Najnovije

Srbija

Kada roming u regionu ipak može da vam se naplati skuplje?

Od danas, 1. jula, ukida se roming u zemljama Zapadnog Balkana. To znači da će vas poruke, razgovori i internet sa karticom srpskog operatora koštati isto u Srbiji, Crnog Gori, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Albaniji.Kako su za Novu ekonomiju potvrdili iz Telekoma i A1 (nekadašnjeg VIP-a), poruke i minuti iz tarifnog paketa koji koristite u Srbiji, pod istim uslovima moći ćete da koristite i u državama regiona. Iz Telekoma kažu da će se isto odnositi i na prenos podataka, odnosno korišćenje interneta, pa će tako važiti sve što imate i u okviru trenutnog paketa.A1 ističe da “određena količina internet paketa moći će da se iskoristi bez dodatne naknade, posle čega operator ima pravo da naplati usluge prenosa podataka po cenama u nacionalnom saobraćaju, uvećanim za iznos naknade za roming”. “Preporučujemo korisnicima da se upoznaju sa raspoloživim sadržajem internet saobraćaja u skladu sa tarifom koju koriste, pre napuštanja zemlje i po povratku”, kažu iz A1 u odgovoru Novoj ekonomiji.Na naša pitanja nisu odgovorili iz Telenora, ali su na svom sajtu objavili uslove korišćenja rominga na teritoriji Zapadnog Balkana.Navedeno je da se svi pozivi i poruke koje se koriste u okviru teritorije Zapadnog Balkana tarifiraju isto kao u domaćem saobraćaju, dok korišćenje interneta zavisi od paketa koji imate. Dok neki tarifni paketi podrazumevaju da ćete moći da iskoristite sav internet na koji i inače imate prava kada ste na teritoriji Srbije, za druge pakete je ograničena količina GB koje možete da koristite u zemljama Zapadnog Balkana.Na sajtu mobilnog operatera Globaltel su takođe objavljeni uslovi korišćenja romina na Zapadnom Balkanu. Objavljeno je da je korišćenje roming usluga u regionu omogućeno na svim tarifama, osim ukoliko nije drugačije definisano uslovima pojedine tarife.Preciziraju da ukoliko u svom paketu imate uključen saobraćaj ka ostalim mrežama u Srbiji, onda će se ovaj saobraćaj koristiti i u zemljama regiona Zapadnog Balkana, dok će u drugim slučajevima saobraćaj biti tarifiran u skladu sa cenama domaćeg saobraćja prema ostalim mrežama.Svi domaći operateri pozivaju se na politiku primerenog korišćenja. To se pre svega odnosi na uslugu prenosa podataka, tj. korišćenja interneta, gde je predviđena dozovljena količina podataka koju korisnik može iskoristiti u regionalnom romingu, nakon čega plaća i dodatnu naknadu za roming, objavljeno je na sajtu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL).Politika primerenog korišćenja omogućava i sprečavanje zloupotrebe i neprimerenog korišćenja usluga regionalnog rominga.To znači da u roku od četiri meseca ne možete da imate veću potrošnju u regionlanom romingu u odnosu na domaćio saobraćaj.“U tom slučaju mobilni operator upozorava korisnika i ostavlja mu rok od 15 dana za promenu obrasva korišćenja, nakon čega može otpočeti sa naplatom dodatne naknade za roming na domaću maloprodajnu cenu usluge mobilne kominikacione mreže, a sa tom naplatom prestaje čim potrošnja korisnika više ne upućuje na rizik od zloupotrebe,” piše na sajtu RATEL.

Konferencije Srbija konferencije

Pandemija odložila osamostaljivanje mladih u Srbiji

kažu učesnici panela Kako mladi da se osamostale?, koji su organizovali Nova ekonomija i Fondaciha Fridrih Ebart.Duže od 2,5 god mladu traže posao, imaće manje radnog iskustva. Generacija sa ozbiljnim ožiljcima na zaradama, plate će im biti manje neko pre pandemije.Branka Anđelković, Centar za istraživanje javnih politikaKriza 2008 i pandemija ne mogu da s eporede, Prvi i Drugi sv rat, revolucije, ovo vreme onda može da se poredi sa tim. Kovid vidljivi i nevid član porodice, posledice su još nesagledive. 2020. osnovna godina, base line, u odnosu na nju ćemo gledati sve promene koje će se desiti. Kovid će uticati na sve.Zapošlj mlade na uštrb onih koji imaju preko 50 godina, onda je pitanje veliko pravičnosti politike. Ljudi često ne znaju šta znači ugovor, niti razumeju šta znače poresle olakšice, mlađa populacija nema pojam gde je, ali i roditelji se ne snalaze. Danas je najlakše otići iz neke zemlje, preko inteneta mkladi vide gde se šta traži.Na sve to utiče i digitalizacija, rad preko platformi, trendovi zahtevaju brzi odgovor, poslodavci svesni tih trendova odliva radne snage. Sve zavisi od toga u kojoj ste industriji, nemamo brzog odgovora koji se traži. Rad preko platformi nameće nova pravila.Mora da post poreksa administracija koja će pratiti sve ideje om olakšicma, koje se sprovode u praksi. Strategija za mlade dobra, ali pisana za neko drugo vreme, pandemija je presekla njenu primenu, treba je izmeniti i dodati nedostaje, razumevanje globalnog tržišta, mi ćemo neke psolove gubiti, a neke ćemo dobijati.Naciona služb za zapošlj nikada nije imala srredstva za neke aktivne mere, treba raditi na promeni na veštinama. Strategija je nastavak strategije obrazovanja, te dve stvari su uvezane, to je kao leva i desna ruka. Strategija treba da izbacije kadrove koji odgovaraju ovom novom vremenu.Marko Perić, Savez samostalnih sindikata Beograda SSSBPandemija mladima zaust mog da se zaposle u uslugama sektoru se to dosta primetilo. Ova kriza posebno kritična. To se oseti kada se oseti potreba u pandemiji za zdravstvenim radnicima. Ovo će zahvatiti mali broj mladih u IT sektoru. Trend u drž politikama koje treba da izađu u susret mladima, ali su polovično osmišljene.Prekarizacija rada projekat Moja prva platta samo ih dodatno gura u nestabilnost i pokazuje im kako će na tržištu biti tretirani kao jeftina radna snaga. Da li može da se živi od branja malina?To zavisi od poznav radnih prava, od toga zavisi, da li su potpisali i razumeli ugovor koji su potpisali. Proširuje se i komplikuje Nacrt zakona o sezonskim radovima, pa je preimenovan, komplikovanije ime je dobio. Tu pokušavaju da dodatno kroz komplikacije dodatno fleksibiluju tržište rada, kako bi se radilo bez radnih prava. Uvek može gore od onoga što je sada, trudimos e da aedukujemo mlade koji izlaze na tržište rada.Lakše zapošljavanje, onda će biti lakše zapravo poslodavcu, motiv da se dodatno uposle strani radnici, pogotovu na građevini, sve više ih dolazi iz Indije, turske, sve više ih je na gradilištima Beograda, sve ide ka tome da se uprosti zapošljavanje tih radnika, a ne maldih u kriznim momentima pandemije.Dajna Marinković iz Centra za omladinski rad u Novom Sadu smatra da će se stvari funkcionisati kao, pa samim tim i u vezi sa osamostaljivanjem mladih ljudi. Kaže da oni često imaju problem sa preopterećenošću informacijama koje su u vezi sa pandemijom, pa su izgleda odlučili da sve to ignorišu.Marinkovićeva podseća da su mladi ljudi najpre bili oduševljeni državnim programom "Moja prva plata", čiji je cilj bio da se podstakne njihovo zapošljavanje. Međutim, navodi primere nekih koji su se žalili jer su posodavci tražili da im se vrati deo isplaćene zarade, jer nisu ispunili neka njihova očekivanja..Mladi su često izloženi takozvanim prekarnim uslovima rada, gde ne mogu da ostvare svoja osnovna prava. Programi koji su osmišljeni, nemaju pravo dejstvo. U vezi sa najavljenim poreskim olakšicama za mlade, ona primećuje da mladima to zapravo uopšte nije jasno.Sa druge strane programi Nacionalne službe za zapošljavanje do njih ne dolaze, a veliki broj njih ne razume ni najosnovnija prava koja se tiču radnog odnosa.Situacija je naravno čudna, jer u Srbiji postoje brojni mediji i televizije koji o tome mogu da ih informišu na pravi način. Međutim, to ipak ne čine.Centra za omladinski rad u Novom Sadu kaže da je među poslovima koji mladi ljudi obavljaju u Vojvodini najpopularniji rad u kafićima. Međutim, mnogi od njih katkad odlaze na jug zemlje, gde sezonski rade na branju malina ili lubenica. Kada rade takve poslove, čak i ako su potpisali nekakav ugovor, pitanje je da li im je zaista jasno šta u njemu piše.U IT industriji nema dovoljno radne snage, u pitanju je začarani krug, gorući je to problem za Novi Sad, nema dovoljno kvalifikovanih mladih za IT, za to moraju da se plate kirsevi, za njihovu obuku.Veliki broj mladih mere koje se donose neće dostići, recimo minimalac za stažiranje nakon završene srednje škole. Kaže da s eopet vraćamo na razumevanje svega toga, kao i na obaveštenost o tome. Drugo pitanje je da li mlada osoba može da se osamostali sa minimalcem, to je veoma upitno, moraju da žive sa cimerima. Istraž o mladima koji se ne školuju niti traže posao.Predstavnik Krovne organizacije mladih Srbije (KONS), Marko Stanković kaže da pandemijski period nije toliko prijatan za mlade ljude, ali smatra da će se mladi lakše i brže snaći nakon promena koje je natržištu rada donela pandemija korona virusa.Period ne rtako prijatan, mladi će se lakše i brže snaći nakon promena zbog korone, ipak će kada se sve završi biti normalnije. Obratiti šažnju na mentalnos tanje zdravlje mladih.Mladi se lako zapošljavaju u IT industriji, ako su za to kvalifikovani, ali je problem da do radnog mesta dođu oni koji su studirali dršštvene nauke. Oni se obrazuju za jednu oblast, pa se kasnije prekvalifikuju za ona zanimanja koaj se traže na tržištu."Fenomen da uvek ima mesta za mlade jeste tačan, ukoliko nemaju zahteve za neka posebna primanja i ukoliko uzmu da rade nešto za šta se nisu školovali", ocenjuje prestavnik KONS-a.Mladi ljudi u Srbiji međutim uglavnom ne poznaju svoja radna prava, pa su im nepoznate i privilegije koje mogu da imaju za neko radno mesto, nekada ne znaju ni šta znači zdravstveno osiuguranje.KONS je prema njegovim rečima ukazao i na potrebu da se mladim ljudima olakša dolazak do stana. Kaže da bi prema tom predlogu lokalne samouprave mladima mogle da ponude stanove po povoljnijim uslovima, što bim im donelo neku vrstu sigurnosti.Stamb polit lok samoupra da po povlaš ceni ponude mladima dom, sigurnost, i slično. To su predložili. Primeri iiz susednih zemalja, prva nit su subvencije, prilika da se prave neprofitna gradnja namenjena mladima.

Srbija

„Državni organi najoštrije da sankcionišu kršenje prava radnika u Aptivu“

Centar za politike emancipacije (CPE) i Centar za dostojansven rad (CDR) osudili su danas, kako navode, kršenje prava radnika i radnica u preduzeću Aptiv koji su "primorani da potpisuju izjavu kojom se odriču prava na ograničeno radno vreme kod poslodavca"."Izjava koja je ponuđena radnicima na potpisivanje, zbog povećanog obima posla po porudžbini kompanije Daimler iz Nemačke, kaže da zaposleni 'dobrovoljno žele da budu radno angažovani na svom radnom mestu po 12 sati dnevno u periodu nešto dužem od mesec dana", navode u saopštenju.CPE i CDR pozvali su državne organe i institucije da najoštrije sankcionišu ovakve i slične prakse, a kompaniju Daimler da pod hitno izvrši pritisak na podugovaračku kompaniju da sa ovakvom praksom prekine.U drugom delu "sporne izjave" zaposleni se, kako se navodi u saopštenju,  praktično odriču prava na naknadu štete za posledice koje proističu iz ovakve nezakonite organizacije radnog vremena, a te posledice se pre svega mogu povezati sa potencijalnim povređivanjem radnika i radnica usled premora i neadekvatne zaštite u procesu rada.Centar za politike emancipacije u saopštenju navodi da je autentičnost dokumenta potvrdio i poslodavac, a nekoliko dana kasnije preneta je i izjava predsednika Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zorana Markovića da se u ovoj fabrici radilo i po 72 sata nedeljno. "Ovakva praksa je karakteristična za prinudu zaposlenih da se formalno izjasne kako se slažu sa kršenjem njihovih prava na radu i u vezi sa radom. Ipak, pomenuta izjava ne može da proizvodi pravno dejstvo jer je suprotna imperativnim normama Zakona o radu", piše. U saopštenju se objašnjava da zaposleni ne mogu ni dobrovoljno odreći pojedinih prava koja im pripadaju po Zakonu o radu, a pravo na ograničeno radno vreme van ikakve sumnje jeste jedno od njih.Jedna od osnovnih posledica kršenja prava na ograničeno radno vreme i dvanaestočasnovnog radnog dana je umanjena koncentracija zaposlenih i značajno veći rizik od povređivanja na radu.Inspekcija utvrdila prekoračenje prekovremenog rada u "Aptivu"CDR i CPE podsećaju da je pre nekoliko sedmica u Nemačkoj izglasan Zakon o lancima snabdevanja koji obavezuje nemačke kompanije na poštovanje ljudskih prava duž celog lanca proizvodnje. "Kompanija Daimler snosi pravnu odgovornost za situaciju u leskovačkom Aptivu i ubuduće bi mogala biti izložena visokim kaznama ukoliko se u u njihovom lancu snabdevanja dešavaju kršenja prava poput onoga koje se trenutno dešava u Leskovcu".CDR i CPE u saopštenju podsećaju da je kompanija Aptiv iz Leskovca poslednjih godina bila korisnik različitih oblika podrške od strane Vlade Republike Srbije. "U toku 2019. godine ova firma je iz budžeta Republike Srbije dobila 7,5 miliona evra subvencija za zapošljavanje 2000 radnika i radnica, a 2020. godine ponovo dobija subvencije u istom iznosu, ovaj put za zapošljavanje 700 radnika radnica". Dražava je takođe identičan iznos od 7,5 miliona evra uložila u izgradnju fabrike, dodatnih 68 miliona dinara dala za dovođenje gasovoda, 45 miliona dinara za priključke EPS-a i EMS-a,  navodi se u saopštenju. Grad Leskovac je u infrastrukturu i zemljište uložio preko 270 miliona dinara.CPE i CDR su takođe pozvale i organizacije civilnog društva i sindikate  da pruže podršku radnicima i radnicama "koji su sistematski ugnjetavani".

Srbija

Od početka pandemije Mobi Banka otvorila 131 novo radno mesto

Od početka pandemije, koja je postavila do sada neviđene izazove za brojne kompanije, Mobi Banka je zaposlila 131 ljudi, držeći korak sa više od 100 hiljada novih korisnika. Rast otvorenih radnih mesta predstavlja skok od 63 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a većina novozaposlenih su žene, koje sada čine 71 odsto ukupnog broja zaposlenih. „Nastavljamo da rastemo uprkos brojnim izazovima i rastućim troškovima softverskih sistema, razvoja novih usluga i tekućih održavanja. Međutim, verujem da Mobi Banka opravdava svoj slogan „nema stajanja' jer se uskoro približavamo broju od 600 hiljada korisnika“, izjavila je Marija Popović, predsednica Izvršnog odbora Mobi Banke.Najviše novozaposlenih Mobi Banke nalazi se u sektorima vitalnim za korisničko iskustvo, kao što su podrška korisnicima i razvoj proizvoda, ali značajan deo pojačanja tima dolazi u vidu Mobi Banka savetnika. „Podstaknuti povoljnim poslovnim okruženjem, stimulativnim regulatornim okvirom Narodne Banke Srbije i njenim paketom mera, pored dodatne digitalizacije, odlučili smo se i za otvaranje novih radnih mesta. Verujemo da je važno pokretanje pozitivne ekonomske spirale. Na ovaj način pomažemo našim korisnicima, ali i našoj zemlji“, rekla je predsednica Banke. Bankarski savetnici Mobi Banke su finansijski stručnjaci koji su svakodnevno u direktnom kontaktu sa korisnicima širom Srbije, sa ciljem da proizvodi i usluge banke budu dostupne i prilagođene svakome. Mobi Banka trenutno ima 32 bankarska savetnika u 23 gradova, a planira se da ih do kraja 2021. godine bude 50. Ako hoćemo 21. vek, građani ne smeju da izigravaju kurire bankama „Naši savetnici pružaju pomoć, ali su i svojevrsni digitalni edukatori koji približavaju sve pogodnosti digitalizacije svojim sugrađanima. Zahvaljujući Vladi Srbije, uvereni smo da ćemo vrlo brzo naš rad na digitalizaciji moći da podignemo na još veći nivo. Mobi Banka je spremna da izdaje parametre za dvofaktorsku autektikaciju (eID) i na taj način pomogne da što veći broj ljudi postanu korisnici e-Uprave ”, objasnio je Aleksandar Bogdanović, direktor prodaje Mobi Banke.Jedan od stubova Mobi Banke od samog osnivanja je koncept „humanog bankarstva“, koji obuhvata ekološki i društveno savesne prakse, ali i širi koncept bankarstva koje ljudima olakšava, a ne otežava život. Mobi Banka pruža novu viziju bankarstva - bez papira, bez čekanja u redovima i bez gubljenja vremena vraćanjem za „još jedan papir“. 

Srbija

EIB potpisala 200 miliona za mala i srednja preduzeća u Srbiji

Evropska investiciona banka (EIB) obezbediće zajam u iznosu od 200 miliona evra Fondu za razvoj Republike Srbije za brži oporavak malih i srednjih preduzeća (MSP) i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije od COVID-19.Ovo je šesti zajam EIB-a za Srbiju u okviru finansijskog paketa Tima Evropa za Zapadni Balkan, povećavajući ukupan iznos podrške EIB za brži oporavak Srbije od pandemije na 380 miliona evra."Zajam će ubrzati oporavak privatnog sektora, povećati privrednu aktivnost i pomoći da se očuva preko 47.000 radnih mesta, istovremeno stvarajući 5.500 novih prilika za zapošljavanje građana Srbije", navodi se u saopštenju EIB.Sredstva će biti na raspolaganju malim srpskim preduzećima za pokriće potreba za obrtnim kapitalom i finansiranje dugoročnijih investicija, pod fleksibilnijim i povoljnijim uslovima.Ona su tako osmišljena da se maksimira uticaj i obezbede različite opcije isplate, omogućavajući MSP kojima su hitno potrebna sredstva za održavanje likvidnosti da do tih sredstava brže dođu. Ova sredstva su deo paketa podrške Tima Evropa za Zapadni Balkan, koji uključuje program za oporavak od kovida-19 vredan 1,7 milijardi evra koji je EIB uvela u maju 2020. godine.Paket podrške EU uključuje i kontinuirano uvođenje dva dodatna programa, koji će obezbediti do 900 miliona evra novih sredstava u regionu.Od 2009. godine do danas, EIB je investirala preko 2,2 milijarde evra u gotovo sve ključne sektore srpske privrede, što je doprinelo očuvanju preko 320.000 radnih mesta.

Srbija

Stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu 12,8 odsto

U prvom kvartalu 2021. godine broj zaposlenih iznosio je 2.722.200, a broj nezaposlenih 399.400. Stopa zaposlenosti za dati period iznosi 46,3 odsto, a stopa nezaposlenosti 12,8 odsto, navodi se u Anketi o radnoj snazi koju je objavio Republički zavod za statistiku. Prema podacima Ankete o radnoj snazi za prvi kvartal 2021. godine u odnosu na prvi kvartal 2020. godine, stopa zaposlenosti smanjena je za 0,4 procentna poena, dok je stopa nezaposlenosti povećana za 2,3 procentna poenaAnketa je u prvom kvartalu 2021. godine sprovedena na uzorku od 15.703 domaćinstva, od čega je anketirano 11.290 domaćinstava, a za 24. 685 lica starosti 15-89 godina prikupljeni su podaci o radnoj aktivnosti.Prema podacima Ankete o radnoj snazi za prvi kvartal 2021. godine, a u poređenju sa četvrtim kvartalom 2020. godine, kod lica starosti 15 i više godina došlo je do smanjenja broja zaposlenih za 79.500 i povećanja broja nezaposlenih za 64.200 i stanovništva van radne snage za 7.700.Ukupna zaposlenost smanjena je za 79.500, pre svega zbog smanjenja broja zaposlenih u neformalnom sektoru. Najveći pad zaposlenosti zabeležen je u sektoru delatnosti Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstva. Zaposlenost je najviše smanjena kod lica sa srednjim nivoom obrazovanja i u starosnoj grupi 55 i više godina. NSZ i dalje ne zna koliko nezaposlenih će dobiti pomoćNajveći rast nezaposlenosti u prvom kvartalu 2021. godine, u odnosu na četvrti kvartal 2020. godine, zabeležen je Regionu Šumadije i Zapadne Srbije za 27.500, kao i kod lica sa srednjim nivoom obrazovanja za 55.400.U populaciji mladih, uzrasta od 15 do 24 godine, u prvom kvartalu 2021, u poređenju sa četvrtim kvartalom 2020. godine, došlo je do smanjenja stanovništva van radne snage za 6. 500 i povećanja zaposlenog stanovništva za 5.000. Tzv. NEET stopa, odnosno udeo mladih uzrasta od 15 do 24 godine koji niti rade niti su u procesu obrazovanja u ukupnoj populaciji mladih, u prvom kvartalu 2021. godine iznosila je 17,7 odsto. Najveću stopu zaposlenosti ima Beogradski region 50,7 odsto, iza kojeg slede Region Vojvodine i Region Šumadije i Zapadne Srbije sa stopama zaposlenosti od 47,2 odsto i 45,8 odsto respektivno, dok Region Južne i Istočne Srbije beleži najmanju vrednost, 40,9 odsto. Stopa neformalne zaposlenosti u navedenom kvartalu na nivou svih delatnosti iznosi 10,9 odsto.  Stopa neformalne zaposlenosti u delatnosti poljoprivrede koja obuhvata sektor delatnosti Poljoprivreda, lov i šumarstvo  iznosi 42,1 odsto dok u delatnostima van poljoprivrede ova stopa ima vrednost od 5,9 odsto. U Regionu Južne i Istočne Srbije i dalje se beleži najlošija situacija na tržištu rada, što pokazuje najveća stopa nezaposlenosti od 16,8 odsto. Republički zavod za statistiku u ovom saopštenju prvi put objavljuje podatke prema novoj metodologiji Ankete o radnoj snazi, koja se primenjuje od januara 2021. godine.Najznačajnija metodološka promena odnosi se na definiciju zaposlenih, odnosno na isključivanje iz kontingenta zaposlenih onih lica koja proizvode poljoprivrednu robu i usluge namenjene ličnoj potrošnji, tj. bez plasmana proizvoda na tržište.

Svet

Zapadni Balkan od danas bez rominga

Ceo Zapadni Balkan od danas je zona bez rominga. Cene razgovora mobilmim telefonima između Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Sjeverne Makedonije i Srbije biće nula dinara.Predstavnici vlada svih šest ekonomija Zapadnog Balkana su u aprilu 2019. godine potpisali sporazum kojim su se složili da prvo postepeno smanje cene rominga, da bi ih potom ukinuli od 1. jula 2021. godine.Sledeći korak je, kako je najavljeno, ukidanje rominga između ekonomija Zapadnog Balkana i Evropske unije (EU).U prvoj fazi primene Regionalnog sporazuma cene rominga su smanjene između 83% i 96% na celom Zapadnom Balkanu, a od danas, kada sporazum u potpunosti stupa na snagu, roming se ne naplaćuje.Pretvaranje Zapadnog Balkana u zonu bez rominga biće svečano obeleženo 1. jula uveče koncertom na Prespanskom jezeru na kojem će nastupiti bendovi i di-žejevi iz celog regiona, u organizaciji Saveta za regionalnu saradnju (RCC) i uz podršku vlade Severne Makedonije.Najavljen je nastup bendova S.A.R.S (Srbija), Who See (Crna Gora), Helem Nejse (BiH), Uzun baba og -Sektor 909 (Severna Makedonija), Urban B (Kosovo) i DJ Sardi (Albanija).Program na plaži Otaševo počinje u 19.00, a prenos uživo biće dostupan na Jutjub kanalu Saveta za regionalnu saradnju (RCC). Savet inače organizuje koncert uz podršku Vlade Severne Makedonije.Ukidanje rominga zemljama Zapadnog Balkana do 1. jula 2021. godine

Lifestyle

Dermatolog savetuje: Negujte kožu pre, tokom i posle letovanja

UV zračenja štetno utičnu na našu kožu ukoliko je prekomerno izlažemo Suncu. Tokom letnjih dana, preporučuje se posebna nega kože, a mi smo pitali doktorku Olgu Osipov, specijalistu dermatovenerologije iz bolnice MediGroup, kako da negujemo kožu pre, tokom i nakon letovanja."Treba praktikovati zaštitu u periodu godine kada je najveće UV zračenje, od aprila do septembra. Štitimo se fizički - boravkom u senci i odećom, koja bi trebalo da bude svetla, pamučna dugih rukava, šeširima i naočarima za sunce sa UV filterom, kao i preparatima koji se nanose na kožu u vidu krema ili sprejova. Za srednje svetlu kožu preporučujemo SPF30, a izrazito bledu kožu koja lako gori SPF 50. Za bebe do godinu dana izbegavanje izlaganja direktnom suncu, uz zaštitne mere", objašnjava za Novu ekonomiju dr Osipov. Tokom letnjih dana, kada je UV zračenje oko 8, lekari preporučuju da provedemo u hladu. Bez kreme sa zaštitnim faktorom, na Suncu ne smemo biti duže od 20 minuta.Dr Olga Osipov, specijalista dermatovenerologije (Foto: MediGroup sistem)"Svetla koža, riđa put zahteva najveći stepen zaštite SPF 50+, često nanošenje preparata na kožu ( na svaka 2 sata). Oni koji su svetli, ali dobijaju boju pri sunčanju mogu provesti i duže na suncu, uz SPF 30-50. Tamna koža može se štititi SPF 30, i boraviti i nešto duže od 2 sata na direktnom Suncu" kaže dr Olga Osipov, dermatovenerolog.Dermatolog: Ovo je najbolja zaštita kože letiZa letovanje su neophodne i pripreme, ali i po povratku."Oni koji imaju alergije na sunce trebalo bi da se pripreme preparatima koji u sebi sadrže beta karoten, a na moru da koriste visoke faktore - SPF 50+. Po povratku sa letovanja koža može biti suvlja, pa se savetuje korišćenje hidrantnih losiona", objašnjava dermatovenerolog Olga Osipov.   

Svet

Evropska komisija podržala zabranu kaveza u uzgoju životinja

Evropska komisija obavezala se danas da će raditi na donošenju zakona koji će zabraniti stavljanje domaćih životinja u kaveze.Današnji korak EK dočekan je kao istorjski za dobribit životinja, nakon što je više od milion građana Evrope potpisalo inicijativu za zabranu kaveza.Komisija se obavezala da će do 2023. godine izaći sa predlogom zakona za zabranu kaveza za domaće životinje u okviru tekuće revizije zakona o dobrobiti životinja, u ovkiru Strategije "od farme do viljuške"Iako će proces će biti naučno podržan od strane Evropske agencije za bezbednost hrane, krajnji cilj je kristalno jasan, poručila je evropska komesarka za zdravstvo Stela Kiriakides  - okruženje bez kaveza za milione životinja. Prema njenim rečima, plan je da zakon stupu na snagu od 2027. godine, s tim što su potrebne procene uticaja i fazno ukidanje.Predlog Komisije odnosi se na životinje koje su već obuhvaćene propisima o kavezima, a uključuje koke nosilje, krmače i telad, kao i druge životinje poput zečeva, kokoške,  prepelice, patke, i guske. Potez Evropske komisije dolazi kao odgovor na inicijativu građana Evrope "Kraj kaveznog doba", koja je prikupila više od milion potpisa koji pozivaju na prelazak na sistem uzgoja bez kaveza. Odluku Evropske komisije pozdravio je veliki broj civilnih organizacija.Međutim, kraj upotrebe kaveza zahtevaće radikalne promene u postojećim poljoprivrednim sistemima, što izaziva zabrinutost poljoprivrednih udruženja.Članica udruženja poljoprivrednika ECVC-a ( European coordinaton Via Campesina) Morgan Odi upozorila je da je neophodno da se uspostavi preko potrebna sicio-ekonomska podrška i zakonodavne mere kako bi takva promena bila održiva.Ona je naglasila da Komisija mora da se obaveže da će poljoprivrednicima omogućiti pravednije cene proizvoda, posebno ako se troškovi proizvodnje povećavaju u skladu sa zakonodavstvom EU.Komisija tvrdi da će poljoprivrednici biti podržani kroz različite mehanizme u novoj zajedničkoj poljoprivrednoj politici (CAP), kao što je novi instrument eko-šema, koji će poljoprivrednicima pomoći da unaprede objekte u skladu sa novim standardima.Komisija je takođe istakla da države članice mogu i da povlače sredstva iz Fonda za pravednu tranziciju kao podršku poljoprivrednicima. 

Srbija

Beko: Reciklažom do delova za kućne aparate

Kompanija Beko održala je virtuelnu konferenciju koja je bila posvećena posvećenu održivosti.Konferenciji su prisustvovali predstavnici medija, kao i Beko dugogodišnji partneri.Ovom prilikom predstavnici kompanije, sve prisutne upoznali su sa misijom održivosti brenda, a uz druženje u virtuelnoj ali i prijatnoj atmosferi bilo je reči i o tome na koji način Beko razvija inovativnu tehnologiju za proizvodnju uređaja koji smanjuju upotrebu energije, otpad i potrošnju. U sklopu ovog događaja bilo je organizovano i virtuelno predstavljanje sedam vodećih ekoloških proizvoda, koje proizvodi ova kompanija poput Beko **mašine za pranje i sušenje veša u čijoj je proizvodnji iskorišćena reciklirana pet ambalaža za nove plastične delove.Kompanija ulaže sve napore kako bi poboljšala ekološku perspektivu celog sveta. U vezi sa tim, Beko je uspeo da reciklira taloge od kafa, koji se u velikoj meri koriste, a nakon čije upotrebe ostaje nereciklirani otpad. Naime, u okviru samo jednog „BioCoffee“ espreso aparata ponovo su iskorišćeni ostaci od čak pet šoljica kafe, dok se u sastavu materijala od kojih se proizvode Beko ugradne rerne nalazi 5% plastičnog konca za ribarske mreže i 65% plastičnog industrijskog otpada.„BioCycle“ frižider predstavlja dobar primer održive ekologije, manji delovi potrebni za sklapanje frižidera poput vrata od ventilatora, proizvedeni su od 100% bioplastike, dok se posude za jaja prave od prirodnog otpada. Konkretno od ljuski samo ***pet jaja moguće je napraviti dve posude za jaja u frižideru. Kao i ostali kuhinjski aparati, za proizvodnju Beko ,,EcoTub’’ mašine za pranje i sušenje veša u poslednje dve godine iskorišćeno je približno 2,5 tone reciklirane plastike koja bi zavšila u morima i okeanima.Kompanija Beko podiže svest i o savesnoj kupovini jer su svesni činjenice da se ne može samo reciklažom otkloniti otpad. Na pomenutoj virtuelnoj konferenciji, predstavili su ****mašinu za pranje posuđa koja pri svakom korišćenju uštedi čak 28% deterdženta u odnosu na druge mašine iste namene. Ovu uštedu postiže tako što program mašine automatski dozira potrebnu količinu deterdženta pa samim tim je dozer potrebno puniti samo jednom u toku meseca. Na ovaj način se smanjuje kupovina plastičnih flaša sa deterdžentom i smanjuje se količina plastičnog otpada.Ovaj novi, ekološki prihvatljiv način proizvodnje dovodi do znatnog smanjenja emisije ugljen-dioksida. Naime, od početka ovog projekta 2017. godine, čak 58 miliona plastičnih boca je reciklirano sa smanjenjem emisije CO2 za skoro 2.200 tona.Takođe, čak dve decenije unazad, Beko je fokusiran na inovacije kako bi živote svojih kupaca učinio lakšim ali i zdravijim. Jednostavnost upotrebe i praktične tehnologije u proizvodima omogućili su da postanu najbrže rastući brend na evropskom tržištu, a dalji planovi kompanije jesu stvaranje održive budućnosti za sve.

Srbija

Inspekcija zabranila muziku kafiću na Dorćolu protiv koga se stanari bune mesecima

Inspekcija za zaštitu životne sredine Sekretarijata za inspekcijske poslove donela je rešenje kojim se zabranjuje upotreba muzičkih uređaja i emitovanje muzičkog programa u kafiću u Ulici braće Baruh u opštini Stari grad, saopšteno je iz ovog sekretarijata i objavljeno na sajtu Grada Beograda.“Nakon mnogobrojnih prijava uznemirenih građana iz ovog dela grada zbog prekomerne buke koja je emitovana iz spornog ugostiteljskog objekta, inspektor za zaštitu životne sredine ovog sekretarijata izvršio je nadzor na pomenutoj lokaciji i utvrdio prekoračenje dozvoljenih graničnih vrednosti buke propisanih Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini,” piše na gradskom sajtu.Beograd izgubio spor zbog buke u Cetinjskoj, odštetu plaćaju građani Reč je o kafiću "Why" protiv čije buke se stanari tog kraja bune već mesecima.Kako su pisali na društvenim mrežama, prijave su redovno slali i Komunlanoj miliciji, a buku su merili o svom trošku.Izašle komšije protiv WHY! ✊????Miran protest zbog buke! #mapabuke pic.twitter.com/IzOsRYqFWH— Jovana Đurović (@dietrologia_) June 26, 2021Kafiću u Ulici braće Baruh zabranjuje se upotreba muzičkih uređaja i opreme, kao i emitovanje muzičkog programa uživo u ugostiteljskom objektu sa iste adrese, navodi se u saopštenju.Osim toga, navedeni ugostiteljski objekat će biti uvršten u vanredna kontrolna merenja buke i biće predmet pojačane noćne kontrole inspektora ovog sekretarijata.

Lifestyle

Kako je zbog „fake news-a“ Roksandić stvorio dva ista remek-dela

Jedan pravi "fake news" s početka 20. veka uticao je da tada mladi vajar Simeon Roksandić izvaja dve identične skulpture koje do danas odolevaju - jedna u Beogradu, druga u Zagrebu.Tada nastavnik crtanja u Kragujevačkoj gimnaziji, Simeon Roksandić, za "Međunarodnu izložbu lepih umetnosti" u Rimu, tokom jednogodišnjeg boravka u italijanskoj prestonici i Minhenu, stvara skulpturu "Borba". Inspirisan drugom generacijom "nemačkih rimljana", stvara kompoziciju nadahnutu kako klasicizmom tako i antikom. Na izložbi u Rimu, "Ribar" dobija posebno izložbeno mesto, ali i pohvale od strane italijanskog kralja Viktora Emanuela III Savojskog što je skulpturi dodatno uticalo na renome. U to vreme, i javnost zainteresovana za kulturu u Kraljevini Srbiji počinje da govori pozitivno o Roksandićevom "Ribaru".Prepoznat kao delo dostojno nacionalnog kanona, javnost pozitivno reaguje na ideju da Narodni muzej otkupi za 12 hiljada dinara Roksandićevu skulpturu i postavi u park na gornjem Kalemegdanu, beleži dr Igor Borozan, istoričar umetnosti, u svom radu "Predstave identiteta u umetnosti i verbalno-vizuelnoj kulturi novog doba". Ne progovara, a zasmejava ljude širom svetaPoziv da učestvuje na velikoj Balkanskoj izložbi u Londonu 1907. godine Roksandić nije odbio. "Ribar" je trebalo iz Rima brodom da stigne do Londona, ali se to nije desilo. Naime, do Sime Roksandića stiže vest da je brod potonuo sa sve zlosrećnim "Ribarom". On u istom kalupu ekspresno pravi novi izlivak ne bi li stigao da je izloži u Londonu, ali kada je sve bilo gotovo, saznaje da prvobitni "Ribar" nije potonu i da je uspešno izložen na centralnom mestu u sali Srpskog paviljona.Tako se pojavljuje nepotrebni duplikat. "Zlosrećni ribar" imao je brata blizanca za koga se ubrzo zainteresovao grad Zagreb. Duplikat otkupljuje prestonica Hrvatske i postavlja je na Grič, kod Jezuitskog trga u Gornjem gradu gde se i danas nalazi.Postavljanje originalnog "Zlosrećnog ribara", odnosno prvog primerka, srpska javnost oduševljeno je pozdravila na Kalemegdanu krajem 1910. godine gde se i danas nalazi. Tada tridesettrogodišnjem Roksandiću ovom skulpturom otvorio se put slave. Već 1911. stvara "Dečaka koji vadi trn", a jednu od najpoznatijih "Dečak s razbijenim krčagom" na Čukur česmi, dvadeset godina kasnije, 1931. godine.Konak kneza Miloša više nikada neće biti isti 

Srbija

Matijević za 2,23 miliona evra kupio autobusku stanicu u Novom Sadu

Firma "MAT Real estate", koja je u većinskom vlasništvu biznismena Petra Matijevića, kupila je autobusku stanicu ATP Vojvodina, po ceni od 2,23 miliona evra i najverovatnije će je iznajmljivati, prenosi portal 021. Stanica koja se nalazi u Novom Sadu, od kada je izgrađena, nikada nije služila svojoj nameni.Autobuska stanica ATP "Vojvodina" bila je ponuđena na prodaju po ceni od 2.226.916 evra, što je za oko 700.000 evra manje u odnosu na prvu, neuspelu prodaju.Osim Matijevića, za autobusku stanicu na uglu Sentandrejskog puta i Puta novosadskog partizanskog odreda, bilo je zainteresovano i preduzeće "NES" iz Banja Luke, koje je dostavilo ponudu od 2.227.016 evra. Predstavnici kompanije "MAT Real estate" kratko su izjavili da će objekat verovatno dati u zakup nekom privrednom subjektu, kao i da on  neće biti stanica. Rekli su i da nemaju nameru da ruše taj objekat. "MAT Real estate" je već kupio deo imovine nekadašnjeg ATP "Vojvodina". Na jednoj od prethodnih prodaja, u vlasništvo kako se podseća Matijevića došao je novi servis, koji je kupljen za 1,45 miliona evra. Stanica je građena tokom 2005. i 2006. godine, kako bi bila nova međumesna stanica u Novom Sadu. Pošto projekat nikad nije zaživeo, njegov investitor Ilija Dević i dalje vodi borbu na sudovima.Autobuska stanica u V. Banji više neće naplaćivati različite cene staničnih usluga Prodaja stanice omogućava da se isplati samo deo preostalih potraživanja, jer ATP-u ostaje da isplati još oko 830 miliona dinara poveriocima prvog reda i 945 miliona dinara poveriocima četvrtog reda.Investitor Ilija Dević je 22. juna Privrednom sudu u Novom Sadu predao predlog za povlačenje oglasa prodaje autobuske stanice.On je tada naveo da "nakon prethodne prodaje kupci nisu ušli u posed, jer je prodaja obavljena nezakonito i predmet je sudskog spora". Pored toga, Dević je tražio i da se nadležni sudija izuzme iz predmeta. Dević je u martu saopštio kako se "priprema teren da kompleks ATP Vojvodina kupi neko kome će Grad Novi Sad dozvoliti da obavlja delatnost".Kako je tada naveo, iako je od početka imao svu potrebnu dokumentaciju za izgradnju i rad nove autobuske stanice i servisnog centra u Novom Sadu, već 14 godina traje serija sudskih procesa "sa ciljem da se ta investicija otme".Najnovija prodaja nove autobuske stanice u Novom Sadu bila je oglašena 24. maja ove godine.

Srbija

Poštanska štedionica i zvanično preuzima mts banku

Banka Poštanska štedionica i mts banka od sutra posluju kao jedna banka, pošto će Banka Poštanska štedionica pripojiti tu banku, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).Registracija ove statusne promene kod Agencije za privredne registre izvršena je danas, čime Banka Poštanska štedionica postaje pravni sledbenik svih prava i obaveza mts banke, koja je obrisana iz registra privrednih društava kod te agencije.Кako je Republika Srbija direktni i indirektni osnivač sa 100 odsto učešća u obe banke, realizacijom pripajanja država će ostvariti direktan uticaj u obliku efikasnije kontrole nad kapitalom banaka.Kako je ocenila NBS, pripajanje će imati i pozitivne efekte  u vidu povećanja broja klijenata putem ponude proizvoda i usluga obe banke kroz objedinjenu mrežu koja će pokrivati Srbiju, kao i razvoja i primene informacionih tehnologija neophodnih za razvoj novih proizvoda i usluga.Takođe, kako se navodi, dosadašnjim klijentima obe banke biće na raspolaganju svi proizvodi i usluge, koje su do sada nudile obe banke.Transakcija pripajanja obavljena je uz saglasnost Narodne banke Srbije s obzirom na to da je ocenjeno da su ispunjeni svi propisani uslovi, odnosno da je ovo pripajanje ekonomski opravdano i da će imati pozitivan uticaj na stanje na finansijskom tržištu u Srbiji, piše u saopštenju. Nakon pripajanja, Banka Poštanska štedionica će povećati svoje tržišno učešće u pružanju bankarskih usluga u Srbiji. Cilj sprovođenja statusne promene pripajanja jeste objedinjavanje poslova predmetnih banaka radi racionalizacije poslovanja i sinhronizacije poslovnih aktivnosti, kao i postizanja efikasnijeg procesa rada.

Vesti iz izdanja

Doba nade

Dok ceo svet traži inovativna rešenja za postpandemijski život, kod nas kao da se ništa nije desilo Sećate li se minulih meseci, koliko već minulih dana prošlog meseca, plastičnih pregr...

Vesti iz izdanja

Ommmmm………

Zakon privlačenja radi - osim usmeravanja na pozitivno, važno je i da ne zadržavaš negativno, u šta svakako spadaju i ljutnja i zavist. A kako? Prvo se smiriš tako što zamisli&sca...

Srbija

I dalje se plaća taksa za izgubljenu ličnu kartu

Novoj ekonomiji su se javili građani koji se žale da i dalje plaćaju taksu za objavljivanje u Službenom glasniku izgubljene lične karte, odnosno oglašavanje lične karte nevažećom, iako je najavljivano da će usvajanjem izmena Zakona o ličnoj karti prestati i obaveza naplaćivanja ove takse.Međutim, iako su izmene Zakona usvojene 27. maja ove godine, u skupštinskoj proceduri je odložen početak primene upravo člana koji se odnosi na ukidanje takse za oglašavanje.Zbog toga će građani koji izgube ili oštete ličnu kartu tek 1. januara prestati da plaćaju taksu u iznosu od 798 dinara za oglašavanje u Službenom glasniku.Foto: Printskrin - troškovi nakon izgubljene lične karteU odnosu na prvobitni tekst izmena, izmenjen je i član koji se tiče upisivanja adrese prebivališta jer je precizirano da će se adresa upisivati samo na one lične karte koje nemaju biometrijski čip. Do ove izmene je došlo kada je Ministarstvo unutrašnjih poslova podnelo amandman na zakon koji je i izašao upravo iz ove institucije.Amandman je usledio neposredno nakon što je Nova ekonomija poslala MUP-u pitanja da li će predložene izmene koje su podrazumevale da se na svakoj ličnoj karti štampa adresa prebivališta značiti da će svi građani koji imaju čipovane lične karte od sada morati da ih menjaju prilikom promene adrese. Dobili smo odgovor da nismo dobro protumačili zakon, te da će sve ostati “po starom” za one koji imaju lične karte sa čipom.Međutim, nekoliko dana nakon toga amandam sa izmenama koje se tiču upravo ove nejasnoće koja je mogla da dovede u pitanje važeće lične karte, stigao je u Skupštinu. Zakon je na taj način prepoznao da nije potrebno da se na svaki obrazac lične karte (plastičnu karticu) upisuje adresa prebivališta, već da je to neophodno samo u onim situacijama kada je lična karta bez biometrijskog čipa.