Najnovije

Srbija

Ako želite u penziju po uslovima iz 2021. godine, morate da uradite dve stvari

Novi uslovi za ostvarivanje prava na starosnu i prevremenu starosnu penziju važe od 1. januara 2022. godine, podsetio je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.Granica za odlazak u starosnu penziju kod žena pomera se za dva meseca, tako da je uslov za žene u 2022. godini 63 godine i četiri meseca života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Kod muškaraca i dalje važe isti uslovi – 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.Osim ovog osnova za starosnu penziju, osiguranici oba pola mogu to pravo ostvariti sa navršenih 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života.Za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju, od 1. januara 2022. godine muškarcima će biti potrebno 40 godina staža osiguranja i 59 godina i šest meseci života, a ženama najmanje 39 godina i osam meseci staža osiguranja i 59 godina života.U ovom slučaju penzija se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju u toj kalendarskoj godini. Ukupan iznos umanjenja za prevremenu starosnu penziju maksimalno može da iznosi 20,4 odsto.Kako u penziju po starim uslovima?Ukoliko osiguranik želi da ostvari pravo na penziju po uslovima iz 2021. godine, trebalo bi da raskine radni odnos i podnese zahtev u ovoj godini, kako bi pravo na penziju ostvario po uslovima koji važe u ovoj godini. Podnošenje zahteva 1. januara i kasnije podrazumeva primenu uslova koji važe u toj godini.Dakle, da bi se ostvarilo pravo na penziju po uslovima koji važe u 2021. godini, potrebno je da se najkasnije 30. decembra raskine radni odnos, kako bi se 31. decembra podneo zahtev za ostvarivanje prava na penziju.Zakon propisuje pomeranje starosnog uslova sve do 2032. godine kada će uslovi za žene i muškarce biti izjednačeni, pa će za osiguranike oba pola biti potrebno 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Kada je reč o prevremenoj starosnoj penziji, pomeranje uslova za odlazak u penziju će biti do 2024. godine, kada će za odlazak u penziju za oba pola biti potrebno 60 godina života i 40 godina staža osiguranja.Povećanje plata i penzija poješće inflacija (BUDŽET 2022)

Srbija

Ministarstvo prostora: O razvoju Beograda se odlučuje za vreme praznika

Kolektiv Ministarstvo prostora upućuje saopštenje Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove Gradske uprave grada Beograda i Komisiji za planove skupštine grada Beograda, povodom odluke da se javni uvid u Nacrt izmena i dopuna Plana generalne regulacije Beograda (PGR) održi u vreme novogodišnjih i božićnih praznika. Iz ovog kolektiva ističu da se "nastavlja neprihvatljiva praksa svođenja učešća javnosti na formalni minimum, odnosno sprovođenja samovolje i procedura koje onemogućavaju direktno učešće građana u procesima donošenja odluka".U saopštenju se ističe da period novogodišnjih i božićnih praznika ne može biti vreme kada se vrši uvid u jedan od najvažnijih dokumenata kojima se definiše prostorni razvoj Beograda. Ono je upućeno povodom informacije da je Nacrt izmena i dopuna Plana generalne regulacije Beograda prošao stručnu kontrolu Komisije za planove Skupštine grada Beograda, te da je predviđeno da se nađe na javnom uvidu u trajanju od 30 dana, koji bi započeo 20. decembra 2021. godine. Imajući u vidu da ovo predstavlja važan plan za budući razvoj grada ključno je da stručna javnost, predstavnici organizacija civilnog društva i uopšte zainteresovana javnost učestvuje u javnim uvidima i raspravam i izjasni se o tome kako vidi svoje gradove i opštine i da utiče na to da se poštuju svi standardi zaštite životne sredine i ljudskih prava."PGR Beograda predstavlja krovni urbanistički dokument koji bliže određuje strateške ciljeve, definisane Generalnim urbanističkim planom Beograda (GUP). Ovaj operativni urbanistički plan sveobuhvatno sagledava prostor i detaljnije planski obrađuje građevinsko područje, definiše saobraćajne i infrastrukturne sisteme, javne objekte i komplekse i detaljnije definiše planiranu namenu površina i način daljeg sprovođenja", objašnjeno je u saopštenju.Zato predstavlja dokument od suštinske važnosti za prostorni razvoj čitavog grada Beograda i kvaliteta života u njemu, i kao takav, mora se razvijati uz poštovanje načela učešća javnosti i širi društveni dijalog. U saopštenju se podseća da je u toku definisanje strateških ciljeva razvoja grada, odnosno izrada Generalnog urbanističkog plana Beograda do 2041. godine, proces koji je započet pre više od dve godine, bez adekvatnih konsultacija sa javnošću, a nadležne institucije nastavljaju izradu izmena i dopuna Plana generalne regulacije Beograda koji se zasniva na odredbama trenutno važećeg GUP-a, postavljenog 2003. godine. Dosadašnji tok procedure izmena i dopuna PGR u potpunosti je zbunjujuć za građane, na čije okruženje i život ove promene direktno utiču.Naglašeno je da se izmene i dopune ovog urbanističkog dokumenta održavaju i u vreme globalne epidemije izazvane koronavirusom, kao i da nadležni organi ni nakon skoro dve godine od početka epidemije nisu učinili ništa kako bi se građani osetili dovoljno zaštićenim tokom korišćenja svog prava na učešće u procedurama izrade planskih dokumenata, a pandemija virusa je korišćena kao izgovor za umanjivanje prava zainteresovane javnosti da učestvuje u izradi planskih dokumenata. "Potpuno je neprimereno da se ovakav dokument nađe na javnom uvidu u toku trajanja praznika, te zahtevamo odlaganje javnog uvida i proakitvniji pristup institucija u širem dijalogu o budućnosti grada", navodi se u saopštenju. Saopštenje su potpisali: Nova planska praksa, Ministarstvo prostora, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu, Ekonaut, Centar za eksperimente i urbane studije - CEUS, UG Ulice za bicikliste

Srbija

Nema nezaposlenih sa diplomom Matematičkog

Veliko je interesovanje maturanata, budućih studenata za upis na Matematički fakultet, kažu na tom Fakultetu, koji ove godine obeležava 148 godina od uvođenja matematike u visokoškolsko obrazovanje u Srbiji.Ove godine upisano je 366 studenata od 435 slobodnih mesta. “Na Matematičkom fakultetu stiče se temeljno obrazovanje i studiranje je zahtevno, ali zato nijedan diplomirani student nije nezaposlen i veliko je takmičenje kompanija da zaposle baš diplomirane studente Matematičkog fakulteta”, kažu na Matematičkom fakultetu za Novu ekonomiju. Postoje tri smera na master studijama, isto kao na osnovnim: matematika, informatika, astronomija i astrofizika. Veliko interesovanje je, kako kažu na tom Fakultetu, za smerove Matematika i Informatika, dok je smer Astronomija i astrofizika baš za posvećenike ove oblasti, a njih ipak nema toliko kao za prve dve oblasti. “Predavanja se održavaju onlajn, studenti mogu da se priključe iz daljine, ali isto tako u manjem broju, u skladu sa epidemiološkim merama, da dođu na fakultet i sa fakultetskih računara da prate predavanja”, kažu u PR službi Fakulteta. Povodom obeležavanja 148 godina od uvođenja matematike u visokoškolsko obrazovanje u Srbiji, danas se organizuje proslava Dana Matematičkog fakulteta u Svečanoj sali SANU od 17:00-20:00 časova.

Srbija

Tetkicama preti ista sudbina kao i onima koji su tužili banke?

Veliki broj sudskih sporova koje su pokrenuli zaposleni u obrazovanju koji primaju minimalac - tetkice, domari, administrativni radnici, odnosno svi do koeficijenta 8,62 - tražeći da im država plati regres i topli obrok i dalje nije završen. Od prvobitne najave da će na ime neisplaćenog regresa i toplog obroka za poslednje tri godine (što je period u kome ne zastarevaju novčana potraživanja iz radnih odnosa) zaposleni moći da računaju između 300.000 do 500.000 dinara, sada se spekuliše da će iznos biti upola manji. Naime, u momentu kada je dobijena prva presuda, sud je za obračun uskraćenih zarada koristio poslednji akt kojim je to pravo definisano, a to je Opšti kolektivni ugovor. Njim je propisano da topli obrok iznosi 20 odsto, a regres 75 odsto od prosečne zarade u Republici Srbiji, čime se došlo do pomenute računice.Nakon što su usledile masovne tužbe, stvari su se promenile.- Apelacioni sud i dalje prihvata tužbene zahteve, ali presuđuje po matematici koja je trenutno važeća, što je pokušaj da državu što manje košta. Sud sada kaže da kolektivni ugovori na koje se prosveta poziva, a koji daju više para, ne važe, a uzima kao meritorno ono što piše u kolektivnim ugovorima u javnim preduzećima. U njima je definisano da zaposlenom sleduje 250 dinara dnevno u bruto iznosu za ishranu i jedna dvanaestina minimalne zarade za regres. Kada se to sabere, ispadne nekih 7.000 do 8.000 mesečno, što za tri godine izađe između 150.000 i 200.000 dinara – kaže za portal Nova ekonomija Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine.On ističe da država i dalje ulaže Vrhovom kasacionom sudu žalbe na presude Apelacionog suda.- Da li će Vrhovni kasacioni sud da promeni svoj stav, kao što je to uradio u slučaju banaka, još uvek ne znamo jer postupci nisu okončani. Ne očekujem da Vrhovni kasacioni sud preinači odluku jer je ovde popuno jasno da u nečemu što je minimalna zarada ne može biti nikakav dodatak, jer to onda nije minimalna zarada. A Zakon o radu jasno kažu da zaposlenom pripada regres i topli obrok – ističe Kokot.  On kaže da Zakon o platama u državnim organima prepoznaje regres i topli obrok u koeficijentu, ali da je „potpuno jasno da tih dodataka nema ako je proizvod osnovice i koeficijenta ispod minimalne zarade, koja se zatim koriguje do minimalca“.- Jasno je da ni profesor, ni direktor nemaju regres i topli obrok, ali dok ne pronađemo pravni osnov da pokrenemo spor i za druge kategorije zaposlenih, sada mogu pokrenuti tužbe samo oni na minimalcu – napominje Kokot.

2021

Lepota je u davanju

Pokloni i muzička priredba za štićenike Ustanove 9 . maj u Zrenjaninu, organizovani su okviru programa Biser Nutri AkademijeStrateško opredeljenje kompanije Mlekoprodukt je da mnogobrojne aktivnosti posvećuje društvenoj odgovornosti, a naročito brizi o zdravoj ishrani budućih naraštaja, što je našlo svoj pun izraz u CSR programu Biser Nutri Akademija. U okviru ove višegodišnje inicijative čiji je cilj da se deca kroz igru i umetnost uče vrednostima zdrave i pravilne ishrane, u saradnji sa Leontinom i horom Čarolija u sredu 15. decembra kompanija Mlekoprodukt poklonila je deci sa posebnim potrebama iz Ustanove 9. maj u Zrenjaninu novogodišnje paketiće i „mini koncert“.Menadžerka za CSR i komunikaciju Bojana Momčilov, izjavila je da je ova kompanija kao deo grupe Savencia već godinama unazad opredeljena da bude društveno odgovorna pre svega  prema lokalnoj zajednici u gradu u kome posluje, ali i na nacionalnom nivou. Kako je rekla, Biser Nutri Akademija jedan je od najvažnijih projekata u okviru ovog opredeljenja. Ona je rekla i da su deca iz 9. maja bila oduševljena muzičkim programom. „Danas smo sa našim zaposlenima, našom decom, Leontinom i decom iz hora Čarolija pripremili poklone koji sadrže specijalne igračke za razvoj određenih veština za decu sa posebnim potrebama uz konsultacije sa direktorkom i vaspitačima Ustanove 9. maj, zatim zimski aksesoar u vidu kapa, rukavica i ono što me je posebno obradovalo su zdravi novogodišnji kolačići koje su deca sama ukrašavala za svoje drugare uz pomoć  kuvarskog šefa Borisava Lovića. Ipak čini se da je priredba Čarolije ostavila najjači utisak na štićenike ove ustanove“ zaključila je Momčilov. Program Biser Nutri Akademije nastaviće se i u 2022. godini, sa ciljem da još veći broj dece nauči tome koliko su zdrava i balansirana ishrana važni za njihovo pravilno odrastanjePesma i igra su nezaobilazan deo svih programa u okviru Biser Nutri Akademije, a kompozitor, pevačica i dirigent hora Čarolija Leontina Vukomanović već dve godine sarađuje sa Mlekoproduktom na ovom projektu. Ona je rekla da je mini koncert za decu iz 9. maja bio izuzetno dirljiv i emotivan i da je srećna što je u tome učestvovala sa svojim horom i dodala da treba da se podsetimo da naše malo nekome jako mnogo znači. Direktorka škole 9. maj Snežana Vukić rekla je da će deca iz ove ustanove dugo, dugo pamtiti ovaj dan i zahvalila se na poklonima kompanije Mlekoprodukt. „Deci sa posebnim potrebama pažnja, emocija, pesma, pružena ruka mnogo znače i današnje druženje sa Leontinom i decom iz hora Čarolija je poseban doživljaj za njih, a igračke koje su dobili podstiču njihov razvoj i stimulišu sposobnosti i zato još jednom veliko hvala Mlekoproduktu. Kompanija Mlekoprodukt u okviru projekta „Biser Nutri Akademija“ pokazala je mnogo empatije prema našim učenicima, kao i da su društveno odgovorni. Pored paketića naša deca su dobila mini koncert i druženje sa našim inkluzivnim horom. Učenicima je važna pažnja, radost, pesma i današnje druženje“ rekla je Vukić.Program Biser Nutri Akademije nastaviće se i u 2022. godini, sa ciljem da još veći broj dece nauči tome koliko su zdrava i balansirana ishrana, najbolji prirodni sastojci i namirnice kao svakodnevni deo trpeze, važni za njihovo pravilno odrastanje.

Srbija

Beogradu još 490 miliona iz budžetske rezerve

Gradu Beogradu biće prebačeno 250 miliona dinara iz budžetske rezerve za izvršavanje obaveza "iz razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti".Sredstva koja su prebačena Beogradu prvobitno su bila namenjena "realizaciju infrastrukturnih projekata od značaja za Republiku Srbiju", odnosno eksproprijaciju zemljišta u cilju izgradnje kapitalnih projekata.Sredstva će prvo biti preneta tekuću budžetsku rezervu.Sredstva rezerve se raspoređuju Ministarstvu finansija, na ime transfera gradu Beogradu za izvršavanje obaveza iz razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti, piše u rešenju o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve. Gradu Beogradu prebačeno 470 miliona iz budžetske rezerveZa fabriku vakcina milijardu dinara iz budžetske rezerveGradu Beogradu je krajem novembra prebačeno 470 miliona dinara iz budžetske rezerve, isto za "plaćanje obaveza koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti glavnog grada", objavljeno je u Službenom glasniku.Skupština grada Beograda usvojila je krajem oktobra treći rebalans budžeta za 2021. godinu, kojim su predviđena sredstva od 150 milijardi dinara.Zamenik gradonačelnika Goran Vesić ocenio je tada da je budžet "najveći u novijoj istoriji grada, što je dokaz da se u Beogradu dobro posluje".

Lifestyle

Prljavi trikovi i lov na komuniste

Američki Drajfus – slučaj koji je namestio NiksonSlučaj Aldžera Hisa je jedna od najvećih kontroverzi moderne američke istorije. Pitanje da li je His bio sovjetski špijun ili ne, žestoko je ...

Srbija

Novih 50 hiljada evra za obezbeđivanje vakcinalnih punktova

Posao fizičko-tehničkog obezbeđenja punktova za masovnu vakcinaciju protiv koronavirusa u šoping centrima Stadion, Beo, i Rajićeva, kao i u robnoj kući IKEA dobila je firma Atlas sekjuriti (Atlas security). Ukupna vrednost dodeljenog ugovora je 5,7 miliona dinara.Sekretarijat za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima je vrednost tog posla na 5,8 miliona dinara. Javna nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. Grad Beograd je firmu Atlas Security prethodno angažovao za posao fizičko-tehničkog obezbeđenja vakcinalnih punktova u tržnim centrima "Ušće" i "Galerija". Nabavka je isto sprovedena kao pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. Početkom oktobra Atlas Security je dobio posao fizičko-tehničkog obezbeđenja vanckinalnog punkta na Beogradskom sajmu.Posao obezbeđenja punkta za masovnu vakcinaciju Atlas Security je dobio i sredinom avgusta. Firma Atlas Security je u maju ove godine dobila posao fizičkog obezbeđenja spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu.Kada je firmi dodeljen ugovor, Muzej grada je sproveo pregovarački postupak i hitnu javnu nabavku. 

Srbija

Za stradanje ptica na dalekovodima odgovorno i aerozagađenje

O stradanju ptica na električnim dalekovodima slabo se govori u javnosti, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Strujni udari i sudari sa žicama električnih dalekovoda uzrok su velikog broja smrtnih slučajeva i povreda ptica. Ti slučajevi se često dešavaju zbog aerozagađenja kada je pticama suženo vidno polje."Možda ste čuli da ptice stradaju od strujnog udara nakon što slete na žicu ili stub dalekovoda, ali da li ste čuli za koliziju sa dalekovodima? Kolizija sa dalekovodima predstavlja sudar ptica sa provodnicima koje se nalaze između dva stuba dalekovoda", objašnjava Milica Krmar, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Ona kaže da mnoge ptice tokom leta ne vide ove žice koje se nalaze baš u njihovoj visini, a tome doprinose i loši uslovi koji smanjuju vidljivost, poput magle ili zagađenja vazduha.SVAKA PETA VRSTA PTICA U EVROPI UGROŽENA Krmar navodi da najčešće stradaju ptice koje imaju ograničeno vidno polje, veliko telo i koje su slabo okretne. Zbog toga ne mogu brzo da reaguju, promene visinu ili preusmere svoj let kako bi zaobišle žice.Od kolizije kako se napominje, najčešće stradaju ptice vodenih staništa, labudovi, čaplje, guske, ždralovi. Ove godine pronađene su 82 stradale ptice. U Srbiji se još uvek ne zna koliki procenat ptica strada od kolizije sa dalekovodima. Terenska istraživanja na projektu počela su početkom 2021. godine, a do kraja godine sakupljeni su prvi značajni podaci o tom problemu.Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije/Barski petlić koji je stradao od strujnog udara"Samo u 2021. godini pronašli smo 82 ptice nastradale pri koliziji sa dalekovodima duž Međunarodno značajnih područja za ptice (oko Dunava). Najviše žrtava bilo je u okolini IBA Koviljski rit, a uglavnom su pronalaženi labudovi, patke gluvare, gugutke, velike bele čaplje, golubovi grivnaši i čvorci. Od svih zabeleženih vrsta, najviše je pronađeno labudova, ukupno osam jedinki", dodaje Krmar.BUKA TERENSKIH VOZILA UGROŽAVA DIVLJE PTICE NA FRUŠKOJ GORI Dalekovodi kako se dodaje mogu da budu veoma opasni za ptice ako nisu dobro obezbeđeni. U okviru međunarodnog projekta LIFE Danube Free Skyorganizacije za zaštitu ptica prečavanje stradanja ptica na dalekovodima, obilaze se opasni stubovi i razvija se baza podataka o njihovom stradanju na dalekovodima.Tokom rada na terenu zabeležene su i neke retke, neočekivane vrste: barski petlić (Porzana porzana), mala carska šljuka (Numenius phaeopus), kašičar (Platelea leucorodia), kao i šumska šljuka (Scolopax rusticola).Pored sudara sa dalekovodima, ptice stradaju i od udara u staklene zgrade i prozore.

2021

Pozitivan uticaj na budućnost u regionu

Forever Friends relativno je mlada fondacija, ali dobri rezultati i zadovoljni sugrađani svakako su vetar u leđa, koji ohrabruje sve članove fondacije da u budućnosti rade još intenzivnije i kontinuirano osmišljavaju nove uspešne projekteProteklih godinu dana bili smo u prilici da više nego ikada pre osetimo koliko su međusobna podrška i solidarnost važni društveni činioci. Verujući u ideju da u izazovnim vremenima humanost ispunjava život smislom, a empatija i solidarnost predstavljaju prioritet za sve nas, dobra društvena inicijativa pokazala se kao odlična prilika da stanemo jedni uz druge i pružimo oslonac i podršku onima kojima je najpotrebnija.Forever Friends, humanitarna fondacija kompanije Fashion Company, osnovana je u cilju pružanja podrške i ulaganja u projekte iz oblasti zdravstva, obrazovanja, umetnosti, ekologije i sporta u Srbiji, Crnoj Gori i regionu. Fondacija nastala sa idejom da pozitivno utiče na budućnost generacija koje dolaze, od svog osnivanja pomno prati i osluškuje potrebe zajednice, pružajući podršku i apelujući na važne zdravstvene, kulturne i ekološke teme.Nije vođa onaj koji pravi novac, već onaj koji stvara smisaoPočetak u pravo vremeKako je nastala u jeku pandemije, Forever Friends fondacija imala je odgovoran zadatak da odmah deluje i krene u realizaciju velikih projekata. Prema rečima predsednice, Ive Babović, fondacija je osnovana malo pre pandemije – takoreći u pravo vreme. Iz teških, nepredvidivih okolnosti u kojima se svi zajedno nalazimo, proistekli su tihi heroji koji svakodnevno vode nadljudsku borbu sa korona virusom. Širom Srbije, posvećeni lekari, medicinske sestre i ostali zdravstveni radnici brinu za svakog pojedinačnog pacijenta, ne obazirući se na hronični umor ili stres.   Podstaknuti željom da unesu radost u dečja srca, članovi fondacije pripremili su preko 600 paketiće za decu lekara, medicinskih sestara, tehničara, kao i nemedicinskog osoblja, koji od početka pandemije nesebično pomažu obolelima u kovid bolnici KBC „Dr Dragiša Mišović“ Dedinje.Članovi fondacije obradovali su i mališane iz Crne Gore pripremivši preko 100 paketića za decu iz socijalno ugroženih porodica. Podrška nije izostala ni zdravstvenim radnicima, pa je tako fondacija u kovid godini donirala i značajna sredstva Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje,  kao i sredstva za kupovinu respiratora Crvenom krstu Crne Gore i bolničku opremu, zaštitne maske i poklon pakete Opštoj bolnici Berane.„Ovim donacijama želeli smo da učinimo sve što je u našoj moći kako bismo pomogli u borbi za zdravlje i sigurnost svih nas. Istovremeno, želimo da se zahvalimo zdravstvenim radnicima koji su, zbog svog plemenitog poziva, na prvoj liniji odbrane i danonoćno se bore za živote naših sugrađana. Lekari, medicinske sestre, laboratorijski tehničari, higijeničari su tu za nas. I mi moramo biti tu za njih“, izjavila je Iva Babović, predsednica Forever Friends fondacije, i dodala da su ljubav i briga prema zajednici, kupcima i hiljadu zaposlenih temelji na kojima počiva gotovo tri decenije poslovanja Fashion Company.Podrška mladim umetnicimaIako je, shodno situaciji, glavni fokus bio na pomoći zdravstvenom sistemu, podrška nije izostala ni drugim mladim ljudima, koji će zahvaljujući svojoj upornosti u godinama pred nama tek pokazati svu raskoš svog talenta. Nemanja Vučković je jedan od predstavnika nove generacije umetnika u Srbiji koji je svoje radove u maju ove godine predstavio na  izložbi „Tajna prirodnih procesa“. Prepoznavši rad i talenat ovog mladog umetnika, fondacija je odlučila da u znak podrške i bržeg daljeg profesionalnog razvoja donira određena sredstva i podrži njegovu izložbu.  Kao prijatelji budućnosti kulturnog nasleđa, pored direktne podrške mladim umetnicima, jedna od bitnih tema kojom se fondacija veoma intenzivno bavi svakako je i očuvanje kulturne baštine i pomoć u obnovi važnih spomenika kulture. Nemanja Vučković je jedan od predstavnika nove generacije umetnika u Srbiji koji je svoje radove u maju ove godine predstavio na izložbi "Tajna prirodnih procesa"Za srećnije detinjstvoČlanovi fondacije obradovali su i mališane iz Crne Gore pripremivši preko 100 paketića za decu iz socijalno ugroženih porodica.Iva Babović, direktorka fondacije, čvrsto veruje da danas nije vođa onaj koji pravi novac, već onaj koji stvara smisao. „Svakako da je socijalno najosetljivijim grupama neophodna pomoć, koju mi i pružamo. Međutim, želimo da delujemo šire i ostavimo trag, koji možda nije odmah primetan. Nekada su te, na prvi pogled „nevidljive” stvari koje radimo iz pravih uverenja – najplodonosnije“, objasnila je Iva Babović.Forever Friends fondacija pruža podršku i ulaže u projekte iz oblasti zdravstva,obrazovanja, umetnosti, ekologije i sporta u Srbiji, Crnoj Gori i regionuKako je pozitivan uticaj na budućnost generacija koje dolaze imperativ delovanja, donacijom pozorišnih kostima vrtiću „Magija“, članovi fondacije dodatno su motivisali najmlađe da još intenzivnije maštaju i kroz kostimirane predstave iskažu svu svoju kreativnost.Fondacija je u kovid godini donirala značajna sredstva republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, kao i za kupovinu respiratora crvenom krstu Crne Gore i bolničku opremu, zaštitne maske i poklon pakete opštoj bolnici Berane Edukacija o ugroženim životinjskim vrstamaŽivimo i radimo u vremenu u kome se sve češće suočavamo sa ozbiljnim ekološkim pretnjama, koje uključuju i nestanak staništa mnogih postojećih biljnih i životinjskih vrsta. Misija očuvanja prirode definitivno je zadatak svakog pojedinca, ali pre svega je važno da velike kompanije budu što glasnije i svojim apelom pozitivno utiču i podstiču svoju zajednicu na delovanje.Kao prijatelji budućnosti prirode, serijom kraćih videa koji predstavljaju svojevrsnu edukaciju, Forever Friends fondacija ukazala je na životinjske vrste čija su staništa ozbiljno ugrožena. Potpuno u duhu čuvene poslovice „na mlađima svet ostaje“, glavni akteri ove inicijative upravo su mališani, koji su veoma rado prihvatili ulogu naratora u svakom videu.Regionalna podrškaBez saradnje sa susedima i zajedničke podrške u najtežim trenucima, ideja humanosti i solidarnosti ne bi imala preterano smisla. Kako je Fashion Company regionalna kompanija, koja uspešno posluje i na tržištima u okruženju, veoma je važno oslušnuti i potrebe lokalnog stanovništva koje tamo živi i biti prisutan kada je pomoć potrebna. Deca su glavni naratori u edukativnim videima o zaštiti prirodeU cilju podrške građanima, nakon zemljotresa u Hrvatskoj fondacija je donirala 20.000 evra za pomoć ugroženom stanovništvu i za saniranje posledica razornog potresa.Forever Friends relativno je mlada fondacija, ali dobri rezultati i zadovoljni sugrađani svakako su vetar u leđa, ohrabruju sve članove fondacije da u budućnosti rade još intenzivnije i kontinuirano osmišljavaju nove uspešne projekte, koji će dugoročno izmamiti osmehe na licu mnogim budućim generacijama.    

2021

Partneri sa zajednicom i klijentima

Društveno odgovorno poslovanje je deo strategije  Eurobank, koja je od osnivanja  u Srbiji 2003. godine u projekte podrške obrazovnom i zdravstvenom sistemu, kulturi i najugroženijim socijalnim kategorijama društva uložila više od 4,7 miliona evraPodrška tokom pandemije COVID 19Eurobank je i tokom 2021. godine nastavila da podržava zdravstveni sistem koji je posebno bio pogođen pandemijom korona virusa. Banka je donirala 1,2 miliona dinara za nabavku inkubatora za neonatalno odeljenje u Kragujevcu. Ova donacija je realizovana u okviru kampanje UNICEF-a  „Tako mali da bi u srce stali“, a u cilju adekvatnog lečenja tek rođenih beba koje su zaražene korona virusom.Slavica Pavlović, predsednik Izvršnog odbora Banke, istakla je da je podrška zdravstvenom sistemu izuzetno važna, i dodala: „Ovoga puta smo svoju podršku iskazali kroz odgovor na poziv UNICEF-a da pomognemo najmlađim članovima našeg društva, bebama zaraženim virusom kovid-19. Obezbedili smo sredstva za kupovinu inkubatora zahvaljujući kom će bebe moći da se izbore sa ovim opakim virusom, a to zaista nema cenu. Naravno, i u budućnosti ćemo nastaviti da se zajedničkim snagama borimo za što kvalitetniji zdravstveni sistem.”Usled pandemije kovida-19 posebna pažnja i prioritet posvećeni su očuvanju zdravlja zaposlenih i klijenata. U skladu sa epidemiološkim merama, u svim slučajevima gde je to bilo moguće, zaposlenima je omogućen rad od kuće. Kanalima interne komunikacije zaposleni su redovno obaveštavani o svim merama koje se preduzimaju. Dodatno, kreirani su i priručnici koji za cilj imaju pomoć u radu u izmenjenim okolnostima. U fokusu su nam bili sigurnost, bezbednost i kontinuirana podrška kako zaposlenima, tako i klijentima.Kao stabilna i sistemska banka, Eurobank se trudi da na najefikasniji i najbolji način odgovori na različite potrebe klijenata. Iz tog razloga, Eurobank  ulaže napore da bi klijentima omogućila prilagođena i individualna rešenja, kako bi zadržala njihovo poverenje i posvetila se stvaranju i očuvanju zdravih i dugotrajnih uzajamnih odnosa. Novonastala situacija, kao rezultat pandemije kovida-19 prouzrokovala je poslovanje u otežanim tržišnim okolnostima, ali zajednički cilj je bio da izgradimo partnerske odnose sa klijentima i ponudimo prilagođena i individualna rešenja koja su najbolja za njih. U svim poslovnim prostorijama Banke primenjivale su se preporučene mere zaštite u skladu sa zvaničnim preporukama i instrukcijama nadležnih institucija, uključujući redovnu dezinfekciju radnog prostora i bankomata, obavezno nošenje maski za zaposlene, dezinfekciju obuće pre ulaska u ekspoziture i poslovne zgrade banke, i druge preventivne aktivnosti. Banka je dodatno unapredila svoju uslugu kako bi klijentima omogućila alternativne i digitalne kanale za nesmetano obavljanje transakcija, bez potrebe za odlaskom u ekspozituru. U cilju smanjenja kontakata i zaštite klijenata i zaposlenih, za obavljanje bankarskih poslova, Eurobank je savetovala upotrebu e-b@nking i m-b@nking aplikacija, a za isplatu novca bankomate.Podrška obrazovnom sistemu Eurobank je nastavila svoj samostalni društveno-odgovorni projekat „Škola kao nacrtana za Vas“, koji je pokrenula 2018. godine uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. U sinergiji sa klijentima, korisnicima humanitarne Mastercard kreditne kartice „Eurobank Veliko srce“, Banka izdvaja deo sredstava od svojih prihoda i usmerava ih u srednje ekonomske škole, sa ciljem da unapredi obrazovni proces i stvori bolje uslove za rad i učenje učenicima širom Srbije.Nabavka adekvatne računarske opreme bila je od velike važnosti imajući u vidu da se nastava u školama održava i u učionicama, i preko onlajn platformi, te uprkos izazovnim vremenima, Eurobank nastavlja sa modernizacijom kabineta srednjih ekonomskih škola širom zemlje. Na taj način Banka potvrđuje svoje strateško opredeljenje da ulaže u razvoj mladih ljudi i stvara bolje uslove na putu njihovog profesionalnog usavršavanja.Prvu donaciju u 2021. godini Banka je realizovala u Ekonomsko-trgovinskoj školi „Jovan Trajković” u Zrenjaninu, opremivši kabinet sa 30 novih računara ukupne vrednosti oko  1,1 miliona dinara. Novi računari su od velikog značaja učenicima ove srednje škole, jer su im neophodni za obuku u virtuelnim preduzećima, kao i finansijsko-računovodstvenu obuku, kancelarijsko poslovanje, pravne poslove i elektronsko poslovanje. Eurobank je takođe u Ekonomskoj školi u Kragujevcu obezbedila 25 računara sa odgovarajućim serverom i drugu vrednu opremu za  Bankarski kabinet i Kabinet za obuku u osiguravajućem društvu. Vrednost donacije iznosi više od 1,2 miliona dinara. Nova oprema koristiće učenicima obrazovnog profila komercijalista i službenik u bankarstvu i osiguranju u njihovom daljem školovanju. Ova škola je izabrana na internom konkursu Banke, što je novina u odnosu na način selekcije škola ranijih godina. Predlozi za obnovu škola u lokalnoj zajednici su stizali od kolega iz ekspozitura,  kojima se posebno zahvaljujem na angažmanu i želji da doprinosu napretku zajednice u kojoj žive i rade.Ukupno osam kabineta u šest gradova obnovljeno je do sada zahvaljujući projektu „Škola kao nacrtana za vas“, a opremljeni su kabineti u Prvoj ekonomskoj školi u Beogradu, Ekonomskoj školi „Stana Milanović“ u Šapcu, Ekonomskoj srednjoj školi „Bosa Milićević“ u Subotici, Ekonomskoj školi „Đuka Dinić“ u Leskovcu i Drugoj ekonomskoj školi u Beogradu. Realizacijom projekta „Škola kao nacrtana za Vas“, obezbeđeno je više od 150 računara za elektronsko-jezičku laboratoriju, kabinete virtuelne banke, kabinet računovodstva, kabinet za obuku u osiguravajućim društvima, dok je preko 4.000 srednjoškolaca u Srbiji obrazovnog profila službenik u bankarstvu i osiguranju dobilo priliku da aktivno unapređuje svoje stručno znanje. Dodatno, projekat ima još jednu važnu komponentu – kroz predavanja zaposlenih iz Eurobanke i stručnu praksu, učenici srednjih ekonomskih škola stiču nova teorijska i praktična znanja o bankarstvu. Zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji koju Banka ima sa izdavačkom kućom „Laguna“ i knjižarama „Delfi“, svim đacima ekonomskih škola u  gradovima u kojima se realizuju  donacije  obezbeđeni su specijalni popusti u njihovim knjižarama.„Verujemo da su mladi ljudi najveća pokretačka snaga jednog društva i da ih je potrebno na vreme usmeriti i obezbediti im adekvatne uslove za razvoj i napredak. Veoma smo ponosni što i u ovako izazovnim vremenima možemo da doprinesemo njihovom profesionalnom razvoju uz veliku podršku Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i klijenata, korisnika humanitarne Mastercard kreditne kartice. Do sada smo kroz projekat ’Škola kao nacrtana za Vas’ uložili više od 7,2 miliona dinara i na taj način obezbedili kvalitetnije obrazovanje učenika srednjih ekonomskih škola u Srbiji“, izjavila je Slavica Pavlović, predsednik Izvršnog odbora Eurobank.Podrška manifestaciji „Noć knjige“ Da je podrška kulturi i obrazovanju jedan od najvažnijih stubova društvene odgovornosti Eurobanke, potvrda je regionalna manifestacija „Noć knjige“ a koju je Banka podržala i ove godine, 19. put zaredom. Ovogodišnja manifestacija, koju tradicionalno organizuju izdavačka kuća „Laguna“ i knjižarski lanac „Delfi“,  pod nazivom „Priča koja traje“ realizovala se u više od 30 gradova u Srbiji i regionu, na čak 62 lokacije. Najposećeniji čitalački događaj, odmah nakon Beogradskog sajma knjiga, ljubiteljima pisane reči obezbedio je više od 50.000 naslova, a Eurobank, kao generalni sponzor, i ovaj put je želela da unapredi kulturu čitanja i doprinese popularizaciji knjige. Podrška prodavcima magazina „LICEULICE“Najugroženije društvene kategorije ni tokom 2021. godine nisu ostale bez podrške Eurobanke, među kojima su i prodavci magazina „LICEULICE“, koji su, tokom trajanja  epidemije koronavirusa neretko suočeni sa izostankom materijalnih prihoda.  Sa ciljem da im pomogne da ostvare zaradu, Banka je otkupila deo tiraža i na taj način podržala ovu neprofitnu organizaciju koja je posvećena osnaživanju lica koja teže dolaze do posla i žive na margini našeg društva.Sličnu inicijativu Eurobank je organizovala i prošle godine, kada su, usled proglašenja vanrednog stanja, prodavci ovog magazina bili onemogućeni da ostvare bilo kakva materijalna sredstva od njegove prodaje. Podrška je usmerena na sveobuhvatno osnaživanje pojedinaca u teškoj materijalnoj situaciji ili isključenih iz društva, a koji žele da rade i da vlastitim trudom promene svoj život.Zajednička donacija Eurobanke i Direktne banke – 50.000 evra za hrabre vatrogasceEurobank i Direktna banka su početkom jula 2021. godine najavile sporazum o pripajanju i strateškom partnerstvu i  realizovale prvu zajedničku donacije. Naime, dve banke donirale su 50.000 evra pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova kao podršku za 52 pojedinca iz Sektora za vanredne situacije, Helikopterske jedinice MUP i medicinskog tima, koji su pomogli svojim grčkim kolegama u gašenju požara na ostrvu Evija u Grčkoj, koji je letos pogodio ovu zemlju.„Ovo je vreme kada je potrebno da budemo solidarni i pružimo pomoć svakom kome je ona potrebna. To su vrednosti na kojima Eurobank temelji svoje poslovanje. Današnja zajednička donacija je jedan vid pohvale i podrške za naše hrabre vatrogasce koji rizikuju svoje živote kako bi pomogli prijateljskom grčkom narodu koji se ovih dana bori sa strašnim požarima“, istakla je Slavica Pavlović, predsednik Izvršnog odbora Eurobanke.Aktivno učešće u kampanji „Spasimo hranu spasimo humanost“U Srbiji se preko dva miliona kilograma hrane baci dnevno, iako gotovo pola miliona naših sugrađana nije u mogućnosti da zadovolji svoje osnovne životne potrebe. Želeći da doprinese rešavanju ovog problema i podigne svest javnosti o značaju borbe protiv gladi  Eurobank se priključila inicijativi „Spasimo hranu spasimo humanost“ koju je pokrenula Koalicija za dobročinstvo.Eurobank je na samom početku ustupila medijski prostor i promovisala inicijativu na društvenim mrežama, a što je posebno značajno oslobodila je bankarskih provizija sve uplate koje idu na namenski račun koji je otvoren povodom Nacionalnog dana davanja  za sve donacije građana i kompanija koje su namenjene za kupovinu paketa osnovnih životnih namirnica za najugroženije građane u udaljenim i ugroženim područjima. Oslobađanje od bankarskih provizija realizovano je za fizička i pravna lica, kao i gotovinske i bezgotovinske uplate, dakle za sve grupe klijenata i sve načine plaćanja u tim bankama direktno na namenski račun Srpskog filantropskog foruma.Za poseban dopronos kampanji Spasimo hranu, spasimo humanost Banka je nagrađena plaketom od strane Srpskog filantropskog foruma.

Svet

Polovini Srbije gužva u stanu

U Evropskoj uniji je tokom 2020. godine 17,8 odsto populacije živelo u prenaseljenoj kući ili stanu, a oko 14 odsto stanovništva EU živi u kućama čiji krov prokišnjava, pokazuju podaci Eurostata. Kvalitet stanovanja može se meriti na više načina: da li ljudi žive u prenaseljenoj kući ili stanu, da li im krov prokišnjava,imaju li mogućnost da zagreju kuću,  da li kućama nedostaju toaleti ili tuševi. Najveće stope prenaseljenosti stanova i kuća su zabeležene u Rumuniji (45,1 odsto), Letoniji (42,5 odsto), Bugarskoj (35,9 odsto), dok su najmanje stope prenaseljenih domova imali Kipar (2,5 odsto) i Malta (4,2 odsto).Stopa prenaseljensti, prema Eurostatu, predstavlja procentat stanovništva koje živi u prenaseljenom domaćinstvu.Lice živi u prenaseljenom domaćinstvu ako, na primer, to domaćinstvo nema jednu sobu po paru, ako nema jednu sobu za svaku osobu uzrasta 18 godina i više, ili nema jednu sobu po paru samaca istog pola između 12 i 17 godina.Sa druge strane, 32 odsto populacije Evropske unije, živi u nedovoljno naseljenom stanu ili kući.Suprotnost prenaseljenim kućama i stanovima je nedovoljno zauzet dom za život, što znači da se smatra prevelikim za potrebe domaćinstva koje u njemu živi. Jedan od glavnih uzroka što su kuće ili stanovi nedovoljno zauzeti, su starije osobe ili parovi koji ostaju da žive u njima nakon što su im deca odrasla i odselila se.U Evropskoj uniji u 2020, skoro trećina populacije (32,5 odsto) živela je u nedoovljno zauzetim stanovima, što je udeo koji je skoro konstantan od 2010. godine.Najveće stope nedovoljno zauzetih kuća ili stanova zabeležene su na Malti (72,5 odsto), Kipru (71,4 odsot) i Irskoj (63,3 odsto). Najmanje stope bile su u Rumuniji (7,1 odsto), Letoniji (10,3 odsto), Grčkoj (11 odsto). Oko 14 odsto populacije Evropske unije živi u domovima čiji krov prokišnjava. U 2020. u Evropskoj uniji, 8,2 odsto stanovništva nije imalo mogućnost da adekvatno zagreje kuću. Najveće stope zabeležene su u Bugarskoj (27,5 odsto), Litvaniji (23,1 odsto), na Kipru (20,9 odsto), Portugalu (17,5 odsto).Najmanje stope nemogućnosti adekvatnog grejanja kuća bile su u Austriji (1,5 odsto), Finskoj (1,8 odsto) i Češkoj (2,2 odsto).U proseku 1,5 odsto populacije Evropske unije nije imalo toalet, tuš ili kadu u 2020, što je najčešće bio slučaj u Rumuniji (21,2 odsto populacije), zatim Bugarskoj i Letoniji (7 odsto), kao i u Litvaniji (6,4 odsto).Problem sa krovom koji prokišnjava imalo je 13,9 odsto populacije, a najviše na Kipru (39,1 odsto), u Portugalu (25,2 odsto), i Sloveniji (20,8 odsto). 

Srbija

Vlasnik Valter ćevapa: Širimo brend uz pomoć investitora

Momir Pavlović, vlasnik lanca ćevabdžinica Valter BBQ potvrdio je za Novu ekonomiju da je Integral Venture Partners (Integral) kupio polovinu udela u njegovim ćevabdžinicama. "Drago nam je zbog ovog ugovora o prodaji, ugovorili smo prodaju sa Integral Venture Partners da bismo dalje širili brend "Valter" u regionu i širom Evrope", rekao je Pavlović za Novu Ekonomiju.Investiciona kompanija Integral Venture Partners (Integral) saopštila je juče da je sa vlasnicima Valter BBQ, srpskog lanca restorana brze hrane, sklopila ugovor o kupovini 50 odsto udela u toj kompaniji. Transakcija ne podleže nikakvim regulatornim odobrenjima i očekuje se da će biti okončana u prvoj polovini januara 2022. godine. Uslovi investicije nisu objavljeni.Integral upravlja institucionalnim privatnim kapitalom i fokusiran je na investicije u zemljama centralne i jugoistočne Evrope.Integralov fond podržavaju vodeći međunarodni institucionalni investitori, uključujući EIF, EBRD i IFC. Integral pokriva svoje ciljno tržište iz  kancelarija koje ima u Londonu, Budimpešti i Beogradu.

2021

Zaposleni NIS-a zasadili u Pančevu 500 sadnica javora i platana

U želji da doprinesu unapređenju zaštite životne sredine, zaposleni NIS-a, članovi Kluba volontera kompanije, u saradnji sa JKP Zelenilo Pančevo zasadili su 500 stabala u Rafineriji nafte Pančevo i njenoj okolini.Reč je o sadnicama javorolisnog platana i srebrnolisnog javora visine oko 3,5 metara,  vrednih pet miliona dinara, a novi drvoredi ukupne dužine gotovo 2,5 kilometra, osim što će ulepšati deo Pančeva u kom se nalazi rafinerija, blagotvoreno će uticati i na kvalitet vazduha u ovom gradu. U akciji sadnje drveća učestvovali su i predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Grada Pančeva i JKP Zelenilo Pančevo.Ivana Hadži Stošić, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine, tom prilikom je istakla značaj ovakvih akcija i naglasila da kompanije na ovaj način učestvuju u ostvarenju jednog od nacionalnih prioriteta, a to je poboljšanje kvaliteta vazduha.„Sadnjom preko 500 stabala javora i platana, kompanija NIS je i ovoga puta pokazala društvenu i ekološku odgovornost, kao i to da im je zaštita životne sredine primarna u poslovanju. Kao što znate, ministarstvo je i ove godine raspisalo tri javna konkursa za podršku lokalnim samoupravama za projekte kojima je cilj poboljšanje kvaliteta vazduha, a sa gradom Pančevom potpisan je i ugovor za projekat pošumljavanja. Ove godine, zajedno sa kompanijom NIS u okviru programa društvene odgovornosti  „Zajednici, zajedno“, podržali smo 29 projekata iz oblasti zaštite životne sredine“, istakla je Hadži Stošić.Vadim Smirnov, zamenik generalnog direktora NIS-a je podsetio na uspešnu saradnju kompanije sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Gradom Pančevom i naglasio da će i u narednom periodu NIS nastaviti da ulaže u ekološke projekte.„Kompanija NIS je zajedno sa našim prijateljima iz Ministarstva za zaštitu životne sredine i Grada Pančeva organizovala ovu ekološku akciju kojom prenosimo snažnu poruku - da je  ekologija naš glavni cilj, da je zaštita životne sredine naše strateško opredeljenje i da naša kompanija od toga neće odustati“, istakao je Smirnov. Predrag Živković, član Gradskog veća za komunalne poslove grada Pančeva naveo je značaj dugogodišnje saradnje u okviru ekoloških i društveno odgovornih projekata sa kompanijom NIS.„Sa zadovoljstvom učestvujemo u akciji sadnje više od 500 stabala, za šta je NIS donirao sredstva. Ovo nije prvi put da kao grad učestvujemo u jednoj od akcija čiji je domaćin kompanija NIS, to smo činili i u prethodnom periodu, posebno kada su ekološke teme u pitanju, kada se radi o uređenju i čišćenju gradskog priobalja, tako da ćemo i u narednom periodu nastaviti da podržavamo svaku akciju koja ima društveno odgovoran karakter“, izjavio je Živković.Kompanija NIS već godinama posvećeno radi  na sprovođenju „zelene“  agende, pružajući na taj način  doprinos unapređenju zaštite životne sredine u našoj zemlji. Ovakvim akcijama kompanija doprinosi ostvarenju cilja Održivog razvoja Ujedinjenih nacija o zaustavljanju klimatskih promena i njenih posledica. Stalnim ulaganjima u modernizaciju Rafinerije nafte Pančevo i početkom rada projekta „Duboka prerada“, NIS je dodatno smanjio emisije zagađujućih materija u vazduh iz rafinerijskih postrojenja. Od 2009. godine, kompanija je u ekološke projekte u različitim  segmentima poslovanja  uložila gotovo 120 miliona evra. Rafinerija nafte Pančevo je prvo energetsko postrojenje u Srbiji koje je dobilo integrisanu IPPC dozvolu, kojom se potvrđuje da su svi proizvodni procesi usklađeni sa najvišim evropskim i domaćim ekološkim propisima.

2021

Stvaramo nasleđe kroz održivi razvoj

Energetska efikasnost, upotreba energenata iz obnovljivih izvora i racionalizacija korišćenja prirodnih resursa deo su Strategije razvoja poslovnog sistema Elixir Group 2020-2025.Elixir Group je domaća, porodična kompanija, koja duže od dve decenije gradi svoj biznis u sinergiji sa zajednicom, sa fokusom na ljude koji predstavljaju najveći potencijal poslovnog sistema. Elixir je lider u hemijskoj industriji Jugoistočne Evrope, sa dva kompleksa hemijske industrije u Srbiji - u Šapcu i u Prahovu, kod Negotina, a jedan je od šest evropskih proizvođača fosforne kiseline. Oko 70 % ukupne proizvodnje plasira se na tržište više od 70 zemalja sveta na svim kontinentima. Inovacije i razvoj – strateški prioriteti Elixir GroupPoslovni sistem Elixir Group zapošljava više od 1.600 radnika. Imajući u vidu da su među strateškim prioritetima inovacije, razvoj i operativna izvrsnost, zaposleni kontinuirano unapređuju znanja i kompetencije.Strateški planirajući svoj dalji razvoj, u nameri da doprinese ostvarenju Ciljeva održivog razvoja, Elixir primenjuje inovativna rešenja, uvodeći model cirkularne ekonomije. Cirkularna ekonomija predviđa maksimalnu optimizaciju privrednih procesa, uz ponovno iskorišćenje raspoloživih sirovinskih i energetskih resursa iz otpadnih tokova, racionalno korišćenje energije i prirodnih resursa, uštedu u vremenu i načinu organizovanja poslovanja, uz maksimalnu redukciju negativnog uticaja na životnu sredinu i na klimatske promene.Mapa puta za cirkularnu ekonomiju, koju je usvojila Srbija, jeste proces koji ima ambiciju da upozna, promoviše i poveže prepoznate aktere koji svojim znanjem, inovativnošću i kreativnošću mogu doprineti bržoj tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji. Ovaj dokument je putokaz ka tranziciji na model cirkularne ekonomije, koji pored profita u fokus stavlja i zaštitu životne sredine i očuvanje resursa. Ekonomska, društvena i ekološka dimenzija imaju jednaku važnost, zato dajemo pun doprinos daljem razvoju ovog procesa.Doprinos ostvarenju Ciljeva održivog razvoja i smanjenju uticaja na životnu sredinuSmanjenje emisije CO2Kako je ugljen-dioksid najznačajniji među gasovima koji izazivaju efekat staklene bašte i time podstiču klimatske promene, stvoren je indikator, ugljenični otisak, koji preko ekvivalenta CO2 pokazuje koliki je uticaj na životnu sredinu. Primenjujući najbolju praksu, u stalnoj smo potrazi za novim rešenjima kako bismo smanjili ugljenični otisak naših proizvoda i kompanije. U poslednjih nekoliko godina dosta je urađeno na polju smanjenja emisije ugljen-dioksida iz naše fabrike, ali i tzv. „uštede“. Najznačajnije uštede na ovom polju ostvaruju se kroz poslovanje po principima cirkularne ekonomije, odgovornim upravljanjem ambalažnim otpadom i investicijama koje se tiču smanjenja nastanka recikla u samoj fabrici. Smanjenjem recikla naša fabrika u Šapcu je uspela da smanji emisiju CO2 za 10,1 t/godišnje, kroz operativno učešće u ispunjenju nacionalnih ciljeva za reciklažu i ponovno iskorišćenje ambalažnog otpada preko 200 t/ godišnje, a kroz cirkularnu ekonomiju se očekuje ušteda od oko 991 t/godišnje.Odgovorni prema resursimaProizvodnja u hemijskoj industriji podrazumeva značajnu potrošnju toplotne energije, gde dominira potrošnja vodene pare, za koncentraciju fosforne kiseline i za procese granulacije i sušenja NPK đubriva, a ona se trenutno podmiruje iz fosilnih goriva. Energetska efikasnost, upotreba energenata iz obnovljivih izvora i racionalizacija korišćenja prirodnih resursa deo su Strategije razvoja poslovnog sistema Elixir Group 2020-2025. U skladu sa tim, planiramo implementaciju koncepta „Waste to Energy“ koji podrazumeva proizvodnju energije primarnim tretmanima otpada ili preradom otpadnih materijala u energente, čime se ostvaruju višestruki benefiti.Elixir prvi u Srbiji u procesu EMAS-aEMAS - Eco-Management and Audit Scheme je dobrovoljni sistem menadžmenta životne sredine, harmonizovan na nivou Evropske unije. Njegovim uvođenjem u poslovanje organizacije kontinuirano se procenjuje i unapređuje efikasnost poslovanja u vezi sa životnom sredinom. Na taj način organizacije sprovode vrednovanje uticaja na okolinu i smanjuju ih. Spoljna i nezavisna priroda procesa EMAS, od inicijalne analize uticaja na životnu sredinu, preko verifikacije, do registracije, osigurava tačnost i pouzdanost. To uključuje i radnje preduzete od strane organizacije za kontinuirano poboljšanje efikasnosti u vezi sa životnom sredinom. Elixir Zorka, članica Elixir Group, opredeljena je za ulazak u EMAS sistem kako bi se ostvarila puna transparentnost informacija iz oblasti zaštite životne sredine prema svim zainteresovanim stranama, a ovo će biti i dodatni alat u upravljanju EMS  i nadogradnja postojećem sertifikatu ISO 14001.U ovom vrlo zahtevnom poduhvatu Elixir je znatno napredovao, u toku je pisanje Statement-a/ Izjave, koja je glavni dokument u okviru celog procesa. Na dobrobit zajednice Ostvarujući svoju viziju o nasleđu koje stvaramo kroz održivi razvoj, na dobrobit zajednice i uspeh svakog pojedinca, Elixir nastavlja dobru saradnju sa lokalnim sredinama u kojima posluje. Podrška smo i oslonac održivog razvoja, koji prepoznajemo kao imperativ daljeg zajedničkog napretka. Inicijativa „Za napredak Negotinske Krajine“Inicijativu „Za napredak Negotinske Krajine“ pokrenuli su Opština Negotin i Elixir Group, sa ciljem realizacije projekata koji doprinose održivom razvoju i stvaraju nove šanse za rad i kvalitetniji život na istoku Srbije. "Кompanija Elixir Group je prisutna u našoj opštini skoro deceniju, investira, zapošljava, pomaže i verujem da se na ovome neće zaustaviti. Donacija kojom ćemo realizovati mnoštvo projekata plod je odlične saradnje, razumevanja i poštovanja kompanije i lokalne samouprave", kaže Vladimir Veličković, predsednik Opštine NegotinU okviru ove Inicijative Elixir Group je u projekte održivog razvoja u 2021. godini, u  saradnji sa Opštinom Negotin, uložila 100 miliona dinara. Potrebe žitelja ovog kraja definisale su prioritete, pa je značajan deo sredstava uložen u asfaltiranje puteva u 39 sela negotinske opštine. U fokusu naše pažnje su deca i mladi, zbog čega je kroz inicijativu planirano postavljanje pet dečjih igrališta u svim delovima Negotina, a podršku za realizaciju svojih najvažnijih potreba dobile su i škole u ovom gradu, u svoja 24 objekta. "Na ovaj način afirmišemo povezanost i saradnju lokalne samouprave i privrede i predstavljamo model koji, kroz ovu sinergiju, dovodi do realizacije važnih projekata, na dobrobit građana. Odgovornost i održivost za budućnost su imperativ našeg daljeg zajedničkog razvoja. Tome doprinosi i veliki projekat Industrijsko-hemijskog parka, kao i moderan stambeno-poslovni kompleks koji ćemo graditi u Negotinu sa ciljem da mlade zadržimo i vratimo u ovaj lepi kraj Srbije"                  Margareta Musić, direktorka Eliksir FondacijeInicijativa predviđa i ulaganje u unapređenje zdravstvene zaštite – nabavku vozila za dijalizu negotinskom Zdravstvenom centru, kao i očuvanje kulturne i istorijske baštine kroz sredstva namenjena manastiru Кoroglaš i crkvama u Miloševu i Radujevcu. U okviru ove inicijative biće realizovani i drugi projekti na uređenju javne i komunalne infrastrukture, a sve sa ciljem stvaranje boljih uslova za život ljudi u Istočnoj Srbiji. Deca i obrazovanje u fokusu naše pažnjeKako je dobro obrazovanje među najvažnijim Ciljevima održivog razvoja, neophodno je kontinuirano unapređivati uslove za školovanje najmlađih, čemu doprinosimo kroz saradnju sa školama u lokalnim sredinama. U Šapcu smo pružili podršku projektu Botaničke bašte u OŠ „Stojan Novaković“ izgradivši učionicu na otvorenom za učenike ove i drugih škola, a u Srednjoj poljoprivrednoj školi pomogli smo uređenje trim-staze za nastavu fizičkog, u nedostatku sale. Negotinske škole nabaviće računare, table, opremiti kabinete i školske biblioteke zahvaljujući podršci obrazovanju, što će doprineti da deca ove opštine uče u boljim uslovima i postižu još bolje rezultate. Podrška akciji „Spasimo hranu, spasimo humanost“ Elixir je, u okviru obeležavanja Nacionalnog dana davanja, podržao kampanju „Spasimo hranu, spasimo humanost“, a zaposleni su prikupili značajne količine hrane, koja je u saradnji sa Humanim srcem Šapca i Crvenim krstom Negotina podeljena materijalno ugroženim porodicama.  Ova akcija pokrenula je veoma važnu temu i osvetlila podatke prema kojima oko 480.000 ljudi u našoj zemlji živi na rubu egzistencije, dok se istovremeno dnevno baci oko dva miliona kilograma hrane. Zato donirane namirnice nemaju samo materijalno vrednost, nego su i izraz empatije i solidarnosti sa zajednicom i njenim potrebama. Za doprinos akciji Elixir Group i Humano srce Šapca dobitnici su priznanja Srpskog filantropskog foruma, koji je pokrenuo kampanju. Saradnja i sinergija – put ka održivom razvoju za sveOstvarenje naše vizije nije moguće bez sinergije koja se postiže umrežavanjem svih aktera u zajednici – uz saradnju sa drugim poslovnim sistemima, lokalnim samoupravama, predstavnicima državnih institucija, udruženja i nevladinim sektorom. Sa ciljem konstantnog unapređenja svog doprinosa zajednici Elixir Group je član Foruma za odgovorno poslovanje, a Elixir Fondacija je u članstvu Srpskog filantropskog foruma. U skladu s tim Elixir je već dve godine deo projekta CSR prakse, koju je pokrenuo Forum za odgovorno poslovanje, a učestvovali smo i na panelu na temu „Odgovorno i održivo poslovanje - uloga poslovnog sektora u dostizanju održivog razvoja“, koji je u Negotinu održan u saradnji sa Globalnim dogovorom Ujedinjenih nacija, lokalnom mrežom u Srbiji.

Srbija

Nemanja Bojičić (Drenovac): Nestašica malina i kupina

Tržište maline i kupine podložno je velikim promenama i ove godine cene maline i kupine najviše su skočile u poslednjih nekoliko decenija. Cena maline povećana je za 100 odsto, a kupine za 300 odsto ove godine u odnosu na prethodnu godinu, kaže Nemanja Bojičić, menadžer za kvalitet i bezbednost proizvoda u preduzeću Drenovac iz Arilja, koje se bavi otkupom jagodičastog voća. „Toliki skok cena desio se zbog nekoliko uzroka, pre svega, smanjen je broj zasada voća, niži prinosi, nedostatak radnika i deficit maline na svetskom tržištu“, navodi Bojičić. U preduzeću Drenovac, ove godine, kako napominje, ipak je ostvaren plan za otkup potrebnih količina, zahvaljujući korektnoj saradnji sa proizvođačima, ali generalno posmatrajući poslovanje ostalih kompanija koje se bave sličnim poslom, smanjene su količine jagodičastog voća na tržištu, zaključio je on. Koliko voćari vode računa o dozvoljenoj upotrebi pesticida, kako kao menadžer za kvalitet i bezbednost proizvoda ocenjuje kvalitet domaćeg voća?„Na domaćem terenu najveći je problem nedovoljna kontrola primarne proizvodnje, odnosno laka dostupnost preparata za zaštitu bilja bez konsultovanja stručnjaka. Ne postoji dovoljna svest da zbog nedozvoljenih pesticida možemo imati nebezbedan proizvod. Na ovome se mora konstantno raditi jer nesavestan rad pojedinaca može poslati lošu poruku na inostrano tržište“, ocenjuje Bojičić. Preduzeće Drenovac koje posluje od 1992. godine kao porodična firma i danas zapošljava 35 radnika, sarađuje sa oko 120 proizvođača od kojih jedan deo ima implementiran GlobalGAP standard, a većina je sertifikovala ime geografskog porekla „Ariljska malina“.Zamrznuto voće, ovo ariljsko preduzeće izvozi na tržište Evropske Unije, Amerike i Rusije.Pre deset godina, uveli su modrernu tehnologiju sušenja voća, proces liofilizacije.„Sušenje se radi pomoću vakuuma na niskim temperaturama pomoću čega se dobijaju proizvodi kojima nije narušena nutritivna vrednost i gde su velikim delom sačuvani vitamini. Plodovi su hrskavi, izgledaju kao sveži i imaju prijatan ukus i miris“, kaže on. Takođe, ukazuje da su implementirali visoke standarde kvaliteta kao što su IFS Food, Organic, Global GAP, PDO (Ariljska malina). “Poučeni dobrim iskustvom iz Global GAP standarda u primarnoj proizvodnji, sa svojim zaposlenima radimo kontrole primarne proizvodnje kako se održavaa zasad, zaštita voća i okoline kao i higijene berbe. I naši proizvođači su edukovani u tom smislu.Sertifikovano je ime geografskog porekla “Ariljska malina” i našim klijentima prezentovali smo specifičnost maline koja je gajena u našem region, koja je prijatne arome, jedinstvenog ukusa i gajena je na “ariljski način”.“Svesni smo da strani kupci na geografskoj karti ne mogu pokazati ni gde je Srbija, a kamoli Arilje ali kako oni tvrde ovo im je dobro uverenje o poreklu što je važno zbog sve češćih “food fraud” (prevare u vezi sa hranom)”, kaže Bojičić. 

Srbija

Nenad Mijailović – najbolji finansijski direktor godine

 Nenad Mijailović, finansijski direktor Galenike a.d. proglašen je za najboljeg finansijskog direktora godine na prvoj dodeli ove nagrade koju su zajedno organizovali konsultantsko-revizorska kompanija Deloitte i Udruženje finansijskih direktora Srbije.Pobednik ovogodišnjeg konkursa je tako ušao u izbor za najboljeg finansijskog direktora godine za Jugoistočnu Evropu gde će se takmičiti sa kolegama iz Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine. Organizacijom ovog izbora, Deloitte i Udruženje finansijskih direktora Srbije na pravi način ukazuju na rastući značaj profesionalnog upravljanja korporativnim finansijama i vrednost koju uspešno obavaljanje funkcije finansijskog direktora može kreirati za kompanije i akcionare. “Ova nagrada je priznanje rezultata koji je tim Galenike ostvario u poslednje četiri godine, ali i velika čast za mene. Zahvaljujem se organizatorima i nadam se da će ovogodisnji, prvi izbor najboljeg finansijskog direktora u Srbiji biti početak nečega što će prerasti u tradicionalni događaj promovisanja transparentnog korporativnog upravljanja i podstrek kolegama za kontinuirano profesionalno usavršavanje,” navodi Nenad Mijailović.  Prepoznajući sve veću ulogu finansijskih direktora, Deloitte je u saradnji sa Udruženjem finansijskih direktora pokrenuo konkurs za Izbor najboljeg finansijskog direktora koga bira stručni žiri prema unapred jasno definisanim kvalitativnim i kvantitativnim kriterijumima, odnosno na osnovu popunjenog kratkog  upitnika iz prijave na konkurs i javno dostupnih finansijskih izveštaja za 2020. godinu kompanije u kojoj je kandidat zaposlen. Nagrada „CFO godine“ dodeljuje se za uspeh i projekte koje finansijski direktor vodi u okviru funkcije finansija i meri se rezultatima koje privredno društvo u kome je zaposlen ostvaruje na osnovu tih aktivnosti. U pitanju je inicijativa koja promoviše važnost transparentnog korporativnog upravljanja i svakako je jedan od načina za poboljšanje ekonomskih performansi u celini, podsticanje investicione klime i na taj način jačanje ekonomije. Žiri za izbor najboljeg finansijskog direktora činili su: Violeta Kovačević, CEO kompanije Mercator-S, Slavica Pavlović, predsednica Izvršnog odbora Eurobanke, Nikola Turkan, senior direktor finansija Hemofarma, Nebojša Matić, osnivač i CEO kompanije MikroElektronika, Dragan Lončar, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Olivera Andrijašević, partner u Deloitte-u.Nagrada je dodeljena na svečanosti u hotelu Metropol, i uručila ju je Olivera Andrijašević, partner i lider CFO programa u Deloitte-u. “Verujem da će ovaj događaj postati tradicionalan i da ćemo zajedno podizati svest u široj javnosti o značaju uloge finansijskog direktora, što će zasigurno povećati vidljivost ove pozicije i podstaći mnoge kolege da se uključe narednih godina”, ističe Olivera.„Udruženje finansijskih direktora Srbije je ove godine udružilo snage sa našim prijateljima iz Deloitte-a u izboru najboljeg finansijskog direktora tj. CFO godine,“ rekla je Violeta Kovačević, predsednica žirija i članica UO Udruženja koje okuplja preko 170 članova koji upravljaju finansijama u kompanijama koje ostvaruju 5 milijardi prihoda i zapošljavaju 46.000 ljudi. „Nije lako izvagati sve faktore, sagledati i širu sliku i proceniti vrednosti koje ima i svakodnevno u svom radu demonstrira osoba koja će poneti titulu CFO godine. Verujemo da smo pažljivim i posvećenim radom svih članova žirija uspeli u tome“.