Najnovije

Svet

Netfliks počeo saradnju sa Spilbergom

Američka onlajn platforma za prikazivanje filmova Netfliks, sklopila je sporazum sa filmskim studijem Amblin Partners, čiji je jedan od osnivača priznati američki reditelj, Stiven Spilberg, prenosi portal The Verdge. Amblin Partners će snimati višestruko više igranih filmova godišnje koji će se prikazivati putem Netfliksovog striminga, a neke od njih mogao da režira i sam Spilberg."Ovo je novi put za sve naše filmove, zajedno sa filmskim pričama koje ćemo nastaviti da radimo sa kompanijom Universal Pictures, ali i sa drugim partnerima", izjavio je Spilberg nakon sklapanja sporazuma o sarfadnji sa Netfliksom.Kompanija Amblin Partners je zapravo poznata po svojoj producentskoj kući Amblin Entertainment. Ona je radila sve filmske žanrove, od klasika poput "E.T. vanzemaljac" (E.T. the Extraterrestrial) do komedije "Kuća sa satovima u zidovima" (The House with a Clock in Its Walls).Ipak, navodi se da Amblin Partners nema ekskluzivnu vezu samo sa Netfliksom, jer će raditi i filmove za kompaniju Universal Pictures.Netflix premašio 200 miliona pretplatnika i postao samoodrživ Spielberg je ranije komentarisao kritike na račun gledanja filmova putem striminga, posebno zbog Netfliksove prakse da filmove kvalifikuje za neke važne nagrade već nakon njihovog kraćeg prikazivanja u bioskopima, dugog svega nekoliko nedelja."Ne verujem da bi filmovi koji su dobili tek simbolične ocene, nakon prikazivanja u bioskopima dugog tek nedelju dana, trebalo da se kvalifikuju za nominacije za Oskara", rekao je Spilberg uoči ovogodišnje 91. dodele Oskara.Prednost koju ovim sporazumom dobija Netfliks, je samo Spilbergovo ime, koje će md dodatno podići rejting, čak i ako se neki Spilbergov projekat nikada ne nađe na Netfliksovoj onlajn platformi za prikazivanje filmova.Netfliks je tokom prošle godine stekao čak 200 miliona pretplatnika i na taj način postao samoodrživ, jer je značajno uvećao svoje novčane prihode. 

Svet

Evropski sud: YouTube nije odgovoran za tuđ nelegalni sadržaj

Prema starim propisima Evropske unije You Tube ne može automatski da bude odgovoran za ilegano otpremanje muzike zaštićene autorskim pravima, navodi se u odluci Suda pravde Evropske unije, prenosi Bloomberg.U odluci je obrazloženo da, iako je ilegalni sadržaj postavljen od strane korisnika te platforme,  nisu njeni operatori ti koji su taj ilegalni sadržaj predstavili publici.Ipak, You Tube bi mogao da bude smatran odgovornim ako se znajući za ilegalni sadržaj na svojoj platformi, uzdrži od brisanja ili blokiranja pristupa tom sadržaju. Slučaj se proteže sve do spora u Nemačkoj u kojem je muzički producent tužio kompaniju zbog video snimaka koji su na You Tube postavljeni sa odlomcima pesama pevačice Sare Brightman. Snimci su uključili privatne koncertne mikseve, kao i muziku sa njenih albuma, a producent je tražio zabranu video snimaka na toj platformi i odluku da You Tube mora da plati odštetu.Efekti ove presude ograničeni su na stara pravila EU o autorskim pravima i prethode revidiranom zakonu koji je na snagu stupio početkom ovog meseca.

Srbija

FINNO: Nova platforma za razvoj poslovanja

Privredna komora Srbije (PKS) će u petak, 25. juna, predstaviti programe podrške i kreditne linije za mala i srednja preduzeća na Zapadnom Balkanu, kao i mogućnosti finansiranja putem rizičnog kapitala (venture capital), navodi se u saopštenju.Konferencija, koja se organizuje u okviru WB EDIF Poslovnog foruma 2021 i u partnerstvu sa Evropskom mrežom preduzetništva (EEN) i Evropskim investicionim fondom (EIF), održaće se putem inovativne onlajn platforme FINNO, koja je namenjena razvoju poslovanja kompanija iz regiona."Osnovna ideja uspostavljanja FINNO platforme bila je da malim i srednjim kompanijama pružimo potpune informacije o dostupnim izvorima finansiranja iz evropskih i regionalnih fondova i programa finansijske podrške", kazala je Gordana Tiodorović, pomoćnik direktora Sektora za zastupanje i zaštitu interesa članica PKS.Ona je dodala da platforma pored izvora finansiranja poslovnih projekata sadrži objedinjene aktuelne pozive i vesti, bazu ponude i potražnje kao i povezivanje kompanija kako bi razvijale tehnologije i inovacije.Platforma nudi mogućnost organizacije onlajn događaja i bilateralnih susreta ali sadrži i sve neophodne informacije o raspoloživim EU i regionalnim fondovima i programima finansijske podrške.Cilj je da na jednom mestu budu sve potrebne informacije za razvoj inovativnosti, konkuretnosti i poslovanja kompanija iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Hrvatske i Slovenije.Registracija za konferenciju 25. juna vrši OVDE. 

Svet

Amazon uništava tone neprodate robe

Kompanija Amazon godišnje uništava milione komada neprodate robe, uključujući nove i neupotrebljene stvari, navodi ITV News. Uz snimak koji je objavila ova televizija, navodi se da se radi o ogromnoj količni robe i da je ovo slučaj u samo jednom od 24 distribuciona centra koji trenutno rade u Velikoj Britaniji.Na tajnom snimku koji je nastao unutar Amazonovog skladišta u gradu Dunfermline prikazan je širok spekar proizvoda koji se uništavaju: smart televizori, laptopovi, dronovi, fenovi za kosu, slušalice, ogromna količina knjiga. Sve ovo je raspoređeno u kutijama na kojima piše "uništiti". Radi se o proizvodima koji nikada nisu prodati ili su vraćeni od strane kupaca.Proizvodi koji su mogli da budu prosleđeni humanitarnim organizacijama ili onima kojima je potrebno, bačeni su u ogromne kante, odvezeni kamionima, i ostavljeni u centrima za recikliranje ili još gore - na deponijama. Bivši zaposleni, koji je želeo da ostane anoniman rekao je za itv news da su na nedeljnom nivou uništavali oko 130.000 komada robe. On je naveo i da ne postoje pravila oko toga šta se uništava, ali ni konkrenti razlozi. Uništavani su usisivači, ponekad Epl računari i tableti, još uvek neotpakovane maske za zaštitu od koronavirusa."Sve u svemu, oko 50 odsto od svih stvari su neotvorene, druga polovina su stvari koje su vraćene i u dobrom stanju", rekao je zaposleni.Dokument koji je procurio iz skladišta Dunfermline pokazao je, da je za jednu nedelju u aprilu, više od 124.000 predmeta označeno sa "uništiti".  Nasuprot tome, samo 28.000 predmeta u istom periodu bilo je označeno kao "doniraj".Isti zaposleni rekao je za ITV News da je nekada dolazilo i do brojke od 200.000 stvari koje su uništavane.Zašto se stvari uništavaju?  Odgovor na ovo pitanje je Amazonov izuzetno uspešan poslovni model.Mnogi prodavci odlučuju da svoje proizvode smeštaju u ogromna Amazonova skladišta. Ali što duže roba ostaje neprodata, to se više firmi naplaćuje da je skladišti. Vremenom im postaje jeftinije da se otarase robe, nego da skladište zalihe. Sem Četan iz organizacije Greenpeace rekao je da se radi o nezamislivoj količini nepotrebnog otpada, i da je šokantno videti kompaniju od nekoliko milijardi funti kako se na ovaj način rešava zaliha.U intervjuu za ITV njuz, pre nego što je saznao za istragu, šef Amazona za Veliku Britaniju Džon Baumfri rekao je da je količina robe koju kompanija uništava "izuzetno mala".Ono što Amazon radi nije nezakonito. Kao odgovor na podatke do kojih je ITV njuz došao, kompanija je rekla je njen cilj da količina proizvoda koja se uništva dođe do nule. Navode u da je prioritet  da se roba prepoda, reciklira, ili donira dobrotvornim organizacijama. Naveli su i da roba ne odlazi na deponije u Ujedinjenom Kraljevstvu. . 

Srbija

Srpsko-kineski industrijski park gradiće se na PKB-ovom zemljištu

Srpsko-kineski industrijski park "Mihajlo Pupin" biće izgrađen na više od 480 hektara u beogradkoj opštini Paliluli, pokazuju podaci iz Elaborata za rani uvid Prostornog plana područja posebne namene.Lokacija priprada Kovilovu, a zemljište je pretežno poljoprivredno i u vlasništvu je Poljoprivredne korporacije "Beograd" (PKB). Parcele na kome će se graditi industrijski park nisu prodate arapskoj kompaniji Al Dahri u toku privatizacije PKB-ovog zemljišta, tako da su ostale u državnom vlasništvu.Industrijski park gradiće se u neposrednoj blizini leve strane Dunava, odmah nakon silaska sa mosta "Mihajlo Pupin" ima karakter priobalnog područja. Zemljište koje se dominantno koristilo za poljoprivredu je ispresecano melioracionim kanalima, nekategorisanim putevima i pojasom zaštitnih šuma. U pokviru kompleksa se nalazi i nekadašnja firma svinja, a koja danas nije u funkciji, navodi se u elaboratu.Kompleks industrijskog parka trebalo bi da bude podeljen na tri zone:- Internacionalni komercijalni centar - predviđen je da bude multu funkcionalni kompleks u okviru koga će se naći berza za razmenu robe, logistički i skladišteni centri, restorani i šoping centar, maloprodajne prodavnice i drugo.- Industrijski park - zauzima najveću površinu kompeksa i u okviru njega je predviđena izgradnja industrijskih postrojenja, skladišta, poslovnih zgrada, stambenih prostora, pratećih sadržaja kao i zgrada za upravljanje Parkom.- High-Tech park - u okviru njega je predviđena izgradnja poslovnih zgrada namenjenih za razvoj visokih tehnologija, poslovnih-administrativnih prostora, kao i pratećih sadržaja - restorana i maloprodajnih objekata.

Svet

EU regulatori traže zabranu biometrijskog nadzora

Evropski odbor za zaštitu podataka (EDPB) i Evropski supervizor za zaštitu podataka  EDPS) pozvali su EU članice da zabrane biometrijski nadzor ljudi u javnom prostoru. Zabrana bi se odnosila na upotrebu veštačke inteligencije (artificial intelligence, AI) u prepoznavanju ljudskog lica, hoda, otisaka prstiju, DNK, kao i glasa.Kako piše Euractiv EDPB i EDPS su usvojili zajedničko mišljenje o predlogu najnoviju uredbu Evropske komisije kojom se utvrđuju usklađena pravila o veštačkoj inteligenciji. Razlog za zabranu su, kako navode, "ekstremno visoki rizici" daljinskog biometrijskog nadzora ljudi.Preporučuje se i zabrana AI za kategorizaciju ljudi na osnovu etničke pripadnosti, pola, političke, seksualne orijentacije, kao i svih drugih oblika diskriminacije koji su zabranjeni članom 21. Povelje o osnovnim pravima.EDPB i EDPS smatraju da treba zabraniti i upotrebu AI za prepoznavanje ljudskih emocija, osim u jasno definisanim slučajevima, poput njene primene u oblasti zdravstva onda kada je važno prepoznati emocije kod pacijenata.EDPB i EDPS tvrde da ih brine nedostatak međunarodne saradnje kod sprovođenja zakona koji su u vezi sa tom Uredbom o veštačkoj inteligenciji.Neko nas posmatra, a ne znamo zaštoShare fondacija pokrenula kampanju protiv biometrijskog nadzora Naglašavaju i da bi izričito trebalo razjasniti da se postojeći propisi EU o zaštiti podataka (GDPR, EUDPR i LER) primenjuju na svaku obradu ličnih podataka na koje se odnosi najnovija Uredba o veštačkoj inteligenciji, koju je usvojila Evropska komisija.Smatraju i da koncept takozvanog "rizika po osnovna prava građana" pri upotrebi veštačke inteligencije treba uskladiti sa pravilima EU o zaštiti podataka.EDPB i EDPS ocenjuju da bi zaštita ličnih podataka trebalo da bude preduslov za ulazak nekog proizvoda na evropsko tržište sa oznakom CE (engl. European Conformity, oznaka proizvođača koja ukazuje da je proizvod u skladu sa zdravstvenim, bezbednosnim i drugim direktivama EU).U Srbiji je prošle godine pokrenuta polemika o kamerama za javni nadzor koje su nabavljene iz Kine i koje je MUP Srbije počeo da postavlja na javnim mestima. Te kamere mogu da koriste veštačku inteligenciju u prepoznavanju ljudi, pa je Share fondacija ukazala na kršenje pravila o zaštiti ličnih podataka u tom slučaju.Pokrenut je portal Hiljade kamera koji građane obaveštava o lokacijama tih kamera, kao i peticija "Ne snimaj mi lice" u okviru koje je prikuljeno više od 17.000 potpisa za zabranu biometrijskog nadzora.

Srbija

IT zajednice predlaže kako da se ubrza rast celog sektora

Inicijativa "Digitalna Srbija" i Digitalna zajednica predložile su 11 poreskih mera za brži rast srpskog IT-a. U dokumentu "Globalni rast domaće privrede: Kako otključati sledeću nivo?", između ostalog se predlaže oslobađanje od obaveze plaćanja godišnjeg poreza na dohodak građana za visoko-obrazovane obveznike mlađe od 40 godina starosti.Ti bi, kako se navodi, omogućilo mladima koji su ulagali u svoje obrazovanje i time odložili trenutak kada su u prilici da ostvaruju prihode da ostvare veći dohodak. "Stariji od 40 godina života ne bi bili diskriminisani navedenom merom. Naime, budućnost celog društva zavisi od toga da li ćemo uspeti da obezbedimo da nove generacije ostanu u Srbiji", navodi se u dokumentu. Jedan od 11 predloga je i uvođenje poreskog podsticaja na terenu poreza na dohodak građana kojim bi se zarade isplaćene zaposlenima koji su direktno angažovani na projektima istraživanja ili na razvoju novih ili inoviranih proizvoda ili usluga koji su namenjeni tržištu, oslobodile poreza na zaradu i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u iznosu od 70 odsto. Ovom merom bi se kompanije motivisale i olakšalo bi im se da počnu da rade na razvijanju sopstvenih proizvoda. Takva opcija im trenutno često predstavlja preveliki izazov zbog visokih troškova istraživanja i razvoja koji imaju neizvestan ishod.Dalje se predlaže uvođenje podsticaja za lica koja prvi put ulaze na tržište rada, a koja ostvaruju najmanje prosečnu zaradu isplaćenu u  Srbiji. Podsticaj bi bio u vidu trogodišnjeg oslobođenja od plaćanja poreza na zaradu i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje od momenta zaposlenja - efektivno 70 odsto, pod uslovom da njihov poslodavac u ovom periodu ne smanjuje broj zaposlenih.Među merama koje bi pomogle rast srpskog IT-a je i podsticaj  za osnivače inovativnih startapa kojima se, u slučaju njihovog zaposlenja u takvom startapu, omogućava oslobođenje od plaćanja poreza na zaradu i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do maksimalno 150.000 dinara  bruto zarade.Jedan od predloga je i proširenje poreskog oslobođenja vezanog za povratnike i novonastanjene strance u Srbiji i na godišnji porez na dohodak građana.Kao vid podrške za omogućavanje ostanka ili vraćanja intelektualne svojine u Srbiju, predlaže se uvođenje oslobođenja od obaveze obračunavanja i plaćanja poreza na kapitalni dobitak na unos intelektualne svojine u kapital domaćeg privrednog društva.Podršku bi trebalo pružiti i investicijama domaćih kompanija u inostranstvu, pa se smatra da bi bilo korisno doneti izmene propisa vezanih za obračun akontacije za porez na dobit pravnih lica na način da se u obračun akontacije ne uključuje dividenda od zavisnog društva iz inostranstva ukoliko se na takvu dividendu koristi poreski kredit za porez plaćen u inostranstvu.Predlaže se i uvođenje poreskog kredita za porez na dobit pravnih lica obveznicima investitorima u alternativne investicone fondove (AIF), tako što će im se omogućiti da umanje porez na dobit pravnih lica po osnovu ulaganja u AIF. Predlog je i da se uvede poreski kredit za godišnji porez na dohodak građana u slučaju investiranja fizičkih lica tzv. biznis anđela u inovativne startape.Kao dodatna podrška malim kompanijama suočenim sa posledicama isteka privremenih podsticaja za kvalifikovana novozaposlena lica i kovid-krize, predlaže se nastavak važenja prelaznog režima koji je pratio reformu paušalnog oporezivanja pod posebnim uslovima. Dalje, predlaže se i omogućavanje promene forme poslovanja iz preduzetnika koji ne prolazi test samostalnosti u zaposlenje, uz odobravanje korišćenja prelaznog režima i uz fiksno plaćanje neosnovano stečene poreske uštede. "Mere koje predlažemo usmerene su kreiranje poreskog okruženja koje je podsticajno za razvoj ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama i ua cilj imaju horizontalno podsticanje istraživanja , razvoja i stvaranja novih proizvoda, cilj je da podstaknu kompanije da unapređenem poslvoanja budu konkurentne na globalnom tržištu i odnose se na celu privredu", navodi se u dokumentu.       

Lifestyle

Ne progovara, a zasmejava ljude širom sveta

Dvadesetjednogodišnji Italijan poreklom iz Senegala Kebi Lejm, postao je poznat širom Italije snimajući ironične video klipove. Kako bi se našalio sa novim trendovima na mrežama, drugačijim, ali često nepraktičnim savetima koje dobijamo od raznih vlogera, Lejm je odlučio da, bez ijedne izgovorene reči, ukaže da su ti saveti ipak nepraktični.Krastavac možete guliti zubima, pokazuje u svom video jedna vlogerka. Lejm uzima nož i guli krastavac kao što to čine svi ljudi na ovom svetu. Jednostavno, zar ne? Погледајте ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Khaby Lame (@khaby00)Možete pokušati da bacite peškir u bazen i da na njega zatim legnete, ali Lejm nudi bolje rešenje - dušek za vodu. Nije revolucionarno otkriće, na šta i Kebi pokušava da ukaže.Погледајте ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Khaby Lame (@khaby00)Uzalud se jedan kineski vloger trudi da cepanje papira prikaže kao posebnu veštinu.Погледајте ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Khaby Lame (@khaby00)Inače, Kebi Lejm je za samo godinu dana stekao preko 74 miliona pratilaca na društvenoj mreži TikTok, a skoro 25 miliona njih ga prate na Instagramu i to yahvaljuju'i ovim ironi;nim videima. Vlogovanjem je počeo da se bavi iz dosade, tokom pandemije, a ovim hobijem spojio je prvu ljubav glumu i društvene mreže.

Srbija

U Bloku 37 se nastavlja blokada, investitor najavljuje krivične prijave (FOTO)

Stanari novobeogradskog Bloka 37 i danas nastavljaju da blokiraju ulaz na gradilište investitora Durst development.Tamo se trenutno nalaze tri kamiona kojima tridesetak građana ne dozovoljava da uđu na gradilište. Stanari su postavili i tende i blokiraju ulaze. Na lokaciji se nalazi i policija, ali je situacija mirna i nema incidenata, kažu stanari za Novu ekonomiju.Oni objašnjavaju da je investitor pokušao da otvori još jedan ulaz na gradilište, ali da su i njega uspeli da blokiraju.Stanari Bloka 37 ponovo blokiraju gradilište: Branimo kvalitet svog života do kraja Podsetimo, juče su se, nakon nekoliko dana pauze, ponovo pojavili kamioni u Bloku koji su pokušali da uđu na gradilište na kome je planirana izgradnja stambeno-poslovne zgrade. Građani im nisu dozvolili da sa gradnjom nastave i kamioni su napustili lokaciju u popodnevnim časovima.Kako su stanari rekli za Novu ekonomiju, od blokade neće odustati i "do kraja će se boriti za kvalitet svog života".Kompanija Durst je juče saopštila da su radovi "bili privremeno obustavljeni kako bi se javnost i zajednica stanara iz susednih zgrada upoznala sa projektom i kako bi se predočila sva dokumentacija, koja je u zakonskim okvirima, budući da su u prethodnom periodu iznošene neistine u javnosti kako gradnja ‘nije legalna’", preneo je N1.Stanari Bloka 37: Zatvoriti sporno gradilište Dodali su i da su se u ceo slučaj uključili i osnivači privrednog društva Durst development DOO Beograd – Novi Beograd i Trgovinsko odeljenje pri Ambasadi Austrije, ako i da su parcelu obezbedili i tehnički i fizički i da će "protiv svakog lica koje pokuša da na neki način uništi tuđu imovinu, onemogući pristup gradilištu, ili spreči pravo na rad, koje je zagarantovano Ustavom Republike Srbije" biti pokrenute krivične prijave.

Srbija

Vojvodina: Banke kuće dužnika prodaju se i za manje od 2.000 evra

Širom Vojvodine, trenutno je oglašeno na prodaju ponuđeno više desetina porodičnih kuća koje su pod bankarskom hipotekom, dok je ponuda takvih stanova nešto slabija, piše Dnevnik.rs. Ta vrsta nekretnina prema podacima dostupnim na portalu Doboš najjeftinija je u Banatu i može se kupiti po ceni od 1.600 evra.Porodične kuća na teritoriji vojvodine koje su banke oglasile na prodaju, uglavnom su van sedišta opština, a manje u samim opštinskim centrima.  Zajedničko im je da se nalaze na velikim placevima, sa velikim dvorištima i pomoćnim objektima.Na području opštine Кovin (Banat) tri kuće su na prodaju, jedna je u Mramorku i za nju nije istaknuta cena, druga se nalazi u Bavaništu i košta blizu 4.500 evra, a treća u Deliblatu je dvostruko skuplja 9.000 evra.U opštini Alibunar, u Banatskom Кarovcu prodaju se dve kuće. Jedna od 80 kvadrata se prodaja pogodbom, a za drugu, upola manju, od 43 kvadrata i tri mala pomoćna objekta, od kojih najveći ima 12 kvadrata, treba kontaktirati poverioca.Jedna kuća u Čoki u Banatu prodaje se za blizu 4.300 evra, druga u Crnoj Bari je napuštena, ali sa ogromnim placem i košta svega 1.594 evra.U Velikoj Gredi, u opštini Plandište, isto u Banatu, prodaje se kuća od 112 kvadrata, sa pomoćnim objektom veličine 18 kvadratnih metara. U Banatskom Sokolcu kuća sa više pomoćnih objekata košta malo više od 4.500 evra.U Molu, na severu Bačke, u opštini Ada, prodaje se kuća za 16.000 evra, izgrađena na površini od jednog ara i 30 metara, sa dve pomoćne zgrade. Za 12.205 evra može da se kupi kuća u Selenči kod Bača od 146 kvadrata i tri pomoća objekta.Skok cene stanova: Štedimo u zidovima STANOVI U APATINU, VRBASU I BELOJ CRKVIBanke imaju slabu ponudu stanova po unutrašnjosti pokrajine i oglašeno ih je svega nekoliko u Apatinu, Vrbasu i Beloj Crkvi. Stan u poslovnoj zgradi "Milenijum" u Apatinu, veličine 63 kvadrata, košta 24.500 evra. Stan od 76 kvadrata u Vrbasu, u starijoj zgradi na petom spratu, košta 29.000 evra.Кuća u Laliću, kod Odžaka, košta 7.000 evra, u Gajdobri kuća od 104 kvadrata sa okućnicom košta 5.268 evra, a u Tovariševu 13. 082 evra. Obe nekretnine su u blizini Bačke Palanke.Ogormna kuća od 242 kvadrata sa vinogradom, oborima za svinje i čardakom u Pačiru, kod Bačke Topole, košta 10.970 evra.U Sremu, u Ljukovu, na području opštine Inđija, 112 kvadrata izgrađene porodične kuće na površini od 1.079 kvadrata košta 16.391 evro, a u opštini Šid u mestu Višnjićevo kuća površine 74 kvadrata, sa pomoćnim objektima na placu od 1.030 metara, prodaje se za 8.100.Cene nekretnina u Srbiji poslednjih godinu dana beleže konstantan rast. Tako na primer, kvadrat stana u Beogradu na vodi košta i do devet hiljada evra.Jedno od objašnjenja za porast tih cena je da je kupovina nekretnine tokom krize izazvane pandemijom, zapravo sigurna investicija i način da se sačuva ušteđeni novac. Pored Beograda cene nekretnina beleže rast i u Novom Sadu.

Lifestyle

Ove mirise koristite leti i ovako ih nanosite

Leto je stiglo, a sa njim i mirisi. Ako želite lepo da mirišete, a ne biste koristili sintetičke parfeme, onda su eterična ulja pravo rešenje. Pitali smo kliničkog aromatologa koje mirise i gde da stavljamo. "Miris je moćan čarobnjak koji nas prevozi hiljadama kilometara i godina koje smo živeli. Miris se uspešno koristi za pojačavanje i stvaranje pozitivnih emocija. Takođe može očistiti emocionalnu negativnost i blokade koja su možda stvorila prošla iskustva i ostala u sećanju", kaže klinički aromatolog Lejla Ljubenković.Osim što je centar receptora za miris, limbički sistem je i skladište za sve naše prethodne emocionalne odgovore. Nalazi se duboko u medijalnom temporalnom režnju mozga i uključuje hipokampus, amigdalu, talamus, hipotalamus, epitalamus, i od kojih su mnogi od posebne važnosti za obradu memorije. Zato se, kad osetimo neki miris, prisetimo i nekog događaja koji za taj miris vezujemo. A koje nam mirise aromaterapeut preporučuje leti da koristimo?"Mislim da je to danas postalo individualno, zavisi od karaktera osobe koja bira miris. Moja preporuka je da su to lagani i lepršavi  mirisi (bergamot, mandarina, limun,grejp,pomorandža,litsea,ružino drvo,geranij,) i osvežavajući herbalni mirisi (nana,bosiljak,ruzmarin,eukaliptus limunski,limun trava,kamilica)."Da bi naši mirisi bili što duže postojani, treba birati topla mesta na telu za nanošenje. Na kožu nanositi u vidu raspršivača, koristiti neke fiksatore ili, kako u svetu parfema kažu, donje note. Neophodno je i redovno hidrirati kožu, a pre svega voditi računa o delovima tela na koje nanosimo mirise. Koje tačke su najbolje za nanošenje parfema?"U principu kada biramo mesta koja vibriraju mirisno onda su to sigurno pulsne tačke na našem telu. Pulsne tačke su područja na površini tela na kojima možete osetiti kako vam arterije ispumpavaju i pronalazite vaš otkucaj srca. Vaše pulsne tačke su tamo gde su vam arterije najbliže vašoj koži. Znamo da kada lokalno nanesemo na kožu neki lek, on se može apsorbovati u krvotok. Kada nanesemo esencijalna ulja na kožu, njihova lekovita svojstva se apsorbuju u naš krvotok."Iza nas je težak period pandemije, a aromatolog Lejla Ljubenković preporučuje prvo čišćenje od emotivnih infekcija, pa tek onda opuštanje. "Za to su idealne u ovim letnjim danima kupke sa morskom solju. Eterična ulja za oslobađanje od emotivnie infekcije su timijan, ruzmarin, bergamot i cimet list. Ova ulja pomažu u povećanju sposobnosti tela da se prilagodi stresu i održi zdravu funkciju nadbubrežne žlezde", dodaje Ljubenković.

Srbija

NZS: Broj nezaposlenih u maju za 26.000 veći nego istog meseca lane

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) tokom maja bilo je 548.225 ljudi i porastao je u odnosu na isti mesec prošle godine. Među nezaposlenima je najviše žena 302.975, kao i nekvalifikovanih građana sa prvim stepenom stručne spreme, kojih je tokom maja na evidenciji NZS bilo 169.560.Na evidenciji NZS u maju prošle godine bilo je 522.928 ljudi, dok ih je u aprilu 2021. godine bilo 549.041.NSZ je među nezaposlenima evidentirala i 165.229 ljudi sa četvrtim stepenom stručnosti ili završenom četvorogodišnjom srednjom školom .U maju je na posao čekalo i 50.254 radnika sa završenim fakultetom, 574 nezaposlenih sa završenim magistarskim ili specijalističkim studijama ali i 164 doktora nauka.Posmatrano prema starosnoj granici, na evidenciji je među nezaposlenima najviše bilo ljudi starih između 55 i 59 godina, jer je NSZ bilo prijavljeno 70.918 ljudi u drugoj polovini šeste decenije života.Da li je broj nezaposlenih koji su dobili pomoć tajna? Odmah iza njih su radnici između 50 i 54 godine kojih je bilo 65.899, dok je među mlađima veoma brojna grupacija od 35 do 39 godina, u kojoj je na posao tokom maja čekalo 59.583 ljudi.Na evidenciji NZS najveći je udeo onih koji na posao čekaju između tri i šest meseci i njih je tokom maja bilo 92.788.Sledeća po brojnosti je grupa ljudi koja je na evidenciji NZS više od 10 godina i nju broji 79.894 nezaposlenih ljudi. Brojnošću se izdvajaju i nezaposleni sa stažom čekanja na posao između jedne i dve godine, kojih je u maju bilo 71.374.Redovna novčana naknada za nezaposlene biće isplaćena danas, dok će privremena novčana naknada za ljude koji žive na i izvan teritorije AP Kosova i Metohije biti isplaćena sutra, saopštila je NZS.

Srbija

Domaći proizvođači mleka tvrde da su „finansijski propali“

Predsednik Saveza udruženja odgajivača goveda u Srbiji Sanja Bugarski rekla je danas da su proizvođači mleka finansijski propali jer otkupljivači šest godina isplaćuju istu otkupnu cenu mleka.Ona je za Betu rekla da je prosečna proizvođačka cena litra mleka 56,60 dinara, a da je prosečna otkupna oko 30 dinara."Zadužili smo se kreditima u nadi da ćemo postići neki dogovor sa otkupljivačima o povećanju otkupne cene mleka, ali nismo naišli na razumevanje", rekla je Bugarski.Dodala je da je dodatni udar na proizvođače mleka poskupljenje žitarica i uljarica od 50 do 80 odsto.Ona je rekla da proizvođači od države dobijaju premiju od sedam dinara po litru desetak godina i da bi taj novac trebalo da se koristi za obnovu opreme koja se amortizuje."Iscrpeli smo sve zalihe da bi spasli proizvodnju i sada ostaje kao jedina mogućnost da država propiše minimalnu cenu za otkupljivače ili da sačekamo sudske izvršitelje", rekla je Bugarski.Istakla je da je proizvođače u težak položaj doveo i "ogroman uvoz mlečnih proizvoda čiji kvalitet treba ispitati".

Srbija

Visoke temperature štete zdravlju, poslodavci da prilagode rad na otvorenom

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pozvalo je poslodavce i zaposlene da obavljanje poslova na otvorenom, u narednim danima, prilagode uslovima visokih temperatura, navodi se u saopštenju Ministarstva. Vlada  je 2007. godine donela Preporuku u kojoj se navodi da poslodavci organizuju rad na otvorenom na takav način da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova i izlaganje direktnom sunčevom zračenju zaposlenih za vreme visokih spoljnih temperatura, iznad 36 stepeni celzijusa,  a naročito u periodu od 11-16 časova, ukoliko to dozvoljava proces rada.Kada zaposleni obavljaju poslove na otvorenom pri visokim temperaturama poslodavci su dužni da primenjuju Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonske propise. Obaveza poslodavca jeste da Aktom o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini proceni rizike po bezbednost i zdravlje zaposlenih što se odnosi i na rad na otvorenom pri visokim temperaturama.Pri sprovođenju ove obaveze, poslodavcu i zaposlenima mogu pomoći Smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama koje je pripremila Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.Štetno dejstvo visokih temperatura na zdravlje zaposlenih ima sledeće simptome: dehidracija organizma, brže zamaranje, umanjenje sposobnosti za rad, povećanje grešaka pri obavljanju posla, što može da dovede do pojave zamora, toplotnih grčeva, iscrpljenosti, nesvestice, toplotnog udara i drugog. 

Srbija

Užice na korak bliže kanalazaciji i čistijoj Đetinji

Grad Užice raspisao je javnu nabavku za izvođenje radova na izgradnji fekalnog kolektora u Turici i prepumpne stanice. Procenjena vrednost radova je 19,6 miliona dinara bez PDV-a, što je oko 23,5 miliona dinara sa PDV-om (200 miliona evra).Radovi obuhvataju građevinske radove i ugradnju hidrotehničkih instalacija i opreme u okviru kojih su i prethodni geodedski i zemljani, kao i betonski, montažni, limarski i drugi radovi.Nedovršenost kanalizacione mreže i posledično zagađenje reke Đetinje jeste problem sa kojima se Užičani koji žive u naselju Turica suočavaju već dugi niz godina.Za tri nedelje počinje prečišćavanje otpadnih voda na ZlatiboruKrajem 2019. godine već je bila sprovedena javna nabavka, a na sajtu grda objavljeno da se sa radovima na izgradnji kolektora počelo. Posao je tada dobila firma Dijamant invest iz Užicu, a ugovorena cena je prvobitno bila 14,1 miliona dinara, da bi se zatim odlukom o izmeni ugovora povećala na 14,8 miliona dinara sa PDV-om.Predmet javne nabavke bili su prethodni, geodedski i zemljani radovi, montaža cevi i okana, kao i hidrauličko ispitivanje, ispiranje kanalizacije i popravka asfaltnog kolovoza.Oglašen javni uvid za tri nove MHE u Doljevcu Peticiju za izgradnju fekalnog kolektora podnelo je 2019. godine udruženja građana Užička odbrambena liga (UOL).Iz ovog udruženja danas za Novu ekonomiju kažu da nisu zadovoljno već su ljudi jer sve ide “sporo i traljavo i na štetu građana Užica”.“To je problem broj jedan u gradu i prema tome bi se trebalo tako i postupati, ali sadašnja vlast ima neke druge prioritete, a ne sređivanje celokupne kanalizacije grada Užica koja ide u Đetinju, a gde je Turica samo prvi korak,” navode iz UOL u pisanom odgovoru.Na Dan planete u Čukaričkom rukavcu plutaju mrtve ribe

Srbija

NIJE GOTOVO !!! Kompaniji SMP Automotive dbesplatno dobila zemljište, ulaže 39 miliona

Država je kompaniji SMP Automotive besplatno do državno zemljište za ulaganje od 39 mil EUR - Obaveza investitora i da zaposli 445 radnika u ĆuprijiKomisija za kontrolu državne pomoći ocenila da je pomoć vredna milion evra koju će za ulaganja dobiti SMP Automotive interior module za ulaganje u Ćupriju vredno 39 mil EUR usklađena sa pravilima za dodelu.SMP dobiće besplatno od države bez naknade 204.176 kvadratnih metara građevinskog zemljišta čija ukupna vrednost je procenjena na 122,5 miliona dinara.Državno zemljište investitor će dobiti radi podrške ulaganju i investiciji, uz obavezu da SMP u periodu od pet godina zaposli najmanje 445 lica na neodređeno vreme.SMP je u Ćupriji osnovan 2020. godine radi proizvodnje komponenti za sedenje za automobile.Ova firma deo je Samvardhana Motherson Automotive Systems Group B. V. koja je globalni dobavljač za automobilsku industriju, navodi se u rešenju.Ta Grupa osnovana je 1975. godine i jedan od proizvođača sa najbržim rastom, sa 69 pogona u 24 zemlje i preko 33.500 zaposlenih, odnosno konsolidovanim prihodom od 11,3 milijardi dolara u 2019/2020. godiniU Ćupriji je planirana izgradnja proizvodnog pogona od 204.176 metara površine a početak izgradnje planiran je za drugu polovinu ove godine.Predviđeno je ulaganje u materijalnu imovinu od 39 mil EUR i zapošljavanje 445 novozaposlenih na neodređeno vremene do kraja 2025. godine.

Srbija

Vlada Srbije: Domaćim startapovima 45 miliona dinara

Vlada Srbije saopštila je da će iz državnog budžeta tokom 2021. godine izdvojiti 45 miliona dinara, za razvoj domaćih startapova. Sredstva su namenjena regionalnim inovacionim startap i smart siti centrima, a maksimalni iznos po jednom odobrenom projektu biće tri miliona dinara."Radom regionalnih inovacionih startap i smart siti centara stvaraju se uslovi za razvoj startap zajednice, a mladim preduzetnicima se omogućava pristup stručnoj, mentorskoj, pravnoj, savetodavnoj i logističkoj podršci za pokretanje i vođenje biznisa", navodi se u saopštenju.Novim programom biće utvrđeni ciljevi, korisnici, namena sredstava, uslovi za dobijanje sredstava, finansijski okvir, neophodna dokumentacija, način izbora prijava, način prijavljivanja, zaključivanje ugovora i praćenje realizacije aktivnosti.Program sprovodi Kabinet ministra bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj.Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaće sve jedinice lokalne samouprave koje su samostalno ili u saradnji sa organizacijom iz inovacionog ekosistema uspostavile Regionalni inovacioni startap ili smart siti centar kroz programe realizovane u periodu od 2018. do 2020. godine.Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava neće imati realizatori projekata koji nisu opravdali sredstva dobijena na osnovu programa realizovanih u periodu od 2018. do 2020. godine.Sredstva koja dobiju lokalne samouprave za podršku radu regionalnih inovacionih startap i smart siti centara moći će da se koriste za sledeće namene:- Tehničko i strukturno umrežavanje sa drugim regionalnim inovacionim startap i smart siti centrima, organizacijama prepoznatim u inovacionom ekosistemu i univerzitetima, fakultetima i drugim obrazovnim ustanovama.- Sprovođenje programa rada usmerenog na organizaciju obuka, edukacija od strane iskusnih eksperata, pružanje mentorske podrške, kao i na realizaciju drugih aktivnosti kojima se startapovima obezbeđuje pristup izvorima finansiranja, računovodstvene i pravne usluge.- Nabavku usluge upravljanja startap centrom od strane menadžmenta sa prethodnim iskustvom u razvoju i upravljanju preduzetničkim poduhvatima, startap centrima, inovacionim centrima i drugim organizacijama ili projektima njihovog uspostavljanja.Sredstva ne mogu da se koriste za investiciono održavanje, građevinske radove, nabavku opreme, nameštaja i uređaja, osnivanje i rad pojedinačnih startap kompanija, plaćanje zaostalih taksi i poreza, otplatu kredita, troškove garancija, polise osiguranja, kamate, troškove bankarskog poslovanja, kursne razlike, carinske troškove, indirektne i administrativne troškove, tekuće troškove.Ispunjenost uslova za dodelu sredstava startapima utvrdiće Komisija za ocenu prijava i praćenje realizacije programa.

Svet

Centralna banka SAD najavljuje rast kamatnih stopa 2023. godine

Američke federalne rezerve SAD su prošle nedelje počele da napuštaju monetarnu politiku koja je bila usklađena sa ograničenjima koja je nametala pandemija korona virusa, preneo je Rojters.  Zvaničnici američke centralne banke su najavili velike promene u kamatnim stopama, već tokom 2023. godine, godinu dana pre nego što je najavljeno u prethodnoj prognozi.FED su znatno podigle svoju prognoze za inflaciju i najavile skorije povećanje kamatne stope.Američki Federalni komitet za operacije na otvorenom tržištu (FOMC), koji odlučuje o monetarnoj politici, jednoglasno je ostavio referentnu kamatnu stopu na kratkoročno zaduživanje blizu nule, dok je podigao kamatu koju plaća na višak rezervi za pet baznih poena na 0,15%.Iako je FED podigao stopu očekivane inflacije u ovoj godini na 3,4%, što je za jedan odsto veće od martovske projekcije, u saopštenju sa sednice se ponovo navodi da su inflatorni pritisci "prolazni".Povećanje inflatornih očekivanja FED-a dolazi nakon najvećeg rasta potrošačkih cena u SAD u poslednjih 13 godina.Tržišta su odreagovala na vesti FED-a, što je izazvalo pad akcija, dok su prinosi na državne obveznice porasli jer su investitori očekivali pooštravanje monetarne politike, uključujući eventualno usporavanje kupovine obveznica već ove godine.Čak i uz povećanu prognozu rasta potrošačkih cena za ovu godinu, Komitet i dalje smatra da će se inflacija dugoročno kretati u oviru ciljane stope od 2%."Očekujemo da će se visoka stopa inflacije sada smanjiti", rekao je predsednik FED-a Džerom Pauel.Upozorio je, ipak, da dinamika ponovnog otvaranja ekonomije "povećava mogućnost da se inflacija pokaže višom i postojanijom nego što mi predviđamo".Zvaničnici centralne banke su, takođe, podigli projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) za ovu godinu na 7% sa ranijih 6,5%. Procena nezaposlenosti ostala je nepromenjena na 4,5%."Brži rast je odraz kontinuiranog povratka ekonomske aktivnosti na bolji nivo, ali faktori na koje pandemija više utiče su i dalje slabi, mada pokazuju poboljšanje", naglasio je Pauel.On je ekao i da se takođe razgovaralo i o povlačenju 120 milijardi dolara, za mesečnu kupovinu državnih obveznica.Pandemija koja uslovljava monetarnu politiku SAD od marta 2020. godine, sada izaziva sve manje zabrinutosti.Predstavnici FED-a saopštili su da će uticaj vakcinacije protiv Covida 19 "nastaviti da smanjuje efekte" pandemije, nakon što su dve savezne države Njujork i Kalifornija ukinuli većinu ograničenja koja su uvedena zbog sprečavanja njenog širenja.Umesto sumornog ishoda, Pauel je rekao da razgovore o sudbini programa kupovine imovine i povećanju kamatne stope, kad god se one dese, treba videti kao znak poverenja u ekonomski oporavak koji je tekao brže nego što se očekivalo.Federalne rezerve sada očekuje da će ekonomija SAD ove godine porasti za 7%.