Najnovije

Srbija

Dragoljub Rajić: Izmene zakona o dohotku dobre, ali ima problema u praksi

Prema novom Predlogu izmena i dopuna zakona o porezu na dohodak građana, produžava se period primene poreskog oslobađanja po osnovu zarade nezaposlenih, tako što se propisuju dodatni uslovi, za nastavak ostvarivanja prava do kraja 2025. godine.U Predlogu zakona piše da poslodavac koji je na dan 31. decembra 2020. godine imao najviše 30 zaposlenih i koji je u periodu od početka 2020. do kraja 2021. godine zaključio ugovor o radu, odnosno od 1. januara 2022. do 31. decembra 2025. godine zaposli nezaposlenog radnika  oslobađa se plaćanja obračunatog poreza na zarade isplaćene zaključno sa 31. decembrom 2025. godine. Uz uslov da prijavi zaposlenog na osnovu ugovora o radu u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja.Prema predviđenim izmenama poslodavac se oslobađa obaveze plaćanja poreza na zarade na sledeći način: 60 odsto poreza za zarade isplaćene u periodu od 1. januara 2022. do kraja 2022. godine, zatim 50 odsto poreza na zarade isplaćene od početka 2023. do kraja 2023. godine. Nakon toga, poslodavac se oslobađa 40 odsto tog nameta od početka 2024. do kraja te godine i 30 odsto poreza na zarade isplaćene u periodu od 1. januara 2025. do kraja te godine.   Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku ocenjuje da je predlog izmena ovog zakona dobar jer će poslodavci imati olakšice, ali problema u praksi ima mnogo koje treba rešiti.Dakle, potrebno je da se reši najveći problem prilikom zapošljavanja nezaposlenih, a to je opterećenje za zdravstveno osiguranje. “Do sada smo imali aspurdnu situaciju da je poslodavacu koji zapošljava radnika lakše da zaposli nekog ko je bio zaposlen i radio negde drugde jer ima plaćeno zdravstveno osiguranje nego nezaposlenog koji nema plaćeno osiguranje. I ne vidim kako je tretiran taj problem novim izmenama zakona. Još uvek su sva ukupna opterećenja na zarade za zapošljavanje nezaposlenih veća nego za zaposlene”, kaže Rajić. Drugi problem na koji on ukazuje jeste preobimna pairologija i potvrde kojima privrednici dokazuju da su primili novog radnika. “Ako država želi da prilagodi izmene i olakšice manjim firmama potrebno je da bude što manje dokumentacije. Četiri petine firmi koje bi mogle da koriste te poreske olakšice za novozaposlene ne koriste ih jer je komplikovana procedura”, napominje Rajić. 

Svet

Britanija pokrenula istragu protiv nVidia zbog „nacionalne bezbednosti“

Britanska vlada je zbog nacionalne bezbednosti pokrenula šestomesečnu istragu, povodom toga što kompanija Nvidia iz Kembridža preuzima Arm, kompaniju za dizajn čipova, izveštava Forbes.Ugovor za kupovinu kompanija koje se bave proizvodnjom poluprovodnih čipova, koji su ključni za napajanje pametnih telefona, tableta i drugih uređaja iz SofBank-a, u vrednosti od 40 milijardi dolara najavljen je u septebru 2020. godine, ali se sada suočio sa nizom antimonopolskih provera koje treba odobriti.Britansko Odeljenje za digitalne tehnologije, kulturu, medije i sport saopštilo je u utorak da će tražiti od britanskog antimonopolskog regulatornog tela, Uprave za konkurenciju i tržište (CMA), da izvrši detaljnu šestomesečnu reviziju sporazuma na osnovama konkurencije i nacionalne bezbednosti.CMA je u januaru označila ugovor zbog straha da će Nvidijino preuzimanje dovesti do toga da njeni rivali izgube pristup inovativnim čipovima koje proizvodi Arm i koji pokreću Eplove, Samsungove i Sonijeve uređaje. SAD, Kina i Evreopska unija su takođe pokrenule istrage konkurencije."Arm ima jedinstveno mesto u globalnom lancu snabdevanja tehnologijom i moramo se pobrinuti da se implikacije ove transakcije u potpunosti razmotre. CMA će me sada izveštavati o konkurenciji i nacionalnim bezbednosnim osnovama i dati savete o narednim koracima", rekla je sekretarka za digitalne tehnologije Nadin Doris u izjavi.Dogovoru su se usprotivili Gugl, Majkrosoft kao i proizvođač čipova Qualcomm, koji tvrde da bi preuzimanje ugrozilo poziciju Arma kao "Švajcarske čipova" koja licencira moćnu tehnologiju koja štedi energiju praktično svim najvećim svetskim proizvođačima čipova i pametnih telefona.Novo odlaganje će biti udarac za generalnog direktora Nvidije Jensena Huanga i SoftBank, koji je kupio Arm za 32 milijarde dolara 2016. godine. Nvidia je nekada bila poznata po svojim grafičkim čipovima za video igre, ali je njen fokus na napajanje centara podataka pomogao da se posao katapultira na tržišnu kapitalizaciju od 757 milijardi dolara, sa svojim akcijama koje su porasle za više od 500 odsto od objave ugovora o Armu u septembru 2020. godine.

Srbija

Izbor kandidata za „Moju prvu platu“ produžen do kraja meseca

Konačan izbor kandidata za program "Moja prva plata" produžen je do 30. novembra 2021. godine. Izbor kandidata je počeo 1. novembra za poslodavce iz privatnog sektora i trajaće do kraja meseca i za poslodavce iz javnog sektora koji su počeli selekciju 16. novembra.U roku od 15 dana od dana završetka izbora kandidata, biće formirane konačne liste poslodavaca sa izabranim kandidatima, koje će biti dostupne na sajtu www.mojaprvaplata.gov.rs.Naredna faza realizacije programa podrazumeva potpisivanje trojnog ugovora između Nacionalne službe za zapošljavanje (NZS), poslodavca i izabranog kandidata, dok će sprovođenje programa početi 15 dana nakon formiranja konačne liste poslodavaca sa izabranim kandidatima, obavestila je NSZ.Nacionalna služba za zapošljavanje je 20. avgusta ove godine raspisala Javni poziv za učešće u programu, koji je dostupan na sajtu NSZ i sajtu Moja prva plata.Planirano je uključivanje do 10.000 mladih do 30 godina, sa srednjim i visokim obrazovanjem, koji su bez radnog iskustva (ili sa radnim iskustvom kraćim od 6 meseci), a nalaze se na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje.Program se realizuje bez zasnivanja radnog odnosa u trajanju od 9 meseci, tokom kojih NSZ mladima sa srednjim obrazovanjem isplaćuje mesečnu novčanu naknadu od 22.000 dinara, a mladima sa visokim obrazovanjem 26.000 dinara. Pored toga, mladima uključenim u ovaj program, NSZ uplaćuje i doprinos za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.Ovim programom mladima bez radnog iskustva se omogućava da obave praksu na konkretnim poslovima kod poslodavaca, steknu znanja, veštine i kompetencije za rad i tako povećaju mogućnosti za zapošljavanje. 

Srbija

„Najveća ekološka tužba u srpskoj istoriji“ tapka u mestu

Najveća ekološka tužba u Srbiji. Slučaj Veliki Crljeni - dostupnost ekološke (ne) pravde u SrbijiAdvokatska kancelarija Sretena Đorđevića podnela je u ime 15 meštanki i meštana Velikih Crljena kod Lazarevca četiri tužbe Višem sudu u Beogradu protiv Elektroprivrede Srbije (EPS) - Termoelektrane “Kolubara A”.Avokati tvrde da po svojoj kompleksnosti predstavlja iskorak u sudskoj praksi Srbije jer meštani Velikih Crljena EPS tuže i zbog povrede ljudskih prava - prava na mirno uživanje doma i imovine, na zdravlje, informisanje o stanju životne sredine i rizicima po zdravlje.Sreten Đorđević, advokat koji se bavi ekološkim pravom. Radisav Raca Jovanović stanovnik Velikih Crljena Luka Đorđević, pravnik

Srbija

Umesto kuće Branka Pešića niče stambeni kompleks

U zemunskoj Ulici cara Dušana 104, gde se nalazila kuća čuvenog gradonačelnika Beograda Branka Pešića, gradiće se naselje sa 67 stanova, piše Politika. Taj list naglašava da se projekat realizuje u dogovoru sa Pešićevom porodicom."Još kad je Branko bio živ i kad je pravljen generalni urbanistički plan 1972. godine, predviđeno je da će se u tom delu Zemuna rušiti stare sremačke kuće i nicati nova naselja. Otkad je urađen detaljni urbanistički plan za taj deo Zemuna, oko nas i pored nas se dosta gradi, tako da je sazrelo da se uradi i ovo", kaže Lazar Pešić, sin Branka Pešića.Prema njegovim rečima u okviru kompleksa najverovatnije će se nalaziti i spomen soba. Novi rezidencijalni kompleks "Branko Pešić". Prema podacima sa sajta kompleksa, on će imati četiri objekta, dva frontalna i dva uvučena, sa ukupno 67 stanova čiji će novi vlasnici uživati u blizini Gardoša, istorijskog jezgra Zemuna i Zemunskog keja.ADVOKAT KOJI VESIĆU USTUPA KAMPER OD DRŽAVE DOBIJA MILIONSKE POSLOVEModel spomenika Branku Pešiću koštaće više od 2,9 miliona dinaraInvestitori tvrde kako su pokušali da objedine jedinstveni duh nekadašnjeg Zemuna i moderne tekovine arhitekture, kroz savremeni dizajn, upotrebu najkvalitetnijih prirodnih materijala i organizaciju prostora prilagođenih udobnosti modernog života. Suinvestitor za gradnju stambene četvrti je porodica Branka Pešića."Kompleks mora da bude lep i funkcionalan. U Zemunu se trenutno prave i zgrade bez tri kvadrata trave i dva drveta, ali mi ćemo to raditi mnogo drugačije. Biće tu dosta zelenila, a očekujem da bi sve moralo biti gotovo do kraja sledeće godine iako će i pre toga moći da se vidi na sajtu", dodaje Lazar Pešić.Rođeni Zemunac, Branko Pešić, jugoslovensku prestonicu vodio je rekordnih devet godina i 14 dana. Za to vreme kroz grad je prošao auto-put, izgrađen je Terazijski tunel, most Gazela, Novi železnički most, a određen je i Prokop kao buduća glavna železnička stanica. Izgrađena je i palata Beograđanka, Mostarska petlja, završen Hotel Jugoslavija, novih 66 škola, kao i 81.000 stanova.KOŽNE RUKAVICE I ADIDAS PATIKE ZA "KOMUNALCE" BEOGRAĐANI PLAĆAJU 1,3 MILIONA EVRA

Srbija

Novac je važan, ali solidarnost je najvažnija

Solidarnost je nastala iz krize, predstavlja kamen temeljac za sistem socijalne zaštite i veoma je važna u vreme neizvesnosti koje nas je zadesilo tokom pandemije, rekla je Biljana Zekavica, pomoćnica ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.  “Korisnici socijalne zaštite o kojima brinemo prvi su zbrinuti tokom ove krize, pružena im je podrška i u prethodne dve godine sistem socijalne zaštite položio je test. Sistem socijalne zaštite je usmeren na stvaranje jednakih uslova za sve i ukljanjanje barijera”, rekla je Zekavica na zoom konferenciji “Solidarnost kao odgovor na krizu izazvanu pandemijom” koja je organizovana u okviru projekta Ublažavanje socijalnih i ekonomskih posledica pandemije COVID-19 u Srbiji.  Projekat realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (BTD) i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).  Počeli smo proces digitlaizacije u socijalnim ustanovama i digitalno opismenjavanje nasjtarijih i sa tim procesom nastavljamo, rekla je Zekavica.Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kako je istakla, osnovalo je Savet za uapređenje međugeneracijske saradnje I solidarnosti.Ana Divac, osnivačica i predsednica Upravnog odbora Fondacije Ana i Vlade Divac napomenula je da se tokom pandemije videlo kako ne možemo da kotrolišemo sve i poručila da je potrebno da ljudi budu fleksibilniji u životu i da je važna solidarnost i tolerancija među ljudima.“Novac nam je važan jer bez njega ne možemo da se lečimo, školujemo decu, ali novac nije najvažniji. Osim novca veoma je važna solidarnost, živimo u vremenu neizvesnosti i potrebno je da se povezujemo a ne da se delimo”, rekla je ona.Ne mora se nekome pomoći novčano, može i na drugi način, na primer, starijim građanima je tokom pandemije stizao novac iz dijaspore, ali da nisu imali komšije koji su im kupovali namirnice taj novac ne bi imao nikakvu vrednost, poručila je ona.  Ana Koeshall, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac istakla je da ta Fondacija uložila više od milion dolara za smanjenje posledica pandemije, dodelila više do 14.000 paketa hrane i higijenskih sredstava i podelila 26.000 obroka najugroženijima u Srbiji. “Ne bismo uspeli bez partnerstva između civinog sektora, donatora i državnih institucija. Pored humanitarne pomoći Fondacija je podržala biznis, neformalne grupe i medije. Podržali smo ove godine 17 inicijativa sa ukupno 3,7 miliona dinara”, rekla je Koeshall.Gordana Delić, direktorka Balkanskog fonda za demokratiju istakla je da u krizi treba videti mogućnost za unapređivanje a ne osvrtati se samo na prepreke koje nas sputavaju. Ona je podsetila na izreke koje se često čuju u narodu:  “Drug se u nevolji poznaje”, “Ono što nas ne ubi to nas ojača” i “U krizi se vidi ko je kakav čovek”. “Pokazalo se da ljudi kroz saradnju i povezivanje mogu da urade neverovatne stvari. Postoje dobri sistemi podrške i institucije, ali ako iza sistema ne stoje ljudi sa dubokim osećajem empatije i odgovornosti ni taj najboli sistem neće moći da se pokrene. Želim da verujem da su ljudi dobri a ne zli i zlonamerni. I to je razlog zašto treba živeti, imati decu i iskoristi krizu da se nešto unapredi a ne unazadi”, rekla je ona. 

Srbija

Ziđin kažnjen sa milion dinara zbog aerozagađenja u Boru

Kompanija Ziđin je zbog prekomernog aerozagađenja u novembru 2019. i januaru 2020, kažnjena sa milion dinara, saopštio je Privredni apelacioni sud u Beogradu, preneo je CINS. Nadležna inspekcija je prethodno zaključila da je tokom četiri dana u centru Bora koncentracija sumpor-dioksida (SO2) bila i do 8,3 puta veća od dozvoljene.Ovu presudu je Privredni apelacioni sud u Beogradu doneo u septembru, četiri meseca nakon prvostepene odluke Privrednog suda u Zaječaru kojom je kompanija kažnjena sa 400.000 dinara, a rukovodilac pogona Topionica i rafinacija bakra (TIR), Boban Todorović sa 50.000 dinara.Kompanija Ziđin (Zijin Bor Copper) previše je zagađivala vazduh u Boru krajem novembra 2019. i sredinom januara 2020, zbog čega će morati da plati milion dinara. Presudu je Privredni apelacioni sud u Beogradu doneo u septembru, 14 meseci nakon prvostepene odluke Privrednog suda u Zaječaru.Tada je Ziđin kažnjen sa 400.000 dinara, a rukovodilac pogona Topionica i rafinacija bakra (TIR), Boban Todorović sa 50.000 dinara.Ziđinu odobreno proširenje rudnika "Čukaru Peki"Ziđin planira veću flotaciju za rudnik u Velikom Krivelju Privredni apelacioni sud zaključio je da je sud u Zaječaru precenio okolnosti i ublažio novčanu kaznu Ziđinu, daleko ispod najmanje mere propisanih novčanih kazni. Sud navodi da ekološki privredni prestupi ne mogu da se smatraju lakšim već najtežim oblikom protivpravnog ponašanja.Maksimalna kazna za kompaniju mogla je da bude tri miliona dinara, a za odgovorno lice 200.000 dinara.Privredni sud u Zaječaru smatra da su okrivljeni odgovorni što nisu obustavili proizvodnju u postrojenjima nove topionice i fabrike sumporne kiseline i tako prekomerno ispustili SO2 u vazduh. U presudi piše da su prekršili Zakon o zaštiti vazduha.Kineski Ziđin kupio je nekadašnji rudarski basen RTB Bor krajem 2018. Od tada se zagađenje vazduha u ovom kraju povećalo. Novi izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) za 2020. pokazuje da je vazduh u Boru prošle godine bio opasan po zdravlje 25 dana, odnosno skoro duplo više nego godinu dana pre toga.

Srbija

Model spomenika Branku Pešiću koštaće više od 2,9 miliona dinara

Izrada modela spomenika nekadašnjem gradonačelniku Branku Pešić koštaće više od 2,9 miliona dinara bez obračunatog PDV-a, piše u obaveštenju o sprovođenju pregovaračkog postupka koji je naručio Sekretarijat za kulturu Beograda.Za model spomenika biće korišćeno već postojeće vajarsko delo autora magistra vajarstva Marka Kratohvila.Advokat koji Vesiću ustupa kamper od države dobija milionske poslove Da će biti korišćeno delo Kratohvila odlučeno je u septembru 2021. na sednici Odbora za podizanje spomenika Branku Pešiću, piše u obaveštenju.Međutim, još u maju ove godine, zamenik gradonačelnika Goran Vesić je na svom profilu na Fejsbuku objavio da će spomenik raditi "srpski vajar Marko Kratohvil koji živi u Los Anđelesu".Tada je Vesić napisao je ovo odlućeno na sednici Odbora za podizanje spomenika kojim je predsedavao Nikola Kusovac.Zašto Nadal i Federer nisu mogli da zakupe "Milan Gale Muškatirović" Gradska skupština je u septembru 2020. donela odluku o podizanju spomenika Branku Pešiću i tada je odlučeno da se on nalazi na Velikom trgu u Zemunu. Spomenik Branku Pešiću može imati maksimalno tri metra visine sa postamentom.Predviđeno je da se spomenik podiže sredstvima Grada Beograda, a da se o sprovođenju stara Sekretarijat za kulturu, Zavod za zaštitu spomenika kultrure Grada, Urbanistički zavod Beograda i JKP "Zelenilo - Beograd".Iako je već odlučeno kako će spomenik izgledati, u obaveštenju se obrazlaže ova odluka.Stilizacija spomenika Branku Pešiću treba da bude koncipirana tako da prikaže sveukupnu jačinu ličnosti nekadašnjeg gradonačelnika Beograda, piše.Foto: Facebook - Goran VesićKožne rukavice i Adidas patike za "komunalce" Beograđani plaćaju 1,3 miliona evra "Kroz spomenik Branka Pešića, osim fizičke jačine i dominantnih muških karakteristika, poput naslonjene jedne ruke na podignutu desnu nogu, biće vizuelno istaknuta i unutrašnja odlučnost, vrlo realistički predstavljena, koja asocira na energičnost i akciju, karakterističnu za Branka Pešića", navodi se u opisu nabavke.Vesić je u maju najavio da bi spomenik trebalo da se postavi tokom ove jeseni.Zamenik gradonačelnika je napisao i da je ponosan jer je predložio podizanje spomenika Branku Peđšiću, a da će Beograd finansirati i dokumentarni film o Pešiću autora novinarke Duške Jovanić i Vuka Dapčevića."Niko se nije setio Branka. Ne kažem da sam posebno vredan zato što sam ja to učinio, ali zadovoljstvo da sam to jedini učinio niko ne može da oduzme", napisao je Vesić.

Lifestyle

Tri ideje za zimsku kupovinu

 Zimski meseci i praznici koje zima donosi su period godine kada se većina ljudi u svojim domovima okuplja sa članovima porodice i sa prijateljima.Zbog toga je važno da se možemo opustiti u udobnosti svog doma i uživati u svakom danu. Sa druge strane, ovo je period godine koji možete iskoristiti za putovanja sa dragim ljudima i upoznavanje novih kultura i gradova. Mi vam u nastavku predlažemo nekoliko proizvoda koji su vam potrebni u zavisnosti od toga koju vrstu odmora birate.Adekvatna posteljina za hladne, zimske daneZimsko uređenje vašeg doma upotpuniće posteljina koja ima motive i dezene koji nas podsećaju na zimu i Božić. Birajte crvenu, belu, zlatnu ili zelenu boju kada kupujete vašu posteljinu, kako bi vas svakodnevno podsećati na period praznika, ljubavi i darivanja. Neka vaš izbor bude mekana, kvalitetna posteljina, napravljena od prirodnih materijala kao što su pamuk, saten, svila ili kombinacije ovih materijala, koje garantuju da će vam biti toplo tokom hladnog perioda godine i koje će apsorbovati vlagu koje vaše telo svakodnevno oslobađa tokom spavanja. Aparat za kafu vam obezbeđuje uživanje u svakom gutljaju kafe u vašem domuKafa je deo naše svakodnevice i deo naše kulture, i skoro da ne postoji osoba koja je ne voli. Ukoliko spadate u grupu ljudi koja svoj dan započinje šoljom kvalitetne kafe bez koje se ne može razbuditi ili svako okupljanje sa dragim ljudima volite upotpuniti sa najpopularnijim pićem na svetu, onda aparat za kafu predstavlja najbolju investiciju za vas. Na tržištu postoji dosta različitih modela aparata za kafu koji se razlikuju po svojim karakteristikama, a vi morate znati kakvu kafu želite da pijete kako biste odabrali onaj pravi za vas. Na primer, ukoliko više volite da pijete jaku kafu birajte aparat koji u sebi sadrži mlin jer sitno samlevena zrna kafe obezbeđuju jak ukus ovog napitka. Ukoliko ipak više volite kafu koja ima puno mleka, odaberite aparat koji ima specijalno napravljenje dodatke koji su zaduženi za kremast, mlečni ukus kafe. Preporuka je da izaberete aparat za kafu koji može da proizvede jak pritisak, koji će omogućiti da vaša kafa ima bogatu penu i intenzivan ukus.Kvalitetne putne torbe – vaš saveznik u upoznavnju različitih kulturaKao što smo već rekli, zimski meseci, Nova godina i Božić su period kada turističke agencije imaju veliki broj aranžmana a avio kompanije nude letove za različite destinacije širom sveta. Ove ponude rado uplaćuje veliki broj ljudi koji svoje dane odmora da upoznaju različite kulture i delove sveta i brojne gradove. Kako biste se uputili na ovakvo putovanje potrebano vam je društvo vama drage osobe ili više njih, pasoš, nešto novca i kvalitetne putne torbe u koje ćete spakovati potrebne stvari. Kvalitetne putne torbe se danas mogu pronaći u urbanom, modernom stilu, u velikom broju dezena i boja i lako će se uklopiti sa vašim ličnim modnim stilom. Danas postoji veliki broj specijalizovanih radnji u kojima možete kupiti kvalitetne putne torbe, a pored toga, možete ih pronaći u prodavnicama sportske opreme. 

Svet

UN: Godina rekordna za trgovinu hranom, u svakom smislu

Trgovina hranom u svetu ove godine će oboriti sve dosadašnje rekorde po svom obimu i vrednosti, jer je postala znatno intenzivnija, saopštila je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Kako se napominje, skuplja hrana i energija loše utiču na građane zemalja u razvoju jer oni veći deo svojih prihoda troše na osnovne životne potrepštine.Trgovina hranom u svetu, kako se dodaje, pokazala je veliku otpornost na tržišne poremećaje koje je izazvala pandemija korona virusa. FAO da će ove godine trgovina hranom u svetu premašiti vrednost od 1.750 milijardi dolara, što je za 14% više u odnosi na prethodnu i 12 odsto više nego u 2019. godini.Na poskupljenje hrane, kako se ocenjuje, utiču i veći troškovi transporta. Zemlje u razvoju prema UN prognozi mogu da očekuju 20 odsto veće troškove u nabavci hrane, a suočavaju se sa rastom cena žitarica, životinjske masti, biljnih ulja, šećera, mesa mlečnih proizvoda i ribe.Nastavlja se akcija prikupljanja otpada od hraneCene u oktobru: Poskupeo transport, odeća, hrana... Ove godine očekuju se rekordni prinosi kukuriza i pirinča, a naredne godine očekuje se poboljšanje na tržištu uljarica, iako procene govore da bi njihoe zalihe na kraju sezone mogle da budu ispod proseka. Očekuje se veća proizvodnja šećera, ali i blagi pad njegovom trgovinom, zbog rasta cene i manje dostupnosti.Ubrzana proizvodnja svinjskog mesa u Kini svakako će uticati na svetsko tržište, kao i očekivano veća proizvodnja mleka. Sektor ribarstva će biti intenzivniji jer će ta oblast proizvodnje porasti za oko dva odsto u odnosi na prošlu godinu.FAO procenjuje da su troškovi proizvodnje hrane u poljoprivredi, uključujući cene energenata, đubriva, stočne hrane i semena dostigli svoj desetogodišnji makismum u avgustu. Rast tih troškova, kako se dodaje, lako se preliva na poskupljenje hrane.Ipak, dodaje se da ista pravila ne važe u svim oblastima poljoprivrede, niti u svim agrarnim oblastima. Proizvošačima soje manje su potrebna skupa azotna đubriva, pa će profitirati od poskupljenja soje. Proizvođači svinja se suočavaju sa skuljom stočnom hranom i niskim cenama mesa i oni su za razliku od proizvođača soje u problemima.Prema proceni UN-a u 53 zemlje sveta građani više od 60% svojih prihoda odvajaju za hranu, gorivo, vodu i troškove stanovanja. Zbog toga se upozorava da poskupljenje goriva može da ima veoma loš uticaj na siromašne potrošače us vetu.Cene hrane najviše u poslednjih deset godinaIgumanija Teodora: Organska hrana je vraćanje sebi

Srbija

Crna Gora auto-put preplatila za više desetina miliona evra

Crnogorsko Ministarstvo kapitalnih investicija objavilo je dve međunarodne studije izvodljivosti koje su pokazale da je cena od 944 miliona dolara, koje je prethodna Vlada pozajmila za izgradnju puta Bar-Boljare, preuveličana, piše Balkan Insight. Minstarstvo je u utorak objavilo dve studije izvodljivosti, koje su prethodno bile poverljive, a koje pokazuju da je cena od 944 miliona dolara za prvu fazu izgradnje auto-puta Bar-Boljare više nego što je projekat trebalo da košta. Prema studiji izvodljivosti koju je uradila britanska kompanija "URS Infrastructure and Environment" prva faza auto-puta trebalo je da košta 803 miliona evra, dok je studija druge britanske konsultantske firme "Scott Wilson Group" pokazala da je put trebalo da košta 570 miliona dolara. Studije su urađene 2009. i 2012. godine, ali ih je prethodna Vlada, koja je i započela ovaj projekat, označila kao poverljive."Bilo je dosta prostora za korupciju, jer je prethodna Vlada bila istrajna da sakrije informacije o finansiranju auto-puta", rekao je za Vijesti TV Dejan Milovac, iz Nevladine organizacije MANS. Milovac je dodao da je prošlo više od šest godina, od kako je projekat počeo, ali se i dalje se ne zna koliko to košta građane Crne Gore.Sud u Kini nadležan za auto-put u Crnoj GoriEU će pomoći Crnoj Gori da refinansira kineski kredit?Crna Gora ukida tajnost informacije o izgradnji autoputaAuto-put Bar-Boljare predstavlja crnogorski krak auto-puta koji će ići od Jadranske obale do Beograda.Crnogorski krak gradi kineska kompanija CRBC (The China Road and Bridge Corporation), a 85 odsto prve deonice je pokriveno zajmom uzetim od kineske Eksim banke. Ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić rekao je da je Vlada do sada platila 724 miliona evra investitorima za osnovni deo radova, kao i 38 miliona evra za dodatne radove. On je rekao i da će prva faza biti završena do kraja novembra. Prema podacima iu Decembra 2020. godine,  javni dug Crne Gore iznosio je 90,85 odsto BDP-a, dok je cena prvih 41 kilometara prve faze auto-puta procenjena na 45 odsto BDP-a. U utorak je osnovni sud u Podgorici presudio da kineska građevinska firma CRBC mora da plati 200.000 evra za nanošenje štete ribama u reci Tari (koja je pod zaštitom Uneska) tokom izgradnje auto-puta. Lokalni ribolovni klub Tara i Morača podneo je tužbu protiv CRBC-a u aprilu 2018. godine. Unesko je u izveštaju u junu 2019. godine pozvao crnogorske vlasti da pomno nadziru uticaj izgradnje auto-puta na reci Tara. Tara se smatra jednom od najlepših reka u Evropi čiji su duboki kanjoni popularni za rafting. U junu je objavljeno da su se predstavnici Nacionalnog saveta za borbu protiv korupcije na visokom nivou i Ministarstva kapitalnih investicija Crne Gore, saglasili da se počne sa skidanjem oznaka tajnosti i objavljivanjem dokumenata o izgradnji deonice autoputa Smokovac-Mateševo, preneo je Dan. Predstavnica toga saveta Vanja Ćalović Marković rekla je tada da su u pitanju dokumenta koja su bila proglašena tajnim, čije je prezentovanje javnosti u skladu sa preporukom Evropskog parlamenta, koji je rekao da treba sprovesti detaljnu istragu izgradnje tog autoputa.Gradnja auto puta Bar-Boljare, na kojoj se i nalazi deonica Smokovac-Mateševo od samog početka izaziva kritike dela crnogorske javnosti zbog netransparentnosti tog projekta, kao i zvog nedostatka mehanizma finansijske.Projekat se finansira iz kineskog kredita, a za sve sporove ugovorima je određena nadležnost kineskih sudova.Iz nevladinog sektora su takođe u više navrata optuživali kineskog izvođača da je gradeći autoput devastirao korito reke Tare, koja se nalazi pod zaštitom organizacije UNESCO.

Video

Zašto se cepaju javna preduzeća? (VIDEO)

Da ne bi bilo monopola, EU insistrira na podeli javnih preduzeća gde bi se njihova infrastruktura odvajala u zasebne pravne subjekte. To bi trebalo da olakša ulazak privatnih operatera, ali u Srbiji je podela železnice, kao i EPS-a značila samo haos, veće troškove, više administracije i veći broj direktora. Sa druge strane, tamo gde je podela sprovedena, nije došlo do pojave realne konkurencije, niti se tako nešto može očekivati u skorijoj budućnosti. 

Svet

Maskov satelitski internet Starlink stiže u Hrvatsku

Starlink zvanično kreće sa radom u Hrvatskoj. Pristup internetu biće omogućen do kraja ove godine celom hrvatskom primorje uključujući  Liku, Gorski kotar te Slavoniju, dok će Zagreb biti uvršten u plan sredinom sledeće godine, prenosi Jutarnji list.Cene u Hrvatskoj će biti veće nego u Sjedinjenim Državama. Mesečna pretplata će iznositi 799 kuna (oko 106 evra), dok će cena antene i dodatne opreme uz isporuku biti oko 620 evra.Sa ovakvom cenom i ponudom nije konkurent trenutnim operaterima u Hrvatskoj, ali bi zbog svojih usluga mogao biti zanimljiv većim objektima kao što su hoteli ili fabrike.U toku 2022. godine dostupnost Starlinka se očekuje u Sloveniji, Sarajevu i nekim delovima Srbije. Pokrivanje ostatka Bosne i Hercegovine, kao i Beograda može se očekivati tek 2023 godine.

Svet

Zbog aerozagađenja u EU godišnje umre preko 300.000 ljudi

Broj prevremnih smrtnih slučajeva izazvanih aerozagađenjem u zemljama Evropske unije opao je za 10 odsto, ali i dalje se kreće u stotinama hiljada, saopštila je Evropska agencija za životnu sredinu (EEA), prenosi Euractiv. Napominje se da aerozagađenje ostaje najveća ekološka pretnja ljudskom zdravlju u Evropi.Ako bi članice EU poštovale najnovije smernice za kvalitet vazduha Svetske zdravstvene organizacije (SZO), broj smrtnih slučajeva izazvanih zagađenjem, a koji je zabeležen 2019. godine mogao bi se prepoloviti, navodi se u izveštaju EEA.Broj smrtnih slučajeva povezanih sa štetnim PM 2,5 česticama koje se nalaze u vazduhu, 2018. godine procenjen je na 346.000. Padu tog broja 2019. godine kada je zabeleženo 302.000 slučajeva, kako se napominje, doprinele su povoljnije vremenske prilike, kao i bolji kvalitet vazduha širom Evrope.Početkom devedesetih godina, broj prevremenih smrtnih slučajeva u 27 EU članica, zbog udisanja PM čestica kretao se i do milion, ali je 2005. godine taj broj prepolovljen.Nema merenja, nema zagađenjaDobra organizacija meštana sprečava zagađenje seoskih vodovoda Pre dve godine, PM čestice su izazvale 53.800 prevremenih smrtnih slučajeva u Nemačkoj, 49.900 u Italiji, 29.800 u Francuskoj i 23.300 u Španiji. U Poljskoj je umrlo 39.300 ljudi, što je najveći broj po glavi stanovnika.EEA napominje da aerozagađenje izazivaju i druge opasne materije, azor-dioksid koji potiče od automobila, kamiona i termoelektrana.Prema podacima SZO od aerozagađenja u svetu godišnje umre sedam miliona ljudi, pre vremena. NA isti broj smrtnih slučajeva pojedinačno utiču pušenje i loša ishrana.

Svet

Povećan broj radnih sati u EU, ali i u Srbiji

Zaposleni ljudi starosti između 20 i 64 godina u Evropskoj uniji radili su ukupno tri odsto više sati na svom primarnom poslu u drugom kvartalu 2021. godine, u poređenju sa prvim kvartalom 2021, navodi Eurostat.  Ukupan broj radnih sati u Srbiji je u drugom kvartalu (u odnosu na prvi) povećan za 5,6 odsto, pri čemu je ukupan broj radnih sati žena povećan za 4,9 odsto, a muškaraca 6,2 odsto.  Povećanje broja radnih sati zabeleženo je u većini zemalja članica Evropske unije. Najveći rast obima stvarnog radnog vremena zabeležen je u Grčkoj (+18 odsto).Sa druge strane, u šest zemalja EU zabeležen je manji broj radnih sati u drugom kvartalu u odnosu na prvi, a pad se kretao od - 0,12 u Luksemburgu do -3,6 odsto u Belgiji. Tržište rada pogođeno je merama koje su zemlje Evropske unije tokom krize koronavirusa preduzimale kako bi sprečile širenje zaraze. Neke od tih mera imale su ili direktan ili indirektan uticaj na broj radnih sati zaposlenih ljudi. Na nivou EU, ukupan broj stvarnih sati koje su odradile žene povećao se nešto više (3,3 odsto) u odnosu na ukupne stvarne sate rada muškaraca (2,7 odsto).Veći porast u radnim satima žena nego muškaraca zabeležen je u većini zemalja članica. U Grčkoj je, na pirmer, stvarni broj radnih sati žena na primarnom poslu porastao 23,9 odsto, dok je ukupan broj sati rada muškaraca porastao za 14,5 odsto. U većini zemalja članica EU pravac promene u stvarnom broju radnih sati na primarnom poslu bio je isti za muškarce i žene, odnsono za oba pola je zabeleženo ili povećanje ili smanjenje broja radnih sati. Jedini izuzetak su bili Slovenija (broj radnih sati žena opao je za -0,1 odsto, a sa druge strane je broj radnih sati muškaraca povećanje  za dva odsto), Luksemburg (žene: +0,7 odsto, muškarci: -0,8 odsto) i Bugarska (žene: +0,4 odsto, muškarci: -2,7 odsto).