Srbija
"Dojenje bebe u javnosti potpuno je u redu i majke treba da doje bebu gde i kadgod to beba poželi. Ne obazirem se na mišljenja drugih ljudi, jer je beba uvek na prvom mestu", kaže mama Danijela Stefanović. Međutim, Danijelin stav i dalje ne deli javnost Srbije zbog čega su mame koje doje decu na ulici, u tržnom centru ili kafiću - i dalje predmet mrkih pogleda. Pozitivno je da je ipak u globalu poslednjih godina napravljen pomak u broju mama koje doje decu zahvaljujući različitim programima podrške i promocije dojenja.Javnost je saglasna da je dojenje važno, i da jako bitno pripremiti i osnažiti mame u tom činu. Zašto? Dojenje ima i kratkoročni i dugoročni uticaj. Dojenje je važno za život same bebe, za njen rast i razvoj i jačanje imuniteta, a takođe omogućava bebi emocionalnu stabilnost koja će ostaviti pozitivan trag u kasnijem periodu života. Zato je važno podržati dojenje jer beba bira gde i mama se oseća lepše.Kako je dojenje bitno za samu bebu, kao i za uspostavljanje prisnog odnosa između mame i bebe- tako dojenje moze učiniti mnogo što šta i za životnu sredinu. Ukoliko se mleko kao hranljiva materija ne unosi prirodnim putem tj. putem dojenja, onda se povećavaju veštački načini unosa hrane tj. pre svega preko adaptiranih mlečnih formula a čiji je ključni sastojak kravlje mleko.Korišćenje ovakvih formula utiče loše na samu životnu sredinu i klimu zbog načina proizvodnje, pakovanja kao i načina pripreme. Proizvodnja kravljeg mleka dovodi do emisije štetnih gasova i efekata staklene bašte, krčenja šuma i povećanja količine ugljen-dioksida.Zato se UNICEF I SZO (Svetska zdravstvena organizacija) zalažu za rano započinjanje dojenja, isključivo dojenje tokom prvih 6 meseci života kao i kontinuirano dojenje do 2 godine života bebe, i ti time potpomažu podizanje društvene vesti o značaju dojenja, i u zemlji i u inostranstvu.Iako je jasno da je dojenje tema koja ne treba biti ‘’tabu’’ već nešto o čemu otvoreno treba pričati- i dalje možemo čuti videti različite osude prema mamama koje su se odvažile u ovom činu, posebno kada je u pitanju dojenje na javnom mestu. Istraživanje koje je sproveo Centar za mame 2019. godine pokazuje da od ukupnog broja mama anketiranih mama(1844) - 70% njih je dojilo na javnom mestu, dok se 30% njih nije odvažilo u ovom činu. Mame koje nisu dojile na javnom mestu to nisu radile zato što se stide, što smatraju da se to radi u kućnoj atmosferi, jer nemaju dovoljnu podršku ili zato što su imale neprijatno iskustvo. Mama dvogodišnje Anike, Miljana Stojanović kaže da nije dojila bebu zato što joj je bilo neprijatno i jer u blizini doma nije imala adektavno mesto gde bi mogla da podoji dete. Ona međutim smatra da dojenje u javnosti nije bauk zbog toga što danas postoji toliko lepo osmišljenih delova garderobe da dojiljama ne bude neprijatno zbog okoline i obrnuto. Ima mama koje se stide ili ne žele da doje u javnosti, druge mame to vrlo rado rade i ne obaziru se na mišljenja drugih ljudi. Kako kažu sagovornici, živimo u okruženju gde se i dalje smatra da je sam čin dojenja intiman trenutak i da bi mame trebale da svoju decu podoje kod kuće i tako dolazi do obeshrabrivanja majki koje bi napolju da podoje bebu i na takav način organizuju svoje vreme.Pozitivni trendoviAko uporedimo Srbiju sa nekom drugom zemljom u Evropi, npr. sa Nemačkom, prema sajtu Mumsnet by parents for parents a gde su roditelji razmenjivali mišljenja o dojenju, možemo videti da je dojenje beba u javnosti u Nemačkoj više prihvaćeno nego u Srbiji i da prolaznici majke koje doje gledaju sa osmehom na licu. U Nemačkoj oko 90% mama krene sa dojenjem bebe odmah nakon rođenja i ima pozitivan odnos prema zdravstvenim ustanovama - ali već do perioda od 6 meseci taj broj pada na 40, 50%, a do prvog rođendana većina majki prestaje sa dojenjem beba (izvor : Let the journey Begin).U Srbiji nacionalna istraživanja pokazuju da samo 12,8 % mama doji svoju bebu do 6 meseci, dok je između 0 i 5-og meseca taj broj nešto veći - odnosno 47,2 %. Jasno je da u Srbiji, kao zemlji u razvoju, još uvek ne postoji svest o tome koliko je dojenje važno što pokazuje takođe i činjenica da čak 90% mama u Srbiji smatra da dojenje nije adekvatno podržano. Iskustvo majki kaže da stalno bivaju kritikovane ako doje na javnom mestu. Ako odluče da podoje u bolnici dok čekaju red za pregled kritike će u doći u obliku ‘’ Gospođo nemojte, ovo je ipak bolnica, institucija’’, ako opet odluče da podoje u parku biće ‘’nemojte, ovo je ipak prolazno mesto’’ – ali se zaboravlja ono što je zaista važno, a to je zdravlje i zadovoljstvo bebe.Važno je da dojenje bude deo nacionalnih strategija, da mame pričaju o dojenju, da se međusobno podržavaju, važna je i pomoć društveno odgovornih kompanija kao i javnih ličnosti koje podržavaju dojenje.Zahvaljujući inicijativi #Bebabiragde koju je prvenstveno započela Rosa voda, a kasnije u saradnji sa Centrom za mame – u velikoj meri je podignuta svest o ovom ‘’problemu’’ i uloženi su mnogi napori i finansijska sredstva da bi se majkama olakšalo materinstvo i odgajanje bebe.Inicijativa #Bebabiragde je jako brzo odjeknula o javnosti što je dovelo do toga da ne samo parkovi, nego i druga mesta i institucije budu otvorene za majku koja može da uđe unutra i podoji svoju bebu. ‘’Kroz akciju su se na različitim mestima lepile nalepnice #bebabiragde- to su bili kafići, frizerski saloni, supermarketi- razna mesta gde su mame mogle da uđu i da osećaju da će dobiti dodatnu podršku ako treba da podoje dete’’, rekla je direktorka i osnivačica Centra za mame, Jovana Ružičić.Ono što je bitno, a što je kampanja #bebabiragde postigla, jeste da je došlo do povećanja svesti o ovoj temi, i da se sada o tome mnogo više priča nego ranije – a ono što je najbitnije jeste da se mame osećaju slobodnije prilikom dojenja bebe.Da to nisu samo priče već i činjenice pokazuje i istraživanje sprovedeno 2019. godine od strane Republičkog zavoda za statistiku, a uz tehničku i finansijsku podršku UNICEF-a, Evropske unije, UNPF (Fond Ujedinjenih nacija za stanovništvo) i Vlade Republike Srbije. Istraživanje (MISC 6) je pokazalo da je 24% dece uzrasta 0-5 meseci dojeno, dok je ta stopa u 2014. Godini 13%. Za 5 godina stopa dojenja se povećala za 11%.Kursevi za mameOno što dodatno omogućava širenje svesti, a majkama da se besplatno obrazuju i da pohađaju kurseve o dojenju, staranju o bebama i drugim važnim temama za majke su prvenstveno Svetska a potom i Nacionalna nedelja dojenja koje se održavaju svake godine, a poseban cilj 2020. godine bio je promovisanje i zalaganje za dojenje u cilju zaštite životne sredine, ekologije i celokupnog zdravlja. Svake godine u okviru obeležavanja ovih događaja Institut za javno zdravlje ,, Dr Milan Jovanović Batut’’ raspisuje konkurs za izbor najboljih literalnih i likovnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovnih škola u Republici Srbiji. Cilj konkursa je da se podstakne zdravstvenovaspitni rad u ovim ustanovama na temu podrške dojenju kao najboljem načinu ishrane novorođenčadi.Što se kurseva tiče veliki broj je organizovano i tokom 2021. Godine. Na početku godine raspisan je konkurs za vršnjačke savetnice za dojenje. Mame savetnice za dojenje su volonterke, edukovane da pomažu i pružaju podršku drugim mamama koje imaju problema sa dojenjem. Savetovalište za dojenje udruženje roditelj, takođe je raspisalo više konkursa u toku godine kao onlajn radionicu za informacije o dojenju , a poslednja je održana 4.juna. Među ostalim ogranizacijama koje su pružile pomoć mamama spadaju i Super beba, Akademija za dojenje, Tereza- moja podrška dojenju, Jasmina Lolin-savetnica za dojenje, udruženje Roditelji… a ove usluge često pružaju i državne intitucije tj. bolnice.Da bi se dojenje uspešno sprovelo potrebno je da majke imaju pravo na podršku društva, bilo da je u pitanju porodica, zdravstveni sistem ili podrška na radnom mestu. U cilju promocije ishrane beba Vlada RS je izmenama i dopunama Zakona o radu 2013. i 2014. godine dodatno unapredila položaj trudnica i porodilja i proširila zaštitu i na žene koje rade i doje dete. Načelno se majka i majčinstvo podržava ali nema suštinskog razumevanja za položaj zaposlene majke malog deteta. Poslodavci i dalje zanemaruju prava majki, dok država zakonskim odredbama dovodi do novog oblika diskrimanacije. Državne institucije se ne uključujuNa promovisanju važnosti dojenja su radile različite organizacije i kompanije, ali to nisu bile državne institucije. "Državne institucije se u ovakvu akciju nisu uključivale, ali one imaju još važniju ulogu koja je trebala da se desi pre naše akcije a to je da postoje bolji programi podrške u porodilištima. Mame imaju traumatična iskustva od sestara za laktaciju- veliki broj mama ne izlazi iz porodilišta osećajući se jako, snažno i da ona može. Tu mnogo čega oni mogu da urade u prva tri dana tj. od trenutka ulaska do izlaska iz porodilišta jer rađa se beba ali rađa se i mama’’, rekla je Jovana Ružičić.U te svrhe a na osnovu Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o Vladi (,, Službeni glasnik RS’’ br.58) doneta je Uredba o Nacionalnom programu podrške dojenju, porodičnoj i razvojnoj nezi novorođenčeta.Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije ,, Dr Vukan Čupić’’ je sa Ministarstvom zdravlja tokom 2012. I 2013. Godine organizovao obuku preko 600 zdravstvenih radnika kroz akreditovane 6-časnove kurseve. Edukacija iako je ocenjena kao korisna, nije nastavljena u narednom periodu. Mnoge zdravstvene ustanove nisu poštovale standarde Nacionalnog programa, u smislu da su korišćenje mlečne formule kao zamena za mleko bez adekvatne dokumentacije, nije dozvoljeno prisustvo oca porođaju… U 2017. i 2018. godini realizovana je obuka timova iz svih porodilišta i odeljenja neantološke zdravstvene zaštite. Institutu za neonatalogiju obezbeđena je oprema za merenje nivoa buke, za zaštitu od svetla, lampe za fokusirano svetlo i sredstva za redukciju stresa i bola. Obezbeđene su adekvatne stolice i fotelje za produžen boravak roditelja na svim odeljenjima, kao i dve sobe za primenu metode ,, Kontakt koža na kožu’’- edukovano je i osam sestara za praktične veštine iz oblasti razvojne nege. Krajem 2017. Godine uspostavljena je edukacija zdravstvenih radnika koji rade na odeljenjima gde se leče prevremeno rođena deca (KC Kragujevac), posle čega je počelo sa uvođenjem novih postulata i u drugim zdravstvenim ustanovama.Tokom trudnoće, pohađanje programama koji su priprema za porođaj je jako važno jer oni mogu značajno poboljšati znanje majki o zdravlju u trudnoći, dojenju, kao i o nezi same bebe. Škole za roditeljstvo su prisutne u oko 30 domova zdravlja, a u kasnije i u još oko 10 a njih je prosečno pohadjalo oko 41% trudnica. Važnu ulogu igra i savetovalište HALO BEBA koje je tokom 2017.godine dalo oko 140.000 saveta na pozive roditelja u vezi sa zdravljem i razvojem dece, a nastavlja sa pomoći i do današnjih dana.Razlog zbog kojeg je uspostavljen Nacionalni program 2018. godine jeste zbog stalnog pada stope dojene dece. Ovaj program ima za cilj da svakom detetu omogući najbolji početak u životu i usmeren je na povećane stope dojenja dece u Srbiji, obrazovanje zdravstvenih radnika o dojenju i podsticanje kontakta koža na kožu što je moguće ranije nakon porođaja. Njime je omogućena edukacija zdravstvenih radnika, ali prvenestveno za četiri oblasti tj. gradove Beograd, Kragujevac, Novi Sad i Niš – što pokazuje na manjavost obrazovanja u drugim delovima Srbije. Sredstva za sprovođenje ovog programa, u iznosu od pet miliona dinara, obezbeđena su iz budžeta RS U 2019. i 2020. godini, dok ovakvih podataka za 2021. godinu nema.Iako je Programom predviđeno da zdravstveni radnici koji brinu o ishrani i stanju novorođene dece moraju biti edukovani, sposobni i spremni da podrže mame u dojenju, iskustva mama su podeljena.Mama Dragana, koja se porodila u GAK Narodni front u Beogradu, je sa sestrama za laktaciju imala jako neprijatno iskustvo jer joj nisu pokazale kako treba poviti bebu, a pored toga su i toaleti i kupatila bili jako neuredni. Neke mame imaju i pozitivna iskustva. ,,Osoblje i medicinske sestre u porodilištu su bili jako ljubazni, nisam imala nikakvih neprijatnosti prilikom boravka u porodilištu’’, rekla je mama Miljana iz Leskovca.Osim tretmana u porodilištima, veliki broj porodilišta u Srbiji agresivno promoviše i reklamira adaptivne mlečne forme koje su zamena za majčino mleko. To pokazuje i poražavajuća činjenica da čak 60% dece u porodilištima nije dobilo majčino mleko kao svoj prvi obrok, iako je ono najvažnije za početak života svake bebe. Zbog negativnog uticaja na kontinuitet dojenja, reklamiranje ovakvih formula u zdravstvenim ustanovama je zabranjeno međunarodnom i nacionalnom regulativom.Međutim, u Srbiji se regulative u velikoj meri krše – zbog toga Centar za mame, Kancelarija Unicefa u Srbiji, Mreža organizacija za decu (MODS), UG Roditelj pozivaju da ako u porodilištu vidite reklame za mlečne formule da se obratimo direktno njima.Anđela DavićOvaj tekst je nastao u okviru CAAS škole novinarstva, u organizaciji Centra za antiautoritarne studije (CAAS) uz podršku Fridrih Nauman Fondacije.
