Najnovije

Svet

Uber najavio nova ulaganja u Hrvatskoj

Nakon pandemijskih restrikcija koje su primenjene prošle godine, platforma Uber planira da nastavi sa ulaganjima i širenjem svog poslovanja u Hrvatskoj, prenosi SEEbiz. U Uberu se nadaju da će naredna godina biti povoljnija, kao i da će se ljudi uskoro vratiti uobičajenim aktivnostima."U Hrvatskoj primećujemo znakove oporavka, što je krenulo sa povratkom velikog broja turista i vraćanjem na pretpandemijske nivoe poslovanja. To je omogućilo da naši vozači i partneri stanu na noge n", kaže Country menadžer Ubera za Hrvatsku Morena Šimatić.Ona dodaje da je potražnja na nivou pre pandemije, ali se kao i u ostalim evropskim zemljama ne oporavlja brzo, pa se duže čeka na uslugu, a skuplje su i njihove cene. U Hrvatskoj Uber posluje u Zagrebu, Dubrovniku, Splitu, Rijeci, Zadru, Osijeku i Puli, a cilj je da se proširi broj tih lokacija.Uber otpustio 3.500 zaposlenih preko Zoom-aBugari zabranili “ruski Uber”Uber odustao od razvoja autonomnih vozila Komentarišući nezadovoljstvo uslovima i pravima koje je protestom iskazao deo Uberovih vozača, ona ističe da platforma poštuje njihovo pravo, kao i da prati rasprave o novom Zakonu o radu, nadajući se povoljnijim rešenjima za poslovanje unutar digitalne ekonomije.Uber, platforma za prevoz putnika i dostavu robe, dostupan je u 10 hiljada gradova u preko 70 zemalja i ima oko 101 milion aktivnih korisnika sovje platforme, kao i oko. 3,5 miliona vozača i dostavljača.Uber nije dostupan u Srbiji, ali posluje kompanija Cargo koja se bavi sličnim delatnostima.

Srbija

Odbornici u Zaječaru ukinuli naknadu porodiljama za prvo dete

Odbornička većina u Skupštini Zaječara usvojila je danas odluku kojom je ukinula naknadu porodiljama sa teritorije grada za prvo, odnosno za drugo dete, prenela je agencija Beta. Po navodima portala, odbornici su na sednici gradskog parlamenta usvojili izmene odluke o dodatnoj zaštiti porodilja na teritoriji Zaječara po kojima će porodilje ubuduće imati pravo na jednokratnu pomoć u iznosu od 60.000 dinara za treće i svako naredno dete, piše portal Glas Zaječara. Predsednik Srbije Alekasandar Vučić najavio je prošle srede da će sve majke koje od Nove godine rode prvo dete ubuduće umesto 100.000 dinara pomoći dobijati 300.000 dinara, ali da će biti usvojene i brojne druge mere za podsticanje rađanja.Vučić je kazao da će pomoć od 300.000 dinara biti dodeljena iz republičkog budžeta a da će grad Beograd i mnogi drugi gradovi nastaviti da pomažu porodiljama iz svojih budžeta.

Srbija

Elektronska prijava poljoprivrednih gazdinstava počinje 1. jula

Usvojena je izmena i dopuna Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju kojima se uvodi elektronska platforma eAgrar, koja će od 1. jula 2022. godine omogućiti onlajn registrovanje više od 400 hiljada gazdinstava. Prema istraživanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) ovo će skratiti dosadašnju proceduru čak četiri puta, a troškovi prijave će biti smanjeni za 80 odsto.Na razvoju eAgrara zajedno rade Ministarstvo poljoprivrede i NALED, a cela slika biće zaokružena 1. januara 2023. kada će poljoprivrednici moći onlajn, u nekoliko klikova, da se prijave za državne subvencije. Uvođenje digitalnog registra se nalazi na listi prioriteta Uprave za agrarna plaćanja, kao organa koji vodi registar.„Osim što je bilo neophodno da za ovaj postupak izdvoje gotovo pet sati, poljoprivrednici su svaki put morali da plate i takse za razne izvode i potvrde, što ih je godišnje ukupno koštalo oko dva miliona evra. Zato pozdravljamo odluku Vlade da se ovaj postupak skrati, a podaci iz preko 20 javnih registara uvežu i učine dostupnim i vidljivim na jednom mestu svima“ objasnila je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.Na isplatu subvencija dosad se čekalo i duže od šest meseci, jer su se sva dokumenta obrađivala i pregledala ručno. Zahvaljujući novom sistemu poljoprivrednici će putem svojih onlajn profila popunjavati samo one podatke koji se ne nalaze u drugim evidencijama i to samo jednom. Nijedan dokaz više neće morati da dostavljaju na papiru, a rešenja o dobijenim subvencijama stizaće im putem elektronske pošte.  Kako bi obezbedili da poljoprivrednici budu edukovani o načinu upotrebe nove platforme, NALED u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) sprovodi projekat putem kojeg će se vršiti obuka korisnika, direktne mentoring posete, kao i promotivne kampanje u cilju blagovremenog informisanja. E-Agrar će tako postati pouzdan izvor podataka o pojedinačnim poljoprivrednicima, zadrugama, visini subvencija, kreditnoj istoriji i osiguraće veću transparentnost podataka, registrovanih korisnika i dodeljenih podsticaja. Takođe, ovaj softver će imati značaj i za proces prilagođavanja pravilima Evropske unije, jer predstavlja prvi korak ka uspostavljanju sistema za odobravanje podsticaja iz evropskih poljoprivrednih fondova.  Poljoprivrednici koji su manje vešti u korišćenju novih tehnologija će dobiti i direktnu podršku u popunjavanju zahteva u svojim opštinama.

Svet

Vlasnik kragujevačkog Fijata sklopio sporazum sa dobavljačem litijuma

Kompanija Stelantis (Stellantis) u okviru koje posluje Fijatova fabrika u Kragujevcu i australijska kompanija Vulcan Energy Resources Limited sklopile su sporazum o snabdevanju litijum-hidroksidom koji će se koristiti za proizvodnju automobilskih baterija u Evropi, prenosi Breakingthe news. Prve isporuke planirane su za 2026. godinu.Prema petogodišnjem sporazumu, Vulcan Energy će obezbediti Stellantisu 81.000 tona i maksimalno 99.000 tona litijum-hidroksida. Dogovor je deo napora da se doprinese panevropskom projektu Zero Carbon Lithium prema kome bi preko 70% Stellantisovih vozila na tržištu u Evropi i 40% vozila u Sjedinjenim Državama bilo sa niskom emisijom CO2 do 2030. godine.Stelantis je nedavno izjavio da namerava da proizvodi dva miliona električnih vozila godišnje.Spajaju se Fijat i PežoŠta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? Italijanski Fijat i francuski Pežo spojili su se sredinom januara u zajedničku kompaniju pod nazivom "Stelantis", nakon što je regulatorno antimonopolsko telo Evropske unije odobrilo integraciju dva proizvođača automobila.Tada je najavljeno da će nova kompanija Stelantis, što u prevodu znači "obasjan zvezdama" imati tržišnu vrednost od oko 50 milijardi evra, a zvanično će početi da radi do kraja prvog kvartala sledeće godine.Najavljeno je i da će okviru nove kompanije poslovati i kragujevački Fijat. Zajednička kompanija, sa projektovanom proizvodnjom od oko 8,7 miliona vozila godišnje, postaće, po obimu proizvodnje, četvrti proizvođač automobila na svetu, iza Folksvagena, Tojote i grupacije Reno–Nisan–Micubiši, a ispred Dženeral motorsa, Forda i drugih svetskih automobilskih kompanija.Stelantis prema ranijim najavama obuhvata brendove Abart, Alfa Romeo, Fijat, Krajsler, Džip, Lančija, Maserati, Pežo, Sitroen, Opel i druge.Budući da je fabrika u Kragujevcu jedna od najsavremenijih u FCA grupaciji u kojoj je veći deo proizvodnje digitalizovan, očekuje se će u zajedničkoj kompaniji brže doći do novog modela.U Srbiji su trenutno u toku brojni protesti zbog istraživanja litijuma, kao i zbog namere rudarske kompanije Rio Tinto da iskopava taj mineral u dolini reke Jadar.

Svet

Onlajn prodaja u SAD za „Crnoi petak“ opala prvi put u istoriji

Onlajn prodaja tokom Crnog petka je opala, što je prvi put da je potrošnja niža u odnosu na prethodnu godinu, navedeno je u izveštaju Adobe Analytics-a. Kupci su online navodno potrošili ukupno 8,9 milijardi dolara ove godine, što je malo manje u odnosu na 9 milijardi dolara koliko je potrošeno 2020. godine.  Trend pada mogao je biti uzrokovan porastom rane potrošnje, budući da su neke prodavnice počele sa rasprodajama i promocijama već u oktobru.„Prvi put ikada, Crni petak je doživeo preokret trenda rasta u odnosu na prethodne godine“, rekao je za The Verge vodeći analitičar u Adobe Digital Insights, Vivek Pandija i dodao da potrošači strateški kupuju poklone mnogo ranije u sezoni kao i da su fleksibilni, kako bi bili sigurni da dobijaju najbolje ponude.Iako je rana prodaja bila glavni uzrok pada, problemi u globalnom lancu snabdevanja mogu biti značajan faktor. Prema Adobeovom izveštaju, obaveštenja o nedostatku zaliha su porasle za 124 odsto od januara 2020. godine, što otežava kupcima da dobiju proizvode koje žele. U izveštaju se navodi da su uređaji i elektronika najviše pogođeni ovim problemom, a trenutni nedostatak čipova sigurno ima veze sa tim.Među najpopularnijim tehnološkim proizvodima tokom Crnog petka bili su Nintendo Svič i Meta Kvest 2 (ranije Oculus). Do sada su kupci potrošili preko 3 milijarde dolara za 19 dana tokom ove praznične sezone dok je prošle godine, otprilike u ovo vreme, potrošnja premašila 3 milijarde dolara za svega pet dana.

građevinski radnik poravnava svež beton

Srbija

BIRN: Vijetnamce u Linglongu „dočekalo šerijatsko pravo“

Gradilište kineske fabrike guma Linglong u Zrenjaninu, ne kontroliše se dovoljno ili je ta kontrola daleko od profesionalne, iako nadležni tvrde da je "sve po zakonu", piše BIRN. Vijetnamskim radnicima u Linglongu zabranjeno je sindikalno delovanje, prećeno finansijskim penalima zbog bolovanja, ali i zakonima šerijatskog prava koji u Srbiji ne važe.U ugovorima se radnici odriču brojnih prava, a agencija ih, kako se dodaje, netačno obaveštava o zakonima i običajima u Srbiji. Po tim "običajima" kojima bi navodno mogli ostati čak bez ruke ili glave u slučaju krađe ili drugih kriminalnih dela. Dodaje se da su te odredbe kopirane iz ugovora za muslimanske zemlje, sa šerijatskim pravom, poput Saudijske Arabije, koji u Srbiji ne važe.Jedan od Vijetnamaca iz Linglonga, Kim, čiji je identitet zaštićen, kaže da su njega i njegove sunarodnike u Zrenjaninu dočekale prljave i skučene spavaonice sa dva kupatila na preko 400 ljudi, nedostatak čiste i tople vode, oduzeti pasoši, zabrana kretanja i finansijske kazne. Dodaje da sada želi da se vrati kući, kao i većina kolega.U ugovorima u koje je BIRN imao uvid, plate iznose 82 ili 87 hiljade dinara, ali pošto se radnicima plaća u gotovini, teško je reći koliko zaista zarađuju u proseku. Platne listiće predviđene zakonom, kako ističu neki od njih, nisu dobijali. U Vijetnamu prosečna plata iznosi oko 150 dolara.Da bi uopšte došli u Srbiju, vijetnamski radnici morali su da plate više od 2.000 američkih dolara posredničkoj kompaniji iz Vijetnama pod imenom Song Hy Gia Lai Company Limited.U formularima potpisanim sa poslodavcima navodi i da se radnicima uzima 650 dinara za svaki dan opravdanog odsustva sa posla, uključujući i odsustvo zbog bolesti. Kao primer navodi se i niz sporazuma koje su radnici pre dolaska u Srbiju potpisali sa posredničkom vijetnamskom agencijom.KRIVIČNE PRIJAVE PROTIV KOMPANIJE LINGLONG ZBOG NELEGALNE GRADNJE Radnici su potpisali čak i obrazac o "Obavezi da se ne pobegne", prema kom moraju da plate 50 miliona vijetnamskih donga, što iznosi oko oko 2.200 dolara, u slučaju da napuste radno mesto, odnosno "pobegnu", a garancija za plaćanje su članovi njihove porodice.nezvanično u Inspekciji rada Vijetnamce tretiraju kao "upućene radnike", zbog čega se njihovi ugovori ne proveravaju, već samo bezbednost i zdravlje na radu, a krši se i Zakon o zapošljavanju stranaca koji propisuje da bi upućeni  randici morali da budu zaposleni u matičnoj kompaniji bar godinu dana pre dolaska u Srbiju.U spornim ugovorima govori se radnoim vremenu po potrebi, koje može dostići 234 sata tokom 26 radnih dana mesečno, iako je zakonom ograničeno na 192 sata mesečno, uključujući i prekovremeni rad. Pored toga, za 12 meseci radnici imaju pravo na 12 dana odmora, tek nakon isteka ugovora.Prvi mesec je "probni period", a ako se proceni da je rad zaposlenog nezadovoljavajuć, biće klasifikovan kao "nekvalifikovana radna snaga" i dobiće manju platu od ugovorene. Opravdano odsustvo sa posla, čak i zbog bolesti, košta radnika 650 dinara dnevno. Nedolazak na posao, ako ga nije odobrio šef, donosi kaznu u iznosu od 150 odsto dnevnice za svaki propušteni dan."Nema nikakvih prepreka da inspektori rada vrše svoje nadležnosti u punom kapacitetu, nadziru uslove rada i bezbednost na radu i sadržinu ugovora o radu. Svako odbijanje da se to učini znači prećutno odricanje od suvereniteta Srbije u korist poslodavca", ističe stručnjak za radno pravo Mario Reljanović.On kaže da se u tim slučajevima krši nekoliko zakona: "Radno vreme, pretnje zbog sindikalnog udruživanja, 12 slobodnih dana godišnje, finansijske kazne, to je sve suprotno Zakonu o radu. Obaveza da platite sopstvene troškove u slučaju otkaza, je suprotno je pravilima o odšteti i odredbama Zakona o zapošljavanju stranaca".Iako po ugovoru imaju pravo na zdravstveno osiguranje, nekim radnicima koji su imali simptome koronavirusa bilo je zabranjeno da traže lekarsku pomoć. Ako radnik bude otpušten ili zatraži raskid ugovora, kompanija koja ga je unajmila neće platiti cenu njegovog povratnog puta za Vijetnam.Radnici su se takođe odrekli pomoći u pokrivanju troškova povratnog puta u slučaju da su opravdano otpušteni ili moraju da se ranije vrate. Radnik koji prekrši bilo koju odredbu sporazuma i bude vraćen u Vijetnam pre isteka ugovora, mora da nadoknadi kompaniji 4.000 dolara za cenu vize, boravišne dozvole i zdravstvenog pregleda, kao i  trošak avionske karte.Na loše uslove u kojima žive vijetnamski radnici Linglonga, kao i na eventualnu trgovinu ljudima, upozorile su nedavno nevladine organizacije A11 i ASTRA. Predstavnici vlasti kako se dodaje tvrde da je u pitanju politička hajka na kineske investicije.RERI: Fabrici guma Linglong nezakonito odobrena državna pomoćGrađanski preokret: Aljkava odluka o dozvoli za Linglong u ZrenjaninuGrađanski preokret: Trajno zaustaviti izgradnju Linglonga Kompanija CEEG TEPC koja je angažovala deo vijetnamskih radnika navela je da nije prekršila zakone Srbije i da su radnicima pasoši uzeti samo radi dobijanja dozvola za privremeni boravak i rad i dokumentaciju za vakcinaciju."Imamo potpuno sluđivanje javnosti. Zbog toga se sad postavlja pitanje do koje mere je i naša država umešana u ovaj lanac radne eksploatacije, a potencijalno i trgovine ljudima, i mi ćemo sa tim pitanjima ići pred sva nadležna tela za zaštitu ljudskih prava kojih je Srbija članica", smatra Danilo Ćurčić iz organizacije A11. Ministarstvo rada je saopštilo da u Zrenjaninu boravi 402 državljana Vijetnama, 367 njih ima vizu D, a 35 odobren privremeni boravak. Svi imaju zakonit, legalan boravak u Zrenjaninu, navodi se u saopštenju ministarstva.Linglong je, kako se dodaje, odgovornost za navedene činjenice prebacio na podizvođače radova. Sve ovo sporno je kako se naglašava zbog činjenice da je Srbija Linglongu obećala 75 miliona evra subvencija i besplatno dala 95 hektara zemljišta koje je vredno 7,6 miliona evra.

Srbija

Raising Starts: Novi konkurs za startapove sa ulaganjima do 15 hiljada franaka

Naučno-tehnološki park Beograd je raspisao konkurs za Raising Starts, prvi pre-seed program koji startap timovima i kompanijama u najranijim fazama razvoja donosi stručnu i finansijsku podršku za ubrzan razvoj inovativne ideje.Program obuhvata intenzivne obuke za razvoj biznisa, mentorstvo i do 15.000 švajcarskih franaka za pokrivanje troškova namenjenih izradi prototipa, razvoj biznis modela, istraživanju tržišta, testiranju prvih kupaca, zaštiti intelektualne svojine i ostalih troškova vezanih za razvoj novih proizvoda ili usluga.Zainteresovani timovi ili mikro preduzeća mogu se prijaviti do 28. decembra na sajtu.Na aktuelni javni poziv mogu konkurisati startap timovi od najmanje 2 člana i inovativne kompanije osnovane ne duže od dve godine do datuma objavljivanja Javnog poziva.Program timovima omogućava da usvoje neophodna znanja i veštine kako bi njihova ideja došla do realizacije i izlaska na tržište. Cilj je podrška osnivanju i razvoju novih inovativnih kompanija koje će doprineti povećanju izvoza, novih zapošljavanja i smanjenju odliva mozgova, omogućivši mladima da u Srbiji, iz svojih gradova, razvijaju inovativne biznise rame uz rame sa svetom.Program je kreiran kroz projekat “Tehnopark Srbija 2 – Podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova” kojim Vlada Švajcarske podržava dalji razvoj inovacija i tehnološkog preduzetništva u Srbiji po Memorandumu o saradnji potpisanom  između vlada dveju država, a sprovode ga Naučno-tehnološki park Beograd u saradnji sa naučnom-tehnološkim parkovima iz Čačka i Niša. Na prvom javnom pozivu za Raising Starts program krajem 2020. godine od 183 prijavljenih timova, njih 13 je dobilo sveobuhvatnu stručnu i finansijsku podršku za ubrzan razvoj inovativnih ideja.

Svet

Svaki stanovnik planete u proseku dužan 37.500 dolara

Ukupni globalni dug predstavlja i iznosi, pokazuju podaci za drugi kvartal tekuće godine. Ove brojke predstavljaju poboljšanje u odnosu na prvi kvartal, kada je globalni dug bio 362 odsto BDP-a. To bi značilo da je svaki stanovnik planete u proseku dužan 37.500 dolara. Ukupni nivo duga, koji čine državni, dug domaćinstava i korporativne i bankarske dugove porastao je za 4.800 milijardi dolara do kraja juna, i veći deo ovog duga predstavlja državni ili nacionalni dug. To je neto akumulacija budžetskog deficita vlade, odnosno ukupan iznos koji vlada duguje poveriocima.Na prvom mestu po pitanju nacionalnog duga u odnosu na BDP te zemlje, nalazi se Japan sa čak 235 odsto duga, dok je u pitanju SAD nešto manje od 134 odsto BDP-a zemlje, i samim tim njihov dug je održiviji. Gledajući cifre, javni dug Japana iznosi više od 13.000 milijardi dolara, a Sjedinjenih Država skoro 29.000 milijardi dolara.Srbija ima ustaljenu praksu zaduživanja jer njen nacionalni iznosi skoro 59 odsto BDP-a, a prema oceni portala VisualCapitalist to je svaka država čiji dug premašuje 50 odsto BDP-a. U regionu, u tu grupu ne spada samo Bosna i Hercegovina sa dugom koji je prošle godine iznosio 7,28 milijardi dolara ili 36,72 odsto BDP-a.  Dok je dug Hrvatske, koja je članica Evropske Unije, 47,5 milijardi dolara to jest 73,2 odsto BDP-a.Gledajući zemlje Južne Evrope, grčki dug iznosi oko 300.000 milijardi dolara, i predstavlja 353 procenta globalnog BDP-a. Dok dug Italije premašuje 3.000 milijarde dolara i prestavlja 135 odsto BDP-a ove zemlje, pokazuju podaci MMF-a, a prenosi Biznis.rs.Gledajući zapadnu Evropu, Francuska je pre pandemije dugovoala 2.900 milijardi dolara (98 odsto BDP-a), dok Nemačka sada duguje više od 4.300 milijardi dolara. Trenutni dug najveće ekonomije sveta iznosi oko 72,5 odsto BDP-a, a prema stručnim prognozama, mogao bi da bude manji od 70 odsto.Dok je dug Kine porastao sa 41,5 odsto, koliki je bio 2014. godine, na 54,4 bruto domaćeg proizvoda. Druga ekonomija sveta je uoči pandemije je dugovala skoro 9.000 milijardi dolara.Sa druge strane, Rusija je deveta na listi najmanje zaduženih zemalja sveta i njen nacionalni je oko 19 odsto BDP-a.Stručnjaci nisu sasvim saglasni u proceni rizika od prekomernog zaduživanja. Neki veruju da to neminovno mora dovesti do povećanja kamata i troškova zaduživanja, što umanjuje ekonomski rast i ulaganja u javni sektor.Međutim, ovogodišnji izveštaj RBC Wealth Management navodi da su troškovi servisiranja američkog duga smanjeni 2020. godine zahvaljujući niskim kamatama. Pitanje je samo koliko dugo će niske, takozvane nulte kamatne stope, ostati održive, pre svega zbog inflacije.

Srbija

Raspisan poziv za Raising Starts: Do 15.000 CHF za inovativne ideje

Naučno-tehnološki park Beograd (NTP Beograd) raspisao je novi poziv za Raising Starts, prvi pre-seed program koji startap timovima i kompanijama u najranijim fazama razvoja donosi stručnu i finansijsku podršku za ubrzan razvoj inovativne ideje.Program obuhvata intenzivne obuke za razvoj biznisa, mentorstvo i do 15.000 švajcarskih franaka za pokrivanje troškova namenjenih izradi prototipa, razvoj biznis modela, istraživanju tržišta, testiranju prvih kupaca, zaštiti intelektualne svojine i ostalih troškova vezanih za razvoj novih proizvoda ili usluga.Prijave su otvorene do 28. decembra na zvaničnoj stranici programa.Na Javni poziv mogu konkurisati startap timovi od najmanje dva člana i inovativne kompanije osnovane ne duže od dve godine do datuma objavljivanja Javnog poziva.Uz sveobuhvatne obuke, startapi će dobiti i posebnu podršku u oblasti prava intelektualne svojine, a biće im omogućen i pristup savremenim inovacionim laboratorijama, mentorima, investitorima i drugim startap osnivačima u mreži naučno-tehnoloških parkova, piše u saopštenju Naučno-tehnološkog parka. Program je kreiran kroz projekat "Tehnopark Srbija 2 – Podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova" kojim Vlada Švajcarske podržava dalji razvoj inovacija i tehnološkog preduzetništva u Srbiji, a sprovodi NTP Beograd, u partnerstvu sa NTP Niš i NTP Čačak. 

Srbija

Univerzitet potvrdio javnu osudu Malom, čeka se poništavanje doktorata?

Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu potvrdio je u drugostepenom postupku rešenje bivšeg dekana Fakulteta organizacionih nauka Milije Suknovića, koji je ministru finansija Siniši Malom izrekao meru javne osude zbog neakademskog ponašanja prilikom izrade doktorske disertacije, saznaje list Danas.Rešenje Odbora za profesionalnu etiku je konačno i kada i zvanično stigne na Univerzitet biće prosleđeno Senatu UB koji donosi odluku o poništavanju diplome.Za sada se ne zna da li će se o tome Senat izjašnjavati na narednoj, decembarskoj sednici, pošto, kako nezvanično saznaje Danas, dnevni red još nije utvrđen.

Srbija

Grad objavio plan za Rakovica selo

Sekretarijat za građevinske poslove oglasio je rani javni uvid u Nacrt plana detaljne regulacije područja Rakovica selo.Granicom plana obuhvaćen je deo teritorije Voždovca i Rakovice. Površina obuhvaćena planom iznosi 217,3 hektara. Navedena površina planirana je za mreže saobraćajnica, objekte za stanovanje, komunalne i pešačke staze, infrastrukturne objekte, sprotski kompleks, verske objekte i komplekse i groblja.Deo je namenjen za zelene površine (park i skver), šume, vodne površine, predškolsoke ustanove, osnovne škole, ustanova kulture. Teritorija ovog plana je mrežom saobraćajnica podeljena na 48 blokova. Kako se objašnjava u dokumentaciji, Donje selo (celine 1 i 2) predstavlja staro naselje Rakovica selo sa planski i neplanski formiranom stambenom izgradnjom i pretežno spontano nastalom uličnom matricom. U ovim celinama se planira povećano učešće komercijalnih sadržaja duž Bulevara oslobođenja, rekonstrukcija postojeće i  planiranje nove ulične mreže. Za sada je u planu da se zadrže objekti koji su nastali na aktivnom klizištu i neplanski nastalo veliko stambeno naselje u zaštitnoj zoni dalekovoda. Međutim uslov je da se pribavi elaborat o detaljnim geološko-geotehničkim istraživanjima sa merama sanacije, odnosno Elaborat o uticaju dalekovoda, kojima će se utvrditi da li je zadržavanje objekta moguće.U  okviru  ovih  celina  planiraju  se  objekti  kulture,  sportsko  rekreativna  zona,  crkva, vatrogasni punkt, lokacija za novo groblje i objekti socijalne infrastrukture (zdravstvena ustanova, tri osnovne škole i četiri predškolske ustanove).Gornje  selo (celine 3 i 4) predstavlja  zonu  pretežno  neplanski  formirane  izgradnje i neizgrađeno  zemljište. Planom  su  formirani  stambeni  blokovi  sa  umereno  prisutnim  komercijalnim sadržajima  i  potrebnim  objektima socijalne  infrastrukture  (predškolska  ustanova  i osnovna škola).Prema planskom rešenju površine za mreže saobraćajnica biće povećane sa 14,7 na 27,16 hektara.  Za objekte stanova planirana je površina od 102 hektara,  dok je 7,7 hektara namenjeno za verske sadržaje, 6,5 hektara za vodne površine U ovom području se nalazi Bulevar oslobođenja, u rangu ulice prvog reda, kao i Zemljoradnička ulica, u rangu ulice drugog reda. Ostale ulice koje se ovde nalaze ostaće deo sekundarne ulične mreže.Navodi se i da su u okviru  Bulevara  oslobođenja, u zoni  pojedinih  raskrsnica, planirane niše  za  leva skretanja, kao i stajališta javnog  gradskog prevoza putnika. U Bulevaru oslobođenja su u planu biciklističke staze Biciklističke staze, dvosmerne  jednosmerne  obostrano.  Širina jednosmerne biciklističke staze iznosi 1,1ma dvosmerne 2.5m.Za nove objekte se planira obezbeđenje potrebnog broja parking mesta. 

Video

Dvesta na sat, ali za minimalac (VIDEO)

Podela Železnica Srbija odgovarala je menadžmentu, ali ne i radnicima kojih je sve manje i koji imaju plate koje su blizu "minimalca".Železnice Srbije su se podelile na više celina. Nastala su akcionarka društva - Infrastruktura železnice, koja se bavi održavanjem pruga, Srbija voz koji prevozi putnike, Kargo koji transportuje robu, kao i holding koji je preuzeo deo dugova i višak radnika. Kao što je moglo očekivati, više preduzeća pratilo je i povećanje administracije.Kako napraviti održivu železnicu Takođe, svaka od novih kompanija morala da je da dobije i svoj menadžment pa je porastao i broj direktora, a računovodstvo se povećalo četiri puta. Plate zaposlenih koji rade na konkretnim poslovima su, s druge strane, sve bliže „minimalcu“.Kako je za Novu ekonomiju ocenio Saša Jocić, predsednik Regionalnog granskog sindikata Železnica Srbije razdvajanje preduzeća na više celina sprovedeno je „izuzetno loše a u radu se krše zakonski propisi i norme kao nikada pre“.„Od (četiri celine), holding je već trebalo da prestane sa postojanjem, a živeće još ko zna koliko. Nije unapređeno poslovanje, naprotiv, unazađeno je za dugi niz godina. Svako akcionarsko društvo misli da je u pravu, a nesporazumi i gubici u poslovanju se gomilaju, iako je broj zaposlenih  smanjen za 5.000 do 6.000 ljudi“, kazao je Jocić.Enormno smanjenje broja zaposlenih najviše se odrazilo na izvršne službe, što je prema njegovoj oceni ugrozilo bezbednost železničkog saobraćaja.„Fali nam mnogo mašinovođa, otpravnika, skretničara... Ali zato imamo primljene zaposlene na privremeno-povremenim poslovima sa ogromnim primanjima, za koje se i ne zna šta rade. Upravljanje železničkim društvima treba da se prepusti železničarima, a ne političarima i kadrovima stranaka. Oni rukovode kako hoće, a ne kako treba i mora. Imamo v. d. generalnog direktora dugi niz godina, čime su prekršene sve zakonske norme.“

Srbija

Kilometraža se najčešće namešta na luksuznim polovnjacima

Nameštanje kilometraže u poslednjih godinu dana utvrđeno je na 16 odsto polovnih automobila koji su se prodavali na 18 tržišta, saopštila je kompanija carVertical koja je istraživala tu pojavu. Kako se naglašava, kilometraža je najčešće vraćena kod nemačkih premium modela više klase koji su skuplji od ostalih. Stručnjaci naglašavaju da pre kupovine u servisu prvo treba proveriti kilometražu, jer se njenim nameštanjem nezakonito podiže cena."Podaci otkrivaju da je veća verovatnoća da će skupi automobili imati vraćenu kilometražu. To se mora uzeti u obzir kada se traži polovno vozilo. Upravo u tim slučajevima dobro dođe provera kilometraže automobila", kaže Matas Buzelis, stručnjak za automobile u kompaniji carVertical.Naglašava se da su nameštanju kilometraže posebno pogložni BMW-ovi automobili. Buzelis dodaje da je to u korelaciji sa potražnjom za korišćenim BMW vozilima na različitim tržištima.Na vrhu Tom 10 liste automobila sa nameštenom kilometražom, nalazi se model BMW M5, čak trećina njegovih proverenih modela. Drugo i treće mesto na listi zauzimaju BMw serije 7 i Subaru Outback kod kojih je trećina automobila sa mogućim malverzacijama.Audi A8 je bio peti automobil sa najčešćim vraćanjem kolometraže, dok je sportski model A7 zauzeo deseto mesto sa nešto više od jedne četvrtine takvih vozila.Matas Buzelis objašnjava da premium vozila sa nameštenom kilometražom donose veću zaradu. Vraćanje brojača kilometara unazad je relativno jeftin i jednostavan proces koji daje dodatni novčani prihod nepoštenim prodavcima automobila.Luksuzne limuzine iz javnih budžeta: Sedišta od prevrnute kože, motor od 200 "konja"Koja zemlja Evropske unije ima najviše automobila? STARIJI AUTOMOBIL - VIŠE PREVARAKako pokazuje istraživanje, prilikom kupovine polovnih automobila, neophodno je proveriti pređenu kilometražu, posebno za starija vozila, jer su najpopularniji modeli sa smanjenom kilometražom proizvedeni između 2006. i 2016. godine."Automobili ekonomske klase Subaru, Ford i Folksvagen pripadaju istoj starosnoj grupi kao i vozila više klase. Čini se verovatnije da će automobili stari od 5 do 15 godina biti kompromitovani po broju pređenih kilometara", dodaje Buzelis.Ford Mustang je kako se napominje, najnoviji model na toj listi i budući vlasnici njegove šeste generacije trebalo bi da provere odabrano vozilo, kao i vlasnici BMV-a M5 iz 2006, serije 5 iz 2007. godine i X5.Buzelis objašnjava da najnoviji modeli mogu da budu malo teži za promenu kilometraže, kao i da obično imaju manji "radni staž", pa kod njih nema smisla vraćati brojčanik. Većina modela sa vraćenom kilometražom, njih do 90 odsto opremljena je dizel motorima, koji i "pređu" više kilometara od benzinskih.Samo jedna osoba na svetu može da vozi bez dozvoleProizvodnja električnih automobila i dalje najskuplja u Evropi Kupci automobila ekonomske klase izloženi nešto manjem riziku od užasnog vlasničkog iskustva, oni koji kupuju dizel vozila premijum klase stara između pet i 15 godina.Kompanija naglašava da je do svih podataka došla analizirajući više od 700.000 izveštaja o istoriji polovnih automobila u Poljskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Francuskoj, Sloveniji, Slovačkoj, Češkoj, Litvaniji, Letoniji, Estoniji, Ukrajini, Bugarskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Nemačkoj, Hrvatskoj, Rusiji, Sjedinjenim Državama i Italiji.

Srbija

Kancelarija za javnu upravu nabavila novi softver za 1,8 miliona evra

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu kupuje novi sistem za razmenu podataka za 213,8 miliona dinara (1,8 miliona evra), piše u odluci o dodeli ugovora.Kancelarija će softversko rešenje nabaviti od firmi Comtrade System Intergration, Informatika a.d. i Okracron iz Beograda. Uprava za igre na sreću kupuje softver za naprednu analitiku podataka Ponuda ove grupe kompanija bila je i jedina u procesu javne nabavke.Predmet tendera bila je nabavka softverskog rešenja i licenci za uspostavljanje platforme za razmenu podataka na nivou državnih organa. Sistem bi trebalo da ima mogućnost podizanja platforme za interoperabilnost (zajednički rad različizih sistema) na nivou jedne organizacije.Novi sistem treblalo da omogući državnim organizacijama da razmenjuju podatke interno i eksterno što u budućnosti otvara veliki potencijal za stvaranje digitalnih usluga koje su otvorene, efikasne i usmerene ka građanima i privredi, piše u specifikaciji tendera.Kako odabrati pravi softver? Sistem mora da implementira skup standardnih funkcija za podršku i olakšavanja razmena podataka. Softversko rešenje treba da pomogne razmenu podataka koji se tiču upravljanja adresama, rutiranja poruka, upravljanja pravima pristupa i autentikacije na nivou organizacije i servera. Takođe, i podaka koji se odnose na šifrovanje na transpornom nivou, vremensko označavanja i digitlani potpis poruka.Dobavljači su obavezi i da pruže tehničku podršku za rad sistema u garantnom roku od godinu dana, koja treba da bude neograničena i besplatna.EPS: Kupili smo softver koji nam je potreban, ali ga nismo koristili dve godine

Srbija

Onlajn sajam: Upoznajte francuske univerzitete

Francuski institut i kancelarija Campus France u Srbiji organizuju drugi Onlajn studentski sajam: Upoznajte francuske univerzitete, u okviru kampanje za promociju studija u Francuskoj i stipendija Vlade Repubilke Francuske. Sajam će se održati u sredu 1. decembra i trajaće od 10 do 19h.Onlajn sajam se odžava u jeku kampanje za dodelu stipendija Vlade Republike Francuske za Master 2 i doktorate u ko-mentorstvu za akademsku 2022/2023. godinu, a možete mu pristipiti putem platforme http://sr.studyinfrancevirtualfairbalkans.com/ uz obaveznu registraciju.Studenti i srednjoškolci kao i njihovi roditelji moći će da prisustvuju webinarima i neposredno stupe u kontakt sa predstavnicima francuskih visokškolskih ustanova među kojima su  umetničke škole za fotografiju, državne biznis škole, institut za hotelijerstvo restoraterstvo i gastronomiju, inženjerske škole za građevinu i javne radove kao i brojne druge škole i rukovodioce Fondacije Tempus Erasmus +, frankofonih studijskih programa u Srbiji i na Balkanu.Ovaj sajam je plod saradnje sa Campus France, francuskom agencijom koja se bavi promocijom francuskog visokog školstva, mobilnošću i prijemom inostranih studenata i održava se u okviru tradicionalne regionalne manifestacije Tournée des Balkans koja je počela u Sofiji.Svake godine oko 650 srpskih studenata odabere Francusku za početak ili nastavak svog školovanja. Vlada Republike Francuske svake godine stipendira oko 40 najboljih srpskih studenata  na svojim brojnim kvalitetnim i prestižnim visokoobrazovnim ustanovama.

Srbija

Igor Denić (DCP Hemigal): Nelojalnu konkurenciju imamo i u regionu

Veliki problem predstavlja nam nelojalna konkurencija, ne samo u Srbiji već i na tržištima u susednim državama na kojima poslujemo, kaže Igor Denić, direktor leskovačke kompanije DCP Hemigal koja se bavi razvojem, proizvodnjom i distribucijom kozmetičkih proizvoda. “Lojalna konkurencija je u redu i podstiče kompanije da unapređuju svoje poslovanje. Ali, nelojane konkurencije ima svuda u regionu i unosi poremećaj na tržištu po pitanju odnosa cena i kvaliteta”, kaže Denić za Novu ekonomiju. U ovoj leskovačkoj kompaniji trenutno se proizvodi 200 kozmetičkih proizvoda (Fitogal, Fitodepil, Pavlogal…), od toga osam odsto pod privatnim robnim markama trgovinskih lanaca sa kojima su poslovni partneri.“Godišnje tržištu isporučimo oko šest miliona proizvoda, pri čemu izvoz čini 30 odsto. Izvozimo na tržišta BiH, Crne Gore, Makedonije, Albanije. Trenutno pregovaramo sa jednom ruskom kompanijom, koja je ozbiljan igrač na tržištu”, kaže on.  Prema njegovoj oceni, ova poslovna godina je u skladu sa očekivanjima koja su imali.„Imamo rast od osam odsto u odnosu na prošlu godinu, ako izuzmemo prodaju gelova za dezinfekciiju i alkohola u 2020. godini. Ove dve grupe proizvoda prethodne godine su se “nenormalno” prodavale prošle godine, što je veliki iskorak u finansijskom smislu za našu kompaniju. Koliko su uspeli sa svojim proizvodnim kapacitetima da odgovore na ogromnu potražnju gelova i alkohola za dezinfekciju? “Bilo je prilično zahtevno organizovati njihovu proizvodnju i prodaju”, kaže Denić. 

Srbija

Gradu Beogradu prebačeno 470 miliona iz budžetske rezerve

Gradu Beogradu biće prebačeno 470 miliona dinara iz budžetske rezerve "za izvršavanje obaveza iz razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti", objavljeno je u Službenom glasniku. Sredstva koja su prvobitno bila namenjena za "novčane kazne i penale po rešenju sudova"  u ukupnom iznosu od 470 miliona dinara preneće se u budžetsku rezervu i rasporediti Ministarstvu finansija na ime transfera gradu Beogradu."Sredstva rezerve raspoređuju se Ministarstvu finansija, na ime transfera gradu Beogradu za izvršavanje obaveza iz razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti", piše u rešenju. MUP-u još 200 miliona iz budžetske rezerve za plaćanje kazni i penalaZa fabriku vakcina milijardu dinara iz budžetske rezerve Skupština grada Beograda usvojila je krajem oktobra treći rebalans budžeta za 2021. godinu, kojim su predviđena sredstva od 150 milijardi dinara.Zamenik gradonačelnika Goran Vesić ocenio je tada da je budžet "najviši u novijoj istoriji grada, što je dokaz da se u Beogradu dobro posluje".