Najnovije

Svet

Menja se izgled novčanice evra

Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard zatražila je da 19 stručnjaka, po jednog iz svka zemlje evrozone, da izaberu dizajn novi dizajn za novčanice evra do 2024. godine, piše Telegraf, a prenosi Jutarnji List.Na trenutnim novčanicama se nalaze motivi prozora, vrata i mostova koji su bazirani na različitim epohama i stilovima.Novi dizajn evra će osmisliti skup savetnika sačinjenih od eksperata iz raznih oblasti, od dizajnera i umetnika, preko fizičara do arheologa. Izgleda novčanica se menja kako bi se prilagodio Evropljanima svi starosnih dobi i kultura.Nakon osmišljenih vizeulnih rešenja, ECB će održati javnu raspravu, posle koje sledi takmičenja sa dodatnim konsultacijama. Konačnu odluku o novom izgledu evra doneće Upravno veće Evropske centrale banke, telo koje se inače donosi odluke o kamatnim stopama i sličnim pitanjima.Odluka o redizajnu je došla, nakon što je Centralna banka donela odluku o mogućnosti implementacije novog digitalnog evra  čime je nagoveštena potencijalna smrt papirnog i metalnog novca.„Novčanice ostaju. One su taktilni i vidljivi simbol zajedničke Evrope, pogotovo u vremenima krize, a još uvek su veoma tražene. Nakon 20 godina, vreme za reviziju izgleda naših novčanica kako bismo ih učinili pristupačnijima Evropljanima svih starosnih dobi i kultura,“ kazala je Lagard.Profesor Patrik Vernon, društveni komentator i voditelj kampanje Novčanice u boji (Banknotes of Colour), rekao je da bi Centralna banka trebala iskoristiti ovu priliku kako bi istakla raznolikost i različitost unutar Evrope.„U javnom životu Evrope nedostaje predstavnika crnaca i drugih manjinskih etničkih grupa. Smatramo da u Velikoj Britaniji nema dovoljno parlamentaraca crnačkog i azijskog porekla te da ih nema dovoljno na čelnim pozicijama kompanija, no mislim da je situacija u Evropi još i gora,“ rekao je Vernon.Dodao je da bi ovim potezom ECB mogao podstaći partnerske agencije i zemlje napravi više mesta za za raznolikost.Vernon je zaključio da bi Centralna banka trebala naručiti reviziju istorije evropskih monetarnih vlasti, popu Engleske narodne banke i Vlade Republike Nemačke.Nemačka se nakon revizije svoje istorije izvinila za genocid u Namibiji, a Engleska narodna banka je uklonila slike svojih guvernera koji su bili povezani s robovlasništvom.Trenutno je u opticaju 27,6 milijardi novčanica evra koje vrede više od 1,5 milijarde evra.Najviše je novčanica od 50 evra, kojih ima 13,4 milijardi, a slede ih novčanice od 20 evra, koji ima 4,5 milijardi. Novčanica od 100 eura ima dve milijarde, a isto je toliko i novčanica od 10 i pet evra. Novčanice od 200 i 500 su ređe, a svakih ima po jednu milijardu.Središnje banke zemalja evrozone prestale su 2019. godine izdavati novčanice od 500 evra jer je postojao strah da ih kriminalci koriste za efikasno prebacivanje velikih količina gotovine.

Srbija javna preduzeća

Sve veće subvencije iz budžeta investitorima i železnici (BUDŽET 2022)

Za privlačenje investicija naredne tri godine Vlada Srbije planira da izdvoji iz budžeta veće iznose od uobičajenih 12 milijardi dinara godišnje (100 miliona evra), navodi se u analizi budžeta Srbije za 2022. objavljenoj u najnovijem broju štampanog izdanja Nove ekonomije. Već naredne godine platićemo investitorima 20 milijardi dinara (160 miliona evra), a za 2023. i 2024. godinu planira se izdvajanje po 23 milijarde dinara (200 miliona evra). U pitanju je samo gotovina, a pored toga, investitorima se obezbeđuje besplatno zemljište, uređuje infrastruktura i slično, pa su ukupni izdaci države znatno veći.Nesporno je da Srbija u poslednjih par godina, pored "motanja kablova", subvencioniše i neuporedivo kvalitetnije investicije, gde se zapošljava stručna (i dobro plaćena) radna snaga. To nisu investitori koji će da „pobegnu“ kada isteknu subvencije, kao što se upravo dešava sa Geoksom i raznim drugim špekulantima. Međutim, "privlačenje" tih investicija zato plaćamo sve većim subvencijama iz budžeta.Večiti korisnik subvencija je i železnica (što je i evropska praksa). Treba primetiti da su subvencije železnici povećane na 17,5 milijardi dinara, odnosno 150 miliona evra, što je povećanje od oko 20 odsto u odnosu na višegodišnji prosek. To pokazuje da famozno „restrukturiranje železnice“, sprovedeno uz konsultante Svetske banke, ne daje rezultate. Paradoks je da se subvencije povećavaju iako je mreža pruga smanjena za 800 km i znatno je smanjen broj zaposlenih. Država će pored toga iz budžeta investirati skoro četiri milijarde evra u izgradnju i rekonstrukciju pruga i kupovinu vozova!BONUS VIDEO: 

Svet

Evergrand: Kašnjenje otplate dugova ugrožava celo kinesko tržište

Neki ofšor vlasnici obveznica kineske kompanije Evergrande Group nisu primili kuponske uplate do kraja grejs perioda od 30 dana, reklo je pet izvora za Rojters, gurajući investitora nekretnina bez novca bliže formalnom neizvršenju obaveza, a dodatak krizi likvidnosti na kineskom tržištu nekretnina, predstavlja i manja kompanija Kaisa Group Holdings koja takođe verovatno nije ispunila rok od 400 miliona dolara za ofšor dug, rekao je izvor.Nmogućnost kompanije Evergrande da plati 82,5 miliona dolara prošlomesečne kamate bi kaskadno ugrozilo plaćanja njenih međunarodnih obveznica u vrednosti od oko 19 milijardi dolara i stavilo bi ovog investitora nekretnina u opasnost da postane najveći kineski investitor koji nije u mogućnosti da plati dug – mogućnost koja se mesecima nadvija nad drugom po veličini svetskom ekonomijom.Ako kompanija Kaisa, drugi najveći kineski vlasnik ofšor duga među investitorima nekretnina, ne uspe da plati, 6,5 odsto njenih obveznica bi otišlo u tehničko neizvršenje, što bi kaskadno ugrozilo plaćanje njenih ofšor obveznica u ukupnom iznosu od skoro 12 milijardi dolara.Evergrande nije odgovorio na Rojtersov zahtev za komentar, a Kaisa, koja je 2015. godine postala prvi kineski investitor nektretnina koji nije platio ofšor obveznicu, odbila je da komentariše.Svi izvori su odbili da budu imenovani jer nisu bili ovlašćeni da razgovaraju sa medijima.Evergrande je nekada bio najveći kineski investitor, sa više od 1.300 projekata nekretnina sada je u središtu imovinske krize koja je u Kini ove godine slomila oko desetak manjih firmi.Vlada je u više navrata govorila da se problemi Evergrandea mogu obuzdati kao i da su koraci ka povećanju likvidnosti u bankarskom sektoru, zajedno sa planovima kompanije da nastavi sa restrukturiranjem svog inostranog duga pomogli da se ponovo osiguraju globalni investitori..„Investitori posmatraju razvoj Evergrandea, uključujući i da li ide ka restrukturiranju duga ili svom planu otplate kreditora“, rekao je strateg, Keni Ng  iz Everbright Sun Hung Kai Securities.Evergrande nije izdao nikakvo saopštenje vlasnicima obveznica o propuštenoj uplati, objasnio je jedan od izvora.Graditelj stambenih naselja je u ponedeljak izjavio da je osnovao komitet za upravljanje rizicima koji uključuje zvaničnike iz državnog jezgra koji bi pomogli u „ublažavanju i eliminisanju budućih rizika“. Ovo je usledilo nakon što je rečeno da su poverioci zahtevali 260 miliona dolara i da Evergrande ne može da garantuje sredstva za otplatu duga, što je navelo vlasti da pozovu predsedavajućeg i uvere tržišta da se širi rizik može obuzdati.Agencija za procenu S&P saopštila je u utorak da je zahtev za otplatom od 260 miliona dolara pokazao da je likvidnost ove kompanije ostala „ekstremno slaba“.Do sada je svaki pad Evergrandea uglavnom bio ograničen ns Kinu, budući da su kreatori politike postali glasniji, a tržišta sve upoznata sa ovim pitanjem, manje je verovatno da će se posledice šire osetiti, kažu posmatrači tržišta.Učešće države i nada u upravljano restrukturiranje duga pomogli su da se akcije Evergrandea podignu za čak 8,3 odsto dnevno nakon što su pale 20 odsto na rekordno najniži nivo. Ipak, u utorak je završila sa samo 1,1 odsto ratsa dok su njene obveznice nastavile da se trguju na otežanim nivoima.Menice koje dospevaju 6. novembra otkrivaju da jednoj od dve tranše za isplatu kupona prošao rok u ponedeljak u ponoć u Njujorku.Evergrande, oličenje slobodnog doba pozajmljivanja i izgradnje, je postao jedan od nekoliko investitora nekretnina koji su kasnije izgubili likvidnost, što je dovelo do neplaćanja ofšor duga i smanjenja kreditnog rejtinga, kao i pada vrednosti akcija i obveznica.Za kompaniju Kaisa, rizik od neplaćanja se pojavio nakon što prošle nedelje nije uspela da sklopi ugovor o razmeni novčanica sa vlasnicima obveznica. Da bi izbegli neispunjavanje obaveza, vlasnici obveznica koji poseduju preko 50 odsto Kaisa menica u vrednosti od ukupno 5 milijardi dolara, poslali su kompaniji nacrt uslova otplate kasno u ponedeljak, rekao je odvojen izvor.Čak i u slučaju tehničkog neizvršenja obaveza, Kaisa i vlasnici ofšor obveznica mogli bi da razgovaraju o uslovima otplate, rekla su dva izvora, a Kaisa, čije su akcije u utorak porasle 1,1 odsto, rekla je da je otvorena za diskusiju, bez detaljnijeg objašnjenjaIzvori su ranije rekli da su vlasnici obveznica ponudili Kaisi 2 milijarde dolara finansiranja prošlog meseca, ali ponuda nije napredovala.

Srbija

Za obavljanje radne prakse uskoro dve trećine minimalca?

Vlada Srbije objavila je nacrt zakona o radnoj praksi koji, između ostalog, propisuje pravo praktikanta na naknadu za obavljanje radne prakse u iznosu od najmanje dve trećine minimalne zarade, uvećane za pripadajuće doprinose i porez.U dokumentu koji je upućen na javnu raspravu, piše da praktikant koji obavlja radnu praksu sa nepunim radnim vremenom ima pravo na naknadu za obavljanje radne prakse srazmerno vremenu provedenom na praksi.Pored veoma spore tranzicije, mlade u Srbiji karakterišu i relativno nepovoljni osnovni pokazatelji tržišta rada. Lica starosti od 15 do 24 godine u Srbiji konstantno beleže višu stopu nezaposlenosti od stope zaposlenosti.Ovo je bio slučaj i tokom 2020. godine kada je stopa nezaposlenosti mladih iznosila 26,6 odsto, dok je stopa zaposlenosti bila na nivou od 20,8 odsto.Zakon o radnoj praksi urediće radno angažovanje ograničenog trajanja koje organizuje poslodavac, a koje praktikantu omogućava da stekne praktično iskustvo, specifična znanja i odgovarajuće veštine u određenom zanimanju.Zakonom će biti uređen i način sticanja praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština kroz radnu praksu,  ali i prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i praktikanta.U Nacrtu je definisano da je praktikant fizičko lice do 30 godina života koje obavlja radnu praksu kod poslodavca u cilju sticanja praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština za rad u određenom zanimanju.Prktikant, kako piše u nacrtu, radnu praksu za rad u zanimanju u okviru stečenog nivoa kvalifikacija može da obavlja tokom prvih devet meseci od završetka školovanja.Radnu praksu može obavljati nezaposleno lice nezavisno od toga da li je prijavljeno na evidenciju nezaposlenih koje ima najmanje 15 godina života i koje je steklo najmanje osnovno obrazovanje, a nije steklo radno iskustvo u zanimanju za koje obavlja radnu praksu.Poslodavac praktikanta prakrikanta za obavljanje radne prakse, prema predlogu u nacrtu, angažuje na osnovu ugovora o radnoj praksi. Ugovorom o radnoj praksi se ne zasniva radni odnos. 

Srbija

Pošta suspendovala nabavku mopeda

Javna nabavka preko 1000 mopeda koju je raspisala Pošta Srbije suspendovana je nakon što je podnet zahtev za zaštitu prava.Pošta Srbije je sredinom oktobra objavila tender za nabavku preko 1.024 mopeda čiju je vrednost procenila na 395 miliona dinara.Pošta je tada u specifikaciji navela da mopedi treba da budu žute boje i maksimalne brzine do 45 km/h. Moped treba da bude dvostrano brendiran znakom i logotipom Pošte.Potrebno je da mopedi poseduju prednji nosač prtljaga minimalne nosivosti 25 kilograma, a od dodatne opreme i kofer-kutiju za transport tereta, kao i prenosivu torbu. Pošta kupuje kutije, sandučiće i dostavne depoePošta nastavlja ulaganja, dva miliona evra za nove uniformePošta je prethodnih meseci raspisala javne nabavke za kupovinu bicikala, koverti, uniformi, mopeda, kao i za sistem za unapređenje kurirskog servisa.U cilju promocije svojih usluga, Pošta je početkom novembra raspisala i tender vredan 22,6 miliona dinara za kupovinu oglasnog prostora u dnevnim novinama, nedeljnicima, magazinima. V.d. direktora Pošta Zoran Đorđević je početkom juna najavio zamenu voznog parka ekološkim vozilima na električni i hibridni pogon, nove uniforme za zaposlene, kao i uvođenje paketomata. 

Svet

UAE od januara potpuno menja radnu nedelju

Vlada Ujedinjenih Arapskih odlučila je da sinhonizuje radnu nedelju sa svetskim tržištima, koja je do sada trajala od nedelje do četvrtka. Od januara naredne godine će stanovnici Emirata odmarati vikendom to jest subotom i nedeljom, a radna nedelja će trajati 4 i po dana.Promene radne nedelje ima za cilj da „pojačaju ravnotežu između posla i privatnog života i poboljšaju društveno blagostanje, uz istovremeno povećanje učinka radi unapređenja ekonomske konkurentnosti UAE“, navodi se u saopštenju vlade, a prenosi Financial Times. Ovaj potez je poslednji u nizu promena kako bi  privukli osoblju iz inostranstva, podstakli oporavak od pandemije i takmičili sa Saudijskom Arabijom.Skraćenje radne nedelje predstavlja prvi globalni pomak od standardne petodnevne nedelje i odnosi se na savezne entitete UAE. Radni dan, od ponedeljka do četvrtka, će trajati od 7 i 30 do 15 i 30, dok će petkom se završavati u 12 sati.Vlada Dubaija je rekla da će slediti taj primer. Regulator za obrazovanje Emirata objavio je na Tviteru da će privatni obrazovni sektor takođe usvojiti novu radnu nedelju. Rečeno je da će raditi na „osiguranju glatke tranzicije“ u potezu koji će verovatno ubediti privatni sektor da napravi slične aranžmane.Zaposleni bi mogli da rade od kuće petkom ili da organizuju radno vreme po fleksibilnom radnom vremenu, dodaje se u saopštenju.Saopšteno je da će propoved i molitve u petak, važan dan kolektivnog islamskog bogosluženja i porodičnog okupljanja, počinjati u 13 i 15 u svih sedam emirata.Promena, koja je predložena prvi put ove godine, izazvala je otpor kod jednog dela konzervativnog muslimanskog stanovništva. Vlada je u maju odbacila glasine na društvenim mrežama o promeni vikenda kao „lažne vesti“.Ali zvaničnici su odlučni u svojoj volji da nastave dalje kako bi modernizovali svoju ekonomiju i dase diverzifikuju zavisnosti od nafte„Poruka koja se šalje je jasna: ovo više nije islamska zemlja, već međunarodna zemlja u kojoj koegzistiraju sve religije“, rekao je jedan visoki biznismen.Oko 90 odsto od 10 miliona stanovnika su stranci. UAE su uveli druge reforme kako bi se uskladili sa međunarodnim normama. Ove promene uključuju omogućavanje nevenčanim parovima da žive zajedno, otvaranje lokalnih sudova za porodično pravo u skladu sa domaćim jurisdikcijama iseljenika i dozvoljavanje strancima da poseduju preduzeća bez potrebe za nacionalnim partnerom.Druge predložene reforme politike uključuju dublju reformu pravosuđa, otvaranje kazina i dekriminalizaciju homoseksualizma.Promene su ubrzane otkako je susedna Saudijska Arabija, koja pokreće sopstvene društvene i ekonomske reforme, počela da cilja na neke od preduzeća i sektora koji su decenijama napredovali u UAE.Kraljevina je rekla multinacionalnim kompanijama da rizikuju da izgube vladine ugovore ako ne premeste regionalno sedište u Rijad do 2023. godine. Zvaničnici Emirata su odbacili zabrinutost zbog pojačanog regionalnog ekonomskog rivalstva. 

Svet

EU će morati da utiče na smanjenje emisije CO2 na Balkanu

Evropska unija mora pojačati mere i insistiranje na tome da države Zapadnog Balkana smanje svoje zagađenje vazduha i da se pridrže zahtjevima za emisiju, pišu za Euractiv poslanici Evropskog parlamenta Petros Kokalis i Viola fon Kramon-Taubadel koji predlažu instrumente za postizanje ovog cilja.Kako odjeci Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26) u Glazgovu blede, neke od zemalja koje teže pridruživanju Evropskoj uniji ne uspevaju da se pridržavaju standarda zagađenja vazduha iz svojih termoelektrana na ugalj, a samim tim ni da krenu putem dekarbonizacije. Termoelektrane na ugalj zapadnog Balkana su slepa tačka EU.Iako pet zemalja zapadnog Balkana koje se oslanjaju na ugalj za proizvodnju električne energije možda neće biti visoko rangirane u globalnim apsolutnim emisijama ugljen-dioksida njihov uticaj na zagađenje vazduha regiona EU je značajan. U 2020. godini 18 termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu emitovalo je 2,5 puta više sumpor-dioksida od 221 elektrane u celoj Evropskoj uniji.Procenjuje se da se najmanje 19.000 smrtnih slučajeva dogodilo zbog zagađenja vazduha iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu između 2018. i 2020. godine, a 12.000 njih je bilo zbog kršenja Direktive o velikim postrojenjima za sagorevanje koji je na Zapadnom Balkanu stupio na snagu tek 2018. godine.Više od polovine ovih smrtnih slučajeva dogodilo se u EU, koja uvozi 8 odsto električne energije proizvedene u ovim postrojenjima koja jako zagađuju, a najpogođenije države Evreopske unije bile su Italija, Mađarska, Rumunija, Grčka, Bugarska i Hrvatska. EU istovremeno koristi prednosti jeftine električne energije koju proizvode ove elektrane, ali i plaća značajne zdravstvene troškove.Uvoz električne energije u EU sa Zapadnog Balkana čini svega 0,3 odsto ukupne potrošnje električne energije u Evreopskoj uniji. Ipak, zagađenje sumpor-dioksidom povezano sa ovim uvozom je polovina ukupne emisije sumpor-dioksida iz svih elektrana u EU 2020. godine. Tako je zato što je proizvodnja električne energije na Zapadnom Balkanu emituje oko 300 puta sumpor-dioksida nego EU.To što su države Zapadnog Balkana trebale da se pripreme za primenu Direktive o velikim postrojenjima za sagorevanje od 2005. godine kada su pristupile Ugovoru o Energetskoj zajednici, je jedna stvar, ali činjenica je da Evropska unija preduzima malo akcija da obeshrabri takvo nepoštovanje je zaista hitno pitanje i vanredna situacija za javno zdravlje i životnu sredinu.Kao predstavnici građana EU, verujemo da unija mora da pojača akciju i da insistira na tome da države smanje svoje zagađenje i da se pridrže zahteva za emisije. Trenutni mehanizam za rešavanje sporova iz Ugovora o Energetskoj zajednici ni u kom slučaju nije dovoljno jak alat da bi se države povinovale.Jačanje Ugovora o Energetskoj zajednici je od najveće važnosti. Pokazalo se da je to ključni instrument u unapređenju primene zakona EU u energetskom sektoru u stranama ugovornicama, a nedavno smo pisali komesaru EU za energetiku da podstaknemo da podstakne njegovo pojačano sprovođenje.Neuspelo smanjenje jaza u kontroli zagađenja i opštim klimatskim ciljevima između EU i njenih neposrednih suseda rizikuje da naruši ambiciju i na kraju kredibilitet bloka, a to je nešto što moramo izbeći.

Lifestyle

Mišlen preporučio 14 restorana u Beogradu

Mišelin je prvi put predstavio MICHELIN vodič za Beograd za tekuću. U vodiču je predstavljeno 14 restorana koji obuhvataju različitu lepezu kuhinja koja obuhvata  od klasičnih i autentičnih do modernih i kreativnih. https://twitter.com/MichelinGuideUK/status/1468153126192656387?fbclid=IwAR0_U_-hGl8mDy2N0vPpVowdlGsg2W-tPMC8uw04IS9lUWFe-8E4K1RmcCwNa listi pored restorana sa srpskom i mediteranskom kuhinjom, našao i jedan sa japanskom, u pitanju je Ebisu.Raznolika kuhinja ove zemlje – koju je donela njena geografska lokacija između Istoka i Zapada, i bogatstvo razmene kroz istoriju – stvorila je snažnu i raznoliku kulinarsku kulturu, u kojoj obiluju turski, mađarski i drugi balkanski uticaji.Restoranu “Iva New Balkan Cuisine” dodeljena je oznaka Bib Gourmand. “Ovaj prijateljski, komšijski kafe-restoran nagrađen je oznakom “Bib Gourmand” za odličan kvalitet kuvanja velike vrednosti. U ovom restoranu modernog izgleda, gurmani mogu uživati u tradicionalnim, zdravim balkanskim receptima koji su suptilno prefinjeni,” navedeno je na sajtu Mišelinovog vodiča.Bib Gourmand je nagrada koja se dodeljuje od 1997. godine dodeljuje restoranima “dobrog kvaliteta i dobre (novačne) vrednosti“. Granice za razmatranje variraju u zavisnosti od troškova života u nekoj zemlji. Ali nije u pitanju samo i cena, već i prepoznatljivost dobrog kvaliteta i jednostavni stil kuvanja,  za koji bi pomislili da se može ponoviti kod kuće.Dok je restoran “Bela Reka” posebno istaknut zbog posvećenosti održivosti. U ponudi restorana je velik asortiman mesa i sireva, uz koji idu  i vina sa njihovog njhovog salaša, koji se nalazi na Homoljskim planinama. Cilj im je promocija lokalnih poljoprivrednika i proizvođača i očuvanje identiteta tradicionalne srpske kuhinje. Vodič za Beograd je trebalo da bude predstavljen i 11. decembra prošle godine, ali je zbog COVID pandemije, kazao je svojevremeno rekao je Gvendal Poullennec, međunarodni direktor vodiča MICHELIN.

Srbija

Rast BDP-a evrozone u trećem kvartalu 2,2 odsto

BDP evrozone porastao je za 2,2 odsto u trećem kvartalu ove godine, dok je u Evropskoj uniji rast BDP-a iznosio 2,1 odsto, u odnosu na prethodni kvartal ove godine, saopštio je Eurostat. U poređenju sa istim periodom prošle godine, BDP je u trećem kvartalu porastao za 3,9 odsto u evrozoni i 4,1 odsto u EU.Rast BDP-a je i u drugom kvartalu ove godine iznosio 2,2 odsto za evrozonu i 2,1 odsto za Evropsku uniju. Rast u drugom kvartalu 2021. godine je u odnosu na drugi kvartal 2020. imao rast od 14,4 odsto u evrozoni i 13,8 odsto u EU.U trećem kvartalu najveći rast BDP-a u odnosu na prethodni kvartal imale su Austrija (3,8 odsto) i Franuska (3 odsto).Sa druge strane, najmanje stope rasta BDP-a zabeležene su u Rumuniji i Slovačkoj (0,4 odsto).Zaposlenost porasla 0,9 odsto Broj zaposlenih i u evrozoni i u Evropskoj uniji je u trećem kvartalu porastao za 0,9 odsto.U poređenju sa istim periodom prethodne godine, zaposlenost (u evrozoni i Evropskoj uniji) porasla je 2,1 odsto. Najveći rast zaposlenosti u odnosu na prethodni kvartal ove godine zabeležen je u Irskoj (4 odsto), Španiji (2,6 odsto), Litvaniji( 2,1 odsto), Estoniji i Grčkoj (1,9 odsto). Sa druge strane, zaposlenost u Letoniji je zaposlenost opala za dva odsto. U trećem kvartalu je broj radnih sati porastao 2,2 odsto u evrozoni i 1,7 odsto u Evropskoj uniji. U poređenju sa istim periodom prošle godine broj radnih sati je porastao 3,4 odsto u evrozoni i 3,3 odsto u EU. 

Srbija

Postaje nemoguće kupiti domaći beli luk

Država mora da subvencijama zaštiti povrtare, voćare i ratare, smatraju poljoprivrednici, dok je u prodavnicima gotovo nemoguće pronaći domaći beli luk, a kineskog ima svuda. Srpski agrar uskoro dobija novi krovni dokument – Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja do 2024. godine, prenosi RTS.Kada je od roditelja nasledio zemlju u Žitištu, Zrenjaninac Aleksandar Granić odlučio je da njoj  uzgaja beli luk, a znanje sa Mašinskog fakulteta pomoglo mu je da napravi mašine za obradu. Zadovoljan je prinosom, a i cenom, trenutno je kilogram 350 dinara, a prolećni beli luk ekstra klase dostiže cenu i do 550 dinara."Čini mi se da se naši ljudi vraćaju kvalitetu. Odustali su od korišćenja tog uvoznog belog luka, definitivno nema ta svojstva i hemijski sastav koji ima naš beli luk", kaže Aleksandar Granić, poljoprivrednik iz Žitišta.Resorno ministarstvo najavljuje da će država ulagati u sisteme za navodnjavanje i obezbediti infrastrukturu, a da je na poljoprivrednicima da to iskoriste i tvrde da će svako ko podnese potpun zahtev za subvenciju dobiti novac.Granić je rekao da je konkurisao za sistem za navodnjavanje, ali nije dobio subvenciju te su odlučo da o svom trošku uvede sistem za navodnjavanje i nije se pokajao.Marinko Pajić koji uzgaja beli luk na pola hektara zemlje u Kleku naglašava da bi organizovani otkup bio od pomoći, jer preprodavci ne bi mogli da uslovljavaju poljoprivrednike i dodaje da se nada da će naći "zajednički jezik" što se tiče subvencija koje trenutno postoje na nivou pokrajine i republike budući, a nisu pristupačne malim proizvođačima.Iako je tržište slobodno, stručnjaci naglašavaju da je važno da čuvamo svoje sorte i hibride"Bez visokih prinosa mi ne možemo biti konkurentni na svetskom tržištu", kaže prof. Drago Milošević sa Agroekonomskog fakulteta u Čačku.Uz prave investicije i modernizaciju, povrtarska i voćarska proizvodnja u Srbiji mogla bi da se poveća od četiri do pet puta, a ratarska od dva do tri puta. Toliko su veći prinosi koje postižu Holandija, Nemačka i Francuska, dok Holandija ima četiri puta manje zemlje od Srbije, a od poljoprivrede zarađuje 25 puta više.

Srbija

Savet za borbu protiv korupcije:Zakon o ekspropriaciji na štetu građana

Savet za brobu protiv korupcije ocenio je da su je predlog Zakona o izmenama i dopunama  Zakona o eksproprijaciji krši osnovna ljudska prava propisana Ustavom Republike Srbije, kao i pravnu sigurnost građana. U izveštaju se navodi da odredbe nisu obimne, ali „suštinski zadiru u osnovna ljudska  prava građana  Republike Srbije, kao što je pravo na mirno uživanje prava svojine i njihovu pravnu sigurnost sa jedne  i mogućnost sistemske korupcije širokih razmera sa druge strane.“Savet Vlade Srbije se navodi da je izostala javna rasprava, koja bi na širokoj naučno-pravnoj osnovi mogla  dati odgovore na pitanja, da lima na je potrebna uopšte izmena postojećeg zakon, u čijem je interesu donošenje zakona po hitnom postupku, kao kao i na pitanja uskraćivanja i  ugroženosti ljudskih prava predloženim izmenama.           Ukazuje se na činjenicu da predložene izmene izvršene na brzinu i na štetu građana Republike Srbije i povrede njhovih osnovnih ljudskih prava, ne vodeći računa pravim zagarantovnaim Ustavom, koja bi usvajanjem ovakvog predloga zakona uticala na pravnu sigurnost građana Republike Srbije.Kao prvi problem, Savet izdvaja član 1 po kom „hitnost postupka eksproprijacije postaje pravilo, a ne izuzetak, bez navođenja činjenica i zakonskih razloga kojima bi se ta hitnost opravdala“.  Kao sledeći problem se navodi da zemljište koje proglašeno kao od javnog značaja, može se oduzeti vlasniku od tri, odnos 6 godina, predstavlja „kršenje Ustavom Republike Srbije zagarantovanog prava na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava vlasnika nepokretnosti.“                     Savet ukazuje i na to da bi novim Zakonom Vlada mogla da odlučuje šta je od javnog značaja, i time bi svaki strani privredni subjekt koji ima potpisan međudržavni  ugovor sa Republikom Srbijom, mogao da bude korisnik ekspropriacije. U novoj izmeni Zakon dolazi i do proširavanja definicije ekspropriacije jer „posle reči izgradnje objekata, dodaju reči rekonstrukcije i adaptacije objekata, što je u direktnoj suprotnosti sa definicijom pravnog instituta eksproprijacije, koji podrazumeva eksproprijaciju nepokretnosti u javnom interesu isključivo  radi izgradnje pojedinih objekata, a ne njihove rekonstrukcije ili adaptacije.“Kada su u pitanju rokovi koji su predviđeni predloženim izmenama Zakona o eksproprijaciji, jedna od odredbi u vezi propisanih rokova da nije „predviđen rok od 5 radnih dana, već samo rok od pet dana, već je i nepravična s obzirom da u kratkom roku obavezuje vlasnike nepokretnosti da se izjasne o svojim egzistencijalnim pravima i pravima koja se tiču njihove imovine.“Sledeći problem predstavlja utvrđivanje vrednosti objekta ekspropriacije, bez obzira da li je objekat uknjižen ili je u toku proces.Savet smatra da je predlog Zakona gledajući u celini suprotan proklamovanom principu i ustanovljenom načelu da vlasnik jedne nepokretnosti ne može biti doveden u nepovoljniji položaj od onog u kojem je bio pre postupka eksproprijacije, te da su predložene izmene izvršene isključivo u korist krupnog kapitala kao korisnika eksproprijacije.Takođe, kao što je to već napred navedeno predloženim izmenama zakona, ugrožava se pravna sigurnost građana Republike Srbije i njihovo Ustavom zagarantovano pravo mirnog uživanja prava svojine i drugih imovinskih prava.Savet smatra da bi se bi bila ugrožena prava čitavih kategorija građana Republike Srbije, od vlasnika objekata koji su podneli zahteve za njihovu legalizaciju, do poljoprivrednika čije se nepokretnosti, zgrade, njive i pašnjaci mogu biti predmet eksproprijacije, ako su nekom privatniku „za oko“, privatni interes u svakom trenutku bez jasnih kriterijuma i uslova može proglasiti javnim interesom (Vlada bi to mogla učiniti, ukoliko se usvoji Zakon) kao osnovom za eksproprijaciju. „Predložene izmene Zakona o eksproprijaciji uvode novi koncept u eksproprijaciju, redefinišu pojam javnog interesa bez dovoljno preciznog objašnjenja i u društvu gde institucije ne funkcionišu u punom kapacitetu, a međudržavni ugovori su često tajni, unose koruptivni potencijal. Savet ne vidi razlog da se jedna ovako značajna izmena zakona donosi po hitnom postupku bez široke javne rasprave,“ navedeno je u zaključku. Kao preporuka Saveta se navodi da ne treba proglasiti Zakon i da ga treba zjaedno sa obrazloženjem ponovno na odlučivanje i da Skupština na da na prvoj narednoj sednici odluči da glasa i da donese odluku kojom se odbija usvajanje zakona.

Srbija

Ponovo se nudi „Nova livnica“, početna cena 26 miliona evra

Agencija za osiguranje depozita oglasila je prodaju kompleksa "Nova Livnica", imovina Beobanke, u Omladinskih brigada na Novom Beogradu. Procenjena vrednost ponuđenje nepokretnosti je 29,98 miliona evra, a početna cena 26 miliona evra. Nepokretnost čini 11 objekata ukupne površine 38.815 metara kvadratih, a ukupna površina zemljišta pod i oko objekata iznosi 73.771 metara kvadratnih. Na prodaju su između ostalog fabrika odlivaka, livnica, kompresorksa stanica, stanica sečenje.  Na prodaju objekti novobeogradske "Nove livnice" površine 39.000 kvadrataJavno nadmetannje će se održati 11. januara 2022. godine. Agencija je prodaju imovine "Nove livnice" sa pripadajućom opremom oglasila i početkom jula. 

Srbija

Digitalna akademija za mikro, mala i srednja preduzeća počinje sa radom

Danas je počela sa radom specijalizovana onlajn digitalna poslovna akademija Centra za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije, prvenstveno namenjena vlasnicima i menadžerima mikro, malih i srednjih preduzeća. Akademija će tokom kratkog promotivnog perioda biti besplatna, a zainteresovani se mogu prijaviti na adresi: www.digitalnaakademija.rs."Zahvaljujući iskustvu realizacije nekoliko uspešnih, obimnih konsultantskih projekata namenjenih  mikro, malim i srednjim preduzećima, Centar za digitalnu transformaciju je u prilici da precizno odredi koja znanja i veštine su neophodni ovom segmentu privrede da bi preduzeća mogla da unaprede svoju proizvodnju" navodi direktor Centra za digitalnu transformaciju PKS, Predrag Nikolić.On objašnjava da Digitalna akademija u ovom trenutku polaznicima nudi četiri programa: Osnovni program u kojem polaznici saznaju više o suštini i značaju digitalne transformacije, Digitalni marketing, Poslovni modeli i inovacije i biznis orijentisan ka korisniku.Svi predavači u akademiji su sertifikovani konsultanti Centra za digitalnu transformaciju, eksperti u svojim oblastima, sa značajnim iskustvom u pružanju konsultantske podrške mikro, malim i srednjim preduzećima u Srbiji..Pored snimljenih video predavanja, polaznicima se nudi i pažljivo selektovani materijal za čitanje i spremanje testova, kojima se evaluira stepen znanja korisnika i omogućava njihov dalji progres ka dobijanju završnog sertifikata. Akademija je namenjena poslovnim ljudima koji imaju specifične potrebe u smislu znanja i veština, ali su dobrodošli svi oni koji žele da se usavršavaju u skladu sa zahtevima globalnih poslovnih trendova obeleženih tehnološkom revolucijom 4.0 i digitalnom transformacijom. Polaznici je mogu pohađati u vreme koje njima odgovara, kontinuirano ili u fazama, u skladu sa svojim preferencama. Akademija je projekat Centra za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije i razvijena je uz svesrdnu podršku nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ (Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju).

Srbija

Oliver Brak, novi direktor za operacije NSM Engineering

Oliver Brak novi je direktor za operacije (Chief Operating Officer) švajcarske softverske kompanije NSM Engineering, čiji najveći tehnološki centar godinama posluje u Srbiji, navodi se u saopštenju.Brak će biti zadužen za optimizaciju procesa i razvoj novih servisa. Prethodno, radio je na poziciji direktora za DevOps (development, operation) sektor i partnera u švajcarskoj kompaniji Zühlke Engineering gde je bio odgovoran za dizajn, projekte klijenata i razvijanje internih kompetenci. Zajedno sa timom od 30 eksperata, rukovodio je, održavao i razvijao softvere klijenata. Brak je, takođe, dve godine radio u Beogradu kao direktor, gde je bio odgovoran za ceo razvitak tehnološkog centara za Zühlke Engineering, navodi se u saopštenju ove kompanije. Najavljene promene u menadžmentu kao i u Izvršnom odboru od januara 2022. godine, doprineće, kako se navodi, daljem razvoju centara u Beogradu, Kragujevcu i Nišu, gde NSM pod imenom enjoy.ing zapošljava više od 250 ljudi. Kako objašnjavaju u NSM Engineering-u, tokom 2021. godine, uspeli su da dodatno razviju svoje poslovanje i da pokrenu projekte sa brojnim novim klijentima, ali kako bi bolje odgovorili na potrebe rastućeg tržišta i potrebe klijenata, odlučili su da pojačaju Izvršni odbor.Osim toga, na poziciji direktora za ljudske resurse (Chief Human Resource Officer), Arnoud A. Douv preuzeće vodeću ulogu u svim pitanjima koja se tiču zaposlenih u NSM grupi. Douv je osnivač i partner konsultantske kompanije „i opener AG” koja je specijalizovana za biznis i liderstvo, transformaciju i razvoj kulture. Ima multinacionalno iskustvo kroz različite pozicije u seniorskom menadžmentu kao što je COO i direktor ljudskih resursa u kompanijama kao što su Swiss Re, Jet Aviation i Julius Bär, navodi se u saopštenju.Arnoud A. Douv i Oliver Brak, počeće sa radom 1. januara, odnosno 1. februara 2022. godine.Trenutno postoji rastuća potreba za razvojem softvera i usluga u celoj našoj grupi. Uz jačanje i unapređenje kompetencija u Izvršnom odboru odnosno u menadžmentu, nastavićemo sa uspesima i rastom. Želimo da optimizujemo ono što nudimo klijentima na najbolji mogući način, a Oliver i Arno će doneti nove ideje i impulse zahvaljujući dugogodišnjem međunarodnom iskustvu, istakao je Oliver Marjanović, izvršni direktor (CEO), NSM Engineering-a.„Veoma smo zadovoljni što smo pridobili Olivera i Arnoa za NSM. Sa njihovim sveobuhvatnim iskustvima, ionako već dobra baza za uspeh NSM-a biće učvršćena. Planiramo da iskoristimo ovo za dalji razvoj naše kompanije”, izjavio je Rodžer Študer, član Borda direktora i vlasnik NSM Engineering-a.

Srbija

Da li će notari preuzeti sve ostavine?

Osnovni sudovi bi uskoro mogli da poveravaju sve ostavine javnim beležnicima, rečeno je na petom savetovanju javnih beležnika održanom od 3. do 5. decembra na Kopaoniku, kome je prisustvovalo 150 notara iz cele Srbije, prenosi Politika.Na savetovanju su prstavljeni planovi izmene Zakona o javnom beležništvu kojim bi se omogućilo poveravanje objedinjenog sastavljanja smrtovnice i raspravljanja zaostavštine javnim beležnicima i tako naslednici ne bi bili primorani da nekoliko meseci čekaju završetak procedura na sudu. Najavljene su i izmene koje bi unapredile postupak upisa u katastar nepokretnosti kao i pokretanje platforme za digitalno arhiviranje dokumenata."Uspeli smo da za sedam godina postojanja javnog beležništva u Srbiji ostvarimo kontrolu pravnog prometa, povećanje pravne sigurnosti građana i rasterećenje rada pravosuđa. Siguran sam da ćemo u narednom periodu učiniti javnobeležnički sistem još efikasnijim. U toku je i nekoliko akcija u kojima neposredno komuniciramo sa građanima u nameri da im što više približimo našu delatnost i korist koju imaju od uspostavljanja javnobeležničkog sistema", rekao je predsednik Javnobeležničke komore Srbislav Cvejić.On je istakao da je na nedavnoj konferenciji Savezne notarske komore Nemačke u Berlinu, posvećenoj notarijatu u jugoistočnoj Evropi, ocenjeno je da javno beležništvo u Srbiji najviše napreduje.Direktor JP "Pošta Srbije" Zoran Đorđević predstavio je beležnicima detalje buduće platforme "eNotar" za arhiviranje dokumentacije i digitalizaciju javnobeležničke građe.Šef kabineta Ministra pravde Marijana Savić Simić izjavila je da Ministarstvo prepoznaje ulogu i značaj javnog beležništva i pruža punu podršku javnim beležnicima u obavljanju njihove deletnosti i istakla značaj predstavljanja novog informacionog sistema "eNotar".Savetovanju su prisustvovali i predstavnici Ministarstva pravde, Pošte Srbije, sudije apelacionih sudova iz Novog Sada i Kragujevca i profesori Pravnog fakulteta u Beogradu.Direktor JP "Pošta Srbije" Zoran Đorđević predstavio je beležnicima detalje buduće platforme e-notar za arhiviranje dokumentacije i digitalizaciju javnobeležničke građe.

Srbija

UNS: Finansije su novinarima u Srbiji najveći problem

Ekonomska nesigurnost najviše utiče na rad novinara u Srbiji, pokazuje najnovija anketa Udruženja novinara Srbije (UNS) koja je sprovedena među novinarima i medijskim radnicima. Čak 91 odsto njih kaže da su im glavni profesionalni problemi finansije, dok posle njih slede pretnje i pritisci u 39 odsto slučajeva.Prema mišljenju dve trećine ispitanika ispitanika, najveći pritisak na medije potiče od centara političke moći, političkih stranaka (45 odsto) i države (43 odsto). Skoro četvrtina (24 odsto) ispitanika tvrdi da pritisak potiče od vlasnika medija i menadžmenta.Neregulisane radne obaveze su na trećem mestu, kod 35 odsto ispitanika, dok je trećina ispitanika (34,3 odsto) navela da su novinari u Srbiji cenzurisani u velikoj meri. Oko 30 odsto njih kaže da su njihove kolege povremeno cenzurisane, a nešto manje od petine, odnosno 23,5 odsto da nije primetilo cenzuru.Izjašnjavajući se o ličnim iskustvima sa cenzurom trećina ispitanika tvrdi da nikada nije bilo izloženo cenzuri, 38,6 odsto tvrdi da se sa cenzurom susreće povremeno, a gotovo petina, odnosno 19,8 odsto novinarki i novinara lično je, prema sopstvenom priznanju, konstantno cenzurisano.Nekoj drugoj vrsti pritiska u vezi sa obavljanjem novinarskog posla izloženo je 57 odsto novinara, dok 43 odsto ispitanika tvrdi da nije bilo izloženo pritiscima. Isti odnos odgovora dobijen je i na pitanje da li su novinari lično pretrpeli pretnju, verbalni ili fizički napad.Objavljen Priručnik za ekonomske novinarePravi novinari neće podleći samocenzuriKad novinari počnu da beže, ja počinjem da radim Od ispitanika koji su doživeli neku vrstu pritiska 26,8 odsto prijavilo je pritisak ili napad. Na pitanje da li se osećaju bezbedno radeći svoj posao 44,6 odsto je odgovorilo potvrdno, 17,8 odsto odrično, dok 37,6 odsto kaže da se oseća bezbedno.Novinarskim udruženjima ili sindikatima se zbog napada i pritisaka za pomoć obraćalo 19,6 odsto ispitanika, dok 21,6 odsto smatra da novinarska udruženja i sindikati ne mogu da pruže adekvatnu pomoć. Dve trećine ispitanika misli da u slučaju napada i pritisaka novinarska udruženja i sindikati mogu samo delimično da im pomognu.Da vlasnik medija u velikoj meri utiče na uređivačku politiku smatra 52 odsto ispitanika, 11 odsto njih smatra da vlasnici medija uopšte ne utiču na uređivanje. Oko 27,3 odsto ispitanih smatra da mediji mogu da se odupru pritiscima, a 48,5 odsto misli da mediji samo delimično mogu da odgovore na pritiske.Nešto više od petine ispitanika, 22,8 odsto, smatra da u Srbiji postoje objektivni mediji, dok 30 odsto njih smatra da takvi mediji ne postoje. Tri četvrtine ispitanika smatra da postoje novinari koji mogu biti uzor mlađim kolegama.U anonimnoj onlajn anketi učestvovala su 103 medijska radnika, od kojih je 41 odsto žena i 59 odsto muškaraca. Polovina ispitanika su starosti između 30 i 50 godina, dok su druga polovina ljudi mlađi od 30 i stariji od 50 godina.

Lifestyle

Koje internet lozinke su najbezbednije?

Najbezbednije lozinke koje se koriste za naloge na internetu su one sa dvanaest ili više karaktera, imaju barem jedno veliko slovo, broj ili neki drugi simbol, prenosi portal Statista.com. Tada je kompjuteru tada potrebno čak 34.000 godina da ih odgonetne. Najčešće lozinke koje se koriste za naloge na internetu koje počinju sa prvih šest cifara svakako treba promeniti iz bezbednosnih razloga.Čak i lozinke koje su složenije od onih sa prvih šest brojeva (123456) mogu lako da se otključaju pomoću posebnih kompjuterskih programa, kako se dodaje, pomoću posebnih programa.Na portalu za proveru lozinki Security.org lako može da se proveri kako dodavanje velikog slova kod kreiranja neke lozinke menja dosta toga u njenoj pouzdanosti. Ako se odabere lozinka od osam znakova, ona može da se "provali" za 22 minuta, umesto jedne sekunde, što je razlika za oko hiljadu procenata.Ako se kod biranja lozinke koristi najamenje jedno veliko slovo i jedan broj, za razbijanje lozinke od osam slova nekom kompjuteru bi trebao jedan sat.Čak i internet radnja mora da se zaključavaKako da internet postane bezbedno i korisno mesto za vaše dete? Lozinka od dvanaest znakova sa jednim velikim slovom, jednim brojem i jednim simbolom je gotovo neraskidiva, a kompjuteru je potrebno 34.000 godina da je razbije.Ovo se dešava zato što kada koristimo više tipova znakova, potencijalne kombinacije koje čine lozinku eksponencijalno rastu.Sa 26 raspoloživih malih slova abecede, lozinka od osam znakova ima oko 209 milijardi mogućih kombinacija. Ako dodamo velika slova, ili neke druge simbole broj tih kombinacija značajno je veći i prelazi stotine biliona.

Srbija

Sve veći jaz između bogatih i siromašnih Evropljana

Od 2010. do 2019. godine nejednakost plata povećala se u 14 od ukupno 27 država članica Evropske unije (EU), upozorila je Evropska konfederacija sindikata (EKS) i zatražila hitno donošenje Direktive o minimalnim platama i kolektivnom pregovaranju, kako je preneo portal Nezavisnost.org.U poslednjoj deceniji u većini zemalja EU porastao je jaz u zaradama između najbogatijih i najsiromašnijih Evropljana, zaključak je novog izveštaja koji je objavila EKS.Zašto često dobrostojeće firme isplaćuju minimalac? Izveštaj o „nejednakoj Evropi“ koji je pripremio Evropski istraživački institut EKS pokazuje da se od 2010. do 2019. godine nejednakost plata povećala u 14 od ukupno 27 država članica EU. Jaz je najviše povećan u Mađarskoj, zatim Španiji i Belgiji, a nešto manje u Danskoj, Estoniji, Bugarskoj i Italiji. Na drugom polu su članice EU u kojima je raskorak u platama smanjen, najviše u Grčkoj, Litvaniji i Nemačkoj, zatim Švedskoj, Sloveniji, Slovačkoj i Austriji.Povećanje nejednakosti plata rezultat je smanjenja udela radnika obuhvaćenih kolektivnim ugovorima, ali i posledica pada ili zamrzavanja relativne vrednosti minimalnih zarada, objašnjavaju stručnjaci koji stoje iza ovog izveštaja.Pokrivenost radnika kolektivnim pregovaranjem opala je u 22 od 27 zemalja članica EU od 2000. godine.Više od 40 miliona ljudi širom sveta živi u modernom ropstvu Nejednakost plata se povećala u 8 od 14 zemalja u kojima je relativna vrednost zakonske minimalne zarade pala ili zamrznuta od 2010. godine.Do ovih nalaza stručnjaci su došli uoči završnih pregovora o Nacrtu direktive EU o minimalnim platama i kolektivnom pregovaranju nakon što je Evropski parlament podržao snažnu akciju u borbi protiv rastuće nejednakosti plata, saopšteno je iz EKS.Dodaje se da bi povećanje minimalnih plata značajno smanjilo i jaz u platama između žena i muškaraca.EKS poziva države članice EU da tzv. prag pristojnosti zakonom garantovane plate podignu na najmanje 60 odsto srednje (medijalne) plate i 50 odsto prosečne plate.Najveća evropska sindikalna centrala, takođe, zahteva da se zabrani svaki pristup javnom (budžet) novcu kompanijama koje odbijaju kolektivno pregovaranje ili raskidaju kolektivne ugovore. "Zaboravilja se na radna prava, najvažnije su investicije" Zamenica generalnog sekretara EKS Ester Linč ocenila je povodom tek objavljenog izveštaja da je EU sve dalje od „ekonomije koja radi za ljude“ koju je obećala Evropska komisija.„Jasno je da su politike vođene na nivou EU i na nacionalnim nivoima tokom poslednje decenije povećale nejednakosti na štetu mnogih radnika. Direktori mogu da priušte više luksuza, dok se milioni zaposlenih muče da plate račune za grejanje, moraju da jedu hranu lošijeg kvaliteta i primorani su da se zadužuju da bi plaćali kiriju”, kazala je Linč.Dodala je da ne iznenađuju porast društvenih i političkih polarizacija tokom poslednje decenije. Prema njenim rečima, izveštaj EKS pokazuje da su rešenja problema jednako jasna kao i njegovi uzroci – adekvatne minimalne zarade su ključne za smanjenje nejednakosti, a jače kolektivno pregovaranje je najbolji način za istinski pravedne plate.“Direktiva EU o minimalnim platama je šansa da se isprave greške iz prošlosti i osigura da milioni zaposlenih i njihovih porodica više ne žive u siromaštvu. Lideri EU i nacionalni lideri moraju da reaguju hitno jer to zahteva situacija opisan ovim izveštajem i da što pre završe pregovore o direktivi”, naglasila je Ester Linč.

Srbija

WWF: Novi ciklus prijava za mlade zabrinute zbog klimatske krize

Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF, još jednom poziva mlade ljude iz cele Srbije uzrasta od 15 do 24 godine da se prijave na konkurs "Mladi protiv klimatskih promena" u okviru projekta "Na mladima klima ostaje" gde će imati priliku da sprovedu sopstvene inicijative za borbu protiv klimatske krize. Prijave su otvorene do 19. decembra u ponoć.WWF poziva mlade koji su zabrinuti po pitanju klimatske krize i žele da podižu svest o ovoj temi i rade na pronalaženju rešenja da postanu deo pozitivnih promena i da se prijave da učestvuju u projektu putem linka.Nije kasno da se stvari poprave, za budućnost današnjih mladih, ali i čitave planete.."Do sada smo podržali pet omladinskih inicijativa i svaka se na svoj način bori sa klimtskom krizom. Posvećenost i odlučnost ovih mladih ljudi u borbi za bezbedniju budućnost planete je zaista impresivna i upravo oni dolaze do najinovativnijih, kreativnih rešenja. Izuzetno se radujemo drugom ciklusu projekta, i upoznavanju i radu sa još mnogo divnih mladih ljudi.", ističe koordinatorka projekta "Na mladima klima ostaje" iz WWF Adrije Mina Mirić.Učesnici će moći da nauče više o razvoju građanskih inicijativa, komunikaciji sa javnošću i javnom zagovaranju, angažovanju zajednice i razvoju politika sa ciljem primene stečenih znanja kroz konkretne aktivnosti koje će imati prilike da sami osmisle i sprovedu u delo. Konkurs je otvoren po drugi put od početka projekta, a prva grupa učesnika je već imala priliku da predstavi svoje inicijative na prvom Omladinskom klimatskom forumu u organizaciji WWF-a na nacionalnom i regionalnom nivouWWF je jedna od najvećih nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje.