Najnovije

Svet

Majkosoft pravi svoju verziju „metauniverzuma“

Kompanija Majkrosoft (Microsoft) prilagođava svoje poznate sftverske proizvode, PowerPoint i Excel, da bi napravila  korporativnu verziju "metaverzuma", koncept koji promoviše duosnivač Fejsbuka Mark Zakenberg i koji obećava da će korisnicima omogućiti da žive, rade i igraju se u međusobno povezanim virtuelnim svetovima, prenosi Bloomberg.Kupci će moći da dele Office datoteke i funkcije, kao što su PowerPoint prezentacije, u virtuelni svet, a prva verzija Majkrosoftovog Teams programa za ćaskanje i konferencije koji sadrži digitalne avatare, se trenutno testira i biće dostupna u prvoj polovini 2022. godine. Izvršni direktor Majkrosofta Satja Nadela u intervjuu za Bloomberg je izjavio da je koristio ovu tehnologiju da poseti Covid-19 odeljenje u bolnici u Ujedinjenom Kraljevstvu, proizvodni pogon Tojote, pa čak i međunarodnu svemirsku stanicu. Nove funkcije Teams-a, omogućiće preduzećima da kreiraju impresivne prostore u kojima se radnici mogu sastajati. Tehnologija koristi Majkrosoftov softver koji je najavljen ranije ove godine pod nazivom Mesh i koji omogućava doživljaj proširene i virtuelne stvarnosti na različitim naočarama, uključujući i Majkrosoftov sopstveni HoloLens. Dok kupci kojima nedostaje uređaj za prikazivanje 3D slike mogu iskusiti sadržaj i avatare u 2D.„Javna percepcija metaverzuma kao futurističkog sveta u kojem ljudi koji su uključeni u mrežu rekreiraju ceo svoj život na mreži je još uvek je daleko. Ali poslovna upotreba počinje da bude dostupna sada“, rekao je Nadela.Kompanija Accenture je koristila Majkrosoft softver da stvori digitalnu verziju svog sedišta kako bi vodila orijentacije za nove zaposlene tokom pandemije. Konsultantska firma je organizovala više od sto takvih događaja, dostigavši više od 10.000 zaposlenih, rekao je potpredsednik Majkrosofta Džared Spataro.Kompanija Anheuser-Busch InBev je napravila kopije svojih pivarskih operacija i lanca snabdevanja koji su sinhronizovani sa stvarnim objektima i zasnovani na najnovijim informacijama. Sistem omogućava pivarima da se prilagode promenljivim uslovima i pomaže operaterima da drže mašine za pakovanje u radu. Microsoft je u utorak predstavio proizvod pod nazivom Dinamics 365 Connected Spaces. Koji će omogućiti ljudima da se kreću i komuniciraju unutar maloprodajnih i fabričkih prostora.Dok Majkrosoft prednjači sa korporativnim aplikacijama za metaverzum, očekujte da će i njegova Xbox platforma za igrice imati ulogu u budućnosti, napomenuo je Nadela."Apsolutno možete očekivati da radimo i na igricama", dodaje Nadela: "Ako uzmete Halo kao igru, to je metaverzum. Majnekraft je metaverz, kao i Flight Sim. U nekom smislu, oni su danas 2D, ali pitanje je da li to sada možete da odnesete u puni 3D svet, a mi apsolutno planiramo da to uradimo".Majkrosoftove metaverse aplikacije će raditi sa Oculus naočarima koje je napravio Meta Platforms Inc., (ranije poznat kao Fejsbuk). Ali još nije jasno kako će se vizije metaverzuma različitih kompanija povezati. Ako bi, recimo, Nadela i Zakerberg želeli da se sretnu u metaverzumu, da li bi morali da izaberu ili Microsoftove timove ili Meta Horizon Vorkroom?Microsoft je fokusiran na praktične primene metaverzuma – one u kojima su prednosti jasne, rekao je Nadela. A to će pomoći da se ljudi naviknu na ideju koju neki kritičari nazivaju jezivom.„Nema ničeg jezivog u posećivanju Kovid odeljenja na daljinu kako bi lekar mogao da pomogne svojim pacijentima, ili da bi mogao da pruži daljinsku pomoć u proizvodnoj liniji u vreme Kovid krize kada tu proizvodnu liniju treba da popravi inženjer koji radi od kuće“, ocenio je Nadela.

Srbija

Raiffeisen banka širi digitalnu revoluciju i na ponudu za malu privredu

• „Biznis iKeš“ kredit za paušalce - na računu za 30 minuta, bez dolaska u banku i bez dostavljanja dokumentacije• „Biznis iRačun“ za mala preduzeća i preduzetnike – potpuno onlajn, bez posete banci „Biznis iKeš“ kredit je apsolutna novina na domaćem tržištu, ali i u našem regionu.  Raiffeisen banka je svim preduzetnicima koji porez plaćaju paušalno omogućila da celokupan proces od podnošenja zahteva do isplate kredita za obrtna sredstva završe putem interneta, i to za svega 30 minuta. Koliko je ponuda revolucionarna pokazuje i podatak da je srpska banka prva u Raiffeisen grupaciji uvela ovako savremenu bankarsku uslugu za preduzetnike.Paušalci kojima su sredstva potrebna u kratkom roku (kako klijenti Raiffeisen banke tako i oni koji to još nisu), za kredit od sada mogu da apliciraju onlajn, bez dostavljanja ijednog dokumenta ili dolaska u banku. Identifikacija se vrši putem kratkog video-poziva sa zaposlenim banke, a od podataka je, pored ličnih identifikacionih, neophodan samo kôd sa Uverenja o plaćenom porezu koji se može preuzeti sa sajta ePorezi. Čitav proces se završava naprednim elektronskim potpisom, vrlo brzo - odgovor o odobrenom kreditu dobija se u roku od 15 minuta od unosa zahteva, a do isplate novca na račun može proteći i manje od pola sata! „Biznis iKeš“ kredit dostupan je u iznosu do 600.000 dinara, sa maksimalnim rokom otplate do tri godine i fiksnom kamatnom stopom tokom celog perioda otplate. Paušalcima koji još uvek nemaju račun u banci, on će biti automatski otvoren tokom ovog procesa. Raiffeisenu priznanje za najbolje privatno bankarstvo„Biznis iRačun“ na raspolaganju je svim malim preduzećima sa jednim vlasnikom, kao i preduzetnicima koji nemaju račun u banci. On se otvara onlajn, za svega 15 minuta i samo uz važeću ličnu kartu ili pasoš, bez ijedne posete banci. Uz njega se dobijaju sve bankarske usluge potrebne za poslovanje, a pre svih aplikacija mobilnog bankarstva.„Nakon novine koju smo ponudili građanima pre dve godine - onlajn „iKeš“ kredita, koji se pokazao preko potrebnim za naše tržište jer je njime zadovoljan veliki broj naših klijenata – proširujemo digitalnu revoluciju i na segment male privrede. Posebno smo prepoznali potrebe preduzetnika koji paušalno plaćaju porez, a koji možda do sada na domaćem bankarskom tržištu nisu imali mogućnosti da koriste sve prednosti digitalizacije. Uz naš „Biznis iKeš“ kredit moći će da dođu do sredstava u rekordno kratkom roku, štedeći vreme za važnije stvari za njihov biznis. Isto važi i za sve male privrednike koji nemaju račun kod nas – „Biznis iRačun“ mogu da otvore uz minimalan utrošak vremena, u vreme i na mestu koje njima odgovara“, izjavio je ovim povodom Petar Jovanović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Raiffeisen banke. Više informacija o načinu slanja zahteva i odobrenju kredita može se pronaći na: https://www.raiffeisenbank.rs/mala-privreda/krediti/biznis-online-kredit, a o otvaranju iRačuna na: https://www.raiffeisenbank.rs/pravna-lica/mala-privreda/racuni/biznis-online-racun, kao i pozivom Kontakt centra na broj telefona 011/3202-100.

Srbija

Nastavlja se ukrupnjavanje banaka: Aik banka kupila Sberbanku Srbija

AIK banka u vlasništu MK Grupe Miodraga Kostića biće novi vlasnik Sberbanke, nakon što je potpisala kupoprodajni ugovor o preuzimanju Sberbanke Srbija, u sklopu širenja poslovanja svoje bankarske grupe na šest tržišta.Ta transakcija je deo zajedničkog ugovora potpisanog između Sberbanke Evrope i AIK banke, Gorenjske banke iz Kranja i AEC Ltd. o kupovini Sberbanke subsidijara u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Mađarskoj čija ukupna aktiva iznosi 7.329 milijarde evra, navodi se u saopštenju Aik banke.Podsećamo, ranije ove godine Rajfajzen banka u Srbiji kupila je 100 odsto akcija Kredi agrikol banke. Takođe, Eurobanka i Direktna banka najavile su spajanju poslovanja u Srbiji. Predsednica Izvršnog odobra AIK banke Jelena Galić rekla je da, posle uspešno realizovanog preuzimanja Alfa banke u Srbiji i Gorenjske banke u Sloveniji, ova akvizicija predstavlja još jedan izuzetno važan korak u daljem razvoju AIK banke, ali i svojevrsnu potvrdu njenog dosadašnjeg poslovanja.„Jačanje prisustva u zemljama u kojima već poslujemo, ali i širenje poslovanja naše bankarske grupe na nova tržišta, u skladu je sa našim strateškim opredeljenjem da se pozicioniramo kao jedna od vodećih bankarskih grupacija u regionu Centralne i Istočne Evrope. Pored rasta poslovanja, naš primarni cilj ostaje da klijentima, kako postojećim tako i novim, pružamo najkvalitetnije korisničko iskustvo kroz inovativne i savremene bankarske proizvode kreirane u skladu sa njihovim realnim potrebama“, istakla je Galić.Posle realizaciji procesa akvizicije Sberbanke subsidijara u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj i Mađarskoj, AIK banka biće na čelu regionalne bankarske grupacije čija veličina aktive prelazi 11 milijardi evra.Sa ovom akvizicijom, AIK banka nastavlja svoje poslovanje sa jakom kapitalnom osnovom i veličinom aktive koja je pozicionira među prvih pet banaka na domaćem tržištu u Srbiji, sa tržišnim učešćem od 8,3 odsto.Ta transakcija je deo zajedničkog ugovora potpisanog između Sberbanke Evrope i AIK banke, Gorenjske banke iz Kranja i AEC Ltd. o kupovini Sberbanke subsidijara u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Mađarskoj čija ukupna aktiva iznosi 7.329 milijarde evra.Predsednica Izvršnog odobra AIK banke Jelena Galić rekla je da, posle uspešno realizovanog preuzimanja Alfa banke u Srbiji i Gorenjske banke u Sloveniji, ova akvizicija predstavlja još jedan izuzetno važan korak u daljem razvoju AIK banke, ali i svojevrsnu potvrdu njenog dosadašnjeg poslovanja.Aik banka najprofitabilnija banka u 2020.godini „Jačanje prisustva u zemljama u kojima već poslujemo, ali i širenje poslovanja naše bankarske grupe na nova tržišta, u skladu je sa našim strateškim opredeljenjem da se pozicioniramo kao jedna od vodećih bankarskih grupacija u regionu Centralne i Istočne Evrope. Pored rasta poslovanja, naš primarni cilj ostaje da klijentima, kako postojećim tako i novim, pružamo najkvalitetnije korisničko iskustvo kroz inovativne i savremene bankarske proizvode kreirane u skladu sa njihovim realnim potrebama“, istakla je Galić.Posle realizaciji procesa akvizicije Sberbanke subsidijara u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj i Mađarskoj, AIK banka biće na čelu regionalne bankarske grupacije čija veličina aktive prelazi 11 milijardi evra.Sa ovom akvizicijom, AIK banka nastavlja svoje poslovanje sa jakom kapitalnom osnovom i veličinom aktive koja je pozicionira među prvih pet banaka na domaćem tržištu u Srbiji, sa tržišnim učešćem od 8,3 odsto.

Srbija

Kako pametno da štedite

ProCredit banka je 100 odsto online. Dovoljno je da imate njeno internet i mobilno bankarstvo i „šalter“ se otvara onog trenutka kad uđete u aplikaciju„Zašto sam prešao na online štednju? Zato što sam shvatio da pored novca, tako uštedim i vreme. Takođe mogu da podignem novac sa štednje kad god mi je potreban, čak i nedeljom, ne zavisim od radnog vremena banke. Dakle, mogu da otputujem negde kad god to poželim.“Ovo bi vam rekao svaki korisnik online štednje kad biste ga pitali da vam argumentuje zašto je počeo ovako da štedi. Online bankarstvo postalo je imperativ današnjice i to je trend koji uspešno prate i naše domaće banke. Neke više, neke manje uspešno. Neke nam pružaju dosta usluga online, a jedna apsolutno sve. U pitanju je ProCredit banka, koja je 100 odsto online.To znači da sve sa ovom bankom možete da obavite preko mobilnog telefona ili računara/laptopa. Ne morate da idete u banku, ne morate ni da je vidite. Dovoljno je da imate njeno internet i mobilno bankarstvo i „šalter“ se otvara onog trenutka kad uđete u aplikaciju. KAKAV MODEL ONLINE ŠTEDNJE VAM NUDI PROCREDIT BANKA?Fizička lica u ProCredit banci mogu da obave sve usluge online – plaćaju račune, podižu i uplaćuju novac, apliciraju za kredit, ulaze u dozvoljeni minus ili počnu da štede. S obzirom na to da je mesec oktobar mesec štednje, ali i na aktuelnost ove teme zapravo tokom cele godine, ovde ćemo pričati o štednji. Svako ko je štedeo u banci ili planirao da počne da štedi, zna da postoje oročena i štednja po viđenju. Oročena štednja je ona koju date na „čuvanje“ banci na određeni period (najčešće je to na 6, 12, 24 ili 36 meseci).Za duži period oročenja dobijate veću kamatnu stopu, ali novac možete da podignete nakon što istekne taj rok. U suprotnom (ako podignete novac pre isteka oročenja), gubite kamatu koju ste do tad zaradili. Štednja po viđenju, s druge strane, jeste ona gde novac čuvate na štednom računu, a podižete ga onda kad vam zatreba. I na ovu štednju dobijate kamatu, samo je ona niža nego kod oročene štednje. Međutim, u ProCredit banci postoji treći oblik štednje, Flex štednja, koja predstavlja odličnu kombinaciju oročene i štednje po viđenju. Ona ima još nekoliko odličnih prednosti koje vam otkrivamo u nastavku.1. Uvek dostupan novac bez prekida oročenjaIako je na štednom računu, vaš novac je tu za vas kad vam zatreba. Neograničeno možete da dodajete i podižete svoj novac bez prekida oročenja, dok se kamata obračunava dnevno na novac koji je na računu, a isplaćuje mesečno.2. Flex štednjom upravljate onlineNe morate da dolazite u banku ako želite da stavite novac na štednju. Dovoljno je da imate eBanking i mBanking aplikaciju ProCredit banke, i sve što treba da uradite je da prebacite novac sa tekućeg na štedni račun.3. Ne treba vam minimalan iznosNekad je bilo potrebno da imate određeni iznos, i to ne mali, da bi vam banka uopšte dozvolila da štedite u njoj. Sada je to prošlost. Dovoljno je da se odlučite na štednju i ProCredit će vam otvoriti štedni račun.4. Dnevno možete da podignete i dodate do 5.000 evraSetimo se početka teksta i šta je rekao korisnik online štednje – da može da otputuje kad god poželi. Tako nešto sto odsto može da potvrdi klijent ProCredit banke koji koristi Flex štednju, jer u njihovim Zonama 24/7 ima opciju da na dnevnom nivou podigne ili stavi na štednju do 5.000 evra. Dakle, pred vama su tri mogućnosti za štednju, ali samo jedna vam daje mogućnost da štedite bez odlaska u banku. Kao klijent ProCredit banke, ne morate ni da izlazite iz kuće ili sa posla, i da gubite vreme. Šalter je u vašem telefonu ili računaru. Vaše je samo da planirate sigurnu budućnost

Srbija

Srbija postala deo mreže Svetskog logističkog pasoša

Vlada Srbije, Privredna komora Srbije i Dubai logistički pasoš (DP World) potpisale su Memorandum kojim se Srbija pridružila mreži Svetski logistički pasoš i time postala prva evropska zemlja koja je pristupila ovoj iniciajtivi. “Svetski logistički pasoš (WLP) nam upravo to omogućava – da našim kompanijama obezbedimo brži prevoz, smanjene troškove transporta i praktično, jednu novu logističku liniju kojom mogu da za 8 do 10 dana skrate vreme transporta robe na tržišta Afrike, zemalja Zaliva, Azije i Bliskog istoka. To su velike stvari za naše kompanije”, istakao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.Svetski logistički pasoš je globalna inicijativa koja se zasniva na partnestvu između između trgovaca, kompanija u logističkom sektoru i lokalnih entiteta kojim se omogućavaviše olakšica u logistici kao što su jeftiniji i efikasniji robnog transport, uklanjanje administrativnih troškova i brže carinjenje robe.

Svet

SZO osmoj vakcini odobrila dozvolu za hitnu upotrebu

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je danas pustila u opticaj hitnu dozvola za upotrebu  COVAXIN® vakcine, koju je razvio Bharat Biotech, dodajući je u sve veću listu vakcina koje je odobrila SZO za prevenciju širenja koronavirusa.Ova vakcina je formirana od neaktivnih SARS-CoV-2 antigena. Prekontrolisala ju je grupa stručnjaka za imunizaciju koja je formirala posebne politike i preporuke za upotrebu COVAXIN® vakcine. Preporučena je uporeba u vremenskom intervalu od četiri nedelje za sve osobe starije od 18 godine. Efikasnost vakcine je 78 odsto 14 ili više dana nakon druge doze, takođe je pogodna za zemlje sa niskim dohotkom budući da nije zahtevna za skladištenje.''Ova lista hitne upotrebe proširuje dostupnost vakcina, najefikasnijeg medicinskog oruđa kojim moramo da okončamo pandemiju", rekla je pomoćnica generalnog direktora za pristup lekovima i zdravstvenim proizvodima SZO, dr Mariângela Simão.U procesu izdavanja hitne dozvole za upotrebu SZO procenjuje kvalitet, sigurnosi i efikasnost vakcine za suzbijanje bolesti COVID-19 što je preduslov za snabdevanje i COVAXIN® vakcinom.Ta vakcina je ocenjena po propisima SZO zasnovanih na pregledu podataka o kvalitetu, bezbednosti, efikasnosti, planu vakcinisanja i prikladnosti. Tehnička savetodavna grupa, koju saziva Svetska zdravstvena organizacija, sastavljena od regulatornih stručnjaka iz celog sveta, utvrdila je da vakcina ispunjava SZO standarde za zaštitu od COVID-a-19, da korist vakcine daleko nadmašuje rizike i da vakcina može da se koristi globalno.Dostupni podaci o vakcinaciji trudnica COVAXIN® vakcinom nisu dovoljni za procenu sigurnosti, ali su u planu dalja istraživanja.Cilj je da lekovi, vakcine i dijagnostika budu dostupni što je pre moguće za rešavanje hitnih slučajeva uz poštovanje strogih kriterijuma bezbednosti, efikasnosti i kvaliteta, navodi se u saopštenju Svetske zdravstvene organizacije, kao i da procena SZO za hitnu upotrebu odmerava pretnju koju predstavlja hitan slučaj, kao i korist koja bi nastala upotrebom proizvoda u odnosu na sve potencijalne rizike.Proces uključuje rigoroznu procenu podataka druge i treće faze kliničkih ispitivanja, koje pregledaju nezavisni stručnjaci i timovi SZO i razmatraju ih i utvrđuju planove za praćenje njene upotrebe kao i planove za dalje studije. Takođe, kompanija koja proizvodi vakcinu mora se obavezati da će nastaviti da generiše podatke kako bi omogućila punu licencu i prekvalifikaciju vakcine SZO, koja zahteva dodatna klinička ispitivanja same vakcine kako bi se osiguralo da ispunjava neophodne standarde kvaliteta, sigurnmosti i efikasnosti za dalju upotrebu.

Srbija

Budžet za 2022. predviđa rast plata i penzija, deficit od tri odsto

Vlada je danas usvojila Predlog zakona o budžetu za 2022. godinu koji previđa povećanje plata u javnom sektoru, penzija i minimalne zarade. U 2022. godni predviđa se deficit od tri odsto i javni dug od 55,5 odsto na kraju naredne godine. Budžet za 2022. godinu biće razvojnog karaktera, navodi se u saopštenju Vlade. Budžetom je za kapitalne investicije na nivou opšte države predviđeno 486 milijardi dinara, što je 7,3 odsto BDP-a.Predlog zakona o budžetu za 2022. godinu predviđa budžetske prihode i primanja u iznosu od 1.516,8 milijardi dinara.U strukturi ukupnih prihoda poreski prihodi iznose 1.317,9 milijardi dinara ili 86,9 odsto, dok neporeski prihodi iznose 175,7 milijardi dinara ili 11,6 odsto ukupnih prihoda budžeta Srbije.Ostatak čine donacije u iznosu od 23,4 milijarde dinara, što čini 1,5 odsto ukupnih prihoda.Predlogom budžeta predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.717 milijardi dinara.Rast penzija za 5,5 odsto, veće zarada zaposlenih u javnom sektoruPenzije će, po primenjenoj švajcarskoj formuli biti veće za 5,5 procenata, a svi penzioneri će početkom sledeće godine dobiti i dodatnih 20.000 dinara. Кada je reč o povećanju plata, predviđena su povećanja plata zaposlenih u javnom sektoru od sedam procenata, dok će zarade za zaposlene u vojsci, zdravstvu i socijalnim službama porasti osam odsto.Takođe, od 1. januara se očekuje povećanje minimalne zarade za 9,4 odsto, pa će minimalac po prvi put preći 35.000 dinara (35.012 dinara), navodi se u saopštenju. Planirano je i povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 18.300 dinara na 19.300, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa PIO na teret poslodavca za 0,5 odsto.

Svet

Crna Gora napravila najdublju naftnu bušotinu na Jadranskom moru

U potrazi za nafotom Crna Gora je napravila najveću bušotinu na Jadranskom moru do sada, duboku 5.400 metara, oborivši dosadašnji rekord od 4.300 metara.Direktor Uprave za ugljovodonike Crne Gore, Marko Adžić, je obavestio da će prvi rezultati istraživanja da li ima nafte u crnogorskom primorju biti poznati do kraja godine i dodao oda će bušenje biti nastavljeno nakon završetka radova na dodatnom obezbeđivanju sigurnosti bušpotine, što ujedno navodi i koa razlog kašnjenja radova.Adžić, gostujući na jutarnjem programu Radio-televizije Crne gore, izjavio da je do sada izbušeno 5.400 metara dubine.„Sutra ćemo nastaviti sa bušenjem. Očekivali smo da ćemo saznati ima li nafte do septembra ili oktobra, ali zbog novonastalih uslova u bušotini morali smo da usporimo i ugradimo još jednu dodatnu kolonu zbog sigurnosti operacije. To nas je dosta usporilo, ali nadamo se da ćemo do kraja godine imati rezultate“, rekao je AdžićOn je istako da su očekivanja bila da će do septembra ili oktobra imati informacije ući u  rezervoare i da rokovi nisu mnogo probijeni budući da će informacije o tome šta je u rezervoarima imati do ddecembra.

Srbija

Beograd daje 80 miliona za povezivanje semafora optičkim kablovima

Grad Beograd planira da semafore i elektronsku saobraćajnu opremu (video kamere, informacione table) poveže optičkim kablovima, što će, kako navodi, omogućiti prenos podataka velikom brzinom i na bezbedan način.  Naime, Sekretarijat za saobraćaj raspisao je tender u kojem traži dobavljača za projektovanje, nabavku materijala i opreme i izvođenje radova na izgradnji sistema optičkih kablova za povezivanje svetlosne saobraćajne signalizacije i elektronske saobraćajne opreme.  Prevashodna namena optičkih kablova je povezivanje semafora na raskrsnicama međusobno i sa centrom za upravljanje saobraćajem u Sekretarijatu za saobraćaj, piše u dokumentaciji. Procenjena vrednost javne nabavke je 79,1 miliona dinara.Kako se navodi u specifikaciji, uvođenjem optičkih kablova kao medijuma za povezivanje svetlosne saobraćajne signalizacije (semafora) i elemenata saobraćajne opreme (video kamere, uranjajući stubići, informacionih tabli sa izmenjivim sadržaje ) omogućava se prenos podataka "velikom brzinom, na velike udaljenosti i na vrlo bezbedan način". Sekretarijat navodi da je cilj ove javne nabavke da se unapredi sistem upravljanja saobraćajem i poveže svetlosna saobraćajna signalizacija i elektronska saobraćajna oprema sa Centrom za upravljanje saobraćajem koji se nalazi u Sekretarijatu za saobraćaj. Obustavljen tender za adaptaciju škola na klimatske promeneBeograd daje noćni prevoz u koncesijuPlan za Palilulu: Stanovi, privredna zona, komercijalni sadržaji na 294 hektaraU konkursnoj dokumentaciji piše i da je Sekretarijat za saobraćaj u prethodnom periodu finansirao izgradnju sistema optičkih kablova duž gradskih saobraćajnica, te da su optički kablovi postavljeni duž skoro svih glavnih gradskih saobraćajnica u centralnim delovima grada.Međutim, kako se dalje navodi, zbog uvođenja novih savremenih elemenata upravljanja saobraćajem (informacione table sa promenljivim sadržajem, uranjajući stubići za kontrolu pristupa pešačkim zonama, brojači saobraćaja i nove semaforizacije), postoji potreba za nastavkom proširenja sistema mreže optičkih kablova i zamena postojeće zbog povećanja postojećih kapaciteta. U predstojećem periodu planirana je, kako se navodi, modernizacija sistema za upravljanje saobraćajnim tokovima u Beogradu, koja podrazumeva postavljanje savremene semaforske opreme za rad u adaptibilnom sistemu i za čiju komunikaciju je potreban sistem optičkih kablova.Rok za dostavljanje ponuda je 9. decembar. 

Srbija

„Zaboravilja se na radna prava, najvažnije su investicije“

Država ne podstiče socijalni dijalog, a za to je odgovorna vlast, ocenila je izvršna direktorka Centra za demokratiju Nataša Vučković za portal Nezavisnost.org.Nedostatak socijalnog dijaloga je problem koji postoji dugo, evo i ove godine je izveštaj Evropske komisije ocenio slabost napretka u toj oblasti. Brzina donošenja strateških dokumenata i zakona je takva da onemogućava njihovo kompetentno sagledavanje od strane socijalnih partnera što, čini se, vlasti uopšte ne smeta – ova vlast ni na koji način ne podstiče dijalog, ni u jednoj sferi“.Deceniju rade preko zadruge, iako je zakonski maksimum 120 dana Dodala je da ni političke partije ne pokazuju veće interesovanje za probleme „sveta rada“.„Današnji dominantni narativ je da su investicije najvažnije, pa se zaboravlja često na ljudska prava, na radna prava. Nesumnjivo su investicije i ekonomski napredak mnogo važni, ali oni zajedno treba da služe društvenom napretku.""Ne mislim da političke stranke u dovoljnoj meri obraćaju pažnju na pitanje radnih prava, na politiku zapošljavanja, diskriminaciju na radu, pa samim tim i ne uvažavaju dovoljno sindikate. Evo na primer, koliko njih se oglasilo tokom pregovora o visini minimalne zarade", kaže Vučković."Državni organi najoštrije da sankcionišu kršenje prava radnika u Aptivu" Ona je da dodela da se sindikati suočavaju sa brojnim izazovima kao što je minimalna zarada koja nije dovoljna ni za minimalnu potrošačku korpu, preko novih poblika rada u kojima se gube mehanizmi za zaštitu radnih prava. Veliki problem za zaposlene predstavljaju i nedovoljni kapaciteti Inspektorata za rad, kao i neprimenjivanje odredbi o zaštitnoj opremi.„Nestaju mnoga zanimanja, nastaju nova. A stiže i veštačka inteligencija koja će sigurno proizvesti mnogo promena na tržištu rada globalno. Sindikati moraju da idu u korak s vremenom, da unaprede menadžment, da se otvore prema novom potencijalnom članstvu...“Radni odnosi u digitalnoj ekonomiji: Fleksibilnost ali i nesigurnost Prema njenim rečima, neophodno je, pre svega, širenje sindikalnog članstva među mladima i ženama. „Ali mladima treba pokazati da sindikat može nešto da uradi za njih. Pozivati se samo na solidarnost, nije nažalost više dovoljno. Takođe, treba više uključiti žene. Posebno je važno da reaguje  brzo i kompetentno na nacrte strateških dokumenata i zakona, da stvara koalicije sa nevladinim udruženjima, političkim strankama srodne orijentacije“, ocenila je Nataša Vučković.

Srbija Moja prva plata

Za Moju prvu platu se prijavilo 13.000 mladih

Za program Moja prva plata koji se realizuje drugu godinu za redom, konkurisalo je 12.966 mladih ljudi, a radna mesta ponudilo je 8.699 poslodavaca, kažu u Ministarstvu rad, boračka i socijalna pitanja. Nakon prvog ciklusa, kako se dodaje, Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević podsetila je da je ove godine Prema njenim rečima, napravljen je čitav niz reformi kako bi naši mladi ljudi ostali u svojoj zemlji, zasnovali porodice i privređivali.Kisić Tepavčević je ocenila da je Moja prva plata ostvarila izuzetne rezultate i da je, obilazeći preduzeća gde su mladi stekli prva radna iskustva, videla koliko da su oni posvećeni i odgovorni svom poslu. To je kako ocenjuje i rezultiralo da nakon prvog ciklusa programa gotovo polovina mladih zasnuje radni odnos i ostane u tim preduzećima.Prema njenim rečima Srbija kontinuirano prati novine koje se u zapošljavanja mladih primenjuju u zemljama EU i među kojima je najznačajniji program Garancija za mlade.Kako je dodala on podrazumeva da mladi dobijaju kvalitetnu ponudu za posao, nastavak obrazovanja, praksu ili dodatnu obuku u roku od četiri meseca od ulaska u status nezaposlenosti ili završetka formalnog obrazovanja.

Svet

EU razmatra da gasne i nuklearne elektrane finansira kao „zelena“ rešenja

U Briselu kruži predlog da se nuklearna energija i prirodni gas uključe u taksonomiju finansija zelenog bloka. Dokument je označen kao „naučna sramota“ od strane aktivista koji su upozorili da bi to narušilo kredibilitet EU u pogledu zelenih finansija.Takozvani „non-paper“ (nezvanični dokument), koji je dobio EURACTIV, sadrži detaljaljne tehnočke kriterijume za gas koji bi se kvalifikovali kao tranziciona aktivnost prema pravilima održivog finansiranja EU.Da bi se kvalifikovale kao „održiva“ investicija, gasne elektrane ili kogeneraciona postrojenja ne smeju emitovati više od sto grama ugljendoiksida po kliovat-satu, stoji u nacrtu dokumenta.Ovaj dokument je izašao nakon što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila da će izvršna vlast uskoro izneti predloge za gas i nuklearnu energiju kao deo pravilnika o zelenim finansijama. „Potrebno nam je više obnovljivih izvora energije. Jeftiniji su, bez ugljenika i domaći“, napisala je fon der Lajen na Tviteru nakon sastanka vrha EU pre dve nedelje gde su lideri raspravljali o odgovoru bloka na rastuće cene energije i dodala da je poreban stabilan izvor nuklearne energije, a tokom tranzicije i gas, zbog toga će istupiti sa svojim predlogom taksonomije.Kriterijumi za emisiju gasa od sto grama ugljendioksida po kliovat-satu su isti kao i raniji predlozi koji su kružili prošle godine, a koje je grupa od deset zemalja EU, naklonjenih gasu, odbacila kao prestroge zapretivši da će staviti veto na taj predlog. Da bi se ublažille kritike, u radu se izlažu dodatni kriterijumi za gasna postrojenja koja bi se kvalifikovala kao „prelazna aktivnost“, uz klauzu o prestanku upotrebe (do 31. decembra 2030.) za puštanje u rad novih postrojenja.Za gasne elektrane, kriterijumi da se kvalifikuju kao „prelazna aktivnost“ su da direktna emisija ugljendioksida bude niža od 340 grama ugljendioksida po kilovat-satu i da godišnja emisija ne bude veća od 700 kilograma po kilovat-satuZa kogeneraciona postrojenja,  kriterijumi su: emisije životnog ciklusa niže od 250-270 grama ugljendioksida po klivoat-satu i ušteda primarne energije od 10 odsto u poređenju sa odvojenom proizvodnjom toplotne i električne energije.Aktivisti osudili su ove kriterijume kao „radikalno slabije“ od prethodnih planova koje je izradila Evropska komisiji. Iz Evropske kancelarije Svetske fondacije za prirodu (WWF EU) ističu da je ovaj predlog naučna sramota koja bi zadala fatalni udarac taksonomiji, kao i da bi ozbiljno naštetilo održivoj finansijskoj agendi EU i da ga Komisija mora odbaciti zajedno sa državama članicama.Aktivisti nisu bili sigurni u vezi sa poreklom nezvaničnog dokumenta. Ali diplomate koje su razgovarale sa EURACTIV-om, na samitu EU pre dve nedelje, rekle su da Francuska radi „iza kulisa“ na stvaranju kompromisa o taksonomiji koji bi zadovoljio pristalice gasa i nuklearne energije.Na inicijativu Pariza, predstavnici zemalja EU koje imaju isto mišljenje održali su sastanak 18. oktobra na kojem su raspravljali o nuklearnom i prirodnom gasu u kontekstu taksonomije, rekao je diplomata EU. Sastanku su prisustvovale Bugarska, Kipar, Češka, Finska, Francuska, Grčka, Mađarska, Malta, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija.Prema ovom izvoru, učesnici su diskutovali o kompromisnim predlozima za tehničke kriterijume za procenu održivosti gasnih i nuklearnih elektrana.Što se tiče dokumenta o nuklearnoj energiji, on se zasniva na preporukama Zajedničlkog istraživalkog centra Evropske unije koji je u julskom izveštaju zaključio da je nuklearna energija bezbedna i da stoga ispunjava uslove za zelenu oznaku prema taksonomiji.Dokument ne predlaže detaljne kriterijume održivosti u ovoj fazi i samo deli aktivnosti proizvodnje nuklearne energije u četiri kategorije: rad nuklearne elektrane, skladištenje ili odlaganje radioaktivnog otpada ili istrošenog nuklearnog goriva, vađenje i prerada uranijuma i prerada istrošenog nuklearnog goriva.„Non-paper“ dolazi nakon sastanka ministara energetike EU prošle nedelje gde je dvanaest zemalja članica govorilo u prilog uključivanja nuklearne energije u taksonomiju.Istaknuti kritičari uključivanja gasa i nuklearne energije u taksonomiju istakli su da će zagovornici uključivanja električne energije na gas i nuklearne energije u Održivu taksonomiju EU tvrditi da ove ekonomske aktivnosti imaju značajnu ulogu energetskoj tranziciji. Ovaj argument ne obuhvata suštinu jer dizajn održive taksonomije EU ima za cilj da definiše koje su ekonomske aktivnosti zelene, a ne koji ekonomski sektori su potrebni za prelazak na neto nultu ekonomiju do 2050. godine.

Svet

Netfliks najavio i igrice na svojoj platformi

Netfliks lansira svoje prve igre širom sveta u nastojanju da se probije na tržište pretplate na igre. Od utorka na aplikacija Netfliks za android uređaje biće dostupne i igrice.Za njhove pretplatnike  će biti dostupno pet igara, od kojih su povezane sa popularnom serijom sa popularnom serijom Stranger Things (Stranger Things: 1984; Stranger Things 3: The Game). Pored ove dve igrice biće dostupne i Card Blast, Teeter Up i Shooting Hoops,Iz Netfliksa su najavili da u ovim igricama neće biti reklama i kupovine kao u drugim mobilnim igrama.Najavljeno je da će korisinicima IOS uređaja igre biti dostupne u narednim mesecima. Dok početne igre imaju relativno jednostavnu grafiku i ležernu igru, Netfliks kaže da je u vrlo ranoj fazi, ali planira da na kraju kreira igre „za svaku vrstu igrača“.„Bilo da žudite za ležernom igrom koju možete da počnete od nule, ili za impresivnim iskustvom koje vam omogućava da kopate dublje u svoje omiljene priče, želimo da počnemo da gradimo biblioteku igara koja nudi ponešto za svakoga“, napisao je Majk Verdu, šef razvoja igara kompanije, a prenosi BBC.

Srbija

Polovni automobili najviše stižu iz Francuske i Nemačke

Pet zemalja iz kojih se uvozi najveći broj polovnih vozila u Srbiju su: Francuska, Nemačka, Italija, Rumunija i Belgija, pokazuje najnovije istraživanje kompanije carVertical “Uvoz polovnih vozila u Srbiju”. Francuska i Nemačka čine više od pola ukupnog uvoza polovnih vozila. S obzirom na to da postoj veliki autoproizvođači u ovim državama, dobri putevi i vozila koja u Srbiju stižu u pristojnom stanju, ove brojke ni ne čude. Na trećem mestu je Italija koja, uprkos velikom broju autoproizvođača, doprinosi samo sa 10,4 odsto. Gotovo isto toliko ima Rumunija, koja zauzima jaku četvrtu poziciju, zahvaljujući vozilima marke Dacia”, saopštila je kompanija carVertical.Na petom mestu je Belgija, na šestom Holandija, zatim slede Švajcarska, Poljska, Slovačka i na desetom mestu Austrija. Dakle, Francuska i Nemačka prednjače u broju uvezenih vozila, ali kako se tržišta razvijaju i rastu, možda ove dve države uskoro dobiju novu konkurenciju, navodi se u istraživanju za  2021. carVertical, platforme koja se bavi, između ostalog, i statistikom ovog aspekta trgovine i ima pristup podacima koji mogu biti korisni prilikom kupovine polovnog vozila. Platforma nudi i opciju provere lokacije prethodne registracije bilo kog vozila.“Vozila uvezena iz drugih država čine ogroman procenat vozila na ulicama Srbije, pre svega, zato što su ta vozila povoljnija od novih. Popularna je i kupovina retkih modela za čiju se vrednost predviđa da će rasti u narednom periodu, te kupac želi da ostvari profit na duže staze. Pojedini vozači kupuju vozilo iz nostalgije”, kažu u toj kompaniji.

Srbija

Vučić najavio mogućnost otkupa udela u mađarskoj nuklearnoj centrali

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Glazgovu, gde se održava globalni samit o klimi, da bi uskoro trebalo da se sastane sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i razgovara o mogućnosti da Srbija kupi određeni vlasnički udeo u mađarskoj nuklearki Pakš.Predsednik je najavio da će razgovarati sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom o mogućnosti da Srbija otkupi od 5 do 10, 12 odsto vlasničkog udela u nuklearanoj elektrani Pakš kako bi imala znatan deo čiste energije.Takođe je rekao je da je Srbija zainteresovana i za druge nuklearke u regionu i spomenuo da će obaviti razvog sa Bugarima o mogućem otkupu udela. Podsetimo, u Srbiji je na snazi zakona Zakon o zabrani gradnje nuklearnih elektrana koji donešen u tadašnjoj Jugoslaviji, kojim ne postoji pravni osnov ni da projektuje niti da gradi nuklearne elektrane u našoj zemlji. Zakon je donešen 1989. godine, tri godine nakon nukleatne katastrofe u Černobilju, rekao je Miordrag Mesarović, generalni sekretar Srpskog komiteta u Svetskom energetskom savetu, za Ekapiju.

Svet

Gas ponovo stiže u Srbiju, otklonjen kvar u Bugarskoj

Transport gasa u Srbiju, Mađarsku i Rumuniju nastavljen je u ponoć, nakon otklanjanja kvara na gasovogu u Bugarskoj, saopštilo je bugarsko preduzeće Bulgartransgaz.Prenos je nastavljen pošto su završeni radovi na sanaciji havarije na delu gasovoda kod sela Vetrino, preneo je bugarski radio BNR. Prenos gasa je bio privremeno obustavljen 1. novembra.Кako se navodi, ambasada Ruske Federacije u Sofiji potvrdila je da je Gasprom na zahtev bugarske vlade povećao isporuke gasa Bugarskoj po povoljnim cenama.U novembru je cena gasa za Bugarsku pala na oko polovine prosečne cene gasa u Evropi.Češka ukida PDV na struju i gasLetnje pripreme za zimu: Koliko košta instalacija grejanja na gas?Američki tečni gas stigao u Bugarsku

Srbija

Nova ulaganja Pošte, milioni za bicikle i koverte

Pošta Srbije raspisala je tender za kupovinu 810 bicikala procenjene vrednosti 82,5 miliona dinara. Ponuđač je u specifikaciji detaljno opisao karakteristike predmeta ove nabavke. Bicikli treba da budu žute boje, maksimalne težine 35 kilograma i dvostrano brednirani logom pošte.Od dodatne opreme, između ostalog, treba da poseduju torbu, korpu za prtljag, svetloodbojni prsluk, kao i točak izrađen od pune gume prečnika od 130 -150 milimetara. U specifikaciji se navodi da je ukupno dozvoljeno opterećenje bicikla minimum 190 kilograma. Pošta kupuje preko 1.000 mopedaPošta Srbije daje 169 miliona za unapređenje kurirske službePošta nastavlja ulaganja, dva miliona evra za nove uniformeNaručilac je naveo da bicikl mora da ispunjava sve zahtevane tehničke specifikacije. Još jedan od uslova za dobijanje ugovora je da je privredni subjekt ostvario kumulativni prihod od 85 miliona dinara u periodu od prethodne tri godine. Rok za podnošenje ponuda je 8. decembar, a kriterijum za dodelu ugovora biće cena. Pošta je juče raspisala tender i za nabavku službenih visokosigurnosnih koverti procenjene vrednosti 4,99 miliona dinara. Naime, Pošta nabavlja 301.710 komada službnenih visokosigurnosnih koverti (TIP 3) i 174.970 komada službenih visokosignosnih koverti (TIP 4). Koverte treba da budu izrađene od polietilena. U specifikaciji se navodi da su koverete bele boje, a štampa na kovertama tamno plave.Rok za dostavljanje ponude je 12. novembar. Planirana kupovina bicikala i koverti samo je jedno u nizu najavljenih ulaganja Pošte Srbije proteklih meseci. Prethodnih meseci Pošta je raspisala javne nabavke za kupovinu uniformi, 1.000 mopeda, kao i za sistem unapređenja kurirskog servisa.V.d . direktora Pošta Zoran Đorđević je početkom juna najavio zamenu voznog parka ekološkim vozilima na električni i hibridni pogon, nove uniforme za zaposlene, kao i uvođenje paketomata.   

Srbija

Bošu 6,5 miliona evra subvencija za proširenje proizvodnje brisača

Kompanija Robert Bosch (Robert Boš) iz Beograda, koja je u vlasništvu istoimene holandske kompanije, dobila je 6,5 miliona evra subvencija za proširenje kapaciteta proizvodnje.Ugovor o dodeli podsticaja potpisan je u oktobru ove godine.Aerodromima Srbije odobrena državna pomoć od 670 miliona dinara Boš se obavezao da će do kraja 2025. godine zaposliti najmanje 892 nova radnika na neodređeno vreme, kao i daće uložiti 62,7 miliona evra u istom periodu.Nakon što zaposli sve nove radnike, Boš bi trebalo da ima najmanje 3.062 zaposlenih, s obzirom da je u septembru 2020. godine, kada se Bosch prijavio za dodelu subvencija, imao ukupno 2.170 radnika.Novom vlasniku Kuršumlijske Banje bliskom SNS-u 2,5 miliona evra subvencija Kompanija ima obavezu da ne smanjuje ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme ispod 3.062 zaposlenih u periodu od pet godina od završetka investicionog projekta. S obzirom na to da je plan da ulaganja po ovom projektu traju do kraja 2025. to znači da Boš ne bi smeo da smanjuje broj zasposlenih ispod ovog broja do 2030. godine.Sindikat Nezavisnost je pre nedelju dana saopštio da će od 1. decembra u Bošu biti povećane linearno u dve grupe - za 5.600, odnosno za 6.300 dinara.Subvencije samo jedan od faktora kad investitori odlučuju o Srbiji Kamen temeljac za Boš fabriku u Pećincima je položen 2012. godine, a proizvodnja sistema brisača je počela 2013. godine. Boš je počeo sa proizvodnjom motora za sisteme brisača u fabrici u Pećincima 2019, a 2021. počinje razvoj Comfort Actuators poslovne jedinice, piše u izveštaju o poslovanju ove kompanije.