Najnovije

Lifestyle

Stari znanci na 54. i 55. Bitefu

Ove godine, Bitef će se održati u periodu između 13. i 25. septembra. Dvostruko izdanje festivala će proteći uz čak četrnaest predstava u glavnom programu, autora i autorki iz Francuske, Belgije, Nemačke, Sl...

Svet

Apple: Nov način borbe protiv dečje pornografije

Kompanija Epl (Apple) predstavila je u novi sistem koji je namenjenu borbi protiv dečje pornografije, prenosi The Guardian. Novi sistem biće primenjen na Eplovim serverima i na korisničkim uređajima u Americi, a pojavila se i sumnja da bi države mogle da ga zloupotrebe za špujuniranje svojih građana.Radi se o sistemu za pronalaženje fotografija seksualnog zlostavljanja dece koji je implementiran na iCloud servis i koji će o tome obaveštavati američku policiju.Novi sistem deaktiviraće problematične sadržaje na uređajima korisnika u Sjedinjenim Državama, koristeći takozvani "kriptografski hashing" i pretvaraće slike u jedinstvene brojeve koji su u korespodenciji sa određenom slikom.To je tehnologija koja traži podudaranje sa već poznatim materijalom seksualnog iskorišćavanja dece. Roditelji će kako se objašnajva dobiti obaveštenje ako njihovo dete odluči da pošalje ili primi seksualno eksplicitne fotografije.Sistem funkcioniše tako što upoređuje fotografije sa bazom poznatih slika seksualnog zlostavljanja dece koju su sastavili američki Nacionalni centar za nestalu i eksploatisanu decu (NCMEC) kao i druge slične organizacije.Apple udvostručio dobit i pored pandemijeApple tuži kompaniju koja reciklira njihove proizvodeApple odlaže povratak u kancelarije zbog novog talasa pandemije Epl tvrdi da je taj sistem više odgovara korisnicima od ostalih načina eliminacije ilegalnog sadržaja dečje pornografije, jer koristi sofisticiranu kriptografiju i na Appleovim serverima i uređajima korisnika.Najavu kompanije pozdravile su organizacija za zaštitu dece. Međutim, pojavila se zabrinutost da bi države mogle da zloupotrebe tu tehnologiju za nadzor svojih građana.Pomoću tehnologije "neuralMatch", Apple planira da skenira šifrirane poruke korisnika dok se one šalju i primaju pomoću aplikacije "iMessage".  Alat će automatski identifikovati seksualno eksplicitne slike, omogućavajući roditeljima da uključe automatske filtere i spreče njihov prijem na dečjim telefonima."Cilj  je da stvorimo tehnologiju koja će osnažiti ljude i obogatiti njihove živote dok im pomaže da ostanu bezbedni", navodi se u saopštenju Epla.Kompanija tvrdi i da su pažljivo razmatrane sve inovacije, kao i da one ne remete privatnost korisnika, već je štite. Microsoft, Google i Facebook već godinama dele dpodatke od slikama seksualnog zlostavljanja dece.  Najava Epla da će tu vrstu kontrole početi da primenjuje i na mobilnim uređajima, kako se naglašava, predstavlja presedan.

Srbija

Istorijski muzej Srbije seli se u nekadašnju Železničku stanicu

Prema sinopsisu projekta planira se da u prizemlju biti izloženi delovi o Knezu Višeslavu, Knezu Mutimiru, Kontantinu Bodinu, Urošu I, Nemanjićima, Seobi naroda, Slovenskim bogovima, Seobi Srba, Osmanskom periodu, Predustaničkom periodu..Na prvom spratu je planirana PR služba Muzeja, ali i prostor gde će, između ostalog, biti prikazani predmeti iz života Žena vladarki, odnosno njihov nakit, haljine, originalni predmeti, pisma, umetnička dela, pozivi za prijeme. Prvi sprat je planiran i za Komadni nameštaj koji je bio u upotrebi kod Srba i dinastija (turske sobe, bidermajer, art-nuvo, art-deko, secesija).

Srbija

Novim cenama goriva nezadovoljni i vozači i poljoprivrednici

Poslednjih dana cene goriva u Srbiji ne miruju, a samo od marta ono je poskupelo i do 15 dinara, pišu Južne vesti. Primera radi cena benzina je tada bila 148 a sada je 162 dinara po litru, dok je cena nafte porasla sa 152 na 164 dinara.Poljoprivrednici kažu da od države dobijaju subvencije za gorivo u iznosu od 4.000 dinara po hektaru, pa pitaju predstavnike vlasti da li znaju koliko litara nafte mogu kupe od tih podsticajnih sredstava, jer i njena cena raste iz dana u dan.Vozači koji svoje automobile voze na gas mogu da budu najsrećniji, jer je upravo gas najmanje poskupeo i inače najmanje košta, pa je njegova cena porasla za svega 4 dinara prethodnih meseci i cena jednog litra je oko 85 dinara.Poskupljenja zadaju glavobolje i vozačima automobila, koji tvrde da ponekad razmišljaju i o prodaji svojih vozila jer, ako se trend poskupljenja nastavi, moraće da biraju da li će kupiti hranu ili sipati gorivo."Svaki put kad dođem na pumpu ja sve više novca dajem, a manje sipam. Ako ovako nastave, do kraja ćemo doći do cene od 200 dinara. Ja sa mojim primanjima ću morati dobro da promislim da li ću sipati sledeći put gorivo ili ću kupiti nešto da pojedem", kaže jedan od vozača.Porasla cena nafte u svetuSaudijska Arabija povećava proizvodnju nafte zbog oporavka cena Poljoprivrednici kažu da pomoću državnih subvencija nadoknade samo jedan deo utrošenog goriva:"Da li ministrar Nedimović i predsednik Vučić znaju koliko je potrebno stvarno goriva da se obradi jedan hektar? Evo ja ću da im kažem, negde oko 10.000 dinara. Bar tri puta sam nedeljno na pumpi, a uvek vidim različitu cenu i to isključivo uvećanu. Da ne pričam o ceni zejtina i drugih namirnica", kaže jedan poljoprivrednik iz okoline Leskovca.Veće cene goriva utiču i na poskupljenje poljoprivrednih proizvoda, jer proizvođači ne mogu da znaju koliko će im novca biti potrebno za oranje, setvu, prskanje, đubrenje prevoz, skladištenje."Opet su najugroženiji poljoprivrednici. Gorivo raste, a to nikog ne zanima. Ljudi koji ne žive na selu ne razumeju neke stvari i kad su cene visoke, onda se bune i na pijacama prave probleme. Ali sa druge strane, u kakvoj državi živimo, kad ne diktiramo mi cenu, možda cena goriva bude veća, a naši proizvodi jeftiniji", nezadovoljan je još jedan poljoprivrednik.Kako podsećaju Južne vesti, u Jablaničkom okrugu poskupela je i cena tehničkog pregleda, te sa svakodnevnom povećanjem cene goriva ostaje da se vidi da li će to u narednim mesecima uticati na vozače da potraže neka druga prevozna sredstva.Prošle nedelje cena sirove nafte u svetu takođe je bila u porastu, pre svega zbog rasta tražnje. Na to je uticalo smanjenje zaliha nafte kod njenog najvećeg potrošača, Sjedinjenih Američkih Država.Od naših susednih zemallja, gorivo je "tradicionalno" jefitije u Bosni i Hercegovini, pa ako su u mogućnosti, naši vozači često kupuju gorivo u toj zemlji.

Srbija

Danas uplata pomoći za samostalne radnike u kulturi

Danas će biti isplaćena novčana pomoć u iznosu od po 90.000 dinara neto, kao i pripadajući doprinosi, za ukupno 777 samostalnih radnika u kulturi razvrstanih u osam udruženja kojima prošle godine nije isplaćena ta pomoć, rekao je ministar finansija Siniša Mali. Za to je, dodao je Mali, izdvojeno oko 83,3 miliona dinara.Mera se odnosi na one koji imaju status lica koja samostalno obavljaju drugu delatnost u kulturi, a tu spadaju samostalni stručnjaci u kulturi, samostalni saradnici i samostalni izvođači kulturnih programa.Država izdvojila novac za pomoć samostalnim umetnicima Vlada Srbije je u maju 2020. godine izdvojila je iz tekuće budžetske rezerve 211,77 miliona dinara za pomoć samostalnim umetnicima u cilju ublažavanja posledica pandemije COVID-19. Prema evidenciji koju je Ministarstvu kulture i informisanja dostavio Koordinacioni odbor reprezentativnih umetničkih udruženja, ukupan broj samostalnih umetnika je 2.373. Glumaci, kompozitori i umetnici su prošle godine pokrenuli i peticiju da se pomoć u vidu tri minimalne zarade isplati i samostalnim i nezaposlenim umetnicima i radnicima u kulturi. Peticiju je tada potpisalo više od 5000 ljudi.Nakon uvođenja vanrednog stanja Udruženja likovnih umetnika Srbije, između ostalih, pokrenulo je i Fond solidarnosti iz koje je isplaćeno 40.000 evra za pomoć umetnicima, što je bilo dovoljno da 150 umetnika dobije jednokratnu pomoć u iznosu od 30.000 dinara. Samostalnim umetnicima je potrebna pomoć Potom je pokrenuta i "crowdfunding" kampanja preko platforme Doniraj.rs sa ciljem da se sakupi još pomoći za dodatnih 20 umetnika. Konačno, početkom septembra, 177 umetnika je dobilo pomoć. "Kada su svi kulturni događaji i ugovoreni projekti počeli da se otkazuju ili odlažu, a pritom je ukinut i konkurs Ministarstva kulture za savremeno stvaralaštvo, uradili smo anketu da bismo ispitali koliko je umetnika u teškoj situaciji. Anketirali smo kolege i na uzorku od 330 ispitanika utvrdili smo da više od 80 odsto njih predviđa da će ostati bez planiranih prihoda u periodu vanrednog stanja", rekla je početkom 2021. godine u intervjuu za Novu ekonomiju Vahida Ramujkić, zamenica predsednika UO Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) i jedan od pokretača Fonda solidarnostiOna je tada rekla da je procentualno najveći broj prijava stigao od estradnih umetnika (10 odsto), koji su usled obustave okupljanja, otkazivanja manifestacija i proslava, automatski izgubili sve prilike za privređivanje.Posle toga, opet po delatnostima, najveći je broj likovnih umetnika (osam odsto), pa rok muzičara (tri odsto).Ipak najveću grupu čine prijava činili su umetnici i kulturni radnici koji nisu članovi nijednog od udruženja iz čitave Srbije, od glumaca u malim mesnim centrima kulture, naivnih umetnika, šminkera, modela u školama crtanja, kulturnih animatora.Mali je poručio da će novac danas biti prebačen udruženjima, a da će ta udruženja uplatiti novac članovima na koje se ta mera pomoći odnosi.

Srbija

Atinska berza postala suvlasnik Beogradske berze

Atinska berza dobila je saglasnost Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije za sticanje 10,24 odsto kupnog broja akcija Beogradske berze."Istovremeno, Beogradska berza je donela odluku o unapređenju svoje trgovačke platforme i migraciji trgovačkih aktivnosti na trgovačku platformu Atinske berze, unapređujući na taj način likvidnost i raspon usluga zajedničke trgovačke platforme", piše u saopštenju Beogradske berze. Kako se navodi, u narednoj fazi, Beogradska i Atinska berze će blisko sarađivati sa  Ministarstvom finansija Srbije  u pravcu daljeg strategijskog razvoja srpskog tržišta kapitala,  kroz uvođenje novih proizvoda i usluga koji će obezbeđivati podršku protoku kapitala od investitora, domaćih i međunarodnih, ka izdavaocima listiranim na Beogradskoj berzi. U saopštenju se navodi da se saradnja bazira na dva principa, zajedničkom ubeđenju da bi respektivna tržišta trebalo da imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju održivog ekonomskog rasta lokalnih ekonomija, i zajedničkoj viziji da samo udruženim snagama regionalna tržišta mogu efikasno rešavati rastuće probleme i bolje servisirati potrebe izdavalaca koji dolaze iz EU i iz međunarodnog okruženja. Svi učesnici na tržištu će imati mogućnost ostvarivanja koristi od proširivanja i produbljivanja oba tržišta kapitala i unakrsnog trgovanja, piše u saopštenju.Direktor Atinske berze Socrates Lazaridis poručio je da BELEX zajedno sa Kiparskom berzom i Atinskom berzom na zajedničkoj trgovačkoj platformi predstavlja novi korak ka dugoročnom cilju održivog poslovanja putem unapređenja zajedničke likvidnosti i širenja naše regionalne mreže.  "ATHEX kao organizator tržišta i  javno društvo raspolaže neophodnim iskustvom kako bi pružio podršku Beogradskoj berzi u naporima da razvije svoje tržište kapitala kroz ovo strateško partnerstvo". Direktor Beogradske berze Siniša Krneta očekuje da će ovo strateško i tehnološko partnerstvo pomoći u unaprđenju tržišne infrastrukture tržišta, otklanjanju investicoonih uskih grla, ubrzanju formiranja kapitala i generisanju brojnih novih investicionih prilika.  

Svet

Bugarska do 2025-te menja ugalj čistijim energentima

Tri godine do kraja uglja u BugarskojTo će se dogoditi ako se sprovedu mere iz Plana obnove, poput nove termoelektrane na gas i raskida ugovora sa američkim elektranama.Ne objavljujući javno da je donijela takvu odluku, privremena vlada je zapravo povukla i predložila Briselu rok za zatvaranje elektrana na ugalj, odnosno rudnika. U ovom slučaju to nije određena obaveza i datum, već posledica. Zapravo, za samo tri godine to bi bio rezultat sprovođenja mera i projekata navedenih u najnovijoj verziji Plana za oporavak i održivost, koju je Vlada poslala Briselu sredinom jula.Na primer, već u drugom kvartalu 2022. godine zabeleženo je da će „dva postojeća dugoročna ugovora o otkupu električne energije koja„ iskrivljuju “tržište” biti raskinuta. Nesumnjivo, takozvane američke elektrane i ovaj element reforme energetskog sektora smatra se "osnovom za liberalizaciju veleprodajnog tržišta električne energije". Osim raskida ugovora, međutim, nije rečeno šta će ih zamijeniti, a bez mehanizma kapaciteta ili druge sheme kompenzacije, ove TE neće moći nastaviti s radom.Uz ovo, glavni investicioni projekat je izgradnja nove termoelektrane na paru i gas, koja će u drugom kvartalu 2025. godine zameniti državnu TE „Marica Istok 2“.Kombinacija ove dve stvari - raskid ugovora sa američkim termoelektranama i prelazak državne elektrane na ugalj na gas bukvalno će dovesti do skoro potpunog prestanka aktivnosti „Rudnika Maritsa East“. Jednostavno neće imati ko da kupuje ugalj od državne rudarske kompanije.Mnogo ulaganja, malo reformiČinjenica da postoji neki horizont, iako prikriven, za odvajanje Bugarske od uglja zapravo je dobra vest. Zbog nedostatka takve vizije, zemlja je do sada propustila niz prilika da se pripremi za sredstva EU i da ima koristi od njih. A radnici u sektoru su zbunjeni i uplašeni umesto da razmišljaju o alternativama za svoju budućnost.Problem je u tome što ni sada nije zacrtan nikakav konkretan akcioni plan, već samo nasumična akumulacija. S jedne strane, otkazivanje dugoročnih ugovora TE „A i Galabovo“ i TE „ContourGlobal Maritsa East 3“ uključeno je u plan kao garancija da će zemlja u potpunosti liberalizovati svoje tržište električne energije, a s druge strane - zamena uglja gasom jedini je način da se aktivnost državnog preduzeća TE „Marica istok 2“ zadrži u sadašnjem obliku.Osim toga, posebno za energetiku, Plan rekonstrukcije kabineta uključuje više grant sredstava od 1,9 milijardi BGN, plus još 2,2 milijarde BGN za sufinansiranje. Ili ukupno preko 4 milijarde leva, što je ozbiljan resurs. Sredstva su uglavnom za solarne instalacije, mrežu za prenos električne energije i gas, pilot projekte za vodonik i geotermalnu energiju. Međutim, nema procjene kako će implementacija ovih investicija, zajedno sa zamjenom elektrana na ugalj, izgraditi novi energetski sistem u zemlji i kako će funkcionirati. Takođe nema informacija o sinergiji Plana sa trenutno razvijenim regionalnim strategijama za pravičnu tranziciju, koje će se finansirati iz drugog mehanizma EU, a usmerene su na regione Stara Zagora, Pernik i Kustendil.Da li nam treba centralno grejanje na gas?Kratak odgovor je da. Duža sadrži nekoliko konvencija. Prema opisu projekta postavljenom u Planu obnove, izgradiće se parno-gasna elektrana snage 1000 megavata. Poređenja radi, sada TE "Marica-istok 2" ima kapacitet od 1600 megavata, ali zapravo ne koristi više od 300 mV godišnje. Američke elektrane imaju ukupni kapacitet od 1570 MV, a njihovo prosječno opterećenje u roku od godinu dana je oko 50%, odnosno oko 800 megavata. Analiza Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA) za razvoj bugarskog energetskog sektora takođe pokazuje potrebu za kapacitetom od 1000 megavata gasa nakon gubitka uglja, pa se u pogledu veličine elektrana postavljena u planu čini optimalnom.Međutim, to nije slučaj sa mestom na kome će se graditi i procenjenom cenom. Izričito je napisano da će se novi kapacitet nalaziti na lokaciji državne TE „Marica istok 2“, što doslovno isključuje mogućnost da i drugi igrači budu uključeni u inače planiranu tendersku proceduru. Cena novog kapaciteta utvrđena je na 1,66 milijardi leva, a finansiranje će biti: 498,7 miliona leva iz plana, isto toliko iz Fonda za modernizaciju u obliku finansijskog instrumenta i 663 miliona leva privatnog sufinansiranja. Ali kako i zašto - nije jasno.Prema procenama EK, na primer, ulaganje u novu elektranu na gas iznosi 0,5 miliona evra po megavat-satu, ili bi za konkretni projekat to značilo 500 miliona evra, što je manje od 980 miliona leva (posebno jer postoji je spremna mrežna infrastruktura). Zapravo, ovo je iznos bespovratnih sredstava, a s obzirom da je odbitno pravo izričito navedeno da može biti u naturi, sumnje da je postupak u potpunosti postavljen za problematično državno preduzeće TE „Marica Istok 2“ potpuno su opravdane. U tom slučaju će dobiti grant i formalno će učestvovati sa svom raspoloživom infrastrukturom.Zbog ovog ograničenja konkurencije, velika je verovatnoća da će projekat gasne termoelektrane revidirati EK ili čak odbiti. Takođe, prema procjenama EK, takva gasna elektrana od 1.000 megavata ne bi trebala zapošljavati više od 980 ljudi, dok Maritza-East 2 sada zapošljava više od 2.300 ljudi. Ako osoblje ne bude optimizovano, velika je verovatnoća da će nova snaga nastaviti da radi sa gubitkom, kao i sada.Da bi postojala bilo kakva mogućnost za termoelektranu na gas u kompleksu Marica-istok, državni operater Bulgartransgaz moraće da izgradi odgovarajuću gasnu mrežu. Ovo će takođe biti učinjeno novcem iz Plana, a prema poslednjoj opciji iznos za ovu namenu biće 330 miliona leva, plus 33 miliona leva sufinansiranja.A gde je RESIako se najveća promjena odnosi na elektrane na ugalj, većina sredstava iz plana zapravo je usmjerena na nove solarne elektrane. Za shemu delimičnog finansiranja takvih projekata sa uključenim baterijama predviđeno je 878 miliona BGN. Minimalni cilj je instaliranje 1,7 GV novih kapaciteta, što znači udvostručavanje raspoloživih kapaciteta.Ovo je potpuno novi pristup Bugarske za stimulisanje obnovljive energije. U praksi, pomoć će pokriti ulaganja u baterije, koje su i dalje preskupe, ali su potrebne za uravnoteženje elektrana, a proizvedena električna energija će se prodavati na tržišnoj osnovi.Planirano je ukupno šest tendera, koji će se održavati jednom u 6 meseci od početka 2022. Napisano je da će to biti izgradnja novih projekata obnovljivih izvora energije, bez obzira gde i sa kakvom tehnologijom, ali u stvarnosti smo govoreći o fotonaponima, koji su sada najjeftiniji i najlakši za izgradnju.Na svakoj aukciji će se igrati projekti od najmanje 285 megavata, a 25% njih ili oko 70 mV biće dodijeljeno za male OIE - manje od 5 mV. Ovo će donekle ograničiti koncentraciju projekata, ali u stvarnosti to nije tako. Preostalih 215 mV može osvojiti jedan kandidat, što znači ogromnu elektranu u datom trenutku u zemlji. Ovakvi veliki projekti već su najavljeni - kod Haskova i Harmanlija, a moguće je da su među dobitnicima. Moguće je da će se slične inicijative sprovesti u kompleksu „Marica Istok“.Važan uslov tendera je da se mora izgraditi skladište energije, koje će imati kapacitet od 25% instaliranog kapaciteta postrojenja OIE i moći će da obezbedi rad najmanje 4 sata. Ponude investitora biće rangirane prema tome ko će se prijaviti za najniži grant.Međutim, kako bi svi ovi novi OIE bili povezani na mrežu, bit će potrebna značajna ulaganja u sistem za prenos električne energije u zemlji. Iz tog razloga, Plan takođe predviđa 370 miliona leva za Operatora elektroenergetskog sistema, koji mora da obezbedi još 270 miliona leva sopstvenih sredstava.Osim velikih elektrana, finansiraju se i mali fotonaponi na krovu. Ukupan budžet je 140 miliona leva, a domaćinstva će moći da dobiju između 6 i 11 hiljada leva, a za energetsko siromašne subvencija će biti 100%. Uslov je da instalacije imaju snagu od 4 kV, odnosno za jedno domaćinstvo. Poređenja radi, projekti do 30 kV sada su podržani po povlašćenim cenama, što dovodi do zloupotreba - solarijumi će se graditi na napuštenim kućama i skladištima u udaljenim selima.Biće finansirana i kupovina solarnih sistema za snabdevanje toplom vodom za domaćinstva - do 1176,50 BGN po domaćinstvu, a za one koji primaju subvencije za energiju iznos će biti do 1960,83 BGN. Novac će dobiti samo domaćinstva koja nisu priključena na prenosnu ili toplotnu mrežu.Da li smo spremni za promene?Sve ovo će nesumnjivo promeniti način rada bugarskog energetskog sistema u ovom trenutku - umesto nekoliko veoma velikih proizvodnih objekata koji se nalaze daleko od potrošača, imaćemo mnogo manjih postrojenja razasutih po celoj zemlji. U kombinaciji sa šemom finansiranja poslovanja za izgradnju OIE za sopstvene potrebe, čime će se smanjiti potrošnja električne energije iz mreže, situacija će se još više promeniti.Nažalost, ništa od ovoga nije prisutno u dva glavna strateška dokumenta - Nacionalnoj energetskoj strategiji do 2030. godine sa horizontom do 2050. godine.

Srbija

RTV-u 900 miliona od države za „osnovne delatnosti“

Radio-televizija Vojvodine dobiće 900 miliona dinara državne pomoći za realizaciju osnovne delatnosti.  Pomoć će od strane Pokrajinskog sekretarijata za kuluturu RTV-u biti preneta u 11 jednakih rata. Komisija za kontrolu državne pomoći donela je rešenje kojim se utvrđuje postojanje državne pomoći koja se dodeljuje za realizaciju osnovne delatnosti Javne medijske ustanove "Radio-televizija Vojvodine".  U rešenju se navodi da je državna pomoć usklađena sa pravilima za dodelu državne pomoći. Ugovor o finanisranju zaključen je između Pokrajinskog sekretarijata i RTV-a.Komisija je navela u rešenju da je Vlada u januaru dala saglasnost Ministarstvu kuluture i informisanja da radi finansiranja osnovne delatnosti Javne medijske ustanove "Radio-televizija Vojvodine", izvrši prenos sredstava Autonomnoj pokrajini Vojvodini u iznosu od 900 miliona dinara. Nakon toga su Ministarstvo kulture i Pokrajinska vlada su zaključili Ugovor o prenosu sredstava, a potom su  i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i RTV su zaključili su Ugovor o finansiranju.Taj Ugovor je, kako piše u rešenju, zaključen pre nego što je Кomisija za kontrolu državne pomoći ocenila postojanje i usklađenost predmetne državne pomoći, pa je radi utvrđivanja pravilnog i potpunog činjeničnog stanja Komisija pokrenula prethodni postupak u vezi sa dodelom sredstava.Tada je naloženo Pokrajinskom sekretarijatu  da dostavi informacije i podatke koji nedvosmisleno ukazuju na tačan iznos sredstava koji je dodeljen RTV-u. Ugovorom o finansiranju se predviđa da Pokrajinski sekretarijat državnu pomoć u iznosu od 900 miliona dinara obezbeđuje i isplaćuje u dvanaest jednakih mesečnih rata u toku 2021. godine u skladu sa likvidnim mogućnostima budžeta.RTV-u 25 miliona dinara državne pomoći za digitalizaciju Ugovorom se RTV obavezuje da kroz svoje programske sadržaje, između ostalog, ostvaruje istinito, blagovremeno, potpuno, nepristrasno i profesionalno informisanje građana i omogućavanje slobodnog formiranja i izražavanja mišljenja slušalaca i gledalaca na teritoriji Srbije, autonomne pokrajine i lokalne samouprave. Takođe obavezuje se na poštovanje sloboda, demokratstkih vrednosti i institucija i unapređivanje kulture javnog dijaloga, poštovanje privatnosti, dostojanstva, ugleda, časti i drugih osnovnih prava i sloboda, podsticanje pluralizma političkih, verskih i drugih ideja.Кako bi RTV mogao da realizuje sve navedene aktivnosti Pokrajinski sekretarijat se obavezuje da obezbedi sredstva u iznosu od 900 miliona dinara, koja će nakon podnošenja zahteva RTV biti preneta u dvanaest jednakih rata.RTS za reklamiranje daje do 45,5 miliona, novac i za tabloide Prema dostavljenom Planu poslovanja RTV-a sa prvom izmenom za 2021. godinu iz januara 2021. godine   projektovan je prihod u iznosu od 2,26 milijarde dinara na ime takse, kao i prihod u iznosu do 900 miliona dinara iz budžeta, piše u Ugovoru o finansiranju. Radio-televizija Vojvodine dobiće od države i 25 miliona dinara za Projekat digitalizaciije audio-vizuelnog materijala

Srbija

Odgajivači borovnica: Dobar početak i sušna sezona

Kako se proizvodnja srpske borovnice širi, nova generacija proizvođača u zemlji koristi najnoviju tehnologiju za maksimiziranje kvaliteta, kaže Julka Toskić iz AgroBrandaProizvodnja borovnica u Srbiji poslednjih godina se uveliko proširila, a površina u Srbiji sada iznosi približno 2.500 ha, kaže Julka Toskić, izvršna direktorica marketinške agencije AgroBrand.Nova generacija proizvođača borovnica u Srbiji koristi najsavremeniju tehnologiju, kaže ona, što je dovelo do poboljšanja u kalibraciji, sortiranju i pakovanju, dok su veličine farmi veće.Kako mladi voćnjaci sazrevaju i dostižu pun kapacitet, srpski izvoz svežih borovnica rapidno raste, a širom zemlje mogu se pronaći nove najsavremenije hladnjače i distributivni centri."Neki od najuspešnijih srpskih izvoznika sveže borovnice članovi su nedavno osnovane platforme Srbija donosi plodove", kaže Toskić. "Platforma je osnovana sa ciljem međunarodne promocije srpske voćarske industrije i predstavlja efikasnu vezu između naprednih, sertifikovanih domaćih dobavljača i međunarodnih kupaca.Sezona je dobro počela za proizvođače borovnica, jer se u Srbiji borovnica bere najmanje dve nedelje ranije od mnogih konkurenata, kaže Toskić. Samo u junu je skoro 1.700 tona borovnice izvezeno na desetak izvoznih tržišta, uključujući Holandiju, Nemačku, Veliku Britaniju i Rusiju."Ne samo da smo povećali zasade borovnica, već smo povećali i saradnju sa individualnim proizvođačima", kaže Ana Bošnjak, generalna direktorka Agro Bel Sistem.Iako sezona još uvek traje, Agro Bel Sistem već pregovara sa kupcima iz Skandinavije u vezi sezone 2022. godine."Povećali smo količinu i vrstu ambalaže u koju izvozimo borovnice", kaže Bošnjak, "a do sledeće sezone ćemo takođe povećati sadašnje skladište i kapacitete za sortiranje borovnica.""Za našu kompaniju ovo je bila odlična sezona", dodaje Slađana Vuković, direktorka Srbovoća, tokom koje smo ostvarili 150 tona izvoza borovnice, što je tri puta više nego prošle sezone. Naša ukupna proizvodnja izvezena je na tržište Velike Britanije i već imamo veliki broj upita od novih kupaca u Velikoj Britaniji za sledeću sezonu. Sledeće godine, osim rinfuze borovnica, pripremamo i mala pakovanja borovnica u skladu sa zahtevima kupaca."Ove godine, osim Nemačke, Holandije i Rusije, naše borovnice su stigle i u Dubai", kaže Goran Stajić, direktor Berri 4 U. "Posebnu pažnju posvećujemo modernizaciji i primeni naprednih tehnologija. Kvalitet i očuvanje svežine i nutritivne vrednosti proizvoda su nam na prvom mestu. Zbog toga imamo najsavremeniju opremu za sortiranje VECO, prilagođen sistem hlađenja, centar za pakovanje i najsavremenije skladište".

Svet

Rojters: Srbija zloupotrebljava standarde FATF da bi kontrolisala kritičare vlasti

Srbija, Indija, Tanzanija, Nigerija i Uganda su zakone usvojene zbog usklađivanja sa standardima FATF-a koristile za istraživanja novinara, nevladinih organizacija i advokata, piše Rojters.FATF igra malo poznatu, ali ključnu ulogu u oblikovanju zakonodastva u vezi sa finansijskim kirminalom i diktiranju bezbednosnih prioriteta koje vlade treba da ispune.Ona je širom sveta pojačala zakone za suzbijanje pranja novca i finansiranja terorizma.Ipak, pritiskajući društva sa slabim demokratskim uređenjem da usvoje i ojačaju ove zakona, FATF je nesvesno omogućio stvaranje novog pravnog instrumenta autoritarnim vlada, na šta ukazuju istraživači i grupe za ljudska prava, piše Rojters."Ovi standardi se sve više ne samo pogrešno shvataju, već se i namerno zloupotrebljavaju", kaže Tom Keting, direktor Centra za finansijski kriminal pri Kraljevskom institutu za objedinjene usluge (Royal United Services Institute in London).I pranje novca povećava cene nekretnina u Srbiji Konkretno, fokus na FATF standarde početkom 2000-ih i na rešavanju problema finansiranja terorizma preko neprofitnih organizacija omogućio je nekim vladama da progone legitimna udruženja građana pod pokrićem primene međunarodnih standarda, piše Rojters.Iz FATF-a su na Rojtersova pitanja odgovorili da su svesni da se njihove preporuke zloupotrebljavaju kako bi se nadzirale neprofitne organizacije. Saopšteno je da je ove godine osnovana radna grupa za sagledavanje "nenamernih posledice loše sprovedenih" mera i za njihovo ublažavanje."Svaka pogrešna primena standarda FATF-a na način koji potiskuje legitimne aktivnosti neprofitnih organizacija ili ograničava ljudska prava je za ozbiljnu zabrinutost i ne može se tolerisati kao deo borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma", navodi se u odgovoru FATF-a.Srbija prošle godine napravila listu NVO i medijaFATF je Srbiju stavio na sivu listu početkom 2018. godine i upozorio da Vlada Srbije mora da ojača svoje zakonodavstvo kako bi vlasi mogle bolje da prave finansijske podatke pojedinaca. Nakon što je to Srbija učinila, FATF ju je uklonio sa liste.U julu 2020. godine, Uprava za sprečavanje novca je poslala pismo bankama tražeći podatke privatnih klijenata o 50-ak nevladinih organizacija i meidja poznatih po tome što kritikiju ono što smatraju autokratskom vladavinom predsednika Aleksandra Vučića, piše Rojters.Civilno društvo i mediji traže hitno izjašnjenje Uprave za sprečavanje pranja novca o nalazima FATF-a U pismu, u koje je Rojters imao uvid, traženi su podaci o prilivu stranih valuta, u skladu sa izmenjenim zakonom.Nakon što je vest o pismu procurila u javnost, ministar finansija Siniša Mali je rekao da je Uprava "radila svoj posao" i da zahtevi o podacima norganizacijama i medijima ne bi trebalo da predstavljaju problem "ako ništa ne kriju". Do sada niko nije optužen, naglašava Rojters.Podsetimo, na pomenutoj listi se nalazi i Bussines Info Grupa, izdavač Nove ekonomije, kao jedina privatna firma čije se poslovanje nadzire, kao i direktora i urednica Biljana Stepanović.

Srbija

Francuski Egis radi idejni projekat i procenu uticaja na životnu sredinu za drugu liniju metroa

Grad Beograd, JКP "Beogradski metro i voz" i francuska kompanija "Egis Rail" potpisali su ugovor za projektovanje druge linije beogradskog metroa, za koju je sredstva obezbedila Vlada Srbije, rekao je zamenik gradonačelnika Goran VesićOn je gostujući u jutarnjem programu Studija B kazao da će francuska kompanija Ežis prema ovom ugovoru, izraditi tehničku dokumentaciju, odnosno studiju opravdanosti i idejni projekat sa studijom procene uticaja na životnu sredinu za drugu liniju metroa od stanice "Bežanija" do stanice "Mirijevo", prenosi Beoinfo."Na Bežanijskoj kosi planiran je zajednički depo za linije 2 i 3. Projektovanje depoa je sastavni deo ovog ugovora. Rok za završetak ugovora je 25 meseci, kako bi 2023. godine počela izgradnja druge linije, koja treba da bude završena 2030. godine. Početak izgradnje prve linije beogradskog metroa predviđen je za novembar ove godine, a završetak 2028. godine", rekao je Vesić. Plan za metro "jedan od najkontroverznijih" u decenijskom planiranju Beograda Za izgradnju prve dve linije metroa Republika Srbija je obezbedila 4,6 milijardi evra, rekao je Vesić. Planirano je da prva metro linija poveže Železnik i Mirijev, a druga metro linija  Mirijevo i Zemun.Najviše kritika stručne javnosti usmereno je na to što planirane linije metroa idu kroz nenaseljene delove grada.Prva linija koja bi se gradila od Makiša do Ade Huje i kasnije Mirjeva na gotovo 50 odsto trase prolazi kroz neurbanizovana područja ili samo po obodima naselja male gustine, pisao je stručni portal Beobuild.Trasa prve linije zaobićiće i Prokop i Klinički centar Srbije. Izgradnja beogradskog metroa koštaće oko šest milijardi evraMetro će graditi francuska kompanija Alstom i kineska kompanija Piwer China. Alstom će raditi elektromehaniku, vozove, vagone, šine, kompletno električno napajanje, odnosno opremu samog metroa, dok će građevinske radove obaviti kineska kompnija.

Srbija

Ponovo bez konkurencije: Bolnički kreveti direktnom pogodbom kupljeni za 5,4 miliona dolara

Ministarstvo zdravlja je direktnom pogodbom, bez sprovođenja javne nabavke, kupilo bolničke krevete u iznosu od 5,4 miliona dolara, što je oko 4,56 miliona evra. Dobavljač je firma Linet spol iz Češke Republike.Ministarstvo je 7. juna sklopilo dva ugovora sa ovom firmom. Jedan, u iznosu od 4,7 miliona dolara za kupovinu bolničkih kreveta "Eleganza 2" i "Eleganza 1" i drugi ugovor koji se odnosi na kupovinu dečijih bolničkih kreveta "Tom 2" i bolničkih nosila "Sprint 100".Ministarstvo namestilo nabavku prečišćivača vazduha u centimetar Nabavka je sprovedena u okviru projekta "Hitan odgovor Republike Srbije na COVID-19" što znači i da su kreveti i nosila plaćeni iz kredita koji je Svetska banka odobrila Srbiji u maju prošle godine u iznosu od 100 miliona dolara (92 miliona evra). Projekat je započeo 10. decembra 2020. godine i trajaće do 31. maja 2022. godine. Projekat "Hitan odgovor Republike Srbije na COVID-19" uključuje dve glavne komponente: hitan odgovor na COVID-19 i upravljanje implementacijom, praćenje i evaluaciju. U okviru hitnog odgovora na pandemiju spadaju detekcija slučajeva, potvrda zaraze, praćenje kontakata, evidencija i izveštavanje, mere fizičkog distanciranja i spremnost na komunikaciju i jačanje zdravstvenog sistema. Na pitanja Nove ekonomije za potrebe kojih zdravstvenih institucija je Ministarstvo nabavilo bolničke krevete i zbog čega nije raspisana javna nabavka kako bi i druge firme mogle da daju svoje ponude, iz ove institucije nisu odgovorili.Podsetimo, Ministarstvo zdravlja je već sprovelo javne nabavke za opremanje tri kovid bolnice (u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu) u okviru kojih su nabavljani i bolnički kreveti.Ukupan iznos nabavke opreme za ove bolnice iznosio je 42,3 miliona evra, a za sve tri bolnice glavni dobavljač je bila firma Magna pharmacia, o čemu je Nova ekonomija već pisala.

Srbija

Još jedna banka manje, Rajfajzen preuzeo Kredi agrikol banku

Rajfajzen banka u Srbiji kupila je 100 odsto akcija Kredi agrikol banku, uključujući i lizing kompaniju u njenom vlasništvu - CA Lizing Srbija, saoptila je  Raiffeisen Bank International AG.Za uspešno okončanje ove transakcije neophodna su odobrenja regulatora, navodi se u saopštenju Raiffeisen Bank International AG.“Uvereni smo bi Kredi agrikol banka i lizing na najbolji način upotpunili naše poslovanje u Srbiji, budući da negujemo iste vrednosti i poslovnu kulturu. Čvrsto verujem da bismo ovako osnaženi bili u prilici da još većem broju klijenata pružimo inovativne proizvode i dodatno unapredimo korisničko iskustvo”, izjavio je ovim povodom Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke u Srbiji.Johan Štrobl, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen Bank International AG, istakao je da je Srbija za ovu bankarsku grupaciju veoma interesantno tržište i da nudi veliki potencijal rasta.U saopštenju se navodi da Kredi agrikol banka u Srbiji ima bazu od oko 356.000 klijenata. Banka ima vodeću poziciju u finansiranju agrobiznisa, sa tržišnim udelom iznad 20 odsto.U drugom kvartalu ove godine, Kredi agrikol banka imala je ukupnu aktivu od 1,3 milijarde evra, dok je ukupna aktiva Rajfajzen banke iznosila 3,4 milijarde evra.Po dobijanju odobrenja regulatora, ukoliko se transakcija uspešno okonča, Kredi agrikol banka biće pripojena Rajfajzen banci. Ovim spajanjem, broj banaka u Srbiji smanjiće se na 22 banke.Još jedno spajanje na bankarskom tržištu SrbijeZašto je prodata Komercijalna banka

Svet

Pivopije, srećan vam praznik

Danas je Međunarodni dan piva. Skoro 32 milijarde litara piva koje sadrži alkohol proizvedeno je prošle godine u Evropskoj uniji.U 2020. godini u EU proizvedeno je i 1,4 milijarde litara bezalkoholnog piva, koje je sadržalo manje od 0.5 odsto alkohola ili ga nije sadržalo uopšte, podaci su Eurostata. Evropska unija je u godini za nama proizvela oko 74 litre piva po stanovniku.U poređenju sa 2019. godinom, proizvodnja piva (koje sadrži alkohol) opala je za 8 odsto u odnosu na 2019, dok je proizvodnja bezalkoholnog piva u EU ostala na istom nivou.Najveći proizvođač je Nemačka sa proizvedenih 7,5 milijardi litara piva,  što je 24 odsto ukupne proizvodnje u EU. Drugim rečima, jedno od četiri piva proizvedenih u EU poreklom je iz Nemačke. Slede Poljska koja je proizvela 3,8 milijardi litara piva, Španija sa 3,3 milijarde litara piva,  i Holandija sa 2,5 milijardi proizvedenih  litara piva.  Iza njih su Francuska, Češka, Rumunuja. Najveći izvoznik Holandija Holandija je u 2020. godini izvezla 1,9 milijardi litara piva koje sadrži alkohol, što je 21 odsto ukupnog izvoza, uključujući izvoz u EU i van nje. Iza se nalaze Belgija sa izvezenih 1,7 milijardi litara piva, pa Nemačka koja je u 2020. godini izvezla 1,5 milijardi litara piva. Glavna destinacija za EU pivo, bile su Sjedinjene Američke Države gde je iz EU izvezeno 895 miliona litara piva, što je 22 odsto ukupnog izvoza. Sledeća destinacija na koju je stiglo najviše piva iz Unije, 881 miliona litara, je Ujedinjeno Kraljevstvo. Francuska najviše uvozi Sa druge strane, najveći uvoznik piva (koje sadrži alkohol) je Francuska na koju otpada 16 odsto uvezenog piva, što iz zemalja članica, što iz država van Evropske unije. Pivo uvoze i Nemačka u koju je prošle godine stiglo 0,7 milijardi litara piva, Italija koja je uvezla 0,6 milijardi litara ovog pića. Odmah i za njih su Holandija i Španija. Eurostat navodi da je uvoz piva iz država koje nisu članice EU marginalan  kada se poredi sa uvozom iz zemllja u okviru Evropske unije.U 2020. godini zemlje članice najviše su uvozile britansko pivo, 286 miliona litara, ili 51 odsto, celokupnog uvoza iz zemalja van EU. U 2020. godini u Evropskoj uniji je bilo popularno  i meksičko pivo, pa je uvezeno 95 miliona litara ovog piva. Prethodnih godina Srbije među top izvoznicima piva u EUPrema podacima za 2019. godinu iz Srbije je u zemlje Evropske unije izvezla 21 milion litara piva, što je 10 odsto ukpunog uvoza EU iz zemalja koje nisu njene članice.Srpsko pivo je u Evropskoj uniji bilo popularno i 2018. godine, kada je u taj blok izvezla 51 milion litara piva.U Srbiji je, pre korone, pivo proizvodilo u oko 55 malih fabrika širom zemlje. Tokom pandemije je, kako je pisala Nova ekonomija,  nezvanično, 20 odsto njih je stavilo katanac.

Svet

Ove godine rekordna ulaganja u 5G mrežu

Prihod od prodaje infrastrukture za 5G mrežu ove godine porašće za 39%, stoji u najnovijoj prognozi kompanije Gartner. Predviđa se da će do kraja 2024. godine 60% telekomunikacionih provajdera komercijalizovati 5G usluge u takozvanim gradovima prvog reda.Telekomunikacioni provajderi (Communications service providers, skraćeno CSP) na tržištima koja se već smatraju zrelim za razvoj 5G mreže tokom prošle i ove godine ubrzali su ubrzali su njen razvoj 5G.Najsavremenija 5G mraža predstavlja 39% ukupnih prihoda koje im daje bežična infrastrukture ove godine."Pandemija je povećala tražnju za optimizovanom i ultrabrzom širokopojasnom vezom, koja je poboljšava performanse aplikacija koje zaposleni koriste za rad od kuće, poboljšava prenošenje podataka, video striminge, video igre, kao i korišćenje aplikacija za pristup društvenim mrežama", kaže Mihael Porovski, koji je istraživački analitičar u Gartneru.Nova 5G mreža na tržištu infrastrukture bežične mreže, kako se naglašava, trenutno beleži najveći rast, pa se to smatra šansom da se povećaju ulaganja u nju. Na to utiče i pad ulaganja u starije tehnologije, koje će se nastaviti, kako se tvrdi u prognozi.Prognozi predviđaju da će se u Severnoj Americi prihodi provajdera od 5G mreže povećati na 4,3 milijarde 2021. godine, za razliku od 2,9 milijardi dolara koliko je bilo prošle godine. Na taj rast delimično utiče ulaganje u dinamičko deljenje spektra (nova antenska tehnologija) i u milimetarsko talasne bazne stanice.Brže do 5G i novih tehnologija uslov da budemo Sicilijumska dolina Zapadnog BalkanaUvođenje 5G mreže može da udvostuči potrošnju strujePotpisan prvi ugovor za 5G mrežu u HrvatskojOdložena aukcija za prodaju 5G spektra u Srbiji U Zapadnoj Evropi, prognozira se skok prihoda koje provajderi dobijaju od 5G mreže, sa 794 miliona dolara 2020. na 1,6 milijardi dolara koliko se očekuje 2021. godine. Prioriteti provajdera biće licenciranje spektra, modernizacija mobilne infrastrukture, kao i regulatorni procesi.Ove godine čekuje se i da će Kina zadržati poziciju globalnog lidera na polju 5G mreže. Prihod od 5G dostigao je 9,1 milijardu dolara 2021. godine, u odnosu na 7,4 milijarde dolara 2020.Dok je svega 10% telekomunikacionih provajdera pružalo komercijalne 5G usluge, kompanija Gartner predviđa da će se taj udeo do 2024. godine povećati na 60%. To je slično prelasku na 4G mrežu."Tražnja preduzeća i ostalih kupaca utiče na ovaj rast. Kada korisnici počnu da se vraćaju u kancelarije nastaviće sa povezivanjem svojih stanova ili kuća na gigabajtska optička vlakna. Na to je uticao rad od kuće koji je pokazao sve prednosti dobre internet veze", dodao je Porovski.U Srbiji je krajem jula prošle godine odložena aukcija za prodaju 5G spektra. Prošlu godinu obeležilo je i donošenje restriktivnih zakona u Sjedinjenim Državama  koji su sužavali manevarski prostor kineskoj telekomunikacionoj kompaniji Huawei, upravo u razvoju 5G mreže.