Najnovije

Srbija

BOŠ objavio vodič za saradnju civilnog i poslovnog sektora

Gotovo 80 odsto projekata u saradnji poslovnog i civilnog sektora imaju filantropski karakter, te postoji prostor i potreba da se razvijaju programi iz drugih oblasti, navodi se u vodiču za saradnju poslovnog i civilnog sektora Beogradske otvorene škole. Beogradska otvorena škola (BOŠ) predstavila je danas na onlajn konferenciji vodič za saradnju ova dva sektora koji ima cilj da ohrabri što veći broj kompanija i organizacija civilnog društva da preduzmu aktivne korake i ostvare dugoročnu saradnju."Procenili smo da je situacija u oba sektora zrela za poboljšanje i kvaliteta i obima saradnje, i da je sada pravi trenutak. Svi naši budući projekti imaće komponentu podrške partnerstvu civilnog i poslovnog sektora", istakla je koordinatorka saradnje sa biznis sektorom u Beogradskoj otvorenoj školi Milena Vujović. Vodič pod imenom "Inicijative za održivu budućnost - inovativni pristupi za saradnju civilnog i poslovnog sektora" sadrži konkretne smernice i okvire u kojima partnerstvo ta dva sektora može biti ostvareno.Sfere koje su predstavnici ova dva sektora prepoznali kao one koje su od zajedničkog interesa su: unapređenje okruženja za poslovanje mikro, malih i srednjih preduzeća, unapređenje zapošljivosti mladih i zaštita životne sredine.Biznis strana je kao izazove u saradnji sa civilnim sektorom, između ostalog, navela da organizacije civilnog društva (OCD) moraju da poseduju kredibilitet i stručnu procenu u poslovima kojima se bave i da imaju pripremljene i razrađene predloge inicjativa koje bi predložile kao predmet saradnje. Biznisi smatraju i da OCD treba da imaju kapacitete koji mogu da sprovedu te inicijative i da imaju dobro izveštavanje o projektima koji se sprovode, o tome da li je taj projekat uspešan ili ne. Sa druge strane civilne organizacije smatraju da predstavnici poslovnog sektora treba da se fokusiraju na dugoročnu saradnju, a ne isključivo na sponzorstva i donacije, da je potrebno graditi međusobno poverenje u inicranju i osmišljavanju zajedničkih inicijativa, i da je neophodno da se saradnja proširi na pitanja vladavine prava, ljudskih prava, nezavisnosti medija. Tri osnovna koncepta pomoću kojih ciljevi saradnje mogu da se ostvare su poslovni model (business model), dizajnersko  razmišljanje i širi društveni uticaj, piše u vodiču.  

Svet

Nova Trampova medijska kompanija već vredi deset milijardi dolara?

Novi medijski poduhvat Donalda trampa, nekadašnjeg predsednika SAD, nema nema poznati prihod ili proizvod a procenjuje se na 10 milijardi dolara.Trump Media & Technology Group (TMTG) je objavila prošle nedelje prezentaciju od 38 slajdova za investitore kao je laički odrađena i kao da je prekopirana sa interneta. Na jednom od slajdova korisnik se definiše kao “predstavnika prodaje koji putuje da poseti kupce“, definicja koje nema mnogo smisla jer je u pitanju medijska kompanija, a ne platforma za prodaju.Novi izvršni direktor TMTG-a, republikanski kongresmen Devin Nunes, nema poslovnog iskustva u tehnologiji ili društvenim medijima. A federalni regulatori istražuju dogovor kako bi medijski poduhvat približili javnosti.Uprkos istragama nadyornih tela, TMTG stvorio je ogrmonu pometnju među nekim investitorima čime je postigao procenu od oko 10 milijardi dolara, piše Renaissance Capital, a prenosi CNN.Istovremeno je otkriven da će TMTG pre izlaska na berzu doći do spajanja sa Digital World Acquisition Corp., koja predstavlja vrstu lažne kompanije poznate kao SPAC (Special Purpose Acquisition Company). Najprostije rečeno,  to su firme sa blanko čekovima koje postoje samo da bi pronašle odgovarajuće partnere za spajanje. SPAC-ovi su postali veoma popularni na njujorškoj berzi, izmđu ostalog jer mogu da uštede novac i vreme u poređenju sa tradicionalnim javnim ponudama. Poznate ličnosti, kao što su Aleks Rodrigez i Šakil O'Nil,uključile su se u ulaganja u fantomske kompanije, što je navelo nadzorna tela da upozoe građane ne ulažu samo zato što su to uradile javne ličnosti.Akcije Digital Wolrd su skočile za 1 657 odsto u danima nakon objavljenog dogovora, ali su se na kraju ipak povukli.  Na osnovu zaključne cene Digital Vorld-a u ponedeljak od 50,49 dolara, SPAC dogovor podrazumeva procenu TMTG-a na oko 10,5 milijardi dolara, prema Renaissance Capitalu, koji pruža ETF-ove (vrste hartija od vrednosti) fokusirane na incijalne javne ponude (IPO) i istraživanja pre IPO. “Čini se da je veliki deo procene zasnovan na popularnosti Donalda Trampa i ličnoj popularnosti Donalda Trampa. To nije dobar razlog za investiranje” rekao je Metju Kenedi, viši strateg za IPO tržište u Renaissance Capital-u.U prezentaciji je navedeno da će planirana aplikacija za striming, TMTG+, do 2025. godine imati 40 miliona ukupnih pretplatnika sa prosečnom pretplatom od 9 dolara po korisniku, koliko iznosi i minimalna pretplata za Netfliks u Sjedinjenim Državama. Digital World je naveo da počektom novembra primio zahtev za dokumente i informacije od Komisije za hartije od vrednosti. Između ostalog, u zahtevu je tražena dokumente i komunikacije između Digital World-a i Trampove medijske kompanije.Još uvek je nepoznata Trampova uloga u sporazumu SPAC. U dokumentaciji nije jasno navedena uloga bivšeg predsenika, sem što se navodi kao kao predsednika TMTG-a.S obzirom na to da je TMTG postigao dogovor o izlasku na berzu bez izvršnog direktora i kasnijim imenovanjem osobe bez iskustva u tehnologiji ili medijima, predstavlja još jednu vrstu rizika ove kompanije.

Srbija

Predrag Mihajlović iz OTP banke je menadžer godine

Predsednik Izvršnog odbora OTP banke Srbija Predrag Mihajlović je izabran za menadžera godine na tradicionalnoj dodeli nagrada Srpske asocijacije menadžera (SAM), koja je tom prilikom odala priznanje dvojici najuspešnijih menadžera u ovoj godini. Na dodeli SAM Godišnjih nagrada Predrag Mihajlović je istakao da ovo priznanje predstavlja krunu uspešne godine koju je obeležila najkompleksnija bankarska integracija na ovim prostorima kao i da je OTP banka danas najveći kreditor privrede i stanovništva i lider na tržištu usluga faktoringa, lizinga i e-commerca."Želimo da u našim redovima stvaramo lidere budućnosti i usmeravamo pažnju na dalji razvoj, agilnost i strateško razmišljanje zaposlenih. Na taj način bićemo u mogućnosti da pružimo podršku i ekspertizu klijentima u zajedničkoj budućnosti koju spremno dočekujemo", dodao je on.Kao neka od postignuća koja su dorprinela ovoj nagradi navode se uspešna integracija sa Vojvođanskom bankom i zauzimanje liderske pozicije u brojnim oblastima domaćeg bankarskog tržišta.Ova prestižna priznanja SAM dodeljuje menadžerima, poslodavcima, kompanijama i pojedincima koje se zalažu za unapređenje poslovnog okruženja, promociju menadžerske struke i liderstva, za društveno-odgovorno poslovanje, kao i za bolji život svih građana u celini. OTP banka nedavno je predstavila "zelenu tranziciju", novo strateško usmerenje posvećeno ekološkoj održivosti. Tim povodom pokrenut je i projekat Generator Zero, u okviru kojeg banka nagrađuje rešenja koja imaju za cilj smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao jednog od najvećih izazova današnjice. Konkurs je otvoren za mikro, mala, srednja preduzeća, startap kompanije, startap neformalne timove i preduzetnike, koji se mogu prijaviti putem sajta  www.generator.rs do 20. decembra 2021. godine.

2021

Zeleno kao okosnica poslovanja

Kompanija godinama postavlja standarde u ekspertizi proizvodnje kafe, ali i konstantno radi na poboljšanju održivog razvoja, kao i na brizi o očuvanju životne sredine, dajući primat ekološkim poslovnim inicijativamaKompanija Strauss Adriatic je deo multinacionalne kompanije Strauss Coffee i sa njom deli iste korporativne vrednosti, inkorporirane u svaki segment poslovanja. Poslujući na tržištu Srbije više od 25 godina i zapošljavajući više od 250 ljudi, Strauss Adriatic kao okosnicu svog poslovanja postavlja društvenu odgovornost, svestan činjenice da je ulaganje u lokalnu zajednicu, u svoje zaposlene i u održivo poslovanje srž svake dobre i stabilne kompanije. „Zelena“ politika kao osnovni postulat poslovanja kompanije Strauss AdriaticKompanija Strauss Adriatic već godinama postavlja standarde u ekspertizi proizvodnje kafe, ali i konstantno radi na poboljšanju održivog razvoja, kao i na brizi o očuvanju životne sredine, dajući primat ekološkim poslovnim inicijativama. Podizanje svesti o važnosti ovakvog načina poslovanja jeste jedan od prioriteta ne samo među zaposlenima, već i među partnerima i potrošačima. Da kompanija vodi računa o emisiji štetnih gasova, potrošnji vode, utrošku energije i generisanju komunalnog otpada, svedoči i činjenica da se u zaštiti životne sredine rukovodi principima  standarda ISO 14001. Kafena plevicaKako naglašava Borivoje Petrović, menadžer održavanja Strauss Adriatic-a, kompanija je još pre deset godina bila pionir u korišćenju kafene plevice kao biomase za grejanje kompletnog pogona i administrativnog dela fabrike u Šimanovcima. Kao nusproizvod iz procesa prerade kafe, kafena plevica je ranije predstavljala otpad, ali je otkrićem njenog toplotnog potencijala počela da se primenjuje i njena inovativna namena. Korišćenje briketa plevice kao energenta pruža ne samo finansijski već i ekološki benefit jer je njihovom upotrebom smanjena emisija ugljen-dioksida za čak 11%, sami produkti sagorevanja biomase su bez štetnog uticaja na okolinu i rešava se pitanje odlaganja otpada. Godišnjom preradom sirove kafe dobija se preko 120 tona kafene plevice koja greje fabriku. Ostatak električne energije koji kompanija koristi je 100% iz mreže obnovljivih izvora za šta kao potvrdu na godišnjem nivou dobija sertifikat od EPS-a. Borivoje PetrovićGrejanje na kafenu plevicu je bio prvi u nizu izuzetnih ekoloških projekata koji su okrenuti održivom poslovanju i „zelenim“ ciljevima. Borivoje Petrović  ističe da su samo tokom ovog leta završena dva „zelena“ projekta. Najpre je instalirana još jedna solarna elektrana na krovu Doncafé fabrike u Šimanovcima od oko 66 kW instalirane snage, tako da je sada ukupni kapacitet solarnih ploča 109kW, a završena je i rekuperacija energije na delu hlađenja i grejanja u centralnom sistemu. Na taj način je obezbeđena dodatna ušteda. Solarni paneli na Doncafé fabrici u ŠimanovcimaRadi se na projektu zamene dela voznog parka vozilima na hibridni pogon, a plastični proizvodi za jednokratnu upotrebu, kao što su čaše i slamčice, izbačeni su iz upotrebe. Za svakog zaposlenog su obezbeđene personalizovane EcoCareCup čaše od šećerne trske i instalirana je presa za plastične flaše, a kante za sortiranje otpada su zamenile one u kancelarijama. Strauss Adriatic je još pre deset godina bio pionir u korišćenju kafene plevice kao biomase za grejanjeKaizen: japanski recept za uspeh izraelske kompanije u Srbiji Predlog za upotrebu kafene plevice je stigao od jednog od zaposlenih u kompaniji i predstavlja izuzetan primer primene kaizen-a, japanske poslovne filozofije koju kompanija primenjuje, a koja se zasniva na principu da sve aspekte poslovanja treba stalno unapređivati, uz optimalnu upotrebu svih raspoloživih resursa i sa akcentom na razvoju ljudskih kvaliteta. „Kaizen menadžment“ predstavlja okosnicu uspeha japanskih kompanija, a njihovo poslovanje za preduzetnike širom sveta predstavlja uzor na putu ka uspešnosti. Strauss Adriatic je među prvima u Srbiji počeo sa primenom ove filozofije, a implementacija je počela 2010. godine kada su krenule i prve obuke. Kako kaizen predstavlja kontinuiran proces, a u skladu sa kovanicom nastalom od reči kai, što znači promena i zen sa značenjem boljitak, ideja vodilja uvođenja kaizen menadžmenta u Strauss-u bilo je poboljšanje uslova rada, povećanje produktivnosti i bezbednosti, uređenje prostora, ali i unapređenje komunikacije među zaposlenima.Kaizen motiviše zaposlene da daju predloge i podstiču se da predlažu najbolja rešenja za određene probleme sa kojima se susreću tokom radnog procesa, od menadžera na visokim pozicijama do osoblja za održavanje higijene prostorija. Bilo je izazovno motivisati preko 250 zaposlenih u kompaniji Strauss Adriatic da u svakom delu ličnog poslovnog delovanja sprovode kaizen, tako da je najpre bio uveden u proizvodnju. Realizovane korekcije su se odnosile na izmenu dotadašnjeg načina rada ili određenih procedura koje su zaposleni prepoznali kao prepreku u radu i zajedničkim snagama prevazišli. Oprema koja je bila oštećena popravljena je i dovedena u upotrebljivo stanje, a ona koja je uništena, zamenjena je novom. Radi lakšeg i bržeg snalaženja, postavljena su brojna uputstva i table koje jasno ukazuju kako se neki deo opreme koristi, gde šta stoji i ko je zadužen za određen sektor. Najveća prednost koju kaizen nudi jeste i činjenica da njegova primena ne zahteva velika ulaganja, a pruža veliki rast produktivnosti i smanjenje količine otada.Ulaganje u budućnost: regrutacija mladih kadrovaPrepoznavši neophodnost ulaganja u mlade, perspektivne kadrove, Strauss Adriatic je pokrenuo program letnje prakse. Koncept pružanja znanja i iskustva budućim poslovnim liderima je poznat kompaniji godinama unazad, budući da im nudi priliku da kroz seminarske radove, praktičan i istraživački rad steknu praktične veštine. U tome im bezrezervnu podršku pružaju mentori koji studentima omogućavaju da se upoznaju sa realnim radom u kompaniji i na taj način steknu neophodno praktično iskustvo koje im nedostaje tokom studiranja. Tokom tri meseca, studenti znanja i veštine stiču tako što se upoznaju sa samom kompanijom, njenom organizacionom strukturom, strateškom orijentacijom, ali najvažnije od svega, imaju mogućnost operativnog sudelovanja u svakom segmentu, od poseta terenu do rada u kancelariji i upoznavanja sa internim procedurama. Ovakav vid prakse je dvosmeran jer mladi polaznici kompaniji pružaju nove ideje, a benefit koji studenti zauzvrat dobijaju je višestruk, jer im Strauss Adriatic nesebično daje znanje i praktično iskustvo, ali i mogućnost zaposlenja ukoliko postoji potreba za otvaranjem novog radnog mesta.Ovogodišnji program i propozicije su predstavljeni studentima završne godine Ekonomskog fakulteta. Fokus je stavljen na motivaciju, jer iskustvo je ono što tek treba da steknu. Prilikom procesa selekcije kadrova, od presudnog značaja je bilo da vrednosti kandidata istovremeno budu i vrednosti kompanije. Radoznalost, želja za učenjem i konstantnim usavršavanjem, lepo vaspitanje i pozitivan stav, bili su odlučujući faktori, a praktikanti su dobili mogućnost da se oprobaju u sektorima prodaje i finansija. Iduće godine će moći da učestvuju u poslovnim procesima i u sektoru marketinga, ljudskih resursa, logistike, proizvodnje. Ivana CanićIvana Canić, HR direktorka kompanije, ističe da mentori tokom trajanja prakse vrše evaluaciju studenata. Njihova ocena i kadrovske potrebe kompanije su odlučujući faktori za potencijalnu odluku o zapošljavanju studenta. U slučaju da se otvori radno mesto, student koji je bio na praksi ima zasluženu  prednost za tu poziciju.  Jedna od praktikantkinja koja je regrutovana i dobila stalno zaposlenje u kompaniji je Katarina Petruševski.  Praksu je započela u septembru 2020. godine, a od maja 2021. godine radi na poziciji Digital Marketing Assistant. Kaže da joj je tokom programa od odlučujuće važnosti bila spremnost celog tima da sa njom podele svakodnevne zadatke i da je aktivno uključe u sve aktuelnosti, prenoseći joj i praktično i teorijsko znanje. Od mentora je dobila najviše ocene, uz akcenat na prepoznavanju stalne želje za napretkom i razvojem, iskrenoj motivaciji za učenjem i proširivanjem sopstvenih vidika kao i na spremnosti i odlučnosti u preuzimanju inicijative. Katarina dodaje da veruje da je kompanija u njoj prepoznala vrednosti koje su im zajedničke, što je od ključnog značaja za dalji zajednički razvitak. Katarina PetruševskiOd oktobra je svim zaposlenima na raspolaganju i potpuno anoniman program podrške mentalnom zdravljuKonstantna briga o zaposlenimaStrateški dobro postavljena kompanija mora da ima jak i stabilan HR sektor, koji je u stanju da isprati i pokrene sve poslovne odluke i da ih uspešno implementira. On je osnovni transformator i generator svih promena, ali i konstantna podrška.  Kako krize nisu vreme da se iniciraju podrška i razumevanje - tad je prekasno, značaj transparentne i otvorene komunikacije je potvrdio mart 2020. godine i početak pandemije virusa kovid-19. Postavljena na stabilnim temeljima međuljudskih odnosa, kompanija Strauss Adriatic se odlično snašla. Novoformirani Krizni tim je imao direktnu komunikaciju sa top menadžmentom pa su predlozi brzo tretirani, usvajani i implementirani. Fokus je stavljen na zaposlene, da u svakom momentu budu sigurni da kompanija vodi računa o očuvanju njihovog zdravlja, da rade u bezbednom okruženju, ali da se ne zapostavi posvećenost poslovnim procesima.  Takva vrsta usaglašenosti je omogućila kompaniji da uspešno savlada sve izazove pandemije do sada. Sa jasno postavljenim ciljem da je dobru komunikaciju neophodno svakodnevno unapređivati, kompanija je nedavno aktivirala još jedan koristan alat, odnosno određeni vid digitalizovanog, dvosmernog i svakodnevnog kontakta zaposlenih sa sektorom ljudskih resursa. Od oktobra je svim zaposlenima na raspolaganju i potpuno anoniman program podrške mentalnom zdravlju koji kroz edukativnu platformu, psihološko savetovanje i telefonsku podršku služi zaposlenima da nađu odgovore na dileme i pitanja na poljima roditeljstva, porodice, poslovnih odnosa, ličnog razvoja i poboljšanja kvaliteta života. Uz sistematske preglede za sve zaposlene koji se već godinama organizuju, na ovaj način je zaokružena briga o zdravlju kompanije. 

Srbija

U oktobru izdato preko 3.800 građevinskih dozvola

U oktobru ove godine izdate su 3.843 građevinske dozvole, što predstavlja povećanje od 30,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).Od ukupnog broja dozvola izdatih u oktobru, 87,3 odsto se odnosi na zgrade, a 12,7 odsto na ostale građevine. Kada su u pitanju zgrade, 86,7 odsto dozvola izdato je za stambene, a 13,3 odsto za nestambene zgrade, dok kod ostalih građevina 70,3 odsto se na cevovode, komunikacione i električne vodove.U Srbiji je u oktobru, prijavljena je izgradnja 2.950 stanova s prosečnom površinom od 74,8 kvadrata. U novim stambenim zgradama, 13,9 odsto stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 144,2 kvadrata, dok će 85,1 odsto stanova biti građeno u zgradama s tri i  više stanova, a njihova prosečna površina biće 62,2 kvadrata.Predviđena vrednost radova novogradnje u oktobru 2021. godine iznosi 94,7 odsto ukupno predviđene vrednosti radova. Najveća građevinska aktivnost očekuje se u Severnobačkoj oblasti, 65,1 odsto predviđene vrednosti novogradnje, zatim u Beogradskoj oblasti 18,2 odsto, u Južnobačkoj oblasti 2,6 odsto i u Zlatiborskoj oblasti 1,9 odsto, dok se učešća ostalih oblasti kreću do 1,8 odsto.U izveštaju RZS navodi da od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju, tako da oni nisu obuhvaćenu podacima za Srbiju.

Lifestyle

Uživajte u prazničnoj kupovini, ali pazite na svaki klik

 Bliži se praznična sezona, mnogima omiljeno doba godine, vreme darivanja. Ovo je ujedno i period godine koji donosi više opasnosti na internetu, posebno kada je u pitanju online kupovina, zato hajde da se osvrnemo na najčešće zamke. Evo nekoliko smernica koje će vam pomoći da novogodišnju kupovinu obavite bezbedno.Navike potrošača širom sveta su se u poslednjih par godina znatno promenile. Jedno globalno istraživanje koje je obuhvatilo 9.000 potrošača u devet zemalja pokazuje da je procenat novogodišnjih poklona koji se kupuje preko interneta porastao sa 31 odsto 2019. na 46 odsto 2021. godine. Prilikom onlajn kupovine treba posećivati samo poznate i proverene e-trgovine, ali i tada treba otvoriti četvore oči. Naime, jedna od učestalih prevara podrazumeva korišćenje kloniranih sajtova koji izgledaju isto kao legitimni, pa kupci bivaju obmanuti da unesu broj kreditne kartice na pogrešnom mestu. Proverite da li adresa počinje prefiksom https i da u njoj nema nekog slova viška ili manjka (na primer, Amanzon umesto Amazon). Pre nego što prvi put poručite robu sa novog sajta, proverite ga na internetu – postoje brojne liste lažnih e-prodavnica koje su osnovane radi prevare. Kupovina poklona putem interneta zaista ima brojne prednosti, ali joj treba pristupiti s velikom pažnjom. Jedna od uobičajen prevara je lažni imejl od kurirske službe da ste dobili neki paket, a da biste videli o čemu se radi traži se da kliknete neki link. Ako to uradite ne proveravajući od koga je imejl, velika je verovatnoća da ćete preuzeti virus koji krade osetljive lične podatke kao što su lozinke za e-banking. U pitanju je klasičan primer takozvane fišing prevare, koja spada u socijalni inženjering jer zloupotrebom ljudskih slabosti navodi korisnike na određenu radnju.Budite oprezni i ako dobijete obaveštenje da je Deda Mraz baš vama namenio neku nagradu, na primer, karte za utakmice Svetskog prvenstva u fudbalu u Kataru 2022. godine. Stručnjaci upozoravaju da ovakvi mamci već kruže na internetu i savetuju da ih obavezno ignorišete, jer su mnogi baš na ovaj način obmanuti uoči prošlog Mundijala u Rusiji. Umesto ulaznica dobijali su virus koji je krao podatke. Kad je u pitanju elektronska pošta, za početak postavite sebi nekoliko pitanja. Da li poznajete pošiljaoca i da li njegova adresa deluje regularno? Ukoliko se traži da kliknete na neki link, pređite mišem preko njega. Ako se iznad pojavi drugačija adresa od one koja je napisana, sigurno je u pitanju prevara. Budući da pandemija još uvek traje, budite posebno sumnjičavi prema imejlovima koji obećavaju neke ekskluzivne informacije na tu temu, kao i prema svakom tekstu sa slovnim i gramatičkim greškama.Na kraju, s posebnim oprezom tretirajte elektronske čestitke, jer ih kriminalci koriste da i u njih smeste virus. Nikada ne otvarajte priloge i linkove koje ste dobili od nepoznatih pošiljalaca.Kako biste sačuvali svoje podatke, novac i reputaciju edukujte se o ovim i drugim rizicima na platformi Kutak za bezbedan net koju je  kompanija A1 Srbija pokrenula sa ciljem da doprinese elementarnoj digitalnoj pismenosti svih generacija, ukaže na različite digitalne pretnje i načine odbrane. 

Srbija

Do kraja decembra još 250 miliona evra za uvoz energenata

NIS, Srbijagas i EPS zajedno su, od oktobra do sada, neto kupili više od pola milijarde evra deviznih sredstava za uvoz energenata, a do kraja decembra treba, treba da kupe još 250 miliona evra rekla je guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković na sednici Vlade na kojoj je razmatrana aktuelna energetska situacija."Mogu da kažem da će kurs, kao stabilno sidro, bez obzira na ovakve potrebe, ostati stabilan i da nijedan korisnik, odnosno klijent, preduzeće, nije ostao uskraćen ni od svoje banke, ni na međubankarskom deviznom tržištu za devize, ako je trebalo da uveze repromaterijal, da isplati ostvarenu dobit ili da izvrši bilo koju obavezu u devizama", kazala je Tabaković.Istakla je da je Srbija u ovoj godini još uvek neto kupac deviza, dodajući da je NBS kupila 1,555 milijardi evra, a prodala 830 miliona.Tabaković je ukazala da Srbija ima neto na raspolaganju 725 miliona evra kupljenih u ovoj godini i dodala da je reč o deviznim sredstvima na transakcionim računima, bez zlata čije su rezerve više od 37 tona i čija vrednost, kako ona kaže, raste zbog rasta dolara.

Srbija

EIB: Telekomu kredit od 70 miliona evra za brži internet

Telekom Srbija dobio je kredit od 70 miliona kod Evropske investicione banke (EIB), banka Evropske unije. Kredit je dobijen za uvođenje 5G telekomunikacione mreže i proširenje postojeće 4G mreže širom Republike Srbije. Ovim potezom omogućeno je da 60% građana Srbije dobije pristup najsavremenijoj 5G mreži i da se pogodnosti 4G mreže prošire tako da budu pristupačne skoro svim građanima, navodi se u saopštenju. Kvalitet digitalne infrastrukture u zemlji biće unapređen i brži internet biće dostupan za korisnike mobilne i fiksne-bežične mreže koji žive i rade u ruralnim područjima.Od početka prošle godina, Evropska investiciona banka uložila je 195 miliona evra u tri projekta u Srbiji, od toga je 125 miliona evra investirano u digitalizaciju srpskih škola i malih i srednjih preduzeća. Ovim ulaganjem se potpomaže digitalna transformacija kao jedan od zajedničkih prioriteta EU i Srbije.EIB predstavlja vodećeg finansijera projekata digitalizacije u Evropskoj uniji i partnerskim zemljama širom sveta.“Samo nekoliko časova nakon što je Evropska unija otvorila klaster 4 pristupnih pregovora sa Srbijom, ovaj novi kredit još jedanput pokazuje na koji način EU može da podrži političke reforme svojim snažnim finansijskim kapacitetom. Bolja povezanost će imati velike konkretne uticaje na građane i preduzeća u Srbiji: bolji kvalitet života, više radnih mesta i poslovnih prilika”, rekao je Emanuel Žofre, šef Delegacije EU u Srbiji.Ljiljana Pavlova, potpredsednica EIB-a zadužena za poslovanje u Srbiji, kazala je da brza i efikasna digitalna tranzicija i ulaganje u informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) i prateću infrastrukturu podstiču inovacije i doprinose zelenoj, održivoj, cirkularnoj i klimatski stabilnoj Srbiji i da su to njeni potporni stubovi moderne ekonomije.Pavlova je dodala da se ovim kreditom se naglašava uloga EIB-a kao ključnog investitora u digitalizaciju Srbije, a podjednako i u razvoj države u celini.

Srbija

Plan za višespratnice na Slavije na javnom uvidu do januara

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je javni uvid u Nacrt plana detaljne regulacije bloka između ulica Nemanjine, Svetozara Markovića, Kralja Milana i Kralja Milutina. Tu su planirane višespratnice koje će graditi kompanija u vlasništvu bivšeg fudbalskog reprezentativca Dejana Stankovića. Radi se o bloku koji se nalazi između trga Slavija i parka Manjež. Površina koja je predmet ovog plana iznosi oko 1,9 hektara. "Područje koje se obrađuje planom je u neadekvatnom režimu korišćenja, zapušteno je i neusaglašeno sa afirmisanim potencijalima neposrednog okruženja. Postoji i potreba da se izvrši šira analiza prostora i usaglasi postojeća i planirana izgradnja u visinskoj regulaciji", piše u Nacrtu. Severoistočni deo ovog bloka, koji se nalazi između ulice Kralja Milana i interne saobraćajnice, planiran je za zonu mešovitog gradskog centra.Na višim spratovima je predviđeno stanovanje, dok je prizemlje namenjeno delatnostima širokog spektra (trgovina, poslovanje, ugostiteljstvo, zanatske usluge, predškolske ustanove kapacitet do 30 dece, zdravstvene ustanove..).   U planu se navodi da je maksimalna dozvoljena spretnost objekata P+8+Ps (prizemlje, osam spratova i povučeni sprat).Kako se napominje, komercijalna zona, koja je deo ovog bloka, obuhvata postojeći objekat Narodne banke Srbije (NBS) koji se zadržava u postojećem stanju. Planom je obuhvaćena i interna protivpožarna saobraćajnica koja povezuje ulice Svetozara Markovića i Kralja Milutina.Ova ulica razdvaja zona mešovitih gradskih centara i komercijalnu zonu. Kako je Nova ekonomija ranje pisala, između Trga Slavija i parka Manjež u Beogradu razmatra se izgradnja višespratnica koje bi bile namenjene stanovanju i poslovanju.Višespratnice planira da gradi kompanija "STEFIAL" d.o.o,  u vlasništvu bivšeg fudbalskog reprezentativca i aktuelnog trenera FK Crvena Zvezda, Dejana Stankovića.Drušvo arhitekata Beograda raspisalo je u julu urbanističko-arhitektonski konkurs za deo bloka između Slavije i Manježa,a naručilac je bila kompanija Maison royal.Prva nagradu u iznosu od 15.000 evra, otišla je u ruke arhitektonskog studija AKVS. AKVS je predložio izgradnju objekata od 13 i 14 spratova u Kralja Milana, na uglovima sa Kralja Milutina i Svetozara Markovića, pisala je Politika.Ove "dve kule" bile bi povezane šestospratnim zdanjem sa zelenim krovom. 

Srbija

Beograd zapošljava 100 komunalnih milicionara

Gradska uprava Beograda je raspisala javni poziv za izbor sto kandidata koji će proći stučno ospobljavanje za obavljanje poslova komunalnog milicionara.Sa izabranim kandidatima će biti zaključeni ugovori, a zatim će biti upućeni na obuku o trošku grada.Potrebni uslovi za konkurisanje je da kandidati imaju stečeno najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju i najmanje jedna godina radnog iskustva u struci, ali i da su trenutno nezaposleni.Kandidat ne sme da bude pravosnažno osuđivan na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci. Takođe, uslov je da nije dobijao otkaz u dražvnom organu, odnosno organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave zbog teže povrede dužnosti.Uslovi za obuku su i da postoji psihofizička sposobnost za obavljanje poslova komunalne milicije i da ne postoji bezbednosna smetnja za obavljanje ovih poslova.Prijave traju do 29. decembra.Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je aprilu ove godine rekao da Beograd ima 320 komunalnih milicionara, a da nakon uskršnjih praznika u radni odnos stupa još 92 muškaraca i žena koji su prošli obuku. "Tokom maja na obuku u MUP odlazi još 52 kandidata koji su primljeni na konkursu, tako da ćemo jesen dočekati sa 470 pripadnika Komunalne milicije. Do kraja godine raspisujemo još jedan konkurs za prijem novih 150 milicionara. U ovo vreme sledeće godine imaćemo preko 600 pripadnika Komunalne milicije", rekao je tom prilikom Vesić.

Srbija

Građani Srbije misle da su sami krivi za ekološke probleme

Simon Ilse, direktor Fondacije Hajnrih BelKako građani misle i šta kjisle o elokoškim problemima. Mnogo diskusija je u poslednje vreme.Ipsos im je radio istraživanje.Akcije vlade opština, šta raditi u budućnosti.Javno mišljenje, imamo protsete, različite diskusije u javnosti o vodama, rekama, vazduhu.Percepcija i mišljenje građana o svemu tome. Juče otvoren Klaster 4, zelena povezanost i ostalo klimatsko poglavlje.Da se ide dalje u vezi sa tim, da se nastave pregovori o evrointegracijama.Tibor Moldvai, programski koordinator Fondacije Hajnrih BelRepub Srbija, drugo građani Beograda, telefonska metodologija.Istraživanje je rađeno pre protesta, do 7. novembra, oko 3.000 ispitanika.Reprezentativni su rezultati.Beograd, polovina muškarci, žene, Srbi većinom, kao i nacionalne manjine.Oko 58% iz urbanih sredina.Beograd, istraž pre protesta, otvaranja Klastera 4, 1008 građana učestvovalo.Ekol pit nacion prioritet, ekonomija, zdravstvo, zaposlenost, četvrto zaštita životns sredine za njih lično najznačajnije.Zaštita posled god dož ekspanziju, bila nisko ranije, tendencija na treće ili možda drugo mesto.Ekol probl Srb: tri oblasti, treć zdravstvo, saobraćaj, 4 od 6 tema u Srbiji se bave govore o ekologiji zagađenju, živ sred, svaki 4 zagađ vode, vazduha, tla, kanalizacija, smeće.U Beogradu: zagađenje vode vazduha tlaSaobraćaj koji može da se poveže sa zagađenjem, zdravstvo, kanalizacija, uprav otpadom i smeće.Pret prvih priorit u Srb, a u Bg zagađenje za njih najbitnije.Konkretna tri problema, nema razlike Bg, Srb, 7 od 10 smatra zagađene vazduha najbitnije, zatim reke.Bg otpad depon, trećina smatra da je to veliki problem, a u Srb 44% treće zagađ tla, zemljišta.76% da treba da ekologija i ekonomija idu zajedno, svekka 10% ekolog manje važna.Velika iznenađ, ekološke teme, kad se podele po polu, medijima, ekološke teme presecaju sve grupe, bez obzira da li je u pitanju vlast ili opozicija.Ekološke teme, isti procenat uz malo odstup podržavaju sve te teme.Tri stvari zagađ vazduha: industr, termocentrale, saobrać, ložišta, smederevci.U Beogradu dve trećine smatra saobraćaj pravi najv zagađ, termoelektr, industr, šporeti na ugalj.Uoravljanje otpadom, neadekvatno najveći problem, reciklaža je prioritet za većinu, misle da nnjen nedostatak pravi velike probleme u upravljanju otpadom.U Beogradu smatraju da je koruipcija problem za pravilno uprav otpadom.Klimatske promene, posledice, najveći uticaj poljoprivreda kroz suše, nedostatak vode, niski prinosi povez sa tim, trećina kao prob koji može da ih pogodi, skuplja struja.Građani žele da nađu rešenje, smatr da je prir fenomen, polovina smtra da je to tako, pola da nešto može da se učini.Ko da preuzme odgovor, Srbija: Vlada treba, građ, lok vlastiBg javna uprava Bg, Vlada, opštine i sami građ.To je iznenadilo, ko sputava, građ izjavili da su to oni sami, zatim vlada, svaki peti smatra da sputava. Građani traže primenu propisa pošt zakona, reciklaža obavezna da bude, 40% plast kese potpuno zabraniti.Strožije kazne za zaštitu živ sredine.Klim uređ, zasad drveć biljke, Srb, u Bg spoljne roletne stavili, izolov zidove.Većina podrž da im raste rač za struju ukoliko se korist energija koja proizv manje zagađenja.Zabrana starijim vozilima da uđu u najuže centre gradova, većina tri četvrtine to podržava. 

Svet

Do sada izrudareno 90 odsto svih bitkoina

Novi podaci sa Blockchain.com pokazuju su da je "izrudareno" 90 odsto od 21 miliona ukupnih zaliha Bitcoin-a (Bitkoin), što znači da je 18,89 miliona bitkoina već u opticaju, dok preostalih 10 odsto tek treba da bude iskopano.Prema procenama stručnjaka, poslednji bitkoin novčić će biti iskopan do 2140. godine, što je skoro 120 godina od sada. Proces rudarenja će nastaviti da bude sve teži, dok se će se nagrada za rudarenje smanjivati za polovinu svake četiri godine. Bilo je potrebno samo 12 godina da se iskopa 90 odsto ukupne zalihe bitkoina.Brzina rudarenja (hash rate) bitkoina zabeležila je pad ove godine nakon što je kineska vlast zabranila sve aktivnosti vezane za kriptovalute. Do oporavka je došlo zahvaljujući migraciji bitkoin rudara u zemlje sa povoljnijim zakonima oa je brzina rudarenja bila blizu svog vrhunca prošle nedelje.Kineska centralna banka: Sve aktivnosti vezane za kriptovalute su ilegalneU odnosi na trenutnu vrednost od 48.522 dolara, bitkoin je u odnosuizgubio više od 27 odsto svoje vrednosti u odnosu na svoju rekordnu vrednost od 69.044 dolara koju je dostigao u novembru ove godine.

Srbija

Otvorena ski sezona na Divčibarama

Ski staza “Crni vrh”  koja se nalazi u okviru u okviru Divčibare ski rizorta počinje danas sa radom.Cena dnevne ski karte varira od uzrasta i kreće se od 1 200 do 1 550 dinara. Za deset dana u sezoni  bi trebalo izdvojiti od  9 250 do 11 550 dinara, dok sezonski ski pas košta od 26.400 do 33.000 dinara.Radno vreme skijališta je svakog dana od 9 do 16 časova.Na stazi je već 50 centimetara utabanog snega, dok će narednih dana biti dodatnog osnežavanja, poručuju iz Ski rizorta. Prema najavama meteorologa uskoro se očukuju i snežne padavine. Preporuke su da se karte kupe onlajn kako bi se izbegle gužve.Ski staza "Crni vrh" duga je 850 metara, sa visinskom razlikom od 180 metara. Poseduje dvosednu žičaru, kapaciteta 1200 skijaša na sat.Staza po međunarodnoj kategorizaciji ima oznaku crvena i namenjena je veštijim skijašima.

Bitkoini

Svet

Centralna banka Engleske upozorava na „moguć krah bitkoina“

Ljudi koji ulažu u kriptovalute treba da budu svesni da bitkoin uskoro mogao da postane bezvredan, saopštila je Centralna banka Engleske, prenosi The Guardian. Problrem je i ograničenost broja bitkoina na 21 milion i to bi, prema rečima finansijskih stručnjaka te banke, moglo da ga obezvredi."Moramo biti spremni na rizike koji su povezani sa porastom kripto imovine, kao i zbog brzog rasta njene popularnosti. Cena kripto imovine može prilično da varira i bitkoini bi teoretski ili praktično mogli pasti na nulu", rekao je zamenik guvernera Centralne Engleske, Sir Jon Cunliffe, rekao je da Banka.U upozorenju investitorima, centralna banka je postavila pitanje da li postoji prirodna vrednost najpopularnije digitalne valute, čija je vrednost ove godine porasla na blizu 50.000 dolara (nešto više od 44.000 evra).Kako se dodaje, bitkoin je dostigao vrhunac iznad 67.000 dolara početkom novembra, ali su ga pre stabilizacije prošle nedelje mnogi investitori masovno prodavali zbog pojave nove varijante korona virusa omicron.Bitkoin i eterum dostigli rekordnu vrednostBudimpešta dobila spomenik posvećen tvorcu bitkoina Tržišna kapitalizacija kripto imovine je porasla deset puta od početka 2020. na oko 2,6 milijardi dolara, što je oko jedan odsto globalne finansijske imovine. Oko 0,1% bogatstva britanskih domaćinstava nalazi je u Bitkoinima i sličnim kripto valutama, kao što su ethereum i binance coin.Napominje se da bi, zbog brzog rasta, kripto imovina mogla da se poveže sa tradicionalnim finansijskim uslugama, kao i da bi to moglo da predstavlja brojne rizike. Dodaje se i da bi državne institucije trebalo da zauzmu oprezan pristup u vezi sa kripto imovinom, koja je kako naglašavaju "navikla" da ceni samo sebe.

Svet

Mocart kugle će ipak preživeti koronu?

Porodica Harmer je prodala svoj udeo udeo kompaniji “Salzburg schokolade”, koja je proizvođač Mocart kugli, nakon što je pre dve nedelje prijavljen stečaj zbog smanjenja prihoda izazvane pandemijom virusa Korona. Trenutno je likvidnost firme osigurana dobijenim kreditom, ali novi vlasnik će morati da izradi plan sanacije koji će morati da sadrži mere racionalizacije.U kompaniji se nadaju da će naredni koraci u stabilizaciji proći bez otpuštanja radnika kojih trenutno ima 130Sada se čeka da američka kompanija “Mondelez” da svoj pristanak, jer ima pravo na robnu marku “Prave salcburške mocart kugle”Posledice pandemije koštale su proizvođača Mocart kugli zaduženja oko 27 miliona evra.

Srbija

Vlasti nisu odustale od gradnje gondole na Kalemegdanu?

Sednica skupštine Grada Beograda, na kojoj će se odlučivati o budžetu za narednu godinu, trebalo bi da bude održana početkom sledeće nedelje. Pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović je izjavio za N1 da su obezbeđena sredstva za projektovanje urbanističkih planova i ostalih, kako je rekao, pripremnih projekata i istraživanja neophodnih za početak gradnje metroa.Prema njegovim rečima u gradskoj kasi će biti novca, sledeće godine bi trebalo da počne izgradnja novog mosta na mestu starog Savskog, a potvrdio je i da gradska vlast nije odustala od gradnje gondole na Kalemegdanu."Što se tiče gondole, ona je kao projekat ostala, ali neće biti realizacije dokle god se ne završe ta arheološka istraživanja neophodna za pripremu terena i pozicije gde gondola treba da prođe", rekao je Andreja Mladenović za N1.Na pitanje da li je novac u ovom trenutku obezbeđen ili ne, pomoćnik gradonačelnika navodi da je obezbeđen pre tri godine i kada dođe trenutak da se stvore uslovi i kad se dobije građevinska dozvola grad će biti spreman da finansira svoj deo izgradnje gondole.Podsetimo, u junu je direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravka Đukanović izjavila da je pre gradnje gondole na Kalemegdanu potrebno obaviti arheološka i druga istraživanja.Regulatorni institut za oblnovljivu energiju (RERI) je u martu saopštio da je Upravni sud doneo presudu kojom se uvažava tužba RERI i poništava građevinska dozvola za izgradnju gondole na Kalemegdanu, koju je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo 1. aprila 2019. godine.Uprkos tome u januaru ove godine su savetnica predsednika Srbije Suzana Vasiljević i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić najavili gradnju gondole koja će spojiti park Ušće i Kalemegdan, nakon što se skoro dve godine u javnosti o ovom projektu nije govorilo.Iz organizacije Evropa Nostra Srbija su za eKapiju rekli da su oni i dalje protiv tog projekta, a detaljnije informacije pogledajte u posebnom tekstu.

Srbija

Aerodromu u Nišu ove godine 419 miliona dinara subvencija

Subvencije za operativne troškove Aerodroma "Konstantin Veliki" u Nišu u 2021. iznose 419,3 miliona dinara.  Komisija za kontrolu državne pomoći utvrdila je da je državna pomoći koja se dodeljuje Aerodromima Srbije, za finansiranje upravljanjem Aerodromom "Konstantin Veliki" u Nišu, u skladu sa pravilima za dodelu pomoći. Komisija za kontrolu državne pomoći pokrenula je prethodni postupak u vezi sa dodelom sredstava Aerdormima Srbije od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za finansiranje upravljanjem Aerodromom "Konstantin Veliki".Aerodromima Srbije odobrena državna pomoć od 670 miliona dinaraDavalac sredstava je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, navodi se u rešenju Komisije. Iz budžeta Srbije u 2021. godini društvu Aerodromi Srbije dodeljena je subvencija u ukupnom iznosu od 4,1 milijardu dinara. Od tog iznosa subvencije za operativne troškove aerodroma "Кonstantin Veliki" u Nišu iznose 419,3 miliona dinara. U dokumentaciji koju je Ministarstvo dostavilo Komisiji navodi se da su subvencije koja su dodeljena Aerodromima Srbije obezbeđena Zakonom o budžetu za 2021. godinuAerodromi Srbije osnovani su 2016. godine. Preduzeće upravlja aerodromom Morava u Kraljevu i aerodromom Konstantin Veliki u Nišu.Od sledeće godine avionom iz Niša za Beograd

Srbija

Trenutnim tempom Srbiju ćemo pošumiti za 1.400 godina

Srbiji će za pošumljavanje svoje teritorije prema evropskim standardima i aktuelnom tempu pošumljavanja biti potrebno oko 1.400 godina, kažu predstavnici Koalicije 27 koja okuplja organizacije civilnog društva iz oblasti ekologije. Zaštita prirode, kontrola lova, ribolova i šumarstva su važan deo pregovaračkog Poglavlja 27 za za evrointegracije Srbije koje je nedavno otvoreno."U Srbiji se na neadekvatan način upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima, koji se finansira iz proizvodnih delatnosti, odnosno seče šuma, što je direktno suprotno sa očuvanju prirode", objašnjava Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole (BOŠ).Površine pod šumama u Srbiji su prema njenim rečima ispod proseka pošumljenosti u EU, gde je prosek 40% pošumljenosti, za razliku od naših 30%. Ipak, Srbija se kako dodaje obavezala da ispuni cilj prema kome će joj 41% teritorije biti pod šumama.Da bi to dostigli, prema tempu koji je naveden u Nacionalnom prostornom planu, trebaće nam preko 1.400 godina, jer smo 2019. godine pošumili svega 600 hektara, napominje predstavnica BOŠ-a. Dodaje da je najveći deo naših šuma niskog kvaliteta, što je loše u ekonomskom smislu, u njima ne stanuju ugrožene vrste životinja i one ne utiču na stabilnost zemljišta."Kada govorimo o Poglavlju 27 uvek mislimo na vazduh, vodu, prirodu, na razne vrste zagađenje prirode, prorodnih resursa, voda. Jedan od najvećih problema je što se u Srbiji prečišćava veoma mali broj otpadnih voda, manje od 15%, to je poražavajuće", objašnjava predstavnica BOŠ-a.Drugi veliki problem kako dodaje je tretman svih vrsta otpada, o čemu nema pouzdane zvanične statistike. Pored toga treba rešavati probleme koje izazivaju buka, zagađenje vazduha."U poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine 15 gradova i aglomeracija je imalo prekomerno zagađen vazduh. To su Valjevo, Novi Pazar, Zaječar, Kraljevo, Kg, Subotica, Zr, Popovac, Beograd, Niš, Bor, Pančevo, Smederevo, Kosjerić i Užice", napominje Jovanović.Tu kako podseća živi preko tri miliona ljudi, što znači da polovina građana Srbije udiše prekomerno zagađen vazduh. Pored toga, u medijima se često može čuti da nam od šest do 15 hiljada ljudi prerano umre zbog zagađenog vazduha.Jovanović napominje i da je ponovo pomeren rok za pribavljanje dozvola velikim industrijskim zagađivačima za još tri godine. One, kako objašnjava, obavezuju da njihova postrojenja planski upravljaju otpadom, koriste najsavremenije tehnologije i da smanje svaki vid zagađenja na najmanju moguću meru.Srbija takođe, kako dodaje, još nije usvojila Strategiju niskougljeničnog razvoja, iako je ona gotova i prošla je javnu rapsravu: "I dalje nemamo ciljeve za 2030. i 2050. godinu, što se tiče klimatskih promena, i dalje se ne usklađujemo sa EU".Goran Sekulić iz Svetske organizacije za prirodu Adria (WWF Adria) smatra da otvaranje Klastera 4 i Poglavlja 27 nije nikakav uspeh, jer tu ima dosta problema u primeni zakona koji su već usvojeni i prilagođeni EU standardima.On smatra da je u ekološkom usklađivanju Srbije sa EU potrebna veća uključenost građana i organizacija civilnog društva, jer nagomilani problemi u toj oblasti treba da se rešavaju. Tu se kako dodaje, očekuje i učešće stručne javnosti, jer ministarstvo životne sredine samo taj posao ne može da obavi.Sekulić podseća da se uskoro očekuje usvajanje nekoliko važnih zakona iz oblasti životne sredine, strateškom i proceni uticaja na životnu sredinu: "Ne znamo kako su se pojavili ti zakoni, ali pojavili su se bez efektivnog učešća javnosti".Prema njegovom mišljenju jedan od velikih problema u sprovođenju Poglavlja 27 biće finansije, iako se EU obavezala da će nam finansijski pomoći u tom procesu. Sa druge strane ukinut je takozvani Zeleni fond, pa je trenutno nepoznato odakle će Srbija finansirati ekološku tranziciju."Klaster 4 i Poglavlje 27 ne može da se zatvori sa ovim kapacitetom. To je kao da smo izašli na teren sa šest igrača i očekujemo da će oni dati go", napominje Sekulić.Prema oceni direktorke Mladih istraživača Srbije, Tanje Petrović, dobro je što se otvaranje Klastera 4 i Poglavlja 27 i formalno desilo. Ipak, napomenula je da je to učinjeno kako bi se Srbija motivisala da ubrza reforme."Naš napredak u toj oblasti je vrlo ograničen, pre svega stepen usaglašenosti sa EU, dok je primena zakona ogroman izazov, problem i vrlo je neefikasna", smatra Petrović.Prema njenim rečima, otvaranje Klastera 4 je sjajna prilika da se "skine prašina" sa dokumenta od 1.600 strana u kome je opisana pregovaračka pozicije Srbije u oblasti evrointegracija.

Srbija

U registru neporeskih dažbina preko 2.000 stavki

Predstavljen je Onlajn registar neporeskih dažbina koji obuhvata više od 2.000 neporeskih dažbina (takse i naknade za korišćenje javnih dobara) sa republičkog, lokalnog i pokrajinskog nivoa. Registar predstavlja do sada najsveobuhvatniju evidenciju obaveza koju građani i privreda imaju prema državi mimo poreza.Registar je svečano predstavljen danas na završnoj konferenciji „Projekta za reformu neporeskih prihoda“,a kreirali su ga Partner Solutions, KPMG, NALED i Institut Mihajlo Pupin, uz podršku USAID-a.„Uspeli smo da indetifikujemo, zabeležimo i kroz 17 različitih pripremnih elemenata  (registra) opišemo svaki od tih oblika. Fokus rada na ovom projektu nam je bio na taksama, jer je na prethodnom bio u fokusu bio Zakon o naknadama. U prethodnom projektu smo se bavili naknadama za korišćenje prirodnih dobara. Sada smo se fokusirali na takse kojih ima značajno više nego naknada,“ kazao je Aleksandar Bućić, Tim lider projekta. Takse, naknade i druge dažbine propisane su kroz više od 500 zakona i podzakonskih akata. Uvođenje registra imalo bi veliku praktičnu korist jer bi građani i privreda na jednom mestu imali jasan uvid šta plaćaju, kojoj instituciji i u koju svrhu, iznose dažbina, brojeve računa za uplatu i druge korisne informacije, a do kojih danas teško dolaze. Organi i institucije koji propisuju neporesku dažbinu bi bili zaduženi za inicijalni unos i kasnije izmene bilo kog elementa dažbine, što bi obezbedilo punu ažurnost registra, dok bi Ministarstvo finansija imalo kontrolnu funkciju. Bućić je dodao da je onlajn veb registrator značajno unapređen i da je sada omogućeno svim organima i institucijama koje su nadležne za uvođenje određenih poreskih dažbina mogu samo samostalno da ažuriraju registar, uz nadzor Ministarstva finansija.Registar se sastoji iz dva dela, administratorskog i korisničkog, koji je dostupan javnosti.Ovim je zaokruženo sve što je rađeno na temu naknada, sa taksama i Registrom privedeno je kraju, kazao je Bućić.Zakon o naknadama, koji donešen 2018. godine funkcioniše već treću godinu za redom, ali će naredne godine biti dodatno izmenjen i dopunjen, jer se u praksi pokazalo da neke zakonska rešenja zahtevaju unapređenje, rekla je Slavica Savičić, državna sekretarka u  Ministarstvu finansija.Registrom je obuhvaćeno  preko 200 zakona, 270 podzakonskih akata  400 odluka na nivou lokalne samouprave ,rekla je Milica Bisić, direktorka korporativnih poslova u KPMG-u.Dodala je da postoji još mnogo neprebrojivih  mnogo dažbina dažbina u „šumi propisnih stvari“.„Taman popišete, neke onda se one menjaju, praktično je nemoguće da se taj sistem ustanovi.  15. novembra smo poslednji put anulirali ove dažbine. Unete su 1224 dažbine na republičkom nivou, ali to nisu iznosi dažbina kojih ima barem deset puta više,“ rekla je Bisić Kazala je da pored taksi i dažbina postoji i dalje mnogo tzv. skrivenih poreza koji predstavljaju prave parafiskale. Ako treba nešto da se plati, onda svakako da treba da postoji porez, ali onda tako i treba da se zove, a ne da se krije iza naziva naknade koja je u našem javnom sistemu definasana kao naknada za korišćenje nekoga javnog dobra. Transparentnost je dobrog ključna osobina sistema javnih finansija“, dodala je Bisić.Goran Kovačević, generalni direktor Gomexa, naveo je kao primer da ukoliko sopstveni izlog izlepite sa spoljašnje strane, to se vodi kao zauzimanje javne površine i biće naplaćena taksa, a ako izlepite sa unutrašnje strane onda to nije javna površina.„Vi u nekom momentu ne razumete šta plaćate.Kada shvatite šta plaćate, onda imate problem zašto toliko plaćate. I onda dođete u situaciju  da u jednoj oštini to plaćate deset puta više ili deset puta manje“, kazao je Kovačević.Dodao je da će ovaj registar najviše značiti malim privrednicima i da bi dobro bilo uvesti pretragu na nivou lokalne samouprave da bi videlu šta u toj opštini ili gradu treba da se plati. Dragan Vuković, savetnik predsednika opštine Mionica, rekao je da ova opština ostvarila manje neporeske prihode ispod nivoa neporeskih prihoda drugih lokalnih samouprava jer je u procesu razvoja i da je jedna od prvih opština koja samostalno izradila plan razvoja opštine u peridu od 2001. do 2027. godine. „Problem  lokalnih administrativnih taksi i neporeskih prihoda je problem u okviru kog se ocrtava interes opštine da privuče investitore i da ima prijateljski odnos prema građanima. Opština Mionica je krenula u indentifikaciju svi oblika taksi i naknada kako bi na jasan način prikazala građanima i i privredi  (potencijalnim ulagačima)“, kazao je Vuković.Najavio je katalogizaciju troškova, lokaciju i cenu usluga za pravna lica kako bi se privukli investitori jer sada imamo tržište lokalnih samouprava u Srbiji. „Zaboravljamo da više nemamo jedinice lokalne samouprave kao adiministrativne jedinice koje moraju obave određene zakonske poslove, već imamo tržište lokalnih samouprava gde se takmiče jedna sa drugom,“ naglasio je Vuković.Ova inicijativa treba da omogući da mi da na jednom mestu imamo pregled ne samo troškova, nego i uslova poslovanja, kada su preduzetnici u pitanju , pregled odnosa prema građanima kada su u pitanju lokalne samouprave, zaključio je savetnik.