Najnovije

Svet

Gasprom će obezbediti trećinu svetske gasne potrošnje

Ruski holding Gasprom saopštio je da je povećao proizvodnju prirodnog gasa za 15,2% za 58,8 milijardi kubnih metara tokom deset i po meseci ove godine u odnosu na isti period 2020. To će, kako se napominje, podmiriti više od trećine potrošnje gasa u svetu."Više od trećine svetskog postupnog rasta potrošnje gasa biće pokriveno Gaspromovim povećanjem proizvodnje. Kompanija ne samo da podupire pouzdano poslovanje ruskog sektora goriva i energije, već daje i značajan doprinos razvoju globalnog energetskog tržišta", dodaje se u saopštenju.Gasprom napominje da je potrošnja gasa u svetu u porastu. Prema preliminarnim podacima, potrošnja prirodnog gasa u svetu će porasti za 150 milijardi kubnih metara na ukupno 4,2 biliona kubnih metara. Najveći rast tražnje beleži se na glavnim Gaspromovim tržištima, u Rusiji, Kini i Evropi.Gasprom je saopštio da ne planira proizvodnju gasa iz škriljaca koja, kako ističe, negativno utiče na životnu sredinu. Kompanija dodaje da raspolaže dokazanim rezervama gasa na konvencionalnim nalazištima.U Gaspromu smatraju da će gas iz škriljaca steći status 'kontaminiranog' izvora energije, jer će ekološke agende sve više dobijati na značaju. Gas iz šljriljaca proizvodi se korišćenjem metode hidrauličkog lomljenja stena.LETNJE PRIPREME ZA ZIMU: KOLIKO KOŠTA INSTALACIJA GREJANJA NA GAS?Skočila cena gasa u Evropi

2021

SIGN mreža proglasila MK Group za najhumaniju kompaniju

 MK Group je prvi dobitnik regionalne nagrade za korporativnu filantropiju koju je ove godine ustanovila SIGN mreža nezavisnih fondacija jugoistočne Evrope, sa željom da istakne kompanije koje svojim društveno odgovornim aktivnostima prevazilaze granice svoje matične zemlje. Priznanja su uručena u okviru dvodnevne regionalne konferencije „SIGNs of Solidarity and Solutions”, koja je održana u Sarajevu uz podršku Evropske komisije, Balkanskog fonda za demokratiju, Balkanske mreže za razvoj civilnog društva i Nemačkog Maršal fonda iz SAD-a.Iz MK Group su istakli da im je drago što je SIGN mreža prepoznala napore kompanije da lokalne zajednice u kojima posluju širom regiona povežu i dobročinstvom. MK Group u prošloj godini obeleženoj pandemijom izdvojila milion evra za brojne društveno odgovorne aktivnosti i podršku zdravstvenom sistemu. Među njima je i projekat “Za regionalne heroje” u okviru koga su lekarima i medicinskom osoblju u regionu obezbedili besplatan boravak u hotelima ove grupacije. Iz kompanije su naglasili da i ove godine nastavljaju regionalni CSR program i da je upravo u toku realizacija donacija porodilištima u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Sloveniji i Hrvatskoj, kojom pružaju podršku rastu nataliteta i boljim uslovima za trudnice, porodilje i novorođene bebe.U konkurenciji su bile kompanije koje su, svaka u svojoj zemlji, nagrađene nacionalnim CSR priznanjima. MK Group je u Srbiji ove godine dobila prestižnu Virtus nagradu za doprinos korporativnoj filantropiji na nacionalnom nivou koju dodeljuje Trag fondacija, članica SIGN mreže. Žiri u sastavu predstavnika mreže SIGN koju čine Trag fondacija i Catalyst Balkans iz Srbije, Fond za aktivno građanstvo iz Crne Gore, Fondacija Mozaik iz Bosne i Hercegovine, Forum građanskih inicijativa sa Kosova i Horus iz Severne Makedonije, opredelio se da kompanija ponese i regionalno priznanje zahvaljujući strateškom pristupu društvenoj odgovornosti, vrednosti donacija u protekle dve godine, kao i ukupnoj reputaciji grupacije. 

Svet

Zamena polovine javne rasvete u Zagrebu koštaće 42 miliona evra

U Zagrebu se sprovodi rekonstrukcija oko 40 odsto javne rasvete. Rekonstrukcija se sprovodi po modelu javno-privatnog partnerstva u okviru projekta vrednog 318 miliona kuna (42 miliona evra) i predstavlja deo strategije da glavni grad Hrvatske postane pametan grad.Ovim projektom Zagreb želi da želi da poveća energetsku efikasnost sistema, smanji negativan uticaj na klimu, kao i da se pripremi da postane pametan grad (smart city, eng.), navela je Regionalna energetska agencija sjeverozapadne Hrvatske – REGEA, koja je pripremila i operativno izvodi projekat. Realizacijom projekta ostvariće se ušteda u održavanju kao i smanjenju u potrošnji struje oko 75 odsto, odnosno oko 21 gigavat sata godišnje. Rekonstrukcijom javne rasvete doći će i dosmanjenja emisija CO2 za oko 5.000 tona na godišenjem nivou, navela je REGEA.Modernizacija sistema javne rasvete je predviđena po modelu ugovora o energetskom učinku (energy performance contracting – EPC).Po takvom modelu ugovora privatni partner, koji još uvek nije poznat, samostalno projektuje, finansira i izvodi radove na rekonstrukciji javne rasvete i garantuje ostvarenje ugovorenih standarda. Ugovor se sklapa na sedamnaest godina – dve godine su predviđene za projektovanje i izvođenje radova, a petnaest za pružanje usluge javne rasvete, prenosi Balkan Green Energy News.Program zamene dela javne rasvete realizuje se uz pomoć programa Evropska lokalna energetska podrška (ELENA – European Local Energy Assistance) i projekta RePubLEEc.Grad Zegreb realizacijom ovog projekta se neće ni zadužiti, već će doći i do uštede zbog troškova električne energije.Ovakav EPC ugovor garantuje izvršenje i štiti javni novac, jer se u slučajevima neostvarivanja ugovorenih standarda naknada automatski umanjuje na mesečnom nivou (engl. pay-per-performance scheme), što nije u interesu privatnog partnera, stoji u saopštenju.Grad imati mogućnost komunikacije i nadzora i regulacije svetiljki u stvarnom vremenu, kao i evidenciju kvarova i potrošnje energije, jer je ugovorom  predviđeno i otvaranje upravljačko-nadzornog centra sistema javne rasvete, pa će Svaka svetiljka u sistemu će imati predviđeno mesto za postavljanje različitih senzora – za merenje buke, temperature vazduha, vlage, protoka vozila, osvetljenosti, nadzora punjača električnih vozila i komunikacijskih antena. Sve to zajedno stvara mogućnosti za Smart City aplikaciju. 

Srbija

Bustuj svoje znanje

Vreme je da bustujete znanje. Business Info Group, izdavač Nove ekonomije, pokrenula je platformu za online učenje Bigoost.rs.Big Boost je online prostor za edukaciju i bustovanje znanja iza kojeg stoji iskusni tim.Otvoren je  za sve menadžere, zaposlene, predstavnike državnih i stranih institucija, novinare, nezaposlene i studente u Srbiji i regionu koji žele da nauče i bustuju svoje znanje i veštine u oblasti komunikacija u javnom prostoru, medija i ekonomskog novinarstva.Time smo prva medijska kompanija u Srbiji, a i šire na istom govornom području, koja će ponuditi tržištu prave online kurseve na Moodle platformi, i koje korisnici mogu da prate svojim tempom.Nudimo vam tri online kursa: - Uvod u ekonomsko novinarstvo- Odnosi sa medijima- Javni nastupUskoro objavljujemo još dva online kursa: - Kako razumeti budžet- Finansijski izveštaji preduzeća Dodatne informacije potražite OVDE  

Srbija

Rešenja za porez na oružje stižu do sredine decembra

Poreska uprava saopštila je da je u toku dostavljanje rešenja o porezu na registrovano oružje za 2021. godinu. Rok za plaćanje te poreske obaveze biće zadnji dan tekuće godine.Sva rešenja za taj porez na registrovano oružje za 2021. godinu biće predata pošti prvog decembra i smatraće se da su dospela vlasnicima do 16. decembra, dodaje se u saopštenju.Porez za oružje za ličnu bezbednost za koje je izdat oružni list za držanje oružja, odnosno kolekcionarska dozvola, kako se navodi, iznosi 3.790, dinara.  Ukoliko je uz to izdata i dozvola za nošenje , porez je 18.870 dinara. Za automatsku pušku porez iznosi 13.960 dinara, a za poluautomatsku 5.600 dinara.KRIK: Sumnjive transakcije u srpskoj industriji oružjaEkonomist: Srbija se nakupovala oružja i to se ne dopada komšijama Prema Zakonu o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, obveznik poreza na oružje je onaj na koga glasi oružni list, odnosno kolekcionarska dozvola, kao i dozvola za nošenje oružja, dokumenta koja je izdalo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).Porez na registrovano oružje utvrđuje Poreska uprava, na osnovu podataka koje joj dostavlja MUP. Taj porez se plaća u godišnjem iznosu za svaki komad oružja.

Srbija

Ekološka udruženja: Rio Tinto želi da ostane 100 godina u Srbiji

Ekološka Udruženja Koalicija za održivo rudarstvo u Zaštitimo Jadar i Rađevinu tvrde da su došli u posed dokumenata Rio Tinta koji pokazuju da bi eksploatacija litijuma u Srbiji mogla da traje 97 godina, iako ta kompanija tvrdi da će taj posao trajati tri decenije. Udruženja traže povlačenje izmena Zakona o eksproprijaciji, kao i nedavno usvojenih izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.Predsednik Koalicije za održivo rudarstvo u Srbiji (KORS) Zvezdan Kalmar, podsetio je da je zajedno sa udruženjem Zaštitimo Jadar i Rađevinu u martu ukazivao na probleme koje donose izmene Zakona o rudarstvu, kao i da one imaju veze sa njavljenim izmenama Zakona o eksproprijaciji, zbog kojih su protestovali građani ispred Narodne skupštine.Prema njegovim rečima, ta udruženja su dobila neobjavljena Rio Tintova dokumenta od ljudi zaposlenih u toj kompaniji koja otkrivaju nove detalje u vezi sa realizacijom Projekta Jadar za eksploataciju litijuma u okolini Loznice. Smatraju i da su izmene Prostornog plana bez neophodne osnove, nemaju stratešku procenu uticaja i nisu u skladu sa regulativom.Prema njegovom mišljenju proglašenje javnog interersa ne sme da važi za privatne i druge rudarske projekte. Kaže da su autori izmena Zakona o eksproprijaciji bukvalno prepisali sve njihove zamerke koje su upućene na račun nedavnih izmena Zakona o rudarstvu."Srbija klizi u pravcu autoritarnog feudalizma, preti nam apsolutna uzurpacija nad telom čoveka i nad imovinom. bilo koja imovina u Srbiji zbog samovolje nosilaca vlasti može da bude ugrožena, neko zbog javnog interesa može da bude isteran iz stana", dodaje predstavnik KORS-a.Kalmar podseća da je više puta menjan Zakon o planiranju i izgradnji, kao i da Zakon o rudarstvu dozvoljava da istražna područja mogu da budu i na prostoru od 100 kvadratnih kilometara: "Znači bilo kojih 100 kvadratnih kilometara daje se nekoj stranoj kompaniji. One će moći da oduzimaju zemlju za izgradnju puteva", naglašava predstavnik KORS-a. Među kompanijama za koje se pišu takvi zakoni, Kalmar je pored Rio Tinta naveo i kompanije Ziđin i Gasprom. Dodaje da se u stvarnosti ispunjava sve ono o čemu su govorili, odnosno da je Srbija cela pretvorena u jedno veliko istražno polje rudarskih kompanija.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra?RIO TINTO ULAŽE 140 MILIONA U EKOLOGIJU, NVO TVRDE DA TREBA NAJMANJE 450 ŠTA OTKRIVAJU NAVODNA DOKUMENTA RIO TINTA?Kalmar tvrdi da Rio Tinto zapravo ne zna kako će da sprovodi projekat Jadar, kao i da je kompaniji poznato samo da će velika količina njenih proizvoda iz rudnika litijuma da odlaziu Evropsku uniju. On je ocenio da zelena energija koja se akumulira u litijumskim baterijama nije zelena, nego crna.Dodaje da su predstavnici Rio Tinta tvrdili kako će rudnik raditi 30 godina, a da dokimenti koje su dobili kažu da je reč o 97 godina rada tog rudnika. Ranije su se pominjale i prognoze od 60 godina: "U Rio Tintu ih inače svrbi ih što ne mogu da izgrade površinski već moraju da grade podzemni rudnik", naglašava Kalmar.Kalmar je izneo i zahteve kojima se traži ukidanje Prostornog plana Grada Loznice koji se odnosi na Rio Tinto, promene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, jer je kako navodi on kriminalan i uzurpatorski. Udruženja traže i da se povuku najavljene izmene Zakona o eksproprijaciji.Predstavnica udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu Marija Alimpić izjavila je da je Rio Tinto 2014. godine o rudnom depozitu jadarita govorio kao o svom privatnom vlasništvu, iako prema važećim zakonima sve ono što se nalazi pod zemljom pripada državi.ARGUMENTI "ZA" I "PROTIV" RUDNIKA LITIJUMA U DOLINI JADRARUŠENJE ABORIDŽINSKIH PEĆINA POSLEDICA “LOŠIH ODLUKA” RIO TINTA "Sada smo apsolutno sigurni da prvo žele da počnu da rade, pa da usput popravljaju. Imaju problem sa sagorevanjem dizela u rudniku, ne mogu da smanje prisustvo bora u vodi", naglašava Alimpićeva citirajući podatke iz dobijenih dokumenata Rio Tinta.Prema njenim rečima za koncentraciju litijuma u otpadnim vodama Rio Tinto ne brine jer Srbija za to nema zakonsku regulativu. Ona kaže da je kompanija već 2012. godine znala da ne može da ukloni rizike u prosecu prečišćavanja vode, kao i rizike koje može da izazove plavni karakter reke Jadar.Prema rečima Alimpićeve Rio Tinto u svom rudniku planira da zaposli svega 312 ljudi koji bi radili u smenama od 12 časova. Dodaje da bi kompanija godišnje prihodovala 2,8 milijardi dolara neto dobiti od projekta Jadar, a da je za ceo projekat najavila oko dve milijarde dolara investicija koje može da otplati za godinu dana.Predstavnici dva udruženja kažu da nisu protiv zelenih agendi, ali da su protiv neoliberalne politike koja promoviše devastaciju životne sredine izgovarajući se zelenim agendama prelaska na čistija goriva. Litijum kako naglašavaju svakako ne spada u zelenu agendu, već je hemikalija za skladištenje energije, kojoj su već pronađene alternative.Alimpić i Kalmar su najavili da će nastaviti sa proučavanjem dobijenih Rio Tintovih dokumenata, kao i da će ih besplatno podeliti sa javnošću Srbije jer su ih i oni dobili besplatno od savesnih ljudi.Rio Tinto je više puta naglašavao da će prilikom realizacije svog projekta Jadar poštovati sve Zakone Srbije, kao i da će biti odgovoran prema životnoj sredini.

Svet

Zaposleni Amazona spremaju opšti štrajk za Crni petak

Zaposleni u Amazonu širom sveta pripremaju se za štrajk za Crni petak kako bi se poboljšali uslovi rada i zahtevala veća odgovornost od rukovodilaca kompanije.Štrajk će biti organizovan u više od 20 zemalja u okviru kampanje “Make Amazon Pay”  koju vodi koalicija od 70 sindikata i organizacija uključujući Greenpeace, Okfam i Amazon Vorkers International. Zahtevi koji se traže u okviru ove kampanje su uključuju povećanje plata, bolju sigurnost posla i „obustavljanje oštrog režima produktivnosti i nadzora koji je Amazon koristio da bi stisnuo radnike“. Na protestu se očekuju zaposleni iz svih sektora.“Koalicija takođe poziva na "vraćanje društvu" koje uključuje pojačane napore za održivost, povećanu transparentnost podataka i privatnosti i okončanje partnerstava sa policijskim snagama i imigracionim vlastima koja su "institucionalno rasistička"”, navodi Businessinider.U okviru zahteva kampanje se navodi da Amazon nije sam u ovim lošim praksama, ali je se nalazi u centru propalog sistema koji pokreće nejednakost, klimatski slom i demokratsko propadanje.„Pandemija je razotkrila kako Amazon stavlja profit ispred radnika, društva i naše planete…Amazon uzima previše, a vraća premalo. Vreme je da učinite da Amazon plati,” navedeno  je veb stranici ove kampanje.Potparolka Amazona Keli Nantel rekla je saopštenju da  kompanija „izmišlja i značajno ulaže“ u nekoliko kategorija kojima se kampanja bavi,kao što su posvećenost klmatskim naporima da se dostigne neto nulte emisije ugljenika do 2040. kao i da se zalažu za poboljšanje konkurentnih plata i beneficija.„Ove grupe predstavljaju različite interese,  iako nismo savršeni ni u jednoj oblasti, ako objektivno pogledate šta Amazon radi u svakoj od ovih oblasti, videćete da svoju ulogu i svoj uticaj shvatamo veoma ozbiljno,” rekla je Nantel.Uspon kampanje je pratio veliki pritisak na sindikalno udruživanje u celoj kompaniji, kao i nedavno u Amazonovom skladištu na Staten Islandu. Kao jedan od primera se navodi umešanost Amazona u kontraverzu da je navodno učestvovao u taktici razbijanja sindika učestvovao u taktici razbijanja sindikata koja je možda osujetila glasanje u skladištu u Alabami.U naporima da dođu do pravde kampanje “Make Amazon Pay” je optužila Amazon za izbegavanje poreza. Prema izveštaju ProPublica objavljenom u junu, njen osnivač Džef Bezos nije platio porez na dohodak između 2006. i 2018. On je trenutno najbogatija osoba na svetu sa neto vrednošću od 210,7 milijardi dolara

2021

Kako da internet postane bezbedno i korisno mesto za vaše dete?

 Sa ciljem da podrži i osnaži roditelje u savladavanju izazova koje donosi digitalni svet u kom odrastaju njihova deca, A1 Srbija ogranizuje vebinar “Kako da pomognemo svojoj deci u digitalnoj eri”, koji će se emitovati u sredu, 24. novembra, u 18 časova na Facebook profilu A1 Srbija.Učesnici ovog vebinara, koji se organizuje u okviru A1 edukativne platforme „Bezbedni klinci“,  potrudiće se da korisnim i edukativnim sadržajima pomognu roditeljima i motivišu ih da konstruktivnije razgovaraju sa decom o različitim temama koje spadaju u domen digitalne pismenosti. Razgovor će voditi psiholozi Ana Mirković i Dragan Ilić, kao i učiteljica Milana Pivaš, sa ciljem da daju odgovore na brojna pitanja svima onima čija deca aktivno koriste internet i koji žele više da se informišu o izazovima digitalne ere i mnogobrojnim promenama koje su zatekle đake, roditelje i čitav obrazovni sistem.Samo neke od dilema o kojima će stručnjaci razgovarati će biti: Kako adekvatno komunicirati sa decom? Kako im pomoći da se suoče sa izazovima odrastanja u digitalnom dobu? Kako izgraditi iskren odnos pun razumevanja? Kako naučiti decu da razviju kritičko razmišljanje i istražuju koristeći nove tehnologije? Osim toga, oni će pružiti i korisne savete za sve roditelje na temu prilagođavanja novonastalim okolnostima i načina kako da upute svoju decu da bezbedno koriste internet. U cilju podizanja svesti kod roditelja i njihove neophodne edukacije na temu bezbedne upotrebe interneta kada su u pitanju naši najmlađi, A1 Srbija je 2018. godine pokrenuo posebnu edukativnu platformu Bezbedni klinci, a prošle godine i istoimeni podkast. 

Lifestyle

Novogodišnji specijal o Hari Poteru bez autorke Dž.K. Rouling

Nakon dve decenije od objavljivanja prvog filma Hari Poter i Kamen mudrosti, zvezde ovog serijala će se okupiti zbog televizijskog specijala, koji će biti emitovan u januaru 2022. godine, saopštio je filmski studio Varner Bros.Britanska spisateljica JK Rouling, koja napisala knjige po kojima su filmovi rađeni i učestovovala u stvaranju popularnog serijala, odsustna je iz sastava televizijskog specijala. Predstavnici Roulingove rekli su za Vašington post da neće komentarisati, dok je Varner Bros takođe odbio da komentariše.Danijel Redklif, Ema Votson i Rupert Grint koji tumačili glavni trio Harija, Hermionu i Rona, odrasli su tokom snimanja i postali punoletni na legendarnom školskom setu Hogvortsa. Sada u svojim tridesetim, pridružiće se članovima glumačke ekipe i tvorcima filmova u nostalgičnom TV specijalu.TV specijal specijal „Dvadeseta godišnjica Hari Potera: Povratak u Hogvorts“  emotovaće se za Novu godinu isadržaće detaljne detaljne intervjue sa glumcima kao i trenutke iza kamera i nadaju se da će „odati počast magiji koja stoji iza snimanja filmova“, navodi se u saopštenju Varner Brosa, a prenosi Vašintgon Post.Ema Votson je na svom Instagram nalogu podelila vest o ponovnom okupljanju televizijske ekipe.https://www.instagram.com/p/CWWGFOXLZYs/Hari Poter je bio moj dom, moja porodica, moj svet, a Hermiona (i dalje je) moj omiljeni izmišljeni lik svih vremena“, napisala je ispod objave. „ Ponosna sam ne samo na ono što smo mi kao grupa doprineli kao glumci franšizi, već i na decu koja su postala mladi odrasli koji su koračali tim putem. Sada gledam svoje kolege glumce i tako sam ponosana na to ko su svi postali kao ljudi.“Zahvalila se vernim fanovim koji su tu i nakon zatvaranja poslednjeg poglavlja.Pored glumaca koji su utmačili Hermionu, Harija i Ron u specijalu će se pojavit Glumci Helena Bonam Karter, Robi Koltrejn, Rejf Fajns i Geri Oldman, koji su igrali Belatriks Lestrejndž, Hagrida, Voldemora i Sirijusa Bleka.Prošle godine je Rouling je izazvala buru na društvenim nakon što je podelila svoje mišljenje na Tviteru nekoliko meseci kasnije napisala lični esej o transrodnim pitanjima, a neki pripadnici LGBT zajednice su je optužili za transfobiju. Dok su se Grint, Votson i redklif javno distancirali od ovih komentara i rekli da podržavaju trans zajednicu.Ona je rekla da podržava prava trans osoba, ali ne veruje u „brisanje“ koncepta biološkog  i dodala da je odbila se pokloni koji želi da ugrozi ženu u političku i biološku klasu.2020. godine je vratila nagradu Američke grupe za ljudska prava povezane sa porodicom Kenedi nakon što je rekla da je predsednik te organizacije kritikovao njene komentare o transrodnim pitanjima. Ona je ponovila da nije bila transfobična i da je bila „dugogodišnji donator LGBT dobrotvornih organizacija i pristalica prava trans osoba da žive bez progona“.U petak je Rouling na svom Tviter nalogu napisala su se tri  „glumca aktivista“ slikali ispred njene kuće kako bi se videla adresa, slika je postavljena na istoj mreži, ali je ubrzo uklonjena.Napisala je da pretpostavlja da je ovaj potez predstavlja zastršivanje da ne zastupala svoj stav da ženska prava zasnova na seksu i da je dobila toliko pretnji, ali da je neće uplašiti.  Zahvalila se svima koji su pomogli da se fotografija brzo ukloni i navela imena mnogih žena koje su je kontaktirale kako bi ispiračle svoja iskustva, imale su slične probleme sa zastrašivanjem koje je kretalo sa zastrašivanjem na društvenim mrežama i dosezalo „do direktnih pretnji nasiljem, uključujući silovanje“.

Srbija

Budžet za 2022. prećutao energetsku krizu

Najvažniji pojedinačni elementi budžeta definisani su uglavnom fiskalno odgovorno i ekonomski dobro, penzije i plate, ubedljivo najveći budžetski izdatak, ostale su pod kontrolom. U oceni predloženog budžeta ua 2022. godinu Fiskalni savet ocenjuje da je važan propust to što njim nisu predviđena nikakva rešenja (niti budžetska sredstva) za probleme koje Srbiji donosi aktuelna energetska kriza. Budžet za 2022. je planiran dosta oprezno što nagoveštava da bi fiskalna kretanja u 2022. mogla da budu bolja od predviđenih.Međutim budžet nije dobro prepoznao neke ozbiljne fiskalne rizike koji mogu da zahtevaju vanredne fiskalne intervencije. Ocena je da će Srbijagas zbog rasta nabavne cene gasa gotovo izvesno imati probleme u poslovanju koji bi mogli direktno ili indirektno da se pokrivaju iz budžeta. Fiskalni savet smatra da bi u uslovima povećane nabavne cene gasa, tržišni mehanizam koji bi zaštitio Srbijagas od gubitaka bio da preduzeće u istoj meri poveća cene za potrošače i onda to uredno i naplati. Međutim, već je najavljeno da se cene gasa za domaćinstva (i za garantovane snabdevače) neće menjati, što onda Srbijagas vodi u gubitak. Fiskalni savet procenjuje da bi gubici Srbijagasa zbog povećane nabavne cena gasa mogli da iznose najmanje 100 miliona evra.Mogući fiskalni rizik, prema mišljenju Fiskalnog saveta, mogao bi biti i Er Srbija koji je u 2020. i 2021. dobijao budžetska sredstva."Međutim, budžetska linija preko koje se isplaćuju sredstva za ovu kompaniju nije transparentna pa nije poznato da li ovo preduzeće predstavlja fiskalni rizik ili je Vlada budžetom već planirala neke izdatke za Er Srbiju i u 2022. godini", navodi Fiskalni savet.Ponavlja se problem nedovoljne transparentnostiProblem koji se ponavlja i u ovom predlogu budžeta je nedovoljna transparentnost koja se odnosi pre svega na rashode Кancelarije za javna ulaganja, pojedine delove subvencija, neto budžetske pozajmice i na bezbednosni sektor, piše Fisklani savet. "Ostao je sporan i pomenuti ad-hok princip određivanja ukupnog povećanja zarada u opštoj državi uz različita povećanja po pojedinačnim sektorima - a uz to, budžetom se ignoriše problem manjka zaposlenih u pojedinim delovima opšte države".Deo socijalne politike i dalje se vodi preko ekonomski neefikasnih i neselektivnih davanja svim penzionerima (planirana podela po 20.000 dinara), ne uzimajući u obzir njihovo materijalno stanje niti to da je finansijska pomoć možda potrebnija nekim drugim socijalno ugroženijim grupama.Fiskalna kretanja možda i bolja od predviđenih Kako piše Fiskalni savet, predloženi budžet planiran je dosta oprezno što nagoveštava da bi fiskalna kretanja u 2022. mogla da budu bolja od predviđenih. Predviđeni fiskalni deficit u 2022. iznosi približno 1,7 milijardi evra (3 odsto BDP-a), što je manje od ostvarenog deficita u 2020. godini (3,8 milijarde evra) i planiranog deficita u 2021. godini (2,6 milijarde evra). Pritom, predviđeni fiskalni deficit u 2022. vodi i ka blagom umanjenju prevelikog učešća javnog duga u BDP-u (planirano je sa 58,2 odsto na kraju 2021. na 56,5 odsto na kraju 2022. godine). Fiskalni savet, međutim, već sad vidi kao dosta izgledno to da bi javni prihodi u 2022. mogli biti primetno veći od planiranih, dok su javni rashodi budžetirani preširoko pa lako mogu da budu manji od plana. Takva kretanja javnih prihoda i rashoda vodila bi ka još poželjnijem, manjem fiskalnom deficitu od tri odsto BDP-a u 2022. godini. Preporuka Fiskalnog saveta je da se ova potencijalno bolja fiskalna kretanja iskoriste da se fiskalni deficit već u 2022. svede na oko milijardu evra (ispod dva odsto BDP-a)."Javne finansije bi se, dakle, već tokom 2022. mogle uz minimalne napore uvesti u relativno mirne vode i ovu priliku ne bi trebalo propustiti".Prosečna inflacija osetno veća Kada se radi o inflaciji, Fiskalni savet navodi da će prosečna inflacija u 2022. godini biti osetno veća od one koja je korišćena prilikom izrade budžeta što će imati uticaj na veće javne prihode. Izgleda verovatno da će prosečan rast cena u 2022. iznositi oko pet odsto, a budžet je pravljen s pretpostavkom da će prosečan rast cena iznositi 3,7 odsto. Međugodišnji rast potrošačkih cena u oktobru ove godine dostigao je 6,6 odsto što je znatno iznad očekivanja koje su relevantne institucije imale pre svega nekoliko meseci. Pošto je do ubrzanja cena došlo relativno naglo i neočekivano, to nije u punoj meri uključeno u projekcije budžeta za 2022. godinu.Penzije i plate ostale pod kontrolom Povećanje penzija od 5,5 odsto definisano je objektivnom "švajcarskom"  formulom što je ekonomski načelno u redu, objašnjava Fiskalni savet.  Predviđeni rast plata u javnom sektoru koji u proseku iznosi 7,3 odsto u skladu je sa očekivanim privrednim rastom i stoga je održiv s budžetskog stanovišta, ali je i dalje, "nažalost, rezultat diskrecionih odluka Vlade a ne sistemskog okvira za zarade u javnom sektoru". Fiskalni savet ocenjuje da su izdvajanja države za izgradnju infrastrukture u 2022. zadržana su na "dobrom, veoma visokom nivou".Javni prihodi planirani oprezno, moguće da će biti veći Javni prihodi u 2022. najverovatnije će biti ozbiljno veći od planiranih, ali Fiskalni savet pozdravlja povećan oprez u njihovom planiranju. "Predloženim budžetom za 2022. javni prihodi planirani su neuobičajeno oprezno, čak i uz stare projekcije niže inflacije", navodi Fiskalni savet. Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da su u 2022. verovatne uštede na budžetskim izdvajanjima za penzije, subvencije, nabavku robe i usluga i transfere RFZO u ukupnom iznosu od skoro 400 miliona evra (oko 0,7 odsto BDP-a).Velika sredstva za Nacionalni satadion, a umanjene investicije u zdravstvoBudući da su izdvajanja za javne investicije višestruko povećana u odnosu na 2017, a završeni su i neki od nespornih investicionih prioriteta - dobra selekcija projekata postaje jedno od ključnih pitanja javnih finansija. Кao ilustracija ovog problema može poslužiti podatak da su budžetom za 2022. relativno velika sredstva opredeljena za izgradnju Nacionalnog stadiona a da nije javno pokazana njegova ekonomska isplativost. U isto vreme, javne investicije u zdravstvo i obrazovanje u 2022. umanjene su u odnosu na 2021. dok su ulaganja u izgradnju komunalne infrastrukture i smanjenje ekološkog zagađenja tek minimalno povećan. Fiskalni savet ocenjuje da bi očekivana povoljnija fiskalna kretanja ipak trebalo da naprave dovoljno prostora u budžetu i za servisiranje mogućih neplaniranih troškova.Procena je da bi pomenuti fiskalni rizici mogli vanredno da opterete budžet u 2022. u ukupnom iznosu od oko 200 miliona evra. "Ovo jesu velika sredstva, ali ipak ne bi trebalo da značajnije utiču na glavne fiskalne trendove u 2022. godini", navodi Fiskalni savet.Specifičnost predloženog budžeta je i to što on najverovatnije neće važiti čitavu godinu, navodi Fiskalni savet."Predloženi budžet najverovatnije privremen pošto Srbiju tokom 2022. očekuju parlamentarni izbori nakon kojih po pravilu sledi rebalans budžeta.Na proleće 2022. planirani su parlamentarni izbori posle kojih sledi nove Vlade i praksa je da se tom prilikom pravi i rebalans budžeta". 

Srbija

Štada grupa uložila u Hemofarm 370 miliona evra

Štada grupa uložila je 370 miliona evra u modernizaciju pogona, opremu i nova postrojenja fabrike lekova Hemofarm iz Vršca u prethodnih 15 godina. Investicije nisu zaustavljene ni tokom pandemije, te će samo ove godine biti veće od 30 miliona evra, izjavio je Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarma za Blic. "Hemofarm bi uskoro po količini lekova koji nastaju u njegovim pogonima mogao da uđe u najvišu ligu proizvođača na svetu. Dakle, govorimo o kompaniji koja je nastala u malom Vršcu, a biće svrstana u društvo najvećih svetskih proizvođača", kazao je Zeliger.Prema njegovim rečima, ova pandemija nam je u lice tresnula nekoliko istina o načinu na koji smo ranije živeli i koliko smo stvari uzimali zdravo za gotovo. Pokazala je i koliko je za svaku zemlju važno da na svojoj teritoriji ima proizvodnju lekova. “Hemofarm je moderna organizacija sa visokim standardima koji se mogu uporediti sa bilo kojom razvijenom kompanijom u Nemačkoj i svetu. Mi smo dokaz da se u Srbiji može uspešno raditi, naravno pod uslovima koji važe u svakom biznisu i bilo gde", kazao je Zeliger u intervjuu za Blic.On je, takođe, istakao značaj korišćenja naprednih tehnologija i digitalizacije u proizvodnji i rekao da je Hemofarm prva farmaceutska kompanija na ovim prostorima koja je u svom radu koristila Majkrosoftove HoloLens (virtuelne) naočare. On je dodao da u vršačkoj fabrici postoji odeljenje za istraživanje i razvoj u kojem radi 60 naučnika i drugih stručnjaka.Zeliger je naglasio i da je ovo odeljenje u međuvremenu preraslo u glavni centar za razvoj i regulatorne aktivnosti za celu Štadu, a u njemu je razvijeno više od 150 proizvoda za EU i druga tržišta."Nismo tu stali, već sami razvijamo nove lekove i preparate. Baš nedavno smo plasirali antitrombocitni lek iz sopstvenog razvoja, a imamo i novi proizvod za ublažavanja bolova nastalih usled prehlade i gripa. Ništa od ovog ne bi bilo moguće da nismo ulagali u ekspertizu, verovali u nove tehnologije i trudili se da danas budemo bolji nego juče", kazao je on.Generalni direktor Hemofarma je kazao i da je kompanija prošle i ove godine zaposlila gotovo 600 ljudi u Srbiji."Međutim, ne bi bila istina kada bih rekao da je situacija sa zapošljavanjem, posebno radnicima visokoškolskog kadra, jednostavna, jer ih nema dovoljno na tržištu rada. Iz tog razloga, podržavamo reformu obrazovanja, a posebno uvođenje dualnog obrazovanja", naveo je Zeliger.On je naveo kako se ovde ne ceni dovoljno domaće znanje i rad i da su ljudi navikli da kvalitet stiže spolja, iz Zapadne Evrope, a značaj Hemofarma, kako je istakao, ogleda se u tome što on proizvodi upravo za ta najzahtevnija tržišta i da je lek isti za sva tržišta.

Srbija

Šta piše u zakonu zbog kojeg su danas blokirane ključne saobraćajnice u Srbiji

Narodna skupština usvojila je izmene Zakona o eksproprijaciji. cilj tih izmena je skraćenje rokova za prinudni otkup zemljišta u slučaju javnog interesa, definisani su i kraći rokovi za postupanje državnih organa u tim procesima, a uvodi se i institucija privremenog zastupnika za moguće naslednike neke imovine koja je predmet eksproprijacije.Zsahvaljujući izmenama Zakona o eksproprijaciji Vlada Srbije će moći može da utvrdi javni interes za eksproprijaciju ako je ona "neophodna za izgradnju, rekonstrukciju i adaptaciju objekata" u oblastima obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske, telekomunikacione i komunalne infrastrukture, državnih objekata, kao i za izgradnju stanova za socijalno ugrožene građane.Postavljanje privremenog zastupnika u postupku eksproprijacije primenjivaće se kada je vlasnik nepokretnosti preminuo, a nije sproveden ostavinski postupak ili ako se vodi postupak utvrđivanja vlasništva.Omogućava se privremeno zauzimanje zemljišta, najduže do tri godine, kada ono služi za izgradnju objekta od javnog interesa (radi smeštaja radnika, itd).Privremeno zauzimanje zemljišta može jednom produžiti za još tri godine.Korisnik eksproprijacije, pre rušenja eksproprisane zgrade (koja je u državnoj ili javnoj svojini), zakupcima stana na neodređeno vreme ili vlasnicima stanarskog prava mora da obezbedi korišćenje drugog stana.Za odlučivanje o predlogu za dozvolu vršenja pripremnih radnji uveden je rok od 15 dana od dana prijema kompletne dokumentacije. Rok za obavljanje tih radnji počinje da teče dan posle uručenja rešenja strankama u postupku. Određuju se i kraći rokovi za postupanje organa uprave. Opštinskom organu uprave omogućava se da donese delimično rešenje u slučaju da o zahtevu korisnika eksproprijacije i zahtevu ranijeg sopstvenika za eksproprijaciju preostalog dela nepokretnosti ne može da se odluči istovremeno.Nepokretnost koja se ekspropriše naznačuje se isključivo na osnovu podataka iz katastra nepokretnosti.Vlada Srbije želi efikasniju eksproprijaciju"DRŽAVA U OBLASTI RUDARSTVA ŠTITI INTERESE KOMPANIJA, NA ŠTETU GRAĐANA"BERLINCI GLASALI ZA PRINUDAN OTKUP STANOVA OD VELIKIH STANODAVACA Opštinska uprava biće dužna da dostavi predlog za eksproprijaciju nadležnom organu za poslove državnog premera i katastra, radi upisa o pokretanju postupka eksproprijacije.Kada je predmet eksproprijacije zemljište na kome je izgrađen objekat suprotno zakonu, za koji nije okončan postupak ozakonjenja, vlasnik takvog objekta ima pravo na naknadu za izgrađeni objekat u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta.Prava na nepokretnosti u državnoj ili društvenoj svojini, sa ili bez upisanog prava korišćenja, mogu se rešenjem opštinske uprave oduzeti ili ograničiti po zahtevu lica iz člana 8. ovog zakona, ako to zahteva javni interes (administrativni prenos).Postupci eksproprijacije koji su započeti u skladu sa zakonom, a nisu okončani do dana njegovog stupanja na snagu nastaviti po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Srbija

Za svečane i službene uniforme Vojske 132 miliona

Ministarstvo odbrane raspisalo je javnu nabavku odevnih predmeta za svečane i službene uniforme, čija je ukupna vrednost procenjena na 132,4 miliona dinara. Nabavka je podeljena na šest partija i podrazumeva kupovinu: 1. košulja, 2. kišnih mantila, 3. šinjela, 4. šapki i odela sa službenu unoformu, 5. rukavica, 6. pulovera i džempera.Ministarstvo odbrane kupuje cipele i drugu opremu za vojsku za 80 miliona dinaraEkonomist: Srbija se nakupovala oružja i to se ne dopada komšijamaMinistarstvo je u specifikacijama detaljno oposalo karakteristike i navelo potreban broj taženih predmeta. Između ostalog se nabavljaju letnje i zimske šapke i kape za oficire i podoficire, letnja i zimska odela za muškarce i žene oficire, za kadete i kadetkinje, pantalone, letnje i zimske suknje. Kupuju se bele i plave košulje sa dugim i kratkim rukavima, kožne rukavice, i pamučne bele rukavice, kao i muški i ženski šinjeli za podoficire.Rok za dostavljanje ponuda je 27. decembar.

Svet

Hrvatski startap pošumljava dronovima

Osnivači hrvatskog startupa Magic Forest došao je na ideju da usavrši pošumljavanje goleti pomoću prilagođenih dronova, prenosi portal Mreža.bug.hr. Cilj je da se pošume područja pogođena požarima, sušom, bolestima, sečom, rudarstvom i krčenjima.Tehnologija koja se primenjuje nije nova, ali projekat Magic Foresta u Hrvatskoj raspršuje semenke drveća u većim količinama i brže nego što mogu drugi slični projekti."Iz dronova se izbacuju kuglice veličine loptice za golf, pri padu na tlo oslobađaju sastojke za stvaranje povoljnog mikro-okruženja kako bi se seme ukorenilo. Unutra osim semenke stavljamo i pijesak, travu, glinu i čil", navodi autor projekta Goran Ladišić.On objašnjava da se čili stavlja kako divlje životinje ne bi jele semenke. Letnji šumski požari u Hrvatskoj često se događaju na teško dostupnim područjima za sadnju drveća. Magic Forest prošlo je ljeto vršilo sadnju drveća u opštini Promina na jugu Hrvatske.Foto: Nova ekonomija/ Nacionalni park TaraProjekt se razvija već dve godine, a Ladišić kaže kako  je u testiranjima 40 odsto semenki izraslo u drveće.Upravljač dronova Ivan Vidaković kaže da se njihovom metodom za osam sati, uz korišćenje četiri ili pet dronova, sjemenke mogu da rasprše na oko 24 hektara zemljišta.Za projekt Magic Forest postoji interesovanje iz Ukrajine, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Austrije i Kalifornije. U Magic Forestu kažu da im je cilj učešće u projektu Europske unije za sadnju tri milijarde novih stabala drveća do 2030. godine u borbi protiv klimatskih promjena i gubitka biodiverziteta.Vlasnici privatnih šuma: Šteta od požara je više miliona evra

Video

Kampanja “Krug podrške” osvojila još jednu nagradu (VIDEO)

 Kampanja OTP banke “Krug podrške”, realizovana u saradnji sa Olimpijskim komitetom Srbije i agencijom DNA Communication, osvojila je na prvom Festivalu društveno odgovorne komunikacije u Srbiji nagradu „KAMPANJE SA SVRHOM 2021“. Projekat je nastao u jeku pandemije virusa Covid 19, a glavni heroji su naši olimpijci, koji porukama jedinstva i soldarnosti ohrabruju ne samo jedni druge, već i zajednicu u celini, stvarajući na taj način krug podrške. Kampanje koje su ponele titulu „KAMPANJE SA SVRHOM“ su oni projekti koji su koristili moć komunikacije da dotaknu određeni društveni problem, skrenu pažnju javnosti na njega i ponude moguća rešenja, kao i kampanje koje su direktno uticale na poboljšanje uslova života dece i pojedinca u Srbiji.„Ova nagrada nam je posebno značajna, budući da smo projektom „Krug podrške“ želeli da pokažemo koliko je podrška važna u situaciji kada se susrećemo sa teškim i neočekivanim životnim izazovima, kao što je borba protiv pandemije.  U fokusu kampanje su naši olimpijci, kao uzori svih nas i poseban primer značaja mentalne snage i stabilnosti u teškim i izazovnim trenucima. Hvala im što su se odazvali pozivu da budu deo ovog važnog projekta i pokazali da, kada je potrebno, svi mi možemo da računamo na njihovu podršku. Ova nagrada nam daje dodatni podstrek da nastavimo sa društveno odgovornim poslovanjem, ali i da postavljamo mnoge druge važne ciljeve za dobrobit zajednice“, izjavila je Milena Mićanović, direktorka komunikacija i odnosa sa javnošću OTP banke.Ovo nije prva nagrada koju je kampanja „Krug Podrške“ osvojila. Regionalna organizacija SPORTO iz Slovenije, organizator vodeće konferenciju u regionu o marketingu i sponzorstvima, u 2020. godini dodelila je ovoj kampanji nagradu za najbolji sportski sponzorski projekat u Srbiji. 

Srbija

Beograd nabavlja motorni čamac za komunalnu miliciju

Sekretarijat za opšte poslove raspisao je tender za nabavku motornog čamca za potrebe Sekretarijata za poslove kominalne milicije. Vrednost čamca procenjena je na 10 miliona dinara.Naručilac je u specifikaciji opisao karakterisitke koje čamac treba da poseduje, između ostalog, mora biti fabrički nov, bez ikakvih oštećenja i proizvodnih nedostataka. Čamac treba da bude minimalne brzine 32 čvora, da ima motor maksimalne snage 400 konjskih snaga (minimalne 200 konjskih snaga).Takođe, treba da poseduje 2-4 kreveta, jednu kabinu, sedišta za vozača i suvozača, sirene, kompas, kuhinju smeštenu ispod sedišta vozača, ostavu, sudpoperu... Beograd daje 62,5 miliona za nove nadstrešnice na GSP stanicamaVodovod raspisao tender: Za radove na KCS Reva 96 miliona dinaraZainteresovani ponuđač, kako se navodi u uslovima, treba da bude ovlašćen da prodaje i servisira ponuđeni čamac, na teritoriji Srbije. Rok za podnošenje ponuda je 14. decembar.

Svet

Na Marsu može da se pravi beton?

Protein iz krvi serum albumin, može da se koristi kao vezivo za proizvodnju materijala koji je sličan betonu, prenosi Gradnja.rs. Naučnici iz Mančestera smatraju da bi taj podatak mogao da bude koristan za izgradnju objekata na Marsu."Uzbudljivo je da je jedan od najvećih izazova u svemiru možda pronašao svoje rešenje zasnovano na inspiraciji iz srednjevekovne tehnologije", rekao je autor studije Aled Roberts.Objekte bi prilikom svake svoje misije mogli da grade astronauti, a proizvodnja tog građevinskog materijala procenjuje se na stotine kilograma godišnje. Od tog materijala bi se gradila staništa za ljude.Naučnici iz Mančestera radili su sa simuliranim tlom sa Meseca i Marsa. Tim je u eksperimentu upotrebio i ljudsku krv i došao do rezultata da se protein iz krvi, zvani serum albumin, može koristiti kao vezivo za proizvodnju materijala sličnom betonu, sa čvrstoćom na pritisak uporedivoj sa onom koja karakteriše konvencionalni beton."Potraga za nebeskom istinom" uskoro stiže na Mars SREDNJOVEKOVNA TEHNOLOGIJANovi građevinski materijal je razvijen od strane naučnika sa Univerziteta u Mančesteru, koji su inspiraciju pronašli u drevnim metodama graditeljstva, kada se životinjska krv mešala sa malterom, kako bi zajedno činili vezivni materijal.Svinjska krv i krečni malter bili su jedna od najzastupljenijih mešavina, a krv je regulisala rast kalcijum karbonata. Jedna od studija ovaj postupak je opisala kao "jednim od najvažnijih tehnoloških pronalazaka u istoriji kineske arhitekture".Poslednjih godina naučnici su bili fokusirani na istraživanja koja se bave pitanjem izgradnje staništa tokom budućih misija na Mars. Ipak, transport građevinskog materijala letilicama bio bi previše skup, tako da ovo polje istraživanja mora da prouči kako bi se buduće strukture na Marsu napravile od materijala koji su već tamo.Neke zanimljive sprovedene studije pokazale su kako se materijali tla mogu mešati sa drugim sastojcima i oblikovati u fleksibilne građevinske blokove. Čak je pokazano da tlo Marsa sadrži metale koji se mogu izdvojiti i rastopiti, kako bi se formirali ključni delovi strukture.

Srbija

Država garant za 40 miliona evra kredita „Srbijagasa“

Srbija će preuzeti obavezu da kao garant izmiri obaveze Javnog preduzeća "Srbijagas" po osnovu kredita do 40 miliona evra (u dinarskoj protivvrednosti) za jačanje transprotnih kapaciteta gasovoda. Vlada Srbije predložila je Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa AD Beograd i Raiffeisen banke ad Beograd po zaduženju Javnog preduzeća Srbijagas Novi Sad, po osnovu ugovora o kreditu za jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji. Srbija će biti garant za kredite "Srbijagasa" оdobrenih od strane Banca Intesa (20 miliona evra), Rajfajzen banka (10 miliona evra), i Rajfajzen banka (10 miliona evra). Sredstva, kredita, biće upotrebljena za izgradnju gasovoda na teritoriji Zlatiborskog okruga, piše u Predlogu zakona. "Jačanju transportnih kapaciteta gasovoda doprinosi izgradnja novih gasovoda i dalja gasifikacija područja Srbije kako bi se stvorili uslovi za korišćenje prirodnog gasa, a gasifikacija Zlatiborskog okruga, je prvi u nizu projekata koji se planiraju u cilju jačanja transportnih kapaciteta gasovoda u Srbiji, tako da je ukupna suma opredeljena za ovaj projekat do 40 miliona evra".Ugovorima o kreditu predviđeno je da se krediti odobravaju pod sledećim uslovima:-  iznos kredita u dinarskoj protivvrednosti sa deviznom klauzulom;-  period trajanja kredita je osam godina, uključujući period početka od dve godine;-  povlačenje sredstava kredita u jednoj ili više tranši;-  otplata kredita tromesečna;- kamatna stopa iznosi od 1,48 odsto do 1,57 odsto na godišnjem nivou + 3M EURIBOR.U potpisanim ugovorima, povlačenje sredstava kredita u iznosu do 40 miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan isplate tranše, uslovljeno je davanjem garancije Srbije, piše u obrazloženju.