Najnovije

Svet

Pojeftinjenje zemljišta u Kini bi usporila svetsku privredu?

Neki kineski gradovi ublažili pravila o prodaji zemljišta, koji predstavljaju ključan izvor prihoda za opštine, nakon što su investitori koji su bili u nedostatku novca oklevali da daju ponude. Nakon toga dat apel kineskog državnog saveta lokalnim vlastima da prodaju više specijalnih obveznica kako bi podstakle investicije usred usporavanje privrede.Uprkos naporima južnoafričkih lekara da ublaže paniku izazvanu Omikronom, novim sojem virusa Korona, izgleda na da zapadni političari i mediji neće propustiti tu priliku. Jedna od potencijalnih žrtava je Kina, koja će biti prinuđena da se „bori“ na više fronotva, kao što je ekonomska depresija ili još jednom ograničenju u međunarodnoj trgovini, piše ZeroHedge.U rešenosti Pekinga da smanji zaduživanje konačno počinju da vide pukotine. Kineski državni savet je prošle nedelje, na održanom sastanku kom je prisustovao i kineski premijer,  pozvao lokalne vlade da ove godine prodaju više specijalnih obveznica kako bi podstakle investicije usred usporavanja privrede.S obzirom da im je potreban novac za finansiranje ovih projekata, na sastanku je rečeno i da bolje iskoriste prihode od specijalnih obveznica za povećanje domaće tražnje.Inače, Kina ponovo tiho pokreće proces ponovnog angažovanja, samo što ovaj put umesto potrošačkih zajmova, korporativnih obveznica ili duga u senci (u obliku trustova), Peking cilja na izdavanje specijalnih dugova lokalne vlade kao centralnu tačku sledeći dužnički balon.Sinhua je potrvdila izveštavajući da reginolane da ubrzaju pripremu i olakšaju pokretanje projekata i da podnesu razumne zahteve za posebne kvote obveznica sledeće godine. A da bi pomogli ovom predstojećem pucanju duga, „vlasti će proučiti mogućnost davanja nekih kvota obveznica pre sledeće godine, prema izveštaju, kao što su to činile u poslednje dve godine“Premijer Li je ponovio da se ekonomija suočava sa „novim pritiskom na pad“ i da treba ojačati međucikličku politiku.Ovo dolazi pošto su ekonomisti smanjili svoje prognoze rasta za četvrti kvartal na medijanu od samo 3,1%, dok neki kažu da bi tempo privrede sledeće godine mogao biti najsporiji od 1990. godine (isključujući prošlogodišnji uticaj pandemije), čak 5% ili čak manje prema nekim skepticima.Međutim pojavio se novi problem Pekinga, a to je nedostatak potražnje za dugom. Prema navodima Blumberga, prodaja obveznica je bila posebno spora u prvih deset meseci ove godine, delom zbog nedostatka kvalitetnih projekata.Ministarstvo finansija je prethodno pozvalo lokalne vlasti da do novembra završe izdavanje svih obveznica u okviru ovogodišnje kvote. Ali kolaps u Evergrandeu, koja je prema pisanju CNN-a, najzaduženiji svetski investitor za nekretnine, i širem tržištu nekretnina skinuli su sav vetar sa kineskih građevinskih jedara 2021.Čajna Sekjuritiz Džurnal(China Securities Journal) izveštava da će fiskalna politika igrati veću ulogu u obezbeđivanju stabilnog početka privrede u narednoj godini.A odakle će doći sredstva za pomenuti podsticaj „fiskalnoj politici“?Zu Džijanfeng(Zhu Jianfeng), ekonomista Sitik Skejuritiza (Citic Securities), rekao je da iako bi prihodi lokalnih samouprava od prodaje zemljišta mogli pasti, trebalo bi da izdaju više specijalnih obveznica kako bi pomogli u finansiranju investicionih projekata.Dokprema rečia drugog analitičara Sitika, Čenga Ćjanga(Cheng Qiang), regionalna vlada sledeće godine mogla izdati specijalne obveznice u vrednosti od više od 4 triliona juana (630 milijardi dolara), u odnosu na 3,65 biliona juana predviđenih budžetom za ovu godinu.Očekuje se da će konačni broj biti mnogo veći, posebno ako je Omikron zaista opasan kao što Fauci & Co. pokušavaju da ga prikažu.Iako Kina još nije u panici, shvata da je kampanja razduživanja sada efektivno završena, tako da očekuju mnogo više dugova u Kini sledeće godine.Naime, najnovije kineske zakonske regulative o imovini koje je sastavio Goldman pokazuju da je tokom proteklih nekoliko nedelja bilo postepeno više marginalnih napora za popuštanje na različitim nivoima gradova, posebno u smislu ublažavanja hipotekarnih stopa i uslova za preprodaju dozvole/popuštanja povlačenja depozita. U skladu sa najnovijim odlukama kineske vlade, Čengdu, glavni grad jugozapadne provincije Sečuan sa oko 21 milion stanovnika, uveo je niz mera ublažavanja kako bi povećao likvidnost investitora za nekretnine, postajući prva velika lokalna vlada koja se bavila problemom gotovine koji je zahvatio industriju nekretnina.Kapitulacija Čengdua dolazi pošto su vrednosti novih kuća u gradu pale za 0,6 odsto u oktobru u odnosu na mesec ranije, što je najveći pad u četiri i po godine.Evo nekih od ključnih mera Čengdua koje omogućavaju investitorima da povećaju gotovinu:Skraćenje vremena za obavezne pretprodajne procedure za najmanje trećinu; investitori moći će da da koriste prihode od pretprodaje ako postignu određeni napredak u izgradnji; najavljena saradnja Grada sa sa finansijskim institucijama kako bi se povećale kvote i ubrzalo odobravanje kredita...Krajem septembra, centralna banka je pozvala finansijske institucije da pomognu lokalnim vlastima da stabilizuju tržište nekretnina koje se brzo hladi i olakšaju hipoteke za neke kupce stanova. Zvanični mediji preneli su poslednjih nedelja da su brže hipoteke već na putu.„To pokazuje kako gradska vlada brine o rizicima likvidnosti programera“, rekao je Pan Hao, analitičar nekretnina u KE Holdings, dodajući da Čengdu razmatra različite mere kako bi sprečio povećanje gotovinskog rizika za investitore. Nakon što je jedan grad usvojiostrategiju spasavanja imovine, njegov primer će slediti i drugi, nakon čega sledi jedno veliko uništavanje kineskog imovinskog sektora na račun triliona novih dugova, ali sada na nivou lokalne uprave.

Srbija

MPC Properities novi vlasnik Delta Sitija

Kompanija MPC Properties, čiji je vlasnik biznismen Petar Matić, saopštila je da je kupila šoping centar Delta City koji se nalazi u Novom Beogradu.MPC Properties je u saopštenju upućenom medijima naveo da pored retail (maloprodajnih) objekata, poseduje i Tržni centar Ušće kao i poslovnu zgradu Tower One, poslovne zgrade TLD Belgrade i Plaza Prima.Delta City je jedan od prvih velikih šoping centara u Beogradu i ostao je jedan od najposećenijih šoping molova u prestonici Srbije, koji je otvoren 2008. godine. Izgradila ga je kompanija Delta holding, čiji je vlasnik biznismen Miroslav Mišković.Stručnjak: Beograd nema previše tržnih centaraPrekoputa Delta sitija niče još jedan mešoviti gradski centar Delta holding prodao je 60 odsto Delta Sitija 2016. godine za 202,75 miliona evra južnoafričkom investicionom fondu Hiprop. Preostalih 40 odsto dva Delta tržna centra tada je kupila kompanija Houmsted grup holdings limitid, povezana sa Luisom Norvalom, koji je jedan od direktora južnoafričkog Hipropa.Prošle godine podgorička Pobjeda pisala je da je beogradski i podgorički Delta siti kupio južnoafrički investicioni fond New Europe Property Investments (NEPI). Kako podseća Ekapija, Delta Siti ostao je jedan od najposećeniji tržnih centara u Beogradu.Pored Beograda i Podgorice, Delta Siti posstoji i u Ljubljani.

Srbija

Javnom sektoru produžen prelazak na elеktronske fakture

Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici Predlog zakona o tržištu kapitala u cilju postizanja veće transparentnosti i odgovornosti u poslovanju, kreiranju i razvoju finansijskih instituta koji se nude na tržištu kapitala, a samim tim i stvaranju atraktivnijeg tržišta, kako za domaće, tako i za strane investitore.Diverzifikacijom i povećanjem transparentnosti i kvaliteta finansijskih instrumenata vratiće se poverenje investitora, a posledično i pozitivan uticaj na povećanje broja učesnika na domaćem tržištu i na održiv ekonomski rast.Donošenjem novog zakona o tržištu kapitala uskladiće se domaći pravni i institucionalni okvir sa pravnim tekovinama Evropske unije i obezbediti veći stepen zaštite investitora i pravne sigurnosti.Na izradi odredbi ovog zakona, Ministarstvo finansija sarađivalo je sa relevantnim institucijama uzimajući u obzir potrebe privrede, kako bi Srbija razvila konkurentno, visoko efikasno, transparentno i produktivno tržište kapitala sa širokim sprektrom finansijskih instrumenata i usluga, a koje može da se poredi sa vodećim regionalnim i evropskim finansijskim tržištima.Vlada je usvojila izmene i dopune Predloga zakona o elektronskom fakturisanju kojim je privredi i javnom sektoru omogućeno da zbog prilagođavanja novom sistemu elektronskih faktura, prelazni rok bude do kraja aprila naredne godine.Od 1. maja 2022. godine subjekti u javnom sektoru imaće obavezu da primaju, čuvaju i izdaju elektronsku fakturu drugom subjektu javnog sektora, dok će subjekti u privatnom sektoru imati obavezu da izdaju elektronsku fakturu subjektu javnog sektora.Obaveza subjekta privatnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu od strane subjekta javnog sektora, kao i elektronske fakture izdate od strane subjekta privatnog sektora, primenjivaće se od 1. jula 2022. godine, kao što je i bilo planirano.Obaveze izdavanja i čuvanja elektronske fakture u transakcijama između subjekata privatnog sektora nastupaju od 1. januara 2023. godine. To su ujedno i datumi od kada se primenjuje i obaveza da se elektronski evidentira obračun poreza na dodatu vrednost.Na sednici su usvojene izmene i dopune Predloga zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mera dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-COV-2.Izmenama i dopunama predviđen je izuzetak u pogledu mogućnosti garantovanja Srbije za kredite koji mogu biti odboreni korisnicima koji spadaju u preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća koja posluju u sektorima putničkog transporta, ugostiteljstva, turističkih agencija i hotelijerstva u gradovima, pod uslovima da su prethodno, prevremeno i u celosti, izmirili obaveze po kreditima odobrenim u skladu sa prvom garantnom šemom.Na ovaj način, mehanizam garantovanja Srbije za kredite koje banke odobravaju privredim subjektima za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava predstavlja izuzetno efikasan mehanizam za pokretanje kreditne aktivnosti i očuvanje likvidnosti preduzeća, čime se neposredno štite i lanci vrednosti, omogućava nesmetan protok domaćeg kapitala i sprečava kriza solventnosti koja prati krizu likvidnosti.Imajući u vidu ulogu koju elektronski mediji imaju u sistemu javnog informisanja, a naročito tokom izborne kampanje, i polazeći od toga da je dijalog važan deo evropskog puta i perspektive Srbije, kao i da su predložene mere primenljive i mogu da pomognu u stvaranju klime poverenja i promena u korist građana i u skladu sa standardime Evropske unije, Vlada je usvojila izmenjen i dopunjen Predlog zakona o elektronskim medijima.Ovim izmenama i dopunama propisuju se nove obaveze pružaocima medijskih usluga u oblasti elektronskih medija da pre početka izborne kampanje objave tarife za političko oglašavanje, uz pravilo da kriterijumi po kojima se određuje cena političkog reklamiranja i uslovi plaćanja moraju važiti za sve kandidate na izborima i sve podnosioce proglašenih izbornih lista, odnosno proglašenih kandidata.Pored ranije propisanih obaveza, u cilju daljeg unapređenja uslova za održavanje izbora, propisuje se zabrana da deset dana pre dana određenog za glasanje, mediji izveštavaju o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti, odnosno obeležava početak izgradnje takvih objekata, ako na tim skupovima učestvuju javni funkcioneri koji su kandidati za predsednika Republike, narodne poslanike, poslanike u skupštinama autonomne pokrajine i odbornike u skupštini jedinice lokalne samouprave.Na današnjoj sednici usvojen je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u Programu „Kreativna Evropa“ (2021-2027) kojim se našoj zemlji omogućava nastavak učešća u ovom programu.Stupanjem na snagu sporazuma, ustanovama kulture, udruženjima i drugim subjektima u kulturi sa teritorije Srbije, biće omogućeno učešće u najznačajnijem programu Evropske unije za kulturu, čime se obezbeđuje integracija naše kulture u međunarodne razvojne tokove, podstiče mobilnost umetnika i kulturnih stvaralaca, promoviše kulturna raznolikost i interkulturalni dijalog, obezbeđuje finansijska podrška za domaće subjekte u kulturi, kako javnog, tako i civilnog sektora i pospešuje proces evropskih integracija.Vlada je usvojila i Uredbu o učešću javnosti u izradi određenih planova i programa u oblasti zaštite životne sredine kojom se propisuje postupak učešća javnosti u donošenju odluka o izradi, izmeni, dopuni, pregledu i usvajanju planova kvaliteta vazduha regionalnih i lokalnih planova za upravljanje otpadom, kao i planova upravljanja opasnim otpadom, nacionalnog plana za upravljanje otpadom, programa prevencije stvaranja otpada, akcionih planova zaštite od buke u životnoj sredini, kao i plana zaštite voda od zagađenja.Uredbom se ova oblast usklađuje sa evropskom direktivom, kao i Konvencijom o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine – Arhuska konvencija, kao deo važeće legislative Evropske unije.Na današnjoj sednici usvojen je Zaključak o saglasnosti sa tekstom Projekta: veštačka inteligencija u službi opšteg dobra – omogućavanje ekosistema podesnog za veštačku inteligenciju u Srbiji.Cilj projekta je jačanje institucionalnog i zakonodavnog okvira za veštačku inteligenciju i unapređenje saradnje javnog i privatnog sektora, kao i akademskih ustanova u toj oblasti.Radiće se i na pružanju podrške nedavno osnovanom Institutu za veštačku inteligenciju, i pored ostalog, saradnji različitih aktera u ekosistemu za veštačku inteligenciju, uporedo sa uzornim inicijativama i pozicioniranju Srbije na globalnoj sceni.Ti koraci će dovesti do stvaranja okruženja podsticajnog za korišćenje veštačke inteligencije za opšte dobro, povećanja konkurentnosti naše ekonomije, smanjenja troškova i uvećanja efikasnosti javnog sektora.

Svet

U Turskoj raste inflacija, Erdogan insisitra na akciji

Inflacija je u Turskoj prema zvaničnim podacima dostigla 21,3%, prenosi Financial Times. Povećanje inflacije u toj zemlji beleži se šesti mesec za redom, u trenutku kada je turski predsednik nastavio sa smanjenjem kamatnih stopa, iako ga stručnjaci upozoravaju da bi to moglo da utiče na stabilnost cena.Turski predsednik Redžep Tjip Erdogan nastavio je sa smanjenjem uprkos sve većim upozorenjima o rizicima koji ugrožavaju stabilnost cena i turske nacionalne valute, lire.Najnoviji podatak o inflaciji objavio je turski institut za statistiku Turkstat i bio je veći od procene analitičara koji su smatrali da će biti 20,7 odsto. Ipak, opozicione stranke u Turskoj tvrde da zvanični podaci potcenjuju stvarni nivo inflacije u toj zemlji.Kemal Kiličdaroglu, lider Republikanske narodne partije, izjavio je da će se pojaviti nepozvan u Turkstatu, nakon što je ta ustanova odbila zathev da sa njim ugovori sastanak.Turska kompanija Erenli dobija zemljište bez naknade u LeskovcuTurska ekonomija tone u recesiju On je ranije izneo sumnje u pouzdanost zvanične statistike nakon što je Erdogan tvrdio da će, suprotno ortodoksnoj ekonomskoj teoriji, smanjenje kamatne stope pomoći u borbi protiv inflacije.Kiličdaroglu je ranije tvrdio da je prava inflacija u Turskoj oko 40 odsto.Kako je prenela Slobodna Evropa, Erdogan je imenovao novog ministra finansija Nuredina Nebatija, nakon što je njegov prethodnik Lutfi Elvan  podneo ostavku zbog aktuelne situacije.

Srbija

Advokati najavili protest, Komora se ograđuje

Advokatski protestni odbor najavio je da će održati protest zbog Zakona o eksproprijaciji, u subotu, 4. decembra u 12 sati ispred Generalnog sekratrijata predsednika Srbije, na Andrićevom vencu. Povodom najave protesta Advokatska komora Srbije (AKS) se ogradila i saopštila na svom sajtu da ona ne organizuje ovo okupljanje.Advokati već protestuju zbog dopune stava Vrhovnog kascionog suda o dozvoljenosti bankama da ugovaraju troškove kredita, ali da su u razlogu svog protesta sada dodali i Zakon o eksproprijaciji i Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi objasnio je advokat Miroslav Živković na konferenciji za štampu Medija centra.Dodao je da advokati stoje na strani građana koji su se pobunili zbog tih zakona kao i da da protesti moraju da budu takvi da se zaustavi primenao ovih zakona koji su po njegovoj oceni štetnih po građane, na bilo koji način. Advokat Sarah El Sarag istakla je da novi Zakonuo eksproprijaciji proširuje pojam javnog interesa, kao i da ovim zakonom budući investitor, koji ima zaključen međunarodni ugovor sa Srbijom, dobija pravo da prihvati rizik ukoliko nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi. Ovaj zakon uključije i stambene odnose stanova kosi su u državnoj svojini gde postoje nosioci stanarskog prava što znači da, pored zauzeća zemlje zbog javnog interesa, postoji i mogućnost rušenja zgrada i upozorila da je rok sa 90 dana smanjen na 15 dana, jer su postupci hitni.Postoji mogućnost da građanin vodi ostavinsku raspravu a da uopšte nije obavešten o tome da je Vlada njegovu nepokretnost proglasila za pokretnost od javnog interesa, upozorila je Sarah El Sarag, jer  je jedini način da se to sazna ili odlazak u katastar ili kupovina "Službenog glasnika.Dodala je i da Zakon o eksproprijaciji nalaže da građanin mora da napravi sporazum o visini naknade, i da ukoliko za dva meseca ne ugovori cenu sa budućim investitorom, nadležni organ upućuje predmet nadležnom sudu u vanparničnom postupku, koji je takođe hitan.Advokat Nikola Živulović ističe da su Zakon o eksproprijaciji i Zakon o referendumu upitni jer tako bitni zakoni moraju da imaju dugu javnu raspravu, dok je ona u slučaju ova dva zakona trajala svega 20 dana, što je zakonski minimum i objašnjava da je zakonska obaveza da dok postoji rasprava, taj zakon mora da bude dostupan na eUpravi, "što trenutno nije slučaj".

Srbija

Interaktivne radionice o tech superklasterima u Novom Sadu, Nišu i Beogradu

Projekat Srbija Inovira organizovao je ove nedelje interaktivne superklaster radionice u Novom Sadu, Nišu i Beogradu."Predstavnici startapova, privrednog sektora i akademske zajednice su imali priliku da na radionici simuliraju superklaster i direktno se upoznaju sa prednostima ovog ekonomskog modela, koji povezuje profesionalce iz različitih oblasti i ohrabruje ih da saradnjom u oblasti tehnoloških inovacija stvaraju vrednosti", navodi se u saopštenju USAID-a i ICT HUB-a.Direktor projekta Srbija inovira Aleksandra Popović navela je da su radionice okupile preko 60 ljudi iz privrede i akademske zajednice, kao i da su startapi bili u prilici da razgovaraju sa finansijskim timom Srbija inovira."Mislim da su svi učesnici dobili potvrdu da se kroz saradnju u raznolikom okruženju otvaraju nove prilike. Stvaranje vrednosti je realan rezultat superklastera", rekla je Popović. Osam inovativnih oblasti sa najvećom šansom za uspeh u SrbijiPut ka prvom srpskom superklasteruProjekat Srbija inovira završava istraživanje domena sa najvećim tehnološkim potencijalom u Srbiji, nakon čega će identifikovati četiri sa najvećim potencijalom.Oko ta četiri domena će potom formirati četiri pilot superklaster projekta.Javni poziv koji će biti objavljen do kraja 2021. godine biće upućen svim predstavnicima privrede, startap i akademske zajednice, investitorima, ali i državi da zajednički rade na jačanju domaće ekonomije kroz razvoj inovacija, navodi se u saopštenju. Tokom naredne godine testiraće se potencijal domena u stvarnom okruženju, a 2023. godine će biti odabran jedan u okviru kog će se sprovesti razvoj prvog srpskog superklastera.Pobednički domen će dobiti značajnu pomoć za što bolje pozicioniranje na tržištu, a cilj je da 2025. postane samoodrživ u celosti.

Srbija

Zdravstvo orijentisati na rezulate, a ne na usluge

Na zdravlje u najvećoj meri utiču socijalni i ekonomski uslovi, rekao je dr Predrag Stojičićem, javni zdravstveni aktivista i vanredni profesor na Harvardskoj školi javnog zdravlja na drugom panelu "Zdravlje = biznis" koji organizuje FEFA fakultet.Zdravstvena zaštita na zdravlje utiče tek sa 10 odsto, a značajan uticaj ima i zdravstveno ponašanje.Upravo zbog toga bi zdravstveni sistem trebalo da se fokusira na plaćanje rezultata, a ne pojedinačnih usluga ili segmenata, objašnjava Stojičić.To bi značilo da, primera radi, lokalna samouprava sklapa ugovor sa zdravstvenom ustanovom kako bi 70 odsto stanovnika bilo zdravo. U tom slučaju, lokalnu samoupravu ne zanima na koji način će zdravstvena ustanova postići ovaj rezultat, odnosno odgovornost će biti pre svega na bolnicama ili domovima zdravlja i ne bi se plaćale pojedinačne usluge kao što je sada slučaj.Na taj način bi lakše došlo i do integracije različitih sistema. Primer koji Stojičić daje jeste da su američke bolnice sve češće plaćene za pružanje rezultata, a ne usluga. Pojedine od njih su imale problem da pacijenti nisu mogli lako da dođu do bolnice. One su se, s obzirom da im je to bilo od koristi, brzo organizovale da naprave saradnju sa Liftom (kompanija koja se bavi prevozom putnika) kako bi pomogle građanima da stignu do bolnice."Ono što se trenutno dešava u Americi, imajući u vidu da postoji zasićenje u pružanju zdravstvene zaštite, sve više biznis modela se razvija u onim drugim segmentima (socio-ekonomski, genski, psihološki faktori, zdravstveno ponašanje) koji utiču na ljudsko zdravlje", kaže Stojičić.Zdravstveni sistemi su sve opterećeniji, a stanovništvo je sve starije i zato je neophodno ulagati u prevenciju, kaže Vladimir Tipsarević, direktor za odnose sa javnošću u firmi Novo Nordisk koja se bavi proizvodnjom insulina i lekova za dijabetes.Kompanija ulaže i u promociju preventivnih metoda i prevenciju komplikacija, jer se, kako objašnjava, to isplati i kompanijama i državnom zdravtsvenom sistemu kako bi se sistem održao.Kada je reč o profitabilnosti privatnog zdravstvenog sektora u Srbiji, CEO Acibadem Bel Medic dr Jasmina Knežević kaže da su najisplativije laboratorijske analize i uobičajni specijalistički pregledi koji su ujedno i najtraženiji. "Što više idete više u veliku medicinu, ona je manje profitabilna, ali mi svi tome težimo jer je to stvar i položaj na tržištu i imidža."Knežević kaže da bi privatni sektor trebalo uključiti svuda gde državni sektor ima neki problem. Objašnja da trebnutno imamo dobar informacioni sistem koji bi mogao da uveže privatni i državni zdrasvtveni sektor, ali da postoji nedostatak dobre volje.Za integraciju ova dva sistema neophodno je sistemsko rešenje, smatra Jelena Bojović direktorka za regulatornu  reformu iz NALED-a.Dobar pokušaj potpune integracije je jedinstveni elektronski karton koji bi trebalo da sadrži sve podatke o pregledima koje je pacijent imao u različitim ustanova. Ipak, u Srbiji će on biti gotovo do kraja godine, ali samo za državni zdravtsveni sektor, kaže Bojović.Ona dodaje da, kada je u pitanju e-recept postoji nedostatak da privatni lekari ne mogu da pristupe sistemu i da na taj način izdaju recept.Bojović takođe ističe da je veliki problem što u Srbiji ne postoje oformljene baze podataka, ali da još uvek nema ni standarda, ali ni odgovarajućeg pravnog okvira koji bi omogućili da se sa podacima i barata na odgovarajući način.Kako objašanjava Petar Milojev, naučni saradnik na Univerzitetu Okland, kada postoje baze relativno je lako analizirati podatke.On trenutno radi na projektu koji ispituje zbog čega je 20 odsto lučkih radnika u Oklandu na Novom Zelandu stalno na bolovanju, zbog čega trpi pre svega firma.Kako bi ovo ispitali, moraju da prikupe veliki broj podataka o zdravstvenom stanju radnika, njihovom stilu životu, navikama kada je u pitanju spavanje i slično, pa Milojev objašnjava veliku važnost postojanja baza."Validnost projekta koji sprovodimo zavisi od baza podataka koji mogu da demonstriraju da smo nešto postigli", objašnjava Milivojev.

Srbija

Poslodavci apeluju da poskupljenje struje bude kontrolisano

Povećanje cene električne energije za firme treba da bude kontrolisano i uz blagovremenu najavu, kako bi preduzeća na vreme prilagodila svoje poslovanje, smatraju u Uniji poslodavaca Srbije i dodaju da je samo na taj način moguće održati likvidnost i konkurentnost privrede i omogućiti odgovarajući životni standard stanovništva.Unija poslodavaca je sprovela anketu među svojim članstvom, a većina poslodavaca se izjasnila je električna energija već dovoljno skupa, pa bi njeno povećanje uticalo i na poskupljenje finalnog proizvoda, ili usluge koju preduzeća nude. Rezultati su takođe pokazali da 60,5 odsto poslodavaca smatra da rast cena struje treba da bude kontrolisan, dok 39,5 odsto smatra da je rešenje u subvencionisanju niže cene električne energije za privredu.Tri četvrtine predstavnika firmi smatra da će poskupljenje struje direktno uticati na sniženje životnog standarda stanovništva, a dve trećine ocenjuje da će izazvati smanjenje likvidnosti domaće privrede.Za određeni broj ispitanika rast cene od 10 odsto bi bio prihvatljiv, daleko manji broj bi mogao da prihvati rast od 20 odsto, a samo mali broj poslodavaca rekao je da rast cene struje neće uticati na njihovo poslovanje.Ovakav zaključak upućen je sa današnjeg Kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta, koji je ranije pokrenuo inicijativu za regulisanje cene struje za privredu, nakon čega je usledila reakcija Vlade Srbije i odluka o odlaganju primene ugovora o skupljoj električnoj energiji za naredni mesec.

Srbija

Nebojša Đinović (Superior seed): Nikad teža godina za proizvodnju semena

Nebojša Đinović, direktor porodične firme Superior seed iz Velike Plane koja se bavi proizvodnjom semena povrća i sadnica voća kaže da je ova godina bila izuzetno teška za proizvodnju semena povrća zbog visokih letnjih temepratura i zato ima manje semena i lošijeg je kvaliteta.  “Situacija je veoma teška na tržištu proizvodnje semena i u poslednjih 30 godina nikad teža. Teška je bila godina ne samo zbog toga što je bilo dosta dana bez padavina, već su bili toliko topli dani da se seme praktično “kuvalo”. Tako da semena em ima manje, em nije kvalitetno”, kaže Đinović.Ipak on napominje, ne preti nestašica, biće semena na tržištu ali lošijeg kvaliteta.                     “Neće Srbija ostati bez semena, ali biće manje kvalitetno”, kaže on. Pored, svega toga, još jedna otežeavajuća okolnost za poslovanje, kako on kaže, jeste nestašica ambalaže na tržištu, u koju pakuju zrnevlje od kog raste povrće.Nova ekonomija je pisala o nestašici kartona jer su se fabrike kartona u Srbiji remotovale i ove godine je zbog toga bila nestašica repromaterijala za ambalaže.“Uplatili smo ambalažu u junu ove godine i još je nismo dobili jer je nema na tržištu. Kupci čekaju jer ne možemo da pakujemo robu”, kaže on. Ove godine, oko 50 odsto manje su proizveli semenskih bobica u odnosu na planiranu proizvodnju, kaže on. Nakon tridesetogodišnjeg poslovanja, Đinović kaže da svake godine imaju nove probleme.“Svake godine idemo u “prvi razred”, imamo nove izazove. Sledeća godina će biti loša jer nećemo imati dovoljno robe da ispoštujemo kupce. Prodajemo 51 odsto proizvodnje na domaćem tržištu, ostalo izvozimo u 18 zemalja. Najviše u Bugarsku i Rumuniju, Rusiju, Tursku, Kazahstan…”, kaže direktor ove porodične firme, koja proizvodi 55 registrovanih sorti koje razvija njegov otac, selekcionar dr Ivo Đinović. Poslovanje u regionu“Prilikom izvoza u zemlje bivše Jugoslavije, u Sloveniju i Hrvatsku, uvek postoje prepreke pogotovo sa Hrvatskom prethodnih godina. Ranije je bio problem što nisu prihvatali Fito dokument na ćirilici iako je latinica na drugoj starni, ali to je rešeno jer moraju da private ako postoji napisano i na engleskom jeziku”, kaže on.Kako objašnjava, na tržištu Slovenije i Hrvatske za razliku od drugih zemalja, stalno su potrebni dodatni papiri, na primer u Sloveniji često traže neke nove analize. U druge zemlje, kako kaže, na primer, na tržište Turske izvoze bez problema. Domaće tržišteNajveći problem na domaćem tržišti u oblasti proizvodnje semena predstavljaju, kako napominje, proizvođači koji sami ostavljaju seme. (problem definisan tzv. "farmer seed” ili seme sa tavana i izražen je kod sadnje pšenice i povrća)“Kod pšenice, proizvođači ostave između 100 i 200 kg da bi imali sledeće godine da seju. Takav slučaj je i kod krompira i to rade veliki proizvođači”, kaže Nebojša Đinović, agronom i direktor porodične firme. Bolje je kupiti seme zato što je sertifikovano i prošlo je sve analize (od Ministartsva poljoprivrede, Uprave za zaštitu bilja, prošlo interne kontorle, konktrolu Jugoinspekta), nego praviti sopstveno seme”, poručuje Đinović. Tekst seme sa tavana

Svet

Crna Gora bivšim rudarima i metalcima daje po 12.000 evra

Vlada Crne Gore usvojila je predlog Zakona o ostvarivanju prava na finansijsku podršku bivšim radnicima iz sektora rudarske i metalske industrije, a bivši zaposleni koji ispunjavaju uslove predviđene zakonom imaju pravo na finansijsku podršku u neoporezivom fiksnom iznosu od 12.000 evra.Ministarstvo ekonomskog razvoja saopštilo je da se ovim zakonom stvara osnov za finansijsku podršku bivšim radnicima ovog sektora, koji su nakon prestanka radnog odnosa, usled stečaja privrednih društava u čijem vlasništvu je bila država, bili primorani na prevremenu penzju.Za sprovođenje ovog zakona izdvajaju se posebna finansijska sredstava iz Budžeta Crne Gore koja će se obezbediti u budžetu za 2022. i 2023. godinu.Ministarstvo ekonomskog razvoja, utvrdilo je da bi se donošenjem i primenom predmetnog Zakona u značajnoj meri ostvarila socijalna pravda prema bivšim zaposlenima iz sektora rudarske i metalne industrije, koji su bili prinuđeni da prekinu radni odnos.U saopštenju je navedeno da ovim zakonom nije ispravljena sva nepravda u Crnoj Gori, ali jeste ostvaren prvi korak ka tom cilju. Ministarstvo će nastojati da i u narednom periodu nastavi da se bori za dostojanstvo, prava i socijalnu jednakost svakog bivšeg i sadašnjeg radnika.

Srbija

Pijaća voda može da poskupi zbog urbanizacije Makiša

Zoran Stevanović, profesor hidrogeologije na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu u penziji, kaže da je studija o Makiškom polju i o izgradnji metroa vraćena na doradu.On smatra da o problematičnim projektima njegove kolege sa tog fakulteta i sa Instituta Jaroslav Černi ćute jer strahuju za svoju egzistenciju.Nećemo ostati bez vode, imaće je desetine generacija posle nas, ali je pitanje kakvu ćemo vodu piti. Podzemne vode su kako naglašava nevidljivi resurs, pa će Ujedinjene nacije sledeću godinu proglasiti godinom podzemnih voda.Prema njegovim rečima, tri četvrtine populacije u Srbiji ranije je koristilo podzemne voda, sada je taj broj manji i iznosi 50%. Druga polovina pije rečnu vodu, koja je sanitarno ispravna, ali je lošijeg kvaliteta od podzemnih.Prerada podzemnih voda kako objašnjava obezbeđuje bolji kvalitet, jeftinije i lakše tehnološke procese za njeno prečišćavanje.

Srbija

Beograd prodaje građevinsko zemljište u Barajevu

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda oglasila je prodaju građevinskog zemljišta površine 18.833 kvadratana metra u Barajevu. Početni iznos cene zemljišta iznosi 52,4 miliona dinara. Ponuđeno zemljište se nalazi u privrednoj zoni uz Lipovački put, u naselju Trebež. Prema planskom dokumentu, na lokaciji je moguća izgradnja poslovno-proizvodnih, magacinskih i poslovno-stambenih objekata.Kako se navodi, prijave za učešće na javnom nadmetanju podnose se do 28. decembra, dok će se javno nadmetanje održati sledećeg dana u prostorijama Direkcije.Zemljište će biti prodato investitoru koji ponudi najveću cenu, a ponuda mora biti ista ili veća od početne cene i kasnije se ne može umanjivati, navodi Direkcija. Pod "blokadom" zemljište vredno 626 miliona evraPreko pet hektara kod Ade Ciganlije ponuđeno za 3,17 milijardiObaveza investitora biće da izvede sve radove na pripremanju i opremanju građevinskog zemljišta u okviru lokacije koja mu bude otuđena i da sa nadležnim komunalnim preduzećima i drugim pravnim licima ugovori i plati troškove za elektrodistributivnu i telekomunikacionu mrežu i objekte, kablovske distributivne sisteme, kao i za mrežu i objekte toplifikacije i gasifikacije.Sa druge strane, obaveza Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda je uređivanje javnog građevinskog zemljišta u skladu sa Programom uređivanja i dodele građevinskog zemljišta. 

Srbija

U kompleksu na Dorćolu gradi se još 347 stanova

Na lokaciji bivše fabrike "David Pajić Daka" u beogradskoj opštini Stari grad gradiće se stambeno-poslovni kompleks. Sekretarijat za zaštitu životne sredine objavio je obaveštenje o podnetom zahtevu za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje stambenog poslovnog kompleksa VenizelosovaLokacija kompleksa je Venizelosova 29 i obuhvata nekadašnju fabriku. Projekat obuhvata dogradnju rekonstrukciju, i prenamenu komercijalnog objekta "Platnara" i izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa, predviđenog za realizaciju u dve faze. Stambeno-poslovni kompleks, kako piše u projektu, planiran je sa podzemnom dvoetažnom garažom, prizemljem i šest do dvanaest spratova, sa pripadajućom saobraćajnicom i infrastrukturomKomercijalni objekat Platnara namenjen je za restoran sa pratećim funkcijama. 

Svet

Apple se suočava sa smanjenjem potražnje poslednjeg modela

Kompanija Epl (Apple) je obavestila svoje dobavljače da verovatno neće naručiti predviđenu količinu komponenata usled opadanja potražnje za telefonom iPhone 13, sugerušući da su neki potrošači odlučili da ne pokušavaju da nabave ovaj artikl.Epl je već smanjio svoj cilj proizvodnje iPhone-a 13 za ovu godinu na 80 miliona uređaja, u odnosu na cilj od 90 miliona, zbog nedostatka delova. Očekivalo se da će se veći deo tog manjka nadoknaditi sledeće godine kada se poboljša snabdevanje, ali kompanija sada obaveštava svoje prodavce da te porudžbine možda neće biti realizoane, kako navode izvori za Blumberg.Budući da nedostaci i kašnjenja u isporuci frustriraju su mnoge potrošače, a inflacija i omikron soj koronavirusa donose novu zabrinutost kupci bi mogli da odustanu od nekih porudžbina.To bi moglo dovesti potpung preskakanja serije iPhone 13 i čekanja "nadogradnje" sledeće godine, kada će izaći sledeća serija. Trenutna linija, počinje cenom 799 dolara za standardni model i 999 dolara za Pro verziju. iPhone 13 se smatra  skromnim ažuriranjem za iPhone 12, koji je imao potpuno novi dizajn, a za model iz 2022. godine očekuju se veće promene, što će nekim kupcima dati razlog da čekaju.Kao i skoro svaka druga tehnološka kompanija, Epl se bavi problemima snabdevanja izazvanim globalnom nestašicom poluprovodnika. Izvršni direktor Tim Kuk rekao je da je posljednja kvartalna zarada kompanije smanjena za 6 milijardi dolara zbog nestašice, kao i uticaja koronavirusa na proizvodnju u jugoistočnoj Aziji, a očekuje se još veći uticaj trenutni, praznični kvartal.Problem predstavlja i činjenica da su potrošačke cene u SAD porasle su prošlog meseca najbržim godišnjim tempom od 1990. godine, a rastući troškovi za hranu, gas i stanovanje narušavaju kupovnu moć uprkos snažnijem rastu plata. U međuvremenu, iPhone 13 nije tako teško nabaviti kao što je nekada bilo.Postoji mogućnost da asortiman iPhone 13 možda neće ispuniti Eplova početna očekivanja čak i bez smanjenja ponude,er je prvobitni plan za sklapanje 90 miliona uređaja za 2021. godinu odražavao prognozu povećane potražnje, budući da Epl obično naručuje oko 75 miliona iPhone-a za godinu predstavljanja novog proizvoda.

Srbija

PIO fond brendira majice, kišobrane i termose za 50.000 evra

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) će izradu novogodišnjih česitki, obaveštenja penzionerima, ali i brendiranje različitih predmeta platiti 5,9 miliona dinara (50.000 evra), piše u odluci o dodeli ugovora. Toliko će za ove usluge dobiti izabrana firma Smart Mach Solutions iz Beograda.Izabrani ponuđač će za potrebe PIO fonda štampati zidne i stone kalendare sa logoom Fonda, kao i znake i logoe na kišobranima, majicama, pomoćnim baterijama i termosima.Rešenje za poljoprivredne penzije do kraja godine Na tenderu je PIO obezbedio izradu 165.000 primeraka obaveštenja za penzionere, digitalnu gravuru metalne kopče na notesu od eko kože i 300 komada novogodišnjih četitki u koverti.Takođe, predmet javne nabavke bile su i paprine kocke, digitalna štampa kesa, fascikle, lifleti, vizit karte, pisaći blokovi i slično.Na poziv PIO fonda su pristigle dve ponude, izabrana kompanije Smart Match Solutions i firme Krones iz Prijepolja čija je ponuda bila povoljnija, ali su od nje odustali jer ne ispunjavaju zahtevane finansijske kapacitete.Firma Smart Match Solutions je firma registrovana za delatnost agencija za zapošljavanje. Prošle godine firma je imala ukupne poslovne prihode od 8,6 miliona, a 2019. 8,3 miliona dinara. To znači da je vrednost samo jedne nabavke PIO fonda više od polovine dosadašnji godišnjih prihoda kompanije.Smart Match Solutions na svom sajtu navodi da se bavi osmišljavanjem i sprovođenjem marketing strategija, formiranjem digitalnih strateških kominikacija i organizacijom korporativnih i specijalnih događaja. Takođe, posao im je i izrada veb sajtova i selekcija i regrutacija kandidata iz različitih sektora.Ni u jednom segmentu se ne pominju štamparske usluge.Firma je u toku 2021. dobila posao na osam javnih tendera od gradskih uprava Niša, Pančeva, Smedereva, Šapca i Agencije za bezbednost saobraćaja. Prvi posao u procesu javne nabavke dobila je u decembru 2020. godine od gradske uprave Pančeva. Poslovi se odnose na organizaciju kampanja, izrade promotivnog materijala, kao i analize efekata kampanja. U toku postupka javne nabavke zainteresovane firme su slale pitanja PIO fondu ukazujući na to da tehnička specifikacija tendera nije srazmerna uslugama koje se od ponuđača traže."Tehnička specifikacija predmetne javne nabavke definiše pozicije koje nisu u skladu sa svrhom, namenom i vrednošću javne nabavke, odnosno predstavljaju neekonomično trošenje javnih sredstava", piše u jednom od pitanja.Za 35 sekundi spota i vizuale Beograd daje skoro 42.000 evra Dimenzije i oblik predmeta na kojima PIO zahteva štampu dati su bez dozvoljenog odstupanja, što ograničava konkurenciju, piše u nastavku istog pitanja."Većina pozicija u tehničkoj specifikaciji zahteva tehnike štampe uz pomoć specifične opreme što nije uobičajeno za usluge štampanja informativnog i propagandnog materijala koje su predmet javne nabavke", piše u jednom od pitanja potencijalnih ponuđača."Ministarstvo namestilo nabavku prečišćivača vazduha u centimetar PIO fond je odgovorio da je, kroz prethodne postupke, "uvideo svoje potrebe koje nisu uticale na cenu", kao i da su imali "više ponuda koje su bile prihvatljive tako da konkurencija nije ograničena".Na pojedinačne zamerke koje je potencijalni ponuđač imao u vezi sa vrstom štampe i graviranja tvrdeći da su i manje zahtevne tehnike od onih koje PIO traži jednako kvalitetne, Fond je odgovarao da mu je potrebna dugotrajnost, otpronsot i kvalitet predmeta i ostao pri svim zahtevima.Na pitanja Nove ekonomije nisu odgovorili ni iz PIO fonda ni iz firme Smart Match Solutions.

Srbija

Rio Tinto dobio lokacijske uslove za postrojenje u kom će izdvajati litijum

Ministarstvo građevine izdalo je kompaniji Rio Sava Exploration, kćerci firmi Rio Tinta, lokacijske uslove za faznu izgradnju postrojenja za preradu rude jadarit u mestima Gornje Nedeljice i Slatina kod Loznice, preneo je N1. Kako se navodi u tom dokumentu, lokacijski uslovi su potrebni za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje.Ova informacija odjeknula je domaćoj javnosti jer se protiv Rio Tinta u Srbiji već više od godinu dana organizuju građanski protesti. Posebno je postala problematična činjenica da se o tim lokacijskim uslovima za Rio Tintovo postrojenje do sada nije govorilo.U dokumentu koji je dostupan na sledećem LINKU dodaje se da je sve to "u skladu sa Prostornim planom područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita Jadar". Datum izdavanja dokumenta je 19. oktobar 2021. godine, a rok žalbe je bio tri dana i davno je istekao.Podaci su kako javno dostupni na sajtu APR u Centralnoj evidenciji objedinjenih procedura (CEOP) za izdavanje građevinskih dozvola. Navedeno je i na kojim katastarskim parcelama se planira procesno postrojenje.Lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa zakonom. Lokacijski uslovi sadrže i podatke o objektima koje je potrebno ukloniti pre građenja.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? Kako se navodi u dokumentu koji je potpisao pomoćnik ministra Branislav Popović, prostorni razvoj projekta Jadar "podrazumeva prethodna istraživanja i promenu namene i režima korišćenja prostora, izgradnju objekata, saobraćajnica i infrastrukture, sprovođenje rudarskih aktivnosti, preradu rude, proizvodnju, deponovanje materijala, uspostavljanje mera zaštite i razvoj drugih aktivnosti na prostoru ukupne površine od oko 2.030,69 hektara".Foto: ScreenshotTo područje predstavlja područje posebne namene u širem smislu, a ujedno predstavlja i preliminarni obuhvat detaljne regulacione razrade planskih rešenja, dodaje se u dokumentu.Navodi se da je prostor potreban za realizaciju projekta Jadar podeljen na više zona i podzona.- Prva zona je prostor potreban za odvijanje rudarskih aktivnosti i prostor u kome će doći do uticaja tih aktivnosti na okolinu, površine 854,8 hektara i podeljen je na dve podzone.- Druga je zona proizvodno-industrijskih aktivnosti i ona obuhvata prostor i površine koje su potrebne za izgradnju i formiranje kompleksa u kome se vrši prerada rude i dalja proizvodnja, kao i prostor u kome će doći do uticaja tih aktivnosti na okolinu, ukupne površine od 646,54 hektara.Druga zona je takođe podeljena na dve podzone. Njena prva podzona zauzima površinu od 79,8 hektara, gde treba da se izgradi kompleks za preradu rude i proizvodnju litijum-karbonata, natrijum-sulfata i borne-kiseline, železnička i putna infrastruktura.ARGUMENTI "ZA" I "PROTIV" RUDNIKA LITIJUMA U DOLINI JADRA "Prostornim planom se vrši trajna promena namene površina i zemljišta u ovoj podzoni u građevinsko zemljište posebne namene za proizvodno-industrijske i druge prateće objekte i aktivnosti. U ovoj podzoni se planira izgradnja industrijskog železničkog koloseka, internih saobraćajnica i drugih infrastrukturnih sistema i objekata", navodi se u dokumentu.U drugoj podzoni proizvodno-industrijskih aktivnosti planiraju se osnovne aktivnosti koje obuhvataju pripremu mineralnih sirovina litijum-karbonata, litijum-hidroksid-monohidrata i natrijum-sulfata, njeno drobljenje i presavijanje, transport minerala, otpada, tehnološke vode, skladišta i magacini, objekti za odbranu od površinskih voda, kao i objekti za prečišćavanje otpadnih voda.O RUDNIKU LITIJUMA TREBA JAVNO PRIČATI NA OSNOVU ČINJENICA, A NE EMOCIJA Kako se navodi u lokacijskim uslovima, Projekat Jadar ima za cilj eksploataciju i preradu jadarita u jednom od najvećih svetskih nalazišta litijuma. Postrojenje za preradu jadarita, kako se napominje, sastoji se iz sledećih teničko-tehnoloških celina: postrojenja za rastvaranje borne kiseline, njenu kristalizaciju, uklanjanje nečistoća, kristalizaciju litijum karbonata, natrijum sulfata, za skladištenje i pripremu reagenasa, procesnih cevnih mostova.U blizini planiranog postrojenja Rio Tinto bi iskopavao rudu jadarit, koja sadrži litijum. Tome se protive građani, jer strahuju da će ta kopmanija izazvati brojne ekološke probleme po kojima je poznata širom sveta. Sve te navode Rio Tinto negira.Protesti protiv Rio Tinta proširili su se na celu Srbiju, posebno u mestima gde se takođe istražuje litijum, kod Požege, Gornjeg Milanovca, Valjeva, Jagodine. Bunt građana naročito je porastao nakon usvojenih izmena zakona o referendumu i eksproprijaciji za koje se smatra, kako se navodi, da se donose u korist te rudarske kompanije.