„Vazduh u Srbiji je 50 odsto gori nego u najgorim zemljama Evrope“
Vazduh u Srbiji je 50 odsto gori nego u zemljama u sa najgorim kvalitetom vazduha u Evropi. Beograd nije najviše zagađen grad u Srbiji, jer se u mnogim mestima zagađenje ne meri ili se ne meri ono što treba, poručeno je na tribini aerozagađenje Centara za lokalnu samoupravu (CLS). Profesor Fizičkog fakulteta Vladimir Đurđević rekao je da Srbija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija imaju najgori kvalitet vazduha u Evropi."Vazduh u Srbiji je 50 odsto gori nego u najgorim zemljama Evrope, kada pričamo o kvalitetu vazduha", rekao je on. On navodi da su jedan od glavnih uzroka zagađenja u Srbiji velika postrojenja i termoenergetski sektor koji nema sisteme za kontorlisanu emisiju odgovarajućih zagađujućih materija. "U Srbiji je 2.500 prerano umrlih zbog zagađenja vazduha koje može direktno da se poveže sa izvorima iz termoenergetskih sektora", rekao je Đurđević.Đurđević rekao je da je neophodna permanentna vrsta fokusa na mere i njihovu implementaciju. "Neke (mere) su toliko glomazne i velike da ne mogu da prolaze neprimećeno, kao što su sistemi odsumporavanje na termeolektani, to su su veliki projekti, njihovo planiranje mora da se vidi u budžetu Srbije, u aktivnostima ministarstava, pokretanju projekata, podizanju kredita za sufinasiranje", rekao je on. On navodi da je poboljšanje kvaliteta vazduha pitanje koje će sigurno biti rešeno u budućnosti, jer Srbija ne može toliko da odskače od nečega što je svetski standard. "Osnovno pitanje je da li ćemo taj bolji vazduh da dočekamo za 10-15 godina ili za pet godina", rekao je on. Zagađenje vazduha povezano sa većim stopama smrtnosti od koronavirusaMilenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže da prema proceni Svetske zdravstvene organizacije čak 9500 ljudi prerano izgubi život kao poseldica aerozagađenja. "To nisu ljudi koji imaju ime i prezime, zato što je to posledica dugotrajnog izlaganja i naravno da je to statistički procenat od broja umrlih", rekao je on. On je rekao da je u ovoj godini u Valjevu do sada bilo 122 dana sa prekoračenjam PM 10 čestica, a da je prošle godine taj grad imao 147 dana sa prekoračenjem PM10 čestica. U Novom Pazaru je, dodaje, do sada bilo 120 dana. "Imamo osam dana u novembru i 31 dan u decembru gde se zbog standardne situacije sa meteorologijom i grejanja očekuje drastično povećanje i maksimumi pojavljivanja broja dana", rekao je Jovanović. On navodi da proces upravljanja kvalitetom vazduha jeste dugotrajan, da su mere dugotrajne i skupe, ali da su jeftinije od posledica. "Beograd u Srbiji nije najviše zagađen grad, on je možda neki sedmi-osmi jer u mnogim mestima ne merimo ili ne merimo ono što treba. Vranje ima prvu kategoriju kvaliteta vazduha, to je laž, jer nemaju merenja PM čestica", rekao je Jovanović. "Zagađenje vazduha alarmantno, nadležni ne poštuju zakonske obaveze"Predsednik Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović rekao je da se svakog oktobra, novembra privremeno zainteresujemo za temu životne sredine i vazduha, a onda se u narednim mesecima naviknemo da je situacija loša. "Naš predlog je da u buduće napravimo mehanizam gde će CLS da identifikuje ključne probleme na kojim možemo da počnemo rad odmah, i onda ćemo mesečno izveštavati javnost da li se radi nešto na tome", rekao je Jovanović i dodao da će se mesečni izveštaj praviti od decembra. Prema njegovim rečima, insistiraće se na ukidanju toplotnih izvora na mazut i lignit u sistemu beogradskih elektrana i u javnim ustanovama u Beogradu, na smanjenju emisija u termoenergetskom sektoru."Prva mera na kojoj ćemo insistirati je intenzivna zamena energetnata i grejnih tela kod individualnih ložišta, samo u Beogradu je 200 hiljada dimnjaka, naši ljudi se iz ekonomskih razloga, ali i neznanja greju na valažna drva i lignit", rekao je Jovanović.
-270x152.jpg)
-615x345.jpg.webp)