" i da se uspostavlja u redovnom avio-prevzou za period utvrđen zakonom.Subvencije za aerodrome dodeljivaće se po "kratkom postupku"? Pogodnosti za obavljanje avio-prevoza na liniji u javnom interesu mogu da obuhvataju i kompenzaciju koja se daje avio-prevoziocu, ali u tom slučaju iznos ne sme da premaši neto troškove "uzimajući u obzir odgovarajući prihodi koji zadržava avio-prevozilac, kao i razumnu dobit", piše u Uredbi.Pre dve godine, Vlada je donela odluku o proglašenju linija u javnom interesu koje su poletale sa niškog aerodroma.Letovi do 12 evropskih gradova su 2019. proglašeni da su u javnom interesu: do Nirnberga, Frankfurta, Rima, Hanovera, Ljuljane, Salcburga, Bolonje, Budimpešte, Geteborga, Fridrishafena, Karlsrua i Tivta.Aerodrom "Rosulje" postaje deo "Aerodroma Srbije" Pola godine kasnije sa spiska je izbrisan let do Budimpešte.Kako su pisale Južne vesti, od ovih 12 letova, saobraća jedino linija Niš-Frankfurt.Još 2019. godine Er Srbija je dobila subvencije za 12 avio-linija, u vrednosti od 5 miliona evra na godišnjem nivou, piše ovaj portal.

Srbija

Fleš procena: Rast BDP-a Srbije u trećem kvartalu 7,4 odsto

Realni rast BDP u trećem kvartalu 2021. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 7,4 odsto, pokazala je fleš procena Republičkog zavoda za statistiku. Kako navodi RZS, obračun kvartalnog BDP za treći kvartal 2021. godine, koji je detaljniji biće objavljen 30. novembra 2021. BDP-a Srbije u prvom tromesečju veći za 1,7 odstoFiskalni savet: Rebalans budžeta povoljan, ali i dalje netransparetni rashodiU drugom kvartalu 2021. godine realan rast BDP-a u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 13,7 odsto. Fiskalni savet je u oceni predloga rebalansa budžeta za 2021. naveo da će rast BDP-a u ovoj godini verovatno biti blizak 7 odsto što je iznad prognoze sa kojom je pravljen prvobitni budžet (6 odsto) i poslednje prognoze Fiskalnog saveta (5,5 odsto). 

2021

Best of South-East stipendije vredne do 9.000 evra za studije u Gracu

 Otvoren je novi ciklus stipendija Best of South-East, koji i ove godine realizuju Erste Grupa i Štajermarkiše Šparkase Banka (Steiermärkische Sparkasse) u saradnji sa Univerzitetom u Gracu.Ovaj program unapređenja i daljeg obrazovanja namenjen je talentovanim i posvećenim studentima postdiplomskih i diplomskih studija iz oblasti ekonomije ili prava iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije. Program je osmišljen za one koji žele da nadograde znanje stečeno na akreditovanim postdiplomskim, odnosno diplomskim studijama u navedenim oblastima, te da studije dopune praksom ili obukom u jednoj od najmodernijih bankarskih institucija u Štajerskoj. Prilika da se razvijaju i uče u multikulturalnom okruženju jednog od najvećih studentskih centara u Austriji dodatna je prednost ovog programa, kao i mogućnost da unaprede svoje znanje nemačkog jezika.Ove godine svi zainteresovani studenti moći će da biraju između Trainee ili Internship programa u Štajermarkiše Šparkase, jednoj od najstarijih finansijskih institucija. Oba programa traju po godinu dana, od septembra 2022. do avgusta 2023. godine. Studenti koji budu učestvovali u Trainee programu pohađaće izabrane kurseve na Univerzitetu u Gracu, dok će poslednji mesec programa, ili duže, provesti u jednoj od Štajermarkiše Šparkase Banaka u Jugoistočnoj Evropi. Studenti koji učestvuju u Internship programu fokusiraće se na kurseve na Univerzitetu u Gracu koji su relevantni za završetak njihovih studija na matičnim univerzitetima. Tokom dvomesečne letnje prakse nakon akademske godine učesnici će biti intenzivno uključeni u svakodnevno poslovanje Štajermarkiše Šparkase na jednoj od njenih lokacija u Štajerskoj ili u Jugoistočnoj Evropi.Odabrani studenti u okviru programa imaju pravo na stipendiju u visini do 9.000 evra, koja pokriva mesečni džeparac do 750 evra, školarinu i registraciju pri Univerzitetu u Gracu, kao i intenzivni kurs nemačkog jezika u univerzitetskom jezičkom centru Treffpunkt Sprachen.Od 2017. godine u saradnji s Tehničkim fakultetom u Gracu u sklopu pomenutog programa dodeljuju se i stipendije za područje tehničkih nauka, a u saradnji s Rudarskim fakultetom u Lebenu, stipendije za studije geološkog i metalurškog smera. Od 2018. godine u saradnji s Fakultetom za muziku i scenske umetnosti u Gracu, dostupne su i stipendije za solo pevanje, koncertno i opersko pevanje.Rok za prijavu na ovogodišnji ciklus stipendija je 3. decembar do 13 časova, a detaljnije informacije o neophodnim uslovima za prijavu i dokumentaciji nalaze se na veb-sajtu Erste Banke.

Srbija

Počeo prelazak na novi model fiskalizacije

Od prvog dana novembra, do 30. aprila 2022. godine trajaće prelazak na novi model fiskalizacije, podseća Ministarstvo finansija. Država je za to predvidela i posebne subvencije, za koje mogu da se prijave svi fiskalni obveznici."Poreska uprava već je odobrila prve elemente fiskalnog uređaja, koji su spremni za tržište. Očekujemo da već u narednim danima prvi obveznici pređu na novi model, s obzirom na to da je uveliko u toku i prijava za lokacije i za subvencije putem portala Poreske uprave ePorezi", rekao je ministar finansija Siniša Mali.On smatra da će novi model fiskalizacije biti od neprocenjivog značaja u borbi protiv sive ekonomije, kao i da će korist od toga imati celo društvo. Mali je rekao i da poreski obveznici neće imati trošak prelaska na novi model, jer je država obezbedila šest milijardi dinara za subvencije.Prijava za te subvencije trajaće od 31. januara 2022. godine na portalu Poreske uprave ePorezi.Da bi se prijavili za subvencije poreski obveznici prvo treba, ako to nisu uradili, da prijave podatke o lokacijama prodajnih objekata. Oni to treba da urade putem portala Poreske uprave ePorezi. Nakon što prijave lokacije, poreski obveznici se mogu prijaviti za subvencije države.O detaljima tih subvenicija, kao i ko za njih može da se prijavi opširnije na sledećem LINKU.Počinje prijava za subvencije fiskalnim obveznicima

Svet

Ugrožen lanac snabdevanja smanjio prodaju pametnih telefona

Dvocifren rast tržišta pametnih telefona u ranim kvartalima 2021. se završio u trećem kvartalu ove godine, kako su isporuke širom sveta opale za 6,7 odsto na godišnjem nivou. Prodavci pametnih telefona isporučili su ukupno 331,2 miliona jedinica tokom ovog kvartala. Iako se očekivao blagi pad u sezonski niskom trećem kvartalu, stvarni pad je bio duplo veći od predviđanja od 2,9 odsto, prema preliminarnim podacima Međunarodne korporacije za podatke (IDC)."Tržište pametnih telefona nikada nije bilo u potpunosti imuno na nestašice, ali do nedavno nestašice nisu bile dovoljno ozbiljne da izazovu pad pošiljki i jednostavno su samo ograničavale stopu rasta. Međutim, problemi su se sada pogoršali, a nestašice utiču na sve prodavce podjednako". rekla je, direktorka istraživanja IDC-a Nabila Popal i dodala: "Pored nestašice komponenti, industrija  takođe suočena sa izazovima u proizvodnji i logistici. Stroža politika testiranja i karantina odlažu transport, a ograničenja u snabdevanju električnom energijom u Kini ograničavaju proizvodnju ključnih komponenti".Dok su skoro svi regioni zabeležili pad pošiljki tokom trećeg kvartala 2021. godine, on je varirao između regiona. Centralna i istočna Evropa i Azija i Pacifik (bez Japana i Kine) pretrpeli su najveći pad od 23,2 i 11,6 odsto na godišnjem nivou. Međutim, u regionima kao što su SAD, Zapadna Evropa i Kina, padovi su bili manji i iznosili su 0,2, 4,6 i 4,4 odsto u odnosu na prošlu godinu.Proizvođač pametnih telefona, Samsung, je kvartal završio na najvišoj poziciji sa 69 miliona isporučenih jedinica i 20,8 procenata tržišnog udela. Ovo je bio pad od 14,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, uglavnom zbog ograničenja ponude. Apple je povratio drugu poziciju sa 50,4 miliona isporučenih jedinica za 15,2 procenata tržišnog udela i neverovatnih 20,8 odsto rasta u odnosu na prethodnu godinu. Xiaomi je registrovao pad od 4,6 odsto u trećem kvartalu ove godine nakon visokog dvocifrenog rasta u prethodna četiri kvartala. Xiaomi je i dalje zauzeo treću poziciju sa 13,4 procenata udela i isporukama od 44,3 miliona jedinica. Na četvrtom mestu su izjednačeni Vivo i OPPO sa isporukama od 33,3 i 33,2 miliona jedinica i tržišnim udelom od 10,1 i 10,0 procenata. Vivo je zabeležio rast isporuke od 5,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je OPPO završio kvartal sa rastom od 8,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. 

2021

AIK Banka i MK Group doniraju 100.000 evra porodilištu u Beogradu

 AIK Banka i MK Group šire svoj tradicionalni program „Podrška porodici" donacijama porodilištima širom regiona. Projekat, čija ukupna vrednost iznosi više od 700.000 evra, realizuje se u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj Gori. Tim povodom predstavnici AIK Banke i MK Group održali su sastanak sa Ministrom zdravlja Republike Srbije, dr Zlatiborom Lončarem, na kojem je dogovorena finansijska donacija od 100.000 evra za porodilište u okviru KBC „Dr Dragiša Mišović“.Ministar zdravlja Republike Srbije dr Zlatibor Lončar izrazio je tom prilikom zahvalnost zbog donacije kojom će se obezbediti još bolji uslovi u našim porodilištima.,,Rast nataliteta i briga o najmlađima je strateški cilj za Srbiju jer deca predstavljaju našu budućnost. Zato država ulaže izuzetno velika sredstva u obnovu i izgradnju novih bolnica, obnavljamo pedijatrijska odeljenja, ginekološko-akušerske klinike, gradimo i Tiršovu 2, jer želimo da stvorimo još bolje uslove za najmlađe pacijente. Ali nam je veoma drago da će MK Group i AIK Banka i ove godine podržati naš zdravstveni sistem, ovoga puta u pravcu podrške našim porodilištima. Dogovorili smo donaciju za odeljenje ginekologije u KBC Dragiša Mišović, naročito imajući u vidu da ta bolnica zbrinjava trudnice i decu koja su COVID-19 pozitivna. Ovog puta dogovorili smo i još jednu važnu stvar, a to je da ćemo na svaki uložen dinar MK Group i AIK Banke u srpsko zdravstvo, mi uložiti još jedan. “, istakao je dr Lončar i podsetio da je MK Group i prošle godine pomogla zdravstveni sistem Republike Srbije, uključujući i odmor koji su za zdravstvene radnike koji rade u COVID-19 sistemu obezbedili u svojim hotelima. Jelena Galić, predsednica izvršnog odbora AIK Banke, zahvalila se ministarstvu zdravlja na podršci u realizaciji donaciji: „Ova donacija predstavlja širenje programa Podrška porodici koje i AIK Banka i MK Group organizuju za svoje zaposlene koji se u tekućoj godini ostvare u ulozi roditelja. Ove godine Podrška porodici proširila se i na lokalne zajednice u kojima poslujemo, kroz donacije porodilištima u celom regionu – u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Verujem da su trenuci u kojima nastaje život dragoceni ne samo za svaku porodicu, već i za celu naciju. Ulaganje u nove naraštaje jeste ulaganje u budućnost regiona, i zato na ovaj način želimo da doprinesemo unapređenju uslova u kojima se rađa novi život. Ovom prilikom bi se zahvalila ministru Lončaru koji je pomogao da identifikujemo porodilište koje će primiti našu donaciju“. Aleksandra Stojanović, direktorka korporativnih poslova MK Group, istakla je: „Naše društveno odgovorne aktivnosti su i do sada najvećim delom bile usmerene ka zdravstvu i brizi o deci i mladima. Ovog puta su u fokusu buduće majke i bebe. Za ove potrebe smo za porodilište u okviru KBC „Dragiša Mišović“  izdvojili 100.000 evra, a vrednost celog regionalnog projekta iznosi preko 700.000 evra. Na ovaj način još jednom povezujemo ceo region kao kompanija koja zapošljava 6.000 ljudi širom Jadranske regije.“ Regionalni projekat Podrška porodici biće realizovan u narednom periodu u pet zemalja regiona u kojima posluju MK Group i AIK Banka. Finansijske donacije odabranim porodilištima imaju za cilj da omoguće bolje uslove za trudnice, porodilje i novorođene bebe, ali i da dugoročno pruže podršku porodičnoj politici i merama za podsticaj nataliteta. U lokalnim zajednicama u kojima je prisutna, MK Group je samo tokom proteklih pet godina realizovala više od 500 društveno odgovornih akcija u vrednosti koja premašuje pet miliona evra. Prošle godine kompanija je za svoje humanitarne aktivnosti u borbi protiv korona virusa izdvojila više od milion evra i tim povodom nagrađena Glavnim Virtus priznanjem za doprinos filantropiji na nacionalnom nivou, kao i proglašena za društveno odgovoru kompaniju godine od strane Srpske asocijacije menadžera.

Srbija

Metro linija do Ibarske magistrale gradiće se tek za deset godina

Trasa beogradskog metroa ipak će biti izmenjena pa će jedan krak ići i prema Vidikovcu, Ceraku, Labudovom i Petlovom brdu, prenose Večernje novosti. Do 2030. godine, većinski sistem prevoza u Beogradu biće šinski, a izgradnja tog kraka koji ide do Ibarske magistrale biće moguća tek od 2030. godine kada se završe prve planirane linije."Prihvaćena je primedba grupe građana. U plan je ušla ta trasa koja neće biti urađena o ovoj fazi, već je ostavljena mogućnost da se taj potez radi u budućnosti", rekao je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.On je istakao da bi bilo dobro da u tom projektu učestvuju predstavnici Građevinskog fakulteta, koji su nedavno odustali od realizacije i razvoja projekta Beogradskog metroa koji je zasnovan na trenutnom nacrtu Plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu."Sami su doneli odluku da više ne učestvuju. Tu odluku poštujem i nadam se da niko neće trpeti nikakve reprekusije zbog toga. Mislim da je to toliko veliki nacionalni projekat da bi bilo dobro da i oni učestvuju. Vrata će im uvek biti otvorena, ima vremena da promene mišljenje", naveo je Vesić.Dekan Građevinskog fakulteta, Vladan Кuzmanović istakao je (ranije) da Grad Beograd uopšte i nije nadležan za objekte poput metroa, odnosno da je prekršen član 133. Zakona o planiranju i izgradnji, po kome posao projektovanja i izgradnje metroa (već od nivoa Generalnog projekta sa prethodnom studijom opravdanosti) mora da vodi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.Odbijene sve primedbe Građevinskog fakulteta na projekat beogradskog metroaGrađevinski fakultet neće učestvovati u daljem razvoju projekta Beogradski metro Stručnjaci sa Građevinskog fakulteta ocenili su da treba zaustaviti ishitrenu realizaciju projekta beogradskog metroa, ažurirati sve ulazne podatke i pristupiti izradi inoviranovog Generalnog projekta i Nacrta plana, u koji će biti uključene sve domaće relevantne naučne i stručne institucije.Predstavnici Urbanističkog zavoda odbili su kao neosnovane sve primedbe Građevinskog fakulteta na trenutni plan razvoja beogradskog metroa. Taj fakultet naveo je da su primedbe odbijene bez pravih argumenata i ocenjene kao neosnovane jer se odnose "na ulazne podatke za izradu Plana".Udruženje "Po meri Metro" letos je pokrenulo peticiju u kojoj se zahtevalo da trasa prve linije beogradskog metroa pokrije železničku stanicu Beograd Centar (Prokop) i Klinički centar Srbije (KCS), ali je taj predlog prvo odbijen, a posle toga najavljen za neku kasniju, treću fazu. Ipak, prihvaćeno je ono što su i oni takođe zahtevali da linija metroa ide do Ibarske magistrale.Prva faza izgradnje beogradskog metroa trebalo bi da bude završena 2028. godine, a druga do 2030. Prva linija je duga 21,1 kilometar i ima 21 stanicu od Makiša do Mirijeva. Druga linija ima isto toliko stanica i pruža se od Mirijeva do Zemuna u dužini od 19,2 kilometra.METRO MOŽDA I DO VIDIKOVCA I CERAKA; PROKOP IZOSTAVLJEN ZBOG "NEDOVOLJNO ISTRAŽIVANJA"

Srbija

Jedriličari čistili Dunav kod Zemuna

Tokom vikend-akcije čišćenja Dunava jedriličari su izvadili 500 kilograma plastičnog, metalnog, staklenog i drvenog otpada, saopštila je Fondacija za razvoj omladinskog jedrenja "Leptir". Organizatori akcije sprovedene na Zemunskom keju i Velikom ratnom ostrvu poručili su da odgovornost za čiste reke snose svi oni koji ih koriste."Otpad su iz reke prikupljali naši mladi jedriličari, koji već poseduju svest o značaju reke, među njima i šampioni Srbije i Evrope, i to pomoću drvenih grabulja, sa ukupno 10 jedrilica. Zajedno smo uradili veliku stvar za Dunav i njegovu okolinu, koji su važni ne samo nama koji tu provodimo vreme, već i živom svetu kojem su reka ili Veliko ratno ostrvo prirodno stanište", rekao je predstavnik fondacije Radovan Drezga.On je naglasio da je ovo samo jedna u nizu akcija koju će ta fondacija organizovati u Beogradu i širom Srbije, uz učešće sve većeg broja partnera, splavova, organizacija za zaštitu životne sredine i preduzeća za preradu otpada.Foto: Fondacija za razvoj omladinskog jedrenja Leptir"U našoj zemlji aktivno je nekoliko jedriličarskih klubova koji se nalaze na turistički atraktivnim lokacijama, kao što su Palić, Golubac ili Donji Milanovac. Važno je da svi kao građani naše zemlje, bogate ovakvim vrednim dobrima, vodimo računa o njima. To podrazumeva i održive, ekološke aktivnosti kao što je jedrenje koje želimo da popularizujemo", dodao je Drezga.Fondacija Leptir nastala je kao podrška mladim jedriličarima, sa idejom promocije kulture jedrenja kao jednog od retkih ekoloških sportova. Članovi Fondacije su proteklih pet godina zaredom jedriličarski šampioni Srbije u klasi do 15 godina starosti. Mladi jedriličar Stefan Juil bio je i šampion Evrope 2017. u ovoj klasi.USLOV DA PRODIŠEMO: NADLEŽNE INSTITUCIJE DA IZAĐU IZ KARANTINA"PRAVO NA VODU": U RAKITI SU GRAĐANI PRINUĐENI DA SAMI SPROVODE VLADAVINU PRAVA

Srbija

Danas počinje isplata dodatnih 30 evra pomoći

Danas počinje isplata 30 evra novčane podrške svim punoletnim državljanima Srbije, što je mera koja se sprovodi u okviru trećeg paketa podrške privredi i građanima u cilju ublažavanja posledica pandemije.Novac će prvo biti uplaćen penzionerima i primaocima novčane socijalne pomoći."U ponedeljak, 1. novembra, naši najstariji sugrađani, kao i primaoci novčane socijalne pomoći mogu da očekuju uplatu u iznosu od 30 evra na svojim računima", najavio je ministar finansija Siniša Mali.On je naveo da će ostalim punoletnim građanima koji su ispunili uslove za ovaj vid novčane podrške države, novac će biti uplaćen 2. i 3. novembra.Prema rečima ministra finansija, novac će dobti više od 5,7 miliona građana, od čega 1,6 miliona penzionera. Svako će dobiti po 3.527 dinara. Slab nadzor nad milijardama državne pomoćiKako kontrolisati državnu pomoć i kako privući inovativne investitoreŠta donosi Vladina uredba za pomoć kroz dokapitalizaciju?Ovo je drugi deo pomoći iz maja ove godine, kada je građanima takođe bilo uplaćeno po 30 evra.Mali je naveo i da je sredinom decembra planirana isplata novčane pomoći u iznosu od 20 evra, takođe za sve punoletne građane.Mali je rekao da građani koji su se u maju mesecu prijavili za novčanu pomoć u iznosu od dva puta po 30 evra, ne treba da se prijavljuju za dodatnu novčanu pomoć od 20 evra, jer će im ona biti automatski uplaćena u decembru.Takođe, prema njegovim rečima, ni korisnici penzija, ni primaoci novčane socijalne pomoći i lica u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija ne treba da se prijavljuju, jer će novac dobiti bez podnošenja prijave."Ostali punoletni državljani Srbije, koji imaju prebivalište na teritoriji Srbije i važeću ličnu kartu i koji se prethodno nisu prijavili za dva puta po 30 evra, a sada žele da dobiju dopunsku novčanu pomoć u iznosu od 20 evra u dinarskoj protivvrednosti, ili koji su u međuvremenu stekli pravo na pomoć, bilo da su postali punoletni ili dobili državljanstvo, prebivalište ili ličnu kartu, moći će da se prijave na portalu Uprave za trezor, idp.trezor.gov.rs, u periodu od 15. do 30. novembra“, rekao je Siniša Mali.

Lifestyle

Naparfemiši svoj biznis

Ukoliko se bavite prodajom, neka vaše prostorije mirišu na lavandu. Njen miris opušta, smiruje čula, umanjuje nemir i razdražljivost. Ako se bavite nekim poslom u kancelariji, neka miri&...

Vesti iz izdanja

Od zabave do produktivnosti

Google ima preko 70 kancelarija po celom svetu. Više od 80 odsto svih pretraživanja na mreži bilo gde u svetu šalje se u Google Google je odavno poznat kao kompanija koja svojim zaposlenim pru...