Najnovije

Srbija

Broj umrlih za 21.000 veći nego lane

Broj umrlih u Srbiji u periodu od januara do oktobra 2021. godine bio je 108.379, saopštio je Republički zavod za statistiku. Taj broj je za 21.581 veći u odnosu na isti period 2020. godine, kada je broj umrlih u istom periodu bio 86.798.U istom periodu od januara do oktobra 2021. godine, broj živorođenih iznosio je 50.974. U odnosu na isti period prethodne godine, beleži se pad od 779 odnosno za 1,5%, dodaje se u saopštenju.U saopštenju su kako se navodi prikazani prethodni rezultati o živorođenim i umrlim nakon upisa u matične knjige rođenih i umrlih u 2020. i 2021. godini.U Srbiji je od januara do oktobra 2019. godine broj živorođenih je iznosio 53.082, dok je broj umrlih u istom periodu bio 84.168. Broj umrlih od januara do oktobra 2021. porastao je za preko 24.000 u odnosu na predpandemijsku 2019. godinu, dok je broj živorođenih opao za 2.108.Broj umrlih za 20 odsto veći nego laneTokom prvog polugođa broj preminulih u Srbiji veći za 28 odsto

2021

MK Group dodeljeno priznanje za doniranje hrane u 2021. godini

 Kompanija MK Group sa članicama dobitnik je priznanja za doniranje hrane najugroženijima, doprinos borbi protiv siromaštva i ostvarenju Ciljeva održivog razvoja u 2021. godini, koje dodeljuje Forum za odgovorno poslovanje i Koalicija za dobročinstvo. Flora, Sunoko i Agrounija, kompanije članice MK Group, donirale su svoje proizvode u okviru inicijative „Spasimo hranu“ i Nacionalnog dana davanja, koji je ove godine posvećen prikupljanju hrane za najugroženije. Kampanju organizuju Srpski filantropski forum i Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac, uz podršku USAID.Kompanija Flora je donirala preko dve hiljade konzervi svojih proizvoda od povrća, Sunoko tonu šećera, a Agrounija se priključila akciji sa 1,5 tonom jabuka i 300 litara sokova. Ovim donacijama prethodila je donacija kompanije Carnex, članice MK Group, koja je prva kompanija koja se priključila inicijativi.„Kompanija Flora se rado prilključila akciji i donirala svoje proizvode za najugroženije slojeve društva. Kao društveno odgovorna kompanija, drago nam je što smo deo inicijative Spasimo hranu”, istakao je Miloš Mijović, direktor kompanije MK Agriculture, koja je deo sistema MK Group, a pod čijim okriljem posluje kompanija Flora.„Sunoko se trudi da osluškuje potrebe lokalnih zajednica u kojima posluje, a ta briga i odgovornost se najbolje pokazuju ličnim primerom. I ovoga puta smo pokazali da smo pouzdan partner društvu u rešavanju brojnih socijalnih problema“, rekao je Slobodan Košutić, direktor kompanije Sunoko, članice MK Group.„Kompanije koje posluju u okviru MK Group već duži niz godina nalaze se na listi najvećih donatora prehrambenih proizvoda, a tokom krize izazvane pandemijom koronavirusa, dodatno su povećale svoja davanja. Takođe, aktivno su se uključile i značajno doprinele koordiniranim naporima da pomognemo najugroženijim sugrađanima u okviru kampanje Spasimo hranu, spasimo humanost koju je pokrenula Koalicija za dobročinstvo. Kompanije članice MK Group svojim primerom govore u prilog činjenici da je poslovni sektor u velikoj meri vođen motivom da pomogne najugroženijim sugrađanima, te je stoga važno da se zajednički i koordirano zalažemo za dodatno unapređenje regulative u ovoj oblasti, koja bi između ostalog omogućila da se ukine PDV na donacije hrane, kako bi se manje hrane bespovratno uništavalo, a više stiglo do onih kojima je najpotrebnija”, izjavio je Neven Marinović, izvršni direktor Foruma za odgovorno poslovanje.   Kompanije članice MK Group kontinuirano izdvajaju znatna novčana sredstava i učestvuju u brojnim humanitarnim akcijama i donacijama. MK Group je bila među prvim kompanijama koja se u prethodnoj godini uključila u borbu protiv posledica izazvanih pandemijom koronavirusa izdvajanjem milion evra, prvenstveno za nabavku medicinske opreme i podršku zdravstvenim ustanovama. U svim lokalnim zajednicama u kojima je prisutna, samo tokom proteklih pet godina realizovala je više od 500 društveno odgovornih akcija u vrednosti koja premašuje pet miliona evra. Kompanija je dobitnik prestižne VIRTUS nagrade na nacionalnom nivou, za realizovane projekte u prethodnoj godini, kao i nagrade Srpske asocijacije menadžera za Najodgovorniju kompaniju u Srbiji za 2020. godinu.

Srbija

Ponovo radi šalter za taksi vaučere na beogradskom aerodormu

Na beogradskom aerodormu "Nikola Tesla" je ponovo u funkciji šalter za izdavanje potvrda o fiksnoj ceni (vaučera) za taksi prevoz, koji se nalazi u zoni međunarodnih dolazaka, objavljeno je na sajtu aerodroma.Putnicima u dolasku su na raspolaganju fiksne cene taksi usluga prema šest zonama (destinacijama u okviru Beograda).Izdavanje vaučera je ukinuto početkom godine, kako je pisao portal Nova.rs, zbog renoviranja aerodroma "Nikola Tesla".Od sledeće godine avionom iz Niša za Beograd Grad Beograd je u avgustu ove godine usvojio Odluku o taksi prevozu kojom je predviđeno da se reguliše rad taksista na aerodormu.Obrazlažući Izmenu odluke o dopunama Odluke o taksi prevozu, zamenik gradonačelnika Goran Vesić je istakao da se ova odluka odnosi na Aerodrom "Nikola Tesla" sa ciljem da se konačno, kako je naveo, uvede red. "Sada ćemo omogućiti da komunalni milicionari budu unutra a postojaće i red po kome će taksisti preuzimati putnike", rekao je Vesić.Beogradski taksisti napokon mogu u toalet Sekretar za javni prevoz Jovica Vasiljević je istakao da je propisan i poseban član 17. kojim se određuje postupanje u slučaju zastarelih i oštećenih identifikacionih nalepnica koje se nalaze na vetrobranskim staklima svakog taksi vozila. "Nalepnice su vezane i za ulazak u prostor aerodroma i za korišćenje elektronskog sistema koji smo uveli. Uvedena je i kaznena odredba za privredna društva u iznosu od 120.000 dinara, za preduzetnika 70.000 i za taksi vozača u iznosu od 20.000 dinara. To je deo mera koje želimo da primenimo kako bismo dodatno uveli red u sistem taksi prevoza, posebno kada je reč o taksiranju u sklopu Aerodroma „Nikola Tesla”.

Srbija

Maske najopasnije kad se mešaju sa običnim smećem

Procenjuje se da se u Srbiji pre pandemije proizvodilo oko 5.000 do 5.500 tona medicnskog otpada godišnje, od čega je oko petina predstavljala opasan otpad. S obzirom da on nastaje i prilikom kućnog lečenja, stručnjaci smatraju da se tokom perioda zdravstvene krize izazvane koronavirusom količina infektivnog otpada povećala za 30 do 40 odsto.Medicinski otpad je najopasniji kada se meša sa običnim, komunalnim otpadom, a Srbija trenutno nema analizu da li je njegovo nepravilno odlaganje izazvalo dalja zaražavanja koronavirusom u Srbiji, odnosno koliko smo ošteceni usled nebezbnog rukovanja. Problem je što za sada postoji manje od deset inspektora za nadzor opasnog otpada u Srbiji, ali ni povećanje tog broja ne bi doprineo boljoj situaiji bez rigoroznijih kazni, ocenjeno je na konferenciji "Kuda ide otpad od kovida?", koji su organizovali... Procene o količini otpada na godišnjem nivou su uporedive sa zemljama u okruženju, ali su stare oko 20 godina i u meduvremenu nisu revidirane. Primera radi, Privredna komora Srbije da bi došla do podataka ukrštaju više izvora.Iako je pandemija ušla u drugu godinu, a servisiranje medicinskog otpada jeste napredovalo, i dalje postoje oblasti u kojima je Srbija na samom početku. Slobodan Tošović, bivši direktor Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, kazao je da su i pre izbijanja zdravstvene krize postojali protokoli za ponašanje ustanova, da je primarna selekcija otpada koji tamo nastaje rigorozna, ali da je uočeno da postoje problemi u njegovom naknadnom tretiranju i skladištenju. "Postoji i opasan i neopasan medicinski i farmaceutski otpad. Ovaj drugi može da se odlaže na deponiju, dok opasan mora da se selektuje, pakuje, posebno transportuje i skladišti, i nakon toga se tretira... Između deset i 12 odsto ukupnog otpada zdravstvenih ustanova spada u medicinski otpad. Podaci o količini su stari, računamo da imamo 42.000 (bolničkih) kreveta, jedan generiše oko 1,5 kilograma, tako možemo da dođemo do znatno veće količine. Nije ni sav otpad isti, infektivni je relativno dobro rešen", smatra Tošović.Infektivni otpad čini 30 do 40 odsto ukupnog medicinskog otpada, a problem je bio uvećan što je Srbija u jednom trenutku, u decembru 2020. godine, imala natprosečan broj ležecih pacijenata, odnosno 10.000 popunjenih kreveta, "Kada to pomnožite, vidite da su kapaciteti prenapregnuti ili smo ih već prešli. Zato smo razmišljali da se kroz buduće strategije pripremimo za ovako vanredne situacije. Potrebno je jedinstveno rešenje privatnog i društvenog sektora... Zakoni ni sada nisu loši, ali se uvek vraćamo na sprovođenje propisa. ZZa to nam je potrebna stimulacija, subvencije, ali i edukacija", rekao je Tošović.Tretiranje tone medicinskog otpada u Evropi trenutno košta oko 20.000 devra, a očekuje se da ta cena bude još veća, jer države EU neće uskoro moći da ga izvoze u Kinu, dodao je Tošović. "Zbog toga treba da razmišljamo o spalionicama, ali mi ni za najbenignije vrste otpada nismo uspeli da nađemo lokacije, optuživali su nas da smo lopovi, da ćemo zagađivati životnu sredinu, a samo u Evropi postoji 400 splaionica. Ne može sve da se reciklira, nešto mora i da se spaljuje, a otpad je nešto što se prihvata za obnovljiv izvor energije. To možda pomalo deluje kao jeres, ali mi nismo u stanju da organizujemo ni primarnnu ni sekundarnu selekciju otpada. Ako mi ne krenemo da čistimo Srbiju, mi ništa necemo da uradimo", ocenio je Tošović.Direktor kompanije Remmondis Medison Zrenjanin Bojan Sudarev kazao je da je kovid-kriza bila prva situacija u kojoj je ceo sistem odlaganja infektivnog otpada stavljen na probu, i privatni i državni sektor. Kao pozitivnu stavku Sudarev vidi i to što je, kad je epidemija COVID-19 zvanicno pocela u Srbiji, njihova kompanija počela da dobija veliki broj upita, od drugih firmi ali i pojedinaca, koji su hteli da saznaju kako da bezbedno odlože iskorišćene maske i rukavice. "To me je iznenadilo, jer smo ispali društveno odgovorna nacija. Bez obzira da li su zaraženi ili ne, ljudi nisu hteli da bacaju maske u komunalnin otpad... Rešenje nije da se lokalne samouprave obavežu na odlaganje ovog otpada, već da građanima ostave mogućnost. Makar jedan kontejner, jednu kantu, da maske ne bi završavale u tuđim baštama, u kanalizaiciji...", kazao je Sudarev.On je dodao da je sistem živ, da funkcioniše, i da je prošao najteži period bolje nego što je iko ocekivao."Kapaciteti su na maksimumu, a kvalitet tretmana u samim ustanovama (koje ga proizvode) je jednak kao i drugim zemljama EU, samo što se ovde time bave bolnice... Simptomatično je da bolnice unose i tuđ opasan otpad u svoja dvorišta radi tretmana, što znači veći rizik", naveo je Sudarev.Negativna stavka je što je neophodno uspostavljanje i ažuriranje Centralnog registra zagađivača, da bi se znalo koliko otpada ima u Srbiji, shodno kapacitetima ustanova koje ga proizvode. "To je moje lično mišljenje, upoznat sam sa tržištima u Evropi, potrebne su nam jasno definisane kategorije kapaciteta za tretman i upravljanje otpadom. (U Srbiji) imamo najkomlikovaniji sistem izveštavanja o otpadu u Evropi. Primera radi, jedan stomatolog, ili veterinar, mora da najvljuje kretanje otpada kroz aplikaciju koja je često nestabilna, štampa desetak dokumenata, da upravlja informacionim sistemom za koji možda nije obučen... Nepouzdani podaci znače i neefikasaan sistem", zakljucio je Sundarev.Igor Jezdimirović, predstavnik udruženja "Inžinjeri zaštite životne sredine", naveo je da je Srbija tokom epidemije naučila koliko je važno zdravlje, ali da smo tek započeli učenje o važnosti adekvatnog odlaganja otpada. Za to je, prema njegovim rečima, potreban dobar zakonski okvir, ali i institucije koje će sankcionisati ljude koji ne umeju da se ponašaju."Neodgovorno ponašanje prema svim vrstama otpada i nemogućnost države da rešavanje problema spusti na lokalni nivo će nam se svima obiti o glavu. Tu su višedecenijski nerešeni problemi. Pored medicinskog otpada, procenjuje se da svaka osoba proizvodi kilogram otpada po danu. (Ekologijom) se ne bavimo bi spasili leptire ili planetu, već da bi imali što manje troškove lečenja. Prevencija je i ovde ključ", naglasio je Jezdimirović. On je dodao i da iako postoje zakonska rešenja, građani i dalje nemaju mogućnost da u svaku apoteku predaju višak neiskorišćenih lekova. "Dobar deo građana ima želju i volju, ali vam je to za džabe ako nema inspekcija. Nedavno smo imali pokušaj javne rasprave da se ova materija uredi, koja je jedva došla dojavnosti... Interesovanje je bilo veliko, ali institucije nisu odgovorile na tehničkom nivou (da svi mogu da se uključe u lajvstrim). Odgovornost je ključ. Dok god ne bude postojala direktna odgovornost, nećemo napredovati", izjavio je Jezdimirović.Podrobnije analize potencijalnog negativnog uticaja na zdravlje kovid-otpada za sada nije ni moguće, jer u Srbiji živi približno 60.000 ljudi koji živi od sakupljanja sekundarnih sirovina, kojima je to jedini izvor opstanka, navela je Mirjana Todorović iz Ministarstva zaštite životne sredine. "Tih 60.000 ljudi svakodnevno dolazi u kontakt i sa drugim vrstama otpadima, nisu ni prijavljeni nigde, svako od njih može da se zarazi", dodala je ona.  Todorović je navela da su sve zainteresovane strane imale mogućnost da učestvuju u javnoj raspravi o sistemskim zakonima, a da je regulativa jasna. Iako su građani bili odgovorniji u odlaganju otpada tokom prva dva meseca pandemije, situacija je sada daleko gora zbog povećane proizvodnje medicinskog otpada bez prethodnog tretmnana."Sada se radi na izmenama zakona, narene godine planiramo nove propratne strategije o upravljanju otpadom", dodala je ona. 

Srbija

Predsednik Komisije za kontrolu državne pomoći: Propisi EU fleksibilniji od domaćih

Harmonizacija propisa i edukacija zaposlenih u javnom sektoru su najznačajniji izazovi kada je u pitanju usklađivanje kontrole državne pomoći sa pravilima Evropske unije, zaključci su druge regionalne konferencije "Državna pomoć i ekonomije Zapadnog Balkana", koja je deo Projekta "Podrška Komisiji za kontrolu državne pomoći".VUČIĆEVA GORKA ČOKOLADA: ŠVAJCARCIMA 12 MILIONA EVRA SUBVENCIJA Domaće zakonodavno ne dozvoljava fleksibilnost kakvu imaju pojedini evropski akti (soft law, soft acquis), pa je zato i samo prevođenje ili prenošenje evropskih normi izazovan posao, rekao je predsednik Komisije za kontrolu državne pomoći Vladimir Antonijević."Mi moramo da propišemo strožije kriterijume nego što sama Evropska komisija ima, a zapravo se teret ocene prebacuje na Komisiju za kontorlu državne pomoći", kazao je Antonijević.Kako kaže, na sastancima se Komisiji eksplicitno postavlja zahtev da se svaka državna pomoć prijavljuje ovom telu."To praktično znači da Komisiji ne bi bilo dovoljno 22-25 zaposlenih nego bi trebalo da ih bude par stotina", rekao je Antonijević.Sa druge strane, kaže Antonijević, Evropska komisija je sebe abolirala takvih obaveza tako što je donela General Block Regulation (propis kojim se određuje u kojim slučajevima državna pomoć ne mora da se prijavljuje Evropskoj komisiji) i postavila pragove koji su najčešće na novčanom nivou.Vladimir Antonijević (prvi s leva). FOTO: Policy and Legal Advice Centre IIIPROSEČNA SUBVENCIJA PO RADNIKU LANE DOSTIGLA 36.500 EVRA On ističe da davaoci državne pomoći, u koje spadaju opštine, ministarstva i druge institucije, apsolutno ne prate ovu oblast i da, kada su u pitanju propisi, vode računa isključivo o dozvoljenim pragovima, ne prateći kriterijume koji se odnose na efekte.Davaoci teško mogu da isprate sve promene koje se dešavaju kada su u pitanju propisi, a postoji i problem instiucionalne memorije, kaže Antonijević.Institucionalna memorija odnosi se pre svega da institucije ne zavise od pojedinaca koji su upoznati sa sistemom davanja državne pomoći. Kako objašnjava Radmila Mihić, vođa projekta Podrška Komisiji za kontrolu državne pomoći, to bi moglo da se postigne uvođenjem softvera ili uvođenjem proceduralnih uputstava i smernica. Takođe, neophodno je investirati u sferi edukacija zapolsenih jer trenutno ne postoji velika grupa ljudi koja se bavi državnom pomoći, dodala je ona.DRŽAVA GEOKSU PLATILA 70 ODSTO INVESTICIJE, SADA TRAŽI NOVAC NAZAD Deo projekta odnosio se i na formiranje elektronskog registra, koji bi uskoro trebalo da bude završen, a na njemu bi se nalazile različite vrste podataka i dokumentacije u vezi sa oblasti dodele državne pomoći. Trebalo bi i da omogući elektronsko podnošenje prijave za davaoce, ali i dostupnost izveštaja. Sa registrom će biti povezana i Poreska uprava kao i Agencija za privredne registre (APR).Mihić je dodala da problem predstavlja i to što u ovoj oblasti posotji mnogo preklapanja sa sektorskim pravilima, a da je jedini način da se ovo izbegne kontinuirano međusobno izveštavanja i razmenjivanje informacija putem svih kanala."Dobra državna pomoć se može koristii kao instument rasta", rekla je Mihić.Državna pomoć se u Srbiji intenzivno koristi, pa je tokom 2019. godine dostigla iznos od 940 miliona evra, ili dva odsto bruto domaćeg proizvoda, rečeno je na konferenciji "OKO ZA DRŽAVNU POMOĆ" (ODGOVORNO, KORISNO, OTVORENO) koju je Nova ekonomija organizovala u septembru ove godine.Zbog toga je važno ceo proces dodele državne pomoći učiniti transparentnijim. Pored normativnih dokumenata, treba ulagati i u razvijanje kadrova koji će nadzirati i analizirati dodeljivanje državne pomoći, jer je njihov manjak prepoznat kao jedna od glavnih prepreka za unapređenje čitavog sistema.

Svet

Socijalni klimatski fond EU, korist ili šteta u zelenoj traniziciji?

Evropska komisija je predložila osnivanje „fonda za socijalnu klimu“ kojim bi se potpomoglo da najugroženija domaćinstva budu uključena u zelenu tranziciju. Ovaj predlog nije naišao na pozitivne reakcije kod istraživača i članova Evropskog parlamenta.Fond je kritikovan zbog toga što ne bi ispunio ono što je potrebno za podršku najsiromašnijim evropskim domaćinstvima. Očekuje se da će novac doći iz odvojenog predloga za uvođenje tržišta ugljenika za drumski transport i zgrade, za koje kritičari kažu da rizikuje da podstakne energetsko siromaštvo.Prema istraživačkom centru “Jackues Delors”, druga šema trgovine emisijama goriva(ETS) za transport i grejanje rizikuje da pogorša društvene izazove povezane sa energetskom tranzicijom.Veći računi za energiju prouzrokovani cenom ugljenika mogli bi imati značajne društvene posledice za evropske porodice u zamenu za samo ograničene koristi od dekarbonizacije, upozorava istraživački centar u radu istraživača Kamil Defard.Prema njenim rečima Fond neće biti dovoljan da ublaži negativne efekte ETS, što može dovesti do društvenih nemira. Smatra da bi ovaj predlog trebao da bude “zakopan”.Evropska komisija bi trebalo da odvoji Fond od drugog ETS-a i da za finansiranje Fonda treba da se korist dodatni prihodi provobitnog ETS koji su bili daleko veći od očekivanog ove godine, rekla je Defard u razgovoru za EURACTIV.Slične kritike stigle su i iz zemalja EU, poput Poljske, čije je protivljenje toj ideji samo ojačalo otkako je kriza cena energije pogodila evropske potrošače u jesen.Stvaranje posebnog ETS-a za transport i grejanje za zgrade „moglo bi dovesti do daljeg značajnog povećanja cena energije, posebno u zemljama u kojima se veliki procenat domaćinstava oslanja na kotlove na ugalj“, upozorio je poljski ministar klime i životne sredine Adam Giburže-Četvertinjski .Evropska komisija je jasno stavila do znanja da će fond za socijalnu klimu ostati povezan sa ETS-om.„Kroz novi socijalni klimatski fond, Komisija će obezbediti 72,2 milijarde evra u tekućim cenama za period 2025-2032 u budžetu EU, koristeći u principu odsto dodatnih prihoda od proširenja ETS-a. Predlog je da se ovo kombinuje sa nacionalnim doprinosima od najmanje 50%. To bi omogućilo Fondu da mobiliše 144,4 milijarde evra za socijalno pravednu tranziciju“, objasnili su Komisije.Ali količina novca na raspolaganju je takođe predmet kritike. Čak i izostavljajući kontroverznu vezu sa drugim ETS, fond za socijalnu klimu će doći prekasno i neće obezbediti dovoljno novca za okončanje energetskog siromaštva u Evropi, smatra Kornelija Ernst, nemačka poslanica u Evropskom parlamentu za levicu.Ernest navodi da 72 milijarde za Fond koje bi trebale da budu raspoređene tokom sedam godina počevši od 2025 godine, predstavljaju konzervativan potez. Dodaje da im(Evropi) treba raniji očetak i da novac nije dovoljan.

Svet

Kinezi izgradili najveći vetropark u Hrvatskoj

Kineska kompanija Norinco završila je izgradnju vetroparka Senj, trenutno najjače vetroelektrane u Hrvatskoj, preneo je portal Nacional.hr. Reč je drugoj najvećoj kineskoj investiciji u toj zemlji, nakon izgradnje mosta na poluostrvu Pelješac. Vetroelektrana Senj instalisane snage 156 megavata (MW) nalazi se na obali Jadranskog mora. Investicija u elektranu prvo je procenjena na 180 miliona, ali je na kraju dostigla 230 miliona evra.Vetroturbine su postavljene u vetrovitom području iznad Senja, grada poznatog po buri i velikoj snazi vetra u širem području.  Puštanju u prbni rad prisustvovao je i bivši predsednik Hrvatske, Stjepan Mesić, poznati promoter hrvatskog izvoza u Kinu.Izgradnja Vetroelektrane Senj koja ima 39 vetroturbina počela je pre tri godine. Prve četiri turbine su puštene u probni rad, dok će ostale biti puštane u probni rad u narednih šest meseci.Srbija planira dve nove velike hidroelektrane, Đerdap 3 i BistricuKompanija iz Osla investira u vetroparkove u Srbiji Vetropark se prostire na 65 kvadratnih kilometara. Pored vetroturbina projekat obuhvata i pomoćnu opremu, prateće stubove, novu buster stanicu, izgradnju i rekonstrukciju dalekovoda.Procenjena godišnja proizvodnja vetroparka je oko 538 GWh. Kako prenosi Nacional, Norinco je zainteresovan i za gradnju solarnih elektrana u blizini Zadra, koji je južno od Senja, na nekih 120 kilometara.Do završetka vetroparka Senj, najveća elektrana za proizvodnju energije iz vetra bio je Korlat, snage 58 MW. Inače, vetroelektrana Krš-Pađene, sange 142 MW, je u probnom radu.Prva najveća kineska investicija u Hrvatskoj, most koji spaja teritoriju Hrvatske sa ostrvom Pelješac i obilaženje bosanskog obezbeđuje nesmetan, koštala je više od 500 miliona evra.

Srbija

U Srbiji prošle godine zabeleženo najmanje 22 femicida

Podaci o nasilju nad ženama govore o tome da je za rešavanje tog društvenog problema potrebno ozbiljno angažovanje institucija. To poručuju aktivisti i predstavnici civilnog sektora, povodom 25. novembra, kada se obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.ustanovljen od strane Ujedinjenih nacija.U Srbiji su tokom 2020. godine najmanje 22 žene preminule nasilnom smrću koju je izazvao partner ili drugi član porodice, a u još pet slučajeva postoji sumnja da se radi o femicidu, rodno zasnovanom ubistvu.  Od osam ubistava žena u prvoj polovini 2021. godine, prema rečima Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Brankice Janković, jedna sedmina prijavila je nasilje pre ubistva."Nasilje nad ženama je ekstremni oblik kršenja ljudskih prava koji se ne sme tolerisati. Osim zaštite od nasilja i efikasne primene, od ključne važnosti je unapređivanje rodne ravnopravnosti. Promovisanje rodne ravnopravnosti je od suštinskog značaja za brže postizanje održivog razvoja", kaže Ivona Gvozdenović iz Fondacije Ana i Vlade Divac.Država plaća terapeute za nasilnike, ali ne i Sigurne kuće za žrtvePorodica u doba pandemije: Kad dom ne znači sigurnost Ona podseća da se Agеnda za održivi razvoj do 2030, koju su usvojile Ujedinjene nacije 2015. godine zalaže se za ukidanje svih oblika diskriminacije žena i devojčica, okončanjе nasilja, jednaka vlasnička prava i naknade za rad, vrednovanje neplaćenog staranja i rada, pravo na odluke koje se tiču njihovog tela i pravo žena da jednako učеstvuju u javnom životu. "Da bi se situacija unapredila od presudne  važnosti jeda se razmotri šta je sve potrebno uraditi i da se obezbede uslovi da se Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Strategija efikasno sprovode", objašnjava Nataša Vučković, izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju.Dodaje se da studijska analiza "Rodna ravnopravnost u kontekstu održivog razvoja i rešenja sadržanih u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti" autorke Marijane Pajvančić ukazuje na ključne novine koje donosi Zakon o rodnoj ravnopravnosti i na mehanizme koje tek treba razviti.Kako da ne postanemo žrtve?Zašto smo nemi posmatrači nasilja i šta nam je činiti? Prema podacima Ujedinjenih nacija iz 2019. godine, svakog dana oko 137 žena širom sveta ubije partner ili član porodice. To znači da ukupno 50.000 žena godišnje ubiju ljudi koje poznaju i kojima bi trebalo da mogu da veruju.Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama zvanično je prihvaćen od strane Ujedinjenih nacija 1990. godine. Od tada, vlade i humanitarne organizacije širom sveta obeležavaju ovaj datum pozivajući sve društvene aktere da se uključe u aktivnosti čiji je cilj eliminacija nasilja nad ženama.

Srbija

Srbija u Dubaiju predstavlja svoju tursitičku ponudu

Posetioci Svetske izložbe 2020. u Dubaiu u paviljonu Srbije upoznaće vinčansku kulturu, Nikolu Teslu i Mihajla Pupina, kao i velike sportiste, kažu predstavnici Privredne komore Srbije (PKS). Srbija se na višemesečnoj izložbi u nedelji promocije turizma i putovanja predstavlja prirodnim bogatstvima, geografskim položajem, festivalima, kultom dobrih domaćina i bogatim noćnim životom."U nedelji koja promoviše putovanja i turističku industriju, očekujemo potpisivanje nekoliko zvaničnih protokola između institucija Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), koji treba da unaprede saradnju", kaže Tijana Maljković, sekretarka Udruženja za turizam Privredne komore Srbije.Za mesec i po dana izložbe, kako se naglašava, paviljon Srbije u Dubaiu posetilo je preko 255.000 ljudi. Turistička organizacija Srbije kako se dodaje priprema bogat promotivni program i nakon njihove prezentacije, biće organizovan zajednički poslovni susret sa turoperatorima iz Emirata i iz dalekih prekookeanskih tržišta.Kroz promociju turizma i kulture Srbija može privući sve veći broj investitora, posetilaca, kongresa kao i veliki broj sportskih i kulturnih događaja koji donose veliku zaradu i privredi i državi, napominje Maljković.Dubai uveo mesečne dozvole za alkoholP&O Ports Dubai na korak do preuzimanja Luke Novi Sad "Prijavite se, budite ponosni član naše delegacije, predstavnik odabrane turističke privrede koja će predstavljati tu granu celom svetu u nedelji turizma, ubeležite nove poslovne pobede, ali i posetite izložbu koja će promeniti vaš pogled na svet, perspektivu promocije i frekvenciju poslovanja", poručila je predstavnica PKS.Pod sloganom 'Povezivanje umova, stvaranje budućnosti' u petoj tematskoj nedelji očekuje se da se turistička industrija pokaže kroz nove tehnologije, novi način putovanja i povezivanja nakon pandemije.Za privrednike koji učestvuju na izložbi obezbeđene su besplatne karte na čarter letu Beograd-Dubai-Beograd, besplatni lokalni transferi, hotelski smeštaj po povlašćenim cenama, kao i besplatno korišćenje Haba Srbije u slobodnoj zoni Dubai South. Svetska izložba Ekspo 2020 Dubai trajaće do 31. marta 2022. godine. 

Srbija

„Vazduh u Srbiji je 50 odsto gori nego u najgorim zemljama Evrope“

Vazduh u Srbiji je 50 odsto gori nego u zemljama u sa najgorim kvalitetom vazduha u Evropi. Beograd nije najviše zagađen grad u Srbiji, jer se u mnogim mestima zagađenje ne meri ili se ne meri ono što treba, poručeno je na tribini aerozagađenje Centara za lokalnu samoupravu (CLS). Profesor Fizičkog fakulteta Vladimir Đurđević rekao je da Srbija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija imaju najgori kvalitet vazduha u Evropi."Vazduh u Srbiji je 50 odsto gori nego u najgorim zemljama Evrope, kada pričamo o kvalitetu vazduha", rekao je on. On navodi da su jedan od glavnih uzroka zagađenja u Srbiji velika postrojenja i termoenergetski sektor koji nema sisteme za kontorlisanu emisiju odgovarajućih zagađujućih materija. "U Srbiji je 2.500 prerano umrlih zbog zagađenja vazduha koje  može direktno da se poveže sa izvorima iz termoenergetskih sektora", rekao je Đurđević.Đurđević rekao je da je neophodna permanentna vrsta fokusa na mere i njihovu implementaciju. "Neke (mere) su toliko glomazne i velike da ne mogu da prolaze neprimećeno, kao što su sistemi odsumporavanje na termeolektani, to su su veliki projekti, njihovo planiranje mora da se vidi u budžetu Srbije, u aktivnostima ministarstava, pokretanju projekata, podizanju kredita za sufinasiranje", rekao je on. On navodi da je poboljšanje kvaliteta vazduha pitanje koje će sigurno biti rešeno u budućnosti, jer Srbija ne može toliko da odskače od nečega što je svetski standard. "Osnovno pitanje je da li ćemo taj bolji vazduh da dočekamo za 10-15 godina ili za pet godina", rekao je on. Zagađenje vazduha povezano sa većim stopama smrtnosti od koronavirusaMilenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže da prema proceni Svetske zdravstvene organizacije čak 9500 ljudi prerano izgubi život kao poseldica aerozagađenja. "To nisu ljudi koji imaju ime i prezime, zato što je to posledica dugotrajnog izlaganja i naravno da je to statistički procenat od broja umrlih", rekao je on. On je rekao da je u ovoj godini u Valjevu do sada bilo 122 dana sa prekoračenjam PM 10 čestica, a da je prošle godine taj grad imao 147 dana sa prekoračenjem PM10 čestica. U Novom Pazaru je, dodaje, do sada bilo 120 dana. "Imamo osam dana u novembru i 31 dan u decembru gde se zbog standardne situacije sa meteorologijom i grejanja očekuje drastično povećanje i maksimumi pojavljivanja broja dana", rekao je Jovanović. On navodi da proces upravljanja kvalitetom vazduha jeste dugotrajan, da su mere dugotrajne i skupe, ali da su jeftinije od posledica. "Beograd u Srbiji nije najviše zagađen grad, on je možda neki sedmi-osmi jer u mnogim mestima ne merimo ili ne merimo ono što treba. Vranje ima prvu kategoriju kvaliteta vazduha, to je laž, jer nemaju merenja PM čestica", rekao je Jovanović. "Zagađenje vazduha alarmantno, nadležni ne poštuju zakonske obaveze"Predsednik Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović rekao je da se svakog oktobra, novembra privremeno zainteresujemo za temu životne sredine i vazduha, a onda se u narednim mesecima naviknemo da je situacija loša. "Naš predlog je da u buduće napravimo mehanizam gde će CLS da identifikuje ključne probleme na kojim možemo da počnemo rad odmah, i onda ćemo mesečno izveštavati javnost da li se radi nešto na tome", rekao je Jovanović i dodao da će se mesečni izveštaj praviti od decembra. Prema njegovim rečima, insistiraće se na ukidanju toplotnih izvora na mazut i lignit u sistemu beogradskih elektrana i u javnim ustanovama u Beogradu, na smanjenju emisija u termoenergetskom sektoru."Prva mera na kojoj ćemo insistirati je intenzivna zamena energetnata i grejnih tela kod individualnih ložišta, samo u Beogradu je 200 hiljada dimnjaka, naši ljudi se iz ekonomskih razloga, ali i neznanja greju na valažna drva i lignit", rekao je Jovanović. 

Svet

Poznati kozmetički brend gasi društvene mreže

Kozmetički brend Laš kozmetiks(Lush Cosmetics) najavio je da će u petak 26 novembra deaktivirati svoje naloge na Fejsbuku, Instagramu, TikToku i Snepčetu kako bi skrenuli pažnju na to kako te platforme utiču negativno na mentalno zdravlje ljudi.Kompanija je najavila da će ostati van tih kanala društvenih medija širom sveta sve dok platforme ne obezbede bezbednije okruženje za svoje korisnike.Brend koji favorizuju milenijalci i generacija Z ostaće bez oko 660 hiljada pratilaca na Instagramu i više od milion pratilaca na Fejsbuku, dok će ostati aktivan na Jutjubu i Tviteru.Ovo nije prvi pokušaj Laša da napusti društvene mreže. Kompanija je napravila sličan potez sa svojim nalozima u Velikoj Britaniji 2019. godine rekavši da su „umorni od borbe sa algoritmima“ i žele da budu direktno u kontaktu sa svojim klijentima.Međutim, najnoviji napor se dešava u vreme kada su kompanije koje su vlasnici društvenih medija pod još intenzivnijim nadzorom o tome kako njihove platforme mogu doprineti problemima mentalnog i fizičkog zdravlja, posebno među mlađim generacijama, prenosi CNN.Kompanija je poznata po društveno-odgovornom aktivnostima, pored toga što ne testira svoje proizvode na životinjama (Cruelty free), učestvovala je ekološkim i društvene akcijama, kao što su Black Lives Matter ili ekološka održivost i borba protiv seče šuma. 

Srbija

Prodaje se imovina pančevačke Azotare

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju nepokretne i pokretne imovine stečajnog dužnika HIP Azotara iz Pančeva. Imovina nekad najvećeg proizvođača mineralnih đubriva u Srbiji i jedninog proizvođača amonijaka prodaje se za 51,4 milion dinara.Od imovine Azotare ponuđeni su proizvodno poslovni objekti hemijske industrije, garaže, skladišta, parkinzi, auto-vaga i kolska vaga.Ovo je prva prodaja stečajne mase, a javno nadmetanje biće održano 22. decembra 2021. godine.Azotara je bila u stečaju od 2018. godine. Na prethodne dve neuspešne prodaje bila nuđena je po početnim cenama od 5,8 i 2,3 milijarde dinara.Azotara je u stečaj otišla kao najveći proizvođač mineralnih đubriva u Srbiji i jedini proizvođač amonijaka.Bez konkurencije: U Srbiji radi samo jedan proizvođač mineralnih đubrivaSpecijalna luka Pančevo postala državna imovina

Srbija

Vladimir Marinković (Sunce Marinković): Subvencije podigle potražnju za PVC stolarijom

Subvencije države za zamenu stolarije dodatno su povećale potražnju za PVC stolarijom i očekujemo da će to biti trend i u narednim godinama, kaže Vladimir Marinković, generalni direktor kragujevačke firme Sunce Marinković, koja je poznata u industriji proizvodnje energetski efikasne aluminijumske i PVC stolarije.“U svim gradovima u kojima smo konkurisali naša porodična kompanija izabrana je u grupu kvalifikovanih proizvođača energetski-efikasne stolarije, za koju građani mogu da dobiju subvencije”, kaže direktor ove porodične firme koja proizvede i proda godišnje više od 30.000 prozora, vrata i kliznih sistema u raznim bojama i dekorima drveta, uz dodatne proizvode, kao što su roletne i komarnici. Osim na domaćem, stolariju prodaju na stranim tržištima: u Nemačku, Austriju, Francusku, Australiju, Norvešku.Dobavljači materijala od kojih se prave aluminijumski i PVC prozori i vrata su u više navrata ove godine povećavali cene. “Neka poskupljenja su bila i dvocifrena. To se odnosi na sve proizvode od aluminijuma, PVC-a, čelika i stakla. Kad se doda cene energenata, vrednost radne snage, kao i prateći troškovi, jasno je zašto su neki proizvodi skuplji i do 30 odsto u odnosu na ovaj period prošle godine”, kaže Marinković. Osim toga, većina drugih proizvođača iz branše se žali na kašnjenja, ograničenja u poručivanju i nekompletne isporuke. Prilikom izbora dobavljača, imali smo sreće, pre svega, mislim na naše proizvođače PVC profila i okova, tako da smo vrlo malo osetili nedostatak sirovina na tržištu, kaže Marinković. “Mnogo bi nam značilo da se cene na tržištu stabilizuju u toku sledeće godine. Međutim, sva je prilika da nas ovako turbulentne cene očekuju u narednih tri do pet godina”, ocenjuje on. Pogled sa prozoraZahvaljujući arhitektama prozori i vrata nisu više isključivo u beloj boji. Zapadni trendovi, prema njegovim rečima, polako dolaze i na domaće tržište.“Stolarija u raznim dekorima drveta sa što većim staklenim površinama i sa energetski efikasnim staklima je nešto što za našu firmu predstavlja već standardni program. Ako pričamo o ukusima, meni je lično drago da se kupci prilikom sanacije objekata i renoviranja stanova trude da primene minimalni industrijski dizajn”, kaže Marinković. Iako u povoju, digitalizacija korišćenja stolarije, kako on kaže, putem senzora i raznih aplikacija predstavlja trend koji neizbežno dolazi i na Balkan.Zanimljivo je da je ova porodična firma osnovana 1929. godine kao mala porodična zanatska radnja za izradu bravarije i osnivač Aleksandar Marinković bio je poznat bravar. Po simbolu Sunca koji je postavljen na „kamenom mostu“ u centru Kragujevca, a koji je iskovan u radionici „Marinković“ kompanija je dobila ime.

Svet

EU ograničava onlajn oglašavanje političara

EU želi da natera one poput Fejsbuka i Gugla da otkriju kako ciljaju ljude političkim oglašavanjem, dok pokušava da osvetli mračni svet onlajn kampanja.Nacrt novog zakona, u koji je uvideo Fajnenšel tajms, sugeriše da tehnološke kompanije treba da obelodane broj ljudi na koje cilja politička reklama, koliko dugo oglas traje i metode koje koriste da izaberu ko će ga videti.U dokumentu se upozorava da je način na koji su velike internet kompanije koristile podatke ljudi da ih ciljaju političkim oglasima imao „negativne efekte“ na „njihovu slobodu mišljenja i informisanja, da donose političke odluke i koriste svoja glasačka prava“.Fejsbuk je u SAD zaradio skoro 3 milijarde dolara od maja 2018. od reklama o društvenim pitanjima, izborima ili politici, dok je Gugl zaradio 810 miliona dolara.Iako je političko oglašavanje samo mali deo ukupnih prihoda dve kompanije, bilo je više pritužbi da trenutni sistem dozvoljava političkim partijama da ciljaju birače bez ikakve transparentnosti.Vera Jourova, potpredsednica Evropske komisije za vrednosti i transparentnost, ovog meseca je rekla publici u Lisabonu da je digitalno oglašavanje u političke svrhe „nekontrolisana trka prljavih i neprozirnih metoda“."Moramo da pritisnemo dugme 'uspori', jer je naša demokratija previše dragocena", rekla je ona. „Pravo da se govori ne znači pravo da se dođe.Pravila će naterati političke stranke da označavaju svoje oglase i primorati kompanije koje rade na takozvanim reklamnim poslovima da jasno identifikuju koja politička partija finansira reklamu.Očekuje se da će uredba stupiti na snagu pre kraja sadašnjeg Evropskog parlamenta 2024. Pooštrena pravila će takođe primorati korisnike na Tviteru da identifikuju svakoga ko sponzoriše njihove objave.Kompanije koje krše pravila suočavaju se sa kaznom do 5 odsto prometa u skladu sa pravilima privatnosti koja važe u bloku, kaže se u nacrtu predloga. Izvršenje će biti predato nacionalnim vlastima.Kada se nacrt zakona objavi, o tekstu će se raspravljati između država članica, parlamenta i komisije u „trijalog“ diskusiji.Zabrana načina na koji velike onlajn platforme tretiraju političko oglašavanje deo je šireg pokreta u Briselu koji se bavi moći Big Tech-a.Gugl i Fejsbuk nisu odmah odgovorili na zahtev za komentar.

Srbija

Građani Srbije uložili 27,5 miliona evra u nekretnine u Crnoj Gori

Od početka godine strani državljani i kompanije su u poslovanje u Crnoj Gori uložili ukupno  599,86 miliona evra. Na prvom mestu se nalaze Rusi sa 95,56 miliona evra, na drugom su Maltežani s istim iznosom kao i na kraju maja, od 70,35 miliona, dok su na trećem mestu Srbi koji su uložili 27,53 miliona evra. Ulaganja Srba i Rusa su najvećim delom usmerena na kupovinu nekretnina. Prema podacima Centralne banke, u Crnoj Gori postoji trend rasta ulaganja u nekretnine, a ove godine je zabeleženo najveće ulaganje u nekretnine na godišnjem nivou još od 2014. godine, piše Poslovni.hr, a prenosi Biznis.rsOd skro 185 miliona koliko su stranci uložili u nekretnine, građani Rusije su dali najviše novca, skoro 38 miliona. Poredeći ovu i prošlu godinu, ulaganja su porasla za  93,07 miliona, dok su u poređenju sa 2019. godinom manja za 63,18 miliona evra.Građani Nemačke uložili oko 18 miliona evra u nekretnine, dok ulaganja iz SAD i Švajcarske iznose 12,8, odnosno 11,18 miliona evra. Između tri i šest miliona evra za nekretnine dali su građani Velike Britanije, Turske, Ukrajine, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Poljske, Češke, Belgije i Austrije.

Srbija

Kuda ide otpad od kovida?

Zemlja znanja, uz podršku The Balkan Trust for Democracy (BTD) i Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu Vas poziva na forum Kuda ide otpad od kovida, četvrtak, 25. novembar 2021. u 10h.Pratite direktan live strim na YT kanalu Nove ekonomije. LINK za live stream Učesnici: •      Mirjana Todorović, Ministarstvo zaštite životne sredine  • Igor Jezdimirović, udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ • Bojan Sudarev, direktor, Remondis Medison Zrenjanin• Slobodan Tošović, prof. dr Visoke strukovne škole, u penziji   Moderator: Siniša Mitrović, Privredna komora Srbije (PKS) Tema panela:  Medicinski otpad tokom pandemije je nikad vidljiviji u Srbiji. Stručnjaci upozoravaju na neophodnost odgovornog i bezbednog odlaganja, podizanje infrastrukture za prikupljanje, inspekcijski nadzor i najvažnije - finasiranje procesa dobrog upravljanja. Posebno je važan proces javnih i privatnih usluga servisiranje procesa sakupljanja i tretmana od strane operatera i vođenje procesa javnih nabavki. Da li je tretman spaljivanjem najefikasniji  i šta nam potrebno od kapaciteta?