Najnovije

Svet

Kina na prvom mestu po nacionalnom bogatstvu

Kina je prestigla Sjedinjene Američke Države po nacionalnom bogatstvu, a 68 odsto ukupnog svetskog bogatstva nalazi se u nekretninama, pokazala je analiza konsultantske kuće McKinsey & Co.Prema procenama Bloomberga kinesko bogatstvo je 2000. godine iznosilo sedam biliona (hiljada milijardi), a u proteklih dvadeset godina povećano ček 17 puta, pa se sada procenjuje na ojo 120 biliona dolara.Prem tom izveštaju analizirano je 10 država koje drže ukupno 60 odsto svetskog bruto društvenog proizvoda, a to su Australija, Kanada, Kina, Francuska, Njemačka, Japan, Meksiko, Švedska, Velika Britanija i Sjedinjene Američke DržaveProcenjuje se da je ukupno svetsko bogatstvo je poraslo sa 160 biliona na 514 biliona dolara u poslednje dve decenije.Što se tiče uzleta Kina, koja je preuzela prvo mesto od Sjedinjenih Država, on je ubrzan ulaskom te zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju 2000. godine, navode analitičari McKinsey-a. Nacionalno bogatstvo Kine je udvostručeno u poslednjih 10 godina.Više od dve trećine bogatstva nalazi se u rukama 10 odsto najbogatijih porodica u Kini i SAD, navodi izveštaj.Sputnjik prenosi detalje izveštaja prema kojem se oko 68 odsto svetskog bogatstva nalazi u nekretninama i dodaje da istorijska veza rasta bruto društvenog proizvoda (BDP) sa rastom bogatstva više ne važi, jer je rast bogatstva nadmašio rast BDP-a.Razlog tome vide u „naduvanom balonu cena nekretnina“ i upozoravaju da bi rast vrednosti nekretnina mogao da bude nestabilan i mogao da dovede do nove svetske ekonomske krize, slične onoj iz 2008. godine, koja je najviše pogodila SAD.Ako dođe do takve krize, Kina bi bila teško pogođena i da dovede do nestanka trećine svetskog bogatstva. U svetsko bogatstvo nisu uračunate finansijske aktive, zbog toga što su kompenzovane obavezama, navode iz McKinsey-a.

Srbija

Aleksandra Popović (Nag Uniforme): Porodičan biznis vodim 16 godina

Sve više ima uspešnih žena u Srbiji koje pokreću i razvijaju svoje firme, kaže Aleksandra Popović, vlasnica firme Nag Uniforme iz Beograda koja se bavi dizajniranjem i proizvodnjom poslovnih uniformi.Povodom Međunarodnog dana preduzetnica koji se obeležava danas (19. novembra) ova porodična žena, majka, preduzetnica kaže za Novu ekonomiju da ima mnogo privatnih i poslovnih obaveza, ali je ključ u pametnom korišćenju vremena i fokusu.“Kada se osvrnem oko sebe, kroz sva udruženja u kojima sam član, drago mi je da je sve više dama koje su se odvažile da “uzmu posao u svoje ruke”. Nauka je dokazala da su žene mnogo kreativnije, a svesni smo da je današnje poslovanje, pogotovu u poslednje dve godine, zasnovano u velikoj meri upravo na kreativnosti”, kaže ona. Kada je počela pre šesnaest godina da se bavi privatnim poslom, dominirali su preduzetnici muškarci i kaže da je nekako tada sa nevericom gledano kada se žena odvaži da pokrene svoj biznis. “Sve je stvar dobre organizacije. Muškarcima je mnogo lakše, jer uglavnom im je sva pažnja usmerena na posao, dok je, recimo meni, porodica ipak na prvom mestu. Na samom početku sam mislila da neću izdržati, dvoje male dece, suprug i sve što prati jednu uspešnu ženu. Ali, pregrmelo se nekako, imala sam vremena da budem majka, supruga, domaćica, prijateljica i poslovna žena. Sada su deca odrasla i oko njih ima manje obaveza, ali provodimo i sada dosta vremena zajedno, jer pokazuju interesovanje za porodični biznis koji vodim već 16 godina. To me raduje”, priča Aleksandra. Najveći izazov u poslovanju prošle godine je bio kako održati proizvodnju i distribuciju, trudeći se da klijenti i zaposleni ne osete turbulentne udare pandemijske krize, kaže ona. “Mogu ponosno reći da smo u tome uspeli.  Već duži niz godina praktikujemo da stvorimo potrebne zalihe sirovina i repromaterijala koji nam je potreban, tako da ćemo upravo time pokušati da ublažimo oscilacije na tržištu cena”, kaže ona. Sektor preduzetništva Privredne komore Srbije čestitao je damama u biznisu Međunarodni dan preduzetnica sa porukom da je digitalizacija ključna za uspeh poslovanja i prilagođavanje promenama. U narednom periodu planirane su brojne aktivnosti usmerene na osnaživanje ženskog preduzetništva, edukaciju preduzetnica i prevazilaženje početničkih izazova.„Svim preduzetnicama, vlasnicama malih biznisa čestitamo njihov dan, Međunarodni dan preduzetnica, koji obeležavamo svake godine 19. novembra, istakla je u čestitki Branislava Simanić, direktorka Sektora preduzetništva PKS.Sektor preduzetništva Privredne komore Srbije intenzivno radi na unapređenju ženskog preduzetništva, na ekonomskom osnaživanju žena. Cilj nam je da naše preduzetnice unaprede poslovanje, ali istovremeno da podstaknemo i motivišemo što veći broj dama da započinju sopstveni posao. Poseban akcenat stavljamo na aktivnosti sa ciljem podsticanja mladih žena da se bave preduzetništvom, rekla je Simanić.  Ona podseća da u Srbiji trenutno posluje oko 31 odsto "ženskih firmi", da je jedan od glavnih izazova i dalje početni kapital, ali da je zahvaljujući merama podrške Vlade Srbije i Privredne komore Srbije, vidljiv rast i napredak ženskog preduzetništva, objavljeno je na sajtu PKS.U okviru Sektora preduzetništva Privredne komore Srbije formirana je Sekcija za žensko preduzetništvo koja okuplja veliki broj preduzetnica i vlasnica malih biznisa i svaki dan je sve više članica naše sekcije, rekla je ona.

Srbija

Delta Holding prvi po broju pravnih lica, EPS po veličini i profitabilnosti

Prošle godine  Delta Holding je kao i ranije imala najviše pravnih lica (61), a Elektro-privreda Srbije (EPS) je bila najprofitabilnija ekonomska celina, navodi u svom izveštaju Agencija za privredne registre danas (APR). Kako se naglašava, broj zaposlenih u ekonomskim celinama je opao za nešto manje o četiri hiljade radnika (sa 320.567 na 316.785) i u njima je četvrtina finansijskih kapaciteta srpske privrede.  Najprofitabilnija i najveća ekonomska celina u 2020. godini je Javno preduzeće EPS Beograd, a među prvih pet prema neto dobitku su i MК Group, Srbijagas, Koka-kola i Hemofarm (nalaze se i među 20 sa največim prihodima). U pet sa najvećim poslovnim prihodima, spadaju i Naftna industrija Srbije (NIS), Telekom Srbija, Delez Srbija.Delta Holding je prošle godine imala i 17 pravnih lica sa sedišetem u inostranstvu. Veliki broj pravnih lica grupisan je i u okviru ekonomske celine Кoefik iz Beograda 55, MК Group 47, MPZ Agrar dva 44, MPZ Agrar iz Novog Sada 27, Nicco iz Beograda 25 i I&F Grupa iz Beograda 22 pravna lica.Kako se napominje, u ekonomskim celinama nalazi se četvrtina finansijskih performansi privrede, 29,5% ukupnih prihoda i 29,4% ukupnih rashoda, 26,2% neto dobitka i 14,9% neto gubitka. U finansijskim kapacitetima ekonomske celine imaju udeo od 30,7% u poslovnoj imovini i 33,8% u kapitalu. U ukupnom gubitku privrede učestvuju sa 19,7%. Od ukupnog broja zaposlenih na nivou privrede, na njih se odnosi 26,0%.U izveštaju su analizirani finansijski položaj i uspešnost poslovanja 630 ekonomskih celina u privredi sa 2.053 zavisna i pridružena pravna lica. Broj ekonomskih celina je kako se navodi smanjen za 33 u odnosu na prethodnu godinu, a broj zavisnih i pridruženih pravnih lica povećan za 19.APR: Privreda Srbije 2019. godine poslovala u plusu, neto profit pao za 13 odstoAPR: Više od 400 hiljada aktivnih privrednih subjekata Zbog pandemije, kako se dodaje, ekonomske celine su smanjile poslovnu aktivnost i imale su ukupne prihode od 3.564.142 miliona dinara, za 6,7% manje u odnosu na 2019. godinu. Ukupne rashodi su bili 3.387.513 miliona dinara, opadali su bržim tempom, po stopi od 7,2%.Ekonomske celine su poslovale profitabilno ostvarivši pozitivan neto rezultat od 144.680 miliona dinara, za 5,9% veći u odnosu na 2019. godinu. Neto dobitak beleži njih 518 (u 2019. godini 559), sa 1.735 zavisnih i pridruženih pravnih lica. Sa neto gubitkom poslovalo 112 celina (osam više nego prethodne godine) sa 318 zavisnih i pridruženih pravnih lica. Finansijski kapaciteti su smanjeni, raspolagano je sa poslovnom imovinom od 5.277.409 miliona dinara (za 3,9% manje na godišnjem nivou) i kapitalom od 2.716.353 miliona dinara (smanjen za 5,4%). Ukupne obaveze od 2.707.792 miliona dinara opale su za 2,1%, a kumulirani gubitak od 751.723 miliona dinara veći je za 1,7%. Stepen ukupne zaduženosti porastao sa 1,02 na 1,05.Osnovu APR-ovog izveštaja čine podaci iz konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja za 2020. i 2019. godinu, koje su joj dostavila matična privredna društva. 

Svet

Austrija najavila novi „lokdaun“ i obaveznu vakcinaciju

Austrija od ponedeljka ulazi u još jedan nacionalni lokdaun, a od februara će vakcinacija u toj državi biti obavezna, najavio je kancelar Aleksandar Šalenberg, piše Forbes. Lokadun će, prema njegovim rečima, trajati maksimum 20 dana. Austrija je jedna od retkih zemalja u svetu koja je preuzela drastičan korak ka obaveznoj vakcinaciji usred borbe da poveća stopu vakcinacije u državi i obuzda rekordan nivo zaraze koronavirusom.Korona izgubljena generacijaPreko pet miliona preminulih od koronavirusa širom svetaOvo je prva zemlja u Evropi koja je od proleća odlučila da uvede potpuno zaključavanje, a taj korak dolazi nekoliko dana nakon što je objavljen lokdaun za nevakcinisane. Šalenberg je rekao da država "mora da se suoči sa realnošću“, priznajući da su nedavne mere bile nedovoljne da povećaju stopu vakcinacije usred neverovatno visokih stopa koronavirusa u zemlji.Mera lokdauna za nevakcinisane ostaće na snazi i nakon okončanja nacionalnog zatvaranja, rekao je kancelar. Austrija ima jednu od najvećih stopa obolelih od kovida-19 i najnižih stopa vakcinacije u Evropi.Uprkos dostupnosti sigurnih i efikasnih vakcina, oko dve trećine stanovništva je potpuno vakcinisano, piše Forbes. 

Srbija

Mentorski program za srednjoškolce iz specijalizovanih IT odeljenja

Inicijativa „Digitalna Srbija” poziva učenike četvrtog razreda specijalizovanih IT odeljenja je besplatan program mentorske podrške „Karijera 4.0“ koji ce učenicima pomoći da donesu odluke o svojim buducim karijerama. Preko 25 mentora iz nekih od najpoznatijih IT kompanija i institucija u Srbiji ce u narednim mesecima sa srednjoškolcima podeliti svoja profesionalna iskustva, odgovarati na njihova pitanja i davati savete kako da odaberu pravi fakultet za njih, kasnije poslodavca ili kako da odaberu oblast u kojoj ce pokrenuti sopstveni posao.Jedna od prednosti je što će mesečni sastanci sa mentorima biti online, pa se pruža mogućnost da učenici iz cele Srbije da učestvuju u programu.Učenici mogu da se upoznaju sa biografijama dostupnih mentora i registruju za program na sajtu gde će biti upućeni u naredne korake. Iz Inicijative napominju da će prvi krug prijava trajati do 1. decembra, ali i da je brzina važna jer će prednost pri izboru mentora imati učenici koji se prvi registruju. Kako se program bude razvijao, lista mentora biće proširena da bi se otvorilo što više prilika za podršku učenicima pred kojima su važne odluke.Tokom mentorskih sastanaka učenici će imati priliku da se upoznaju sa mentorima koji su svoja znanja iz matematike i programiranja primenili u industrijama koje obično nisu viđene kao „programerske”, kao što je Jelena Ljuboja koja radi konsultantskoj kući PwC kao menadžerka u oblasti strateškog savetovanja fokusira na tehnološki i finansijski sektor.Program „Karijera 4.0“ je razvijen kao odgovor na analizu koju je Inicijativa „Digitalna Srbija“ sprovela sa učenicima talentovanim za IT za koje se procenjuje da će biti među nosiocima daljeg razvoja digitalne ekonomije naše zemlje.  Preko300 srednjoškolaca iz 17 gradova reklo je da nije imalo dovoljno prilika da se upozna aktuelnim i poslovima budućnosti, a svaki treći učenik je imao priliku da razgovara sa nekim iz u tehnološkog sektora.

Srbija

Smederevo daje 300 miliona za uklanjanje divljih deponija

Grad Smederevo raspisao je tender vredan 300 miliona dinara za uklanjanje divljih deponija u 27 naselja u tom gradu.Radovi čišćenja i uklanjanja divljih deponija obuhvatiće naselja: Radinac, Ralja, Vučak, Petrijevo, Udovice, Badljevica, Binovac, Vodanj, Vranovo, Vrbovac, Dobri Do, Drugovac, Kolari, Kulič, Landol, Lipe, Lugavčina, Lunjevac, Mala Krsna, Malo Orašje, Mihajlovac, Osipaonica, Saraorci, Suvodol, Seone, Skobalj i Šalinac. Uklanjanje otpada će se vršiti fazno, tako da se ni u jednoj fazi ne ometa promet na putevima koji prolaze kroz divlje deponije, piše u dokumentaciji.Rok za završetak svih radova je godinu i po dana. Divlje deponije na Paliluli i Voždovcu mapiraće se iz vazduhaZbrinjavanje porodica sa deponije Vinča iz budžetske rezerve, a planirano godinama unazadGrađani ubuduće mobilnom aplikacijom mogu da prijave divlje deponijePrikupljanje otpada na lokacijama divljih deponija vršiće se mašinski, a pre početka vršenja radova sanacije potrebno je uraditi odgovarajuće pripremne radnje (uklanjanje rastinja i raščišćavanje terena i postavljanje table sa informacijama o izvođenju radova).Kako navodi naručilac, prvo će se pristupiti prikupljanju otpada sa divlje deponije, a nakon prikupljanja, separisanja i odvoženja svog smeća sa divlje deponije, mehanizacija se premešta na raščišćenu površinu u okviru divlje deponije i pristupa se sanaciji. Rok za podnošenje ponuda je 14. decembar.  Jedan od kriterijuma za izbor ponuđača je i da je u prethodne tri godine pružio usluge čišćenja i uklanjanja divljih deponija rasutih po ataru u najmanjem iznosu od 250 miliona dinara,  kao i da je izvršio tretman neopasnog otpada - komunalnog otpada u mobilnom postrojenju za tretman otpada u količini od minimalno 60.000 metara kubnih. Naručilac traži i da je firma zainteresovana za posao u prethodne tir finansijske godine ostvarila ukupan prihod od 600 miliona dinara. 

2021

Dajmo narednoj generaciji razlog za nadu

  Najnoviji božićni animirani video Erste Grupe je stigao! Četvrti put zaredom bankarska grupacija sa sedištem u Beču doprinosi širenju prazničnog duha kroz globalnu digitalnu kampanju. Ove godine, animirani video Erste Grupe stavlja u fokus budućnost naše planete i njenih najmlađih stanovnika. Sa preko 200 miliona pregleda koje su zabeležile njene prethodne video priče, Erste Grupa je postala prepoznatljiva kao jedan od najuspešnijih brendova koji redovno objavljuje božićne spotove. Agencija „Jung von Matt DONAU“ ponovo je bila angažovana za kreativno rešenje.Pogledajte animirani video čiji je naziv #verujubudućnost (#believeintomorrow):Fokusirani na budućnostNovi božićni animirani video bavi se temom klimatskih promena, kroz poznate situacije iz svakodnevnog porodičnog života, da bi pokazao kako čak i mali gestovi mogu da dovedu do velike promene ka boljoj budućnosti. Ušteda vode, razdvajanje otpada, korišćenje bicikla umesto automobila – sve nas podstiče na odgovorno ponašanje, kako bismo svojoj deci mogli da ponudimo budućnost u kojoj vredi živeti. Video donosi priču o tome kako je jedan budući tata razmišljanjem o svom još nerođenom detetu podstaknut da se ponaša odgovorno: #verujubudućnost.„Budućnost će biti puna izazova za sve. Moraćemo ponovo da razmislimo o svom ponašanju, da potražimo alternative, da izazovemo sami sebe i da učimo kroz to iskustvo. Ovde nije reč samo o odricanju, već i o tome kako da iskoristimo prilike na najbolji mogući način i da se razvijemo kao osobe. Hajde da verujemo u sutra,“ kaže Mario Štadler, direktor Brend menadžmenta Erste Grupe.Pouzdan kreativni timAgencija „Jung von Matt DONAU“ je ponovo bila zadužena za kreativnu realizaciju spota. Verner Singer, kreativni direktor, ističe: „Tokom proteklih godina, spotovi koje smo Erste Grupi pomogli da napravi imali su jasan fokus: hajde da verujemo u sebe. Ove godine smo dodatno razvili tu ideju – hajde da verujemo u sebe i u budućnost. Upravo kao što to radi i Jakub, glavni lik ovog videa, koji se svakog dana suočava sa izborima dok se trudi koliko god može da pripremi ovaj svet za svoju nerođenu ćerku koju jedva čeka da upozna.“ Produkcijska kuća „Passion Pictures” sa sedištem u Londonu bila je zadužena za animaciju, nakon što je prethodnih godina već pretvorila u stvarnost maštovite svetove božićnih video animacija Erste Grupe. U saradnji sa rediteljem Markom Varingom, „Passion Pictures” je ove godine stvorio svet iz mašte koji je inspirisan stop-motion postupkom. Muziku za video komponovao je „Soviet Science”, dok je tekst pesme napisao Andreas Puc, glavni partner i osnivač agencije „Jung von Matt DONAU“.Uspešne božićne pričeNakon priča o ježiću Henriju (2018), bumbarici Hani (2019) i deki Edgaru (2020), ovaj božićni video je četvrti spot koji je Erste Grupa realizovala u saradnji sa agencijom „Jung von Matt DONAU” i produkcijskom kućom „Passion Pictures”. Standard je bio postavljen veoma visoko: prethodni božićni spotovi su zajedno zabeležili preko 200 miliona pregleda i dobili više od 50 nagrada.

Lifestyle

Kako naši fudbaleri mogu da pomognu u zaštiti orla krstaša?

Na Instagram nalogu sportske kladionice Mozzart Bet objavljena je fotografija sa orlom koji drži srpsku zastavu u znak podrške fudbalskoj reprezentaciji Srbije koja se plasirala na svetsko prvenstvo u Kataru, nikakav problem ne bi bio da orao koji se nalazi na fotografiji nije beli orao koji se nalazi na grbu Sjedninjenih Američkih Država. Koja vrsta orla se onda nalazi na našem grbu?https://www.instagram.com/p/CWSqrMaIuuk/?utm_medium=copy_link&fbclid=IwAR0ZRyiZJmUGI-6FaIREaFK08mHYztt1q8TGac9c_Pmk4c68_KWMthBcf7kU pitanju je orao Krstaš, jedna od najugroženijih ptica u Srbiji, toliko da je 2016. godine preosta svega jedan gnezdeći par. Zahvaljujući akcijama Društva za zaštitu i proučavanje ptica, Srbija danas ima tri gnezdeća para orlova krstaša. Iz pomenutog društva su nam potvrdili da se na fotografiji nalazi beloglavi orao, koji nastanjuje Severnu Ameriku. „Na vizualu Mozzart Bet kladionice, kojim simbolično obeležavaju odlazak fudbalske reprezentacije Srbije na Mundijal u Katar, nalazi se beloglavi orao (Haliaeetus leucocephalus), vrsta koja nastanjuje Severnu Ameriku. Vrsta za koju mi verujemo da se nalazi na grbu Srbije je kritično ugrožen orao krstaš, koji trenutno u našoj zemlji broji svega tri gnezdeća para. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zajedno sa svojim članovima, volonterima, drugim organizacijama i institucijama posvećeno radi na oporavku populacije orlova krstaša. Bilo bi divno kada bi i fudbalska reprezentacija na neki način doprinela očuvanju ugroženih životinjskih vrsta kakva je orao krstaš. Verujemo da bi to dalo dublji smisao momentu kada stave ruku na grb Srbije i znaju da su pored dobre igre na terenu učinili da u prirodi opstane potica sa grba za koji igraju,“ rekao je za Novu ekonomiju Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Podsetimo zimus je uginuo jedan primerak ove ptice, a prema laboratorijskim analizama utvrđeno je da je uzrok smrti trovanje olovom, navodi se na sajtu ovog društva. „Orao nije upucan, ali je pojeo neku životinju koja je ubijena iz puške sačmarice i u telo je ishranom uneo olovne kuglice. Orlovi ne prezaju od hranjenja leševima, te su česte žrtve trovanja“, pojašnjava Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Društvo za zaštitu ptica pokrenulo je portal poslednjilet.rs u nastojanju da se građani više informišu u vezi sa problemom trovanja divljih životinja i da se „upoznaju sa najčešćim uzrocima stradanja ptica kao što su trovanje, krivolov vatrenim oružjem, nezakonito hvatanje, elektrokucija i kolizija. Pored informisanja građani će putem portala moći da prijave slučajeve stradanja ptica.“ 

Srbija

Beograd daje 62,5 miliona za nove nadstrešnice na GSP stanicama

Sekretarijat za javni prevoz raspisao je tender za nabavku i montažu stajališnih nadstrešnica, vredan 62,5 miliona dinara. Kako piše u dokumentaciji, zbog daljeg razvoja mreže linija javnog linijskog prevoza putnika i uklanjanja dotrajalog i tehnički prevaziđenog stajališnog mobilijara, "konstatovana je potreba za opremanjem jednog broja stajališta javnog linijskog prevoza na široj gradskoj teritoriji nadstrešnicama jednostavnijeg tehničkog sklopa u svrhu zaštite putnika od atmosferskog uticaja". Nova pravila: O javnom gradskom prevozu više nećemo moći da čujemo ništa loše?Javna nabavka obuhvata izradu i montažu nadstrešnica u otvorenoj varijanti (10 komada), izradu i montažu nadstrešnica u poluzatvorenoj varijanti (140 komada), opremu pametne nadstrešnice (osam komada), izradu podloge od tucanika (1200 m2), izradu betonske podloge na pešačkim površinama na obodu nadstrešnice (1000 m2)...Nadstrešnice treba da budu širine 1,60 metara i dužine 6 metara i  da imaju mogućnost funkcionalne nadogradnje u pravcu pametnih nadstrešnica. Тo znači da će Isporučilac u dogovru sa naručiocem izvesti pozicioniranje i postavku nosača za: solarne panele, kontrolne ormare i opreme za video nadzor na nadstrešnici.  Zaustavljena nabavka novih autobusa za GSP, podnet zahtev za zaštitu pravaRok za podnošenje ponuda je 23. decembar, dok će kriterijum za dodelu ugovora biti cena. Jedan od uslova koji je propisan za izbor ponuđača je da je u periodu od poslednjih pet godina "realizovao izradu i montažu najmanje 100 nadstrešnica ukupne vrednosti ne manje od 30 miliona dinara, od kojih najmanje jednu izradu i montažu "pametne" nadstrešnice sa solarnim napajanjem, opremljenu i dugim elementima (osvetljenjem, punjačima za telefone, wifi ruterom. Potrebno je da i da je privredni subjekt u poslednje dve finansijske godine ostvario ukupni prihod u iznosu od najmanje 120 miliona dinara (bez PDV-a).GSP za novac kojim iznajmljuje minibuseve može da kupi duplo više svojihFirma zainteresovana za ovaj posao treba i da raspolaže sa proizvodnim pogonom za zanatsko-bravarske radove površine minimum 150 metara kvadratnih,  komorom za farbanje od minimum 60 metara kvadratnih, čekićem za razbijanje betona, kompresorom za farbanje od minimum 200 litara, dostavno-teretnim vozilom sa kranom minimalne nosivosti pet tona. 

Svet

Bil Gejts ulaže četiri milijarde dolara u nuklearku

Startap TerraPower čiji je suosnivač američki milijarder i suosnivač Majkrosofta Bil Gejts gradiće svoj prvi reaktor u mestu Kemerer koje se nalazi u saveznoj državi Vajoming, prenosi CNBC. Cilj kompanije je da usavrši revolucionarni dizajn nuklearnih reaktora.Izgradnja će biti zahtevna i zaposliće 2.000 radnika i obezbediće nova radna mesta u oblasti zelene energije. Na tržištu energenata na kome trenutno dominiraju ugalj i gas.Za TerraPower je odabir lokacije bio je pitanje geoloških i tehničkih faktora, kao i podrška zajednice, navode njeni predstavnici.. Nakon izgradnje, elektrana će osigurati baznu snagu od 345 megavata, s potencijalom za proširenje svog kapaciteta na 500 megavata.Bil Gejts razvija nuklearni reaktor najnovije generacijeBil Gejts: Teorije zavere o meni i vakcini su čudne i glupe Poređenja radi, jedan gigavat, ili 1.000 megavata energije može da napaja grad srednje veličine, a jedno naselje može da radi i sa jednim megavatom struje. Sve to Gejts je objasnio u svojoj novoj knjizi Kako izbjeći klimatsku katastrofu.Izgradnja elektrane koštaće oko 4 milijarde dolara, pri čemu će polovina tog novca doći od TerraPowera, a druga polovina iz Ministarstva energetike Sjedinjenih država. Kada bude izgrađena, elektrana će proizvoditi struju 60 godina.

Svet

Evropska agencija: Energenti pojeftinjuju u aprilu

Cene prirodnog gasa i struje biće značajno smanjenje u aprilu, saopštila je Evropska Agencija za saradnju energetskih regulatora (ACER), u svom najnovijem izveštaju. Procena je zasnovana na podacima sa tržišta u Holandiji i Sjedinjenim Državama koja su dobri pokazatelji za trgovinu evropskim gasom i azijskim tečnim prirodnim gasom.Visoke cene gasa su kratkotrajna pojava i trebalo bi da značajno padnu u aprilu 2022. godine, navodi se u izveštaju ACER-a. Veleprodajne cene električne energije, kako se dodaje, rasle su oko 90 odsto od početka godine.Agencija je procenu predstavila u svom preliminarnom izveštaju o visokim cenama energije u Evropi i modelu veleprodajnog tržišta električne energije.Napominje se da kretanja na nemačkoj berzi EEX, koja je referentna za evropsko tržište električne energije, ukazuje da će u aprilu 2022. godine pasti cene energenata.RAST CENE ENERGENATA, ONDA I HRANEČEŠKA UKIDA PDV NA STRUJU I GAS ACER je naveo da je ova procena u skladu sa ranijom procenom rađenom prošlog meseca. Agencija je razmatrala koliko je koristi EU članicama donela praksa otkupa gasa po trenutnim  cenama, za razliku od otkupa po ugovorenim cenama, kako i kakav će uticaj ta praksa imati u budućnosti.Agencija upozorava žda je Evropa i dalje podložna porastu tražnje koji je povezan sa vremenskim prilikama, Napominje kako je moguće da oštra ili blaga zima značajno utiču na tražnju za gasom.Evropska komisija je prošlog meseca predstavila paket mera za ublažavanje posledica drastičnog poskupljenja električne energije i gasa u poslednjih nekoliko meseci.Cena gasa u Srbiji, kako je pisala Nova ekonomija, verovatno neće skočiti pred izbore koji nas očekuju naredne godine. Ipak, ako gas za krajnje potrošače ne poskupi u januaru, gubitke će zbog toga snositi Srbijagas, državna kompanija koja se bavi dristribucijom i trgovinom prirodnog gasa.

Srbija

Na zaštitu životne sredine u Srbiji potrošeno 46,7 milijardi

Ukupni troškovi za zaštitu životne sredine u 2020. godini iznosili su 46,7 milijardi dinara, što je, kako navodi Republički zavod za statistiku, 10,2 odsto više nego prethodne godine.U strukturi opštih troškova za zaštitu životne sredine učesće investicija za zaštitu životne sredine iznosilo je 39,6 odsto, dok su tekući izdaci imali učešće od 60,4 odsto.U 2020. godini, učešće troškova za zaštitu životne sredine u BDP-u  iznosilo je 0,8 odsto. Investicije za zaštitu životne sredine u 2020. godini iznosile su oko 18,5 milijardi dinara što je 6,9 milijardi više nego nego u prethodnoj godini.Najveći udeo u strukturi investicije za zaštitu životne sredine u 2020. godini bio je za zaštitu vazduha i iznosio je 54,9 odsto (10,1 milijarda). Zagađenje tokom grejne sezone zagonetka i za najboljeg hemičaraSumpor-dioksid 25 dana bio opasan po zdravlje ljudi u BoruTekući izdaci za zaštitu životne sredine u 2020. godini iznosili su 28,2 milijarde dinara odnosno 2,5 milijardi manje nego u prethodnoj godini. Najveći udeo u strukturi tekućih izdataka za zaštitu životne sredine u 2020. godini bio je za upravljanje otpadom, - 73,9 odsto ili 20,8 milijardi. U strukturi investicija za zaštitu životne sredine u sektorima industrije udeo za prevenciju zagađenja životne sredine iznosio je 6,6 odsto (872,7 miliona dinara), dok su investicije za tretman nastalog zagađenja iznosile 93,4 odsto (oko 12,3 milijarde dinara). 

Srbija

Krenula e-fiskalizacija, slede prijave za sigurnosni softver i hardver

Privrednici koji su se prijavili za elektronsku fiskalizaciju mogu da podnesu prijavu za izdavanje "bezbednosnog elementa" koji se izdaje u softverskom i hardverskom obliku zbog potrvde autentičnosti, saopštila je Poreska uprava. Preduslov je da su dobili oznaku poslovnog prostora, kao i poruka za uvođenje u proces elektronske fiskalizacije.Prijava za izdavanje bezbednosnog elementa može da se podnese preko Elektronskog servisa za fiskalizaciju kojem se pristupa preko portala ePorezi. Obveznik fiskalizacije naručuje bezbednosni element onda kada je spreman za fiskalizaciju i kada zna koji će fiskalni uređaj koristiti.Registar odobrenih elemenata elektronskog fiskalnog uređaja može se naći na portalu Poreske uprave na sledećem LINKU.Nakon izrade bezbednosnog elementa u formi pametne kartice, dobija se obaveštenje o vremenu preuzimanja. Pametne kartice preuzimaju se na šalteru Vaš poreznik u nadležnoj filijali Poreske uprave.Privrednici negoduju zbog najavljene e-fiskalizacijeEvo šta donosi novi model fiskalizacije Kako se dodaje, to ne važi za obveznike CVPO koji bezbednosni element preuzimaju u Centru za velike poreske obveznike. Ukoliko je bezbednosni element u vidu fajla, on se automatski šalje u poresko sanduče gde će obveznik imati instrukcije za njegovo preuzimanjeRačun koji je izdat bez korišćenja bezbednosnog elementa, ne može se smatrati fiskalnim računom u skladu sa Zakonom o fiskalizaciji, dodaje se u saopštenju. On je personalizovan za obveznika fiskalizacije, konkretan poslovni prostor i ne može da se koristi od strane neovlašćenog lica, u drugom poslovnom prostoru ili u okviru neodgovarajućeg elektronskog fiskalnog uređaja.Uputstvo za podnošenje prijave za izdavanje bezbednosnog elementa može da se pronađe na sledećem LINKU.Počinje prijava za subvencije fiskalnim obveznicimaUdruženje upozorava: Novi zakon u fiskalni sistem uvodi i paušalce

Srbija

Vodovod raspisao tender: Za radove na KCS Reva 96 miliona dinara

JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" raspisao je tender za radove na kanalizaciono crpnoj stanici Reva. Vrednost radova procenjena je na 96 miliona dinara.Javna nabavka obuhvata radove na demontaži i iskopu, betonske i zidarske radove, armiračke radove, keramičarske radove, limarske, izolatorske radove, molerski, elektro radoove, nabavku i isporuku svetiljki...Rok za podnošenje ponuda je 13. decembar, navodi se u dokumentaciji. Naručilac je propisao uslove za ponuđače, a između ostalog: - da je u poslednje tri godine izveo građevinske radove u ukupnom iznosu od minimum 100 miliona dinara,- da je u poslednje tri godine izvršio ugradnju minimum jednog pumpnog agregata za kišnu vodu sa utopnim motorom za montažu u vertikalnoj cevi minimalne snage 180 kW i minimalnog kapaciteta 1000 l/s na kanalizacionim crpnim stanicama,- da bude ovlašćen za ugradnju i puštanje u rad predmetnih kišnih i fekalnih pumpnih agregata. Kriterijum za dodelu ugovora biće cena. Rok za izvođenje radova je šest meseci. 

Srbija

Dragomir Lazović (Matis): Kod zaposlenih cenim radne navike i lojalnost

Najviše cenim kod zaposlenih ako imaju radne navike i lojalnost prema kompaniji, kaže Dragomir Lazović, generalni direktor ivanjičke fabrike nameštaja Matis. “Ne možemo prihvatiti neradne i nelojalne ljude, jedino u tom slučaju dajemo otkaz. Zaposleni su veoma samostalni u poslu jer nemoguće je stalno nadgledati 1.300 ljudi”, kaže Lazović za Novu ekonomiju.Usled pandemije koja se dogodila i poremetila tržište, prema njegovoj oceni očuvati svako radno mesto bio je veliki uspeh ove i prethodne godine koju je obeležila korona. “Situacija na tržištu je nestabilna, ali ove godine uspeli smo da održimo planirani nivo prometa. I u ovako otežanim uslovima poslovanja nismo otpustili nijednog radnika. Ove godine zaposlili smo 25 proizvodnih radnika i planiramo nove investicije”, ističe on. Ove godine kompanija iz Ivanjice koja proizvodi pločasti i tapacirani i nameštaj od masiva, uložila je četiri miliona evra u otvaranje dva logističko-distributivna kapaciteta, jedan u Kragujevcu, drugi u okolini Beograda.  “Sledeće godine imamo u planu da otvorimo veliku fabriku u Ivanjici, u koju ćemo uložiti pet miliona evra. U tom proizvodnom pogonu planiramo da zaposlimo oko 50 radnika”, najavio je Lazović.  On očekuje sledeće godine da se tržište stabilizuje i da ne bude više oscilacija cene sirovine koje su mnogo porasle ove godine.  “Repromaterjal je poskupeo i nekoliko puta ove godine povećavali smo cene nameštaja u našoj kompaniji ove godine. Cene su povećane oko 20 odsto”, kaže on.  Kako će povećane cene nameštaja u paketu sa svim poskupljenjima na trgovinskim rafovima, uticati na prodaju i kako reaguju potrošači, kakav nameštaj kupuju? On kaže da kupci više vode računa o tome šta kupuju i koliko tačno košta i zato biraju lošiji kvalitet. “Uglavnom se prodaje nameštaj srednjeg i nižeg kvaliteta, dok se pre korone kupovao viši i srednji kvalitet nameštaja”, ocenjuje Lazović.  

Srbija

Platforma „Dobri Dabar“ traži crowdfunding projekte

Predstavljena je prva platforma za grupno finansiranje u Srbiji, pod nazivom Dobri Dobar, koja će predstavljati inovativni, alternativni instrument finansiranja inicijativa malih i srednjih preduzeća i razvojnih projekata usmerenih na oblast tranzicije ka zelenoj ekonomiji, održivosti i zapošljavanju.Ovo idejno rešenje i koncept nove srpske crowdfunding platforme, koju pokreće Udruženje Loud Crowd uz podršku Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje, predstavljeno je na danas na skupu za medije u Marsh co-working prostoru."Platforma Dobri Dabar predstavlja prvo odgovarajuće rešenje za prikupljanje sredstava za mala i srednja preduzeća i korisne inicijative, a razvoj ovog segmenta je veoma važan, ako ne i najvažniji, za privrednu i ekonomsku stabilnost zemlje, održivi razvoj i zapošljavanje", rekao je osnivač organizacije Loud Crowd, Dušan Vulović i dodao da će Dobri Dabar omogućiti rast, razvoj i promociju dobrih, ekoloških, preduzetničkih, kreativnih i održivih projekata,Prema podacima Ministarstva privrede, u Srbiji trenutno ima preko 100.000 aktivnih malih i srednjih preduzeća, a u ovom segmentu malog biznisa preko 98 odsto sredstava dolazi iz bankarskog sektora, dok samo 2 odsto potiče iz donacija. Mala i srednja preduzeća su prinuđena da u razvoj poslovanja, podizanje konkurentnosti i stope zaposlenosti, kao i za prelazak na zelenu ekonomiju, ulažu iz sopstvenih sredstava zato se očekuje da će platforma Dobri Dabar znatno doprineti ekonomskom i privrednom napretku u ovom sektoru. "Planirano je da platforma Dobri Dabar počne sa radom 16. februara 2022. Do tada će svima koji su zainteresovani za ovaj način finansiranja na adresi dobridabar.com biti dostupan upitnik na osnovu kog će moći da provere svoje kapacitete za crowdfunding kampanju i obaveste tim koji stoji iza platforme o projektu za koji žele da je sprovedu," objasnio je Vulović.Crowdfunding je najčešći metod takozvanog grupnog, alternativnog finansiranja projekata u svetu. Kao digitalna, brza, jeftina i potpuno transparentna metoda onlajn prikupljanja sredstava od zajednice, u poslednjoj deceniji predstavlja globalni ekonomski fenomen sa jednom od najvećih stopa rasta.Nemačko-srpska inicijativa za održivi rast i zapošljavanje prepoznala je potencijal koji bi grupno finansiranje moglo imati u Srbiji i od 2017. godine podržava razvoj crowdfunding industrije i baze znanja u našoj zemlji. U tom periodu uspostavljen je i sajt crowdfunding.rs koji služi promovisanju crowdfunding-a i edukaciji potencijalnih crowdfunder-a.

Srbija

Država na javno informisanje potrošila 42 miliona evra

Na javnim konkursima u poslednje tri godine država je potrošila 14,7 milijardi dinara, najviše na projekte organizacija civilnog društva (53 miliona evra), kao i na javno informisanje (42 miliona evra), saopštio je BIRN. Napominje se da nema dovoljno dostupnih informacija kako bi se ocenila transparentnost tih konkursa.Podatke o tim konkursima BIRN je sakupio u partnerstvu sa Građanskim inicijativama i timom istraživača iz 17 lokalnih nevladinih organizacija.Jedinstvena baza "Javno o javnim konkursima", kako se navodi, omogućava pregled potrošnje na 1.637 konkursa koje je raspisalo 190 institucija na svim nivoima vlasti. Njima je finansirano  33.396 projekta koje je sprovelo 11.070 medija, udruženja građana, omladinskih organizacija i organizacija i ustanova u kulturi, navodi BIRN. Analiza podataka, kako se objašnjava, pokazala je da se najviše novca za javne konkurse izdvaja na nivou lokalnih samouprava, ministarstva i pokrajinskih sekretarijata. Tokom godina ukupna suma je relativno stabilna, sa tendencijom smanjenja u periodu 2019. do 2020. godine.Među ostalim uočenim trendovima BIRN izdvaja sledeće nalaze:- Iako je period istraživanja obuhvatio period kovid krize, svega 155 projekata se bavi ovom temom.- Dva najkrupnija problema u primeni su finansiranje redovnog rada organizacija i medija kroz konkurse za tematske projekte, kao i finansiranje rada organizacija i medija bliskih vlasti koji imaju olakšan pristup državnim fondovima.- Dostupnost informacija o javnim konkursima je nedovoljna za obezbeđivanje transparentnosti i evaluaciju njihovih rezultata. - Nedostaje standardizacija konkursne procedure i njeno ujednačavanje na nivou sva četiri sektora, što bi doprinelo većoj transparentnosti.- Ukupan broj registrovanih organizacija civilnog društva je čak pet  puta veći od broja organizacija koje dobijaju novac na konkursima, a od 11.070 dobitnika oko 30% se ponavlja iz godine u godinu.Vlada raspisala konkurs za direktora "Srbijagasa"Javni poziv za zamenu stolarije raspisalo svega 11 opštinaBeograd daje do milion dinara nevladinim organizacijama za razvoj turizma "U uslovima prolongirane zdravstvene krize, hroničnog nedostatka novca na tržištu i nedovoljno razvijenih alternativnih modela finansiranja državni novac je najvažniji izvor finansiranja za posmatrane sektore (mediji i informisanje, kultura i umetnost, organizacije civilnog društva i omladina)  i namenjen je ostvarivanju javnog interesa", dodaje se u saopštenju.Kako se dodaje, javni konkursi u praksi postaju predmet interesovanja javnosti zbog brojnih problema, od nedorečenih procedura i diskrecionog odlučivanja, pa sve do krupnih kršenja zakona, korupcije i zloupotreba."Samo ove godine koalicija organizacija okupljenih oko praćenja javnih konkursa Otvoreno o konkursima (OKO), identifikovala je 10 konkursa na kojima su se desile neregularnosti i na kojima je potroseno najmanje 845,5 miliona dinara", piše u saopštenju.Napominje se da je prvi korak u sprečavanju zloupotreba je objavljivanje što većeg broja podataka u vezi sa konkursima i što potpuniji uvid javnosti u ovaj vid potrošnje.

Srbija

Građanski preokret: Trajno zaustaviti izgradnju Linglonga

Izgradnja fabrike autoguma Linglong je višestruko narušila pravni poredak, dugoročno ugrožava životnu sredinu, i izaziva kršenje ljudskih prava i sloboda, navodi se u saopštenju inicijative Građanski preokret iz Zrenjanina.Kako se navodi, ova kineska kompanija ima privilegovan položaj u odnosu na druge kompanije, prvenstveno jer su dobili ogromnu parcelu zemljišta, na poklon, za razliku od drugih investitora koji su takvo zemljište morali da plate. Građanski preokret zbog Linglonga tužio i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam"Zbog izgradnje Linglongove fabrike guma tokom poslednje tri godine prekršeno više zakona, i to: Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o zaštiti prirode, Zakon o kontroli državne pomoći, učinjeno je krivično delo bespravne gradnje, a sada je očigledno da se ne poštuje ni Zakon o radu", navodi Građanski preokret.Još jedan dokaz da Linglong ima povlašćen tretman, kako navode u ovoj Inicijativi, je i taj što tužilaštvo ne reaguje na krivične prijave zbog bespravne gradnje više desetina hiljada kvadrata koje je kontatovao građevinski inspektor, a Upravni sud ne reaguje na više tužbi protiv odluka organa vlasti kojima je takva gradnja dozvoljena. "Zbog interesa komapnije Linglong umanjuju se građanska prava i slobode, a najočigledniji primeri su bili suzbijanje učešća građana u javnim raspravama o ekološkim aspektima buduće fabrike guma, sprečavanje medija da snimaju i izveštavaju u blizini gradilišta, kao i policijski pritisak na aktiviste koji su protestovali ispred njega. Radni logor s nehumanim uslovima za vijetnamske radnike koji su angažovani u izgradnji fabrike autoguma Linglong kod Zrenjanina je najnoviji dokaz da dolazak tog kineskog investitora ima nesagledive negativne posledice po Srbiju", navodi se u saopštenju.Uslov da prodišemo: Nadležne institucije da izađu iz karantina"Zbog svega navedenog, Građanski preokret zahteva potpuno i trajno zaustavljanje izgradnje fabrike autoguma Linglong kod Zrenjanina", apeluju aktivisti Građanskog preokreta iz Zrenjanina.

Srbija

Koalicija prEUgovor: Proces ustavnih reformi „drama u tri čina“

Od maja do oktobra meseca 2021. godine, u Srbiji je ubrzanim tempom nastavljeno sprovođenje formalnih aktivnosti u pojedinim oblastima iz klastera 1 u pristupnim pregovorima sa EU. Najviše u vezi sa ustavnim izmenama u oblasti pravosuđa koje je urednica izveštaja Jelena Nikić Pejić okarakterisala kao "dramu u tri čina" na predstavljanju prEUgovor Alarm izveštaja o stanju vladavine prava u Srbiji.Ustavne reforme su otpočele su 2017. godine, a urednica izveštaja iz organizacije Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Jelena Pejić Nikić je objasnila da je tokom "prvog čina" Ministarstvo pravde uzrpiralo ceo proces izvrnuvši reformski cilj u njegovu suprotnost i da se umesto nezavisnog sudstva težilo ka nezavisnosti sudija od zakonodavnog tela. "Drugi čin" je nastala "tišina" koja je trajala dve godine, da bi tek u "trećem činu" u 2021. godini reforma počela otpočetka, ubrzanim tempom.Aktivnosti su uglavnom normativnog karaktera, što je tek početni korak ka željenoj društvenoj promeni, pa još uvek nema opipljivih rezultata. Takođe aktivnosti mahom kasne i nadoknađuju procese koje je trebalo okončati nekoliko godina ranije. One nisu intenzivirane samo zbog kašnjenja i revidiranih rokova već i zbog vanrednih parlamentarnih i redovnih predsedničkih izbora najavljenih za proleće 2022. godine."Iako je, usled nezastupljenosti opozicije u Narodnoj skupštini, odmah nakon izbora u leto 2020. najavljen skraćeni mandat zakonodavnog tela, od istog monolitnog parlamentarnog sastava očekuje se da usvoji izmene Ustava i druge (povezane) propise velikog značaja, poput Ustavnog zakona i Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Postoji bojazan da će ubrzavanje u poslednji čas pred istek utvrđenih rokova oštetiti demokratske procese.", navodi se u uzveštju."Živimo zarobljenoj državi, jačamo ovlašćenja institucija, ali vidimo da one ne žele da koriste tu nezavisnost" naglasila je Pejić Nikić dodajući da vlasti žele da zadrže iste ljude na javnim funkcijama.Budući da je Srbija država zapadnog Balkana, ona se nalazi na ruti intenzivne tranzicije migranata. Kroz Srbiju prođe najviše migranata iz Avganistana, Pakistana, Sirije i Bangladeša od kojih je 84 odsto muškaraca, objašnjava Vladimir Petronijević iz Grupe 484.Pozitivno je što u je Srbiji omogućeno migrantima da se vakcinišu i nisu zabeleženi problemi uticaja migracija na pandemiju koronavirusa. Plus predstavlja i upis dece migranata u škole, čak i na univerzitete u Srbiji.Treba napomenuti zabrinutost zbog pojačane antimigtatske retorike koja je najprisutnija na društvenim mrežama, a disproporcija retorike u odnosu na realnu pretnju je ono što zabrinjava i to je fenomen kojim se moramo baviti."Ni tokom ovog izveštajnog perioda Skupština nije sprovodila efikasnu kontrolu rada izvršne grane vlasti. Nastavljeno je nadmetanje poslanika u upućivanju pohvala predsedniku Republike i šefu glavne parlamentarne stranke Aleksandru Vučiću, bez obzira na to o kojoj se temi raspravlja, kao i u upućivanju napada na njegove suparnike i neprijatelje", navodi Zlatko Minić, iz organizacije Transparentnost Srbija.U jednom slučajno odabranom danu rada Narodne skupštine, 6. oktobra 2021. godine kada je na dnevnom redu bio Predlog zakona o vodama, koji nije ni u kakvoj vezi sa nadležnostima predsednika države, u periodu od 7 sati koliko je trajalo zasedanje, Aleksandar Vučić ili članovi njegove porodice bili su pomenuti 95 puta, a predsednik opozicione stranke, Dragan Đilas, koji je označen kao glavni protivnik vlasti 54 puta, objašnjeno je u izveštaju.Operativni plan za borbu protiv korupcije u oblastima od posebnog rizika za nastanak korupcije je trebalo da se sastoji od 8 oblasti, umesto toga napravljen je jedan plan koji se odnisi na svega pet oblasti – javne nabavke, policija, carina, lokalna samouprava i privatizacija, dok su izostavljeni zdravstvo, obrazovanje i porezi.Bojan Elek iz BCBP ukazao je da su kapaciteti i sposobnosti naše policije dobri, ali je glavni problem u upvljanju. U Srbiji ima preko 40.000 policajaca i odvaja se budžet od preko 100 milijardi evra za policiju. Politički utocaj na policiju je prisutan samo je pitanje vidljivosti tog uticaja. reformom policije, u vidu Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima koji je povučen nakon oštre reakcije civilnog društva, bi se uveli brojni problemi koji bi ugrozili prava građana.Izveštaji se fokusiraju na ključne politike iz oblasti pravosuđa i osnovnih prava i pravde, slobode, i bezbednosti, one koje odgovaraju oblasti stručnosti svake organizacije članice i u kojoj poseduju relevantno znanje i iskustvo.U prEUgovor Alarm izveštaju je primećeno je izvesno poboljšanje u javnim izjavama/saopštenjima srpskih zvaničnika o Evropskoj uniji. Za razliku od prethodnog perioda, izostali su upadljivi i direktni napadi na EU. Zastoj Srbije u pregovaračkom procesu predstavnici Vlade po pravilu objašnjavaju nevoljnošću EU da nastavi ili ubrza taj proces, uz primetno odsustvo introspekcije i uz zanemarivanje problema koje Srbija ima u ispunjavanju preuzetih obaveza.Nosioci vlasti nastavljaju da (zlo)upotrebljavaju institucionalne i medijske kanale da bi diskreditovali svoje političke protivnike, ali i kritički nastrojene medije, organizacije civilnog društva i pojedince. U kritičnim oblastima koje prEUgovor prati, poput slobode medija, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, napredak nije vidljiv. PrEUgovor Alarm: Izveštaj o napretku Srbije u klasteru 1 je redovni, polugodišnji izveštaj iz senke, koji zajednički izrađuje i objavljuje sedam organizacija civilnog društva koje čine koaliciju prEUgovor. Alarm izveštaji predstavljaju kamen temeljac rada koalicije od njenog osnivanja i bave se praćenjem napretka i učinka Vlade Srbije u sprovođenju reformi vezanih za vladavinu prava. Koalicija prEUgovor je prva koalicija organizacija civilnog društva, koja je osnovana radi praćenja realizacije politika koje se odnose na pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, Koalicija se sastoji od sedam organizacija civilnog društva sa iskustvom u tematskim oblastima koje obuhvata klaster "Osnove", i formirana je 2013. godine. Cilj joj je da pomogne da se proces pristupanja Evropskoj uniji iskoristi za postizanje bitnog napretka u daljoj demokratizaciji srpskog društva.