Najnovije

Srbija

Prvi put u Srbiji: Beli mišar primećen u okolini Šida

U okolini Šida meštani godinama unazad primećuju belu pticu grabljivicu privukla je pažnju članova Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Orintolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica utvrdili su da se radi o belom mišaru, ptici grabljivici sa potpuno belim perjem.Orintolozi Nataša Tomić i Marko Šćiban u petak 11. juna posetili su okolinu sela Sot kod Šida, kako bi proverili te navode. Na kraju su u speli da slikaju pticu."Krenuli smo ka vozilu i trenutak pre nego što bismo napustili lokaciju iznad naših glava ukazala se potpuno bela ptica grabljivica. Na osnovu veličine, oblika tela i ponašanja ustanovili smo da se radi o mišaru (Buteo buteo), inače najčešćoj ptici grabljivici u Srbiji", objašnjava Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Beli mišar je kako kažu izleteo iz šume, kružio iznad njih i nestao visoko na nebu, odletevši ka Suncu.Tokom više od veka istraživanja ptica u Srbiji mišar potpuno belog perja nije fotografisan, pa su ovo prvi snimci ovog retkog fenomena u Srbiji.Ornitolozi smatraju da ova ptica ima redak poremećaj koji se ogleda u boji perja. Poremećaj je poznat kao potpuni leucizam koji predstavlja nedostatak crnog pigmenta, melanina u telu.Ovakav poremećaj obojenosti jedinki koje prirodno nisu bele kao labudovi ili čaplje uglavnom im smanjuje mogućnost preživljavanja u prirodi. Međutim, belog mišara iz okoline Sota meštani sreću već dve godine, što ukazuje da uspešno odoleva svim izazovima.Ove zime uočen veći broj orlova krstaša, vrsta još daleko od oporavka

Srbija

Veličanstvena inovativnost – LG ARTCOOL

Inovacija može da se definiše kao početak nečeg novog - ideje, metode, usluge, proizvoda ili tehnologije koja unapređuje postojeće temelje neke oblasti tako da korisnicima pruži originalne i praktične...

Lifestyle

Buba zaslužna za pomor stoke u Srbiji nije opasna po čoveka

Klintonka nije opasna, ali njen ujed prati bolan otok i neophodno je javiti se lekaru.Verovatno ste čuli za bubu "Klintonku", iz grupe insekata bliskih komarcima iz familije simulida (black fly, na engleskom), za koju se tvrdi da se pojavila na ovim prostorima nakon bombardovanja 1999. godine. U to vreme, građani su prijavljivali ujede i otok, tipičan za ujed Klintonke, pa su njihovu pojavu povezivali sa bombardovanjem. Iako je bio reč o ujedima buva, izraz se odomaćio za grupu insekata bliskim komarcima (simulida). Međutim, one su oduvek bile prisutne na ovim prostorima."Oduvek su prisutne na ovim prostorima. Najpoznatija vrsta je takozvana golubačka mušica (Simulium colombaschense) koja je izazivala u prošlosti pomor stoke na našim prostorima i prate je brojne legende i uzrok je nekih verovanja i mitova stanovništva u Istočnoj Srbiji. Poslednja takva epidemija je bila pedesetih godina prošlog veka. Izgradnjom Đerdapa, uništena su njena staništa i ova vrsta više ne predstavlja problem, kao što je to bio slučaj u prošlosti", objašnjava za Novu ekonomiju profesor Biološkog fakulteta u Beogradu dr Željko Tomanović.Crna mušica jaja polaže u slatkim vodama u kojima žive njihove larve, nakon čega dolazi do rojenja odraslih insekata. Samo se ženke hrane krvlju, a ubod, prema rečima prof. dr Željka Tomanovića, nije opasan. U našoj zemlji ne prenose na ljude nikakve bolesti. Preventiva u zaštiti postoji."Sve što koristimo u zaštiti protiv komaraca, deluje i na ovu vrstu. Ubod obično prođe bez posledica, ali se kod osetljivijih osoba može javiti burnija reakcija i otok. U tom slučaju se treba obratiti lekaru", objašnjava prof. dr Tomanović.Možda se pitate čemu služe ovakve jedinke, ali entomolog Željko Tomanović kaže da svaka organska vrsta ima svoju ulogu u prirodi, te da su važne za stabilnost ekosistema u kojima žive.

Srbija

Šta mislimo o zakonu nećemo više kuckati samo na mrežama

Vlada Srbije upostavlja novi portal eKonsultacije kao sastavni deo portala eUprava, objavljeno je u Službenom glasniku.Novi portal trebalo da bi da omogući učešće javnosti u procesu primene i usvajanja dokumenata javnih politika i propisa.Svi nadležni organi državne uprave biće u obavezi sa na portalu eKonsultacije objavljuju sve relevantne informacije o konsultacijama i javnim raspravama koje sprovode.Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu biće zadužena za izradu i realizaciju posebih planova obuke državnih službenika koji će biti ovlašćeni za upravljanje pojedinačnim postupcima na portalu eKonsultacije. Kancelarija za IT će upravljati ovim portalom i biće zadužena za njegovu promociju kao i obaveštavanje javnosti o početku rada portala eKonsultacije.

Srbija

Beograd planira ozoniranje Gradske uprave

Grad Beograd raspisao je javnu nabavku za ozoniranje objekata Gradske uprave u cilju sprečavanja širenja zaraznih bolesti.Procenjena vrednost javne nabavke je 9.700.000 dinara, a rok za podnošenje ponuda je 29. jun.Pod javnom nabavkom se podrazumeva usluga dezinfekcije i sterilizacije, odnosno ozoniranje objekata koje koriste zaposleni u organima Grada, a koja je potrebna radi sprečavanja širenja bolesti izazvane koronavirusom. U dokumentaciji je navedeno 14 objekata gradske uprave koji bi potencijalno koristile ovu uslugu. Obaveze privrednog subjekta su između ostalog da uslugu pruža uređajem koji generiše ozon, da mereč ozona bude baždaren, kao i da uslugu sprovodi sopstvenim materijalno-tehničkim sredstvima i radnom snagom.Kako se navodi u dokumentaciji ugovor se zaključuje na 12 meseci.

Srbija

U planu proširenje KBC „Bežanijska kosa“

U okviru Kliničko bolničkog centra "Bežanijska kosa" priprema se izgradnja novog bolničkog objekta i dve pasarale, piše u Službenom glasniku.Objavljeno rešenje utvrđuje postojanje javnog interesa za eksproprijaciju, odnosno administrativnog prenosa nepokretnosti za zemljište i objekte na čijem mestu bi trebalo da se izgrade objekat i pasarele.Ova izgradnja u skladu je sa Planom detaljne regulacije šireg područja uz Kliničko bolnicčki centar "Bežanijska kosa", dodaje se u Rešenju. Prema navedenom planu, u širem poručju KBC "Bežanijska kosa" trebalo bi da se izgrade i predškolske ustanove, škole, visokoškolske ustanove, domovi zdravlja, javni parkinzi, kao i dodatni stambeni i poslovni objekti.Podsetimo, direktor Kancelarije za javna ulaganja Marko Blagojević najavio je u januaru 2019. da bi naredne godine trebalo da počne izgradnja Ginekološke-akušerske klinike Narodni front na Bežanijskoj kosi.U avgustu 2020. godine Vlada je donela Rešenje o utvrđivanju javnog intresa o eksproprijaciji nepokretnosti u cilju izgradnje objekta ginekološko-akušerske i naučno-istraživačke delatnosti na širem području KBC "Bežanijska kosa".

Srbija

Žene na vojnu obuku samo dobrovoljno

Žene iz Srbije će ići na obuke za rukovanje oružjem i vojnom opremom, ali samo ako se dobrovoljno prijave.Na obuke koje za potrebe odbrane zemlje organizuje Ministarstvo odbrane, učestvovaće žene vojni obveznici, ali samo ako se dobrovoljno prijave, predviđeno je najnovijim izmenana uredbe o načinu obučavanja i kategorijama građana koje za potrebe odbrane zemlje obučava Ministarstvo odbrane.Vlada Srbije donela je 2019. uredbu kojom se uređuje način obučavanja građana i kategorije građana koje će za potrebe odbrane zemlje obučavati Ministarstvo odbrane.Prva kategorija građana koje obučava Ministarstvo odbrane su lica u rezervnom sastavu koja nisu odslužila vojni rok, što znači građani koji su sa navršenih 30 godina života rešenjima nadležnih teritorijalnih organa Ministarstva odbrane prevedeni u rezervni sastav.Druga kategorija su lica u rezervnom sastavu koja su odslužila vojni rok sa oružjem, a nemaju raspored u jedinicama Vojske Srbije, civilnoj zaštiti i drugim snagama odbrane. Poslednju kategoriju čine žene vojni obveznici.Kako se navodi u odluci, teorijska nastava obuhvata sadržaje kao što su osnovne odredbe međunarodnog humanitarnog prava i Pravila upotrebe Vojske Srbije.Takođe obuhvataju „razvijanje i negovanje bezbednosne kulture, vojničke tradicije i moralnih normi, kao značajnih komponenata ukupnih priprema za odbranu i sprovođenje odbrane zemlje".Praktična nastava izvodiće se vežbanjem strojevih radnji, rukovanja, upotebe i održavanje naoružanja i vojne opreme i taktičkih radnji za uspešno samostalno i grupno vođenje borbe.Zašto ljudi napuštaju Vojsku SrbijeAbehajci Srbije u senci ruske dezinfekcijeIzdaci za vojsku i policiju porasli 1000% za četiri godine

Srbija

Srpsko-američkoj naučnici dodeljeno evropsko priznanje

Naučnica koja je poreklom iz Srbije Gordana Vunjak Novaković dobitnica je prestižne Evropske nagrade za pronalazače 2021, preneo je portal 021. Nagrada se dodeljuje za inovativni doprinos u bio-medicinskom inženjerstvu."Gordana Vunjak Novaković otvorila je nove horizonte u regenerativnoj medicini novim načinom uzgoja tkiva van tela, koristeći ćelije pacijenta. Ovaj revolucionarni pristup omogućava precizniju i manje nametljivu metodu obnove lice", navodi se na sajtu Evropskog zavoda za patente.Njen patent mogao bi da služi i zameni oštećenog plućnog i srčanog tkiva."Tokom svoje naučne karijere, Gordana Vunjak-Novaković dala je ogroman doprinos inženjerstvu tkiva, jednom od najperspektivnijih načina za produženje ljudskog veka i poboljšanje kvaliteta života", rekao je prethodno predsednik Evropskog zavoda za patente Antonio Kampinos.Apsolutno znanje nije dato čoveku Nagrada za životno delo pripala je fizičaru Karlu Leu.Srpsko-američka inženjerka biomedicine Gordana Vunjak-Novaković rođena je u Beogradu 1948. godine. Trenutno živi u Njujorku, univerzitetska je profesorka najvišeg akademskog ranga na Univerzitetu Kolumbija.Profesorka je biomedicinskog inženjerstva i medicinskih nauka fondacije Mikati, kao i profesorka stomatologije i direktorka laboratorije za matične ćelije i inženjerstvo tkiva na Univerzitetu Kolumbij.

Srbija

Cigarete od jula skuplje za deset dinara

Cigarete svih velikih proizvođača poskupće od 1. jula za 10 dinara po paklici, prenosi Biznis.rs. Povod za poskupljenje je usklađivanje akciza sa rastom cena na malo, ali i povećanja specifične akcize koja, prema novom Akciznom kalendaru, usvojenom krajem proše godine, raste na svakih šest meseci.Prema Akciznom kalendaru, cigarete bi u Srbiji na kraju 2025. godine mogle da koštaju kao i u zemljama Evropske unije, odnosno oko pet evra. Predviđeno je da specifična akciza sa 76,75 dinara po pakli, što je iznos sa kojim smo započeli ovu godinu, skoči na čak 90,25 dinara.To znači da će ovaj državni namet u naredne četiri godine još ukupno devet puta promeni svoju vrednost. Na cenu cigareta zaračunava se i proporcionalna od 33 odsto, koja nije menjana već godinama, a na sve to dodaje se i PDV.Maloprodajne cene cigareta u EU se kreću u rasponu od 2,5 evra u Bugarskoj pa do blizu 10 evra u Irskoj.

Svet

Evo ko želi da kupi Komercijalnu banku u BiH, Crnoj Gori i na Kosovu

Banka Poštanska štedionica, čiji je vlasnik Republika Srbija zainteresovana je za kupovinu Komercijalne banke Banjaluka, a pismo namere o tome već je poslala NLB Grupi u Ljubljani, vlasniku matične Komercijalne banke Beograd, piše portal Capital.ba.Pored Komercijalne banke u Banjaluci, Poštanska štedionica je zainteresovana i za kupovinu Komercijalne banke u Crnoj Gori i na Kosovu, a ministar finansija u Vladi Srbije je već dao saglasnost da se ide u pomenutu kupovinu."NLB je spremna da proda sve delove Komercijalne banke, osim onog u Srbiji, i to za knjigovodstvenu cenu. Međutim, Poštanska štedionica u pregovorima ponudila 60 odsto knjigovodstvene vrijednosti. Pismo namjere je poslato u Sloveniju", naveo je izvor portala Capital koji je upućen u taj posao.Iako je, nakon kupovine Komercijalne banke od strane NLB pominjano njihovo spajanje, u NLB su zaključili da im je to rizično i odlučili su se da žele samo Komercijalnu banku u Srbiji.Sa druge strane, vlast u Srbiji smatra da joj je strateški interes da preko bankarskog sektora zadrži uticaj u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i na Kosovu.Poštanska štedionica je u vlasništvu Srbije koja ima 79,01% akcija, JP Pošta Srbije ima 19,95% vlasničkog udela, Republički fond PIO ima 1,01%, a Fond za razvoj Republike Srbije 0,03%.Komercijalna banka zvanično je postala deo slovenačke NLB grupe poslednjeg pretposlednjeg dana 2020. godine.Komercijalna banka je u 2019. godini ostvarila profit od 75,3 miliona evra, izjavio je svojevremeno njen tadašnji direktor Vladimir Medan.NLB namerava da otkupi sve preostale akcije Komercijalne banke

Svet

Glazgov može da postane London, a London Milano

Ako emisije štetnih gasova nastave da rastu trenutnim tempom,  možemo očekivati  da gradovi Evrope i severnog dela SAD postanu topli kao gradovi koji se nalaze stotinama milja ispod njih, piše u analizi kompanije Maplecroft. Do 2050. godine ekstremni topplotni udari će imati uticaj na 350 miliona ljudi u svetskim mega gradovima. Teret će verovatno biti veliki -  zdravstvene ustanove će postati opterećene, transportni i elektroenegretski sistemi suočeni sa poremećajima, a BDP će se smanjivati kako pada produktivnost i rezultati. Ako se ne budu kontrolisale emisije gasova, temperature i vlaga će brzo rasti, pa će se mnogi veći gradovi suočiti sa češćim i ozbiljnijim vrućinama. Vlade i organizacije koje promošljaju o budućnosti moraju da krenu da se bave tim pitanjia, jer, kao što je poznato, toplotni udar može da izazove konfuziju, vrtoglavicu,  umor, mučninu, pa čak i smrt, i imaće sve veći uticaj na populaciju koja mu je izložena. Ključna reč za gradove, vlasnike imovine i preduzeća je otpornost. Toplotni udari su ono što će morati da imaju na umu prilikom donošenja klimatskih strategija i investicionih odluka.Ako se ne prilagode, biće ne samo smrtonosno već i razarajuće - spržiće ekonomije, naduvaće nejednakost, podstaćiće migracije i pojačati rizike od prirodnih hazarda koji već štete ključnim urbanim ekonomijama.Primera radi, pojačani toplotni udari u narednih 30 godina učiniće da Glazgov postane topao kao London.I dok stanovnici Glazgova potencijalno mogu da se raduju takvim promenama zbog sivog neba iznad tog grada i čestih kiša, oni koji poznaju londonske zagušujuće podzemne sisteme neće uživati u pomisli na vrućinu u glavnom gradu Velike Britanije.London danas po temepraturi više podseća na Milano. Prosečna visina temperatura u julu u Milanu iznosi oko 30 stepeni celzijusa, što je 11 stepeni toplije od trenutnog londonskog proseka.  To, kako sve više dana ima prosečnu temperaturu preko 24 stepena celzijusa, za posledicu ima učestalije i duže kašnjenje šinkog prevoza. Ipak, tranzicija londonske klime u onu poput milanske više je od samo znojavog putovanja na posao. Kako vrućine poput onih 2019. i 2020. postaju normalne za London, do 2050. godine grad bi mogao da zabeleži gubitke u produktivnosti od 2,8 milijardi američkih dolara -  zbog povećane neefikasnosti rada, bolesti i povreda na radnom mestu i kašnjenja usled uticaja koje toplotni udari imaju na transport, uprkos tome što je njegova radna snaga uglavnom u kancelarijama pod klimom.Dok će Milano uglavnom biti zaštićen od posledica toplotnih udara zbog ekomskog fokusa na usluge i finansije, klima glavnog grada Italije postaje kao ona u marokanskom gradu Agadir. Toplotni udari nisu nepoznanica u Rimu, ali će se do 2050. oni pojačati. Kako se navodi u analizi, Rim će se suočiti sa dodatnim 41 danom toplotnog udara, do kojih dolazi kada temperatura i vlažnost vazduha pređu 25 stepeni - merenje poznato kao tempreatura vlažne sijalice koje spaja temrepaturu i vlažnost vazduha. Pritisci na snabdevanje električnom energijom i vodom, višak smrtnosti i gubici radne snage već se se dešavali u gradovima južne Evrope poput Lisabona, Bolonje i Atine.  Međutim, u ovim gradovima će u budućnosti biti kao u 400 milja udaljenim gradovima na Bliskom istoku i Severnoj Africi gde su smrtni slučajevi povezani sa toplotnim udarima najviše koncentrisani. Biće to neudobno putovanje  za koje  i investitori i gradske vlasti treba da počnu da se pripremaju.Sa druge strane Atlantika, situacija je podjednako zabrinjavajuća. Leto 2020 godine donelo je gradovima u SAD rekordne temperature i vlažnost, što će do polovine ovog veka postati nova normalnost. Porast u toplotnim udarima predstavljaće posebne rizike za 8 miliona graževinskih radnika i 13 miliona zaposlenih u proizvodnji.Građani će sve više biti pod uticajem toplotnih udara, a Njujork će do sredine veka doživeti dodatnih 30 takvih dana.  Velika jabuka osećaće se više poput Vašingtona stavljajući pred gradske vlasti  sve više zdravstvenih i infrastrukturnih izazova.U tužbi protiv naftnih kompanija iz 2018. godine, vlasti Njujorka poručile su da bi vruća leta čak i do 2020. mogla da rezultiraju sa dodatnih 260 smrtnih slučajeva svake godine i da Grad troši preko 100 miliona dolara na program zaštite ranjivih zajednica od ekstremnih vrućina. Tokom narednih decenija ovi izdaci će rasti, ali će se troškovi strategija i energetskih zahteva preneti na poslovnu zajednicu i stvarne vlasnike imovine Idući ka jugu Vašington će postati kao Hjuston, a Hjuston ka meksički grad Kulijakan. Čikago će do 2050. godine postati kao Las Vegas, Majami će više ličiti na gradove u Venecueli, dok će Denver postati nova Kalifornija.  

Srbija

„EPS Distribucija“ više nije deo EPS-a

Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije" (EPS) saopštilo je da je na Republiku Srbiju, koju zastupa Vlada Srbije, prenele svoj celokupan osnivački i vlasnički udeo u preduzeću Operator distributivnog sistema "EPS Distribucija". Novim osnivačkim aktom "EPS Distribucija" promenila je ime i sada se zove "Elektrodistribucija Srbije".Prema zakonu, kako se precizira u saopštenju, odgovornost izdvojene "Elektrodistribucije Srbije" je distribucija struje, izgradnja i održavanje distributivne mreže. Deo te mreže su merni uređaji, priključenja na mrežu, očitavanje brojila, kao i prekidi u snabdevanju strujom.Prenosom EPS-ovog udela to javno preduzeće je, kako se dodaje u saopštenju ispunio obaveze iz zaključka Vlade Srbije kojim su prihvaćeni izveštaj o usklađivanju poslovanja Operatora distributivnog sistema sa Zakonom o javnim preduzećima i Zakonom o energetici, kao i Plan za reorganizaciju "EPS Distribucije". Dodaje se da je promena vlasništva u "EPS Distribuciji" upisana 31. 12. 2020. godine rešenjem Agencije za privrede registre (APR).Čija su brojila: Udruženja potrošača protiv EPS Distribucije Vlada Srbije donela je 28. januara 2021. godine odluku o izmenama osnivačkog akta "EPS Distribucije" kojim je promenjeno njeno ime i uređeno poslovanje operatora. Na osnovu toga je 29. januara doneta odluka o osnivanju "Elektrodistribucije Srbije" doo Beograd.Kako se objašnjava u saopštenju, "Elektroprivreda Srbije" nastavlja da se bavi svojom osnovnom delatnošću proizvodnje električne energije i snabdevanja građana i privrede.Veliku polemiku u javnosti početkom godine izazvala je najava "EPS Distribucije" da će od korisnika preuzimati električna brojila. "U skladu za Zakonom o energetici, 'EPS Distribucija' kao operator distributivnog sistema u Srbiji dužna je da od korisnika preuzme merne uređaje, merne ormare, priključni vod i instalacije, jer čine deo mreže", rekli su tada u EPS-u.Mnogi korisnici tada su se pobunili tvrdeći da su sami platili svoja brojila prilikom ugrađivanja, čak i do 100.000 dinara. Smatrali su da je nekorektno da brojila bez naknade ustupaju "EPS Distribuciji."Za sva pitanja u vezi sa distributivnim sistemom moguće je obratiti se na pr@ods.rs, dok za pitanja iz nadležnosti EPS možete se obratiti na pr@eps.rs.Zbog usaglašavanja sa evropskom regulativom oblasti energetike, država je nedavno od preduzeća "Srbijagas" preuzela upravljanje nad preduzećem "Transportgas". Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović krajem prošle godine je izjavila da je izdvajanjem "EPS Distribucije" stvaraju uslovi za dobijanje potpuno nezavisnog operatera u Srbiji, dok su neki analitičari to tumačili kao stvaranje uslova za privatizaciju "EPS-a".Razdvanje u "EPS-u" je predviđeno Zakonom o energetici i posledica je prihvatanja pravila iz Trećeg energetskog paketa Evropske unije, koja su uvedena kako bi se povećala konkurencija na tržištu.Građani se žale: Platili smo brojilo 100.000, zašto da ustupimo EPS Distribuciji

Svet

Albanija uvela novčanicu od 10.000 leka

Već tokom letnje sezone, od 1. jula Banka Albanije pustiće u opticaj banknotu od 10.000 leka. Njena vrednost odgovara iznosu nešto većem od 80 evra. Potražnja za gotovinom u toj zemlji se povećava sa rastom ekonomske aktivnosti, a dodatno je pojačana od početka pandemije Covida 19, prenosi portal Intellinews.com.Novčanica od 10.000 leka ima duplo veću vrednost od prethodnog najvišeg apoena od 5.000 leka, koji je u opticaju u Albaniji.Na novoj novčanici se nalaze simboli albanske zastave i državne himne, kao i portret Aleksandra Stavre Drenova, autora albanske himne.Guverner Banke Albanije Gent Sejko izjavio je da se, uprkos razvoju drugih načina plaćanja, poput elektronskog, nastavlja višegodišnji trend rasta gotovine u opticaju.To kako se dodaje, odražava potrprivrede za fizičkim novcem kao sredstvom plaćanja.Albanija: Obustaviti izgradnju brane i hidroelektrane na reci Vjosi Sejko je dodao da je tokom pandemije došlo do povećanja potražnje za kešom, kao i da su tokom 2020. godine gotovinska stedstva u opticaju povećana za oko 52 milijarde leka (oko 425 miliona evra), odnosno tri puta više od rasta zabeleženog tokom 2019. godine.Kompanija De La Ri (Rue), koja je štampala novu seriju albanskih banknota koje se puštaju u opticaj od 2019. godine, saopštila je da je apoen od 10.000 leka prva polimerna,. odnosno plastična novčanica u Albaniji.U zemljama okruženja, polimerne novčanice ima i Severna Makedonija. Albanija i njeno primorje su u poslednje vreme postali popularna destinacija za turiste iz Srbije, naročito prošle godine tokom pandemije korona virusa kada za ulazak u tu zemlju nisu bili potrebni nikakvi posebni uslovi.

Srbija

Da li je broj nezaposlenih koji su dobili pomoć tajna?

Nacionalna služba u nekoliko navrata izbegava da Novoj ekonomiji odgovori koliko nezaposlenih je dobilo državnu pomoć u iznosu od 60 evra, odnosno koliko nezaposlenih je 15. aprila bilo na njihovoj evidenciji.Državna pomoć od 60 evra za nezaposlene počela je da se isplaćuje 14. juna. NSZ je za naš portal potvrdila da su tog dana prebačena sredstva na namenske račune otvorene u Banci Poštanska štedionica i to za sva nezaposlena lica koja su ostvarila pomoć prema Zaključku Vlade.“Isplata kako smo informisani od strane Banke Poštanska štedionica a.d. Beograd teče po planu. Shodno tome, neophodno je da nezaposlena lica radi isplate obrate najbližoj pošti.”Na pitanje - koliko lica će dobiti ovu novčanu pomoć, NSZ odgovara:“Novčana pomoć namenjena je za lica koja su na dan 15. aprila 2021. godine bila na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.”NSZ i dalje ne zna koliko nezaposlenih će dobiti pomoć Nova ekonomija je zato ponovo postavila pitanje - koliko je nezaposlenih bilo na evidenciji 15. aprila?Na ovo pitanje nije stigao odgovor. Nakon telefonskog poziva, uputili su nas na osobu koja se bavi odnosima sa medijima, čiji telefon je bio nedostupan. Poslali smo još jedan mejl sa molbom da nam odgovore na pitanje, međutim ni nakon toga nismo dobili odgovor na pitanje.Podsetimo, Nova ekonomija je početkom maja od NSZ tražila podatke o tome koliko nezaposlenih će dobiti pomoć, ali nam je tada rečeno da se još uvek kompletira spisak, te da nemaju konačan presek. Istog dana kada je donela i Zaključak o isplati jednokratne pomoći, Vlada je predložila i izmene finansijskog plana NSZ kojim je predviđeno da se uz pomoć transfera Ministarstva finansija za isplatu pomoći za nezaposlene izdvoji skoro 4,85 milijardi dinara. Uskoro vaučerizacija obuke za nezaposlene Ukoliko se sav novac koji je trenutno opredeljen za jednokratnu pomoć uplatio nezaposlenima, to bi značilo da bi 60 evra dobilo 687 hiljada nezaposlenih.Na kraju aprila na evidenciji NSZ bilo je 613.580 lica koja traže zaposlenje (nezaposlena lica, privremeno nespremni ili nesposobni za rad, zaposleni koji traže promenu zaposlenja, mirovanje prava po zakonu i drugi). Mesec dana kasnije, u maju, ova brojka bila je neznatno manja pa je ukupno 613.348 građana tražilo zaposlenje prema evidenciji NSZ.