Najnovije

Srbija

Eurobank preuzela Direktnu banku

Eurobank je uspešno sprovela proces pravnog pripajanja Direktne Banke i od danas posluje pod novim imenom Eurobank Direktna a.d. Eurobank Direktna a.d., koja posluje u okviru Eurobank Grupe, ovim pripajanjem raspolaže sa ukupnom aktivom od preko 2 milijarde evra i kapitalom od preko 300 miliona evra i time zauzima 6,4 procenata tržišta kredita u Srbiji. Trenutno ima ima mrežu od 127 ekspozitura širom zemlje.Kada je u pitanju obavljanje bankarskih poslova, klijenti će imati na raspolaganju sve proizvode i usluge kao i u prethodnom periodu, a svi ugovori i druge obaveze biće nastavljeni na isti način i bez ikakvih izmena u načinu realizacije.Priapanje Direktne Banke Eurobanci najavljeno je u julu ove godine. Nakon okončanja transakcije, akcionari Eurobanke  kontrolisati oko 70 odsto akcija objedinjene banke, dok će akcionari Direktne imati vlasništvo nad preostalih 30 odsto akcija. Nakon odobrenja svih nadležnih institucija, statusna promena pripajanja završena je u decembru 2021. godine.

Srbija

Pobednice hakatona smislile rešenje za smanjenje otpada

Pobednice na petom takmičenju namenjenom ženama programerima, Ivana Vasić i Aleksandra Bogićević, smislile su rešenje za smanjenje otpada. Takmičenje pod nazivom Merkle Female Hackathon organizovao je Merkle, agencija za upravljanje korisničkim iskustvom zasnovanim na podacima, a najbolje učesnice dobile su karte za IT konferenciju i praksu u Merkle-u."Glavna ideja našeg rešenja je da ljudi poklanjaju stare stvari koje su i dalje upotrebljive, a oni ih više ne žele ili im nisu potrebne, pa bi ih bacili. Bilo je mnogo zanimljivo razvijati ideju, i razmišljamo da nastavimo dalje da radimo na njoj", istakla je Ivana Vasić iz pobedničkog tima.Druga članica pobedničkog tima, Aleksandra Bogićević, je dodala da joj je deset sati rada na rešenju prošlo brzo: "Smatramo da svojom idejom možemo da ponudimo rešenje za smanjenje otpada, pošto bismo omogućili ponovnu upotrebu stvari".Merkle Female Hackathon trajao je deset sati tokom kojih je pet timova razvijalo prototip rešenja koje bi trebalo da pomogne zaštiti životne sredine. Pravo učešća imale su sve žene, nezavisno od prethodnog iskustva, a ekipama su u radu pomagale mentorke, softverske inženjerke iz Merkle-a. Najbolje rešenje odabrano je na osnovu tri parametra: upotrebljivost u stvarnom okruženju, autentičnost u odnosu na postojeća rešenja i softverskog dela koda."Statistike pokazuju da sve više žena upisuje tehničke fakultete i da ih više završi u poređenju sa muškarcima, ali ipak kada se dođe na tržište rada većina zaposlenih su muškarci. Zbog toga se pojedine industrije kao što je IT smatraju muškim. Ovom inicijativom želimo da ukažemo na to da i žene treba da imaju jednake šanse kao i muškarci", naglasila je Dušica Veličković, jedna od organizatorki i članica žirija hakatona i podsetila da je takmičenje organizovano sa ciljem da osnaži poziciju žena u IT industriji.Vodeća agencija za korisničko iskustvo DACH regiona, Merkle, bavi se upravljanjem korisničkim iskustvom zasnovanim na podacima (CXM). Od 2014. godine na tržištu Republike Srbije zapošljava timove za Java, .NET, PHP i Frontend programske jezike, Salesforce i druge platforme za korisničko iskustvo, kao i timove za dizajn i QA i deo je dentsu grupacije.

Svet

Šta očekuje evropske poljopoprivrednike do 2031. godine?

Do 2031. godine u Evropskoj Uniji očekuje se povećanje proizovdnje ogranskog mleka, smanjenje potražnje sa junećim i svinjskim mesom, i blago povećanje potražnje za živinskim i ovčijim mesom. Evropska Komisija objavila je izveštaj o poljoprivrednim predviđanjima Evropske unije za period od 2021. do 2031. godine.U navedenom periodu očekuje se da će rast proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda usporiti na 0,5 godišnje, do 2031. godine bi trebala oko 162 miliona tona. Dok se očekuje rast organske proizvodnje sa 3,5 odsto u ukupnoj proizvodnji, koliko je iznosila u 2019. godini, na oko 8 odsto u 2031. godini. Očekuje se da će EU ostati najveći dobavljač u trgovini mlečnim proizvodima, iako će njeni najveći konkurenti Novi Zeland i SAD, beležiti blagi rast od 0,2 odnosno jedan odsto. Proizvodnja će najviše rasti u zemljama u razvoju. Sveži mlečni proizvodi EU mogli bi da imaju koristi od rastućeg izvoza, za koji se očekuje da će dostići 1,8 miliona tona u 2031.Organski proizvodi se sve češće pored maloprodaje, koriste i ugostiteljstvu, ali najčešće kao sastojak. Prepoznavanje potrašača predstavlja izazov, osim ako nije naznačen proizvođač.Iako Sjedinjene Države dominiraju tržištem organske hrane po veličini,  očekuje sa da bi Kina mogla da zabeleži najveći rast od 44 odsto potrošača koji aktivno traže proizvode.Peradarstvo će biti jedini sektor koji će jasno proširiti u smislu proizvodnje i potrošnje.Održivost predstavlja sve značajniji faktor na tržištima mesa EU, kako za proizvođače tako i za potrošače. Mdernizacija inovacije i promene u tehnologiji i poljoprivrednim praksama dovešće do efikasnije i ekološki prihvatljivije proizvodnje. Potrošači usled zabrinutosti zbog klimatskih promena i i životne sredine će obraćati sve više pažnje na proces proizvodnje i poreklo proizvoda.  Dok će se cene nastaviti pratiti promene svetskih cena. Očekuje se pad u potražnji svinjskog i telećeg mesa, a blago povećanje za živinskim i ovčijim mesom. Predviđa se smanjenje potrošnje mesa u EU po glavi stanovnika sa 69,8 kg u 2018. na 67 kg do 2031. godine.Kada je reč o svinjskom mesu, stanje ostaje neizvesno, posebno zbog problema vezanih za afričku svinjsku kugu. Promene u navikama potrošača u pogledu zdravlja, mogle bi da se odraze negativno na potrošnju svinjetine, a pozitivno na potrošnju živinskog. Ova vrsta mesa bi mogla da bude percepirana kao zdravija u odnosu na druge vrste, kako zbog veće praktičnosti u pripremi tako i zbog odsustva verskih ograničenja u njenoj konzumacijiPredviđa se da će potrošnja svinjskog mesa smanjivati za 0,5 odsto godišnje, dok će se rast živine mogao da se uspori na 0,6 odsto. Proizvodnja žitarica će opasti zbog manje potražnje za stočnom hranom, dok će ona za proteinske useve značajno rasti, zahvaljujući njihovim ekološkim prednostima.Šumske površine će nastaviti da se povećavaju i mogle bi da premaše poljprivredne površine za deset godina, zbog uloge koje imaju u klimatskim promenama.Očekuje da će smanjenje poizvodnje od 2,5 odsto u odnosu na ovu godinu biti propraćeno smanjenjem potrošnje za 2,7 odsto na 254,8 miliona tona.predviđaju da će klimatske promene biti izazov za maslinovo ulje i vino, dok se potražnja za voćem i povrćem prilagođava zdravstvenim problemima stanovništva.Klimatske će pradstavljati najveći izazov za vino i maslinovo ulje, dok će potražnja za voćem i povrećm prilagođavati zdravstenom stanju stanovništva.Proizvodnja maslinovog ulja za deset godina bi mogla da dostigne 2,5 miliona tona, što bi predstavljalo povećanje od 22 odsto u odnosu na prošlu godinu. Dok će proizvodnja vina će opasti za 0,3 odsto godišnje i potrošnja bi mogla iznositi po 22 litre glavi stanovnika 2031. godine.Proizvodnja jabuka u EU ostaće stabilna zbog povećanja prinosa kojim se nadoknađuje smanjenje površina, a proizvodnja će iznositi 11,1 milion tona. Očekuje se umereno povećanje u potrošnji svežih stanovnika od 0,6 odsto godišnje to jest oko 15 kg, zbog novih sorti koje su prilagođene ukusima potrošača. 

Srbija

Muzej Beograda kupuje dizajnerska rešenja Novog dvora

Muzej Grada Beograda planira da za 10,2 miliona dinara kupi planove za dizajn enterijera srpske kraljevske palate u Beogradu (Novi dvor).  Planovi su rađeni za Kralja Petra I.Nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva, jer je, kako piše u objašnjenju, cilj "stvaranje ili kupovina jedinstvenog umetničkog dela ili umetničkog izvođenja".Projekat je radio August Bose, vlasnik firme za dizajn enterijera Weimar, koga je Kralj Petar poverio posao dizajna za 80 soba u Beogradskoj kraljevskoj palati. Planovi dizajna eneterijera, u dva toma, u posedu su antikvarnice Banzhaf u Tibingenu u Nemačkoj. Sadrže 60 akvarela, 65 crteža olovkom i veliki broj originalalnih fotografija. Rađeni su u formatu od skoro 1x1 metar, teški su 80 kilograma i nalaze se u drvenoj kutiji posebno uvezani kao skupa slika, navodi se na sajtu antikvarnice. "Ovo je svakako najveća, najdetaljnija i najsveobuhvatnija dokumentacija nekog projekta dizajna enterijera velikih razmera na koju smo mi naišli", piše u katalogu na sajtu.

Srbija

Kragujevački studenti za praznike pomažu siromašnoj deci

Savez studenata Pravnog fakulteta u Kragujevcu saopštio je da petu godinu za redom organizuje dodelu božićnih paketića deci čiji su roditelji u ugroženom socijalnom položaju. Studenti su pozvali sve građane dobre volje da doniraju novac i pomognu u nabavci božićnih poklona."Ovim putem Vas molimo za donaciju od simboličnih 4.000 dinara ili koliko ste u mogućnosti, iznos bi mogli da uplatite na račun Saveza studenata (250-4010000165760-71 Eurobank a.d.) ili nam možete pomoći u materijalu (slatkiši, slaniši, igračke, knjige) koji bi lično preuzeli kako bi napravili paketić", dodaje se u saopštenju.Ako se građani odluče da uplate finansijska sredstva kako bi pomogli taj projekat, organizatori će poslati ugovore o donaciji preporučenom poštom, kao i zahvalnicu koju su pripremili za sponzore. "Događaj ovog puta neće biti organizovan u zatvorenom prostoru već će studenti ići na adrese mališana i nosiće im direktno paketiće. Svake godine imamo sve veći broj mališana. Ono što ovaj događaj razlikuje od prethodnih je to što ovakav projekat organizujemo poslednji put kao studenti", dodaje se u saopštenju. Cilj nam je da obradujemo mališane čiji roditelji nisu u mogućnosti to da učine na najlepši naš praznik. Ovaj projekat će biti medijski propraćem kako na lokalnom tako i na državnom nivou, a mi bi iskoristili tu priliku da se zahvalimo sponzorima. Efektiva: Nadležni mesecima ćute o problematičnom izvršenju u Kragujevcu

Srbija

DRI: Nabavke Studentskog centra nisu bile usklađene sa realnim potrebama

Državna revizorska institucija (DRI) je u sliučaju Ustanove Studentski centar Beograd primetila najviše nedostataka u postupcima javnih nabavki koji su često nepotpuni, pogrešni i neodgovarajući. Pojedini korisnici budžetskih sredstava vršili su nabavke dobara, usluga i radova bez prethodno sprovedenih neophodnih postupaka, navedeno je u Izveštaju o reviziji pravilnosti poslovanja Ustanove Studentski centar Beograd, u delu koji se odnosi na javne nabavke za 2019. i 2020. godinu i rashode za zaposlene za 2020. godinu. Konkursna dokumentacija u pojedinim postupcima javnih nabavki nije sačinjena na način koji odgovara potrebama naručioca. Zbog toga su nabavljeni pojedini radovi i usluge koji nisu predviđeni konkursnom dokumentacijom ili u količini koja prevazilazi procenat ugovorenih viškova radova.U pojedinim postupcima javnih nabavki zahtevano je da ponuđači sačine ponudu na osnovu količina koje su veće od objektivnih potreba naručioca, što je izazvalo da visina ponuda značajno odstupa od procenjene vrednosti javne nabavke, odnosno da ne predstavlja ukupno plativ iznos ponuđaču.Što se može videti na primeru javne nabavke u vidu intervencija na instalacijama jake struje. Direktor Studentskog centra Beograd je doneo Odluku o pokretanju otvorenog postupka ove javne nabavke, a njena procenjena vrednost je iznosila 15 miliona dinara. Kriterijum za dodelu ugovora je ekonomski najpovoljnija ponuda.Uvidom u konkursnu dokumentaciju DRI je utvrdio da specifikacija traženog materijala i usluga nije u skladu sa potrebama Studentskog centra jer ne sadrži precizne količine porebnog materijala i usluga. Za veliki broj stavki ponuđač je ponudio cenu od jednog dinara dok je kasnijim pregledom računa zaključeno da po ovoj ceni nije fakturisana nijedna stavka. Uzevši u obzir procenjenu vrednost javne nabavke i činjenicu da ona obuhvata ukupan iznos koji treba platiti ponuđaču kao i vrednost same ponude, postoji vidljivo nepodudaranje ovih vrednosti, što znači da u tehničkoj specifikaciji dobra i usluge nisu opisani na način koji je objektivan i koji odgovara potrebama naručioca. Zapisnikom o otvaranju ponuda 25. marta 2019. godine je konstatovano da je blagovremeno pristigla zajednička ponuda Grupe ponuđača „Elektra GT1 d.o.o, Beograd, „Elektro Dejla“ d.o.o, Beograd i „Elektro Rad“ s.z.r, Beograd.Nakon izvršenog pregleda i stručne ocene ponuda, doneta je Odluka o dodeli ugovora 5. aprila, a ugovor je zaključen 16. aprila 2019. godine, ugovorene vrednosti do 15 miliona dinara bez PDV. Na osnovu navedenog Ugovora izvršeni su rashodi u ukupnom iznosu od 16.896.399 dinara, od čega u 2019. godini iznos od 10.806.535 dinara, a u 2020. godini iznos od 6.089.864 dinara. Izvođač radova je pri fakturisanju obračunao iznos uvećanja od 33 odsto na vrednost norme sata i iznos od 3 do 33 odsto na vrednost utrošenog materijala, bez obrazloženja za naveden pricenat uvećanja, a nije na adekvatan način dokumentovao i obrazložio primenjene koeficijente uvećanja.Konkursna dokumentacija za nabavku usuga intervencija na instalacijama jake struje ne sadrži okvirne količine rezervnih delova i norma sati rada, što nije u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Nepravilnost se sastoji u tome da priloženi računi dobavljača ne sadrže detaljne podatke o parametrima za obračun izvedenih usluga, tako da iskazane količine i cene nije moguće potvrditi u postupku interne kontrole i revizije. Državna revizorska institucija kao meru za otkrivenu nepravilnost preporučuje da odgovorna lica Studentsog centra Beograd konkursnom dokumentacijom predvide količine usluga u skladu sa objektivnim potrebama, a ova ustanova u 2021. godini započela sa detaljnijom primenom kontrolnih aktivnosti u vezi sa parametrima za obračun količine i cene utrošenog materijala. 

Svet

Najveće automobilske kompanije ne žele litijum iz Srbije?

Vodeći proizvođači automobila u svetu Folksvagen, Stelantis i Dženeral Motors, najavile su da će koristiti litijum iz geotermalnih voda za proizvodnju baterija za svoja električna vozila. Navodi se da ta metoda ima mnogo manji uticaj na životnu sredinu u poređenju sa litijumom koji se dobija iz slanih pustinja i rudnika kakav kompanija Rio Tinto planira da otvori u Srbiji.Kako je saopšteno, Folksvagen će kupiti između 34.000 i 42.000 tona, a Stelantis između 81.000 i 99.000 tona u toku trajanja ugovora. Ugovori su potpisani prošle nedelje, a litijum neće biti iz SrbijeTehnologije za ekstrakciju litijuma iz geotermalnih voda su još u fazi razvoja, ali obavezujući ugovori o isporukama od 2026. godine koje su potpisali Folksvagen, Stelantis i Dženeral Motors (GM) potvrđuju da su veoma blizu da postanu ekonomski isplative, prenosi Balkangreenenergynews.Proizvođači automobila naglašavaju da je reč o metodama koje su održive, nisu štetne za životnu sredinu i ne izazivaju emisije ugljen-dioksida. Oni ističu i da je reč o domaćoj proizvodnji tog metala, jer se litijum najviše proizvodi u Kini, a nalazišta rude iz koje se on dobija su u dalekim slanim pustinjama Južne Amerike i rudnicima Australije.Vlasnik kragujevačkog Fijata sklopio sporazum sa dobavljačem litijuma Anglo-australijska kompanija Rio Tinto u Srbiji namerava da otvori rudnik jadarita i da proizvodi litijum, ali se tome protivi veliki broj građana i stručna javnost u našoj zemlji. Zbog donošenja zakona koji bi trebalo da olakšaju sprovođenje tog projekta građani su već u dva navrata blokirali puteve širom Srbije.Folksvagen i Stelantis, inače vlasnik kragujevačkog Fiata potpisali su ugovore sa nemačkom firmom Vulcan Energy Resources, a Dženeral Motors sa američkom Controlled Thermal Resources. Nemačka i Sjedinjene Države inače, kako se dodaje, prednjače u razvoju novih tehnologija. Te tehnologije su inače povezane sa proizvodnjom električne energije u geotermalnim elektranama čime se smanjuju troškovi.Spajaju se Fijat i Pežo Folksvagen je saoštio da Vulcan Energy Resources razvija projekat za proizvodnju litijuma bez emisija CO2 u dolini Gornje Rajne koristeći lokalne i litijumom bogate geotermalne vode. Taj proces ne zahteva fosilna goriva ili bazene za isparavanje, kao u slanim pustinjama u Južnoj Americi.Stelantis je, takođe, naveo da projekat kompanije Vulkan koristi geotermalnu energiju za proizvodnju litijum hidroksida za baterije bez upotrebe fosilnih goriva i sa minimalnom upotrebom vode, čime se smanjuju emisije CO2 u lancu snabdevanja metalima za proizvodnju baterija.Sredinom godine i američki automobilski gigant Dženeral Motors (GM) odlučio je da podrži sličan projekat proizvodnje litijuma u Kaliforniji, na slanom jezeru Salton, na jugu te američke države. Jezero kako se navodi ima potencijal od 600.000 tona litijuma godišnje, što je količina koja premašuje trenutnu potrošnju u celoj SAD.Litijum će se tim metodama dobijati kroz direktnu ekstrakciju sa manjim uticajem na okolinu, bez jalovine i sa nižim emisijama CO2 u poređenju sa tradicionalnim procesima, koji se primenjuju u rudnicima ili slanim pustinjama.

Srbija

Generali otvorio nove prostorije da bi se klijenti osećali „kao kod kuće“ (FOTO)

Kompanija Generali Osiguranje je u svojoj poslovnoj zgradi na Novom Beogradu otvorila novu zonu za klijente, kao i prostor za svoje zaposlene gde će moći da održavaju sastanke, ali i da se odmaraju, druže ili pripremaju hranu.Novi koncept koji je Generali predstavio podrazumeva novi pristup klijentima koji nije sterilan i formalan kakav je do sada bio uobičajan u svetu bankarstva i osiguranja, objašnjava Vladimir Domjan, menadžer za upravljanje nekretninama."Kada vi imate strogo poslovno okruženje i ako uradite strogo poslovni ambijent i enterijer, to suviše sterilno deluje prvo na zaposlenog, a zatim i na klijenta koji dolazi. Neformalnija atmosfera opušta i vas kao zaposlene i klijente koji dolaze koji na neki satanak, što otvara neke nove vidike koji do tada možda niste ni mislili da će vam se otvoriti," objašnjava on.Novi prostor za klijente u prizemlju u koji se ulazi iz hola u kome dominira mermer daje utisak ulaska u dnevni boravak u kome klijent može da popije piće, sedne, ali u kome postoji i kutak sa decu sa bojankama i igračkama."Prostor je trebalo više da podseća na dom, na dnevni boravak, na neki neformalni karakter jer samim pozivanjem nekog u vaš dom, odnosno u dnevni boravak vi se približavate i stičete drugačiji utisak i sliku o tome," kaže Domjan.Zbog toga se kompanija trudila da prilikom uređenja prostora za klijente i zaposlene koristi što više prirodnih materijala."To je trebalo da bude što prirodnije i što jednostavnije i kada su u pitanju boje i kada je u pitanju dizajn."Poseban izazov je bilo ovakav ambijent uklopiti u zgradu koja je građena 80-ih godina i kojom dominira mermer i materijali koji sada nisu toliko aktuelni, kaže Domjan.On ističe da su sada reakcije veoma pozitivne, naročito što je novi koncept koji je Generali Osiguranje primenilo potpuno drugačije od onoga na šta su klijenti navikli u svetu bakarstva i osiguranja."Vi gde god da odete, u bilo koju ekspozituru, obično dobijete broj i imate šalter gde uzimate brojeve. Ovde toga nema. Veći je akcenat na kontaktu sa ljudima i živom pristupu nego da se ljudi tretiraju kao redni broj. Ljudski pristup je mnogo bitan u ovom pristupu i mi se trudimo da klijent bude u centru fokusa."Promena koncepta organizacije rada i radnog prostora bila je pre svega prouzrokovana pandemijom korona virusa kada je većina zaposlenih prešla na rad od kuće.

Srbija

U Srbiji će se graditi još tri vetroparka, investicija „teška“ tri milijarde evra

Država planira da gradi tri vetroparka u Srbiji, čija je ukupna vrednost oko 3 mlrd EUR. To je navedeno u Nacrtu Programa ekonomskih reformi za period od 2022. do 2024. godine.Kako stoji u ovom dokumentu koji je objavilo Ministarstvo finansija, osim vetroparka Kostolac snage 66 MW u vlasništvu JP EPS, koji je već u izgradnji, moguće lokacije za realizaciju projekata državnih vetroelektrana su još Zabela i Kovin-Dubovac, kao i javno-privatno partnerstvo sa kompanijom Fintel Energija ad za izgradnju vetroparka Maestrale Ring snage približno 600 MW.Ukupna snaga ovih projekata je oko 3.000 MW.Podsetimo, Maestrale Ring najavljen je kao najveća vetroelektrana na kopnu na celom evropskom kontinentu.Kompanija Fintel energija ad najavila je gradnju ovog vetroparka u subotičkom ataru početkom 2019. godine. Krajem prošle godine usvojen je i plan detaljne regulacije za Maestrale Ring, a zatim i idejno rešenje, ali se do sada nije pominjalo da će partner u ovoj investiciji vrednoj 700 mil EUR biti država Srbija.Osim ulaganja u vetar, Srbija prema Nacrtu programa ekonomskih reformi za naredne dve godine u planu ima i velike investicije u solarnu energiju.Prema Programu, državni projekti solarnih elektrana realizovali bi se na državnom zemljištu gde dominira više od 200.000 hektara uparloženog poljoprivrednog zemljišta, na kojem je moguća gradnja oko 2.000 MW solarnih elektrana.Dodaje se da je u okviru ovog plana potpisan (u avgustu ove godine) i Sporazum o saradnji između Ministarstva energetike i američke kompanije UGT Renewables LLC, sa kojom se pregovara o izgradnji solarnih panela ukupne snage oko 1.000 MW, na površini od oko 2.000 hektara i desetak lokacija širom Srbije, čime bi se dobio kapacitet od jednog gigavata električne energije i smanjila emisija CO2 za 1,9 miliona tona godišnje.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je izjavio da "predstoje ne laki razgovori oko uslova" sa ovom američkom kompanijom, te da bi nakon potpisivanja ugovora izgadnja trajala oko dve godine.Kao i u slučaju Maestrale Ringa, ni ovaj projekat do sada nije pominjan kao deo državnog plana solarnih elektrana.U Nacrtu programa se navodi da će se solarne elektrane graditi i na deponijama termoelektrana, o čemu je eKapija već pisala.- Na ovom zemljištu koje pripada EPS-u moguća je izgradnja oko 300 MW solarnih elektrana, ukupne vrednosti oko 200 mil EUR – navodi se u dokumentu.Podseća se i da je započeta realizacija državnog projekta promovisanja novog instituta kupac-prodavac, u okviru kojeg je izvršena procena ukupne površine krovova u Srbiji koja iznosi oko 600 km2."Postavljanje krovnih solarnih panela na 10% ove površine obezbedilo bi instalisanu snagu od 6.000 MW (70% ukupno instalisane snage danas), odnosno godišnju proizvodnju od 7 TWh (oko 20% ukupne aktuelne godišnje proizvodnje)", piše u nacrtu programa i dodaje da svi pobrojani državni projekti solarnih elektrana ukupno donose novih 8.300 MW snage, vrednosti 6,2 mlrd EUR.U Programu se podseća da je pripremljen novi plan investicija sa projektima u energetici i rudarstvu vrednim oko 17 mlrd EUR, od čega je, kako se navodi, oko 12 mlrd EUR planirano za projekte koji se odnose na vetroparkove, solarne elektrane i hidroelektrane.U slučaju realizacije svih projekata iz investicionog plana, ukupna emisija CO2 bila bi smanjena za oko 23 miliona tona,stoji u dokumentu koji je na javnom uvidu do 21. decembra.Podsticaji i za daljinsko grejanje po utroškuKroz Nacrt programa najavljeno je i da će Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, čije je formiranje bilo najavljeno za jun ove godine početi sa radom početkom 2022.Navodi se da je imenovana direktorka i da je u pripremi sistematizacija Uprave.Za izgradnju kapaciteta Uprave u narednoj godini, kako je navedeno, biće uloženo oko 2 mil EUR, dok će za investicije u okviru planirane reforme za povećanje energetske efikasnosti, procena je, u 2022. biti potrebno 57 mil EUR.Samo za subvencije i transfere za povećanje energetske efikasnosti koje će dodeljivati Uprava, u 2022. biće potrebno oko 20,83 mil EUR iz budžeta i još oko 13,9 miliona iz budžeta lokalnih samouprava.U 2023. planirano je povećanje troškova za rad Uprave za oko 20%.Uprava koja je najavljivana kao ključna institucija za podršku građanima da povećaju energetsku efikasnost u svojim domaćinstvima, davaće podsticaje za energetsku sanaciju stambenih objekata.Zanimljivo je da se u Programu navodi da će za višestambene zgrade priključene na sistem daljinskog grejanja koje dobiju podsticaje za unapređenje energetske efikasnosti od Uprave, biti predviđen prelazak na naplatu prema potrošnji toplotne energije.

Lifestyle

Na današnji dan pre 60 godina Andriću uručen Nobel

Tačno 10. decembra 1961. godine jedinom srpskom nobelovcu uručena je najprestižnija nagrada koju jedan književnik može da dobije za delo "Na Drini ćuprija". Njegovo putovanje u Švedsku trajalo je dve nedelje. Šta je prethodilo Andrićevom izlasku na scenu i čuvenom govoru "O priči i pričanju" i šta se dešavalo posle toga?Zajedno sa suprugom Milicom Babić leteo je preko Kopenhagena. Andrićeva skromnost bila je velika, kažu hroničari tog vremena, da je želeo da se slavljenička atmosfera što pre stiša. Međutim, ona je u Stokholmu bila i veća nego u Beogradu. Po sletanju na aerodrom u prestonicu Švedske, dočekali su ga novinari u Kraljevskoj čekaonici. Naizmenično je odgovarao na srpskom, francuskom i nemačkom. Upisao se i u knjigu počasnih gostiju aerodroma i istog dana imao je dva sastanka - sa Anderom Esterlingom, sekretarom Švedske kraljevske akademije i predsednikom Nobelove fondacije Arneuom Tiseliusom.Imao je pet dana vremena da se sastane sa poznatim književnicima poput Ejvina Jonsona, poseti muzeje, galerije i švedske izdavače. Isto toliko vremena imao je da pripremi govor, stajling za dodelu. Zanimalo ga je šta bi bilo najbolje da obuče, smoking je poneo iz Beograda, ali da li mu je bio potreban i žaket? Foto: Youtube prt scKoliko govor treba da traje, šta tačno znači "što kraće - to bolje"? Na kom jeziku je najbolje da govori? U Švedskoj se i tada najbolje razumeo engleski. I šta da obuče njegova žena, Milica Babić? Za svaki prijem, naročito tokom gala dodele nagrade i večere kod kralja, bile su joj neophodne različite toalete, skroz dugačke. Desetog decembra, u ukrašenoj sali poznatog koncert-hola, ispred švedskog kralja Gustava Adolfa IV i svih članova kraljevskog dvora, dobitnika Nobelove nagrade za fiziku, hemiju, medicinu, akademika, književne elite, tačno u 16.30 Andrić je stupio na scenu. Predsednik Nobelove fondacije te godine kritikovao je svet zbog masovnog naoružavanja i (zlo)upotrebe nauke što svoje pronalaske koristi za konstruisanje oružja. Onda je predstavio dobitnika nagrade za književnost:"On (Andrić) stvara jednu dosad nepoznatu stranicu svetske hronike i obraća nam se iz dubine napaćene narodne duše Južnih Slovena".Pored diplome i zlatne medalje, nagradu je činio i ček Skandinavske banke na tadašnjih 250 hiljada švedskih kruna. Novčanu nagradu, Ivo Andrić, poklonio je Bosni i Hercegovini za razvijanje bibliotekarstva.Onda je krenuo govor:"Moja domovina je zaista “mala zemlja među svetovima”, kako je rekao jedan naš pisac, i to je zemlja koja u brzim etapama, po cenu velikih žrtava i izuzetnih napora, nastoji da na svim područjima, pa i na kulturnom, nadoknadi ono što joj je neobično burna i teška prošlost uskratila." (deo govora "O priči i pričanju")Nakon svečane večere, zvanice su zaplesale valcer. Posle uštogljene i formalne zabave, prisutni su zaigrali rokenrol. Dan kasnije, Milica Babić i Ivo Andrić uputili su se na svečanu večeru kraljevska porodice. U okviru ove posete Stokholmu, Andrić je prisustvovao nizu svečanosti, a održao je i predavanje na Slovenskom institutu u Upsali. Bez kamera, reflektora i smokinga, posetio je i jedan studenski dom i tom prilikom se obratio studentima mašinstva i medicine citirajući Turgenjeva: "Ostavite malo mesta u svojoj duši i za umetnost jer umetnost čini da lakše podnosimo zlo, a da još lepše doživimo dobro".Tokom dvonedeljnog boravka, Andrić je dobio mnogo neformalnih priznanja. Video je natpis u knjižarama da kupci mogu samo po jednu njegovu knjigu da kupe, a na ulicama su mu prilazi fanovi koji su ga molili za autogram. Bio je zvezda. 

Srbija

Pomorski saobraćaj takođe značajno doprinosi klimatskim promenama

Uloga pomorskog transporta u svetskom lancu snabdevanja je ogromna i bez nje praktično ne bi bila moguća globalna trgovina kakvu danas poznajemo, piše portal Klima 101. Iako ekonomski efikasan, brodski transport je odgovoran za oko 2,5 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte.Pomorski transport emituje oko 940 miliona tona ugljen-dioksida godišnje i odgovoran je za oko 2,5 odsto emisija GHG složenih gasova koji zadržavaju toplotu ili dugotalasno zračenje u atmosferi. Brodovi su takođe odgovorni za čak 18-30% ukupnog svetskog zagađenja azot-oksidom i devet odsto globalnog zagađenja sumpor-oksidom. Oko 70 odsto tih emisija dešava se na udaljenosti do 400 kilometara od obale. Globalna flota za pomorski transport kako se podseća sastavljena je od putničkih kruzera, kontejnerskih brodova, brodova za prevoz rasutog tereta i tankera za prevoz nafte. Njima se prevozi gotovo sve: građevinski materijali, gorivo, tehnika, odeća, hrana. Većina stvari koje imamo u domaćinstvu su stigle brodom, više od 85 odsto.Upotreba teških fosilnih goriva u prekookeanskim brodovima dovodi do značajne emisije gasova sa efektom staklene bašte, i doprinose globalnom zagrevanju kroz emisije takozvanog crnog ugljenika i izlivanjem toksičnih materija direktno u okeane.Za prevoz se koristi najprljavije fosilno gorivo, velike gustine i viskoznosti čije sagorevanje oslobađa ogromne količine ugljen-dioksida, okside sumpora i azota.  Oksidi sumpora osobođeni u atmosferskim brodskim emisijama, kako se dodaje mogu da uzrokuju respiratorne probleme, povećaju kisele kiše i štetni su za zdravlje ljudi i morskih životinja.Prema Međunarodnoj pomorskoj organizaciji (IMO), emisije GHG iz pomorskog transporta bi se mogle povećati između 50 i 250 procenata do 2050. godine, što bi dodatno otežalo sprovođenje ciljeva iz Pariskog (klimatskog) sporazuma.Negativni efekat izduvnih gasova dolazi i u obliku gotovo nevidljivih čađavih čestica, crnog ugljenika, koji u artičkim krajevima može da zagad led i sneg, ako se ne kontroliše. Jedna studija pokazuje da su na Artiku emisije crnog ugljenika sa brodova porasle za čak 85% između 2015. i 2019. godine.Napominje se da ne može da se zanemari ni uticaj putničkog pomorskog saobraćaja u zagađenju, jer su moderni kruzeri veličine nekog plutajućeg grada, sa populacijom i do 70.000 ljudi. Oni koriste ista fosilna goriva za pogon i nekontrolisano ispuštaju kanalizacioni otpad u vodu.Dodaje se da se emisije GHG u pomorskom sektoru mogu znatno ublažiti, zbog čega je je 2018. godine IMO usvojio posebnu strategiju, a prvi pozitivni efekti  postignuti su usporavanjem saobraćaja.Potrošnja goriva direktno zavisi od veličine, težine i brzine kojom se brod kreće. Ako poveći brod za transport kontejnera pod delimičnim opterećenjem smanji svoju brzinu kretanja sa 24 čvorova na 21, umanjiće potrošnju goriva za 33 odsto.KORIŠĆENJE ENERGIJE VETRAPraksa usporavanja brodova je započela još 2007. godine, zbog ekonomske krize i zadržala se do danas. Ipak, težnje nekih kompanija su da emisiju štetnih čestica smanje na nulu, primenm aero i hidro dinamike.Među interesantnijim inženjerskim rešenjima je upotreba energije vetra, kao na brodovima kojim su prvi moreploovaci obilazili svet. Modernija varijanta jedra je flettner rotor koji je u fazi testiranja, ali koji bi mogao da poveća energetsku efikasnost brodova.Jedan od velikih problema je i sam put lanca snabdevanja, kada isti tovar putuje unakrsno preko okeana dok ne dođe na krajnju destinaciju, čime se dodatno rasipa gorivo i povećava ugljenični otisak. Skraćivanje ruta i efikasnija logistika su ključni za rešavanje ovog problema.Sektor pomorskog transporta istražuje niz alternativnih goriva i tehnologije sa nultom emisijom, uključujući baterije, održiva biogoriva i zeleni ili plavi vodonik i njihove derivate, kao što su amonijak i metanol.Pomorski saobraćaj se u fokusu javnosti našao proletos nakon zastoja jednog broda u Sueckom kanalu, ali i usporenog protoka robe u lukama zbog pandemije korona virusa. Problemi u lancu snabdevanja prethodnih meseci doveli su do vrtoglavog rasta cena pomorskog transporta, što utiče na cenu robe u celom svetu.Upravo ti primeri kako se dodaje pokazuju da je taj sektor važan za globalnu trgovinu, ali se u javnosti gotovo i ne pominje. 

2021

700.000 evra za bebe zaposlenih u MK Group i porodilišta u regionu

  Petu godinu zaredom, MK Group u okviru programa ,,Podrška porodici“ nagrađuje svoje zaposlene u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj Gori, koji su se tokom godine ostvarili u ulozi roditelja. U 2021. ova regionalna grupacija bogatija je za 152 bebe, a ukupna suma izdvojena za tu namenu iznosi više od 6,5 miliona dinara. ,,MK Group već pola decenije dodeljuje novčane subvencije zaposlenima koji su postali roditelji. To je jedna lepa tradicija koja govori o odgovornosti i brizi za zaposlene. Na ovaj način pokazujemo da smo uz naše kolege u značajnim i posebnim momentima. Do sada je kroz program „Podrške porodici“ nagrađeno 700 porodica i 1150 beba ukupnom sumom koja prelazi 37 miliona dinara“, istakao je Mihailo Janković, generalni direktor MK Group, na regionalnom skupu koji je organizovan u Beogradu ovim povodom.Jelena Galić, predsednica Izvršnog odbora AIK Banke, navela je da i bankarska grupacija realizuje isti program za svoje zaposlene u AIK Banci i Gorenjskoj banci. ,,Izuzetno mi je drago da već drugu godinu zaredom baš iz naše bankarske grupe dolazi najveći broj novorođenih beba, i da ih ove godine ima još više nego prošle. Uvek se radujemo novim članovima naše AIK porodice, i upravo zato, kao banka okrenuta budućnosti, ulažemo u decu i nove naraštaje“, ukazala je gđa Galić na događaju.Ove godine „Podrška porodici” je proširena u veliki društveno odgovorni projekat kroz donacije porodilištima širom regiona. Tim povodom, na regionalnom skupu učestvovali su i predstavnici porodilišta iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Oni su zajedno sa potpredsednikom MK Group Aleksandrom Kostićem simbolično obeležili početak realizacije donacija.,,Dolazak deteta važan je trenutak za život svake porodice, ali i za ceo narod. Upravo to je bio motiv da naš program „Podrške porodici“ proširimo. Ove godine podržavamo ne samo porodice naših zaposlenih, već i buduće roditelje u zemljama regiona u kojima poslujemo. Za te potrebe smo izdvojili 700.000 evra. Cilj nam je da pružimo sistemsku podršku porodičnoj politici i merama za podsticaj nataliteta. U čitavom regionu godišnje se rodi oko 140.000 beba, i mi želimo da pomognemo da dođu na svet u što boljim uslovima“, izjavio je g. Kostić. On se zahvalio predstavnicima porodilišta koji su svojim prisustvom uveličali regionalni skup, ali i ministrima zdravlja iz pomenutih zemalja regiona koju su pružili podršku ovom projektu i pomogli u izboru porodilišta kojima su dodeljene donacije.U Srbiji je izabrano porodilište KBC ,,Dr Dragiša Mišović“. „Ovim putem zahvaljujemo kompaniji MK Group i AIK Banci na donaciji koju ćemo iskoristiti za renoviranje prijemnog odeljenja i proširenje kapaciteta ambulanti za preglede trudnica. Nama je ovo veoma bitno, pošto smo u ovoj godini već dostigli rekordan broj porođaja, a planiramo da u narednim godinama taj broj bude veći. Na ovaj način ćemo unaprediti kvalitet usluge i skratiti vreme čekanja budućih majki kako bismo opravdali reputaciju najboljeg porodilišta u Srbiji”, istakla je dr Slađana Mihajlović, upravnica Bolnice za ginekologiju i akušerstvo KBC „Dr Dragiša Mišović“ Dedinje.Pored ove zdravstvene ustanove, donacije u okviru programa ,,Podrška porodici“ realizuju se u još šest porodilišta u regionu. U njima se ukupno svake godine rodi oko 16 hiljada beba. Renovirana odeljenja, odnosno novu opremu i uređaje dobiće i porodilište Univerzitetsko kliničkog centra Ljubljana, porodilište ,,KBC Sestre milosrdnice“ u Zagrebu, porodilišta Opšte bolnice ,,Danilo I“ na Cetinju i Opće bolnice ,,Prim. Dr Abdulah Nakaš“ u Sarajevu, kao i ginekološko-akušerska odeljenja Bolnice ,,Dr Mladen Stojanović“ u Prijedoru i Bolnice Gradiška.

Svet

Kreni promeni: Usvojen i drugi zahtev, nećemo slaviti pobedu

Inicijativa Kreni-promeni koja je organizovala blokade puteva saopštila je da usvojen i drugi njihov zahtev zbog kog se u Srbiji protestovalo. Dodaju da zbog toga neće biti nikakve proslave, kao i da podržavaju "svaki vid borbe za promene". Kreni-promeni je pozvao sve zainteresovane građane da im se priključe u prikupljanju potpisa  za narodnu inicijativu kojom će se predložiti zabrana iskopavanja litijuma u Srbiji.Zakon o eksproprijaciji je povučen, a izmenjen je Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi i to je prema njihovim rečima "jedna dobijena bitka svih građana":"Obećali smo javno da blokade prestaju, ako usvoje zahteve. Mi ne možemo da prekšimo datu reč. Istovremeno, deo ljudi naših saboraca i organizacija koje su podržale ove proteste, želi da nastavi sa novim zahtevima. Podržavmo svaki vid borbe za promene. Ne možemo da pravimo proslavu dok ljudi koji su se borili sa nama rame uz rame nastavljaju borbu. Zato nećemo praviti nikakvu proslavu", kaže predstavnik Kreni-promeni Savo Manojlović. On je naveo da mu ljudi često na društvenim mrežama i uživo govore kako mora da se nastavi sa blokadama. Dodaje da mu je kako važno da ne pogazi sopstvenu reč, kao i da ta inicijativa ima "naredni kora"."Sve vreme smo insistirali na izmenama Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, zato što sada možemo preko narodne inicijative, sakupljanjem 30.000 potpisa, Narodnoj skupštini da predložimo propis kojim ćemo onemogućiti dalje iskopavanje litijuma, a o kojem će Narodna skupština morati da se izjasni", rekao je Manojlović.Prema njegovim rečima, sakupljanje potpisa biće pokrenuto u januaru, a pre toga nam treba mreža ljudi volontera sa kojima će sakupiti potpise za tu inicijativu.Nastavak protesta i blokade puteva najavio je predstavnik pokreta Ekološki ustanak, Aleksandar Jovanović Ćuta."Tek kada isteramo Rio Tinto, možemo da kažemo da smo pobedili", izjavio je Jovanović za novine Nova.

Svet

Evergrand zvanično nije platio dugovanja

Kineska kompanija Evergrand nije uspela da plati dug globalnim investitorima, saopštio je u četvrtak Fitch, firma za kreditni rejting. Pitanje je kako će Peking popraviti imovinsku kompaniju opterećenu dugovima koja je postala simbol problema koji muče drugu po veličini svetsku ekonomiju, prenosi Njujork Tajms.Firma Fitch Ratings je u saopštenju navela da je kineskog investitora stavila u kategoriju „ograničenih obaveza“, što znači i da kompanija Evergrand formalno nije izvršila novčane obaveze, ali još nije ušla u bilo koju vrstu stečaja, likvidacije ili drugog procesa koji bi zaustavio njeno poslovanje.Saopštenje je usledilo nakon što je u ponedeljak Evergrandu istekao rok za plaćanje dve svoje obveznice, ukupne vrednosti više od 82 miliona dolara. Evergrand se nije oglasio nakon isteka roka, ali su neki vlasnici obveznica izjavili da nisu primili svoje isplate.Evergrand je već rekao da će se „aktivno angažovati” sa svojim stranim kreditorima kako bi se smislio plan za restrukturiranje što je često dugotrajan proces koji može uključivati rasturanje kompanije i prodaju njenih delova da bi se svi isplatili. Takođe svaki potez bi zahtevao blagoslov kineske vlade, koja brine da bi iznenadno raspuštanje kompanije moglo da pogodi finansijski sistem zemlje i potencijalno mnoge vlasnike kuća u Kini koji su već platili stanove koji tek treba da budu izgrađeni.Početkom nedelje, Evergrand je rekao da su se zvaničnici iz nekoliko institucija koje podržava država pridružili odboru za rizik koji će pomoći kompaniji da se restrukturira.Iako je Fitch-ovo određenje ozvaničilo Evergrandovo neizvršenje obaveza, tržište je dugo očekivalo ovaj trenutak, esecima se ova kompanija mučila da ispoštuje rokove za otplatu obveznica, a za mnoge je bilo samo pitanje vremena kada će ostati bez novca da plati svoje račune.„Svi smo očekivali da Evergrand neće moći da izvuče zeca iz svog šešira“, rekao je Mišel Lovi, izvršni direktor SC Lowy, investicione firme koja ima malu poziciju u Evergrand obveznicama i dodaje da je sada red na njih da iznesu neki oblik predloga za restrukturiranje.Fitch je u četvrtak takođe stavio kompaniju Kaisa, još jednog velikog i problematičnog investitora, u kategoriju „ograničenih obaveza“ nakon što ona početkom ove nedelje nije isplatila vlasnicima obveznica 400 miliona dolara.Ova neispunjenja obaveza testiraju dugogodišnja očekivannja stranih investitora da će Peking na kraju uskočiti da spase svoje najveće kompanije.Godinama su mnogi investitori davali novac kompanijama poput Evergranda na osnovu ove pretpostavke, ali u skorije vreme, vlasti su pokazale veću spremnost da dozvole da kompanije propadnu kako bi obuzdale neodrživ problem kineskog duga.Da bi ovo naglasila, kineska centralna banka je za probleme okrivila Evergrandovo „loše upravljanje i nepromišljeno širenje“ i dodala da je kriza ograničena na Evergrand. Ji Gang, guverner centralne banke, nagovestio je u četvrtak da će Evergrand proći kroz nešto što liči na tipičnu reorganizaciju, sugerišući da spasavanje nije bilo u planu.Peking je bio u centru u periodu nakon prethodnih korporativnih katastrofa. Pre tri godine, Peking je preuzeo kontrolu nad Anbang Insurance Group nakon što je pritvorio njenog predsednika, koji je kasnije poslat u zatvor zbog prevare. Početkom prošle godine, lokalni vladini zvaničnici su uskočili da preuzmu kontrolu HNA, transportnim i logističkim konglomeratom opterećenim dugovima zbog skupih akvizicija u inostranstvu, a pod njihovim vođstvom, problematično preduzeće je gurnuto u administraciju.Evergrandovi finansijski problemi su delimično rezultat pokušaja Pekinga da se „ohladi“ kinesko stambeno tržište. U strahu od prelivanja u širi finansijski sistem, regulatori su se obračunali sa investitorima nekretnina kao što je Evergrand, primoravajući ih da otplate dug prema bankama i drugim finansijskim institucijama.Ova kompanija se borila da rasproda svoju imperiju, ali nije uspela da proda posao sa električnim vozilima uprkos razgovorima sa zainteresovanim kupcima, dok usporeno tržište nekretnina i manja potražnja za novim stanovima su još više pogoršali stvari.Evergrand se često oslanjao na preprodaju stanova pre nego što su bili u potpunosti izgrađeni. Čak 1,6 miliona kupaca kuća je čekalo u septembru da se useli u stanove kada je kompanija okupila svoje najviše rukovodioce i zamolila ih da javno potpišu obećanje kojim će se obezbediti završetak stotina razvojnih projekata koji su već bili prodati.Da bi ispunio to obećanje, Evergrand je morao ili da unapred proda nove nekretnine kako bi prikupio dovoljno novca da nastavi sa radom ili da pronađe druge izvore gotovine.Zanimljivo je da je Evergrand nekoliko meseci uspevao da plaća vlasnike obveznica, a malo ko je mislio da će Evergrand dugo trajati. Napori drugih kineskih graditelja stambenih naselja počeli su kada su se investitori uspaničili i podigli svoje troškove zaduživanja na nove maksimume. Sa ograničenim pristupom finansiranju usred šireg suzbijanja zaduživanja u industriji, više od 11 kompanija za nekretnine ove godine nije isplatilo svoje obveznice.Kako su se nevolje pogoršavale, Evergrand je sve manje govorio o svojim izgledima. Da bi saznao da li je izvršio isplate, finansijski svet se obratio vlasnicima obveznica da ih pita da li su primili novac. Unutar Kine, cenzori su potisnuli sve negativne vesti.Sada investitori moraju da sačekaju sve informacije koje Evergrand i Peking smatraju vrednim da objave.

Srbija

Zbog renoviranja objekta Ministarstva finansija menja se urbanistički plan

Na inicijativu Ministarstva finansija pristupilo se izmeni i dopuni Plana detaljne regulacije za deo bloka između Ulica Admirala Geprata, Kneza Miloša, Balkanske i Nemanjne, kako bi se omogućila rekonstrukcija i dogradnja objekta u Balkanskoj ulici (na katarstasrskoj parceli 806/7). Objekat će koristiti Ministarstvo finansija. "Ovom izmenom stvoriće se uslovi renoviranja objekta u skladu sa savremenim tendencijama i važnim zakonskim regulativama i podzakonskim aktima koji uređuju ovu oblast, i omogućavaju korišćenje objekata za potrebe Ministarstva finansija", piše u Nacrtu izmene Plana. U Nacrtu izmena navodi se da je planirana parcela orijentacione površine 2.123 metara kvadratnih i da se zadržava jedan objekat na njoj. Dozvoljena je rekonstrukcija, dogradnja, adaptacija, sanacija, investiciono i tekuće održavanje objekata. Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je javni uvid u Nacrt izmena i dopuna plana detaljne regulacije za deo bloka između ulica Admirala Geprata, Кneza Miloša, Balkanske i Nemanjine. Javni uvid traje od 9. do 23. decembra.Ministarstvo finansija u julu ove godine raspisalo je tender za izradu projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju objekta u ulici Balkanska 53 u Beogradu.Na toj adresi nalazi se nekadašnji vojni objekat, a u tenderskoj dokumentaciji se navodi da je kompleks napušten 2010. godine i da nije u namenskoj funkciji."Objekat je izgrađen na katastarskim parcelama broj 806/6 i 806/7 u katastarskoj opštini Savski Venac. Na katastarskoj parceli 806/7, ukupne površine 1052 metara kvadratnih, nalazi se objekat neto površine 7913 m2. Na katastarskoj parceli broj 806/6, ukupne površine 898m2, prostire se parking. Objekat ima glavni ulaz, iz Balkanske ulice 53 i jedan pomoćni ulaz iz dvorišta", pisalo je u tenderskoj dokumentaciji. Posao izrade projektno-tehničke dokumentacije dobila je u avgustu firma Mašinoprojekt Kopring, koja je bila jedini ponuđač.Ko budući korisnici objekta planirani su: Uprava carina, CFCU, Sektor za drugostepeni carniski i poreski postupak, Uprava za javni dug, Uprava za igre na sreću, Uprava za duvan, Uprava za slobodne zone. 

Svet

Za litijumom se traga i u Republici Srpskoj?

Dok građani Srbije masovno protestuju zbog najavljene eksploatacije litijuma, minerala od kog se prave električne baterije, sa druge obale Drine blizu Bijeljine već postoje firme koje su zainteresovane za istraživanje tog minerala, prenosi Slobodna Evropa. Dodaje se da tamošnji meštani ne slute da taj mineral takođe može da se pronađe ispod zemlje na kojoj žive."Malo meštana zna šta je litijum uopšte, a kamo li da ga ima u Suvom Polju. Nemamo mi nekih informacija vezano za to do sad, a niti neke pretenzije da bi to dali na iskop nekome, ako bi nas neko pitao. Opet bi to bio dogovor sa Gradskom upravom i Vladom Republike Srpske", kaže Slavica Obrenović, predsednica Mjesne zajednice Suvo Polje, kod Bijeljine.Ona kaže da u toj zajednici od nekih 1.500 stanovnika, koji se većinom bave poljoprivredom, ima malo ljudi koji znaju šta je litijum i za šta se on upotrebljava.Saglasnost za ispitivanje terena u tom selu, kako se dodaje, tražila je kompanija Rodon iz Bijeljine. Ipak, gradska uprava je krajem novembra odbila njihov zahtev za izvođenje detaljnih geoloških istraživanja litijuma i bora na području grada.U rješenju koje je Grada Bijeljine koje je dostavljeno toj kompaniji i koje je objavljeno na sajtu gradske uprave, navodi se da "nemaju dovoljno informacija niti odgovarajući pravni osnov na osnovu kojeg bi izdali traženu saglasnost".Kompanija Rodon, kako se dodaje, osnovana je u julu prošle godine i bavi se inženjerskim poslovima i poslovima u vezi sa  tehničkim savetovanjem.Pored Bijeljine, ta firma je isti zahtjev poslala Ministarstvu energetike i rudarstva Republike Srpske. Međutim, od ministarstva još nisu dobili odgovor.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? Litijum je došao u žižu javnosti na Balkanu kada su krajem novembra i početkom decembra građani i ekološka udruženja protestovali u Srbiji zbog potencijalne eksploatacija jadarita, rude koja sadrži litijum i bor. Jadarit je pronađen u okolini Loznice, na zapadu Srbije.Građani su izrazili zabrinutost da bi planirani rudnik kompanije Rio Tinto, koja je zainteresovana za eksploataciju, mogao da zagadi okolinu, zemljište i reke. Iz te kompanije odbacuju tvrdnje o zagađenju i obećavaju poštivanje najviših ekoloških standarda za svoj projekat.Ekološke organizacije u Srbiji najavile su nastavak protesta i blokade puteva, a kako dodaju, njihov glavni zahtev biće da kompanija Rio Tinto odustane od Projekta Jadar.

Srbija

Praktični vodič za pokretanje startapa

Inicijativa „Digitalna Srbija” predstavila je studentima vodič „Preduzmi ideju — pokreni startap” koji pruža praktične informacije i savete neophodne za buduće i sadašnje pokretače inovativnih biznisa. Ovaj korisni dokument nastao je kroz saradnju Inicijative „Digitalna Srbija” i konsultantske kuće PwC Srbija u okviru projekta „Preduzmi ideju” koji se realizuje uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Vodič je objavljen na sajtu preduzmi.rs odakle ga svi zainteresovani mogu besplatno preuzeti.„Na jednom mestu objedinili smo odgovore na veliki broj pitanja u vezi sa osnivanjem i poslovanjem startapa. Od razvoja inovativne ideje, preko formiranja tima, pa do registracije firme i nalaženja izvora finansiranja i podsticaja, vodič sadrži detaljne informacije i ključne sugestije koje će budućim inovativnim preduzetnicima olakšati proces komercijalizacije ideja i ulaska na tržište”, istakla je Bojana Tomić Brkušanin, direktorka projekta.Kako identifikovati problem koji rešava moja ideja? Da li tako nešto već postoji? Gde da nađem članove tima? Kako da registrujem startap i nađem prvu eksternu investiciju? Ovo su pitanja sa kojima se susreće svaki pokretač startapa, a jedan od njih bio je i Đorđe Jevtić, osnivač OTA Sync & Serbian Bookers-a. On je na današnjem predstavljanju vodiča sa studentskim startap timovima sa Beogradskog univerziteta podelio priču o svojim počecima u svetu inovativnog preduzetništva. Sada su odgovori na ova pitanja sadržani u vodiču „Preduzmi ideju — pokreni startap”.„Kreiranje ovog vodiča jeste neki vid podrške svim mladim ljudima koji žele da postanu inovativni preduzetnici. Za mnoge od njih, pristup ovim informacijama značiće korak napred ka konačnoj odluci da se oprobaju u svetu preduzetništva. Siguran sam da bi moj početak bio dosta lakši da sam u jednom dokumentu u tom trenutku mogao da nađem sve što me kao mladog preduzetnika interesuje”, istakao je Jevtić.Milan Okanović, docent na Katedri za marketing menadžment i odnose s javnošću Fakulteta organizacionih nauka govorio je o aktivnostima koje će u okviru projekta „Preduzmi ideju” uključiti studente i mlade ljude, ali i univerzitetske profesore. U okviru projekta predviđena je realizacija kurseva na fakultetima, mentorskih programa i brojnih radionica. Projekat „Preduzmi ideju“ će se u naredne četiri godine baviti promocijom preduzetničkih vrednosti kroz programe razvoja preduzetničkog načina razmišljanja, jačanjem povezanosti između akademske i poslovne zajednice, podsticanjem multidisciplinarnih istraživanja usmerenih na inovacije, izgradnjom preduzetničkog pristupa i preduzetničkog razmišljanja na fakultetima i slično. Projekat realizuje Inicijativa „Digitalna Srbija” u partnerstvu sa Fakultetom organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, Novom Iskrom, PwC Srbija i Startitom, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Srbija

Beograd opet traži firme za iseljenje bespravno useljenih

Grad Beograd ponovo je raspisao tender putem kojeg traži tehničku podršku prilikom iseljenja bespravno useljenih lica iz stanova u kojima je grad vlasnik. Procenjena vrednost javne nabavke iznosi 2,99 miliona dinara. Posao će obuhvatati obijanje brave i njenu zamenu, iznošenju nameštaja i stvari i odvoženje u skladište.Takođe, javnom nabavkom je obuhvaćena i usluga raseljavanja, odnosno utovar stvari u kamion ili kombi i prevoz do drugog stana koje je aktom nadležnog organa dodeljen na korišćenje odnosno zakup ili otkup. Beograd nije našao podršku za iseljenje bespravno useljenih licaU specifikaciji se navodi da se u evidenciji Sekretarijata za imovinske i pravne poslove nalaze se stanovi, poslovni objekti i poslovni prostori. Sekretarijat za imovinske i pravne poslove je javnu nabavku za ovu uslugu raspisao i pre par meseci, ali je tender obustavljen jer nije dostavljena nijedna ponuda. U dokumentaciji se navodi da će se sporazum za izabranom firmom zaključiti na godinu dana, odnosno do utroška sredstava.Od zainteresovanog ponuđača se traži da je prethodne tri godine pružio usluge iseljenja ili selidbe za najmanje sedam objekata ili posebnih delova objekta, da raspolaže najmanje jednim kamionom nosivosti preko 3000 kilograma i najmanje jednim kombijem nosivosti preko 1000 kilograma.

Srbija

I sa povećanjem plata, lekari i dalje nedovoljno zarađuju

Da plate lekara nisu dovoljno visoke slažu se i sindikalci i građani. Iako je vlast sprema povećanje od 8 odsto, zdravstveni radnici poručuju da nije ni blizu dovoljnog, jer trenutno lekari dobijaju tek tri puta veću zaradu od nemedicinskog kadra, a ta razlika bi trebalo da bude skoro duplo veća. Tako makar predviđa sistem platnih razreda, čija se primena "kuva" i odlaže već godinama.„Trenutno su kolege ljute, besne i pomirene sa situacijom. Pokušavaju, kao i decenijama pre u zdravstvu u Srbiji, da svojim ličnim angažmanom pomognu pacijentima. Ali, znate, kada je epidemija i kada je toliki broj pacijenata, a sve ovako loše organizovano, onda je to veoma teško. Iscrpljeni smo i odavno bez mogućnosti”, kaže za Novu ekonomiju predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić.Koliko su stvarno plaćeni lekari I to nije utisak samo doktora Panića. Nova ekonomija je već pisala o tome da su lekari u kovid bolnici u Batajnici radili u uslovima koji su podrazumevali ograničenu količinu zaštitne opreme, dugačke smene u skafanderima, mlade lekare koji su bili kažnjavani zbog toga što su odluke rukovodstva komentarisali na društvenim mrežama...Izvor koji je dobro upoznat sa situacijom u kovid bolnici u Batajnici, a čije je ime poznato redakciji Nove ekonomije, kaže da su lekari koji rade u ovoj ustanovi u septembru radili mimo propisa, odnosno da nakon noćne smene nisu dobijali slobodan dan, već samo onda kada izlaze iz noćnog rada. I pored ovakvih uslova, plata za taj mesec nije bila veća, tvrdi naš izvor.On objašnjava i da se mnogim lekarima, pre svega mladim, stalno produžavaju ugovori o radu na određeno, umesto da dobiju stalno zaposlenje. Ovi mladi ljudi nisu u mogućnosti da planiraju svoj život, objašnjava on. Niti znaju koliku će zaradu da prime za svoj rad, niti imaju slobodnih dana. Kovid-bolnica: Jedan skafander dnevno, lavabo na podu i entuzijazam lekara Kovid dodatak, odluka direktoraNaša redakcija je imala uvid u pojedine dokaze o obračunima zarade („platne listiće“) lekara iz kovid bolnice u Batajnici iz kojih može da se vidi da jedan sat rada lekara vredi tek nešto više od 480 dinara. U taj iznos nije uračunat kovid dodatak koji zdravstveni radnici koji rade sa kovid pacijentima dobijaju za vreme pandemije.Kako se može videti iz pojedinačnih rešenja zdravstvenih ustanova, kovid dodaci, odnosno stimulacije, dodeljuju se na osnovu različitih dopisa Ministarstva zdravlja i naloga iz dopisa republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.Primera radi, u rešenju Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata iz oktobra 2020. godine, koje je dostupno na sajtu te ustanove, piše da se novčana pomoć isplaćuje procentualno, za efektivne sate rada zaposlenih koji rade na sprovođenju mera i aktivnosti vezanih za zaštitu zdravlja stanovništva, odnosno koji su radili na lečenju i zbrinjavanju pacijenata obolelih od bolesti kovid-19.Mladi lekari iz bolnice u Batajnici kažnjeni zbog komentara na Fejsbuku Kovid dodatak, odnosno stimulacija, ne može da bude veća od 30 odsto, piše u rešenju. U prilogu ovog dokumenta nalazi se i spisak zaposlenih kojima će biti isplaćene stimulacije.Kako objašnjava Panić, odlučivanje o visini kovid dodatka, kao i o tome koji zaposleni će ostvariti pravo na stimulaciju po ovom osnovu je ostavljano na odlučivanje svakoj ustanovi, odnosno svakom direktoru.„Već smo tim povodom imali više primedbi. Tražili smo da se napravi pravilnik, da se zna koliko ko dobija ako se nalazi u kovidu. Međutim, to je sve i dalje ostalo na tome da direktor,  odnosno službe u bolnici, prave spisak ljudi koji rade u kovidu, pa se onda prema broju radnih sati određuje kakav je dodatak”, kaže on.Spiskove zaposlenih međutim, niko ne proverava, pa je sve ostavljeno „na volju direktora”.Ko je na spisku?„Imali smo tu veliki problem, jer su direktori pisali i one koji ne rade u kovidu, pa su oni dobijali dodatak”, kaže Panić.I Zoran Ilić, predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost”, kaže da su dobijali pritužbe iz velikog broja ustanova. „Zbog toga smo i pripremili neke inicijative iz sindikata da se, eventualno, tu uključi i Komisija za bezbednost i zaštitu zdravlja na radu ili da napravimo jednu univerzalnu formulu po kojoj bi se ti dodaci delili, da ne bude oštećenih”, kaže on.Ministarstvo zdravlja u prvom navratu nije želelo da posluša sindikate i da formira Komisiju koja bi odlučivala o visini i podeli kovid dodataka.„Prepušteno je da to rade direktori ustanova sa svojim pomoćnicima i da oni određuju ko dobija pet, ko 20, a ko 30 odsto”, kaže Ilić.Za sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opreme Panić objašnjava da u bolnici u Kraljevu, u kojoj je i zaposlen, anesteziolozi imaju najveća primanja i najviše kovid dodatke.„Anesteziolozi imaju najveća primanja, jer u Kraljevu samo mi radimo u kovid intenzivnoj nezi. U nekim drugim velikim ustanovama, mislim da bi svi oni koji se nalaze u intenzivnim negama, trebalo da imaju isti taj dodatak”, kaže on.Njegov kovid dodatak iznosi 21.000 do 23.000 dinara mesečno, ali se ponekada dešava da bude isplaćen sa kašnjenjem.„Naša osnovna plata je oko 108.000 dinara. Sa dežurstvima i svim ostalim izađe na 150.000-160.000, u zavisnosti od meseca. A ovih 20.000 dinara kovid dodatka ako računate na tih 108.000, bilo bi oko 20 odsto”, objašnjava on.Medicinska sestra koja radi „u šoku u kovidu” u Kraljevu za mesec dana dobije 6.000-7.000 dinara kovid dodatka, kaže Panić, a lekar specijalista koji nije anesteziolog dobije 16.000-18.000.Stručnost veća od plate U odnosu na zaradu pre pandemije, zdravstveni radnici su u aprilu 2020, u jeku pandemije, dobili povišicu od 10 odsto, koja je do kraja godine bila isplaćivana kao stimulacija. Od početka  2021. ovo povećanje je, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, uračunato u redovnu cenu rada. Na novu, 10 odsto veću osnovicu, svi zdravstveni radnici dobili su još pet odsto povećanja.Međutim, kao što je Nova ekonomija već pisala, problem u zdravstvenom sistemu predstavlja to što nemaju svi medicinari iste osnovice.„U zdravstvu imate tri različite osnovice. Jednu za lekare, drugu za medicinske tehničare, a treću za nemedicinsko osoblje, što apsolutno ne bi smelo da bude dopustivo”, kaže naš sagovornik.I Fiskalni savet je u više navrata savetovao da je u javnom sektoru neophodno imati jedinstvene osnovice, što bi omogućilo i veću transparentnost. To predviđa i Zakon o sistemu plata  zaposlenih u javnom sektoru čija se primena stalno odlaže.Prema ovom zakonu, sve zarade u javnom sektoru, pa tako i plate zdravstvenih radnika, računale bi se tako što se osnovica (koja se određuje za svaku budžetsku godinu) množi sa koeficijentom koji se razlikuje od platnog razreda kome radno mesto pripada.Jedan od problema je, međutim, što bi osnovica, u teoriji, trebalo da bude približna minimalnoj zaradi, kako bi i ona radna mesta kojima je koeficijent oko jedan, i po računici ostvarivali ovaj nivo plate.Sada je osnovica toliko niska da se nekvalifikovanim radnicima doplaćuje i mimo osnovne računice.„Naši higijeničari i bolničari koji bi trebalo da imaju koeficijent 1,1 do 1,3, puta ta osnovna plata, dakle trebalo bi da imaju oko 38.000. Njima kada obračunaju platu, oni imaju oko 27.000-28.000, a onda im doplate do minimalne zarade”, objašnjava Panić.S obzirom na to da je, dakle, ceo sistem zarada loše postavljen, onda su i razlike između zarada nekvalifikovanih radnika u zdravstvu i lekara specijalista premale.Prema Zakonu o platnim razredima, lekari specijalisti bi trebalo da imaju oko pet i po puta veću zaradu od nemedicinskog kadra. Sada lekari imaju oko tri puta veću platu (nemedicinski kadar dobija uglavnom minimalnu zaradu – oko 34.000, a lekari oko 100.000).„Kada bi, na primer, preračunali platu lekara specijaliste po Zakonu koji je usvojen, ali se njegova primena odlaže, onda bi lekar specijalista, kome je plata - koeficijent 5,6 puta  osnovica, a to je minimalna zarada koja je 33.000-34.000, imao 180.000 kao osnovnu platu. Ta plata sada nije 180.000 nego je 108.000, a u njoj su i topli obrok i regres”, kaže Panić.Plata raste osam, a treba 20 odsto Zbog toga su zdravstveni sindikati složni da nisu zadovoljni platama ni van pandemije, pa tako ni sada, kada im je najavljeno povećanje zarada od naredne godine od osam odsto.„Očekivali smo malo više. Mi smo kao sindikati prošle godine doneli neki cilj. Ne želimo da licitiramo, već želimo da 2025. osnovna plata bude u rasponu od 450 evra za nekvalifikovane  radnike, pa da sestra ima oko 900 evra, a da lekar ima 1.800 evra“, kaže Ilić.Ovakav rast plata bi značio da bi plate trebalo da rastu oko 20 odsto godišnje. Panić kaže da apsolutno misli da plata koju imaju nije dovoljna ni za ono što rade van kovida.„Potpuno razumem da kovid dodaci ne mogu da budu preko 30 odsto, ali bi mogli da budu makar 30 odsto, pa bi onda bili i preko 30.000 a ne 21.000. I pre svega, da svima bude jednoobrazno, a ne da direktor može time da nekoga kupuje, ucenjuje ili da nekome da za nešto što nije uradio, a da druge zakine”, kaže Panić.I Ilić deli stav da nije moguće tražiti više od 30 odsto kovid dodatka, ali da bi trebalo tražiti dodatke i za one koji rade van kovid sistema.„Mi ćemo tražiti da bude dodatak od 20 ili 10 odsto za ljude koji možda i ne rade u kovid zonama, jer i oni su izloženi riziku”, kaže on.Nova ekonomija je na svom sajtu sprovela anketu među čitaocima o tome kakav je njihov stav o tome koliku platu treba da imaju lekari.Više od 84 odsto naših čitalaca smatra da zdravstveni radnici nisu dovoljno nagrađeni za rad u pandemiji. Tek nešto više od tri odsto čitalaca misli da su plate lekara veće od 150.000 dinara, ali čak 37 odsto veruje da bi one trebalo da budu na ovom nivou.Blizu trećine čitalaca misli da bi lekari trebalo da imaju više od 200.000 dinara zarade, a skoro četvrtina da bi trebalo da budu iznad 100.000 dinara. Čitaoci su davali različite predloge na koji način bi država trebalo da se oduži lekarima za rad u pandemiji, a najveći broj njih je predlagao povećanje plate ili bolje uslove rada.Deo čitalaca predlagao je i uvođenje beneficiranog radnog staža za rad u kovid sistemu, što je najavljivao i predsednik Vučić.Panić i Ilić su različitog mišljenja kada je u pitanju uvođenje beneficiranog staža. „Mi smo pre za to da, ako već hoće predsednik nešto da učini za nas, onda kovid treba da se proglasi za profesionalnu bolest, jer će mnoge kolege i mnogi zaposleni u zdravstvu imati problem, bilo po pitanju kolega koje su preminule, pa su tu njihove porodice, bilo po pitanju kolega i ostalih zaposlenih koji su bolovali, a kojima su ostale posledice”, kaže Panić.On se ne slaže ni sa tumačenjem da se nalazimo u vrsti rata.„Zakon kaže da se beneficirani radni staž propisuje za one koji rade na terenu. Zato ga imaju vojska i policija, a u zdravstvu Hitna pomoć. Pobrkani su lončići, nema beneficiranog radnog staža jer radite u ustanovi gde inače radite. Kovid je oboljenje koje je zarazno kao što je hepatitis, kao što je TBC, kao što je sida, kao što je grip”, dodaje Panić i pita se šta će onda biti sa medicinarima koji rade sa ovim bolestima.Ilić, pak, apsolutno podržava ideju o uvođenju beneficiranog staža.„Mi već pišemo inicijativu za beneficirani radni staž, jer smatramo da smo sada u nekoj vrsti specijalnog rata i ne vidim sada nikakvu razliku u odnosu na naš rad tokom devedesetih godina, kada smo dobili beneficirani radni staž za učešće u ratu”, kaže Ilić.