Najnovije

Srbija

Imlek maloprodajama određivao cene svojih proizvoda

Imlek je sa prodavnicama u toku 2017. i 2018. godine sklapao ugovore koji mogu predstavljati restriktivne sporazume, tako što je određivao minimalnu cenu po kojoj njegovi proizovodi mogu da prodaju, zaključak je Komisije za zaštitu konkurencije.U ugovorima koje je Imlek sklapao sa ovim preduzećima postojala je odredba kojom je ograničavao prodavnice da Imlekove proizvode prodaju po nižim cenama kako bi privukli kupce da kupuje druge proizvode u njihovom marketu (loss-lead). Nakon analize ugovora, Komisija je u january 2020. godine pokrenula ispitne postupke protiv Imleka i 16 društava sa kojima su sklopljeni ugovori o kupoprodaji Imlekovih proizvoda.Na listi se nalaze trgovine Gomex, Domaći trgovački lanac (DTL), Domaća trgovina (Aroma marketi), Veropoulos (Vero), Qvattro company (prodavnice Sunce), Metla Komerc iz Leskovca, Mikromarket iz Novog Sada, Aman, Univerexport i drugi.Postupak je prekinut jer je Imlek u julu 2020. godine dostavio predlog obaveza koji je dobrovoljno spreman da preuzme radi otklanjanja mogućih povreda konkurencije, a u junu ove godine predlog je preciziran i dopunjen.Imlek se obavezao da će i sa trećim licima primeniti isti princip sa saradnje, odnosno da će zaključivati tipski ugovor, iz koga će izbaciti “loss-lead” odredbu.Takođe, Imlek je u obavezi da jednom godišnje sprovodi edukacije za svoje zaposlene o zaštiti konkurencije, kao i da Komisiji podnosi godišenj izveštaje o sklopljenim ugovorima.Komisija je takođe utvrdila da je Imlek 2016. godine sklopio ugovor sa preduzećem Kruna-Komerc iz Beograda kojim su dve strane uskladile cene za potrebe učestvovanja u postupcima javnih nabavki. Kako je ocenjeno, reč je o direktnim konkurentima, odnosno da u postupcima javnih nabavki nude iste proizvode, pa ovakav ugovor može značajno ograničiti konkurenciju.Komisija je zbog toga pokrenula postupak protiv ovih firmi.Postupak je i u ovom slučaj prekinut jer je Imlek podneo predlog obaveza koje je dobrovoljno spreman da preduzme. U ovom slučaju Imlek se obavezao da neće sklapati ugovore sa trećim licima kojima preuzima obavezu da će u pojedinim ili svim postupcima javnih nabavki snabdevati samo jednog učesnika na tržištu, da će sa svim ostalim eventualno ponuđačima na trenderima koji budu želeli da kupe Imlekove proizvode sklapati tipske ugovore, da će izveštavati Komisiju i edukovati svoje zaposlene.

Svet

Windows 10 ide u penziju, ko će ga naslediti?

Microsoft je povukao još jedan zanimljiv potez koji se tiče budućnosti njihovih "zadnjih" Windowsa. Na službenim su stranicama objavili datum koji označava potpuni kraj podrške za Windows 10 Home i Pro.Što god da se dogodilo 24. lipnja na najavljenom Microsoftovom događaju vezanome za budućnost Windowsa, sada je jedno jasno Windowsi 10 neće biti "posljednji Windowsi", neće ih se zauvijek nadograđivati i ažurirati, a vrlo će brzo svijet dobiti i njihovog nasljednika, piše BUG.hr Microsoft je, naime, na svojim službenim stranicama, u sekciji životnog ciklusa, ažurirao datume i vrlo jasno dao do znanja da se Windowsima 10 bliži kraj. Windows 10 Home i Pro, za koje je podrška započela 29. srpnja 2015. godine, u službenu će mirovinu 14. listopada 2025. godine.Ovo bi moglo značiti da će ovoga mjeseca zaista biti predstavljen Windowsi 11, ili neka druga verzija, a gotovo je sigurno da desetka neće poživjeti vječno, kako je bilo najavljivano u vrijeme predstavljanja.Microsoft na istom mjestu napominje i da će nakon datuma umirovljenja Windowsa 10 nastaviti pružati podršku i isporučivati polugodišnje nadogradnje za barem jednu verziju Windowsa 10, što je i do sada bio običaj s ranijim verzijama, obično namijenjenima velikim poslovnim korisnicima.Već smo pisali o najavljenom događaju koji je na nekoliko načina vezan uz broj 11, pa se sve više smatra da će upravo 11 biti brojčana oznaka sljedećih Windowsa. Za slučaj da niste pratili ove objave – 24. lipnja se u 11 sati po lokalnom istočno američkom vremenu održava online događaj u kojem će kompanija prikazati "šta je sledeće za Windowse".Događaj je najavljen logotipom Windowsa koji se u sjeni pretvara u dvije paralelne linije, te videom sumnjivo dugim baš 11 minuta – pa je mnogima to dovoljno da zaključe kako će se novi Microsoftov OS zvati.

Srbija

Konkurs za osnovce „Programiraj svoj uspeh“ produžen do jula

Konkurs "Programiraj svoj uspeh" koji je namenjen učenicima sedmog i osmog razreda i njihovim nastavnicima-mentorima produžen je do 1. jula zbog velikog interesovanja, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Konkurs je raspisan za izbor najboljih primera projektne nastave iz predmeta Informatika i računarstvo.Na konkurs mogu da se prijave školski timovi koje čine nastavnik-mentor i jedan do pet učenika sedmog ili osmog razreda osnovne škole iz Srbije. Prijavu na konkurs podnosi nastavnik-mentor onlajn na konkurs.pks.rs.Stručna komisija vrednovaće usaglašenost sa programom nastave i učenja i tematskom kategorijom, edukativnu vrednost, inovativnost, multidisciplinarnost i međupredmetnu korelaciju, korišćenje dobre prakse u upotrebi tehnologije i kvalitet prezentovanja primera projektne nastave u prijavi.Učenici u timu treba da budu iz iste škole u kojoj pohađaju isti razred, a nastavnik-mentor treba da bude njihov nastavnik Informatike i računarstva. Đaci mogu da podnesu više od jedne prijave, a dozvoljeno je i učešće više timova iz jedne škole.Informatika i računarstvo prvi predmet u novoj virtuelnoj učionici Prva generacija učenika koja je imala obavezan predmet Informatika i računarstvo od petog do osmog razreda, uveden u sistem školovanja u Srbiji 2017, osnovnu školu završava ove godine.Ističući i nagrađujući najbolje radove u nastavnoj oblasti Informatike i računarstva, PKS napominje da podržava unapređenje obrazovnog sistema i nove, digitalno kreativne  generacije, koje postaju glavni nosilac razvoja tehnološke infrastrukture privrede i savremenog informacionog društva.Konkurs su raspisali 13. maja Privredna komora Srbije (PKS) i Fondacija Petlja, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Lifestyle

Doneseš praznu limenku, dobiješ kartu za koncert

U okviru "Art link" festivala koji počinje 15. juna, građani imaju prilike da za jednu limenku koju donesu na Kalemegdan, dobiju ulaznicu za koncert u Kolarčevoj zadužbini. Ideja ovogodišnjeg festivala je da se naglasi važnost recikliranja, ali i da se promoviše umetnost.ArtLink festival će se ove godine održati u svom novom izdanju, kao deo evropske inicijative Gradovi festivali, na različitim lokacijama u periodu od 15. juna do 11. septembra. Pod sloganom “Umetnici za prirodu”, programi će se odvijati na Beogradskoj tvrđavi i Kalemegdanu, u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, Kući porodice Veljković i na tvrđavama u Golupcu, Pirotu i Novom Sadu.Kampanja “Umetnici za prirodu” počinje 15. juna u 17 časova na Kalemegdanu (kod Muzičkog paviljona), gde će se održati eko radionice za najmlađe Beograđane, na temu reciklaže.Tom prilikom, svi koji donesu praznu limenku za reciklažu, dobiće gratis ulaznicu za koncert u dvorani Kolarčeve zadužbine. Tokom celog leta ArtLink festival se pobrinuo da bude postavljen specijalni kontejner za reciklažu.Festival će svečano otvoriti Simfonijski orkestar RTS-a sa maestrom Bojanom Suđićem i violinistkinjom Unom Stanić, kao solistom, koncertom u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine.Detaljnije o programu ovogodišnjeg Art link festivala pogledajte ovde.

Srbija

Stambeno-poslovni kompleks umesto nekadašnje fabrike u Bloku 64

Na teritoriji Opštine Novi Beograd na mestu nekadašnje Fabrike metaloprerađivačke industrije odlivaka i modela u planu je izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa površine 63.454 metara kvadratnih.Urbanističkim projektom koji je objavljen na sajtu Grada Beograda planira se uređenje građevinske parcele i gradnja stambeno-poslovnog  objekta  sa  svim  pratećim  površinama  i  sadržajima,  kolskim  i  pešačkim prilazima, saobraćajnim i manipulativnim površinama interventnih vozila, pešačkim površinama, zelenim površinama i pratećom mrežom infrastrukture.U planu je izgradnja 321 stana i 33 lokala. Parkiranje će biti rešeno u dva podzemna nivoa, a projektovano je ukupno 794 parking mesta.Kako se navodi u projektu, potrebno je obezbediti minimalno 70 odsto slobodnih  površina  pod  vegetacijom u direktnom  kontaktu  sa  tlom bez  podzemnih  objekata  i podzemnih  etaža,  dok ostalih maksimalno 30 odsto može biti pod stazama, platoima, dečijim igralištima i otvorenim terenima. Stambeno-poslovni kompleks sastojaće se od četiri objekta sa šest lamela koji će se graditi u četiri faze. Sa višeporodičnim stanovanjem su kompatibilni komercijalni sadržaji iz oblasti trgovine, administracije i uslužnih delatnosti koje ne ugrožavaju životnu sredinu i ne stvaraju buku.Lokacija se nalazi na teritoriji Opštine Novi Beograd, na mestu nekadašnje Fabrike metaloprerađivačke industrije odlivaka i modela, u bloku između ulice Tošin bunar,  preostalog  dela  industrijskog  kompleksa  FOB,  kompleksa  fabrike  IMT  i poslovnog kompleksa "Airport city"Osnovni  cilj  izrade  Urbanističkog  projekta, kako se navodi,  je  prenamena  obuhvata  područja,  od industrijskog u višeporodično stanovanje. Navodi se da se pomenuti prostor trenutno neadekvatno i neracionalno  koristi. Na samoj parceli postoji više objekata bivše Fabrike metaloprerađivačke industrije odlivaka i modela.Investitor je kompanija Primo immobiliare, a nosilac Urbanističkog projekta Arhigram. Projekat je na javnom uvidu od 15. do 23. juna 2021. godine od 9 do 17 u zgradi Gradske uprave Beograda. 

Srbija

Agencijama od sedam do 50 evra subvencije po turisti

Turističke agencije koje su registrovane u Srbiji i poseduju odgovarajuću licencu mogu da dobiju subvencije koje se kreću od sedam evra za domaćeg, do 50 za stranog turistu, prenosi portal N1. Ukipan iznos tih subvencija je pet miliona dinara, a ove godine dobijaće se i za organizovano dovođenje domaćih turista.Pravo na te subvencije imaju turističke agencije organizatori putovanja, poznatiji kao turoperatori, registrovane na teritoriji Srbije, koje imaju propisanu licencu, o čemu je Nova ekonomija već pisala. Predviđena su četiri slučaja za dobijanje tih subvencija.Prvi je organizovano dovođenje turističkih grupa od najmanje 15 domaćih ili stranih turista. Uslov je da stranci ostvare najmanje tri noćenja, a domaći gosti bar dva noćenja. Turistička agencija treba da organizuje bar još dve turističke usluge, izlet, posetu muzejima, utakmicama, manifestacijama, itd.Drugi slučaj gde je moguće ostvariti subvencije je organizovano dovođenje grupa stranih turista na međunarodni kongres ili međunarodni korporativni događaj, gde agencija organizuje smeštaj i još najmanje dve usluge sa 15 stranih turista koji će dva puta noćiti.Treća mogućnost ostvarenja subvencija je kada grupu od najmanje 15 stranih turista, na najmanje tri noćenja, dovodi agencija iz inostranstva, dok je domaća agencija lokalni agent i organizuje najmanje još dve turističke usluge.Četvrta mogućnost je kada grupu od najmanje 15 stranih turista sa dva noćenja, na međunarodni kongres ili korporativni događaj dovodi organizator, a ovdašnja agencija nastupa kao lokalni agent i organizuje najmanje dve turističke usluge.Kod iznosa subvencija razlika je u tome da li domaća agencija organizator putovanja. U slučaju da to čini lokalni agent neke strane turističke agencije ili organizator kongresa tada su iznosi subvencija značajno manji.Subvencije agencijama za strane turiste iznose 15 evra po glavi kada je reč o tri do četiri noćenja u slučaju organizovanog turističkog putovanja ili dva do četiri noćenja na međunarodnim kongresima i korporativnim događajima, a iznos raste na 20 evra ukoliko broj noćenja bude pet i više.Tako će 15 evra porasti na 20 evra ukoliko strani turisti slete avionom iz Ruske Federacije ili iz Turske, a na 30 evra, ako dolaze iz Kine Južne Koreje, Japana ili SAD. U slučaju pet i više noćenja stranih turista koji su stigli avionom agencija će po glavi dobiti 30 evra, ako turisti dolaze iz Rusije i Turske, kao i 50 evra ako su stigli iz Kine, Južne Koreje, Japana i SAD.Kod domaćih turista obračun subvencija koje dobija agencija je jednostavniji, pa je za dva noćenja 7 evra, a za tri i više 10 evra po domaćem turisti.Pet miliona subvencija za turističke agencije i organizatore putovanja Prema mišljenju Aleksandra Seničića, direktora Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (Yuta), u uredbi možda nedostaje da te najviše subvencije od 50 evra budu namenjene i za orgnizovane čarter letove."To, na primer, imaju Makedonci, dodeljuju subvencije oko 55 do 60 evra za sve goste koji dolaze čarterom u organizaciji nekog stranog parnera. Jer, čarter letova uvek ima više, ne isplati se samo jedan let", navodi Seničić.Subencionisanje agencija "po glavi" domaćeg gosta, kako Seničić navodi, je inicijativa od prošle godine.Turističke agencije organizatori putovanja za subvencije se prijavljuju po okončanju nekog aranžmana i podnose dokumentaciju, o kojoj opširnije može da se pročita u tekstu uredbe Vlade Srbije. Rok za dostavljanje zahteva i kompletne dokumentacije je najviše 90 dana od dana realizacije turističkog događaja, a krajnji rok je 20. novembar 2021.

Srbija

Fun&Fit Company – I ove godine sjajan IFS rezultat

Kreiranjem izuzetno kvalitetnih i prepoznatljivih proizvoda, The Fun&Fit Company posluje po najvišim standardima u proizvodnji hrane. I ove godine, kao dokaz tome je naš konstantno visoki rezultat koji iznosi 99,22% usaglašenosti sa IFS standardima.„The Fun&Fit Company je poznata po izuzetnom kvalitetu svojih proizvoda, inovacijama ali i brzoj reakciji na potrebe tržišta. Godinama unazad, naši brendovi Fun&Fit, Jumbo i ABC predstavljaju sinonim za vrhunski kvalitet. Uz to, kvalitet proizvoda koje radimo kao Private lebel za druge kompanije, proizvodimo sa istim entuzijazmom i po najvišim standardima, što naš uspeh čini još većim. Moderan dizajn, zip pakovanja za očuvanje svežine proizvoda većih gramaža, pristupačne cene i kontinuirana kontrola kvaliteta, samo su neke od činilaca naše brige o zadovoljstvu potrošača, a rezultati koje smo dobili potvrdjuju  naš nivo posvećenosti i podrške ka njima.” navode iz Fun&Fit-a. The Fun&Fit Company je sertifikovana po IFS Food standardu od juna 2014. godine i svake godine beleži ocene najvišeg nivoa prema IFS-ovom načinu ocenjivanja, što je efekat kontinuiranog rada i unapređivanja proizvodnje bezbedne i kvalitetne hrane, ispunjavanja zahteva i očekivanja potrošača, dobrog odnosa sa dobavljačima, rada zaposlenih i negovanja kulture bezbednosti hrane od strane svih zaposlenih u kompaniji.IFS standard je prihvaćen od strane Globalne inicijative za bezbednost hrane koji je razvijen kako bi se osigurala sigurnost i kvalitet hrane, ali i važeći zakoni i propisi u zemlji odredišta proizvoda. 

Svet

„Trojanac“ ukrao 1,2 terabajta privatnih podataka

Hakeri koji su koristili zlonamerni program trojanskog tipa ukrali su blizu 26 miliona podataka za privljivanje  - uključujući username, imejlove i šifre, sa skoro milion veb sajtova u toku dve godine.Podaci su kradeni i sa sajtova kao što su Amazon, Fejsbuk i Tviter. Zlonamareni program bio je inflitriran u preko tri miliona računara baziranih na Windows operativnom sistemu, između 2018.i 2020. godine, a uljezi su odneli oko 1, 2 terabajta ličnih informacija, pokazala je studija slučaja koji je objavio NordLocekr. Pored podataka za prijavljivanje, ukradeni podaci uključuju 1,1 milion jedinstvenih imejl adresa, preko dve milijarde kolačića, i preko 6,6 miliona fajlova koje su korisnici skladištili na svojim deskopovima i folderima za preuzimanje. Ukradeni kolačići, koji u nekim slučajevima mogu da daju pristup nalozima žrtve na mreži, razvrstani su u pet grupa: internet tržište, onlajn igrice, sajt za razmenu fajlova, društvene mreže i servisi za strimovanja video zapisa.Milijarde ukradenih kolačića povezane su sa veb lokacijama kao što su Jutjub (17,1 milion), Fejsbuk (8,1 milion), Tviter (5,2 miliona), Amazon (3,5 miliona), MediaFire (3,2 miliona) i Ibej (2 miliona).Zlonamerni program uglavnom je bio usmeren na krađu podataka sa internet pretraživača, a top tri izvora za ukradene mejlove i šifre su bili su Gugl Hrom ( 19,4 miliona), Mozila (3,3 miliona), Opera (dva miliona). Osim krađe fajova, program je takođe pravio skrinšotove i fotografije koristeći veb kameru.Zlonamerni program se prenosio preko imejla  i piratskih programa, uključujući ilegalne verzije Adobe fotošopa. Zvaničnici američke administracija od nedavno su krenuli sa upozorenjima da su sajber napadi različitih vrsta u porastu.Američka sekretarka za trgovinu Đina Rajmondo rekla je da će sajber napadi u budućnosti samo rasti, i pozvala poslodoavce da ojačaju sisteme za sajber bezbednost. "Trebalo bi da pretpostavimo, i mi i biznisi, da su ovi napadi tu da ostanu,  ako ništa biće intenziviniji", rekla je ona. 

Srbija

Akademici pisali ministarki Mihajlović, traže preispitivanje projekta Jadar

Članovi Akademijskog odbora "Čovek i životna sredina" pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) poslali su pismo potpredsednici Vlade Srbije Zorani Mihajlović. U njemu sugerišu da je potrebno preispitivanje ekonomske i ekološke opravdanosti Projekta Jadar, koji u Srbiji želi da sprovede strana rudarska kompanija Rio Tinto.Među potpisnicima pisma nalaze se biolog Vladimir Stevanović, hemičar Bogdan Šolaja, kao i tehnolog Velimir Radmilović, koji tvrde da Projekat Jadar "nije dovoljno osvetljen i nije dovoljno transparentan".Prema njihovim rečima taj projekat može imati snažne socijalne, ekonomske i demografske implikacije, koje su, kako se čini "stavljene u drugi plan, mada tako ne bi trebalo da bude"."Stoga smo zaključili da iznesemo Vama i Vladi Srbije svoje mišljenje, sa ciljem da pomognemo Vladi u smislu boljeg sagledavanja mogućih problema i ireverzibilnih posledica usvajanja predloga o otvaranju rudnika litijuma i bora 'Jadar', a na osnovu dostupnih podataka, zvaničnih dokumenata i prezentacije predstavnika Rio Tinta", navodi se u saopštenju.Argumenti "za" i "protiv" rudnika litijuma u dolini Jadra Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) nedavno je održala javnu raspravu o Projektu Jadar, koji britansko-australijska rudarska kompanija Rio Tinto namerava da sprovede u okolini Loznice.Rio Tinto navodi da taj projekat neće imati poguban uticaj na životnu sredinu, dok deo stručne javnosti ukazuje bi mogao mogao da dovede do uništavanja zemljišta i vodotokova.

Srbija saobraćaj

Od sada možete da se testirate na kovid i na beogradskom aerodromu

Na Aerodromu Nikola Tesla u Beogradu otvoren je centar za testiranje na Covid-19, objavljeno je na zvaničnom sajtu Aerodroma.Centar za testiranje, koji je otvoren 24 časa dnevno, nalazi se u Terminalu 1 beogradskog aerodroma. Putnici tu mogu uraditi Real Time PCR test čiji rezultati su putem elektronske adrese korisniku dostupni u roku od maksimalno 120 minuta od uzimanja brisa, kao i brzi test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, primenom brzih antigenskih testova, čiji rezultati dostupni u roku od maksimalno 60 minuta od uzimanja brisa.Digitalni kovid-sertifikati od danas i na šalterima pošta Rezultati testova izdaju se dvojezično, na srpskom i engleskom jeziku i šalju se na mejl adresu putnika. U centru je omogućeno štampanje rezultata, dok pristup rezultatima testova ima samo ovlašćeno osoblje nadležnih državnih institucija, piše u saopštenju.Cena testova je na propisanom nivou iznosa za ove testove u državnim institucijama u Srbiji i iznosi 3.500 dinara za antigenski test i 9000 dinara za PCR test.Uplatu za testiranje je neophodno obaviti pre dolaska na registracioni punkt. Uplata se može izvršiti i na šalteru “Pošte Srbije” koji se nalazi u prizemlju Terminala 1, svakog dana u nedelji, 00-24h. Registracija za testiranje se obavlja na registracionom punktu koji se nalazi u blizini šaltera za uplatu ili elektronskim putem, preko portala eUprave. 

Srbija

Komunalci u Medveđi u generalnom štrajku

Radnici JKP "Obnov" u Medveđi odlučili su da stupe u generalni štrajk preduzeća. Kako navode, za vreme generalnog štrajka, vršiće se minimum proces rada u skladu sa zakonom, prenosi portal Rešetka.Na štajk su bili primorani posle zahteva za hitan sastanak sa osnivačem i svim ostalim rukovodećim strukturama opštine od 26. maja i dva sastanka sa predstavnicima osnivača, kao i obaveštenju za javnost od 7. juna da stupaju u štrajk upozorenja, pod upozorenjem da će stati u generalni štrajk, ako im se ne ispune zahtevi za isplatu sedam zaostalih primanja i redovnu isplatu zarada, i to danas.Komunalcima iz Medveđe kasne isplate sedam zarada, ali predsednik opštine Medveđa Nebojša Arsić tvrdi da je to dugoročan problem."To traje odavno. Sa druge strane,, kolkiko znam, oni su poslednju platu primili pre mesec i po dana – za novembar prošle godine. Ja sam dao, pak, nalog da se sačini radna grupa koja će temeljno da sagleda sve i reši problem dugoročno", kazao je prošle nedelje za Rešetku Arsić.On navodi da ovo JKP ne može da se finansira iz budžeta opštine, ali da oni čine sve da ovim ljudima obezbede posao. Dodao je da je samo u prethodnih šest godina lokalna samouprava u preduzeće uložila 45 miliona u vidu raznih subvencija. Sindikalisti su 26. maja ove godine uputio pismo predsedniku opštine, Opštinskom veću, predsednicima vladajućih odbora SNS-a i SPS-a, kao i ostalim institucijama opštine, tražeći rešenje problema.

Svet

Rojters: Crna Gora se zadužuje i prodaje imovinu zbog duga Kinezima

Crna Gora, koja ima veliki dug prema Kini počela je da pregovara o stotina miliona evra jeftinog kredita koji bi uzela od Evropske unije (EU), a zbog toga priprema i prodaju državne imovine, prenosi agencija Rojters, pozivajući se na visoke evropske zvaničnike. Crna Gora je od Kine uzela kredit za novi auto-put od Bara do Boljara,koji se još nalazi u fazi izgradnje.Crnogorski dug prema Kini za izgradnju auto-puta Bar-Boljare u fokusu je rasprave o kineskom uticaju u Evropi i mogao bi zakomplikovati širenje EU na Balkan, rekli su agenciji Rojters zvaničnici EU koji su tražili da ostanu anonimni.Crna Gora je, prema pisanju Rojtersa, kandidat za pridruživanje EU, što zahteva ispunjavanje fiskalnih standarda, prenosi RTCG.Brisel se, prema saznanju Rojtersa, obratio Nemačkoj kreditnoj banci za obnovu (KfV) i Francuskoj razvojnoj agenciji (AFD) – obe su državne razvojne banke – kao i italijanskom državnom zajmodavcu CDP da predvode finansijsku pomoć."Plan je da od njih troje dobijemo ponude, a zatim ih spojimo. Nadamo se da bi ponuda mogla biti spremna u narednim nedeljama, pre leta", rekao je zvaničnik EU Rojtersu.Ni nemačka banka, ni francuska razvojna agencija nisu želele da komentarišu saznanja Rojtersa.Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova rekao je da je auto-put važan za društveno-ekonomski razvoj Crne Gore i da Peking pridaje veliki značaj razvoju veza sa Crnom Gorom.Kineska državna banka za uvoz, koja je odobrila 20-godišnji zajam, nije odgovorila na zahtev Rojtersa za komentar.Potpredsednik Vlade Dritan Abazović je u martu pred evropskim poslanicima rekao da EU treba da pomogne u refinansiranju zajma kako bi sprečila da zemlja bude zavisna od Kine.Crnogorski ministar finansija Milojko Spajić takođe se pridružio tim javnim naporima, rekavši za Fajnenšl tajms 11. aprila da bi pomoć EU zemlji s kineskim zajmom bila “laka pobeda” za Uniju.

Svet

Takse na ugljen-dioksid će povećati račune za struju

Direktor Sekretarijata Enegretske zajednice Janez Kopač izjavio je u intervjuu za Euractiv da zemlje Zapadnog Balkana odlažu uspostavljanje cena na emisije ugljenika što duže moguće, jer su u strahu od socijalnog nezadovoljsta do kojeg bi došlo zbog rasta cene struje.Evropska unija bi, kako navodi, trebalo da izvrši pritisak tako što će tražiti zemljama da se pridruže Sistemu trgovine emisijama EU, dok bi sa druge strane obezbedila finansijske podsticaje za upravljanje socijalnim posledicama postepenog ukidanja ugljenika."Proizvodnja struje u zemljama Zapadnog Balkana dosta je jeftinija nego u Evropskoj uniji", rekao je on i dodao će se time pozabaviti Mehanizam za granično prilagođavanje ugljenika. Na pitanje da li očekuje da se takse na emisije ugljenika primene na zemlje jugoistoče Evrope koje su članice Energetske zajednice, Kopač se nada da će te zemlje imati poseban status."Nadam se da će imati poseban status, jer su učesnici jedinstvenog tržišta EU. A ako se sa njima postupa kao sa trećim zemljama na isti način kao sa Rusijom, Turskom ili Marokom, to bi moglo ugroziti čitav proces evropskih integracija koji se odvijao u poslednjih 15 godina", rekao je on.Na pitanje zašto ove zemlje nisu deo ETS-a, iako su potpisnice Pariskog sporazuma, kaže da one to odlažu što je duže moguće. On je dodao da je Crna Gora jedina koja je uvela cenu za emisije ugljenika, ali da je to mala zemlja koja nema više od pet učesnika na tom tržištu."Primena cena ugljenika definitivno će značiti rast cena električne energije i to je nešto čega se političari plaše", rekao je Kopač. On je kazao da su cene električne energije za domaćinstva u svim ovim postavljene znatno ispod proseka EU.Kopač je naveo da 16 termoelektrana u zemljama Zapadnog Balakna, koje su zastarele, proizvode više štetnih materija nego 250 termolektrana na ugalj koje se nalaze na prostoru Evropske unijeIpak, rekao je, te elektrane proizvode jeftinu električnu energiju koja obezbeđuje prihode vladi, rudarima i lokalnom stanovništvu zbog složenog sistema subvencija. Kada je u pitanju ugalj, Kopač je naveo da su zemlje sa najvećim problemom Srbija, Kosovo i Bosna i Hercegovina."I Srbija i Bosna 70 odsto se oslanjaju na ugalj, a Kosovo je 95 odsto zavisno. Sada su svi potpisali Sofijsku deklaraciju, što znači da su se obavezali na postupno ukidanje uglja do 2050. godine", rekao je Kopač.Kopač je rekao i da je Srbija jedina zemlja u regionu koja svoju budućnost gradi na uglju  -  gradi jednu novu elektranu na ugalj, a obnavlja još dve.  

Srbija

Povučeni sa tržišta Bausch+Lomb rastvori za kontaktna sočiva

Bausch + Lomb, proizvođač sredstava za negu očiju povukao je sa tržišta Srbije određene serije rastvora za kontaktna sočiva: Boston Conditioner 120 ml, Boston Simplus 120 ml i Biotrue MPS 60 ml.Do dobrovoljnog povlačenja dolazi usled obaveštenja koje je kompanija Bausch + Lomb primila o problemu povezanom sa usklađenošću u procesu sterilizacije od jednog od svojih eksternih dobavljača iz Milana u Italiji, koji vrši sterilizaciju nekih komponenti (boca, čepova i poklopaca) ovih proizvoda pre proizvodnje, navodi se u saopštenju kompanije.“Mada postoji mali rizik od nastanka infekcije usled upotrebe navedenih proizvoda, odlučili smo da sprovedemo dobrovoljno povlačenje, jer ne možemo da potvrdimo da je dobavljač ispunio uslove za usklađenost procesa sa zakonskim zahtevima za neke komponente određenih serija ovih proizvoda. Do danas nije prijavljen nijedan ozbiljan neželjeni događaj u vezi sa navedenom situacijom”, piše u saopštenju.Za više informacija o povlačenju ili kako bi prijavili neželjeni događaj ili reklamaciju, potrošači treba da kontaktiraju Sedgwick, firmu koja sprovodi povlačenje ovog proizvoda u ime kompanije Bausch + Lomb.Detaljnije o serijama koje su povučene u Srbiji možete videti na linku.

Srbija

JKP „Beogradski metro i voz“ raspisao konkurs za organizaciju konkursa

JKP "Beogradski metro i voz" raspisao je tender za uslugu stručne pomoći u organizaciji urbanističko-arhitektonskog konkursa za dizajn metro stanica prve linije Beogradskog metroa.Kako se navodi u tenderskoj dokumentaciji, ta stručna pomoć između ostalog obuhvata izradu programa i propozicija konkursa, objavu konkursa, prijem radova, organizaciju rada žirija, sortiranje radova sa dodeljivanjem radnih šifara, odvajanje autorskih koverti i cd-ova/usb-ova za dokumentaciju Naručioca, slanje svih konkursnih radova članovima žirija, te objavu rezultata konkursa. Dalje se navodi da poslovi stručne pomoći obuhvataju i obezbeđenje sale za nesmetan rad izvestilaca i žirija, pomoć u organizaciji izložbe svih konkursnih radova, tehničku podršku za rad izvestilaca i žirija što između ostalog obuhvata kopiranje izveštaja i slanje mejlova. Predmetnu nabavku sprovodi JКP "Beogradski metro i voz" u otvorenom postupku javne nabavke u ime i za račun Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za javni prevoz.Rok za podnošenje ponuda je 22. jun 2021. godine, a rok za izradu programa i propozicija konkursa je 45 dana od dana stupanja Ugovora na snagu. Konkurs je planiran da se sprovode u dva lota, a oba obuhvataju stanicu Savski trg i Trg Republike. Lot A obuhvatiće stanice Železnik, Žarkovo, Trgovačka, Park Banovo brdo, Sajam,  Savski trg,  Trg Republike, Skadarlija i  Pančevački most. Lot B će obuhvatiti stanice Makiš, Bele vode, Požeška,  Ada Ciganlija,  Mostar, Savski trg, Trg Republike,  Dunav i  Кaraburma.Konkurs če , kako se navodi, biti otvoren, jednostepeni i anketni.Glavni gradski urbanista Marko Stojčić izjavio je sredinom marta da će arhitektonski konkurs za izgled prve stanice metro sistema biti raspisan u roku od 60 dana, dok je izložba radova bila planirana početkom jeseni, krajem leta. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić ranije je rekao da će Grad Beograd raspisati arhitektonski konkurs za idejno rešenje svake stanice pojedinačno i da će pozvati mlade domaće arhitekte da u tome učestvuju. Svaka stanica metroa govoriće o tom delu Beograda, istoriji grada, ali i o istoriji Srbije što učiniti da beogradski metro bude jedinstven, rekao je Vesić.Kako se podseća u dokumentaciji, prva linija Beogradskog metroa povezaće severni i južni deo grada, dugačka je 21 kilometar i imaće 21 stanicu. Planirano je da se na ovoj liniji preveze oko 300.000 putnika na dan.

Srbija

Torlak nabavlja opremu za proizvodnju vakcine sa dodatnih četiri miliona evra

Institut za virusologiju, vakcine i serume “Torlak” nabavlja opremu za potrebe proizvodnje vakcine protiv zarazne bolesti COVID-19. Vrednost opreme koja se nabavlja procenjuje se na 424,4 miliona dinara (oko 3,6 miliona evra) bez PDV-a, što je 509 miliona dinara (oko 4,3 miliona evra) sa PDV-om.“Torlak” u okviru aktuelne javne nabavke kupuje Chiller (rashladnu mašinu), platformu za transport materijala i poluproizvoda, integrisanu liniju za pakovanje, generator internog gasa (azota), mašine za vizeulenu inspekciju, proveru integriteta ampula i za serijalizaciju. Torlak ispituje izgradnju novih kapaciteta za proizvodnju vakcina U cenu nabavke svih proizvoda uključena je i njihova instalacija, a javna nabavka je otvorena za sve ponude.U tenderskoj dokumentaciji nije navedeno za proizvodnju koje vakcine se nabavlja operma, ali je “Torlak” od sredine maja u nekoliko navrata već nabavljao opremu za proizvodnju vakcine protiv korone gde se eksplicitno navodilo da se radi o Sputnik V vakcini.Do sada je u nabavku opreme za proizvodnju ruske vakcine uloženo 116 miliona dinara (oko 988 hiljada evra) koji su potrošeni na nabavku i ugradnju alata za punjenje u bočicu, mašine za etiketiranje ampula, ambalaže, filtere i štampani materijal.Sve dosadašnje nabavke opreme za proizvodnju vakcine protiv korone bile su sprovedene u okviru pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, a posao su dobile firme Hemtek Lab, Biotest, Euromedicina i Yu-label.Za pojedine stavke u okviru sprovedenih javnih nabavki nije bilo ponuđača ili su sve ponude bile neprihvatljive, pa se može očekivati da će u narednom periodu biti ponovo raspisane nabavku kutija, gumenih zapušača, aluminijuskih kapica i štampanja uputstva za vakcinu.Revakcina "Sputnjika" može da se primi i nakon tri meseca Pre početka nabavke opreme, “Torlak” je konsultantskoj kući KPMG platio 7,7 miliona dinara za  sprovođenje studije opravdanosti za izgradnju kapaciteta za proizvodnju vakcina.U obrazloženju sprovedenih pregovaračkih postupaka navodi se da je radna grupa za vođenje “pregovora sa potencijalnim partnerima u razvoju i primeni imunoloških lekova za zaraznu bolest COVID-19" razmatrala mogućnost da "Institut počne sa proizvodnjom vakcine protiv zarazne bolesti COVID-19, te je predložila Vladi da uloži finansijska sredstva u jačanje kapaciteta Instituta (proizvodnog programa i infrastrukture)”.Vlada je zatim donela Zaključak kojim je dala saglasnoti da Institut nabavi neophodne usluge i opremu neophodnu za proces proizvodnje vakcine u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, a za šta su obezbeđena sredstva u budžetu, dodaje se u obrazloženju.Institut “Torlak” je nakon toga sa ruskim partnerima „Human Vaccine Limited Liability Company“ i „GENERIUM Joint-Stock Company“ zaključio Ugovor o transferu tehnologije za potrebe proizvodnje predmetne vakcine.Katarina Baletić