Najnovije

Video javna preduzeća

TOP 5 v.d. direktora u javnim preduzećima (VIDEO)

Iako bi po Zakonu o javnim preduzećima direktori trebalo da se biraju na javnim konkursima, navikli smo da ih najčešće vode v.d. direktori koje po sopstvenom nahođenju postavlja i smenjuje Vlada.U Srbiji postoje i ona javna preduzeća koja od donošenja novog Zakona 2012. godine nikada nisu imala direktora koji je zakonski izabran. Koja su to preduzeća koja su najotpornija na javne konkurse i gde v.d. direktori najbolje "uspevaju"?Pogledajte TOP 5 listu po izboru Nove ekonomije.

Srbija

Više od 30 organizacija traži hitno povlačenje Predloga zakona o vodama

Više organizacija civilnog društva zatražile su "hitno povlačenje neustavnog" Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama iz skupštinske procedure.Navode da pri izradi ovog predloga, niti u bilo kojoj prethodnoj fazi, nije omogućeno učešće javnosti, niti je ona na bilo koji način bila informisana o izradi ovog akta od suštinskog značaja za očuvanje voda kao javnog dobra i ključnog resursa za sve građane Srbije.U objavi na sajtu Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu –  RERI, navodi se da ove izmene i dopune nisu bile najavljene nijednim javnim dokumentom, ili izjavama zvaničnika,  kao i da je "zapanjujuće" da se na sajtu Direkcije za vode Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ne nalazi ni Predlog zakona, niti bilo kakva informacija koja bi upućivala da se radi na izmenama Zakona o vodama.  "Ovakvim postupkom, u kome nije organizovana javna rasprava kroz koji bi građani Republike Srbije mogli da utiču na Predlog zakona, direktno su prekršeni članovi 76. i 77. Zakona o državnoj upravi", piše u saopštenju. Vlada Srbije uputila je Narodnoj skupštini predlog izmena i dopuna Zakona o vodama, u kom se, između ostalog, predlaže da se vodno zemljište u javnoj svojini "pod posebnim uslovima" može dati u zakup i neposrednom pogodbom Organizacije civilnog društva tvrde da se Predlogom zakona značajno menja regulatorni okvir upravljanja vodama i vodnim zemljištem i da se "nikako ne radi o tehničkim izmenama za koje javnost nema interes, već naprotiv, o suštinskoj promeni procedure odlučivanja o raspolaganju javnim dobrima"."Na ovaj način se dodatno otvara prostor za koruptivne aktivnosti, a eliminiše princip transparentnosti i javnih nabavki u raspolaganju resursima koji predstavljaju najvažnije javno dobro – vodu", piše u saopštenju. Među organizacijama koje su uputile ovaj zahtev nalaze se Centar za kulturnu dekontaminaciju, Centar za političke emancipacije, Čuvari/ke vatre, Ekološki Ustanak, Ekološko društvo Belorepan, Ekološko udruženje Avalon, Ekološko udruženje Rzav, Futoška Inicijativa, GAIA centar, Građanska Platforma, Inicijativa Odbranimo Teslu Pančevo , Inicijativa Pravo na vodu, Koalicija 27, Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini, Ne damo Dorćol, Odbranimo Reke Stare Planine, Organizacija za očuvanje prirode i životinja – OSNA, Podrinjski antikorupcijski tim, Pokret Tvrđava.Zahtev su podržale i sledeće organizacije: Organizacija za političku ekologiju – Polekol, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu –  RERI, Sačuvajmo Gardoš i Zemun, Skupština slobodne Srbije, Srce Grada, Udruženje Znanje, Udruženje Bela Čaplja 1165, Udruženje Internet radnici Srbije, Udruženje Komšija, Udruženje Kotež, Udruženje Norma centar, Udruženje Šljunkara, Udruženje Topolska, Udruženje ZaNašKej, Ujedinjeni ribolovci Srbije, Zajednička akcija Blok 70/70a. Predlog zakona ušao je 25. juna 2021. godine  u skupštinsku proceduru, po hitnom postupku. 

Srbija

Rekordni broj prijava na ovogodišnjem #OkviruPodrške NLB Banke i Komercijalne banke

Rekordne 244 prijave i 50 malih biznisa kojima je ustupljen reklamni prostor vredan više od dvadeset miliona dinara, rezultat je ovogodišnjeg #OkviraPodrške, konkursa NLB Banke i Komercijalne banke, članica NLB Grupe.Ovaj projekat pokrenut je 2020. godine u jeku pandemije, u svim zemljama u kojima NLB Grupa posluje, sa ciljem da se, pružanjem profesionalne marketinške podrške za izradu kampanja i ustupanjem reklamnog prostora, lokalnim biznisima pomogne da dođu do novih kupaca i korisnika, i tako što efikasnije prevaziđu negativne posledice koronavirusa na poslovanje.„Pandemija je negativno uticala na sve svetske ekonomije, sektore i industrije. Međutim, najteže je pogodila preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, koja su motor razvoja i stub svake nacionalne privrede, uključujući našu. Naše dve banke imaju dugu tradiciju saradnje i podrške sa malom privredom. To znači da dobro poznajemo ovaj sektor i znamo da, iako fizički mali, poseduje proizvode i usluge koje mogu da pariraju i globalnim brendovima. Naš #OkvirPodrške način je da njihov prepoznatljiv kvalitet učinimo vidljivijim, da ga zajedno ponudimo većem broju korisnika i kupaca, i tako pozitivno utičemo na oporavak od posledica pandemije“, istakao je Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke.Težimo da postanemo kompanija sa važnim pozitivnim uticajem na region Jelena Živković, predsednica Izvršnog odbora NLB Banke istakla je da obe banke od prvog dana pandemije sa posebnom pažnjom nastoje da podrže malu privredu, kojoj je posebno teško da se izbori sa posledicama krize.„U NLB Grupi razumemo da bez zdrave male privrede nema zdrave ekonomije. Zbog toga smo se aktivno uključili u programe Vlade RS kada je u pitanju finansiranje ovog segmenta privrede, i neprekidno tražili dodatne načine da pomognemo malim privrednicima da održe svoje poslovanje. #OkvirPodrške se pokazao kao pokretač pozitivnih promena za sve učesnike. Međutim, da bismo malim biznisima značajnije skratili put do potpunog oporavka, moramo da se udružimo. Ukoliko steknemo naviku da kupujemo od lokalnih biznisa, zasigurno ćemo obezbediti njihovu jaču konkurentsku prednost i bolju finansijsku stabilnost, a sveobuhvatan značaj za srpsku privredu biće višestruk“, istakla je Jelena Živković.U okviru ovogodišnjeg #OkviraPodrške obezbeđena je profesionalna marketinška podrška u izradi promotivnih kampanja za ukupno 50 malih biznisa. Kampanje će do 31. avgusta biti realizovane na najgledanijim televizijama i  najposećenijim informativnim kanalima medijskih partnera koji su podržali projekat – Radio televizije Srbije, Blica, Telegrafa, B92, Nove ekonomije, Domaćinske kuće i Agrobiznisa. Pored toga, NLB Banka i Komercijalna banka će ovim biznisima, uz podršku partnera iz Alma Quattro, ustupiti i bilborde na najatraktivnijim lokacijama širom Srbije i obezbediti im oglašavanje na internet pretraživačima, ali i društvenim mrežama.

Srbija

Beograd ni 2023. neće biti Zelena prestonica

Helsinburg (Švedska), Krakov (Poljska), Sofija (Bugarska) i Taljin (Estonija) ušli su u finale takmičenja za Zelenu prestonicu Evrope 2023. godine, navodi se na sajtu Generalnog direktorata za zaštitu životne sredine Evropske komisije. Beograda više nema na listi. Kako se navodi, gradovi su ušli u uži izbor na osnovu posvećenosti rešavanju izazova urbanog okruženja i omogućavanju da njihovi gradovi budu odgovarajući za život.Bistrica (Rumunija), Elsinor (Danska), Gava (Španija), Treviso (Italija), Valongo (Portugal) i Vintersvajk (Holandija) ušli su u uži izbor za Evropski zeleni list 2022. godine, za koje su mogli da se prijave manji gradovi. Grad koji dobije titulu Zelene prestonice biće nagrađen sa 600.000 evra, a pobednici Evropskog zelenog lista, kojih može biti najviše dva biće nagrađeni sa 200.000 evra.  Finansijske nagrade namenjene da se koriste za sprovođenje inicijativa i mera za unapređenje ekološke održivosti gradova.Nagrada Zelena prestonica Evrope ustanovljena je 2008. godine sa ciljem da motiviše gradove da postanu zelenija, zdravija i održivija mesta za život.Do sada su nagradu dobili Hamburg, Stokholm, Kopenhagen, Bristol, Ljubljana, Oslo, Lisabon, Grenobl.Krajem aprila, gradonačelnik Beograd Zoran Radojičić izjavio je da je Beograd dobio status kandidata u okviru takmičenja za "Zelenu prestonicu Evrope 2023", čime je ušao u uži izbor sa još 15 evropskih gradova.  On je istakao da je njegova inicijativa bila da se Beograd po drugi put kandiduje za ovu prestižnu nagradu."Veliki je novac potreban za realizovanje ekoloških projekata, ali uprkos tome, važno je da smo deo ovog procesa takmičenja. Na ovaj način podižemo svest o značaju rešavanja ekoloških problema",  ukazao je Radojičić. 

Lifestyle

Narodi Južne Amerike piju dva litra dnevno: Zašto je akai tako lekovit

Istorijski podaci dokazuju upotrebu akai pulpe još u 18. veku, a napitak koji se dobije kada se pomeša sa vodom, konzumirali su i po dva litra dnevno. Smatraju je lekovitom jer sadrži visok procenat kalcijuma, gvožđa i magnezijuma. Najpogodnije mesto za uzgajanje je dolina Amazona. A nova istraživanja pokazuju koliko je ovo voće zdravo.Akai (açaí palm) raste u Južnoj Americi, uglavnom u Brazilu, Venecueli, Ekvadoru, Gvajani, ali je Brazil najveći izvoznik ovog voća. Akai palma može da poraste i do 40 metara. Daje oko 1000 kilograma voća po stablu, a njen plod veličine je zrna grožđa. Slične je i boje, nešto između borovnice i crnog grožđa.Smatraju je čudotvornom: Biljka koja i daje snagu i opuštaNarodi Južne Amerike vekovima koriste akai nektar za pravljenje napitaka, ali i praha koji su mogli da koriste tokom cele godine. U brazilskoj nacionalnoj kuhinji se često sreće, i kao začin i kao napitak. Ako u Brazilu zatražite akai koktel, dobićete piće pod nazivom "cuias", a ako ste u južnom delu ove zemlje, uz to ćete dobiti i granolu.Istraživanja u ovom milenijumu, pokazala su da akai bobice treba, neposredno nakon ubiranja, zamrznuti da bi što duže ostala sveža. S obzirom da je izvoz u 21. veku ovog voća enormno skočio, trend da se konzumiraju akai bobice verovatno je uzrok tome, ali i istraživanja koja su pokazala da akai pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem, suzbija malignitete, holesterol i reguliše nivo šećera u krvi.Danas se akai prodaje kao prirodni suplement u prahu da bi mogao da stigne do svih krajeva sveta, pa je takav dostupan i kod nas. Ne konzumirati ga bez konsultacije. Pre upotrebe, neophodno je konsultovati stručno lice.Ovaj cvet donosi sreću i bere se samo danas

Srbija

Vlada osnovala Savet koji će se baviti radom termoelektrana

Vlada Srbije donela je odluku o formiranju Saveta za davanje predloga i mišljenja u vezi sa radom termoelektrana i zamenskih kapaciteta iz svih izvora energije do 2050. godineIzmeđu ostalog, Savet će raditi na analizi mogućih mera i aktivnosti u cilju sprovođenja dekarbonizacije, analizi i revitalizaciji postojećih elektrana koja treba da obezbedi održiv način proizvodnje električne energije. Predsednica Saveta biće ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlvić, a zamenica predsednice biće ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović. Savet će razmatrati sva relevantnih pitanja, davati predloge, mišljenja i stručna obrazloženja u vezi sa radom termoelektrana i zamenskih kapaciteta iz svih izvora energije u Srbiji do 2050. godine.Članovi saveta biće i ministar finansija Siniša Mali,  predstavnici Ministarstva privrede, SANU, Ministarstva rada, ali i predstavnici sindikata radnika EPS-a, sindikalnih organizacija Kostolca i Kolubare. Savet će, kako piše u odluci, u roku od 15 dana od dana objavljivanja ove odluke, uputiti zahtev Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog da sprovede postupak izbora dva predstavnika organizacija civilnog društva za članove Saveta.U 2020. godini, u elektranama u Srbiji je ostvarena ukupna proizvodnja od 35.540 gigavat stati, od čega su su termoelektrane na ugalj proizvele 68,6 odsto električne energije, navodi se u izveštaju o radu Agencije za energetiku za 2020. godinu. Na drugom mestu su hidroelektrane priključene na prenosni sistem čiji je udeo u proizovonji  26,5 odsto, a termoelektrane-toplane 0,5 odsto.  Vetroelektrane su proizvele 2,5 odsto od ukupno proizvedene električne energije. Kako piše u izveštaju, za Srbiju je u ukupnoj primarnoj energiji karakterističan visok udeo uglja, pretežno niskokaloričnog lignita, oko 49 odsto, koji se dominantno koristi za proizvodnju električne energije.U Srbiji ima sedam termoelektrana, a zajedno sa termoelektranama-toplanama učestvuju sa 57,4 odsto u kapacitetima za proizvodnju električne energije. U naredne tri godine gasi se deset blokova u balkanskim termoelektranama U maju je objavljeno da je Ministarstvo rudarstva i energetike odlučilo da obustavi izgradnju termoelektrane na ugalj Kolubare B, koja je formalno započeta krajem osamdesetih godina prošlog veka. Odluku su pozdravile ekološke organizacije, ali ne i čelni ljudi Elektro privrede Srbije (EPS), koji tvrde da ona ugrožava stabilnost energetskog sistema države.   Zbog najave ministarstva energetike održan je i zbor upozorenja rudara Kolubare i Kostolca i zaposlenih u TENT iz straha da će zbog prekida rada termoelektrana na ugalj ostati bez posla. Mihajlović je tada izjavila da je štrajk rudara Kolubare koji je održan 24. maja Srbiju koštao pola miliona evra.Ministarka je izjavila i da niko ne radi na zatvaranju elektrana i da niko neće ostati bez posla, ali da moramo da razmislimo da će se neki novi kapaciteti graditi ili ne.  

Srbija

Novac iz zdravstva i privrede prebačen za izgradnju kovid bolnice

Ukupno 1,37 milijardi dinara, odnosno oko 11,6 miliona evra je iz budžeta Ministarstva zdravlja i Ministarstva privrede prebačeno za izgradnju kovid bolnice u Novom Sadu i pristupnih saobraćajnica, pokazuju rešenja o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve. Iz budžeta Ministarstva zdravlja za opremanje bolnice prenamenjeno je ukupno 966 miliona dinara.Kovid-bolnica: Jedan skafander dnevno, lavabo na podu i entuzijazam lekara Novac koji će biti potrošen na opremanje kovid bolnice u Novom Sadu, prvobitno je bio namenjen za sanitarni nadzor, podršku rada "Batuta", uspostavljanje Nacionalnog programa za presađivanje ljudskih organa, nabavku materijala za prevenciju kovida, kao i za podršku Banke reproduktivnih ćelija.Novac je najpre prenesen u budžetsku rezervu, a odatle raspodeljen za izgradnju bolnice.Na ovaj način, primera radi, Banka reproduktivnih ćelija je maltene ostala bez sredstava u okviru ovog programa. S obzirom na to da je Zakonom o budžetu bilo predviđeno da se za podršku rada Banke utroši ukupno 100 miliona dinara, a da je sada 90 miliona prebačeno za izgradnju kovid bolnice, to znači da će za podršku aktivnosti ove Banke ostati tek 10 miliona dinara.Mladi lekari iz bolnice u Batajnici kažnjeni zbog komentara na Fejsbuku Iz Ministarstva privrede prenamenjen je novac koji je trebalo da se potroši za subvencije privatnim preduzećima za prevenciju i ublažavanje posledica pandemije. Ukupno 399,6 miliona dinara koje su bile planirane za ove svrhe sada su prebačene su najpre u budžetsku rezervu, a zatim Ministarstvu odbrane koje treba da ih utroši na izgradnju kovid bolnice i pristupnih saobraćajnica.Kovid bolnica u Novom Sadu trebalo bi da ima 600 kreveta, a u budžetu za 2021. godinu već je opredeljeno 3,5 milijardi dinara za izgradnju i opremanje. Sredstva namenjena za izgradnju spadaju u rashode Ministarstva odbrane (2,45 milijardi) i Ministarstva zdravlja (1,05 milijardi).Zbrinjavanje porodica sa deponije Vinča iz budžetske rezerve, a planirano godinama unazad Kamen temeljac za kovid bolnicu u Novom Sadu postavljen je krajem aprila ove godine kada je i najavljeno da bi ona trebalo da bude završena u "vrlo kratkom roku", do 1. septembra.„Novac u budžetu imamo, biće radovi isplaćeni na vreme, ali i radovi da budu u roku, može i ranije“, poručio je Vučić tom prilikom, a preneo Danas.

Srbija

Beograd daje u zakup teniske terene na 20 godina, uslov teniski turnir

Grad Beograd planira da da u zakup na 20 godina objekte u okviru sportskog kompleksa u Beogradu, prva zona,  u Ulici Tadeuša Кošćuška 65. Na predmetnoj lokaciji nalaze se Teniski tereni Novak. Predmet zakupa su zatvoreni objekti u okviru sportskog kompleksa u Ulici Tadeuša Košćuška 65 u Beogradu, ukupne površine 2.024 m2, kao i otvoreni objekti u okviru sportskog kompleksa čija je površina 12.386 metara kvadratnih, piše u oglasu. Objekti se daju u zakup radi obavljana sportske delatnosti. Ugovor o zakupu zaključuje se na određeno vreme od 20 dvadeset godina.A pravno lice koje želi da bude ponuđač mora da ispuni sledeće uslove: da je osnovano u Srbiji i posluje najmanje jednu godinu, da je organizovalo turnir serije ATP 250 ili WTA 250, u poslednjih 12 meseci, kao korisnik potrebnih licenci. Potrebno je i da je lice uplatilo depozit i ispunilo ostale uslove iz ovog oglasa.Kako piše na sajtu Grada, navedeni objekti daju se u zakup u postupku prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja. U oglasu se navodi da će se postupak davanja u zakup, sproveti i ako pristigne samo jedna ponuda.Objekti se daju u zakuo kao celina, u postojećem – "viđenom stanju" uz mogućnost adaptacije o trošku zakupca. Zakupac se, kako piše u oglasu, zaključenjem ugovora odriče bilo kakvih primedbi po osnovu eventualnih materijalnih nedostataka na predmetnim nepokretnostima. Nije dozvoljeno ni davanje celih ili delova objekata u podzakup. Najniža visina zakupnine po kojoj se objekti daju u zakup je 513 dinara po kvadrtanom metru za zatvorene objekte u okviru sportskog kompleksa, dok je za objekte na otvorenom najniža predviđena cena 85 dinara po metru kvadrtanom. Depozit za učešće u postupku iznosi 6,3 miliona dinara.  Rok za podnošenje ponuda ističe 26. jula. Javno otvaranje ponuda sprovešće se 2. avgusta 2021. godine.Objekti će se dati u zakup najpovoljnijem ponuđaču, koji se bira primenom kriterijuma najviše ponuđene zakupnine.  

Srbija

Raspisan tender za rekonstrukciju vojnog kompleksa u Balkanskoj

Ministarstvo finansija raspisalo je tender za izradu projektno tehničke dokumentacije rekonstrukcije objekta u ulici Balkanska 53 u Beogradu.Na toj adresi nalazi se nekadašnji vojni objekat, a  kako piše u tenderskoj dokumentaciji,  taj kompleks je trenutno napušten i nije u namenskoj funkciji. Osim parkinga, građevinsko održavanje se ne vrši. Ko budući korisnici objekta planirani su:  Uprava carina, CFCU, Sektor za drugostepeni carniski i poreski postupak, Uprava za javni dug, Uprava za igre na sreću, Uprava za duvan, Uprava za slobodne zone.Ukupna korisna površina objekta, koji ima 14 spratova,  je 7.913 m2 , a nalazi se na zemljištu površine 1950 m2. . Na parceli ukupne površine 898m2, prostire se parking.Objekat je zidana zgrada sa podrumom, prizemljem, međuspratom i četrnaest spratova, izgrađena 1960. godine za potrebe smeštaja GU SSNO Centroprojekta i centralne biblioteke JNA. Objekat ima glavni ulaz, iz Balkanske ulice 53 i jedan pomoćni ulaz iz dvorišta prema ulici Admirala Geprata za kuhinju.Cilj i svrha izrade tehničke dokumentacije projekta rekonstrukcije objekta je prostorno, funkcionalno, tehničko i tehnološko unapređenje i osavremenjavanje uslova i standarda rada, svih neophodnih instalacija, sistema i opreme za efikasno odvijanje svih radnih procesa korisnika. Procenjena vrednost javne nabavke je 23,2 miliona dinara. Rok za podnošenje ponuda je 10. avgust. 

Srbija

Beograd će subvencionisati zamenu liftova

Gradk Beograd pokrenuće konkurs za sufunansiranje zamene liftova u stambenim zgradama, saopštio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić, prenosi Beoinfo. To znači da će skupštinama stanara Grad ponuditi određeni broj proizvođača liftova kako bi mogli da izaberu s kim će sklopiti ugovor, a Grad će učestvovati sa deset odsto subvencije od ugovorene vrednosti lifta, rekao je Vesić za Studio B. On je najavio i da će uskoro biti promenjena gradska odluka po kojoj su građani liftove mogli da otplaćuju od tri do pet godina, tako da će taj rok biti produžen na deset godina.Plaćanje bi bilo posredstvom uplatnice "Infostana", što će biti garancija za kompanije, ali i mogućnost da cene budu povoljnije, ocenio je Vesić. "Verujem da će to biti dovoljno stimulativno da se zameni veliki broj liftova. Grad će izdvojiti sto miliona dinara za tu namenu",  kazao je Vesić. Grad će raspisati i konkurs za uređenje fasada, za šta je planirano da se izdvoji 200  miliona dinara, odnosno da učešće Grada bude dvadeset odsto. Uslovi će biti slični kao i za liftove – otplata na deset godina uz mogućnost naplate posredstvom "Infostana". Grad Beograd učestvuje i u obnovi fasada onih objekata koji su pod zaštitom države, kaže Vesić. Prema njegovim rečima, ove godine je izdvojeno 325 miliona dinara, a obnoviće se između šezdeset i sedamdeset fasada. 

Srbija

Beograd objavio rang listu manifestacija: Od džeza do gulaša

Grad Beograd objavio je rang listu manifestacija, kongresa, edukacija u oblasti turizma, izložbi, i za unapređenje programa korišćenjem informacionih tehnologija u turizmu koje će biti sufinansirane od strane grada.Stefan Nemanja nije kulturno dobro, ali ima obezbeđenje skuplje nego muzej Najviše novca, milion dinara, dobile su manifestacije "Jazz in the garden", "Dečiji sajam", 24. Međunarodni viteški turnir Svibor 2021. - BUDI VITEZ, "Piknik u bašti", Zemun fest 2021, "Gulašijada", manifestacija povodom Svetskog dan turizma i "Fish Fest Beograd 2021".Po milion dinara dobilo je Društvo parazirologa Srbije za organizaciju 13. Evropskog multikolokcvijum parazitologije, kao i Klaster virtuelne realnosti za izradu aplikacije "Beogradska letnja 3D avantura".Ceo spisak manifestacija i programa koji su dobili finansijsku podršku grada pogledajte na linku.

Srbija

Devizne rezerve NBS veće od 14 milijardi evra

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju juna iznosile su 14,09 milijardi evra. Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 132 odsto i više od šest meseci uvoza robe i usluga, što je, kako je saopšteno iz NBS,  "dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama".Neto devizne rezerve, devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima, na kraju juna iznosile su 11,59 milijardi evra. Na kraju juna bruto devizne rezerve bile su za 89,8 miliona evra niže nego na kraju prethodnog meseca, što je rezultat prvenstveno neto odliva po osnovu plaćanja obaveza države od 229,7 miliona evra.Ostale transakcije koje su tokom juna uticale na stanje deviznih rezervi imale su pozitivan efekat, ukupno neto 139,9 miliona evra.Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u junu iznosio je 496,6 miliona evra i bio je za 34,2 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu, piše u saopštenju. U junu, kao i od početka ove godine, vrednost dinara prema evru gotovo je nepromenjena, navode iz NBS. Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u junu kupila 325 miliona evra. Narodna banka Srbije navodi da  je, od početka godine, radi održavanja relativne stabilnosti na deviznom tržištu, neto kupila 320 miliona evra.

Srbija

Svaki četvrti ponuđač ne veruje da su javne nabavke poštene

Svaki četvrti ponuđač nema poverenje da su postupci javnih nabavki pošteni, a skoro polovina ne ispunjava uslove, zbog čega ne čudi da većina nijednom nije učestvovala u nabavkama u protekle tri godine, navodi se u istraživaju stavova o javnim nabavkama koje je sproveo NALED, uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida). Bolja kontrola, transparentnost i primena drugih kriterijuma osim cene, motivisali bi ih da se aktiviraju. S druge strane, naručioci kažu da kriterijum kvaliteta ne koriste češće, jer nemaju model na osnovu kojeg bi postavili nabavku, smatraju da su takve nabavke rizičnije ili ističu da nisu dovoljno obučeni da ih organizuju, navode iz Naleda. Istraživanje je polazalo i da svaki drugi građanin Srbije priznaje da ne zna gotovo ništa o javnim nabavkama, ali bi više od 80 odsto pristalo da se izgradi manje kilometara puteva, ukoliko bi bili kvalitetniji ili nabavi manje vozila javnog prevoza, ako manje zagađuju životnu sredinu. Da najniža cena ne treba da bude ključni kriterijum, već kvalitet izabranih proizvoda, radova i usluga smatra i četiri petine ponuđača. Novim Zakonom o javnim nabavkama predviđeno je da se svi postupci od sredine prošle godine sprovode isključivo elektronski preko novog Portala javnih nabavki, a novim regulatornim okvirom zadovoljno je 62 odsto ponuđača i čak 97 odsto naručilaca, a većinom su zadovoljni i kvalitetom portala."Dve trećine ponuđača zna da se nabavke sada sprovode onlajn, a čak 90 odsto smatra da je portal doprineo unapređenju efikasnosti javnih nabavki. Ipak, žele dalje unapređenje transparentnosti i pojednostavljenje procedura kako bi u većoj meri učestvovali u postupcima", rekla je predsednica udruženja "Ponuđači Srbije" Jasmina Marković.Ona je navela da je u prvih šest meseci primene novog zakona, 70 odsto tendera obustavljeno, jer nije bilo ponuda.Direktorka za dobru upravu u NALED-u Ana Ilić rekla je da je u 90 odsto nabavki kriterijum cena, a  da institucije i javna preduzeća na nabavke godišnje potroše više od 440,5 milijardi dinara. Ilić je ocenila da bi da novac poreskih obveznika trebalo da troše na najkvalitetnije moguće proizvode i usluge."Cilj koji zagovaramo jeste i bolja kontrola sprovođenja ugovora, da li je naknadno menjana vrednost nabavke i da li su nabavljeni proizvodi ili izvedeni radovi u skladu sa ponuđenim. Krajnji cilj je jačanje poverenja u sistem i konkurencije u postupcima koja je kod nas jedna od najnižih u Evropi, sa samo 2,5 ponuđača po tenderu, odnosno čak 55 odsto nabavki sa samo jednom ponudom. Želimo da do 2023. kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude bude zastupljen bar u 30% postupaka, a da prosečan broj ponuđača podignemo na 3,5", kaže Ana Ilić. Kampanju "Mesec javnih nabavki" pokreću NALED i udruženje "Ponuđači Srbije" povodom godinu dana od primene novog Zakona i e-Portala za javne nabavke.

Srbija

Preko 72 odsto radnika u turističkim agencijama ostalo bez posla

Od početka pandemije do danas ugašeno je više od 500 turističkih agencija, dok je više od 350 agencija stavljeno u tzv. stanje mirovanja. Procenat otpuštenih radnika u turističkim agencijama već je premašio 72 odsto, navela je Inicijativa TAS. Najveći broj od ukupno uništenih 850 turističkih agencija su posrednici u prodaji turističkih aranžmana, ali ima i organizatora turističkih putovanja u ovom broju. "Moramo da ponovimo, po ko zna koji put, da je pomoć države turističkom sektoru, posebno sektoru turističkih agencija, izostala", smatraju iz ove Inicijative.Iz Inicijative TAS smatraju da je objava Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija da je sektoru turizma pomognuto sa devet milijardi dinara "neverovatna"."Šta je sve sabrano u navodnu pomoć, predstavili smo ovako: Dve sektorske pomoći hotelskoj industriji – ukupno oko 2,5 milijarde dinara. Fond za razvoj – odobreni krediti,  po Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija radi se o ukupnom iznosu od oko 1,1 milijardi dinara, a po izvorima Fonda za razvoj taj iznos je tačno 375.099.99,00 dinara. Ovoliki disbalans je neverovatan", ocenili su iz TAS-a. Što se tiče subvencija za nabavku polisa za turističke agencije organizatore, iz TAS-a navode da je na te subvencije ostvarilo pravo samo 90 turističkih agencija u ukupnom iznosu od 118 miliona dinara dinara. Ukupan iznos isplaćenog minimalca za turistički sektor, prema resornom ministarstvu, je 705,6 miliona evra, navodi Inicijativa. .Kada se sve sabere, Inicijativa TAS navodi da je ukupna pomoć iznosila 3,7 milijardi dinara, pa postavlja pitanje "gde je nestalo iz ovog kalkulativnog prikaza 5,3 milijardi dinara". Tokom 2020. godine turističke agencije su imale pad prometa preko 90 odsto, a tokom 2021. godine gubici se gomilaju "bez obzira na otvaranje granica i tzv normalizaciju putovanja". Navode i da je broj putnika koji putuje smanjen za preko 70 odsto u odnosu na isti period 2019. godine."Svakako, ovako mali broj putnika ne može da pokrije ogromne gubitke nastale tokom 2020. godine, i svakako ne može da pokrije troškove poslovanja tokom 2021. godine. Takva situacija će sasvim sigurno uticati na proglašenje bankrota kod mnogobrojnih turističkih agencija što se očekuje već od sredine septembra 2021. godine", navodi se u saopštenju.Komentarišići subvencije turističkim agencijama za dovođenje stranih turista u zemlju, Inicijativa navodi da je iznos odobrene subvencije pet miliona dinara, odnosno 42.500 evra."Kako bilo šta možete da pospešite za navedenu sumu? Sve da ceo iznos subvencije dobije samo jedna turistička agencija, nikakvog efekta na ukupan rast poseta stranih turista neće biti. Sasvim neverovatno", ocenjuju iz TAS-a. Inicijativa TAS navodi da postoji Uredba Vlade Srbije koja se odnosi na preraspodelu državne pomoći za najugroženije sektore privrede,  "a koja nije sprovedena i niko od lokalnih samouprava nije upoznat sa njenim postojanjem". "Uredba je nastala zbog EU i namera i nije bila da bude sprovedena niti je prezentovana javnosti. Kada smo se obraćali Vladi i lokalnim smaoupravama sa zahtevom za pokriće 80 odsto fiksnih troškova kako je to Uredba i predvidela, ili smo dobili ćutanje ili odbijanje. Veoma mali broj opština je ragovao i pomogao svojim ugroženim delatnostima", piše u saopštenju.Iz Inicijative su poručili da će posledica biti velikih, a da rešenja nema, "jer i pored upozorenja nadležnim institucijama proteklih 16 meseci, nema reakcije".

Srbija

Univerzijada otkazana, a firma koja je organizuje u gubitku 1,5 milijardi

Poslovanje državne firme "Pete evropske univerzitetske igre Beograd 2020", osnovane da bi organizovala evropsku univerzijadu, dovelo je do gubitka od preko 1,5 milijardi dinara uprkos tome što univerzijada neće biti održana ni ove, a ni naredne godine, piše Pištaljka. Iako univerzijada neće biti održana u Beogradu ni ove, a ni naredne godine, kako je zvanično potvrđeno Pištaljci iz Evropske univerzitetske sportske asocijacije, državna firma skraćenog imena "EUB 2020" nastavlja da posluje sa 35 zaposlenih, 499 računara i dva službena automobila uz obrazloženje da čeka "novi termin igara", otkriva Pištaljka.Prema finansijskom izveštaju za prošlu godinu, firma "EUB 2020" beleži neto gubitak od više od 1,511 milijardi dinara.Кako se u finansijskom izveštaju navodi, najveći su troškovi proizvodnih usluga koji podrazumevaju transportne usluge, reklamu i propagandu, održavanje nekretnina, zakupninu i slično. Do objavljivanja teksta Pištaljka nije dobila odgovore na pitanja kako je došlo do gubitka.Pištaljka je pisala da je ova firma imala gubitak od 60 miliona dinara u 2019. godini kada je osnovana i da je tada najveći rashod bio onaj za zarade.Prema podacima koje su Pištaljci dostavljene iz firme "EUB 2020", broj zaposlenih se svakoga meseca menja, pa je najviše zaposlenih bilo u martu 2020. godine – 169, a najmanje u martu 2019. godine kada ih je bilo samo deset. Od meseca do meseca menjala se i prosečna neto plata koja nikada nije bila ispod 55.000 dinara a pojedinih meseci dostizala je i 90.000 dinara.Poreed plata u koje su uračunati topli obroci i stimulacije, Pištaljka piše da je država svakom zaposlenom plaćala službeni telefon, pa su troškovi za mobilnu telefoniju u 2020. godini iznosili ukupno 1.407.404 dinara, a u 2021. godini do maja 837.830 dinara. Usluge mobilne telefonije "EUB 2020" plaća Telekomu.Uprkos tome što svi zaposleni dobijaju novac za prevoz i što se sve aktivnosti ovog društva odvijaju u Beogradu, firma takođe raspolaže i sa dva službena automobila koje ovo društvo zakupljuje po ceni od 143.475 dinara mesečno.Кako navode iz firme „EUB 2020”, automobile koriste direktor, zamenica direktora, sektor opštih poslova i sektor za finansije "za aktivnosti unutar društva, od kurirskih poslova, obilazaka radova, prevoza robe do i iz magacina, odlazaka na sastanke i sličnoViše od sto miliona dinara vredi ugovor o marketinškim uslugama koji je "EUB 2020" potpisao sa konzorcijumom koji predvodi beogradska firma "Blok end rol" (Block&Roll), a ugovor za usluge odnosa s javnošću sa firmom "PRA" iznosi 59.400.000 dinara sa PDV-om. Oba ugovora potpisana su u januaru prošle godine.Za odnose s javnošću bila je zainteresovana samo beogradska firma "PRA", koja je i dobila posao.Firma trenutno raspolaže i sa 499 računara koje je kupila preko dve javne nabavke od firmi "Pan Computers" i "Hiteam" u ukupnoj vrednosti od 40.634.940 dinara bez PDV-a. "Trenutno zaposleni koriste računare za svoje redovne poslove, a ostali deo je lagerovan u magacinu. Računari će se nakon održavanja igara, ili ukoliko ne dođe do realizacije igara, raspodeliti po odluci osnivača Društva", odgovorili su Pištaljci. Većina laptopova kupljena je u maju prošle godine, kada je odluka o odlaganju igara već bila doneta.Nakon odlaganja igara u martu ove godine zbog pandemija virusa korona firma "EUB 2020" je nastavila da posluje i čekala odluku za novi termin krajem ove ili sledeće godine. Organizacija Evropskih univerzitetskih igara u 2022. godini već je dodeljena poljskom gradu Lođu, dok je termin za 2024. godinu dodeljen mađarskim gradovima Debrecinu i Miškolcu. U toku je konkurs za 2026. godinu. Uprkos tome, prema informacijama koje je Pištaljka dobila iz firme "EUB 2020", Vlada Republike Srbije i dalje nema u planu gašenje ovog društva, sve dok ne budu gotovi pregovori za navodni novi termin održavanja igara u Beogradu."EUB 2020 d.o.o. mora postojati i završiti svoje aktivnosti i ako se igre definitivno ne održe, u smislu gašenja i likvidacije privrednog društva, s obzirom da je njegov osnivač Republika Srbija, tj. Vlada RS, a to je proces koji zahteva određeni vremenski period i proceduru", naveli su iz firme "EUB 2020".

2021

MK Group ulaže u obnovljive izvore energije

Sunoko, kompanija članica MK Group, pustila je u rad biogasno postojenje za proizvodnju električne energije u Vrbasu. Investicijom od preko 9 miliona evra, kompanija daje snažan doprinos očuvanju životne sr...

Svet

Folksvagen i BMW kažnjeni sa milijardu dolara zbog stvaranja kartela

Evropska komisija kaznila je BMW i Folksvagen grupu sa milijardu dolara zbog dogovora sa Daimlerom da ograniče razvoj tehnologije koja bi mogla da smanji emisiju štetnih gasova iz njihovih vozila.U saopštenju objavljenom u četvrtak, komisija je navela da su ta tri proizvođača automobila, zajedno sa Folksvagenovim podružnicama Audijem i Poršeom, prekršili pravila EU koja regulišu zaštitu konkurencije tako što su se dogovorili da se neće takmičiti u tehnološkom razvoju sistema za prečišćavanje azotnih oksida.Optužbe se odnose na period između 2009. i 2014. godine, kada su proizvođači automobila održavali "redovne tehničke sastanke" kako bi razgovarali o razvoju tehnologije koja eliminiše štetne emisije azot-oksida iz dizel automobila, navodi Komisija."Pet proizvođača automobila Dajmler, BMV, Folksvagen, Audi i Porše posedovali su tehnologiju za smanjenje štetnih emisija koja je bila iznad onoga što je zakonski propisano EU standardima o emisijama", rekla je evropska komesarka za zaštitu konkurencije Margaret Vesteger. On je objasnila da su te kompanije izbegavale da se takmiče u korišćenju punog potencijala ove tehnologije za čišćenje koja bi bila bolja od onoga što zahteva zakon.Vesteger je rekla da je manje zagađivanje važna karakteristika svakog automobila u današnjem svetu, a ovaj kartel, prema njenim rečima,  imao je cilj ograničavanje konkurencije po ovom ključnom parametru konkurencije.Folksvagen, zajedno sa brendovima Audi i Porše, kažnjen je sa 502 miliona evra, a BMV sa 373 miliona evra.  Daimler nije kažnjen jer je otkrio postojanje kartela, rekla je Komisija. Iz Folksvagena tvrde da komisija ovom odlukom krši novu zakonsku osnovu, jer je to prvi put da se bavi gonjenjem zbog tehnološke saradnje kao zloupotrebe monopola, navodi se u saopštenju kompanije. "Tu je i izricanje novčanih kazni iako sadržaj razgovora nikada nije primenjen i kupci stoga nikada nisu oštećeni", dodaje se.