Najnovije

Svet

Bloomberg: Kompanijama za kriptovalute nedostaju stručnjaci

Kompanije za kriptovalut, koje posluju širom sveta, tvrde da kubure sa nedostatkom pravih stručnjaka, dok im se istovremeno povećava obim posla. Pomama za digitalnim valutama trenutno vlada među najvećim svetskim finansijskim institucijama, piše Bloomberg.Uprkos povlačenju tržišta kriptovaluta tokom maja, njihova ukupna tržišna vrednost porasla je za 400% tokom 2020. godine na oko 1,4 biliona dolara.Zbog toga su tradicionalne finansijske kompanije, poput Goldman Sachs Group Inc, Bank of Nev Iork Mellon Corp i DBS Group Holdings Ltd počinju da nude usluge i trgovinu kriptovalutama.U međuvremenu, bezre poput CME Group Inc proširuju ponudu kripto derivata, pa sve to pomaže sazrevanju te klase imovine.Sve to utiče na nedostatak stručnjaka u kripto kompanijama kojima su potrebne desetine ili stotine novih radnika kako bi proširile svoje poslovanje.Binance, koja predstavlja najveću svetsku kripto berza, traži 370 novih radnika putem Linkedina.Njujorška kompanija za kupovinu kriptovaluta Gemini planira da poveća broj svojih radnika u Singapuru na 50 do decembra. Cripto.com iz Hong Konga, trenutno traži više od 200 novih stručnjaka, od kojih bi preko polovine radilo u Aziji.Ko bude želeo da trguje kriptovalutama, moraće da izvadi licencuPayPal uskoro omogućava slanje i primanje kriptovaluta Mnogim kompanijama koje se bave kriptovalutama zapravo i nije bitno gde im zaposleni žive, upravo zbog mogućnosti da rade od kuće.Interesovanje za obavljanje takozavnih kripto poslova poraslo je za oko pet do deset puta u poslednjih devet meseci, prema podacima agencije za zapošljavanje Cripto Recruit, pa na jedno radno mesto konkurišu stotine kandidata.Ipak, pronalaženje kandidata sa iskustvom nije lako može da bude teško, pa kompanije menjaju kriterijume za dobijanje posla. Katkad navode da je za valjane kandidate dovoljna jedna ili dve godine iskustva na radu u kriptoposlovima.Kompanija Gemini, na primer, u narednih godinu planira širenje na tržišta Hong Konga i Australije. Kako bi privukla talentovane ljude nudi im neograničen odmor, kao i podelu dobiti od prodaje kriptovaluta.Druge kompanije, poput Binance-a, na primer, traže kandidate stručne u bankarstvu i fintech-u (spoj kvalifikacija u biznisu i tehnološkim dostignućima).

Svet

Rio Tinto navodno krio uništenje aboridžinskog nasleđa iz ledenog doba

Kompanija Rio Tinto nije uspela da zaštiti 18.000 godina stare artefakte oko rudnika Marando u Australiji koji pokazuju kako su ljudi živeli tokom poslednjeg ledenog doba, tvrdi jedna australijska grupa Aboridžina, prenosi Rojters.U saopštenju grupe "Vintvari guruma aboridžinal korporejšn" (WGAC) navodi se da je to samo deo destrukcije koju "rudarski gigant" taji decenijama. Ova grupa navodi da uprkos obećanjima da će poboljšati načine na koji šitii nasleđe domorodaca nakon što je prošle godine uništio stare aboridžinske pećine,  Rio Tinto nije bio iskren povodom unuštavanja nasleđa devedesetih godina u rudniku gvozdene rude kojem lokalni Aboridžini još uvek nemaju pristup.Tvrdnje grupe WGAC odnose se na različita nalazišta u istom regionu, oko rudnika gvozdene rude Marando. Grupa WGAC navodi da je saznala da su materijali stari najmanje 18.000 godina i drugi predmeti bačeni u gomilu smeća u Darvinu u Australiji.Rušenje aboridžinskih pećina posledica “loših odluka” Rio Tinta Izvršni direktor kompanije "Rio Tinto Iron Ore" Simon Trot rekao je da kompanija nije ponosna na mnoge delove istorije u rudniku Marando i izvinio se, zbog prošlih radnji, tradicionalnim vlasnicima zemlje, ljudima Istočne Gurume. "Znamo da nas čeka još mnogo posla kako bismo ispravili neke od ovih istorijskih grešaka", rekao je on. Trot u izjavi nije govorio o konkretnim tvrdnjama koje je domorodačka grupa iznela. Rio je odbio da komentariše dalje od ove Trotove izjave.Rudarstvo u Australiji je industrija koja se ne ponaša odgovrno i industrija kojoj je potreban bolji nadzor u zaštiti nasleđa i sklapanju sporazuma, piše u saopštenju "Vintvari guruma aboridžinal korporejšn" (WGAC).Aboridžinske prećine koje je uništio Rio Tinto i dalje bez zaštiteAboridžinske prećine koje je uništio Rio Tinto i dalje bez zaštiteAboridžinske prećine koje je uništio Rio Tinto i dalje bez zaštite

Srbija

Građanski preokret: Aljkava odluka o dozvoli za Linglong u Zrenjaninu

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine nedavno je dao zeleno svetlo za izgradnju dela fabrike guma Linglong u industrijskoj zoni Zrenjanina. Udruženje Građanski preokret iz Zrenjanina, tvrdi da se nije pažljivo posvetio mišljenju javnosti u vezi sa Studijom o proceni uticaja na životnu sredinu, koja se odnosi na izgradnju tog dela fabrike Linglonga.Građanski preokret tvrdi da je takođe uputio mišljenje na Studiju i svojevremeno dobio odgovor od obrađivača koji je i dalje vidljiv na internet sajtu Pokrajinskog sekretarijata. Dodaju da je ta činjenica isčezla iz obrazloženja rešenja o davanju saglasnosti na studiju."Građanski preokret do sada nije primio rešenje o kojem je juče obaveštena javnost, što uz citiranu grešku iz teksta obrazloženja pokazuje da taj organ postupa aljkavo i neprofesionalno čak i u formalnim detaljima", dodaje se u saopštenju.Organizacija se pita da li je pokrajinski sekretarijat uopšte u stanju da tačno prebroji i konstatuje koliko ima udruženja koja su učestvovala u dostavljanju mišljenja o Linglongu. Shodno tome pita se da li je sekretarijat sposoban da obavlja i neke kompleksije zadatke, s obzirom na to da pravi greške na lakšim zadacima.Prema saopštenju Građanskog preokreta, u obrazloženju rešenja kojim je data saglasnost na studiju o uticaju Linglonga na životnu sredinu, navodi se da su "za vreme trajanja javnog uvida mišljenje o predmetnoj studiji dostavila tri udruženja građana: Most na suvom, RERI i Zrenjaninska omladinska razvojna organizacija, kao i 98 građana".Pokrajinski sekretarijat je dao saglasnost za izgradnju dela fabrike u kome će raditi mikseri za gume, gde je planirana i izgradnja skladišta opasnog i neopasnog otpada.RERI: FABRICI GUMA LINGLONG NEZAKONITO ODOBRENA DRŽAVNA POMOĆZRENJANIN PLATIO UREĐENJE ZEMLJIŠTA LINGLONGU, DRŽAVA IM POKLANJA I PRIKLJUČAK ZA VODU U odobrenju se navodi da će na mikseri biti opremljeni sistemima za smanjenje aerozagađenja, kao i da će oni koristiti prirodni gas. Vodosnabdevanje će biti iz gradskog vodovoda, a ukoliko vode ne bude dovoljno, bušiće se bunar.Gradskoj upravi Zrenjanina inače se često zamera što nije rešila višedecenijski problem sa pijaćom vodom u gradu. Državi Srbiji sa druge strane što Linglongu daje besplatno zemljište (oranice A kategorije, konvertovane u građevinsko zemljište, vrednost se procenjuje na 7,6 miliona evra) i ogromne subvencije.Kineska kompanija Linglong u Zrenjaninu gradi fabriku za proizvodnju guma na oko 97 hektara, a vrednost investicije je 800 miliona evra.Za Linglong u Zrenjaninu je iz budžeta Srbije predviđeno 75 miliona evra subvencija za zapošljavanje najmanje 1.200 radnika do kraja 2024. godine, navodi se u rešenju Komisije za kontrolu državne pomoći kojim se daje zeleno svetlo za dodelu subvencije. KINESKOJ FABRICI GUMA ZEMLJIŠTE, SUBVENCIJE I SAD ULICAKRIVIČNE PRIJAVE PROTIV KOMPANIJE LINGLONG ZBOG NELEGALNE GRADNJE

Srbija

Elektronski uređaji u Srbiji najskuplji u regionu

Cene roba i usluga u Srbiji su 42 odsto ispod proseka EU, sa cenama odeće i obuće gotovo istim kao u EU i najskupljim elektronskim uređajima u regionu, pokazuju rezultati istraživanja evropske agencije za statistiku Eurostat, prenosi Euractiv.Potrošačke cene u Srbiji su na istom nivou kao i u Albaniji i nešto više nego u ostatku regiona. U Severnoj Makedoniji su upola manje od proseka EU, u Bosni i Hercegovini su za 45 odsto manje, a u Crnoj Gori za 43 odsto.Cene hrane i bezalkoholnog pića u Srbiji su na 80 odsto proseka EU, alkohola i duvana na 62 odsto, a cene odeće i obuće su blizu proseka EU (oko 93 odsto).U Srbiji je među zemljama regiona najskuplja elektronika široke potrošnje (televizori, audio-vizuelni uređaji, računari i računarska oprema), pri čemu su cene u svim državama osim Severne Makedonije iznad proseka EU.U regionu su hrana, bezalkoholno i alkoholno piće i duvan najskuplji u Albaniji, a alkohol i duvan u Severnoj Makedoniji su najjeftiniji u celoj Evropi.Restorani i hoteli su u regionu za oko 50 odsto jeftiniji od proseka EU, pri čemu su najjeftiniji u Severnoj Makedoniji i Albaniji, a najskuplji u Bosni i Hercegovini.Što se tiče električne energije, gasa i drugih vrsta goriva, cene u regionu su približno iste i upola su niže od proseka EU.U Srbiji su cene komunikacijskih usluga na 73 odsto proseka EU, a u regionu su skuplje jedino od Severne Makedonije.Istraživanje Eurostata je obuhvatilo više od 2.000 dobara i usluga, a sprovedeno je u 37 evropskih zemalja, uključujući članice EU, Island, Norvešku, Švajcarsku, Ujedinjeno Kraljevstvo, Srbiju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Tursku.Nordijske zemlje najskupljeNajviše potrošačke cene u Evropskoj uniji ima Danska, 41 odsto  iznad proseka EU, a najniže su u Rumuniji, 45 odsto ispod proseka.Danska je najskuplja zemlja EU kada su u pitanju hrana i bezalkoholna pića, odeća i obuća, dok su alkohol, duvan, odeća i obuća najjeftiniji u Bugarskoj.Pored Danske, potrošačke cene u Norveškoj i na Islandu su za 39 odsto i 37 odsto iznad proseka EU, u Švedskoj su cene roba i usluga 30 odsto iznad proseka, a u Finskoj 26 odsto, što nordijske zemlje čini najskupljim evropskim zemljama.Najviše potrošačke cene u celoj Evropi ima Švajcarska, 70 odsto iznad proseka EU, a najniže Turska, 62 odsto ispod proseka EU.Hrana i bezalkoholno piće su najskuplji u Švajcarskoj, alkohol i duvan u Norveškoj, a odeća i obuća u Danskoj.Severna Makedonija ima najjefitniji alkohol i duvan, a hrana i bezalkoholno piće, odeća i obuća su najjeftiniji u Turskoj.

Srbija

Usvojen Predlog zakona o zaštiti potrošača: Uvodi se registar „Ne zovi“

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o zaštiti potrošača, a neke od najvažnijih novina koje on donosi su uvođenje registra "Ne zovi",  kao i uspostavljanje evidencije potrošačkih sporova u sudovima. Kako se navodi u saopštenju Vlade, novim zakonskim rešenjem korigovaće se suštinski nedostaci, kao što su nepostojanje funkcionalnog institucionalnog okvira za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, nepostojanje preciznog broja potrošačkih sporova koji se vode pred sudovima, nedovoljna zaštita putnika u oblasti turizma, nepostojanje adekvatne kazne koja ima odvraćajuće dejstvo i potreba za višim nivoom odgovornosti i javnosti u radu udruženja, saveza i Saveta za zaštitu potrošača. "Najvažnije novine u ovom predlogu odnose se na uvođenje registra 'Ne zovi', uvođenje obaveza trgovca da sačini proračun prilikom pružanja usluga, kao i uspostavljanje evidencije potrošačkih sporova u sudovima", navela je  ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.Matić je rekla da predlog obuhvata i dalje usklađivanje sa propisima EU u oblasti turizma, unapređenje mehanizma vansudskog rešavanja potrošačkih sporova, kao i prekršajne naloge za pojedine prekršaje trgovaca. 

Lifestyle

Smatraju je čudotvornom: Biljka koja i daje snagu i opušta

Ašvaganda je svakako jedna od najzastupljenijih biljaka u Ajurvedi. Veruje se da je čudesna jer istovremeno opušta, umiruje i daje energiju. Na latinskom "Withania somnifera" odnosno "ona koja donosi san" poznata je još i kao "zimski san".Preporučuje se sportistima, ljudima koji obavljaju fizički zahtevne poslove i svima koji su skloni upotrebi prirodnih dodataka ishrani. U ovom slučaju napitaka jer je dovoljno, preporuka je stručnjaka, jednu kašičicu razmutiti u sveže ceđeni sok ili toplo mleko naročito uveče, pred spavanje. Ašvaganda sadrži cink, kalcijum, gvožđe, proteine, alkaloide, magnezijum, kobalt i druge minerale i nutritijente. Ašvaganda je prva na listi biljaka po primeni u ajurvedskoj, tradicionalnoj poreklom iz Indije, medicini. Koncept ovog učenja zasniva se na životu "u skladu sa prirodom", a pored ašvagande, koristi se i kumin, gorka dinja (bitter melon) i druge.Ovaj cvet donosi sreću i bere se samo danas Pre konzumiranja, neophodno je konsultovati stručno lice.  

Srbija

Linglong dobio saglasnost za deo fabrike u Zrenjaninu

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine dao je saglasnost za Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, koja se odnosi na projekat izgradnje miksera za gume fabrike Linglong u Zrenjaninu.  Kako se navodi u obrazloženju koje je potpisao predstavnik sekretarijata Nemanja Erceg, pogoni za proizvodnju pneumatika nisu predmet tog zahteva.Proizvodni program projekta o kome je reč predviđa "izradu sirovih gumenih traka na bazi kaučuka opšte namene i na bazi butil-kaučuka. U objektu će biti devet proizvodnih linija sa mikserima, a planirana je i izgradnja skladišta opasnog i neopasnog otpada.Navodi se i da će emiteri zagađujućih materija u vazduh, iz oba  miksera biti opremljeni sistemima za smanjenje zagađenja, dok je za rad miksera predviđena potrošnja prirodnog gasa. Vodosnabdevanje će biti iz gradskog vodovoda, a ukoliko vode ne bude dovoljno, bušiće se bunar.Navodi se i da će se otpadne vode sa lokacije odvoditi zasebnim kanalizacionim mrežama za atmosferske vode, sanitarno-fekalne i tehnološke otpadne vode za koje je predviđen uređaj za primarno prečišćavanje otpadnih voda.Ukazuje se i da su za vreme trajanja javnog uvida mišljenje o Studiji dostavila tri udruženja građana: Most na suvom, RERI i Zrenjaninska omladinska organizacija, kao i 98 građana. Najviše ih je brinula zaštita vazduha, uticaj projekta na vodosnabdevanje, prečišćavanje otpadnih voda, ali i ugroženost obližnjeg rezervagta Carske bare.Kineskoj fabrici guma zemljište, subvencije i sad ulicaKrivične prijave protiv kompanije Linglong zbog nelegalne gradnje Komisija je saopštila da je studija o uticaju na životnu sredinu u skladu sa zakonom i napomenula da će svi odgovori obrađivača studije (investirora) koji objašnjavaju nejasnoće morati da budu u njenoj dopunjenoj verziji.Kineska kompanija Linglong u Zrenjaninu gradi fabriku za proizvodnju guma na oko 97 hektara, a vrednost investicije koja bi trebalo da zaposli 1.200 radnika je 800 miliona evra.Projekat fabrike guma u Zrenjaninu, gradu koji je bez pijaće vode već više decenija, prate brojne kontroverze. RERI: Fabrici guma Linglong nezakonito odobrena državna pomoćZrenjanin platio uređenje zemljišta Linglongu, država im poklanja i priključak za vodu

Srbija

Energetska tranzicija u regionu: U fokusu lokalne zajednice i poslovi

Energetska tranzicija biće teška i komplikovana, ali je tranzicija ka nečemu boljem, za nju će biti potrebna transparentnost i iskrenost, ali i uključivanje svih onih koji su njom pogođeni, pre svega radnika zaposlenih u industriji uglja, neki su od zaključaka godišnjeg sastanka Inicijative za regione uglja u tranziciji. "Ovo je teška i komplikovana tranzicija, ali tranzicija ka nečemu boljem", rekao je Bruik Poznik iz Generalnog direktorata za energetiku dodao da će ona doneti benefite i za EU, i Zapadni Balkan i Ukrajinu.On smatra da je ovo teška i komplikovana tranzicija, ali tranzicija ka nečemu boljem. Zamenik direktora Dirk Bušl iz Sekretarijata Energetske zajednice rekao da države moraju da budu svesne da je tranzicija, već stigla i da se neće nestati. Prema njegovim rečima, Evopska unija je u sprintu, dok su zemlje u regionu još uvek na startu i gledaju da li će krenuti levo ili desno. On smatra da će zemlje morati da rade na tome da sustignu zemlje članice za šta će biti potrebno i "da se malo razgovora". On je naveo da u EU "Zeleni dogovor" nije pao sa neba već je rezultat duge istorije dekarbonizacije. Tranzicija u zemljama regiona, kako je rekao,  mora da bude transparentna, iskrena, otvorena.  "Ovo nije samo energetska strategija, radi se i iskrenosti i otvorenosti", rekao je on. Majkl Stenli iz Svetske banke rekao je u centru tranzicije treba da budu ljudi i zajednice, a fokus na radnike koji su direktno i indirektno zaposleni u industriji uglja. Inicijativa za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini organizuje onlajn godišnji sastanak sa ciljem da se podrži otvoren dijalog više zainteresovanih strana o postepenom ukidanju uglja i pravednoj tranziciji na održive izvore energije u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Ukrajini.Svrha Inicijative je zajedničko istraživanje puteva do pravedne tranzicije u regijama uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini, te postizanje "Green Deal-a".

radnici

Srbija

Deceniju rade preko zadruge, iako je zakonski maksimum 120 dana

Rad preko omaldinskih zadruga u Srbiji pokazao se kao vid radne eksploatacije mladih i starih ljudi podjednako, ocenjuju predstavnici Sindikata Nezavisnost, na konferenciji održanoj povodom . Prema njihovim rečima omladinske zadruge zloupotrebljavaju ugovore o privremenim i povremenim poslovima, pa se neretko dešava da ljudi po tom osnovu rade i više godina.Dragica Mišljenović iz Sindikata Nezavisnost podseća da prema Zakonu o zadrugama koji je donet 2015. godine omladinske i studentske zadruge služe za obavljanje privremenih i povremenih poslova. Glavni cilj tih udruženja je da mladim ljudima tokom školovanja pomognu u sticanju dodatnih prihoda.Status zadrugara mogu da steknu ljudi starosti između 18 i 30 godina. Prema rečima Mišljenovićeve, njihovo angažovanje putem ugovora o privremenim i povremenim poslovima zapravo nema karakter radnog odnosa.Ipak, ona podseća da aktuelni Zakon o radu poslodavcima omogućava da sa zaposlenima zaključe takav ugovor i zapravo tu dolazi do velikog problema za radnike. Naime, pčesto se dešava da privremeno povremene poslove ljudi obavljaju, nezavisno od toga koliko imaju godina."Mislili da će to da se reši Zakonom o agencijskom zapošljavanju. To se poslodavcu isplati, jer privremeno povremeni poslovi nemaju karakter radnog odnosa, odnosno prema takvim ugovorima manje plaćaju one ljude koje radno angažuju", kaže Mišljenović.Podseća da u tom slučaju poslodavci kada zaposleni prestane da radi nemaju nikakve troškove, nema radno-pravne zaštite, a može samo da se pokrene sudski postupak. Prema njenim rečima u Srbiji postoji armija mladih, ali i starijih ljudi koji su radno angažovani po tom osnovu.Zakonom o radu neophodno preciznije definisati šta je zapravo radni odnos, odnosno da je to tip radnog angažovanja tokom kojeg se sa zaposlenim sklapa ugovor o radu na određeno ili na neodređeno vreme."Mi to moramo da promenimo i da vidimo kako da se iz Zakona o radu izbriše karakter privremeno-povremenih poslova. Problem je i definicija sindikalnog organizovanja. Opšta pravila zadrugarstva već su proglašena nezakonitim i neustavnim od strane Ustavnog suda Srbije 2018. godine", ocenjuje Mišljenović.Prema njenim rečima cilj postojanja omladinskih zadruga je da mladi ljudi sebi tokom školovanja obezbede dodatne prihode za školovanje.Zoran Ristić iz NezavisnostiO anketi, u javnosti dosta o tome da je položaj u omlad zadrugama vrlo loš.Istraž realiz online, mali odgovor dobijen u odnosu na očekivanja, odgovori na 104 upitnika.Veliki broj ljudi angaž preko zadruga iznad propisa regulativom koja uređ omlad stud zadruge.Kod nekih ispitanika ugovor o privrem povrem poslovima traje i više od 10 godina.Uglavnom imaju visoko obrazovanje u odnosu na one sa srednjim, što potvrđuje da u nedostatku adekvat poslova priznaju i na te poslove.Postoj deo ispitanika da su mnogi rekli da nisu članovi omladinske zadruge.Problem što su inic ugovor sa firmom zaključ, pa ih ona prebac na omlad zadruge a da oni to nisu znali.Verovani da su angaž preko firme, da li postoje uslovljavanja za rad preko zadruga, deo to potvrdio, to se nalazi u oglasima za posao, to u vezi sa polom i godinama života, direktno kršenje odredbi Zakona o radu.Blizu trećine ispitanika nisu bili upoznati sa uslovima rada, pre radnog angaž, nisu znali gde će ih zadruga uputiti.Ne samo kod privatnika, već i u državna preduzeća, u javnom sektoru, gde je prethodnih godina bilo ograničeno zapošljavanje.25% tvrdi da ne zna za ugovor o privrem-povrem poslovima, poslovi šarenoliki, od operat rad u proizvod 30%, dok prodavci, konobari, higijeničari, administrat radnici, itd.U nekim situac i odgov lica. Kvalifikacije sa poslovima uglavnom nisu bile usklađene, poslovi operat sposob bez priznav diploma. Sumnja da je dobar deo duže angažovan, od 120 dana koliko je to moguće prema zakonu.Oko 36% ispitanika kaže da im se prekovremeno ne računa u zaradu, naknada koju dobij zaposleni, potvrđ da se radi o nisko polaćenim  poslovima, ispod ili na nivou minimalne zarade. Najveć broj minimalac ili manje od toga.Radili sve ono što im je poslodavac rekao da rade. Blizu polovine poslodavaca nije obezbedolo obuku za bezbedan i zdrav rad. A ima poslova sa povećanim rizikom.Zadovoljstvo zaposlenih je na jako niskom nivou, 60% njih kaže da nije zadovoljno tim angažmanom, 32% reklo da je poslodavac zahtevao da se radi više od radno angažovanih. Radnici u javnom sektoru su veoma nezadovoljni jer se od njih zahtevalo da rade više od kolega zaposlenih na neodređeno vreme.Među dogovorima radnika koji su učestvovali u anketi stoji i da treba ukinuti omladinske zadruge, kao i da one više ne treba da uzimaju velike provizije."Mi smo kroz prozor ušli u celu tematiku, vremenom su počeli da nam se javljaju lica koja rade preko zadruga, a najveći broj žalbi je stigao iz javnog sektora", kaže Miloš Vučković, urednik portala Radnik.rs.Među zaposlenima u javnom sektoru javljali su im se ljudi koji su angažovani na ugovorima o privremeno povremenim poslovima kao službenici u javnim preduzećima, elektro monteri, dodaje Vučković. Među ostalima to su bili razni sezonski radnici, berači, radnici u hladnjačama.Vučković naglašava da je problem što su plate tih ljudi manje od minimalca, kao i što rade pod velikim proitiskom jer se ugovor obnavlja na svakih 120 dana. Navodi i primer jednog radnika iz Vrbasa, koji je potpisao čak šest ugovora sa jednom omladinskom zadrugom iz Kragujevca, a da pritom i ne zna gde se ona tačno nalazi."Oni su egzistencijalno i psihički ugroženi, neki su pod političkim pritiscima, da idu na mitinge, to je primer kako neko ko nema stalni radni odnos može da bude pritisnut", dodaje predstavnik portala Radnik.rs.Vučković kaže i da omladinske zadruge često nemaju dovoljno novca kako bi dodatno platile radnike koji rade prekovremeno. Među novim trendovima ističe angažovanje dostavljača hrane preko omladinskih zadruga, koji kada se povrede na radu automatski ostaju bez posla.

Srbija

Treba li Srbiji rudnik litijuma? Ponedeljak, 28. jun, 10 h, LIVE

Business Info Group, izdavač Nove ekonomije, u saradnji sa Heinrich Boell Fondacijom, vas poziva da pratite  forum "Treba li Srbiji rudnik litijuma?" u ponedeljak, 28. juna 2021, 10h u LIVE STREAM prenosu na YT kanalu Nove ekonomije. Potvrđeni učesnici su:• Aleksandar Jovović, Mašinski fakultet• Vladimir Stevanović, redovni član SANU u Odeljenju hemijskih i bioloških nauka• Ratko Ristić, Šumarski fakultet• Vesna Prodanović, direktorka Rio Sava Exploration  • Petar Đukić, Tehnološko-metalurški fakultet• Miroslav Mijatović, Podrinjski Anti Korupcijski tim (PAKT)Moderator:  Vladica Cvetković, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u BeograduZašto organizujemo ovaj panel?Projekat Jadar, koji britansko-australijska rudarska kompanija Rio Tinto namerava da sprovede u okolini Loznice, već mesecima zaokuplja pažnju medija i javnosti. Rio Tinto navodi da taj projekat iskopavanja litijuma neće imati poguban uticaj na životnu sredinu, dok deo stručne javnosti i građana ukazuje da bi to bi moglo da dovede do uništavanja zemljišta i vodotokova. Meštani Jadra i okoline Loznice, kao i brojne ekološke organizacije u Srbiji organizovali su proteste. Prikupljeno je i gotovo neverovatnih 100.000 potpisa za peticiju protiv rudnika Rio Tinta, a vlast najavljuje da će podršku građana tražiti na referendumu. - Zanima nas šta je tačno od velikog broja informacija koje se pojavljuju u javnosti? Gde možemo pravovremeno, istinito i tačno da saznamo kakav rudnik se planira i kako će uticati na privredu, zdravlje i prirodu?- Da li je veća ekonomska korist ili ekološka šteta?- Da li će Srbija zaista imati veliku finansijsku korist od tog projekta?- Da li Srbija u slučaju da u dolini Jadra počne eksploatacija litijuma, može da dobije fabriku električnih baterija za automobile?- Može li da se pomiri rudnik litijuma i održivi razvoj?

Svet

Investicioni fondovi dižu cene kvadrata u SAD

Investiciona kompanija "Blackstone" postigla je dogovor o kupovini firme koja kupuje i iznajmljuje porodične kuće, a ugovor je vredn 6 milijardi dolara, prenosi Zero hedge. Blackstone je u utorak potvrdio da je postigao dogovor o akviziciji kompanije "Home Partners of America" koja poseduje 17.000 kuća širom SAD. Akvizivija je znak da Vol strit veruje da će američko tržište nekretnina ostati vruće.Home Partners je kompanija koja kupuje i iznajmljuje kuće, a svojim stanarima nudi i mogućnost kupovine. Rad i škola od kuće doveli su do velike potražnje za nekretninama u predgrađu, i od strane onih koji iznajmljuju i onih koji su spremni da takve nekretnine kupe. To je dovelo do pada ponude i rasta cena. Pandemija koronavirusa udaljila je Amerikance od kancelarija, hotela i šoping molova, pa su investitori počeli da traže nova mesta za ulaganje.  Rezultat je, kako je izvestio Vol strit džurnal,  ludilo među 200 kompanija i investicionih fondova koje su ušle u "lov na kuće"."Očigledno je da je potražnja stanara i dalje snažna, što pokreće značajno povećanje novčanog toka na nivou imovine" rekao je analitičar Bloomberg Intelligence-a Džef Langbaum. On smatra da pametni ljudi sa pametnim novcem žele da dobiju deo toga. Prošlog avgusta je Blackstone predvodio je grupu investitora koja je stekla manjinski udeo u kompaniji Tricon Residential Inc. sa sedištem u Torontu, koja poseduje i upravlja sa više od 31.000 domova i stanova.Poplava kapitala investicionih fondova dolazi u trenutku kada mala ponuda gura cene na gore najbržim tempom ikada, a stnari biraju kuće umesto stanova. Sve veće cene iznjamljivanja stanova i mala ponuda učinili su i da stanodavnci porodičnih kuća budu meta u čitavom političkom spektru.  

Srbija

Novi predsednik Izvršnog odbora UniCredit Bank Srbija a.d.

Upravni odbor UniCredit Bank Srbija a.d. odobrio je danas imenovanje Nikole Vuletića na poziciju novog predsednika Izvršnog odbora UniCredit Bank Srbija a.d. Nikola Vuletić će službeno preuzeti tu dužnost počev od 1. septembra 2021. godine.Nikola Vuletić, direktor Sektora za upravljanje rizicima u UniCredit Bank Srbija,  preuzima funkciju od Feze Tan, koja je identifikovana naslednica na funkciji zamenice predsednika Izvršnog odbora UniCredit Bank Rumunija. U narednom periodu, ona će proći sve neophodne korake za njeno imenovanje od strane upravnih tela Banke, uključujući prethodno odobrenje od strane Nacionalne banke Rumunije.Teodora Petkova, direktorka Istočne Evrope UniCredit Grupe, izjavila je: „Uverena sam da će Nikola sa svojim osamnaestogodišnjim iskustvom u našoj Grupi, kako u oba biznis segmenta bankarskog poslovanja, tako i u oblasti rizika, potkrepljeno temeljnim poznavanjem lokalnog tržišta, nastaviti uspešno poslovanje naše banke u Srbiji. Njegovi prvi profesionalni počeci u našoj grupi, a zatim rast i razvoj tokom godina, još jedan su dokaz sposobnosti naše grupe da prepozna i gradi svoje interne talente, ohrabrujući ih pri tom da preuzmu vodeće pozicije. Želela bih da se zahvalim Fezi na odličnim rezultatima koje je postigla vodeći našu banku u Srbiji i sigurna sam da će nastaviti da se ističe u svom novom kapacitetu na još većem tržištu, kakvo je tržište Rumunije, dajući značajan doprinos UniCredit Bank Rumunije i podržavajući dalji razvoj banke.“Nikola VuletićNikola Vuletić je imenovan za člana Izvršnog odbora UniCredit Banke Srbija ad 24. januara 2017. godine.Svoju profesionalnu karijeru je započeo 2003. godine u Eksimbanci, na poziciji saradnika za poslove sa stanovništvom i malom privredom. Dalju karijeru je nadograđivao u okviru iste banke, na različitim pozicijama u okviru Sektora za poslovanje sa privredom.Nakon spajanja Eksimbanke i UniCredit Banke,  svoje profesionalno angažovanje nastavlja u Odeljenju za rad sa velikim i međunarodnim kompanijama. Sa pozicije šefa tima u ovom Odeljenju, krajem 2007. biva unapređen u direktora Odeljenja za poslovanje sa srednjim preduzećima. U martu 2009. godine imenovan je za direktora Direkcije za komercijalne poslove u okviru Sektora poslovanja sa stanovništvom i malom privredom, nakon čega, 1. avgusta 2012. godine preuzima funkciju direktora Sektora poslovanja sa stanovništvom i malom privredom. U julu 2017. godine prelazi na poziciju direktora Sektora za upravljanje rizicima.Nikola Vuletić je završio Ekonomski fakultet, smer Međunarodni menadžment.

Lifestyle

Dominacija se nastavlja: Ova aplikacija najpopularnija je i u maju 2021.

Najpopularnija aplikacija u maju ove godine, po broju preuzimanja sa Google play i App store bila je TikTok. Spavaš li mirno, Instagrame? Stiže nova aplikacija za fotkeKako se navodi na sajtu world-technews.com, TikTok je najpreuzimanija non-game aplikacija sa 81 milionom preuzimanja tokom maja meseca ove godine. Takođe, najviše korisnika ove društvene mreže dobili su iz Brazila, čak 16 odsto. Na drugom mestu našao se Facebook sa nešto više od 50 miliona instalacija. U prvih pet, prema podacima oba app marketa, još su i Instagram, WhatsApp, Messenger, dok je na App store-u drugo mesto zauzeo Youtube. TikTok je kineska društvena mreža za video hostovanje, iza koje stoji pekinška firma ByteDance osnovana 2012. godine. Kompanija aplikaciju pušta u jesen 2016, a godinu dana kasnije, beleži zaradu od milijardu dolara samo od TikToka. Inicijalna ideja je bila da aplikaciju skidaju tinejdžeri iz Amerike i da na taj način, uz muziku, zabeleže pomoću telefona nezaboravne momente iz života. Aplikacija je ubrzo osvojila svet.Ne progovara, a zasmejava ljude širom svetaPrema podacima DataReportal iz ove godine, mesečno TikTok koristi 689 miliona korisnika širom sveta. Snapchat počeo da svlači i oblači

Svet

EU će pomoći Crnoj Gori da refinansira kineski kredit?

Finansijske institucije Evropske unije spremne su da pomognu Crnoj Gori u refinansiranju duga te zemlje prema Kini koji je vredan milijardu dolara, piše Slobodna Evropa. Reč je o kreditu za auto-put koji se gradi od Bara do granice sa Srbijom i koji je zbog visokih kamatnih stopa crnogorskim vlastima doneo brojne probleme.Crnogorski ministar finansija Milojko Spajić izjavio je da će kredit sa niskom kamatom omogućiti uštede i smanjenje kamatne stope kineskog kredita. On međutim nije naveo ko je novi zajmodavac, ali je rekao da su razgovori u završnoj fazi.Izvor iz Evropske unije kako navodu RSE, izjavio je da je sporazum o kreditu u finalnoj fazi, kao i da će ga, kada bude završen, potpisati predsednica Evropske komisije Ursula von der Leien.Sporazum o refinansiranju mogao bi da okonča trenutnu neizvesnost oko duga koji Crna Gora ima prema Kini, kao i neizvesnost u njenim odnosima sa EU."Crna Gora je za EU ​​važnija od Pekinga, ovaj kredit je zdravorazumski korak za Brisel", smatra Stefan Vladisavljev, analitičar beogradskog Fonda za političku izvrsnost.Prema njegovim rečima, refinansiranje duga Crne Gore pomoći će u suzbijanju sve većeg uticaja Kine na Balkanu. Dodaje da je EU pomogla Podgorici tek kada su crnogorski zvaničnici više puta od nje zatražili pomoć.Crna Gora ukida tajnost informacije o izgradnji autoputaRojters: Crna Gora se zadužuje i prodaje imovinu zbog duga Kinezima Crna Gora se 2014. godine od Kine zadužila za milijardu dolara za finansiranje prvog dela autoputa od 163 kilometra do susedne Srbije. Projekat je podeljen na tri dela, a kineski zajam je pokrivao samo prvih 41 kilometar.Prva deonica autoputa trebalo je da bude završena 2019. godine, ali su kašnjenja u izgradnji i pandemija Covida 19 pomerili rok do 30. novembra 2021.Uprkos neuspehu nekoliko studija izvodljivosti, projekat je dobio zeleno svetlo od vlade tadašnjeg vlade premijera Mila Đukanovića, pa je uzet ogroman kineski zajam za njegovo finansiranje.Rojters je 11. juna izvestio da Brisel želi da se osloni na kombinaciju pomoći za refinansiranje duga koja bi došla od nemačke Kreditne banke za obnovu, Francuske razvojne agencije i italijanske investicione banke CDP.Ekonomija Crne Gore, zemlje zavisne od turizma pala je za 15,2% u 2020. godini, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Kina drži približno jednu četvrtinu ukupnog duga Crne Gore, koji je prošle godine dostigao 103% njenog bruto domaćeg proizvoda (BDP).Peking se složio da odloži otplatu prve tranše zajma za auto-put za kraj 2022. godine. Ona je prvobitno trebalo da bude otplaćena u julu 2021."Nema sumnje da je Kina glavni faktor koji usmerava donošenje odluka EU", kaže Vuk Vuksanović, istraživač u beogradskom Centru za bezbednosnu politiku.On naglašava da bi geopolitička pobeda Kine u Crnoj Gori mogla bi da bude laka ali i veoma važna u samom regionu, dok bi sa drgue strane šteta za interese EU bila nenadoknadiva.