Najnovije

Srbija

U 2021. izvezena malina u vrednosti od 290 miliona evra

Za deset meseci tekuće godine malina je iz Srbije izvezena u vrednosti od 290 miliona evra za razliku od 2020. godine kada je za isti period vrednost izvoza iznosila 215 miliona evra.Ovogodišnji rod maline procenjuje se između 80.000 i 90.000 tona je boležen najvećom otkupnom cenom do sada, koja se u zavisnosti od područja uzgajanja kretala između 400 i 450 dinara po kilogramu. Neki od najvećih uvoznika srpske maline su Nemačka, Francuska, Ujedinjeno Кraljevstvo, Belgija i SAD.Na sastanku Grupacije proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća u Privrednoj komori Srbije istankuto je se malinari suočavaju sa velikim izazovima među kojima su primetan pad proizvodnje i manji obim poslovanja.Pad proizvodnje posledica je nepovoljnih vremenskih prilika, opšteg stanja zasada malina, kvaliteta sadnog materijala, deficita stručnog kadra i nedostatka sezonske radne snage, ali i načina primene agrotehničkih mera i nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilja.Tokom poslednje dve godine izražen je deficit kako maline, tako i ostalog jagodastog voća, usled ogrmone potražnje izazvane pandemijom i smanjenim rodom koje se bave proizvodnjom. Na sastanku je posebno istaknuto da je ovogodišnji rast cena prema u inostranstvu doveo do manjeg obima poslovanja, pa čak i do gubitka stalnih kupaca, što se može negativno odraziti na potražnju u narednoj godini, jer su se neki kupci opredelili za druge vrste voća.Na sastanku su se usaglasali da se na vreme treba pripremiti na moguće situacije koje mogu nastati iz aktuelnih nedostataka i visokih cena kao što su cene đubriva, energenata, radne snage ne samo u poljoprvirednoj proizvodnji, nego  i u preradi, pakovanju, ali i transportu robe.Ono što je svakako obeležilo ovogodišnju berbu pored cene,  jeste i to da je primećen  veliki broj neregistrovanih otkupnih mesta koja su nelegalnim otkupom ugrožavala i otežavala poslovanje. Istaknuto je da otkupljivači moraju obratiti posebnu pažnju na ostatke pesticida u plodovima, kako bi se izbegli potencijalni problemi u izvozu.Proizvođači voća: Moramo da se svi udružimoKilogram domaće maline koštaće i do 800 dinaraOve godine otkupna cena maline ide do 300 dinara?Traži se kupina više u celom svetu Proizvođači voća: Moramo da se svi udružimoProizvođači voća: Moramo da se svi udružimoProizvođači voća: Moramo da se svi udružimo

Srbija

Ove godine izvoz malina dostigao 290 miliona evra

Za deset meseci tekuće godine malina je iz Srbije izvezena u vrednosti od 290 miliona evra za razliku od 2020. godine kada je za isti period vrednost izvoza iznosila 215 miliona evra.Ovogodišnji rod maline procenjuje se između 80.000 i 90.000 tona je boležen najvećom otkupnom cenom do sada, koja se u zavisnosti od područja uzgajanja kretala između 400 i 450 dinara po kilogramu. Neki od najvećih uvoznika srpske maline su Nemačka, Francuska, Ujedinjeno Кraljevstvo, Belgija i SAD.Na sastanku Grupacije proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća u Privrednoj komori Srbije istankuto je se malinari suočavaju sa velikim izazovima među kojima su primetan pad proizvodnje i manji obim poslovanja.Pad proizvodnje posledica je nepovoljnih vremenskih prilika, opšteg stanja zasada malina, kvaliteta sadnog materijala, deficita stručnog kadra i nedostatka sezonske radne snage, ali i načina primene agrotehničkih mera i nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilja.Tokom poslednje dve godine izražen je deficit kako maline, tako i ostalog jagodastog voća, usled ogrmone potražnje izazvane pandemijom i smanjenim rodom koje se bave proizvodnjom. Na sastanku je posebno istaknuto da je ovogodišnji rast cena prema u inostranstvu doveo do manjeg obima poslovanja, pa čak i do gubitka stalnih kupaca, što se može negativno odraziti na potražnju u narednoj godini, jer su se neki kupci opredelili za druge vrste voća.Na sastanku su se usaglasali da se na vreme treba pripremiti na moguće situacije koje mogu nastati iz aktuelnih nedostataka i visokih cena kao što su cene đubriva, energenata, radne snage ne samo u poljoprvirednoj proizvodnji, nego  i u preradi, pakovanju, ali i transportu robe.Ono što je svakako obeležilo ovogodišnju berbu pored cene,  jeste i to da je primećen  veliki broj neregistrovanih otkupnih mesta koja su nelegalnim otkupom ugrožavala i otežavala poslovanje. Istaknuto je da otkupljivači moraju obratiti posebnu pažnju na ostatke pesticida u plodovima, kako bi se izbegli potencijalni problemi u izvozu.Proizvođači voća: Moramo da se svi udružimoKilogram domaće maline koštaće i do 800 dinaraOve godine otkupna cena maline ide do 300 dinara?Traži se kupina više u celom svetu Proizvođači voća: Moramo da se svi udružimoProizvođači voća: Moramo da se svi udružimoProizvođači voća: Moramo da se svi udružimo

Srbija

„Aps“ rakija, proizvod osuđenika iz smederevskog zatvora

Osuđenici koji su na izdržavanju kazne u u Okružnom zatvoru u Smederevu, u okviru programa resocijalizacije, prave rakiju. Alkoholni napitak po imenu „Aps“ u luksuznom pakovanju prvi put je predstavljen na Festivalu rakije održanom u Kragujevcu.Štand je na Festivalu izazvao veliku pažnju, dok je upravnik zatvora  Goran Pavlović objašnjavao da se proizvodnja odvija u okviru programa koji je odobren od Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i Ministarstva unurašnjih poslova. Zatvorenici nemaju nikakvog kontakta sa alkoholom, njihovo angažovanje završava kod loženja vatre ispod kazana, kazao je Pavlović za nova.rs.Sve je počelo pre tri godine kada je u zatvorskoj ekonomiji preteklo voće koji nije bili za prodaju. Registrovali su destileriju i odlučili da višak pretvore u rakiju, trenutno kapaciteti su oko 7000 litara. Planiraju da sledeće godine iađu na tržište sledeće godine sa jeftinijim pakovanjem kako bi više ljudi moglo da proba njihovu rakiju od kasije, šljivovicu i jabukovaču, kazao je upravnik Okružnog zatvora. ‘‘Na ekonomiji imamo voćnjake pod jabukom, kajsijom i šljivom na kojima rade zatvorenci. Imamo i našu hladnjaču od 100 tona i voće uglavnom ide za izvoz. Pošto je ostajalo dosta voća neuslovonog za prodaju, počeli smo da pravimo rakiju. Znam da je čudno da proizvodnja rakije bude program resocijalizacije, ali zatvorenici sve rade pod nadzorom. Oni aktivno učestvuju u berbi, skupljanju, prebiranju voća i loženju kotla, a sve drugo rade naši instruktori za obuku i upošljavanje‘‘, pojasnio je Pavlović.

2021

„Jedan paketić – mnogo ljubavi“: Prikupljanje novogodišnjih paketića za decu

 Što su praznici bliži, sve je veća potreba svakoga od nas da podelimo bliskost, pokažemo solidarnost i podršku. Kompanija Delez Srbija i Crveni krst Beograd tradicionalno i ove godine organizuju humanitarnu akciju „Jedan paketić – mnogo ljubavi“, kojom svoju pažnju i najlepše želje poklanjaju deci iz socijalno ugroženih porodica. I ove godine građani mogu da se uključe u akciju i doniranjem slatkiša, igračaka, balona, školskog pribora u odabranim Maxi supermarketima, pomognu u pripremi novogodišnjih i božićnih paketića za decu.Akcija prikupljanja biće održana u petak 17. i u subotu 18. decembra u 21 Maxi supermarketu u Beogradu. Svoje darove građani mogu ostaviti u kutije na izlazu iz prodavnica ispred kojih će dežurati volonteri od 9 do 15 časova. Humanitarna akcija biće realizovana u Maxi supermarketima na sledećim adresama: Gospodar Jovanova 39, Stari gradDunavska 26, Stari GradČika Ljubina 8, Stari GradPatrijarha Joanikija 28, Vidikovac, RakovicaBorska 51, Kanarevo brdo, RakovicaTrgovačka 8a, Žarkovo, ČukaricaRadnička 9, ČukaricaDula Karaklajića 8, LazarevacPrvomajska 13, ZemunGornjogradska 11a, ZemunKralja Petra I, br.3,  Kaluđerica, GrockaNeznanog junaka 2, Savski venacDragice Končar 33a, VoždovacUstanička 66, VoždovacJanka Katica br. 16a, MladenovacKralja Aleksandra I 157  (tržni centar "NEST"), ObrenovacAleksandra Ace Simovića 2A, ObrenovacBulevar Zorana Đinđića 64, Novi BeogradJurija Gagarina 81, Novi BeogradVojislava Ilića 141 / Beocentar/, ZvezdaraBulevar despota Stefana 68, Palilula

Svet

Kineski zajmodavci tuže Evergrand za dugove vredne 13 milijardi dolara

Kineski kreditori su tužili kompaniju Evergrand za više od 13 milijardi dolara zbog zaostalih plaćanja. Oni traže prednost u odnosu na strane vlasnike obveznica kako bi nadoknadili gubitke nakon neispunjenja obaveza ovog graditelja nekretnina, prenosi Fajnenšl tajms.Kineski sud kome su dodeljene građanske tužbe protiv Evergranda prihvatio je 367 slučajeva sa potraživanjima u ukupnom iznosu od 13,2 milijarde dolara prema zvaničnim podacima koje je pregledao Fajnenšel tajms. Tužbe su podnete između 24. avgusta i 9. decembra, kada je agencija za ocenjivanje kreditnih rejtinga Fitch Ratings stavila ovu kompaniju u kategoriju "ograničenih obaveza".Evergrand zvanično nije platio dugovanja Analitičari ocenjuju da je tajming tužbi pokazao da su domaći kreditori izgubili poverenje u sposobnost Evergranda, najvećeg svetskog graditelja stambenih naselja, da otplati svoje dugove mnogo pre proglašenja neizmirenih obaveza."Poverioci se utrkuju da izvedu Evergrand na sud kako bi mogli da budu u boljoj poziciji da bi dobili svoj novac nazad u slučaju restrukturiranja duga", rekao je analitičar Loomis Sailes iz Singapura i menadžer imovine Bo Đuan.Priliv potraživanja kreditora počeo je kada je centralna banka u avgustu kritikovala rukovodstvo Evergranda zbog njegove dužničke krize, što je izazvalo kolaps prodaje ove kompanije i dodatno ograničilo njen pristup finansiranju. Ubrzo nakon toga, Evergrand je upozorio da je u riziku od neizvšenja novčanih obaveza.Rasplet Evergranda uzdrmao je globalna tržišta i izazvao zabrinutost zbog prelivanja u sektoru nekretnina ključnog inicjatora rasta druge po veličini svetske ekonomije.U avgustu 2020. godine, Peking je izdao stroga ograničenja zaduženja koja su dovele do strože likvidnosti u sektoru nekretnina u zemlji. Zvaničnici su upozorili državne banke da ne pomažu investitorima nekretnina koji imaju preveliku zaduženost, kao što je Evergrand, ali su ih uputili da izdaju kredite manje zaduženim imovinskim grupama u nastojanju da smanje pritisak na sektor nekretnina. Kinesko rešenje za tržište nekretnina "može izazvati haos" Procenjuje se da sektor nekretnina čini oko jedne trećine ukupne ekonomske proizvodnje u Kini.Izvršni direktor Evergranda, koji nije želeo da bude imenovan, rekao je za Fajnenšl tajms da ne postoji način da otplate toliko kreditora svojim ograničenim sredstvima kao i da će prepustiti sudu da odlučo ko će i koliko biti isplaćen.Evergrand je takođe izdao ofšor obveznice u ukupnom iznosu od 19 milijardi dolara tako da će se mđunarodni kreditori takmičiti sa domaćim da bi obezbedili otplatu od grupe u nedostatku novca.Državne banke su Evergrandu dale najviše kredita, a preko 40 banaka, u koje spadaju i "velike četiri" kineske banke, kao i mali regionalni zajmodavci, traže vraćanje zajma u iznosu od 3,4 milijarde dolara, prema sudskim zapisima.Vladin savetnik za politiku rekao je da je izloženost banaka gora nego što je naznačeno, jer mnoge nisu htele javno da objave potencijalne gubitke koje im je naneo Evergrand poduzimanjem sudskih postupaka i dodao da će pad Evergranda će imati veći uticaj od očekivanog na kineski finansijski sistem.Građevinske grupe u državnom vlasništvu traže Evergrand za 2,3 milijarde dolara, što komplikuje nastojanje vlade da osigura završetak postojećih projekata od kojih je većina finansirana  avansnim uplatama kupaca."Ne možemo da nastavimo sa izgradnjom kada naši radnici nisu plaćeni mesecima", rekao je izvršni direktor u Hefei Construction and Engineering Group, koja tuži Evergrand za 35 miliona dolara zbog propuštenih plaćanja.Nebankarski zajmodavci poput povereničkih kompanija i proizvođača koji su pozajmljivali novac Evergrandu po visokim kamatama, takođe se bore da povrate svoje kredite.Prema sudskim zapisima, 19 slučajeva su "sporovi o podzemnim kreditima" koji uključuju netradicionalne kreditore, uključujući hotele, trgovce metalom i farmaceutske kompanije.Neimenovani izvor koji je upoznat sa ovom vrstom pozajmiva rekao je da su Evergrand i njegove podružnice u aprilu počeli da se okreću privatnim zajmovima od lokalnih preduzeća bogatih gotovinom, a od kojih su neki sa godišnjim kamatnim stopama od čak 73 odsto, pošto je kompaniji ponestalo drugih opcija.Kako se tužbe povećavaju, kreditori se suočavaju sa neizvesnim izgledima za oporavak. Državna vlast je uspostavila pravila za korporativno restrukturiranje, ali politički faktori, kao što su intervencije lokalnih vlasti, utiču na proces."Glavni prioritet za lokalne vlasti je da se postaraju da svi Evergrand projekti u njihovom gradu budu završeni i da lokalni kreditori budu isplaćeni", rekao je ovaj izvor.

Srbija

Skoro 95 miliona evra kredita za renoviranje beogradskih fakulteta

Pred poslanicima će se naći Zakon o potvrđivanju sporazuma kojim je predviđena izgradnja i renonviranje nekoliko fakulteta Univerziteta u Beogradu. Pozajmica Banke za ravoj iznosi 95 miliona evra to jest 61 odsto vrednosti projekta, dok je ukupna vrednost 155 miliona evra. Sporazum je skopljen između Banke za razvoj Saveta evrope i Republike Srbije za projektni zajam Univerzitetska infrastruktura. Pozajmica je dobrena je 19. marta ove godine Administrativnog saveta CEB.Projektom je predviđena renoviranje umetničkih fakulteta, tehničkih fakulteta, Geografskog fakulteta, Fakulteta bezbednosti i Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.Kranji rok za završteka radova je 31. decembar 2026. godine. U okviru umetničkih fakulteta predviđena izgradnja i opremanje novog objekta Fakulteta muzičke umetnosti za „muzičku akademiju i umetničke igre(balet)“,  kao i za igradnja i opremanje nekoliko objekata za Fakultet primenjenih umetnosti . Fakultet likovnih umetnosti čeka rekonstrukcija i opremanje pet postojećih objekata i izgradnja dva nova.Planom je predviđeno da Elektrotehnički fakultet bi trebao dobiti proširenje, sanacija postojećih zgrada i opreme, kao i izgradnja zajedničkih objekata kampusa (tehničkih fakulteta).Geografski fakultet i Fakultet bezbednosti će dobiti novu i opremljenu zgradu, kao i Biološki fakultet.

Srbija

Peđa Petronijević novi glavni direktor za razvoj GTC

Nadzorni odbor kompanije GTC imenovao je Peđu Petronijevića na mesto glavnog direktora za razvoj i Janoša Gardaija za glavnog operativnog direktora, saopštila je ta kompanija.Novoimenovani direktor razvoja i član Upravnog odbora GTC-a, Peđa Petronijević pridružio se Grupaciji 2008. godine kao tehnički direktor za Srbiju, a 2012. godine postao je generalni direktor, navodi se u saopštenju.Tokom njegovog mandata, GTC je završio izgradnju 10 poslovnih zgrada u Beogradu, uključujući FortyOne, Green HearHeart i Ada Mall, moderni tržni centar u srcu Beograda, saopštila je ta kompanija. Peđa Petronijević je takođe nagrađen priznanjem za najboljeg lidera 2017. godine na CIJ Avards Serbia & SEE 2017. Pre GTC-a, bio je odgovoran za poslovanje kompanije Mercury Engineering u Srbiji. Svoju profesionalnu karijeru započeo je kao projektni inženjer na jednom od najvećih projekata u Gaboroneu, u Bocvani. Diplomirao je mašinstvo na Univerzitetu u Beogradu.Janoš Gardai, novi glavni operativni direktor i član uprave u GTC-u, započeo je svoju karijeru 1996. godine kao finansijski analitičar u Autovill Rt. Između 1997. i 1999. godine radio je kao finansijski kontrolor i menadžer za izveštavanje u ERECO Rt. Nakon toga, Gardai se pridružio White Star Real Estate (AIG/Lincoln), gde je poslednje 22 godine bio uključen u sve aspekte poslovanja nekretninama na različitim pozicijama, počev od direktora finansija, preko direktora razvoja i generalnog direktora do glavnog partnera za tu zemlju. Gardai je diplomirao na Fakultetu za korporativno računovodstvo na Visokoj školi za finansije i računovodstvo.GTC Grupa je vodeći investitor nekretnina sa fokusom na Poljsku i Centralnu i Istočnu Evropu. Tokom 25 godina svog rada, GTC je kroz centralnu i istočnu Evropu razvio 76 visokostandardnih, modernih poslovnih i maloprodajnih objekata ukupne površine veće od 1,3 miliona kvadrata. GTC sada aktivno upravlja portfoliom komercijalnih nekretnina od 54 komercijalne zgrade koje imaju 854 hiljade kvadrata poslovnog i maloprodajnog prostora u Poljskoj, Mađarskoj, Bukureštu, Beogradu, Zagrebu i Sofiji. Pored toga, GTC ima razvojni cevovod od 420 hiljada kvadrata maloprodajnih i poslovnih objekata u glavnim gradovima Centralne i Istočne Evrope, 54 hiljade kvadrata u izgradnji. GTC S.A. je izlistan na Varšavskoj berzi i na unutrašnjoj kotaciji na Johanesburškoj berzi. GTC je objavio svoj prvi ESG izveštaj ove godine, koji pokriva aktivnosti Grupe na šest tržišta Centralne i Istočne Evrope tokom 25 godina. 

Srbija

Gradska skupština Loznice ukinula Prostorni plan za rudnik litijuma

Skupština grada Loznice je, na sednici koja je održana po hitnom postupku, jednoglasno je stavila van snage odluku o donošenju Prostornog plana kojim je bila predviđena izgradnja rudnika litijuma u tom kraju. Odluka je usvojena bez prethodne rasprave, zbog čega su negodovali odbornici opozicije, preneo je N1.Ovom odlukom ispunjen je prvi zahtev lokalnih udruženja i aktivista koji su zabrinuti za očuvanje životne sredine. Za stavljanje odluke van snage glasalo 46 odbornika Skupštine grada.Ukidanje prostornog plana za rudnik litijuma kompanije Rio Tinto prethodno je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.Rudarska kompanija Rio Tinto ranije je najavila otvaranje rudnika litijuma, kao i postrojenja za preradu rude, što je izazvalo negodovanje, a kasnije i proteste i blokade puteva nezadovoljnih građana u brojnih ekoloških udruženja u mnogim mestima u Srbiji.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? Kompanija je više puta naglašavala da će poštovati zakon, kao i da će voditi računa o životnoj sredini. Međutim, zbog brojnih ekoloških incidenata za koje je bila odgovorna u mnogim zemljama, građani i organizacije ističu da joj ne veruju.Brojni stručnjaci, među kojima i oni iz Srpske akademije nauka i umetnosti smatraju da će taj rudnik biti poguban po biološku raznolikost i brojna zagađenja. Ipak, Vlada Srbije prošle godine je najavila da će joj Rio Tinto biti strateški partner.Projekat za iskopavanje litijuma planiran je u dolini reke Jadar, koja često izaziva poplave. To je jedan od glavnih razloga koji se navode kao povod da se taj projekat obustavi.Pored doline Jadra, litijum se istražuje blizu Valjeva, Gornjeg Milanovca, Požege i Jagodine. Građani u tim mestima takođe se protive otvaranju rudnika i zabrinuti su za životnu sredinu. Litijum bi, kako se često navodi, trebalo da pomogne u takozvanoj zelenoj tranziciji, odnosno kao zamena za fosilna goriva jer služi za proizvdnju električnih baterija.

Srbija

USAID obeležio dve decenije misije u Srbiji

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) multimedijalnom izložbom u Jugoslovenskoj kinoteci obeležila je dve decenije partnerstva sa Srbijom. Od 2001. godine, USAID je, kako se podseća, uložio 882 miliona dolara u ekonomski i demokratski razvoj Srbije."Tokom prethodne dve decenije, USAID je radio ruku pod ruku sa ljudima širom Srbije. USAID i njegovi partneri treba da budu ponosni na ono što su zajedničkim inicijativama postigli", rekao je američki ambasador u Srbiji Entoni Godfri.Prema njegovim rečima, podrška koju je USAID pružio malim privrednicima, od opreme i tehnologije do pomoći u poboljšanju njihovih proizvoda, boljem međusobnom povezivanju i osvajanju tržišta pomogla je Srbiji da otvara nova, bolje plaćena radna mesta. U isto vreme, saradnja sa državnim institucijama doprinela je da institucije bolje reaguju na potrebe građana."USAID ove godine obeležava 60 godina postojanja i predstavlja najveću bilateralnu razvojnu agenciju koja posluje u preko 100 zemalja sveta. Fokusiraćemo se na energetski sektor, zaštitu životne sredine, nastavak saradnje sa lokalnim samoupravama, kao i na podršku projektima usmerenim na razvoj preduzetništva i demokratski razvoj Srbije", izjavila je Suzan Fric, direktorka misije USAID-a u Srbiji.Direktor USAID Srbija: Za 20 godina Srbija najviše unapredila poslovno okruženjeUSAID obeležava 20 godina saradnje sa Srbijom U saradnji sa Vladom Srbije, privatnim sektorom i civilnim društvom, USAID je kako se napominje realizovao hiljade aktivnosti širom zemlje, u cilju unapređenja životnog standarda, otvaranja novih radnih mesta i podrške težnjama Srbije da postane članica Evropske unije. Povodom jubileja, održana je i multimedijalna izložba u Jugoslovenskoj kinoteci pod nazivom "#20GodinaPartnerstva- Zajedno stvaramo" na kojoj predstavljena su neka od partnerstava ostvarena tokom protekle dve decenije širom Srbije, uz najavu dalje prijateljske saradnje.Cilj izložbe je da se predstave neki od najuspešnijih projekata iz oblasti preduzetništva, agrobiznisa, obrazovanja, saradnje sa lokalnim samoupravama kao i drugih oblasti. Gosti izložbe su pozvani da se pridruže članovima osoblja misije USAID-a i predstavnicima NVO ADRA u prikupljanju donacija konzervirane hrane za beskućnike u Beogradu. Donirani praznični poklon paketi biće podeljeni 20. decembra ove godine.

Srbija

Torlak otvorio laboratoriju za testiranje i vakcinisanje na Kopaoniku

Institut za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" je otvorio novu laboratoriji na Kopaoniku u kojoj građani mogu da obave RT-PCR i antigensko testiranje na SARS-CoV-2, kao i da se vakcinišu protiv korone.Za dve godine 430 miliona za sistem prodaja ski-karata na KopaonikuRadno vreme laboratorije je svakog dana u vremenu od 9 do 16 časova, a smeštena je u ambulanti na Kopaoniku.Otvorena je 8. decembra, dan pre nego što je zvanično počeo Ski opening koji obeležava početak ski sezone na Kopaoniku.

Srbija

Mediji neće još dugo moći da žive od klikova, moraju inovacije

Onlajn mediji koji su u stalnoj poteri za "klikovima" ubrzano gube svoj identitet, počinju da liče jedna na drugi, a taj proces je pogoršan zbog toga što se prilagođavaju društvenim mrežama umesto što neguju svoju publiku i uređivački stil. Oni će morati ubrzano da se odvajaju od modela finansiranja koji se zasniva na banerima, pošto u ovom trenutku sedam od deset pripadnika "Generacije Z" koristi softvere za blokiranje reklama na svojim uređajima. S druge strane, zbog kašnjenja u primeni inovacija, u domaći mediji su u poziciji da uče na "tuđim" greškama, ocenjeno je na panelu "Inovacije u medijima: Kako se prilagoditi, zaraditi i opstati", koju je organizovala Asocijacija medija.Medijski ekspert USAID SMS programa Pavle Zlatić ocenio je da su mediji u Srbiji spremni na inovacije koliko i oni u svetu, ali da se suočavaju sa različitim preprekama.Ukazao je da je medijski "ekosistem" previše brojan, da ima puno medija i novinara, nacionalnih televizija sa svojim digitalnim izdanjima, portala poniklih iz štampanih medija, kao i lokalnih medija koji "jedva drže glavu iznad vode"."Treba osetiti gde je potrebno uvesti inovaciju i gde ona može da ‘prođe’ a da ne dođe do bacanja resursa i jurenja trendova", naglasio je Zlatić.Kada je reč o spremnosti čitalaca da plate za medijski sadržaj na internetu, Zlatić naglašava da ono malo medija u svetu koji to uspevaju, nude poznata novinarska imena i "premium" sadržaj."Naplata zahteva otvaranje novih radnih mesta u medijima za ljude koji bi se bavili biznis stranom rada, ali i da mediji ne proizvode isti sadržaj kao i svi drugi", kaže Zlatić.Urednik portala RTS Zoran Stanojević je kao primer dileme oko "jurenja za klikovima" naveo izveštavanje o smrti javnih ličnosti."To je, kako se kaže i u ‘Maratoncima’ siguran posao koji donosi ogromnu čitanost pa neki mediji ‘troše’ tu priču danima vodeći se samo čitanošću" rekao je Stanojević.Naglasio je da mediji, ukoliko žele da budu "korektiv" društva, treba da svojoj publici daju ono što analitika čitanja i praćenja kaže da oni žele, ali bez podilaženja."Mi analitiku koristimo tako da saznamo šta naše korisnike zanima, ko su oni i kako da pridobijemo nove, ali nećemo preći granice sopstvene uređivačke politike zbog veće čitanosti", rekao je Stanojević.Zamenica urednika portala N1 Jelena Petrović je, govoreći o inovacijama u medijima i odnosu publike prema njima, dala primer uvođenja rubrike o kuvanju na N1 portalu."Naši čitaoci su specifični, i kada smo uveli ‘Kuvanje’ prozivali su nas na Tviteru, ali to samo govori o njihovom kritičkom mišljenju, što i sami gajimo u našem radu" , ispričala je Petrović.Kada je reč o analitici čitanosti i plasmanu sadržaja, ocenila je da je posao novinara danas sa jedne strane lakši, a sa druge veoma otežan."Olakšana je dostupnost informacijama, naši čitaoci nam i sami šalju vesti i slike, ali zato postoji pritisak da se informacije objave brzo i u različitim formatima – dakle, lakše je doći do informacije ali je daleko teže nju ‘upakovati’, a posebno za čitaoce različitih generacija", rekla je Petrović.Direktor prodaje u Euronews Srbija Mihailo Ponjavić upozorava da u Srbiji 57 odsto investicija u oglašavanje ide u TV oglašavanje, i da se očekuje da će se takav trend zadržati u budućnosti."To je u potpunoj suprotnosti sa evropskim trendovima, a u SAD je 40 odsto izdavača već našlo način kako da svoje čitaoce ‘ponude’ oglašivačima", rekao je Ponjavić.Dodao je i da 70 odsto novca za oglašavanje koji ne završi kod televizija, ode na društvene mreže, upozorivši da se tržište ubrzano menja."Nijedan medijski izdavač ne bi više trebalo da svoje kolege posmatra kao konkurenciju – konkurencija su danas Gugl ili Fejsbuk", naglasio je Ponjavić.Vitomir Ognjanović, direktor Južnih vesti, naglašava da su taj medij pokrenuli IT-ijevci i da je u njihovom slučaju simbioza medija i novih tehnologija dala dobre rezultate, a da analitiku sada koriste samo za donošenje boljih odluka."Pravac o kom nadalje treba razmišljati su kvalitetni nejtiv tekstovi, koji dopiru do vaše publike. Na lokalu je teže raditi na istraživačkim pričama, istraživati korupciju, zbog čega je (prisniji kontakt sa publikom) neophodan", smatra Ognjanović. Direktor u kopaniji Smartocto Dejan Nikolić dodaje da poslovni model medija koji insistira na kvantitetu a ne kvalitetu "uništava tržište" i da predstavlja negativnu spiralu u kojoj analitika diktira kreiranje sadržaja."Tako imamo domaće portale koji su prinuđeni da izbacuju 500 ili 600 vesti dnevno, kako bi popunili inventar za banere. U svetu se ne desi 600 važnih događaja dnevno.Uspeh digitalnih platformi kao što je Netfliks, koji i u Srbiji ima hiljade pretplatnika, pokazuje da je naša publika spremna da plati kvalitetan sadržaj", zaključio je on.

Svet

Gugl uslovio zaposlene: Ili vakcinacija ili otkaz

Čelnici Gugla su poručili svojim zaposlenima da bi mogli da budu ako se ne vakcinišu ili ne dostave izuzeće, navodi se u internim dokumentima koje je pregledao CNBC.U dopisu koje je dostavljneno zaposleni su imali dok do 3. decembra da se izjasne o svom statusu vakcinacije i pošalju dokumentaciju o dokazu vakcinacije ili izuzeću. Nakon toga će krenuti da kontaktiraju zaposlene  koji nisu dotavili potrebne dokumente ili čiji zahtevi nisu odobreniU internom dokumentu je navedeno da zaposleni koji se ne pridržavaju pravila vakcinacije do 18. januara koji je američka vlada postavila kao krajnji rok,  biće stavljeni na „plaćeno administrativno odsustvo” u trajanju od 30 dana. Nakon toga sledi neplaćeno  odsustvo od 6 meseci, i kao poslednja opcija sledi raskid ugovora.Američka vlada je naredila kompanijama sa 100 ili više radnika da osiguraju da su njihovi zaposleni u potpunosti vakcinisani ili redovno testirani na Covid-19 do 18. januara.Iako veći deo tehnoloških kompanija odlaže povratak u kancelarije, Gugl zahteva da u narednoj godini  zaposleni budu u kancelariji tri dana nedeljno. Ovim postupkom kompanija je nagovestila da će slediti nalog vlade i napraviti interni registar statusa vakcinacije preko 150 hiljada zaposlenih.Gugl i matična kompanija Alfabet čvrsto stoje iza vakcina od sredine godine.Sundar Pinčai, izvršni direktor Alfabeta, je još u julu najavio da će kompanija zahtevati obaveznu vakcinaciju za one koji se budu vratili u kancelracije tokom januara. Zbog stalne zabrinutosti oko broja zaraženih, povratak u kancelarije je odložen.Rukovodstvo je ohrabrilo zaposlene da nastave da dolaze “gde uslovi dozvoljavaju da se ponovo lično povežu sa kolegama i počnu da vraćaju mišićno pamćenje redovnijeg boravka u kancelariji“, prenosi CNBC. 

Srbija

Građanski preokret: Fabriku Linglong spajaju sa rekom Begej

Između kineske fabrike guma Linglong koja je u izgradnji i reke Begej postavljaju se cevi velikog prečnika i to izaziva veliku zabrinutost zbog eventualnog zagađenja otpadnim vodama, saopštio je Građanski preokret. Zbog tih radova privremeno izmeštena i trasa obližnjeg magistralnog puta Beograd-Zrenjanin."Opravdana je zabrinutost da će se kroz ovaj cevovod velikog kapaciteta ispuštati sav tečni otpad fabrike direktno u reku, bez bez ikakvog tretmana. Na manje od dva kilometra od tog mesta nizvodno je Specijalni rezervat prirode Carska bara, a zatim ušće Begeja u Tisu", piše u saopštenju.GRAĐANSKI PREOKRET ZBOG LINGLONGA TUŽIO I POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA URBANIZAM Napominje se da će ogromno zagađenje iz te fabrike na tim rekama, koje su povezane jezerima i kanalima, dospeti u zemljište, podzemne vode i u hranu koja se proizvodi na tom području.Video: Građanski preokret"U trenutku kada Srbija otvara klaster o ekologiji u pregovorima sa Evropskom unijom, realizuju se projekti s prljavim tehnologijama i zagađenjem životne sredine nezamislivim bilo gde u Evropi i civilizovanom svetu", kažu u Građanskom preokretu.Predstavnici te organizacije podsećaju da se kineska fabrika autoguma Linglong gradi bespravno, bez integrisane studije o proceni uticaja na životnu sredinu, kao i bez građevinskih dozvola. Građanski preokret podseća da je to utvrdio pokrajinski građevinski inspektor.KINESKA FABRIKA GUMA NIJE OPASNA PO ZDRAVLJE ZRENJANINACA, KAŽE STUDIJAKINESKOJ FABRICI GUMA ZEMLJIŠTE, SUBVENCIJE I SAD ULICA "Tužilaštvo i Upravni sud mesecima, u nekim slučajevima i više od godinu dana ne odlučuju o podnetim prijavama i tužbama protiv investitora i državnih organa koji su mu omogućili takvo ponašanje, čime direktno omogućavaju opstanak i napredak tog višestruko štetnog projekta", dodaje se u saopštenju.Građanski preokret ranije je zatražio obustavljanje Linglongovog projekta u Zrenjaninu, dok je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) iz Beograda utvrdio da joj je nezakonito dodeljena državna pomoć u iznosu od 83,49 miliona evra.

Srbija

Smenjena četiri direktora EPS-a zbog nestašica

Četiri direktora u Elektorpirvredi Srbije (EPS) smenjena su zbog zastoja rada blokova u TENT-u, saopštio je danas EPS.Zbog propusta u radu biće smenjeni izvršni direktor za proizvodnju uglja Dejan Jevtić, direktor proizvodnje uglja u RB "Kolubara" Milan Mišković, izvršni direktor za proizvodnju energije Savo Bezmarević i direktor proizvodnje energije u ogranku TENT Goran Lukić. "Posle analize događaja koji su doveli do zastoja rada blokova u TENT-u u noći između subote i nedelje v. d. direktora Elektroprivrede Srbije Milorad Grčić doneo je odluku o smeni odgovornih u lancu proizvodnje uglja i električne energije", navodi se u saopštenju.Milorad Grčić ističe da je odgovornost za rad celog sistema na njemu, kao direktoru "Elektroprivrede Srbije", ali i da "neposredni rukovodioci moraju da snose odgovornost za nedopustive greške u radu".U saopštenju se navodi da je do sada utvrđeno da je do problema došlo na više nivoa, u "Kolubari"  je u vagone utovaren ugalj lošijeg kvaliteta koji se tokom transporta natopio vlažnim snegom i zamrznuo."Takav ugalj nije smeo da bude upotrebljen u blokovima termoelektrana. Ove greške dovele su do zastoja u radu blokova i grejanja Obrenovca", piše.Zbog svih nerazjašnjenih okolnosti koje su izazvale zastoj u sistemu EPS će zatražiti pomoć u daljoj istrazi od MUP-a i bezbednosnih službi,"kako ne bi došlo do eventualnih novih propusta ili namernih grešaka u radu".

Lifestyle

Kako da od svoje bašte napravite kutak za uživanje

Samim tim što se uređenje vrta ili terase u stanu ili kući ne vrši svake godine iznova, to bi trebalo pažljivo pristupiti svemu tome. Tim pre što baštenski nameštaj ne kupujete tokom svake sezone, to možete sebi dozvoliti i da se opredelite za neku skuplju varijantu, koja je bez ikakve sumnje i trajnija. Istini za volju, koliko god sve to delovalo jednostavno, prilikom izbora nameštaja za vrt ili terasu i te kako treba obratiti pažnju na detalje. Baš zato što baštenski nameštaj nije nešto što se često menja, trebalo bi se odlučiti za kvalitetniju opciju, koja nužno ne mora biti i skuplja, ali svakako bi trebalo da bude trajnija. Zašto je važno da baštenski nameštaj bude udoban?Iako ćete ga koristiti samo u toku toplijeg perioda godine, vrlo je važno da kada birate baštenski nameštaj, udobnost stavite na prvo mesto. Nekako uz udobnost, ruku pod ruku ide i kvalitet. Zapravo se uvek preporučuje da prilikom izbora nameštaja za terasu ili baštu treba uzeti u obzir najpre funkcionalnost, zatim udobnost i kvalitet, a onda i način održavanja.Ipak ono o čemu mnogi baš i ne vode računa kada kupuju taj deo nameštaja, a sasvim sigurno bi trebalo, jeste da on treba da se uklopi u celokupan prostor. Koliko god je to u datoj situaciji moguće naravno. Zapravo je mnogo jednostavnije izabrati baštenski nameštaj kada znamo da će on biti postavljen u vrt, nego na terasu stana. Samim tim što će se naći u vrtu, on i ne mora neizostavno da bude istog ili barem približno istog stila kao i ostali nameštaj u kući. Nasuprot tome, ako je u pitanju nameštaj za terasu, odnosno balkon u stanu, ipak je poželjno da on po stilu izrade i po boji bude uklopljen u celokupan stambeni prostor. Takođe je važno obratiti pažnju i na njegove mere, odnosno voditi računa o tome da ne zauzme veliku površinu na terasi ili u vrtu, kako ne bi zagušio konkretni prostor. Vrlo je važno da baštenski nameštaj bude na najbolji mogući način uklopljen u celokupan prostor, sa jedne strane, a sa druge da ispunjava svoju primarnu ulogu što je moguće više. Baštenske garniture od ratanaSamim tim što prilikom odabira nameštaja za vrt ili terasu treba voditi računa kako o udobnosti i funkcionalnosti, tako isto i o načinu održavanja, ne čudi što su baštenske garniture od ratana vrlo čest izbor. Obično se ljudi odlučuju za ovakvu vrstu nameštaja zbog toga što nije težak, pa je samim tim i lak za prenošenje, ukoliko možda odlučite da menjate raspored delova nameštaja, a uz to je i poznat po vrlo jednostavnom načinu održavanja, ali i po trajnosti. Naravno sve to pod uslovom da se obrati pažnja na pravilno održavanje.Pored toga što baštenske garniture od ratana važe za lagane, te se lako mogu pomerati, ne treba zaboraviti ni da je u pitanju materijal poznat po tome što je praktično otporan na insekte, zbog svojih katakeristika. Takođe, može biti postavljen i napolju bez mogućnosti oštećenja, jer je otporan na ekstremne temperature, ali i na vlagu. Uz sve to, baštenske garniture od ratana se vrlo lako održavaju. Dovoljno je samo redovno ih prebrisati vlažnom krpom. Ukoliko se prvi put koriste nakon nekoliko hladnijih meseci, valjalo bi da pamučna krpa za brisanje bude natopljena u rastvor sapunice.

Svet

Novi dizajn čipa produžiće trajanje baterije na telefonima na 7 dana?

IBM i Samsung su najavili svoj najnoviji napredak u dizajniranju poluprovodnika koji se sastoji u novom načinu vertikalnog slaganja tranzistora na čip, umesto da leže ravno na površini poluprovodnika. Iz ovih kompanija kažu da bi njihov novi dizajn čipa mogao da produži trajanje baterije na telefonima i do nedelju dana, piše The Verge.Novi dizajn tranzistora sa efektom vertikalnog transportnog polja (VTFET) treba da nasledi trenutnu FinFET tehnologiju koja se koristi za neke od današnjih najnaprednijih čipova i mogla bi da omogući proizvodnju čipova koji su još gušće napunjeni tranzistorima nego danas. Ovaj dizajn bi slagao tranzistore vertikalno, omogućavajući struji da teče gore-dole kroz stek tranzistora umesto horizontalnog rasporeda sa strane na stranu koji se trenutno koristi na većini čipova.Vertikalni dizajnovi za poluprovodnike su bili trend već neko vreme, Intelova buduća mapa puta takođe izgleda da se kreće u tom pravcu, iako je njegov početni rad bio fokusiran na slaganje komponenti čipa, a ne na pojedinačne tranzistore. Na kraju krajeva, ima smisla: kada vam ponestane načina da dodate još čipova u jednu ravan, jedini pravi pravac (osim tehnologije fizičkog smanjenja tranzistora) je da idete gore.Iako smo još uvek daleko od VTFET dizajna koji se koristi u stvarnim potrošačkim čipovima, ove dve kompanije iznose neke velike tvrdnje, napominjući da bi ovi čipovi mogli da ponude "dvostruko poboljšanje performansi ili smanjenje upotrebe energije za 85 odsto" u poređenju sa FinFET dizajnom. IBM i Samsung takođe navode neke ambiciozne moguće slučajeve upotrebe nove tehnologije, pokrećući ideju o "baterijama mobilnih telefona koje bi mogle da traju više od nedelju dana bez punjenja, umesto nekoliko dana", manje energetski intenzivno rudarenje kriptovaluta ili šifrovanje podataka, kao i još moćnije uređaje pametne uređaje ili čak svemirske letelice.IBM je ranije ove godine pokazao svoj prvi čip veličine dva nanometra, koji ide drugačijim putem ka guranju što više tranzistora, tako povećavajući količinu koja se može uklopiti u čip koristeći postojeći FinFET dizajn. Međutim, VTFET bi imao za cilj da ode korak dalje, iako će verovatno proći dosta vremena pre nego što vidimo čipove zasnovane na najnovijoj tehnologiji IBM-a i Samsunga u svetu.

Srbija

Đorđe Jovanović (Uniplast Čačak): Farmaceutska ambalaža koja uništava bakterije

Cene energenata i repromaterijala su ove godine povećane i do tri puta, sirovina je poskupela u prvoj polovini godine, dok je struja poskupela u drugoj polovini godini, kaže Đorđe Jovanović, direktor čačanke kompanije Uniplast koja proizvodi farmaceutsku, medicinsku i kozmetičku ambalažu i ove godine slavi 30 godina postojanja.  "U ovoj godini imali smo ogromne oscilacije na tržištu i nestašicu sirovine, tako da se u jednom trenutku nije dovodilo u pitanje cene, nego mogućnost nabavke repromaterijala. Na krovovima naše kompanije imamo instalirane solarne panele za proizvodnju struje, tako da će se ta investicija po novim cenama struje brže isplatiti“, kaže Jovanović za Novu ekonomiju. Tokom pandemije, na tržištu je bila, kako podseća, velika potražnja za dezinfekcionim sredstvima, pa samim tim i njihovim proizvodima za pakovanje tih sredstava.Uniplast je razvio  više od 150 proizvoda u svom proizvodnom programu, plastične i staklene bočice i kutije različite zapremine koje se kupuju u apoteci. Najviše se prodaju bočice zapremine 10 mililitara, 50 ml, 100ml i jednog litra, ali i brojni drugi proizvodi ove kompanije koji se svakodnevno koristite."Ne znamo da lečimo ljude, ali znamo da napravimo pakovanje koje će u nekoj meri sprečiti širenje zaraze. I sarađujemo sa više od 500 klijenata u oblasti farmaceutske, kozmetičke industrije“, navodi Jovanović.U cilju zaštite životne sredine, uveli su, kako on napominje, 2008. godine standard ISO 14001 koji se odnosi na procedure upravljanja otpadom u  kompaniji kako ne bi zagadili životnu sredinu. Takođe, u saradnji sa Tehničkim Fakultetom u Čačku razvili su "Eco friendly“ proizvode. Ti proizvodi se sastoje od mešavine drvo i plastika u kome se pakuje prirodna kozmetika. "Samim tim, trudimo se da edukujemo naše tržište oko zaštite životne sredine, a takođe kompanijama pružimo rešenje za njihove proizvode. Mi smo inovativna kompanija koja dosta vremena ulaže u nove programe. To pokazuju brojni projekti koje smo imali i koje sada razvijamo“, kaže on. U saradnji sa Fondom za Inovacionu delatnost razvili su novi materijal od kojeg se proizvodi "aktivna ambalaža“. Ta ambalaža sadrži jone srebra i predstavlja antimikrobno dejstvo na mikroorganizme i bakterije (uništava ih) i benefit korisnika tog pakovanja jeste veća sigurnost samog proizvoda koji koristi, kaže on."Mi taj materijal koji proizvodimo možemo prodavati i drugim granama industrije, kao što su kompanije koje se bave pakovanjem hrane, voća, izradom plastičnih daski za sečenje mesa“, navodi Jovanović. Uniplast je porodična kompanija i sa 38 zaposlenih snabdeva tržište bivše Jugoslavije, Rumunije, Albanije, Nemačke, Poljske, Austrije.Jovanović kaže da su koristili kovid pakete za pomoć privredi i pomoglo im je da zadrže zaposlene pa čak i da povećaju broj radnika. "Porodična kompanija je preživela tranziciju sa prve generacije osnivača na drugu generaciju naslednika koji se trude da zadrži vrednosti porodičnih kompanija i uvedu efikasnost i napredovanje zaposlenih kao u velikim kompanijama. Prema ostvarenom rezultatu zaposleni napreduju. Posmatrano dugoročno, spor je proces, ali veoma održiv, jer je u interesu vlasnika, zaposlenih i ostalih saradnika da kompanija bude i ostane stabilna u ovim teškim vremenima“, zaključuje Jovanović. 

2021

Uspeh kompanije meri se kroz njen doprinos ekonomiji i društvu

Odgovornost prema zajednici i društvu u kom poslujemo jednako je važno merilo uspeha, kao i finansijski pokazatelji, ako ne i važnije. AIK Banka, godinama već, u središte svog poslovanja stavlja porodične vrednosti, jer je porodica osnovna ćelija društva. Ulaganjem u mlade naraštaje i obezbeđivanjem boljih uslova za njihov razvoj ulažemo u bolju budućnost svih nasDomaća i jaka, AIK Banka, ima tradiciju poslovanja dugu skoro pola veka. Tokom tog perioda strategija banke je imala važne zaokrete, pre svega ka modernizaciji servisa i personalizaciji usluga. Potrebe klijenata su uvek bile epicentar poslovanja, a njihovo zadovoljstvo glavni cilj u kreiranju ponude. Jedan aspekt se, ipak, nije menjao od samog početka 1976. godine do danas, a to je društvena odgovornost. Duboko utkana u misiju i viziju kompanije, kultura davanja i ulaganja u bolju budućnost celog društva, značajno je oblikovala način poslovanja banke, ali i način razmišljanja zaposlenih.KONTINUIRANA PODRŠKA AIK Banka kontinuirano učestvuje u različitim inicijativama u okviru oblasti koje doprinose društvenim potrebama i predstavlja organizaciju sa izrazitom društvenom odgovornošću. Aktivno vodimo računa o unapređenju zajednice i pomažemo onima kojima je pomoć najpotrebnija.AIK Banka godinama izdvaja značajna sredstva za različite društveno odgovorne aktivnosti: donacije zdravstvenim ustanovama, potrebnu medicinsku opremu, podršku u lečenju dece i podršku mladima u obrazovanju.Samo u prethodnoj godini, AIK Banka je izdvojila 28 miliona dinara za Republički fond za zdravstveno osiguranje, zahvaljujući čemu je kupljeno 10 respiratora. Na ovaj način kapaciteti zdravstvenog sistema su ojačani, pružajući mogućnost brže reakcije za lečenje pacijenata sa težom kliničkom slikom.Ipak, centralna okosnica poslovanja, ali i CSR aktivnosti AIK Banke je porodica, dok se kontinuirana pomoć osnovnoj jedinici društva ogleda u dugoročnoj finansijskoj podršci fondacijama čiji je cilj poboljša- nje kvaliteta života dece i mladih bez roditeljskog staranja, osnaživanje porodica u riziku, ekonomsko osamostaljivanje mladih iz ranjivih grupa, kao i pružanje pomoći u urgentnim situacijama lokalnom stanovništvu i izbeglicama.Sastanak u okviru dogovora za donaciju KO za perinatologiju Jože Golobič, UKC Ljubljana, Jelena Galic, AIK BankaDUBOKO UTKANA U MISIJU I VIZIJU KOMPANIJE, KULTURA DAVANJA I ULAGANJA U BOLJU BUDUĆNOST CELOG DRUŠTVA,ZNAČAJNO JE OBLIKOVALA NAČIN POSLOVANJA BANKE, ALI I NAČIN RAZMIŠLJANJA ZAPOSLENIH.INVESTIRANJE U BUDUĆNOSTKao društveno angažovana institucija koja je čvrst oslonac domaćoj nauci, privredi i razvoju, AIK Banka posebnu pažnju posvećuje mladim ljudima, obrazovanju i trudi se da bude podrška društvu u svim zajednicama u kojima posluje. Da je ulaganje u znanje najbolja inve- sticija govori i to da je AIK Banka samo u poslednje tri godine uložila više od 100.000 evra u podršku obrazo- vanju, kroz stipendije i školarine mladim talentima, koji su svoje školovanje želeli da nastave u inostranstvu. AIK BANKA JE SAMO U POSLEDNJE TRI GODINE ULOŽILA VIŠE OD 100.000 EVRA U PODRŠKU OBRAZOVANJU, KROZ STIPENDIJE I ŠKOLARINE MLADIM TALENTIMA Obezbeđen je i jednako važan podsticaj domaćim školskim ustanovama, kako bi nivo obrazovanja u našoj zemlji ostao na visokom nivou, a u isto vreme pružio jednaku polaznu osnovu mladima za postiza- nje uspeha svetskih razmera. Adaptiranjem učionica i laboratorija u školama i na fakultetima širom Srbije, poboljšani su uslovi u kojima mladi provode veliki deo svog vremena stičući znanja koja će koristiti u svojim karijerama, ali i u svakodnevnom životu. Women Leadership Summit 2021 u organizaciji AFARAVNOPRAVNOST KAO JEDAN OD IMPERATIVA ODGOVORNOG POSLOVANJAInkluzija svih socijalnih staleža u svakodnevnom ži- votu i radu pokazatelj je stepena razvoja određenog društva, ali i kompanije. Jednaka prava, zabrana diskriminacije bilo kog tipa, kao i osnaživanje žena u dostizanju jednakosti na tržištu rada su vrednosti na kojima AIK Banka gradi svoje poslovanje. Danas, više od polovine rukovodećih pozicija u Banci zauzimaju žene, dok je nacionalni prosek 34%, jasno ukazujući na potrebu jačanja svesti o rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena u svim fazama poslovanja.Žensko preduzetništvo je često suočeno sa nedostatkom finansijskog kapitala i pristupom neophodnim sredstvima. U saradnji sa AFA (All for All) udruženjem, AIK Banka je usmerena i na razvoj žena u preduzetništvu i njihovo aktivno učešće u društveno važnim projektima.INKLUZIJA SVIH SOCIJALNIH STALEŽA U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU I RADU POKAZATELJ JE STEPENA RAZVOJA ODREĐENOG DRUŠTVA, ALI I KOMPANIJE PORODICA NEMA ALTERNATIVUPorodica je prva socijalna sredina u kojoj se dete ra- zvija, stiče prva znanja, veštine i navike i kao takva je od izuzetnog značaja za razvoj celog društva. U sklopu porodice učimo se vrednostima koje kasnije prenosimo na okolinu i društvo, u svojim svakodnevnim kontaktima, i upravo to je osnovni razlog našeg fokusa na očuvanje i osnaživanje porodice.Tradicionalni projekat Podrška porodici koji AIK Banka i MK Grupa organizuju, inicijalno je zamišljen kao program u okviru kog se dodeljuju novčane subvencije zaposlenima koji su postali roditelji u tekućoj godini. Tokom protekle četiri godine, u okviru ove akcije izdvojeno je 30 miliona dinara za više od 600 porodica i preko 1.000 dece.Danas je ovaj program proširen u cilju poboljšanja uslova u kojima se rađa novi život, ne samo u Srbiji već i u regionu. Reč je donaciji porodilištima u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Sloveniji čija vrednost prelazi 700.000 evra. U Srbiji, za ovaj projekat je izdvojeno 100.000 evra za adaptaciju odeljenja ginekologije u KBC „Dragiša Mišović“.Rođenje deteta je jedan od najlepših trenutaka u živo- tu svakog pojedinca, i večno ostaje važna uspomena. Unapređenjem porodilišta pružamo podršku porodici ne samo u trenutku kada novi život dolazi na svet, već i u adekvatnoj nezi trudnica.Predsednica IO AIK Banke Jelena Galić, ministar zdravlja RS dr Zlatibor Lončar Svoju podršku porodici AIK Banka je pokazala i kroz saradnju sa organizacijom SOS Dečija sela Srbija, koja radi na unapređenju kvaliteta života dece i mladih bez roditeljskog staranja, osnaživanju porodica u riziku, ekonomskom osamostaljivanju mladih iz ranjivih grupa kao i pružanju svih vidova podrške marginalizovanim kategorijama. Zajedno sa MK Grupom, AIK Banka je samo prošle godine donirala više od tri miliona dinara Centru za podršku porodici u Nišu koji je 2014. godine osnovala fondacija SOS Dečija sela Srbija kako bi pružila pomoć porodi- cama iz Niša, koje su u riziku od izdvajanja dece. Za proteklih šest godina, otkako Centar postoji, više od 1.500 niške dece i 260 porodica koristilo je ovaj vid podrške.SOS Dečija selaPonosni smo i na saradnju sa organizacijama „Budi human“ i NURDOR, u cilju pružanja podrške deci i roditeljima u trenucima kada im je pomoć najpotrebnija, kao i na saradnju sa Srpskim filantropskim forumom i Koalicijom za dobročinstvo čije akcije godinama kontinuiramo podržavamo. CENTRALNA OKOSNICA POSLOVANJA, ALI I CSR AKTIVNOSTI AIK BANKE JE PORODICATIMSKI DUH I ZDRAVE NAVIKEPored porodice i škole, još jedan aspekt igra važnu ulo- gu u odrastanju dece, ali i očuvanju njihovog zdravlja. AIK Banka već dugi niz godina daje aktivnu podršku najuspešnijim sportskim klubovima i pojedincima iz oblasti košarke, rukometa, biciklizma, padobranstva, sa ciljem promovisanja sporta. Kroz sport deca razvijaju timski duh i zdrave navike, gradeći svoju ličnost. Promocija sporta i podrška projektima koji za cilj imaju inkluziju mladih, ostaju važan aspekt naše CSR politike.Invictabike