Najnovije

Srbija

Šta piše u zakonu zbog kojeg su danas blokirane ključne saobraćajnice u Srbiji

Narodna skupština usvojila je izmene Zakona o eksproprijaciji. cilj tih izmena je skraćenje rokova za prinudni otkup zemljišta u slučaju javnog interesa, definisani su i kraći rokovi za postupanje državnih organa u tim procesima, a uvodi se i institucija privremenog zastupnika za moguće naslednike neke imovine koja je predmet eksproprijacije.Zsahvaljujući izmenama Zakona o eksproprijaciji Vlada Srbije će moći može da utvrdi javni interes za eksproprijaciju ako je ona "neophodna za izgradnju, rekonstrukciju i adaptaciju objekata" u oblastima obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske, telekomunikacione i komunalne infrastrukture, državnih objekata, kao i za izgradnju stanova za socijalno ugrožene građane.Postavljanje privremenog zastupnika u postupku eksproprijacije primenjivaće se kada je vlasnik nepokretnosti preminuo, a nije sproveden ostavinski postupak ili ako se vodi postupak utvrđivanja vlasništva.Omogućava se privremeno zauzimanje zemljišta, najduže do tri godine, kada ono služi za izgradnju objekta od javnog interesa (radi smeštaja radnika, itd).Privremeno zauzimanje zemljišta može jednom produžiti za još tri godine.Korisnik eksproprijacije, pre rušenja eksproprisane zgrade (koja je u državnoj ili javnoj svojini), zakupcima stana na neodređeno vreme ili vlasnicima stanarskog prava mora da obezbedi korišćenje drugog stana.Za odlučivanje o predlogu za dozvolu vršenja pripremnih radnji uveden je rok od 15 dana od dana prijema kompletne dokumentacije. Rok za obavljanje tih radnji počinje da teče dan posle uručenja rešenja strankama u postupku. Određuju se i kraći rokovi za postupanje organa uprave. Opštinskom organu uprave omogućava se da donese delimično rešenje u slučaju da o zahtevu korisnika eksproprijacije i zahtevu ranijeg sopstvenika za eksproprijaciju preostalog dela nepokretnosti ne može da se odluči istovremeno.Nepokretnost koja se ekspropriše naznačuje se isključivo na osnovu podataka iz katastra nepokretnosti.Vlada Srbije želi efikasniju eksproprijaciju"DRŽAVA U OBLASTI RUDARSTVA ŠTITI INTERESE KOMPANIJA, NA ŠTETU GRAĐANA"BERLINCI GLASALI ZA PRINUDAN OTKUP STANOVA OD VELIKIH STANODAVACA Opštinska uprava biće dužna da dostavi predlog za eksproprijaciju nadležnom organu za poslove državnog premera i katastra, radi upisa o pokretanju postupka eksproprijacije.Kada je predmet eksproprijacije zemljište na kome je izgrađen objekat suprotno zakonu, za koji nije okončan postupak ozakonjenja, vlasnik takvog objekta ima pravo na naknadu za izgrađeni objekat u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta.Prava na nepokretnosti u državnoj ili društvenoj svojini, sa ili bez upisanog prava korišćenja, mogu se rešenjem opštinske uprave oduzeti ili ograničiti po zahtevu lica iz člana 8. ovog zakona, ako to zahteva javni interes (administrativni prenos).Postupci eksproprijacije koji su započeti u skladu sa zakonom, a nisu okončani do dana njegovog stupanja na snagu nastaviti po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Srbija

Za svečane i službene uniforme Vojske 132 miliona

Ministarstvo odbrane raspisalo je javnu nabavku odevnih predmeta za svečane i službene uniforme, čija je ukupna vrednost procenjena na 132,4 miliona dinara. Nabavka je podeljena na šest partija i podrazumeva kupovinu: 1. košulja, 2. kišnih mantila, 3. šinjela, 4. šapki i odela sa službenu unoformu, 5. rukavica, 6. pulovera i džempera.Ministarstvo odbrane kupuje cipele i drugu opremu za vojsku za 80 miliona dinaraEkonomist: Srbija se nakupovala oružja i to se ne dopada komšijamaMinistarstvo je u specifikacijama detaljno oposalo karakteristike i navelo potreban broj taženih predmeta. Između ostalog se nabavljaju letnje i zimske šapke i kape za oficire i podoficire, letnja i zimska odela za muškarce i žene oficire, za kadete i kadetkinje, pantalone, letnje i zimske suknje. Kupuju se bele i plave košulje sa dugim i kratkim rukavima, kožne rukavice, i pamučne bele rukavice, kao i muški i ženski šinjeli za podoficire.Rok za dostavljanje ponuda je 27. decembar.

Svet

Hrvatski startap pošumljava dronovima

Osnivači hrvatskog startupa Magic Forest došao je na ideju da usavrši pošumljavanje goleti pomoću prilagođenih dronova, prenosi portal Mreža.bug.hr. Cilj je da se pošume područja pogođena požarima, sušom, bolestima, sečom, rudarstvom i krčenjima.Tehnologija koja se primenjuje nije nova, ali projekat Magic Foresta u Hrvatskoj raspršuje semenke drveća u većim količinama i brže nego što mogu drugi slični projekti."Iz dronova se izbacuju kuglice veličine loptice za golf, pri padu na tlo oslobađaju sastojke za stvaranje povoljnog mikro-okruženja kako bi se seme ukorenilo. Unutra osim semenke stavljamo i pijesak, travu, glinu i čil", navodi autor projekta Goran Ladišić.On objašnjava da se čili stavlja kako divlje životinje ne bi jele semenke. Letnji šumski požari u Hrvatskoj često se događaju na teško dostupnim područjima za sadnju drveća. Magic Forest prošlo je ljeto vršilo sadnju drveća u opštini Promina na jugu Hrvatske.Foto: Nova ekonomija/ Nacionalni park TaraProjekt se razvija već dve godine, a Ladišić kaže kako  je u testiranjima 40 odsto semenki izraslo u drveće.Upravljač dronova Ivan Vidaković kaže da se njihovom metodom za osam sati, uz korišćenje četiri ili pet dronova, sjemenke mogu da rasprše na oko 24 hektara zemljišta.Za projekt Magic Forest postoji interesovanje iz Ukrajine, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Austrije i Kalifornije. U Magic Forestu kažu da im je cilj učešće u projektu Europske unije za sadnju tri milijarde novih stabala drveća do 2030. godine u borbi protiv klimatskih promjena i gubitka biodiverziteta.Vlasnici privatnih šuma: Šteta od požara je više miliona evra

Video

Kampanja “Krug podrške” osvojila još jednu nagradu (VIDEO)

 Kampanja OTP banke “Krug podrške”, realizovana u saradnji sa Olimpijskim komitetom Srbije i agencijom DNA Communication, osvojila je na prvom Festivalu društveno odgovorne komunikacije u Srbiji nagradu „KAMPANJE SA SVRHOM 2021“. Projekat je nastao u jeku pandemije virusa Covid 19, a glavni heroji su naši olimpijci, koji porukama jedinstva i soldarnosti ohrabruju ne samo jedni druge, već i zajednicu u celini, stvarajući na taj način krug podrške. Kampanje koje su ponele titulu „KAMPANJE SA SVRHOM“ su oni projekti koji su koristili moć komunikacije da dotaknu određeni društveni problem, skrenu pažnju javnosti na njega i ponude moguća rešenja, kao i kampanje koje su direktno uticale na poboljšanje uslova života dece i pojedinca u Srbiji.„Ova nagrada nam je posebno značajna, budući da smo projektom „Krug podrške“ želeli da pokažemo koliko je podrška važna u situaciji kada se susrećemo sa teškim i neočekivanim životnim izazovima, kao što je borba protiv pandemije.  U fokusu kampanje su naši olimpijci, kao uzori svih nas i poseban primer značaja mentalne snage i stabilnosti u teškim i izazovnim trenucima. Hvala im što su se odazvali pozivu da budu deo ovog važnog projekta i pokazali da, kada je potrebno, svi mi možemo da računamo na njihovu podršku. Ova nagrada nam daje dodatni podstrek da nastavimo sa društveno odgovornim poslovanjem, ali i da postavljamo mnoge druge važne ciljeve za dobrobit zajednice“, izjavila je Milena Mićanović, direktorka komunikacija i odnosa sa javnošću OTP banke.Ovo nije prva nagrada koju je kampanja „Krug Podrške“ osvojila. Regionalna organizacija SPORTO iz Slovenije, organizator vodeće konferenciju u regionu o marketingu i sponzorstvima, u 2020. godini dodelila je ovoj kampanji nagradu za najbolji sportski sponzorski projekat u Srbiji. 

Srbija

Beograd nabavlja motorni čamac za komunalnu miliciju

Sekretarijat za opšte poslove raspisao je tender za nabavku motornog čamca za potrebe Sekretarijata za poslove kominalne milicije. Vrednost čamca procenjena je na 10 miliona dinara.Naručilac je u specifikaciji opisao karakterisitke koje čamac treba da poseduje, između ostalog, mora biti fabrički nov, bez ikakvih oštećenja i proizvodnih nedostataka. Čamac treba da bude minimalne brzine 32 čvora, da ima motor maksimalne snage 400 konjskih snaga (minimalne 200 konjskih snaga).Takođe, treba da poseduje 2-4 kreveta, jednu kabinu, sedišta za vozača i suvozača, sirene, kompas, kuhinju smeštenu ispod sedišta vozača, ostavu, sudpoperu... Beograd daje 62,5 miliona za nove nadstrešnice na GSP stanicamaVodovod raspisao tender: Za radove na KCS Reva 96 miliona dinaraZainteresovani ponuđač, kako se navodi u uslovima, treba da bude ovlašćen da prodaje i servisira ponuđeni čamac, na teritoriji Srbije. Rok za podnošenje ponuda je 14. decembar.

Svet

Na Marsu može da se pravi beton?

Protein iz krvi serum albumin, može da se koristi kao vezivo za proizvodnju materijala koji je sličan betonu, prenosi Gradnja.rs. Naučnici iz Mančestera smatraju da bi taj podatak mogao da bude koristan za izgradnju objekata na Marsu."Uzbudljivo je da je jedan od najvećih izazova u svemiru možda pronašao svoje rešenje zasnovano na inspiraciji iz srednjevekovne tehnologije", rekao je autor studije Aled Roberts.Objekte bi prilikom svake svoje misije mogli da grade astronauti, a proizvodnja tog građevinskog materijala procenjuje se na stotine kilograma godišnje. Od tog materijala bi se gradila staništa za ljude.Naučnici iz Mančestera radili su sa simuliranim tlom sa Meseca i Marsa. Tim je u eksperimentu upotrebio i ljudsku krv i došao do rezultata da se protein iz krvi, zvani serum albumin, može koristiti kao vezivo za proizvodnju materijala sličnom betonu, sa čvrstoćom na pritisak uporedivoj sa onom koja karakteriše konvencionalni beton."Potraga za nebeskom istinom" uskoro stiže na Mars SREDNJOVEKOVNA TEHNOLOGIJANovi građevinski materijal je razvijen od strane naučnika sa Univerziteta u Mančesteru, koji su inspiraciju pronašli u drevnim metodama graditeljstva, kada se životinjska krv mešala sa malterom, kako bi zajedno činili vezivni materijal.Svinjska krv i krečni malter bili su jedna od najzastupljenijih mešavina, a krv je regulisala rast kalcijum karbonata. Jedna od studija ovaj postupak je opisala kao "jednim od najvažnijih tehnoloških pronalazaka u istoriji kineske arhitekture".Poslednjih godina naučnici su bili fokusirani na istraživanja koja se bave pitanjem izgradnje staništa tokom budućih misija na Mars. Ipak, transport građevinskog materijala letilicama bio bi previše skup, tako da ovo polje istraživanja mora da prouči kako bi se buduće strukture na Marsu napravile od materijala koji su već tamo.Neke zanimljive sprovedene studije pokazale su kako se materijali tla mogu mešati sa drugim sastojcima i oblikovati u fleksibilne građevinske blokove. Čak je pokazano da tlo Marsa sadrži metale koji se mogu izdvojiti i rastopiti, kako bi se formirali ključni delovi strukture.

Srbija

Država garant za 40 miliona evra kredita „Srbijagasa“

Srbija će preuzeti obavezu da kao garant izmiri obaveze Javnog preduzeća "Srbijagas" po osnovu kredita do 40 miliona evra (u dinarskoj protivvrednosti) za jačanje transprotnih kapaciteta gasovoda. Vlada Srbije predložila je Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa AD Beograd i Raiffeisen banke ad Beograd po zaduženju Javnog preduzeća Srbijagas Novi Sad, po osnovu ugovora o kreditu za jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji. Srbija će biti garant za kredite "Srbijagasa" оdobrenih od strane Banca Intesa (20 miliona evra), Rajfajzen banka (10 miliona evra), i Rajfajzen banka (10 miliona evra). Sredstva, kredita, biće upotrebljena za izgradnju gasovoda na teritoriji Zlatiborskog okruga, piše u Predlogu zakona. "Jačanju transportnih kapaciteta gasovoda doprinosi izgradnja novih gasovoda i dalja gasifikacija područja Srbije kako bi se stvorili uslovi za korišćenje prirodnog gasa, a gasifikacija Zlatiborskog okruga, je prvi u nizu projekata koji se planiraju u cilju jačanja transportnih kapaciteta gasovoda u Srbiji, tako da je ukupna suma opredeljena za ovaj projekat do 40 miliona evra".Ugovorima o kreditu predviđeno je da se krediti odobravaju pod sledećim uslovima:-  iznos kredita u dinarskoj protivvrednosti sa deviznom klauzulom;-  period trajanja kredita je osam godina, uključujući period početka od dve godine;-  povlačenje sredstava kredita u jednoj ili više tranši;-  otplata kredita tromesečna;- kamatna stopa iznosi od 1,48 odsto do 1,57 odsto na godišnjem nivou + 3M EURIBOR.U potpisanim ugovorima, povlačenje sredstava kredita u iznosu do 40 miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan isplate tranše, uslovljeno je davanjem garancije Srbije, piše u obrazloženju.

Srbija

Batut: Natalitet Srbije prošle godine dostigao decenijski minimum

Zbog niskog nataliteta koji je prošle godine bio najniži u poslednjih deset godina i smanjenog prirodnog priraštaja, kao i zbog ostalih negativnih trendova, Srbija je 2020. dostigla pragu demografske starosti, piše u Zdravstveno statističkom godišnjaku Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut. Stopa prirodnog priraštaja na 1000 stanovnika iznosila je -8,0 i značajno je smanjena u odnosu na 2019. godinu kada je bila -5,3.Stopa živorođenih u Srbiji tokom 2020. godine bila je najniža u poslednjih 10 godina jer je iznosila 8,9 na 1000 stanovnika. U Srbiji je prošle godine registrovano 14.933 više smrtnih slučajeva u odnosu na prosek u periodu 2016–2019. godine, što predstavlja višak smrtnosti od +14,7%.Očekivano trajanje života Srbiji 2020. godine znosi 74,2 godina, 71,4 za muškarce i 77,2 za žene i pokazalo je značajno manju vrednost nego pre dve godine. Najduže očekivano trajanje života je u Beogradu 75,3 godine, 72,3 za muškarce i 78,2 za žene, a najkraće u Severnobanatskom okrugu ukupno 72,3 godine, 69,5 za muškarce i  75,4 za žene.U Srbiji su 2020. godine žene u fertilitetnom dobu (15 do 49 godina) činile 21,7% ukupne populacije, a stanovništvo od 65 i više godina starosti čini 21,1% populacije.  Opšta stopa smrtnosti u 2020. godini je iznosila 16.9 na 1000 stanovnika.Vitalni indeks (broj živorođenih na 100 umrlih) je u padu sa značajno manjom vrednošću u 2020. godini (52,8) u odnosu na 2019. godinu (63,5).  Stopa smrtnosti odojčadi nakon kontinuiranog pada pokazuje porast u odnosu na 2019. godinu i u 2020. godini iznosi 5 na 1000 živorođenih.Evropsko stanovništvo ubrzano stari, kakva je situacija u Srbiji?Za devet godina broj stanovnika u Srbiji manji za 336.000Popis stanovništva 2021. prvi put uz pomoć računara Kako se naglašava u publikaicji, najčešći uzroci smrti prošle godine pripadaju sledećim grupama bolesti:- Bolesti sistema krvotoka 47,3% (muškarci 42,4% i žene 52,6%),- Tumori 18,3% (muškarci 19,8% i žene 16,7%),- COVID-19 8,9% (muškarci 11% i žene 6,6%),- Bolesti sistema za disanje 5,7% (muškarci 6,5% i žene 4,9%),- Bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i metabolizma 3% (muškarci 2,6% i žene 3,4%).U Srbiji je od 1953. do 2002. godine beležen je konstantan porast broja stanovnika. Prema novoj metodologiji Republičkog zavoda za statistiku od 1991. do 2011. godine u Srbiji je takođe opao broj stanovnika sa 7.576.837 na 7.186.862.Procenjen broj stanovnika u Srbiji prošle godine bio je 6.899.126, što je pad od 8% (za 598.875) u odnosu na 2002. godinu (7.498.001). Prošle godine broj stanovnika u Srbiji pao je i u odnosu na poslednji popis 2011. godinu za 287.736, odnosno za 4%. Pre deset godina u Srbiji je živelo 7.186.862 ljudi.U Srbiji je 2020. godine, kako se dodaje, živelo 3.360.306 muškaraca i 3.538.820 žena.

Srbija

Kompleks IMT-a na Novom Beogradu prodat za 70,7 miliona evra

Kompleks IMT-a na Novom Beogradu prodat za 70,7 miliona evraPoslovni kompleks Industrije mašina i traktora (IMT)  u Zemunskoj ulici na Novom Beogradu prodat je po očetnoj ceni od 8,3 milijarde dinara (70,7 mil EUR) kompaniji ABL Solvent doo iz Beograda, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.Deo kompleksa koji je prodat čini 25 uknjiženih objekata, sa upotrebnom dozvolom, kao i 30 uknjiženih objekata bez odobrenja za gradnju. Takođe, prodata su i 22 vanknjižna objekta.Nacrtom plana detaljne regulacije (PDR) područja između ulica Jurija Gagarina i Zemunske,  koji je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove stavio na javni uvid, u prvoj fazi je predviđena je izgradnja 5.093 stana u kojima će živeti oko 14.770 stanovnika, prenosi Ekapija.Pored stambenog kompleksa na površini od 47,8 hektara planirana je igradnja i  oko 150.000 kvadratnih metara bruto razvijene građevinske površine (BRGP) komercijalnih sadržaja  kao i nekoliko vrtća i dve osnove škole.Ukupan kapacitet za predškolske ustanove iznosi 1160 dece.

Srbija

Birački spisak kontrolisaće vlast i deo opozicije

Radnu grupu za eksternu kontrolu Jedinstvenog biračkog spiska činiće predstavnici političkih stranaka koje su učesnici Međustranačkog dijaloga pod pokroviteljstvom predsednika Narodne skupštine, piše u odluci koju je donela Vlada.To znači da će u radnoj grupi sedeti predstavnici Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Dosta je bilo, Srpskog pokreta Dveti, Demokratske stranke Srbije, Pokreta obnove Kraljevine Srbije, Srpske radikalne stranke, Zdrave Srije i Srpske stranke Zavetnici, kao i tri predstavnika drugih opozicionih stranaka "koje za to pokažu interes".Komtrejd sređuje birački spisak Srbije Osim stranačkih predstavnica, članovi tela će biti i predstavnici Vlade, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) i Republičke izborne komisije.Radnu grupu imenuje ministar državne uprave i lokalne samouprave koji i saziva konstituvnu sednicu. Svaki član radne grupe moći da MDULS podnese zahtev za proveru tačnosti podataka o pojedinom biraču, uključujuće i birače sa Kosova i Metohije.MDULS je dužan da radnoj grupi podnosi statistički izveštaj o stanju i promenama u biračkom spisku. Podaci treba da obuhvataju broj novih upisa i ispisa na osnovu sticanja biračkog prava, smrti, promene prebivališta ili po nekom drugom osnovu.Jedinstveno elektronsko sanduče menja poštara Ministarstvo unutrašnjih poslova je dužno da radnoj grupi svakog meseca za prethodni mesec dostavi podatke o broju važećih ličnih karata i pasoša za punoletna lica za svaku jedinicu lokalne samouprave, kao i o broju građana koji imaju prijavljeno privremeno boravište u inostranstvu duže od 90 dana.Na osnovu ovih podataka MDULS će radnoj grupi dostavljati brojeve birača u biračkom spisku koji nemaju važeću ličnu kartu ili pasoš, kao i broj punoletnih lica koja imaju važeću ličnu kartu, odnosno pasoš, a nisu upisana u birački spisak.MDULS će dostavljati i podatke o broju birača kojima je u važećoj ličnoj karti upisana adresa u jednoj opštini, a upisani su u birački spisak druge opštine i o broju birača koji imaju prijavljeno privremeno boravište u inostranstvu duže od 90 dana.

Srbija

Koji poslovi su postali nepoželjni nakon pandemije?

U Sjedinjenim Američkim Državama je od početka pandemije poraslo interesovanje za poslovima u oblasti građavinarstva i IT-a, dok je interesovanje za poslove brige o deci, spremanja hrane i skladištenja opalo. Analiza američkih oglasa za posao od početka pandemije pokazala je porast interesovanja za poslove u sektorima kao što su građevinarstvo i IT, navodi se na sajtu Svetskog ekonomskog foruma. Interesovanje za poslove u ta dva sektora bilo je skoro 60 odsto veće početkom oktobra 2021. godine, u poređenju sa 1. februarom prošle godine.U istom periodu je potraga za poslovima u oblasti medija i komunikacija, kao i u oblasti razvoja softvera skočila za više od 48 odsto. Izbor kandidata za "Moju prvu platu" produžen do kraja mesecaPrijava radnika na dan: Šta bi dobili radnici, a šta poslodavciSa druge strane je smanjeno interesovanje za poslove brige i deci (-15,2 odsto), kao i za usluge spremanja hrane (-18,3 odsto).Opalo je interesovanje i za poslove lične nege i kućnog lečenja (-33,3 odsto), ali i utovara i skladištenja (-39,8 odsto).U isto vreme se broj oglasa za poslove utovara i skladištenja više nego udvostručio u poređenju sa februarom 2021.Sektor skladištenja nije jedini koji se našao u dilemi, mnogi mnogo manje popularni sektori se bore da popune radna mesta nakon pandemije. Onlajn oglasi za posao porasli su iznad nivoa pre pandemije.U SAD-u je zabeležen porast za više od 50 odsto u poređenju sa periodima pre pandemije. Interesovanje za određene poslove snažno je povezano sa cenom satnice i mogućnošću obavljanja posla na daljinu. 

2021

dm i ove godine donira sredstva u humanitarne svrhe

 Dok se kupci širom sveta spremaju na najluđe popuste u godini na čuveni „Black Friday“, kompanija dm drogerie markt treću godinu zaredom daje novo značenje ovom danu. Tako će i ovog poslednjeg petka u novembru drogerijski lanac usmeriti pet odsto od celokuponog prometa tog dana narodnim kuhinjama Crvenog krsta Srbije.Ovaj globalno popularni dan u kompaniji dm nosi naziv Giving Friday, a navedenu inicijativu drogerijski lanac sprovodi na nivou cele dm Grupe pod sloganom Giving is the new black. Ponosni smo što je akcija Giving Friday postala naš prepoznatljiv znak i što imamo priliku da učinimo da se i naši sugrađani ovog dana osećaju dobro – jer verujemo da posebnu energiju donosi saznanje da ste određenim činom pomogli nekome. Mi to činimo svakodnevno i to je ono što nas pokreće. Zadovoljstvo nam je što imamo mogućnosti da kontinuirano doprinosimo boljitku našeg društva, kao i da skrećemo pažnju zajednice na teme koje su istinski važne. Izabrali smo ovaj dan koji simboliše potrošački mentalitet društva u celom svetu, kao priliku da pokažemo koliko je malo potrebno da nekoga usrećimo, istakla je direktorka dm drogerie markt Srbija i Severna Makedonija Alexandra Olivera Korichi.Lanac dm pokrenuo je takozvani Giving Friday 2019. godine prikupivši tri miliona dinara za opremanje Univerzitetske dečje klinike Tiršova. Prošle godine dm je u ovoj akciji usmerio tri miliona dinara narodnim kuhinjama Crvenog krsta Srbije, koje će, kao što je spomenuto, i ovoga puta dobiti podršku kompanije.

Svet

Četvrtina Evropljana moraće da bira šta će platiti ove zime: Struju ili hranu

Zbog poskupljenja energenata, jedno od 4 domaćinstva u Evropi će morati da bira između hrane ili plaćanja računa ove zime.„Nažalost, ugroženi će biti primorani da plate cenu za nestabilnost našeg energetskog sistema fosilnih goriva“, rekla je Marta Majers iz Prijatelja Zemlje, nevladine organizacije za zaštitu životne sredine, za EURACTIV.Ona dodaje da je tragedija što na jednom od najbogatijih kontinenata na svetu jedno od četiri evropskog domaćinstva i više ove zime mora da donese odluku između grejanja svojih domova i hrane na stolu.Oko 31 milion Evropljana je živelo u energetskom siromaštvu i nije bilo u stanju da održi svoje domove adekvatno toplim, pokazuju podaci Evrostata koje je navela Evropska komisija u svom izveštaju o stanju energetske unije za 2021. godinu.Na primer, Zajednički istraživački centar Komisije izračunao je 2019. godine da 50 miliona ljudi živi u energetskom siromaštvu, što je skoro 20 miliona više od najnovijih procena EU.Mnogi kažu da ovaj broj manji nego u odnosu na realnu sliku, jer ne postoji zajednička definicija energetskog siromaštva širom Evrope, što otežava procenu obima problema.Majers je upozorila da bi ovaj broj mogao da poraste na 80 miliona zbog trenutne krize cena energije u kombinaciji sa uticajem COVID krize.„Dok nedavna povećanja cena utiču na sve, najviše su pogođena siromašna energetski siromašna domaćinstva i domaćinstva sa niskim i nižim srednjim prihodima jer troše znatno veći deo svojih prihoda na energiju“, rekao je izvršni direktor EU.Ono što se više može očekivati je pogoršanje postojećeg energetskog siromaštva,nego što će ljudi zaista padati u energetsko siromaštvo, tako je barem prema podacima koje imamo u Francuskoj, rekla je Kamil Defar, naučna saradnica za energetsku politiku EU na Institutu Žak Delor.I pre pre pandemije, svaka peta osoba u EU bila je u opasnosti od siromaštva i socijalne isključenosti, ili oko 110 miliona ljudi, prema predsedniku Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESC).Zboeg povećanja cena energenata koja se desila letos, a do jeseni prerasla u međunarodnu krizu, Evropska komisija je u oktobru predstavila „kutiju alata“ mera koje zemlje mogu koristiti za borbu protiv krize. Komplet alata uključuje kratkoročna i dugoročna rešenja za ublažavanje pritiska na domaćinstva i mala preduzeća „bez štete na unutrašnjem energetskom tržištu EU ili zelenoj tranziciji u srednjem roku“.Neke od zemalja članica su uvele kratkoročna rešenja smanjenje poreza i paušalne isplate domaćinstvima sa niskim primanjima kako bi im se pomoglo da plate račune za energiju. Ipak sve članice EU takođe imaju pristup svoti od 10,8 milijardi evra dodatnih prihoda ostvarenih od šeme EU za trgovinu emisijama akumuliranih od početka godine, istakla je Komisija.Jedno od rešenja koje je Brisel ponudio je prelazak na obnovljive izvore koji su lokalizovani,ali da bi energetska tranzicija potrajala. „Doći će do dugoročnog povećanja cena energije zbog ekološke tranzicije“, rekao je francuski ministar ekonomije Bruno le Mer, koji je predvideo da će to biti „jedno od glavnih političkih pitanja u narednim godinama“.Grupe potrošača ističu da je energetska kriza razotkrila neke od kontradiktornosti zelene tranzicije: dok je napuštanje uvozne nafte i gasa postalo još hitnije, zaštita potrošača od fluktuacija cena će postati sve potrebnija tokom tranzicije.„Neki tvrde da ova situacija neće trajati duže od proleća 2022. Ali verovatno će se ponoviti, posebno kada se uzme u obzir zelena tranzicija. Biće nam potrebno mnogo više fleksibilnosti u smislu rezervnog gasa u slučaju nestašice obnovljive energije. A sa više obnovljivih izvora koji dolaze u električnu mrežu, nije isključeno da se ova situacija ponovi“, rekla je Els Brugeman iz Euroconsumers.Energetsko siromaštvo nije samo problem u Evropi. Na globalnom nivou to predstavlja jedan od ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija da osigura struju koja će biti dosupna svima i u čijoj proizvodnji će povećati korišćenje obnovljivih izvora energije.Tokom poslednje decenije, došlo je do značajnog napretka, pri čemu je broj ljudi koji nemaju pristup struji pao sa 1,2 milijarde na 759 miliona. Udeo obnovljivih izvora je takođe povećan sa 16,3% na 17,3%.

Srbija

Primena zakona o platnim razredima se odlaže za 2025.

Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru primenjivaće se od 1. januara 2025. godine umesto od 2022, piše u predlogu izmena ovog propisa koje je Vlada usvojila i poslala Skupštini na razmatranje.Zakon prema je donet još 2016. godine, a njegova primena stalno odlaže.U obrazloženju najnovijeg odlaganja navodi se da se zakon oslanja na finansijske analize iz 2015. i ranijih godina, a da je od tada došlo do promene fisklane politike i su, kroz proces fiskalne konsolidacije, stvoreni uslovi za rast plata u javnom sektoru.Ove promene su uticale na potrebu ponovnog razmatranja ključnih postavki u sistemskom zakonu, piše u obrazloženju.ZDRAVSTVO: NIKAD VEĆE PLATE ILI MANIPULACIJE PLATAMA? Sprovođenje sveobuhvatne finansijske analize je u prethodnom periodu bilo oteženo zbog ograničenih mogućnosti postojećeg informacionog sistema za obračun plata, piše u obrazloženju.Implementacija Centralnog informacionog sistema za obračun zarada u javnom sektoru bi trebalo da omogući obračun zarada kroz sistem sa automatskim kontrolama unosa podataka. Ovaj sistem će u sebi sadržati podatke o platama preko 450 hiljada zaposlenih u javnom sektoru.Obrazlaže se i da je analitički proces i proces komunikacije reforme plata sa svim delovima javnog sektora bio usporen usled epidemiloške situacije prouzrokovane pandemijom. Planirano je da se potpuna implemtacija sistema za obračun plata u javnom sektoru sprovede do 2024. godine.Fiskalni savet je u mišljenju na Nacrt Fiskalne stategije 2022-2024. napisao da se ponovo izbegava postavljanje čvrstog roka za završetak reforme sistema zarada.MMF: SRBIJA DA OGRANIČI RAST PLATA U JAVNOM SEKTORU "Zbog neuređenog sistema plata i zaposlenosti u opštoj državi, godišnje povećanje plata u javnom sketoru već dužni niz godina svodi se na ad-hok odluke Vlade umesto na objektivne ekonomske parametre," piše u mišljenju Fiskalnog saveta.Takođe, mnoga važna pitanja su i dalje otvorena, piše Fiskalni savet i ističe da nema reči o visini osnovice, nije poznato kada će biti izvršeno i objavljeno vrednovanje radnih mesta, nije pomenuto kada se može očekivati regulativa za nosioce javnih funkcija, da li će u zajednički sistem platnih razreda biti uključeni i vojsa i policija i slično.Savet podseća i da je u stategiji za 2015. isticano da je proces uvođenja centralnog registra "pri kraju", a da je sada uvođenje centralnog registra najvljeno za 2023. godinu.FISKALNI SAVET: SRBIJA POREZIMA OPTEREĆUJE SIROMAŠNE Podsetimo, Zakon o sistemu plata u javnom sektoru predviđa da se sve plate računaju tako što se jedinstvena osnovica množi sa koeficijentom za određeni platni razred u koje su raspoređena sva radna mesta u javnom sektoru.S obzirom na to da je odložena primena Zakona, u skladu sa tim su pomereni i rokovi u okviru Zakona o zaposlenima u javnim službama, Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomska pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

2021

Eurobank dobitnik nagrade „Kampanja sa svrhom”

 Projekat Eurobanke „Škola kao nacrtana za Vas” proglašen je za Kampanju sa svrhom 2021. godine. Nagrada je dodeljena na festivalu društveno odgovorne komunikacije „Kampanje sa svrhom“ u organizaciji udruženja „Žute pantalone – Inicijativa za proučavanje detinjstva i Koncept inkubator društvene odgovornosti”.„Mladi ljudi predstavljaju najveću pokretačku snagu društva i upravo zato kroz projekat „Škola kao nacrtana za Vas“ nastojimo da im obezbedimo adekvatne uslove za učenje i usavršavanje. Činjenica da je ovaj projekat prepoznat i nagrađen, podstiče nas da i ubuduće doprinosimo razvoju mladih, a na taj način, i razvoju čitave zajednice”, izjavila je Aleksandra Džaferović, rukovodilac službe korporativnih komunikacija Eurobanke.„Škola kao nacrtana za Vas” je samostalni projekat Eurobanke koji se sprovodi uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja od 2018. godine, a finansira se humanitarnom  Mastercard kreditnom karticom „Eurobank Veliko srce“. Osnovna ideja projekta je opremanje učionica i kabineta savremenom računarskom i drugom opremom,  što će unaprediti kvalitet nastave i dodatno razviti digitalne veštine kod đaka. Tokom četiri godine koliko se sprovodi ovaj društveno - odgovorni projekat, opremljeno je osam kabineta u šest gradova Srbije i izdvojeno je više od 7,2 miliona dinara.

Srbija

BIF: Strane kompanije po uspehu pretiču domaće

Među najuspešnijim preduzećima u Srbiji tokom 2020. godine većinom se nalaze strane kompanije, navodi se u ediciji Biznis Top 2020/21 koju objavljuje mesečnik Biznis i finansije. Od domaćih kompanija najuspešnija je Elektro-privreda Srbije (EPS).EPS je tokom 2020. godine bio najuspešnija kompanija u Srbiji prema dobiti i ostvarenim prihodima, jer je uvećao dobit 3,5 puta na 12,9 milijardi dinara (1,8% ukupne dobiti cele privrede). EPS je bio vodeći i prema poslovnim prihodima, ali i po gubitku od 192,7 milijardi dinara (5% ukupnog gubitka na nivou cele privrede).Među najprofitabilnijim kompanijama prošle godine su ostale samo Tigar Tajers i Telenor, a ispao je Naftna industrija Srbije (NIS) koji je 2019. bio vodeći po dobiti. EPS je tada bio na 13. mestu prema ostvarenoj neto dobiti.Na drugom mestu je Tigar Tajers, koji je 2019. godine bio četvrti. On je uvećao godišnju dobit za 2,1%, na 9,2 milijardi dinara. Telenor je, kao i 2019. godine, u 2020. bio na trećem mestu najprofitaabilnijih i pored toga što mu je godišnja dobit od 8,4 milijardi dinara bila manaj za petinu.TELEKOM SRBIJA: ODRŽIVOST NA IVICI Prošle godine je na četvrto mesto dospela kompanija Ziđin, koja je 2019. imala najveći pad dobitka i bila 18. među najprofitabilnijima. Ona je uvećala dobit za 2,6 puta, na 8,4 milijardi dinara zahvaljujući rastu rudarske proizvodnje.Peta po dobiti je Koka-kola HBC Srbija, koja je 2019. bila na 14. mestu. Kompanija je prošle godine uvećala dobit za 55,6%, na 5,7 milijardi dinara. Rast je ostvaren pre svega zahvaljujući većem dobitku iz finansiranja, dok su prihodi od prodaje pića bili za petinu manji u poređenju sa 2019. godinom."Biznis i finansije" objavile rang listu najprofitabilnijih kompanija u Srbiji VODEĆIH PET PREMA POSLOVNIM PRIHODIMAPrva na toj listi u 2020. je kao i 2019. godine EPS sa poslovnim prihodima od 282,7 milijardi dinara, odnosno 2,4% ukupnih poslovnih prihoda na nivou cele privrede.Drugi je NIS iako su mu prihodi pali za 30,8%, na 169,8 milijardi dinara zbog naftne krize koju je izazvala pandemija. NIS je prošlu godinu završio sa neto gubitkom od 5,9 milijardi dinara i dospeo na šesto mesto najvećih gubitaša.Maloprodajni lanac Deleze Srbija je i u 2020. bio na trećem mestu, sa poslovnim prihodima od 111,5 milijardi dinara koji su uvećani za 6,3%, ali joj je zbog rashoda za četvrtinu manja dobit.  Na četvrtom mestu je, kao i 2019. godine Tigar Tajers, pored toga što su poslovni prihodi kompanije pali za 8,6%, na 94,5 milijardi dinara.Na petom mestu je umesto Srbijagasa dospeo Telekom Srbija, sa poslovnim prihodima od 88,2 milijardi dinara i uvećanim poslovnim prihodima 2,2%. To se desilo najviše zbog rasta prihoda od maloprodaje internet i multimedijalnih usluga. Sa dobiti od 5,5 milijardi dinara bio je na šestom mestu najprofitabilnijih u 2020. godini.Telekom Srbija: Minimalno povećanje profita uz veliko povećanje dugova ŠTA MUČI PRIVREDNIKE?Sektorske analize, kako se navodi, pokazuju da je većina najvažnijih privrednih grana počela da se oporavlja, kao i da su značajnija odstupanja od tog trenda uočljiva u farmaceutskoj industriji. Navodi se da ona ove godine beleži pad u proizvodnji lekova, izvozu i u broju zaposlenih.Poljoprivreda i prehrambena industrija i dalje ostvaruju suficit u spoljnoj trgovini razmeni, ali će poljoprivredna proizvodnja biti manja zbog suše. Pad u proizvodnji beleži i prehrambena industrija, gde je to dugogodišnji trend. Najveća neizvesnost je među zaposlenima u turizmu i hotelijerstvu, iako se stanje donekle popravilo.Istraživanja među privrednicima pokazuju da mnogi od njih strahuju zbog likvidnosti, skupljih energenata i većih troškova poslovanja. Napominje se da sve više privrednika osniva "rezervne" firme za slučaj da dospeju u blokadu.Najveći problem je, ipak, sve veća oskudica odgovarajućih radnika, ali uprkos tome, skoro dve trećine firmi u Srbiji ne želi da zaposli kvalifikovane migrante iz drugih zemalja. Godišnja edicija magazina Biznis i finansije objavljuje rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji.

Srbija

Komercijalna banka otkupljuje akcije od nesaglasnih deoničara

Upravni odbor Komercijalne banke sazvao je vanrednu skupštinu akcionara za 23. decembar, a na dnevnom redu biće predlog odluke o prihvatanju pripajanja Nove ljubljanske banke (NLB), kao i otkup akcija od nesaglasnih akcionara po ceni od 4.589 dinara, saopštila je brokerska kuća Momentum, prenosi Capital. Komercijalna banka će, kako je navedeno, po osnovu pripajanja NLB-a emitovati 1,66 miliona novih akcija nominalne vrednosti 1.000 dinara čime će njen kapital biti povećan za 9,7 odsto odnosno 1,66 milijardi dinara, piše Beta. Zašto država prvo prodala, pa otkupljuje Komercijalnu banku u Republici SrpskojPoštanska štedionica kupila Komercijalnu banku u BanjaluciNakon sprovedenog pripajanja, slovenački NLB će posedovati 89,3 odsto običnih akcija Komercijalne banke odnosno udeo  u ukupnom kapitalu banke iznosiće 89,5 odsto.Akcionari koji budu nesaglasni sa tom odlukom na Skupštini moći će od kompanije da traže otkup akcija po knjigovodstvenoj vrednosti od 4.589,01 dinar.