Najnovije

Lifestyle

Dosadilo joj da „ispravlja“ ljude, pa otvorila Instagram

Aleksandra Obradović za Novu ekonomiju kaže da je jednog dana, kada se, žargonski rečeno, “smorila” da čita tuđe pravopisne greške, odlučila da otvori instagram stranicu nazvavši je Dnevna doza pravopisa.Svakodnevno, već dve i po godine, korisnici ove društvene mreže imaju prilike da reše jezičke nedoumice na razne zanimljive načine. O tome da li smo sve nepismeniji ili se u eri interneta to bolje vidi, kao i o hobiju koji možda preraste u biznis, razgovarali smo sa Aleksandrom, “adminkom” stranice koja spada u one korisne na toj mreži.Kako ste došli na ideju da napravite instagram stranicu na kojoj ćete objavljivati jezičke nedoumice?Ideja se rodila pre dve i po godine, koliko i postoji stranica. Ljubav prema srpskom jeziku i svakodnevno susretanje sa pravopisnim i gramatičkim greškama doprineli su da se ideja sprovede u delo. Naime, prelomni trenuci su bili kada sam u poslovnoj prepisci sa kolegama počela da uviđam osnovne pravopisne greške koje su sve više počele da mi smetaju. Dok sam bila u osnovnoj i srednjoj školi mislila sam da se podrazumeva da je osoba koja je završila fakultet pismena. Danas vidim da to, nažalost, nije tako. Smatram da je naš jezik prelep i bogat i da ga treba negovati i čuvati, pogotovо danas kada je uz upotrebu mobilnih telefona i društvenih mreža komunikacija svedena na korišćenje žargonskih reči, anglicizama i skraćenica.Da li se inače bavite srpskim jezikom van ovog „digitalnog” posla?Nažalost ne, ali imajući u vidu da jezik i pravopis prožimaju sve sfere života, mogu reći da moj primarni i digitalni posao predstavljaju neraskidivu celinu. Kome je stranica namenjena?Moja stranica je namenjena je onima koji žele da se na zanimljiv način podsete zaboravljenih pravila, onima koji žele da nauče nešto novo i onima koji su spremni da priznaju da ne znaju sve i da prihvate nova znanja.Naparfemiši svoj biznisDa li je ovo Vaš biznis ili samo hobi?Prvenstveno je hobi koji je nastao iz velike ljubavi prema srpskom jeziku. Da li će tako ostati u budućnosti, ne znam. Cilj mi je da moje objave dopru do što većeg broja ljudi. Trenutni broj pratilaca govori da sam na pravom putu i da se ljudima dopada način na koji predstavljam pravopisna pravila. U ovom trenutku moj najveći „profit” je činjenica da stranicu prati veliki broj ljudi i da sadržaj koji objavljujem izaziva veliko interesovanje. Dakle, ako bismo pričali o biznisu kao o novčano isplativom poslu, trenutno predstavljam svoj prvi proizvod, svesku sa pregledom osnovnih pravopisnih pravila. U kom smeru će se sve ovo razvijati, vreme će pokazati.Da li je moguće na ovaj način zaraditi, imate veliki broj pratilaca?U eri interneta društvene mreže su vodeće u poslovanju i ostvarivanju profita, Svako ko vredno radi, može zaraditi. Ipak, mislim da je pre nego što uopšte počnemo razmišljati o zaradi, važno zadobiti poverenje pratilaca i pokazati da je ono što radimo vredno pažnje. Ovo je CV nikole tesle, da li bi ga danas neko zaposlioS pojavljivanjem društvenih mreža, pojavio se i veliki broj jezičkih nedoumica, uviđamo svi da mnogi pišu nepravilno mnoge reči. Kako Vi gledate na to? A možda su „nedoumice” danas samo vidljivije?Srpski je veoma težak i složen jezik. Taman kad pomislimo da smo rešili sve nedoumice, pojavi se nova. Tako je bilo i pre ovog digitalnog doba. Društvene mreže su nam samo omogućile da saznamo da ima još mnogo ljudi koji imaju iste nedoumice kao mi. Mada, činjenica je da su društvene mreže negativno uticale na pravilno pisanje. Mladi previše vremena provode na društvenim mrežama prateći nekvalitetne sadržaje. To u značajnoj meri doprinosi negativnoj slici pismenosti u Srbiji. Pored toga, ljudi sve manje čitaju knjige. Čitanje knjiga je jedan od načina da vidimo kako se reči pišu pravilno. Ako ne čitamo, onda se oslanjamo samo na ono što čujemo. Zašto, po Vašem mišljenju, korisnici Instagrama prate Vašu stranicu?Ako je verovati Instagram statistici, najveći broj pratilaca ima između 25 i 35 godina. U skladu sa tim, pretpostavljam da je najviše onih koji žele da upotpune svoje znanje i da se podsete zaboravljenih pravila. Naravno, ima i onih najmlađih koji uporedo sa učenjem na časovima uče i na stranici i proveravaju svoje znanje u kvizovima koje postavljam skoro svaki dan. A oni koji ne prate, zašto bi trebalo da Vas zaprate?Zato što je stranica Dnevna doza pravopisa mesto na kome se na zabavan način mogu naučiti pravopisna i gramatička pravila, ali i obnoviti ona koja su zaboravljena. Koliko je, na to što govorimo nepravilno, uticao internet, društvene mreže, po Vašem mišljenju?Internet i društvene mreže su u velikoj meri uticali na nepravilni govor. U stvari, više na nepravilno pisanje. Upotreba anglicizama, žargonskih reči i skraćenica je značajno doprinela tome. Pored toga, imamo i mnogo stranica na kojima se namerno piše nepravilno (izvrću se reči, meša se latinica i ćirilica itd.). Izgleda da ne koristimo na pravi način dostupnost informacija i besplatnih sadržaja. Ono što je nekad bilo pravilno, danas nije i obrnuto. Da li imaju pravo da se ljute kad ih ispravite: nije Španjolka, nego Špankinja?Nepravilni oblici su toliko ukorenjeni da pravilni zvuče nepravilno. Pored toga, čini mi se da su ljudi stekli utisak da se pravila menjaju često. Da to nije tačno može se zaključiti upoređujući starija i novija izdanja Pravopisa. Još jedan razlog za ljutnju bi mogao da bude i neusaglašenost jezičkih priručnika. Na primer, Normativna gramatika srpskog jezika Matice srpske navodi da je naziv za stanovnicu Španije, Španjolka, dok u Pravopisu srpskog jezika Matice srpske piše Špankinja. Ipak, ljudi se ljute i za pravila koja se nikad nisu menjala, a oni misle da jesu. Pretpostavljam da su samo pogrešno naučeni.

Lifestyle

Mogu li bogataši da kupe duži život?

Već se i domaći mediji pune tekstovima i saznanjima koja se svode na jedno pitanje - mogu li svetski bogataši u (doglednoj) budućnosti da kupe duži život. Ili čak – besmrtnost. Baš u jutro kada započinjem ove redove, eto koincidencije, na radiju prepričavaju tekst iz nekih novina ili sa sajta čija je to tema. Večni život bogatih. Ova bi težnja, kad bi se ostvarila, bila kruna onog što se već dešava – produžavanje života najrazličitijim „pomagalima”. Tome decenijama pribegava isuviše bogati, pa i (samo) imućni svet. Jedno od tih pomagala je, tvrdi se, i hiperbarična komora, odnosno duži „boravak” u njoj, a iz pouzdanih izvora saznao sam da je jedan od naših veoma poznatih kardiologa i akademika još davno godinama ispitivao njeno blagotvorno delovanje. I popularna, a ozbiljna publicistika (za nauku već nisam kapacitet) zalazi u ovo polje. Eto i knjiga „Brodolom civilizacija” Amina Malufa francuskog, a libanskog porekla, novinara, publiciste i svetski relevantnog mislioca (novinar, a mislilac, kako to zvuči nespojivo sa nama!) zalazi u ovo polje. Osnovna mu je tema civilizacijski slom arapskog sveta od 1967. I „sedmodnevnog rata” Egipta i Izraela, do sadašnjih ekstrema islamskog fundamentalizma i terorizma. Ali, u toj analizi autor zrakasto zalazi u mnoge oblasti. U politici, recimo, uočava niz neposredno nepovezanih procesa što se „vrte” oko 1979. a koji se ipak nadovezuju na 1967. godinu. Počev od „reganizma i tačerizma” što sve sada, vidimo, konačno dovodi do parcijalizacije sveta, etnoseparatizma i etnocentrizma, do jednog podeljenog i nesolidarnog sveta, uporedivog sa „Titanikom”. Kruna svega je sofisticirana kontrola pojedinaca i njihovih sloboda, što, uz neslućeni napredak elektronike, uveliko prevazilazi Orvelove bojazni. Ispituje Maluf i epohalne i globalne ekološke probleme, klimatske promene, mogućnosti nuklearnog rata i u isti rang sa njima, po značaju, dovodi i našu „gornju temu”. Mihailov politički triler: Despotizam, gušenje kritike, prevare...Vrtoglavi napredak sajber tehnologija i dostignuća u medicini, uz globalizaciju, autora navode na veoma pesimističan zaključak – lako može da se desi da bogati siromašne počnu da tretiraju kao otpad, smeće sveta... Citiram: „Ono najbolje što čovečanstvo može da napravi izopačeno je onim najgorim što ono može da napravi – ovo je tragični paradoks našeg vremena, a obistinjuje se u mnogim oblastima. Čak i najperspektivnija i najkorisnija medicinska otkrića mogu da postanu pogubna za budućnost naše vrste u svetu koji se raspada. Ako sutra nauka bude uspela da ovlada procesom starenja ćelija, kao i procesom zamene organa, i samim tim da znatno produži životni vek, zar to ne bi bila, neosporno, fascinantna evolucija? Ali bila bi takođe zastrašujuća, budući da bi od ove skupe tehnike profitirao samo beskrajno sitan deo svetskog stanovništva, u najmanje dve ili tri generacije; i da bi se ta manjina izabranih s vremenom odvojila od mase svojih savremenika kako bi činila jedno drugačije čovečanstvo koje ima mnogo superiorniju dugovečnost od ostalih smrtnika. Kako bi se doživljavala ta nejednakost, vrhunac svih nejednakosti? Da li bi se oni koji bi bili isključeni iz dugog života pomirili sa svojom sudbinom? Naprotiv, možemo pretpostaviti da bi udvostručili svoj bes i sanjali o krvavoj osveti. A privilegovani? Ne bi li bili u iskušenju da se zabarikadiraju iza visokih zidova, i da bez milosti unište one koji bi im pretili?” Tako piše Maluf. Ne samo ovaj, već i drugi pasaži njegovog teksta, međutim, veoma asociraju na manje pesimistične, ali potencijalno „dugoročnije”, još maštovitije zaključke u mnogim pasažima knjige jednog našeg autora, znanca ove rubrike.To je Ljubomir Anđelković, post-drugosvetskoratni atletski šampion, funkcioner carine, diplomata, obaveštajac, stručnjak za analizu između redova prijateljskih diplomatskih poruka, čovek širokog obrazovanja, poslednji otpravnik poslova Ambasade SFRJ u Gani „i okolini”. U ovoj rubrici, da podsetimo, on je svedočio da je kao klinac u kući Rajterovih na Dedinju 1941. slušao Tita kako svira Šopena „bolje nego Poljaci”. Pošto je sticajem nevoljnih okolnosti u Gani postao „tiražni pisac” pod imenom Kodjo Vangorski, on i ovde objavljuje prevode tih knjiga – od romana do publicističkih dela. U jednom od njih, „Sudbina zla”, on za ovo Malufovo „drugačije čovečanstvo” iznad nivoa puke naučne fantastike predviđa i genetske mutacije čoveka. Usled njih bi Malufova „manjina izabranih” evoluirala u novu vrstu, dominantno iznad homo sapijensa. Ta manjina, već sad dominantna po bogatstvu, obrazovanju, mogućnosti da kupuje oaze čiste prirode i vazduha, postala bi, kaže Vangorski na jednom mestu, homo contentus, zadovoljni čovek. Na drugom pak mestu je precizniji, homo sapijens razdvojiće se u homo inferioris i homo superioris. To bi bila posledica raslojavanja sveta na ekstremno bogate i siromašne - mi i drugi siromašniji ostajemo „homo sapijensi”, dok se kroz generacije ne pretvorimo u inferiorne, ovi drugi moćni i „kapacitabilni” da dobro žive i bogato se leče postaju superiorni. Kao vrsta. Citiram taj futurizam Vangorskog: „Ako ne dođe do promene sadašnje sve oštrije imovinske stratifikacije kakva se stvara u kapitalističkoj Korporativnoj naddržavnoj zajednici, doći će do dugoročne sužene mogućnosti mešanja različitih socijalno/rasnih skupina, što će sigurno dovesti do trajnih promena genoma, odnosno do ramifikacije homo sapijensa u barem dve ljudske podvrste.” ...“Homo superioris, potomak današnjih ’velikih igrača’ i njihovih ’plaćenika’ živeće u izuzetno povoljnim uslovima u onim predelima koji su klimatski najpogodniji za pun život... I srbija imala svoju jovanku orleankuImaće bogatu i skladnu muskulaturu, zahvaljujući finansijskim mogućnostima svojih predaka koji su mogli sebi da priušte privatne bazene i privatne teretane... S druge strane, homo inferioris, potomak današnjih „prinudnih dokoličara” (tako autor približno određuje ono što nauka naziva prekarijatom – prim B. A.) živeće u ruševinama današnjih megalopolisa, ili po pećinama, a možda i na drveću.Biće zakržljalog rasta zbog slabe ishrane, ali će zato imati funkcionalnu muskulaturu za lov i borbu. Najverovatnije će biti vrlo dlakav zbog izloženosti klimatskim promenama...” Srećom, to će se sve desiti kroz više stotina godina, a nesrećom, proces je već počeo, piše Kodjo Vangorski, alijas Ljuba Anđelković.

Srbija

Vesna Jevtić, nastavnica i eko aktivistkinja: Kore od voća za zdravije zemljište

Kompostiranje je proces koji unapređuje kvalitet života u urbanoj sredini, čoveka povezuje sa prirodom i tlu vraća neophodne materije, kaže Vesna Jevtić, nastavnica engleskog jezika u VI beogradskoj gimnaziji, koja je angažovana na ekološkom projektu “Biram da kompostiram”. “U školi u kojoj sam do skoro radila, Hemijsko-prehrambenoj tehnološkoj školi, u okviru Erazmus projekta pod nazivom “Jedi pametno. Sačuvaj planetu” (Eat Smart. Save Your Land) naš tim je napravio tri kompostera. Umesto što se baca na deponiju, organski otpad može da se kompostira. Sa tim saznanjem, počela sam da kompostiram u svom domaćinstvu”, kaže ona.Prednosti kompostiranja, prema njenoj oceni su nebrojene.“Korišćenjem komposta za đubrenje bašte izbegava se upotreba hemijskih preparata za zaštitu bilja i veštačkih đubriva. Smanjuje se količina otpada koji se proizvodi, dok dobijeni proizvod utiče na zdravlije tlo, potiskuje patogene i jača imunitet biljaka”, kaže ona. Preterana potrošnja dovela je do toga da se napuštaju stare zdrave navike, kupuje se preko svake mere, zbog čega, kako kaže, razne vrste otpada koje bi se mogle reciklirati završe na deponiji. Projekat je kompletno finansijski podržao Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, kroz program “Znanje za održivi razvoj”, sponzorisan od strane Nemačke ambasade. U okviru projekta “Biram da kompostiram” radio je mali školski četvoročlani tim.“Zapanjujuća je činjenica da se po glavi stanovnika u Srbiji baci oko 80 kilograma hrane godišnje. Bacanjem organskog otpada na deponiju, gde završava kao samo još jedan izvor štetnih gasova koji doprinose efektu staklene bašte, kompostiranjem dobijamo hranljivu zemlju koju možemo koristiti za žardinjere, leje, saksije sa cvećem ili bašte”; kaže ona. Kompost se pravi od zelenog otpada i smeđeg otpada iz kuće. Zeleni otpad su kore od voća i povrća, ljuske od jajeta, talog od kafe, kesice čaja, a smeđi: karton, pamučna tkanina, suvo lišće, piljevina.

Svet

Fajzerov novi lek protiv Kovida smanjuje hospitalizaciju za 89 odsto

Kompanija Fajzer objavila je da njen novi lek Pakslovid protiv Kovid virusa smanjuje hospitalizaciju ili smrtni ishod za 89 odsto u poređenju sa placebom kod pacijenata koji su lečeni u roku od tri dana od pojave simptoma. Samo 0,8 odsto pacijenata koji su uzimali Pakslovid je hospitalizovano do 28. dana istraživanja, dok je 7,0 odsto pacijenata koji su primali placebo hospitalizovano ili su preminuli. Slično smanjenje hospitalizacije ili smrti primećeno je kod pacijenata lečenih u roku od pet dana od pojave simptoma.U ukupnoj studijskoj populaciji koja je obuhvaćen aistraživanjem do 28. dana, nije zabeležen nijedan smrtni slučaj kod pacijenata koji su primali Fajzerov lek u poređenju sa 10 smrtnih slučajeva kod pacijenata koji su primali placebo.Zbog ogromne efikasnosti prikazane  rezultatima i Fajzer planira da dostavi podatke Upravi za hranu i lekove Sjedinjenih Država (FDA) za odobrenje za hitnu upotrebu.U saopštenju ove kompanije se navodi da ako se lek pokaže kao uspešan tokom pandemije, oni će formirati cene leka na osnovu nivoa prihoda u svakoj zemlji kako bi promovisao jednak pristup širom sveta. Zemlje sa visokim i srednjim prihodima će platiti više od zemalja sa nižim prihodima. Pfizer je takođe započeo i nastaviće da ulaže do približno 1 milijardu dolara za podršku proizvodnji i distribuciji ovog ispitivanog tretmana, uključujući istraživanje potencijalnih opcija za proizvodnju po ugovoru kako bi se obezbedio pristup u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, u očekivanju regulatornog odobrenja.

2021

Dobro delo za SOS Dečije selo

U tradicionalnoj humanitarnoj akciji kompanije Delez Srbija i njenih dobavljača „Dobro delo za SOS Dečije selo“ za samo mesec dana prikupljeno je više od milion dinara za bolje uslove života dece i mladih bez roditeljskog staranja uključenih u programe koje sprovodi Fondacija SOS Dečija sela Srbija.Uz podršku i solidarnost građana koji su učestvovali u akciji, kupovinom obeleženog školskog asortimana, kompanija Delez Srbija donirala je prikupljena sredstva Fondaciji, čime se doprinosi boljim uslovima života i pravilnom razvoju dece i mladih o kojima ova organizacija brine. „Prvi školski dani predstavljaju važan korak za svako dete i zato je važno da u tom periodu imaju posebnu podršku i sigurnost. Raduje nas što iz godine u godinu građani pokazuju sve više solidarnosti i želje da prilikom odabira školskog pribora u Mega Maxi i Tempo hipermarketima izaberu baš onaj koji će doprineti spokojnijem odrastanju dece i mladih bez roditeljskog staranja o kojima brinemo kroz sve naše programe“, rekla je Vesna Mraković Jokanović, nacionalna direktorka SOS Dečija sela Srbija.U ovogodišnju humanitarnu akciju, koju je kompanija Delez Srbija realizovala petu godinu zaredom, uključili su se dobavljači Gatarić, Novo Beogradsko Knjižarsko, Optimum, Univerzal, Marina Company, Eurocom, Ilijanum.

Svet

Forbs: Gugl, Amazon i Fejsbuk se definitivno vraćaju u kancelarije?

Gugl je kupio zgradu Sent Džon na Menhetnu za 2,1 milijardu dolara koja se nalazi na Hadson skveru. Planiraju da ove godine ulože više od 250 miliona dolara u prisustvo njhovog kampusa u Njujorku, rekla je Rut Porat, finansijska direktorka Alfabeta i Gugla, navodi se na blogu ove kompanije, a prenosi Forbs.Porat je ukazala na kupovinu kao na poboljšanje „fleksibilnijeg hibridnog pristupa poslu“, koji će olakšati zaposlenima da se „lično okupe da sarađuju i grade zajednicu“.Tokom pandemije, Gugl, Tviter, Fejsbuk i druge vodeće kompanije pozvale su svoje ljude da rade od kuće. Činilo se da će ta praksa ostati standard i nakon završetka pandemije. Međutim nedavne najave Fejsbuka, Amazona i Alfabeta u vezi sa kupovinom, zakupom i izgradnjom kancelarija mogu se shvatiti kao da ovaj trend rada od kuće biti prošlost.Alfabet (korporacija u okviru koje se nalazi Gugl) je ranije najavio da gradi ogroman projekat kompanije-grad u Mauntin Vjuu u Kaliforniji. Ovaj tehnološki gigant će izgraditi kombinaciju kuća, maloprodajnih objekata, parkova i rekreacija i korporativnog kampusa koji se prostire na 40 hektara. Kompanija za pretraživače će imati vlasništvo nad kampusom.Dok Amazon kreće u izgradnju ogromnog kancelarijskog i maloprodajnog kompleksa vrednog 2,5 milijardi dolara u Severnoj Virdžiniji. Ovaj kompleks predstavljaće drugo sedište kompanije, posle Sijetla. Obuhvataće tri 22-spratne poslovne i maloprodajne zgradei moći će da primi  oko 25.000 zaposlenih. A Fejsbuk je iznajmio je preko 2,2 miliona kvadratnih metara poslovnog prostora, takođe u Njujorku, u kojem bi mogao da se smesti hiljade zaposlenih.Da bi smanjili rizik pri ulaganju, Amazon i druge tehnološke kompanije predviđaju da će biti ljudi koji žele da povremeno dolaze u kancelariju. Prostor će biti dizajniran tako da se omogući radnicima da sarađuju jedni sa drugima. Unutar kancelarije biće zelenila i raznih drugih sadržaja.Potezi koji su povukli Amazon u Gugl predstavljaju prilagođavanje mlađim generacijama koje dolaze. Generaciji Z i mlađim milenijalcima veoma je važno da budu u blizini drugih ljudi. Oni žele društveni život sa svojim saradnicima, trebaju im mentori i da se osećaju delom nečega. Za njih bi predstavljalo obeshrabrenje da nađu dobar posao u sjajnoj kompaniji, a da svaki dan sede ispred kompijutera u nekom malom stanu ili kući svojih roditelja.

Srbija

Kroz COVAX sistem u Srbiju stiglo još 306.000 Sinofarm vakcina

U Srbiju je danas stigla nova isporuka vakcina protiv COVID-19 koja je nabavljena kroz COVAX mehanizam. Ova isporuka obuhvata 306.000 doza vakcina Sinofarm, saopštio je Dečji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF).  "Nova isporuka vakcina protiv COVID-19 dolazi u trenutku kada je u Srbiji epidemiološka situacija nepovoljna, sa visokim brojem novozaraženih na dnevnom nivou, dok je obuhvat vakcinacije u ukupnoj populaciji ispod evropskog proseka. UNICEF u Srbiji posebno radi na dodatnom osnaživanju prosvetnih radnika i svih koji rade u obrazovnom sistemu u borbi sa pandemijom COVID-19", navodi se u saopštenju.Međunarodni fond je dodao i da vakcinacija, uz poštovanje preventivnih mera nošenja maski, pranja ruku i fizičku distancu, štiti od korona virusa i utiče da se tok pandemije u kolektivu zaustavi, spreči mutiranje i dalje razmnožavanje virusa. U Srbiju je do sada kroz COVAX mehanizam dopremljeno više od 500.000 doza vakcina protiv COVID-19, konkretno 295.200 doza AstraZeneka vakcina i 306.000 doza Sinofarm vakcina.Vlada Srbije finansirala je nabavku ovih vakcina, dok je UNICEF kao posrednik u COVAX mehanizmu, obezbedio nabavku, transport i dostavu u Srbiju. COVAX inicijativu vode  GAVI (Alijansa za vakcine), Svetska zdravstvena organizacija i CEPI (Koalicija za inovacije i epidemiološku spremnost). Cilj inicijative je da obezbedi da sve zemlje na svetu imaju pravičan i pristupačan pristup bezbednim i efikasnim vakcinama protiv COVID-19, bez obzira na stepen razvijenosti.

Srbija

Akademija inženjerskih nauka očekuje „trajne negativne posledice“ Rio Tinta

Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS) izražava veliku zabrinutost zbog trajnih negativnih posledica koje će prouzrokovati realizacija projekta Jadar na životnu sredinu u Zapadnoj Srbiji.Realizacija projekta Jadar vodi ka degradaciji predela doline Jadra i ugrožavanja primarnih prirodnih resursa: zemljišta, šuma, voda i originalnog biodiverziteta. Posebno zabrinjava proces kojim se dovodi u pitanje suverenitet Srbije, jer Rio Tinto sprovodi Akcioni plan relokacije stanovništva, gde se neometano obavlja otkup zemljišta i nekretnina od lokalnog stanovništva, uz prećutnu saglasnost grada Loznice i državnih institucija. Početne aktivnosti na formiranju rudnika dovele bi do trajne degradacije zemljišta na površini od 533 ha: predviđa se uklanjanje šuma i šikara na 204 ha, poljoprivrednih površina na 317 ha, stambenih i ekonomskih objekata, dvorišta i okućnica na 8,3 ha i voćnjaka na 4,2 ha.Predviđeno je formiranje deponija u dolini Jadra na 146 ha, kao i na slivu potoka Štavica na 166 ha, za šta je potrebno uklanjanje šuma na 149 ha, sa 26.000 m3 drvne mase.Ovako masivna prenamena prostora i gubitak staništa ugroziće nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta, od kojih 145 vrsta ima status strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta.Biodiverzitet će biti desetkovan, a čitav prostor biće suočen sa gubitkom većeg dela ekosistemskih funkcija (poremećaj režima površinskih i podzemnih voda, modifikacija mikroklimatskih uslova, povećan rizik od erozije i bujičnih poplava, intenzivna emisija gasova staklene bašte). Predviđeno je sleganje gotovo 850 hektara površina, usled eksploatacije materijala i vode iz podpovršinskih kopova.Godišnja prerada 1,6 miliona t rude jadarita, proizvodnja 286.000 t borne kiseline, oko 60.000 t litijum karbonata i 259.000 t natrijum sulfata godišnje vodi ka formiranju deponija koje pojedinačno prekrivaju oko 20 hektara, visine su 40-60 metara, dužine 800-900 metara, širine 200-250 metara, zapremine više miliona tona, sa hiljadama tona arsena, nikla, kadmijuma i olova. U podzemlju doline Jadra nalazi se značajne rezerve podzemnih voda u Srbiji, a predviđenim rudarskim aktivnostima dovodi se u realan i visok rizik od zagađenja.Izrazito dinamičan hidrološki režim reke Jadar utiče na čestu pojavu destruktivnih bujičnih poplava , tako da je nemoguće garantovati zaštitu od probijanja nasipa, razaranja deponija, zagađenja doline Jadra i transporta polutanata do toka Save, zatim nizvodno do Šapca i Beograda, čime bi se uspostavio stalan rizik po sigurnost vodosnabdevanja većeg dela Srbije.Takođe, eventualnim probojem brane na Štavici, došlo bi do izlivanja više miliona tona hipertoksičnog otpada i katastrofalnog zagađenja vode i zemljišta.

Srbija

Zgrada Geneksa proglašena kulturnim dobrom

Vlada Srbije proglasila je za kulturno dobro utvrdila Stambeno-poslovni centar Geneks u Novom Beogradu, saopštio je Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, koji je i podnosilac tog predloga. Geneks je sagrađen u periodu od1970. do 1980. godine prema projektu arhitekte Mihaila Mitrovića (1922-2018). Navodi se da je Mitrović kombinacijom tradicije i nasleđa stvorio sopstvena rešenja koja predstavljaju originalan autorski izraz u domaćem graditeljstvu.Geneks čine dve kule koje su funkcionalno razdvojene na stambenu sa 30 spratova i poslovnu sa 26 spratova. One su povezane u arhitektonsku celinu posebnom konstrucijom u obliku mosta."Posebno originalan detalj na savremenoj arhitekturi jeste oslikavanje fasada. Slikar Lazar Vujaklija uradio je murale na betonskim fasadama prizemlja zgrade Geneksa 1979. godine", dodaje se u saopštenju.Dodaje se i da Geneks predstavlja materijalni dokument perioda naglašene želje beogradskog urbanizma za ostvarivanjem visinskih rekorda i formiranjem upadljivih gradskih simbola.Arhitektura u Čileu: Izgled krova prati oblik morskih talasaBeton obrisao istoriju na Kalemegdanu U Istorijskom arhivu Beograda prošle godine preuzimana je arhivska građa i formiran je Mitrovićev legat. Poznati arhitekta čija se dela svrstavaju u domaće ikone takozvane "brutalističke arhitekture", u koju neki svrstavaju i Geneks kulu, dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda, Salona arhitekture, Velike nagrade za arhitekturu SAS, Sedmojulske nagrade za životno delo.U Mitrovićeva najznačajnija dela, pored Geneksa spadaju: hotel Narcis na Zlatiboru, stacionar Organizacije Ujedinjenih Nacija (OUN) u Banji Кoviljači, hotel Putnik, hram Svetog Vasilija Ostroškog u Beogradu.U Mitrovićeva dela spada i Vrnjački ciklus: topla voda Snežnik, Slatina, Rimski izvor, Jezero (svi se nalaze u Vrnjačkoj Banji), kao i veći broj stambenih objekata u Srbiji.

Srbija

Prodaje se „Novi autoput“ po ceni od 235 miliona dinara

Stavljeno na prodaju preduzeće Novi autoput po ceni od 235 miliona dinaraImovina GP Novi autoput iz Beograda stavljena je na prodaju zbog stečaja po početnoj ceni od 235 miliona dinara. Prodaju oglasila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Javno nadmetanje zakazno je za 3. decembar ove godine, prenosi Ekapija.Na spisku imovine koja se nalazi je mašinsko-transportni pogon na Voždovcu, zemljište u Dobanovcima, i kompleks objekata za smeštaj radnika u Leštanima. Kompleks u Kumodraškoj ulici na voždovcu nalazi se na površini od 4.494 kvadratnih metara i sadrži: servisno-remontnu radionicu, halu sa aneksima i podrumom, trafostanicu, pumpu za gorivo, nekoliko magacina, upravnu zgradu i ostalo. Dok zemljište  u Dobanvcima zauzima površinu od 5 hektara i 27 ari.Pravo na učešće imaju sva pravna i fizička lica koja uplate 500 hiljada dinara uvećanu za porez na dodatu vrdnost radi otkupa prodajne dokumentacije, depozit u iznosu 94 miliona dinara kao i da potpišu izjavu o gubitku prava na povraćaj kredita i ugovor očuvanju poverljivih podataka prilikom preuzimanja prodajne dokumentacije. 

Srbija

Miroslav Mišković: Učim od mladih

I ja učim od mladih, ne bih danas bio to što jesam da sebe ne menjam. Dokazujete se uvek, i pred porodicom, i pred roditeljima, i zaposlenima“, kazao je Miroslav Mišković, predsednik Upravnog odbora Delta Holdinga na SAM akademiji, specijalnom događaja Srpske asocijacije menadžera (SAM).Kako je saopštila SAM akademija, on je rekao da mladima posebno savetuje da moraju da pronađu šta vole jer samo ako rade ono što vole. Mladi ljudi, prema rečima Miškovića, vrlo brzo shvate koliko je važna preciznost u poslu i napominje koliko od njih može da se nauči. „Kada shvate šta vole, najbolje je da stiču znanje, poželjno na Zapadu, jer znanje nema cenu. Važno je i da idu na skupove, da čuju šta drugi pričaju, ne samo da budu u kancelariji. Učenje počinje prvog radnog dana. Osnov svakog učenja je znanje,“ rekao je  Mišković i dodao da se u biznis mora ulagati. Kako je rekao, nije ružno da neko ne zna, ali mora naći ljude koji će znati. Zato privrednicima predlaže da plate čoveka koji zna najbolje i da obučavaju kadrove. On je rekao da je u izvršnom odboru Delta Holdinga od sedam članova četiri su žene. „Žene su, zaista mislim, pametnije od muškaraca, i bolji su studenti, stabilnije su. One samo to moraju da iskoriste“, rekao je Mišković. „Finansijska nezavisnost žene je najvažnija. Žena mora da ima uslove da može da radi. Žene u Srbiji još nisu samostalne, ali moraju da se bore, ne smeju se predati jer treba više da budu u društvu. Kada bi žene rukovodile svetom, bilo bi sve sasvim drugačije.“Na pitanje šta bi izdvojio kao najveću vrednost Delta Holdinga, Miroslav Mišković je odgovario: „Ljudi. Mi imamo kadrove koji su daleko iznad ostalih; ljudi su naša snaga. Delta se od drugih razlikuje u izuzetnom kadru. Ako je na ovim prostorima neko sistem, to je Delta. A sistem funkcioniše tako da se operativnim poslovima uopšte ne bavim. To radi sistem, a njega nije jednostavno napraviti. Pre 15 godina sam shvatio da to treba da uradim i danas zakazujem sastanke kada moji saradnici mogu. Ja nisam zauzet, oni su. Da biste se bavili razvojem, morate da imate vremena da razmišljate. A realizaciju svega toga čine zaposleni“. Najznačajniji trenutak u svakoj karijeri je njen vrhunac, kada se ukazuje prilika za nešto novo. Kad je kompanija na vrhuncu moći, tad se prodaje. Čoveku je mnogo lepo kad je kompanija na vrhuncu, ali ne sme da se uspava, tad se ukazuju prilike, posavetovao je on.Na pitanje koje industrije vidi kao najperspektivnije u Srbiji i gde bi sada ulagao, Miroslav Mišković ističe agrar. „Ali ako niste prvi u tome, birajte nešto drugo. U svemu što radite, morate biti najbolji. Ako to volite, morate tome da se posvetite. Ne možete prosečno raditi, a imati natprosečan uspeh i natprosečna primanja. Pravih profesionalaca je sve manje i zbog toga moraju i da se dobro plate. Plate su uvek najvažnije“.

Srbija

Verovatno morate da ponovite prijavu na ePorezima

U brojnim prijavama poslovnog prostora i poslovnih prostorija obveznika fiskalizacije uočen je niz nedostataka i nedoslednosti kod unosa podataka posredstvom portala ePorezi, navodi se u saopštenju Poreske uprave.Prijave nisu u skladu da pavilima propisanim Pravilnikom o vrsti i načinu dostavljanja podataka o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama, kao i o načinu generisanja oznake poslovnog prostora.U skladu sa pomenutim Pravilnikom, poreskim obveznicima se ukazuje na na sledeće:U nazivu poslovnog prostora i poslovne prostorije (polje 2.1) potrebno je uneti isključivo naziv  prijavljenog maloprodajnog objekta u kome će biti instaliran elektronski fiskalni uređaj i nema potrebe ponavljati naziv, ime i prezime obveznika fiskalizacije, osim ako to nije i naziv poslovnog prostora i poslovne prostorije. U ovo polje ne unosi ni adresa, tip objekta ili naziv delatnosti.Podatak o nazivu poslovnog prostora i poslovne prostorije sastoji se od Jedinstvene oznake koju dodeljuje Poreska uprava i naziva poslovnog prostora i poslovne prostorije. Podatak će biti upisan u bezbednosni element i ne može se samostalno menjati, bez promene bezbednosnog elementa.Primer: Obveznik fiskalizacije Samostalna trgovinska radnja „Supermarket ABC“ , preduzetnik Petar Petrović ima maloprodajni objekat pod nazivom  Prodavnica Mirijevski Bulevar, na adresi Mirijevski Bulevar 152.U tom slučaju u prijavi PGJO u polje 2.1 unosi se: Prodavnica Mirijevski Bulevar. PIB i naziv obveznika fiskalizicije preuzimaju se iz Registra, dok se podaci o adresi i mestu poslovnog prostora i poslovne prostorije preuzimaju iz polja 2.3 do 2.9 navedene prijave.Jedinstvena oznaka poslovnog prostora i poslovne prostorije će se upisati u bezbednosni element nakon dodele (u ovom primeru 10000001:) od strane Poreske uprave, u procesu personalizacije bezbednosnog elementa.Kao podatak o tipu poslovnog prostora i poslovne prostorije (polje 2.2) potrebno je uneti jedan od tipova poslovnog prostora i poslovne prostorije propisanog članom 3. pomenutog Pravilnika, uz striktno poštovanje navedenih uslova. Tip poslovnog objekta bira se iz padajućeg menija i označava sa: FIKSNI – nepomični objekat; POKRETNI – na prenosivim prodajnim objektima (vozilo, autobus); DALjINSKA TRGOVINA – trgovina putem interneta i AUTOMAT – isključivo samonaplatni uređaji (autoperionice, mašine za prodaju kafe, grickalica i benzinske pumpe bez posade).Za dodatne informacije o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama možete koristiti polje DODATNO.Ukoliko ste postupili drugačije u odnosu na gore napisana pravila prilikom podnošenja prijave potrebno je da obrišete poslovni prostor i poslovnu prostoriju koja je dobila jedinstvenu oznaku i da podnesete novu prijavu u kojoj ćete iskazati podatke na ispravan način.Detalje oko načina brisanja poslovnog prostora i poslovne prostorije možete pronaći u korisničkom uputstvu klikom na link.U saopštenju se napominje da je u polju Datum početka (2.12), omogućeno da datum početka korišćenja poslovnog prostora bude u budućnosti.Prijavljivanje poslovnog prostora i poslovnih prostorija u kojima obavljaju delatnost za koju je neophodno posedovanje fiskalnog uređaja, počelo je 1. oktobra putem portala ePorezi. Preduslov za ostvarivanje prava na finansijsku podršku je prethodno uredno podneta prijava sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije PGJO.

Srbija

Sin Muamera Zukorlića izabran za zamenika predsednika RIK

Usame Zukorlić je imenovan za zamenika predsednika Republičke izborne komisije (RIK), piše u Odluci koju je potpisao predsednik skupštine Ivica Dačić.Zukorlića je za ovo mesto predložila Stranka pravde i pomirenja (SPP) koju vodi njegov otac Muamer Zukorlić, zamenik predsednika republičke skupštine, kako je objavio Danas.Da nema funkcionerske kampanje, kampanje uopšte ne bi ni bilo Protiv ovog predloga bila je narodna poslanica SDA Sandžaka Selma Kučević, koja je rekla da je dogovor bio da to mesto pripadne poslaničkoj grupi „Ujedinjena dolina – SDA Sandžaka“, „kao jedinoj opozicionoj grupi“, preneo je ovaj list. Kučević je poručila da će o svemu obavestiti posrednike Evropskog parlamenta.U septembru ove godine Zukorlićeva supruga profesorka Elma Elfić, predsednica Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru (IUNP), je imenovana za pomoćnicu ministra za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj.

Srbija

Alhem otvorio virtuelnu bazu o zelenim javnim nabavkama

U Srbiji je od sada dostupna Virtuelna baza znanja o zelenim javnim nabavkama. Učešće javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu naše zemlje iznosi oko 8% godišnje. Nabavkom  dobara, usluga i radova sa manjim negativnim uticajem na životnu sredinu, organi javne uprave mogu da daju važan doprinos održivom razvoju Srbije.Zelene javne nabavke bi poslužile kao dobrovoljni regulatorni instrument koji bi povećao društvenu odgovornost javnog sektora u upravljanju javnim finansijama. U postupcima zelenih javnih nabavki, pored nabavne cene, naručilac uzima u obzir i troškove održavanja, uštedu vode i energije, vek trajanja proizvoda, kao i troškove zbrinjavanja kada proizvod postane otpad. Ali jedan od problema predstavja je nedostatak znanja o zelenim kriterijumima jedna od najvažnijih prepreka za primenu zelenih nabavki u praksi, navela Jasminka Ranđelović, programska koordinatorka ALHem.U Virtuelnoj bazi se mogu naći stručni vodiči za primenu zelenih kriterijuma, primeri dobre prakse, kao i drugi informativni i video materijali. Poseban naglasak je stavljen na Program obuke za zelene javne nabavke koji sadrži devet video modula namenjen svim zainteresovanim stranama.  Virtuelna baza o zelenim javnim nabavkama je razvijena u okviru Alternativa za bezbednije hemikalije, u organizaciji AL Heme i podrške Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.Pored ALHema, još 20 organizacija civilnog društva pokrenulo je inicijativu za izradu Akcionog nacionalnog plana za zelene javne nabavke. Sada je red na nadležnim organima da započnu sprovođenje ovog projekta. 

Srbija

Opština Rekovac glasala protiv istraživanja litijuma

Odbornici u Rekovcu: Ne plašimo se republičke vlasti!Odbornici skupštine opštine Rekovac danas su usvojili odluku o izmeni plana detaljne regulacije, što zapravo znači da će tražiti zabranu istraživanja na rudu litijum i sve druge minerale na svojoj teritoriji.Predsednik odborničkog kluba SNS-a, Pavle Mihajlović, izjavio je: "Naš plan je da zaustavimo sva istraživanja, ne samo litijuma, već bilo kojih minerala i ruda. Naše opredeljenje je da Levač , kao i do sada, bude privredni kraj, pre svega voćarski, vinogradarski, i stočarski kraj, kao i turistička destinacija, zbog onog čime raspolažemo.Za ovu odluku jednoglasno je glasalo devetnaest članova odbora.Za naš portal govorio je i Aleksandar Đorđević, predsednik opštine Rekovac:"Odbornici su danas, nakon inicijative gradjana i privrednika, kao i skupštinskog rednog tela, vezano za zaštitnu životne sredine, razmatrali i podelili zabrinutost sa svojim Levčanima. Odbornici su na današnjoj skupštini izglasali da se pokreću odredjene radnje kojim će se odbraniti Levač".Miomir Mitrović, odbornik SPS-a navodi da je dogovor baziran na izmeni i dopuni poslovnog plana: "Naš predlog će biti poslat i u ministarstvo u Beogradu, kao i naša odluka koja je negativna povodom tih ispitivanja"."Mi smo na našoj sednici podneli zahtev da se obustave sve naredne radnje u ispitivanju litijuma i da se uradi proširenje prostornog plana" kaže predsedik stalnog radnog tela za zaštitu životne sredine i ekologiju, Zoran Radojičić.Predstavik privrednika opštine Rekovac, Predrag Marković, rekao je da je postignut najvažniji cilj, za dalju pravnu osnovu: "Bitnije obećanje je da će biti formirana radna grupa koja će nadgledati aktivnosti. Predstavnici privrednika sa ovog područja će biti uključeni".Ispred skupštine opštine Rekovac, okupili su se i nezadovoljni meštani koji strahuju za svoj kraj, koji su i ranije održavali ekološke proteske. Pripadnici  policije fotografisali su skup meštana ispred skupštine opštine Rekovac.

Srbija

BIRN: Plaćeni milionski penali tokom izgradnje brze pruge

Zbog kašnjenja radova na deonici brze pruge od Beograda do Budimpešte i nepovlačenja tranši ruskog kredita Srbija je do sada na ime penala platila više od 4,7 miliona dolara, a zbog greške u projektu vijadukta i tunela još dodatnih 30 miliona dolara, piše BIRN.Prema saznanjima BIRN-a, zbog grešaka koje je Institut za saobraćaj CIP napravio prilikom projektovanja vijadukta i tunela u Čortanovcima, država je morala da ruskom partneru plati odštetu od oko 30 miliona dolara.Prodaje se firma ZGOP, koja gradi železnicu do Mađarske BIRN takođe saznaje da zbog kašnjenja u povlačenju tranši ruskog kredita za izgradnju deonice od Stare Pazove do Novog Sada, Srbija je platila kaznu od više od 4,7 miliona američkih dolara. Tu informaciju iz Infrastrukture železnice i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nisu ni potvrdili ni demantovali, ali ju je za BIRN potvrdila bivša ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.Ona je kazala da se tek nakon uzimanja ruskog kredita od 800 miliona dolara došlo do saznanja da “po tom kreditu nisu dogovoreni konkretni projekti, već je načelno dogovoren iznos kredita za železnicu” što je bio jedan od razloga nepovlačenja kredita u dogovorenom roku i plaćanja penala. Građevinski fakultet se oštro protivi predlogu metroa BIRN je došao do dokumenata koji pokazuju da novac iz kredita nije korišćen samo za gradnju pruge, već je korišćen i za zakup šest automobila od ruske firme RŽD koja je izvođač radova na deonici od Stare Pazove do Novog Sada, što je plaćeno skoro neverovatnih 720.000 dolara.Aleksandar Vučić je krajem 2015. godine, tada na mestu premijera, u okviru predizbornih obećanja rekao da će “modernizacija pruge od Beograda do Budimpešte biti završena do sredine 2018. godine”.Tri godine kasnije ti predizborni rokovi nisu ispunjeni. Umesto obećanog brzog voza do sredine 2018. godine, dobili smo tek započete radove na prvoj deonici Beograd – Stara Pazova, koji se finansira iz kineskog kredita, a koji su svečano otvoreni za javnost 28. novembra 2017, dok su zvanično otpočeli tek pola godine kasnije. Za drugu deonicu Stara Pazova – Novi Sad, koja se gradi iz ruskog kredita, građevinska dozvola izdata je tek 31. januara 2019, iako je to trebalo da bude učinjeno do 29. avgusta 2017. Ima li mašinovođe u vozu Na trećoj deonica, od Novog Sada do Subotice (Kelebije), koja se takođe finansira iz kineskog kredita, radovi nisu započeti, a prema BIRN-ovim saznanjima, još traje postupak izdavanja građevinske dozvole. Najnovija obećanja ponovo su vezana za predizborni trenutak. Vučić, koji je u međuvremenu postao predsednik kom se u maju naredne godine završava mandat, ponovo obećava brzu vožnju, ovoga puta samo do Novog Sada i to početkom sledeće godine. Ekspert koji nije želeo da mu bude objavljeno, a koji je upoznat sa detaljima realizacije projekta na delu brze pruge, je za BIRN rekao da ne bi trebalo očekivati da saobraćaj bude pušten pre proleća. Slično se može zaključiti i iz odgovora koje je ovaj istraživački portal dobio od Infrastrukture železnice i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koji kažu da su “radovi u viskom stepenu završeni”, ali i da predstoje testiranja pruge.