Najnovije

Srbija

Batut: Natalitet Srbije prošle godine dostigao decenijski minimum

Zbog niskog nataliteta koji je prošle godine bio najniži u poslednjih deset godina i smanjenog prirodnog priraštaja, kao i zbog ostalih negativnih trendova, Srbija je 2020. dostigla pragu demografske starosti, piše u Zdravstveno statističkom godišnjaku Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut. Stopa prirodnog priraštaja na 1000 stanovnika iznosila je -8,0 i značajno je smanjena u odnosu na 2019. godinu kada je bila -5,3.Stopa živorođenih u Srbiji tokom 2020. godine bila je najniža u poslednjih 10 godina jer je iznosila 8,9 na 1000 stanovnika. U Srbiji je prošle godine registrovano 14.933 više smrtnih slučajeva u odnosu na prosek u periodu 2016–2019. godine, što predstavlja višak smrtnosti od +14,7%.Očekivano trajanje života Srbiji 2020. godine znosi 74,2 godina, 71,4 za muškarce i 77,2 za žene i pokazalo je značajno manju vrednost nego pre dve godine. Najduže očekivano trajanje života je u Beogradu 75,3 godine, 72,3 za muškarce i 78,2 za žene, a najkraće u Severnobanatskom okrugu ukupno 72,3 godine, 69,5 za muškarce i  75,4 za žene.U Srbiji su 2020. godine žene u fertilitetnom dobu (15 do 49 godina) činile 21,7% ukupne populacije, a stanovništvo od 65 i više godina starosti čini 21,1% populacije.  Opšta stopa smrtnosti u 2020. godini je iznosila 16.9 na 1000 stanovnika.Vitalni indeks (broj živorođenih na 100 umrlih) je u padu sa značajno manjom vrednošću u 2020. godini (52,8) u odnosu na 2019. godinu (63,5).  Stopa smrtnosti odojčadi nakon kontinuiranog pada pokazuje porast u odnosu na 2019. godinu i u 2020. godini iznosi 5 na 1000 živorođenih.Evropsko stanovništvo ubrzano stari, kakva je situacija u Srbiji?Za devet godina broj stanovnika u Srbiji manji za 336.000Popis stanovništva 2021. prvi put uz pomoć računara Kako se naglašava u publikaicji, najčešći uzroci smrti prošle godine pripadaju sledećim grupama bolesti:- Bolesti sistema krvotoka 47,3% (muškarci 42,4% i žene 52,6%),- Tumori 18,3% (muškarci 19,8% i žene 16,7%),- COVID-19 8,9% (muškarci 11% i žene 6,6%),- Bolesti sistema za disanje 5,7% (muškarci 6,5% i žene 4,9%),- Bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i metabolizma 3% (muškarci 2,6% i žene 3,4%).U Srbiji je od 1953. do 2002. godine beležen je konstantan porast broja stanovnika. Prema novoj metodologiji Republičkog zavoda za statistiku od 1991. do 2011. godine u Srbiji je takođe opao broj stanovnika sa 7.576.837 na 7.186.862.Procenjen broj stanovnika u Srbiji prošle godine bio je 6.899.126, što je pad od 8% (za 598.875) u odnosu na 2002. godinu (7.498.001). Prošle godine broj stanovnika u Srbiji pao je i u odnosu na poslednji popis 2011. godinu za 287.736, odnosno za 4%. Pre deset godina u Srbiji je živelo 7.186.862 ljudi.U Srbiji je 2020. godine, kako se dodaje, živelo 3.360.306 muškaraca i 3.538.820 žena.

Srbija

Kompleks IMT-a na Novom Beogradu prodat za 70,7 miliona evra

Kompleks IMT-a na Novom Beogradu prodat za 70,7 miliona evraPoslovni kompleks Industrije mašina i traktora (IMT)  u Zemunskoj ulici na Novom Beogradu prodat je po očetnoj ceni od 8,3 milijarde dinara (70,7 mil EUR) kompaniji ABL Solvent doo iz Beograda, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.Deo kompleksa koji je prodat čini 25 uknjiženih objekata, sa upotrebnom dozvolom, kao i 30 uknjiženih objekata bez odobrenja za gradnju. Takođe, prodata su i 22 vanknjižna objekta.Nacrtom plana detaljne regulacije (PDR) područja između ulica Jurija Gagarina i Zemunske,  koji je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove stavio na javni uvid, u prvoj fazi je predviđena je izgradnja 5.093 stana u kojima će živeti oko 14.770 stanovnika, prenosi Ekapija.Pored stambenog kompleksa na površini od 47,8 hektara planirana je igradnja i  oko 150.000 kvadratnih metara bruto razvijene građevinske površine (BRGP) komercijalnih sadržaja  kao i nekoliko vrtća i dve osnove škole.Ukupan kapacitet za predškolske ustanove iznosi 1160 dece.

Srbija

Birački spisak kontrolisaće vlast i deo opozicije

Radnu grupu za eksternu kontrolu Jedinstvenog biračkog spiska činiće predstavnici političkih stranaka koje su učesnici Međustranačkog dijaloga pod pokroviteljstvom predsednika Narodne skupštine, piše u odluci koju je donela Vlada.To znači da će u radnoj grupi sedeti predstavnici Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Dosta je bilo, Srpskog pokreta Dveti, Demokratske stranke Srbije, Pokreta obnove Kraljevine Srbije, Srpske radikalne stranke, Zdrave Srije i Srpske stranke Zavetnici, kao i tri predstavnika drugih opozicionih stranaka "koje za to pokažu interes".Komtrejd sređuje birački spisak Srbije Osim stranačkih predstavnica, članovi tela će biti i predstavnici Vlade, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) i Republičke izborne komisije.Radnu grupu imenuje ministar državne uprave i lokalne samouprave koji i saziva konstituvnu sednicu. Svaki član radne grupe moći da MDULS podnese zahtev za proveru tačnosti podataka o pojedinom biraču, uključujuće i birače sa Kosova i Metohije.MDULS je dužan da radnoj grupi podnosi statistički izveštaj o stanju i promenama u biračkom spisku. Podaci treba da obuhvataju broj novih upisa i ispisa na osnovu sticanja biračkog prava, smrti, promene prebivališta ili po nekom drugom osnovu.Jedinstveno elektronsko sanduče menja poštara Ministarstvo unutrašnjih poslova je dužno da radnoj grupi svakog meseca za prethodni mesec dostavi podatke o broju važećih ličnih karata i pasoša za punoletna lica za svaku jedinicu lokalne samouprave, kao i o broju građana koji imaju prijavljeno privremeno boravište u inostranstvu duže od 90 dana.Na osnovu ovih podataka MDULS će radnoj grupi dostavljati brojeve birača u biračkom spisku koji nemaju važeću ličnu kartu ili pasoš, kao i broj punoletnih lica koja imaju važeću ličnu kartu, odnosno pasoš, a nisu upisana u birački spisak.MDULS će dostavljati i podatke o broju birača kojima je u važećoj ličnoj karti upisana adresa u jednoj opštini, a upisani su u birački spisak druge opštine i o broju birača koji imaju prijavljeno privremeno boravište u inostranstvu duže od 90 dana.

Srbija

Koji poslovi su postali nepoželjni nakon pandemije?

U Sjedinjenim Američkim Državama je od početka pandemije poraslo interesovanje za poslovima u oblasti građavinarstva i IT-a, dok je interesovanje za poslove brige o deci, spremanja hrane i skladištenja opalo. Analiza američkih oglasa za posao od početka pandemije pokazala je porast interesovanja za poslove u sektorima kao što su građevinarstvo i IT, navodi se na sajtu Svetskog ekonomskog foruma. Interesovanje za poslove u ta dva sektora bilo je skoro 60 odsto veće početkom oktobra 2021. godine, u poređenju sa 1. februarom prošle godine.U istom periodu je potraga za poslovima u oblasti medija i komunikacija, kao i u oblasti razvoja softvera skočila za više od 48 odsto. Izbor kandidata za "Moju prvu platu" produžen do kraja mesecaPrijava radnika na dan: Šta bi dobili radnici, a šta poslodavciSa druge strane je smanjeno interesovanje za poslove brige i deci (-15,2 odsto), kao i za usluge spremanja hrane (-18,3 odsto).Opalo je interesovanje i za poslove lične nege i kućnog lečenja (-33,3 odsto), ali i utovara i skladištenja (-39,8 odsto).U isto vreme se broj oglasa za poslove utovara i skladištenja više nego udvostručio u poređenju sa februarom 2021.Sektor skladištenja nije jedini koji se našao u dilemi, mnogi mnogo manje popularni sektori se bore da popune radna mesta nakon pandemije. Onlajn oglasi za posao porasli su iznad nivoa pre pandemije.U SAD-u je zabeležen porast za više od 50 odsto u poređenju sa periodima pre pandemije. Interesovanje za određene poslove snažno je povezano sa cenom satnice i mogućnošću obavljanja posla na daljinu. 

2021

dm i ove godine donira sredstva u humanitarne svrhe

 Dok se kupci širom sveta spremaju na najluđe popuste u godini na čuveni „Black Friday“, kompanija dm drogerie markt treću godinu zaredom daje novo značenje ovom danu. Tako će i ovog poslednjeg petka u novembru drogerijski lanac usmeriti pet odsto od celokuponog prometa tog dana narodnim kuhinjama Crvenog krsta Srbije.Ovaj globalno popularni dan u kompaniji dm nosi naziv Giving Friday, a navedenu inicijativu drogerijski lanac sprovodi na nivou cele dm Grupe pod sloganom Giving is the new black. Ponosni smo što je akcija Giving Friday postala naš prepoznatljiv znak i što imamo priliku da učinimo da se i naši sugrađani ovog dana osećaju dobro – jer verujemo da posebnu energiju donosi saznanje da ste određenim činom pomogli nekome. Mi to činimo svakodnevno i to je ono što nas pokreće. Zadovoljstvo nam je što imamo mogućnosti da kontinuirano doprinosimo boljitku našeg društva, kao i da skrećemo pažnju zajednice na teme koje su istinski važne. Izabrali smo ovaj dan koji simboliše potrošački mentalitet društva u celom svetu, kao priliku da pokažemo koliko je malo potrebno da nekoga usrećimo, istakla je direktorka dm drogerie markt Srbija i Severna Makedonija Alexandra Olivera Korichi.Lanac dm pokrenuo je takozvani Giving Friday 2019. godine prikupivši tri miliona dinara za opremanje Univerzitetske dečje klinike Tiršova. Prošle godine dm je u ovoj akciji usmerio tri miliona dinara narodnim kuhinjama Crvenog krsta Srbije, koje će, kao što je spomenuto, i ovoga puta dobiti podršku kompanije.

Svet

Četvrtina Evropljana moraće da bira šta će platiti ove zime: Struju ili hranu

Zbog poskupljenja energenata, jedno od 4 domaćinstva u Evropi će morati da bira između hrane ili plaćanja računa ove zime.„Nažalost, ugroženi će biti primorani da plate cenu za nestabilnost našeg energetskog sistema fosilnih goriva“, rekla je Marta Majers iz Prijatelja Zemlje, nevladine organizacije za zaštitu životne sredine, za EURACTIV.Ona dodaje da je tragedija što na jednom od najbogatijih kontinenata na svetu jedno od četiri evropskog domaćinstva i više ove zime mora da donese odluku između grejanja svojih domova i hrane na stolu.Oko 31 milion Evropljana je živelo u energetskom siromaštvu i nije bilo u stanju da održi svoje domove adekvatno toplim, pokazuju podaci Evrostata koje je navela Evropska komisija u svom izveštaju o stanju energetske unije za 2021. godinu.Na primer, Zajednički istraživački centar Komisije izračunao je 2019. godine da 50 miliona ljudi živi u energetskom siromaštvu, što je skoro 20 miliona više od najnovijih procena EU.Mnogi kažu da ovaj broj manji nego u odnosu na realnu sliku, jer ne postoji zajednička definicija energetskog siromaštva širom Evrope, što otežava procenu obima problema.Majers je upozorila da bi ovaj broj mogao da poraste na 80 miliona zbog trenutne krize cena energije u kombinaciji sa uticajem COVID krize.„Dok nedavna povećanja cena utiču na sve, najviše su pogođena siromašna energetski siromašna domaćinstva i domaćinstva sa niskim i nižim srednjim prihodima jer troše znatno veći deo svojih prihoda na energiju“, rekao je izvršni direktor EU.Ono što se više može očekivati je pogoršanje postojećeg energetskog siromaštva,nego što će ljudi zaista padati u energetsko siromaštvo, tako je barem prema podacima koje imamo u Francuskoj, rekla je Kamil Defar, naučna saradnica za energetsku politiku EU na Institutu Žak Delor.I pre pre pandemije, svaka peta osoba u EU bila je u opasnosti od siromaštva i socijalne isključenosti, ili oko 110 miliona ljudi, prema predsedniku Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESC).Zboeg povećanja cena energenata koja se desila letos, a do jeseni prerasla u međunarodnu krizu, Evropska komisija je u oktobru predstavila „kutiju alata“ mera koje zemlje mogu koristiti za borbu protiv krize. Komplet alata uključuje kratkoročna i dugoročna rešenja za ublažavanje pritiska na domaćinstva i mala preduzeća „bez štete na unutrašnjem energetskom tržištu EU ili zelenoj tranziciji u srednjem roku“.Neke od zemalja članica su uvele kratkoročna rešenja smanjenje poreza i paušalne isplate domaćinstvima sa niskim primanjima kako bi im se pomoglo da plate račune za energiju. Ipak sve članice EU takođe imaju pristup svoti od 10,8 milijardi evra dodatnih prihoda ostvarenih od šeme EU za trgovinu emisijama akumuliranih od početka godine, istakla je Komisija.Jedno od rešenja koje je Brisel ponudio je prelazak na obnovljive izvore koji su lokalizovani,ali da bi energetska tranzicija potrajala. „Doći će do dugoročnog povećanja cena energije zbog ekološke tranzicije“, rekao je francuski ministar ekonomije Bruno le Mer, koji je predvideo da će to biti „jedno od glavnih političkih pitanja u narednim godinama“.Grupe potrošača ističu da je energetska kriza razotkrila neke od kontradiktornosti zelene tranzicije: dok je napuštanje uvozne nafte i gasa postalo još hitnije, zaštita potrošača od fluktuacija cena će postati sve potrebnija tokom tranzicije.„Neki tvrde da ova situacija neće trajati duže od proleća 2022. Ali verovatno će se ponoviti, posebno kada se uzme u obzir zelena tranzicija. Biće nam potrebno mnogo više fleksibilnosti u smislu rezervnog gasa u slučaju nestašice obnovljive energije. A sa više obnovljivih izvora koji dolaze u električnu mrežu, nije isključeno da se ova situacija ponovi“, rekla je Els Brugeman iz Euroconsumers.Energetsko siromaštvo nije samo problem u Evropi. Na globalnom nivou to predstavlja jedan od ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija da osigura struju koja će biti dosupna svima i u čijoj proizvodnji će povećati korišćenje obnovljivih izvora energije.Tokom poslednje decenije, došlo je do značajnog napretka, pri čemu je broj ljudi koji nemaju pristup struji pao sa 1,2 milijarde na 759 miliona. Udeo obnovljivih izvora je takođe povećan sa 16,3% na 17,3%.

Srbija

Primena zakona o platnim razredima se odlaže za 2025.

Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru primenjivaće se od 1. januara 2025. godine umesto od 2022, piše u predlogu izmena ovog propisa koje je Vlada usvojila i poslala Skupštini na razmatranje.Zakon prema je donet još 2016. godine, a njegova primena stalno odlaže.U obrazloženju najnovijeg odlaganja navodi se da se zakon oslanja na finansijske analize iz 2015. i ranijih godina, a da je od tada došlo do promene fisklane politike i su, kroz proces fiskalne konsolidacije, stvoreni uslovi za rast plata u javnom sektoru.Ove promene su uticale na potrebu ponovnog razmatranja ključnih postavki u sistemskom zakonu, piše u obrazloženju.ZDRAVSTVO: NIKAD VEĆE PLATE ILI MANIPULACIJE PLATAMA? Sprovođenje sveobuhvatne finansijske analize je u prethodnom periodu bilo oteženo zbog ograničenih mogućnosti postojećeg informacionog sistema za obračun plata, piše u obrazloženju.Implementacija Centralnog informacionog sistema za obračun zarada u javnom sektoru bi trebalo da omogući obračun zarada kroz sistem sa automatskim kontrolama unosa podataka. Ovaj sistem će u sebi sadržati podatke o platama preko 450 hiljada zaposlenih u javnom sektoru.Obrazlaže se i da je analitički proces i proces komunikacije reforme plata sa svim delovima javnog sektora bio usporen usled epidemiloške situacije prouzrokovane pandemijom. Planirano je da se potpuna implemtacija sistema za obračun plata u javnom sektoru sprovede do 2024. godine.Fiskalni savet je u mišljenju na Nacrt Fiskalne stategije 2022-2024. napisao da se ponovo izbegava postavljanje čvrstog roka za završetak reforme sistema zarada.MMF: SRBIJA DA OGRANIČI RAST PLATA U JAVNOM SEKTORU "Zbog neuređenog sistema plata i zaposlenosti u opštoj državi, godišnje povećanje plata u javnom sketoru već dužni niz godina svodi se na ad-hok odluke Vlade umesto na objektivne ekonomske parametre," piše u mišljenju Fiskalnog saveta.Takođe, mnoga važna pitanja su i dalje otvorena, piše Fiskalni savet i ističe da nema reči o visini osnovice, nije poznato kada će biti izvršeno i objavljeno vrednovanje radnih mesta, nije pomenuto kada se može očekivati regulativa za nosioce javnih funkcija, da li će u zajednički sistem platnih razreda biti uključeni i vojsa i policija i slično.Savet podseća i da je u stategiji za 2015. isticano da je proces uvođenja centralnog registra "pri kraju", a da je sada uvođenje centralnog registra najvljeno za 2023. godinu.FISKALNI SAVET: SRBIJA POREZIMA OPTEREĆUJE SIROMAŠNE Podsetimo, Zakon o sistemu plata u javnom sektoru predviđa da se sve plate računaju tako što se jedinstvena osnovica množi sa koeficijentom za određeni platni razred u koje su raspoređena sva radna mesta u javnom sektoru.S obzirom na to da je odložena primena Zakona, u skladu sa tim su pomereni i rokovi u okviru Zakona o zaposlenima u javnim službama, Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomska pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

2021

Eurobank dobitnik nagrade „Kampanja sa svrhom”

 Projekat Eurobanke „Škola kao nacrtana za Vas” proglašen je za Kampanju sa svrhom 2021. godine. Nagrada je dodeljena na festivalu društveno odgovorne komunikacije „Kampanje sa svrhom“ u organizaciji udruženja „Žute pantalone – Inicijativa za proučavanje detinjstva i Koncept inkubator društvene odgovornosti”.„Mladi ljudi predstavljaju najveću pokretačku snagu društva i upravo zato kroz projekat „Škola kao nacrtana za Vas“ nastojimo da im obezbedimo adekvatne uslove za učenje i usavršavanje. Činjenica da je ovaj projekat prepoznat i nagrađen, podstiče nas da i ubuduće doprinosimo razvoju mladih, a na taj način, i razvoju čitave zajednice”, izjavila je Aleksandra Džaferović, rukovodilac službe korporativnih komunikacija Eurobanke.„Škola kao nacrtana za Vas” je samostalni projekat Eurobanke koji se sprovodi uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja od 2018. godine, a finansira se humanitarnom  Mastercard kreditnom karticom „Eurobank Veliko srce“. Osnovna ideja projekta je opremanje učionica i kabineta savremenom računarskom i drugom opremom,  što će unaprediti kvalitet nastave i dodatno razviti digitalne veštine kod đaka. Tokom četiri godine koliko se sprovodi ovaj društveno - odgovorni projekat, opremljeno je osam kabineta u šest gradova Srbije i izdvojeno je više od 7,2 miliona dinara.

Srbija

BIF: Strane kompanije po uspehu pretiču domaće

Među najuspešnijim preduzećima u Srbiji tokom 2020. godine većinom se nalaze strane kompanije, navodi se u ediciji Biznis Top 2020/21 koju objavljuje mesečnik Biznis i finansije. Od domaćih kompanija najuspešnija je Elektro-privreda Srbije (EPS).EPS je tokom 2020. godine bio najuspešnija kompanija u Srbiji prema dobiti i ostvarenim prihodima, jer je uvećao dobit 3,5 puta na 12,9 milijardi dinara (1,8% ukupne dobiti cele privrede). EPS je bio vodeći i prema poslovnim prihodima, ali i po gubitku od 192,7 milijardi dinara (5% ukupnog gubitka na nivou cele privrede).Među najprofitabilnijim kompanijama prošle godine su ostale samo Tigar Tajers i Telenor, a ispao je Naftna industrija Srbije (NIS) koji je 2019. bio vodeći po dobiti. EPS je tada bio na 13. mestu prema ostvarenoj neto dobiti.Na drugom mestu je Tigar Tajers, koji je 2019. godine bio četvrti. On je uvećao godišnju dobit za 2,1%, na 9,2 milijardi dinara. Telenor je, kao i 2019. godine, u 2020. bio na trećem mestu najprofitaabilnijih i pored toga što mu je godišnja dobit od 8,4 milijardi dinara bila manaj za petinu.TELEKOM SRBIJA: ODRŽIVOST NA IVICI Prošle godine je na četvrto mesto dospela kompanija Ziđin, koja je 2019. imala najveći pad dobitka i bila 18. među najprofitabilnijima. Ona je uvećala dobit za 2,6 puta, na 8,4 milijardi dinara zahvaljujući rastu rudarske proizvodnje.Peta po dobiti je Koka-kola HBC Srbija, koja je 2019. bila na 14. mestu. Kompanija je prošle godine uvećala dobit za 55,6%, na 5,7 milijardi dinara. Rast je ostvaren pre svega zahvaljujući većem dobitku iz finansiranja, dok su prihodi od prodaje pića bili za petinu manji u poređenju sa 2019. godinom."Biznis i finansije" objavile rang listu najprofitabilnijih kompanija u Srbiji VODEĆIH PET PREMA POSLOVNIM PRIHODIMAPrva na toj listi u 2020. je kao i 2019. godine EPS sa poslovnim prihodima od 282,7 milijardi dinara, odnosno 2,4% ukupnih poslovnih prihoda na nivou cele privrede.Drugi je NIS iako su mu prihodi pali za 30,8%, na 169,8 milijardi dinara zbog naftne krize koju je izazvala pandemija. NIS je prošlu godinu završio sa neto gubitkom od 5,9 milijardi dinara i dospeo na šesto mesto najvećih gubitaša.Maloprodajni lanac Deleze Srbija je i u 2020. bio na trećem mestu, sa poslovnim prihodima od 111,5 milijardi dinara koji su uvećani za 6,3%, ali joj je zbog rashoda za četvrtinu manja dobit.  Na četvrtom mestu je, kao i 2019. godine Tigar Tajers, pored toga što su poslovni prihodi kompanije pali za 8,6%, na 94,5 milijardi dinara.Na petom mestu je umesto Srbijagasa dospeo Telekom Srbija, sa poslovnim prihodima od 88,2 milijardi dinara i uvećanim poslovnim prihodima 2,2%. To se desilo najviše zbog rasta prihoda od maloprodaje internet i multimedijalnih usluga. Sa dobiti od 5,5 milijardi dinara bio je na šestom mestu najprofitabilnijih u 2020. godini.Telekom Srbija: Minimalno povećanje profita uz veliko povećanje dugova ŠTA MUČI PRIVREDNIKE?Sektorske analize, kako se navodi, pokazuju da je većina najvažnijih privrednih grana počela da se oporavlja, kao i da su značajnija odstupanja od tog trenda uočljiva u farmaceutskoj industriji. Navodi se da ona ove godine beleži pad u proizvodnji lekova, izvozu i u broju zaposlenih.Poljoprivreda i prehrambena industrija i dalje ostvaruju suficit u spoljnoj trgovini razmeni, ali će poljoprivredna proizvodnja biti manja zbog suše. Pad u proizvodnji beleži i prehrambena industrija, gde je to dugogodišnji trend. Najveća neizvesnost je među zaposlenima u turizmu i hotelijerstvu, iako se stanje donekle popravilo.Istraživanja među privrednicima pokazuju da mnogi od njih strahuju zbog likvidnosti, skupljih energenata i većih troškova poslovanja. Napominje se da sve više privrednika osniva "rezervne" firme za slučaj da dospeju u blokadu.Najveći problem je, ipak, sve veća oskudica odgovarajućih radnika, ali uprkos tome, skoro dve trećine firmi u Srbiji ne želi da zaposli kvalifikovane migrante iz drugih zemalja. Godišnja edicija magazina Biznis i finansije objavljuje rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji.

Srbija

Komercijalna banka otkupljuje akcije od nesaglasnih deoničara

Upravni odbor Komercijalne banke sazvao je vanrednu skupštinu akcionara za 23. decembar, a na dnevnom redu biće predlog odluke o prihvatanju pripajanja Nove ljubljanske banke (NLB), kao i otkup akcija od nesaglasnih akcionara po ceni od 4.589 dinara, saopštila je brokerska kuća Momentum, prenosi Capital. Komercijalna banka će, kako je navedeno, po osnovu pripajanja NLB-a emitovati 1,66 miliona novih akcija nominalne vrednosti 1.000 dinara čime će njen kapital biti povećan za 9,7 odsto odnosno 1,66 milijardi dinara, piše Beta. Zašto država prvo prodala, pa otkupljuje Komercijalnu banku u Republici SrpskojPoštanska štedionica kupila Komercijalnu banku u BanjaluciNakon sprovedenog pripajanja, slovenački NLB će posedovati 89,3 odsto običnih akcija Komercijalne banke odnosno udeo  u ukupnom kapitalu banke iznosiće 89,5 odsto.Akcionari koji budu nesaglasni sa tom odlukom na Skupštini moći će od kompanije da traže otkup akcija po knjigovodstvenoj vrednosti od 4.589,01 dinar. 

Srbija

Na Zelenom vencu će se uklanjanjati kiosci i ostali „neadekvatni“ objekti

Deo bloka koji se nalazi u blizini Zelenog venca mogao bi da bude rekonstruisan, sa većim brojem komercijalnih sadržaja u budućnosti. Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je rani javni uvid povodom izrada plana detaljne regulacije za deo bloka između Brankove ulice, Zelenog venca, ulica Kraljice Natalije i Jug Bogdanove.Površina obuhvaćena planom iznosi oko 0,56 hektara.Deo bloka je trenutno izgrađen objektima srednjeg do lošeg boniteta, u kojima su smešteni komercijalni i trgovački sadržaji (trgovina DM, prodajni lokali, McDonalds).Oko objekata je u prethodnom periodu izgrađen čitav niz manjih objekata tipa kiosk, koji svojim izgledom "nisu primereni centralnoj gradskoj lokaciji", piše u Planu. Najveći deo lokacije namenjen je pešačkim komunikacijama i površinama. Platoi, stepenice i prolazi su, kako piše, "relativno lošeg boniteta" i neophodno ih rekonstruisati, poboljšati  njihovu bezbednost i vizuelni i estetski izgled. Plan se radi sa ciljem da se podigne nivo atraktivnosti područja, uklone "neadekvatni sadržaji neprimereni centralnoj gradskoj lokaciji",  unapredi organizacija prostora, posebno u delu javnih saobraćajnih i pešačkih površina. Saobraćajne površine i komercijalni sadržajiPrema planiranom rešenju predviđeno je 3800 m2 komercijalnih sadržaja (postojeći kapacitet komercijalnih sadržaja je 1200 metara kvadratnih). Predlaže se da maksimalna spratnost novih objekata bude do P+2 (prizemlje i dva sprata). "Dogradnju i rekonstrukciju postojećih ili izgradnju novih objekata, treba planirati u skladu sa statičkim mogućnostima objekat, pozicijom i dimenzijama pešačkih komunikacija", piše u Planu. Sve ulice koje su obuhvaćene ovim planom i koje su od značaja za pristup području zadržaće se u postojećem stanju, a kako piše u Planu, neće biti promena u geometrijskim karakteristikama i elementima poprečnog profila. S obzirom na atraktivnost sadržaja, intenzitet pešačkih kretanja će i na dalje biti veoma veliki, pa je sa tim u vezi planirano zadržavanje svih postojećih pešačkih površina, prolaza i  komunikacija kako bi se ostvarila što veća prohodnost i dostupnost sadržajima. U planu piše da će autobuski podsistem ostati dominantan u sistemu javnog prevoza putnika za dostupnost ovog prostora.Parkiranje vozila će se obavljati na definisanim parking površinama u okviru restriktivnog zonskog režima parkiranja, i na vanuličnim kapacitetima u okviru gravitacione zone prostora.Rani javni uvid obavljaće se do 6. decembra. 

Srbija

Od 1. januara nova pravila za korišćenje pesticida

Nove izmene Zakona o zaštiti bilja stupaju na snagu 1. januara 2022. godine predviđa obaveznu obuku svih korisnika sredstava za zaštitu, njihovo sertifikovanje, kao i redovne kontrole opreme za prskanje voća i povrća. Nove mere imaju za cilj povećanje nivoa bezbednosti hrane.Uoči primene novih mera, fondacija Ana i Vlade Divac inicirala je istraživanje na uzorku nešto većem od 1.000 poljoprivrednika u 116 opština u Srbiji, koje je pokazalo da se većina ispitanika snabdeva u poljoprivrednim apotekama.Zbog uvođenja ovih novina, na iniciranje fondacije Ana i Vlade Divac sprovedeno je istraživanje na uzorku od oko 1000 poljprivrednika  u 116 opština u Srbiji.Rezultati su pokazali da se većina ispitanih poloprivrednika snabdeva u poljoprivrednim apotekama, a 90 odsto njih poznaje propisano vreme između prskanja i branja ploda, dok tek polovina brine “driftu” to jest skretanju kapljica preparata sa tretirane površineTrećina proizvođača prati listu dozvoljenih supstanci u Evropskoj uniji, manje od trećine koristi zaštitu na radu.Što  se tiče upotrebe herbicida, koriste se mehanički metodi kao što je okopavanje, da bi upotreba hemije bilo što manja, dok dok pesticide koriste samo protiv truljenja, kaže Nikola Stojiljković iz sela Slatina. Dodaje da su, kada su počinjali svoj posao, imali predavanja u gradskoj upravi, te da imaju i literaturu koja se odnosi na voćarstvo."Ministarstvo poljoprivrede je kroz savetodavne službe pružilo mogućnost usluge licenciranih zaštitara savetodavaca gazdinstvima potpuno besplatno", rekao je pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević,a prenosi 021.Ubuduće će  savetodavci obučavati proizvođače, pa će umesto domaće izraza „bacam đubrivo“, morati dabudu precizniji i da vode dnevnik prskanja jer će to biti bonus na subvencije."Primera radi, poljoprivrednici mogu da kupe onoliko sredstava koliko su prijavili u svojoj biljnoj proizvodnji - pod površinama i određenim kulturama, i da dobiju tačno potrebnu količinu pesticida, ni manju ni veću, da bi ostvarili pravi efekat i da se ne bi desilo ono što znamo da se često dešava - 'ajde malo da pojačamo, više da prsnemo, imaćemo bolji rezultat'. To ustvari ne samo da zagađuje same proizvode, već često loše utiče i na prinose", kaže Uroš Delić iz Fondacije Ana i Vlade Divac.Još jedan problem koji povlači ovo pitanje je šta sa ambalažom od pesticida i druge hemije. Prema rečima Gorana Malidže sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, veći deo ambalažnog otpada zavriši u komunalnom, dok svega 10 se odlaže i reciklira na pravilan način. Otpad od pesticida jednako je opasan kao i medicinski. Dok pomešan sa komunalnim smećem tiho preti na nekoj deponiji ili pluta rekom - preporuka poljoprivrednicima je da ambalažu pre odlaganja makar dobro isperu.

Srbija

Vlada Srbije osnovala obrazovno-naučni centar „Ras“

Vlada Srbije donela je odluku o osnivanju obrazovno-naučnog centar "Ras" sa sedištem na Goliji.Kako se navodi u odluci, delatnost centra biće organizovanje obrazovnih i naučnih skupova, seminara, okruglih stolova, kampova, radionica, kolonija iz oblasti istorije, biosfere i društveno-humanističkih nauka.Centar će se baviti i organizovanjem rada istraživačke stanice posvećene istoriji, biosferi i društveno-humanističkim naukama, podizanjem kvaliteta obrazovnih, naučnih, istraživačkih, sportskih, omladinskih i turističkih projekata i programa i dostupnosti korisnicima i učesnicima.Vlada Srbije osnovala obrazovno-naučni centar „Jastrebac”U odluci piše da će Centar obavljati i druge poslove, kao što je pružanje usluga smeštaja i ishrane turista, a posebno smeštaja i ishrane učenika osnovnih i srednjih škola za potrebe realizacije nastave u prirodi i ekskurzija i potrebe sportskih društava.Kako se navodi u odluci, sredstva za osnivanje i rad Centra obezbeđuju se iz budžeta Srbije, iz prihoda koje ostvari neposredno od korisnika, prodajom proizvoda i usluga na tržištu, iz donacija, poklona i priloga domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica.Organi centra biće Upravni odbor, Nadzorni odbor i direktor.

Video

Ova slika Šumanovića stara je 100 godina, javnost je vidi tek treći put (Video)

Slika "Berba" Save Šumanovića stara 100 godina izložena je nakon višegodišnje restauracije i konzervacije u atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu.Slika "Berba" nastala je u proleće 1921. godine u Parizu, za vreme njegovog školovanja kod Andrea Lota, čuvenog kubiste i postkubiste. Kako je zbog "fake news-a" Roksandić stvorio dva ista remek-delaPredstavlja Savino monumentalno delo, zbog dimenzija, a kao i skoro sva potonja, za temu ima berbe, berače/ice, branje grožđa. Ono što je takođe zanimljivo je uticaj kubizma, postkubizma, ali i klasicizma. Konak kneza Miloša više nikada neće biti isti (VIDEO)"Slika je 1922. godine, na petoj Jugoslovenskoj izložbi, bila izložena i tada ju je kupio Narodni muzej. Pretpostavlja se da je ovo tek treće izlaganje slike. Još jednom je, nakon toga bila izložena, do 1942. godine kada je Šumanović streljan, a ovo je njeno treće izlaganje. Prvi put od autorove smrti. Na restauraciji i konzervaciji se intenzivno radilo poslednjih pet godina", kaže za Novu ekonomiju PR Narodnog muzeja Marija Jovičić.Slika Save Šumanovića "Berba" biće izložena u Narodnom muzeju do 26. novembra, a nakon toga sledi praćenje novonastale konzervacije i kako će slika reagovati na vreme koje prolazi.

Svet

„Digitalnu NFT imovinu ugrožava piraterija“

Jedan australijski programer postavio je hiljade slika nezamenljivih tokena na platformi NFT Bay i taj svoj postupak nazvao umetničkim delom, prenosi Bloomberg. Objasnio je mu je cilj bio da na taj način pokaže apsurdnost koncepta digitalnih imovinskih prava, aludirajući na poznatu piratsku torent platformu Pirate Bay.Džef Hantli, tvorac tog projekta, tvrdi da je sve postavljene slike sakupio na platformi NFT blokčejnovima kriptovaluta Ethereum i Solana.Reč je kako objašnjava o torentu od 17 terabajta, koji sibolizuje ogromne sume novca koje su ljudi potrošili kako bi stekli vlasništvo nad običnim slikama, koje svako može da kopira da interneta.Napori su sastavljeni u „torrent od 17 terabajta“, rekao je Hantli, zbog ogromnih suma novca koje su ljudi potrošili da bi stekli vlasništvo nad slikama u njemu slikama koje svako može savršeno i bez napora da kopira sa veba. Hantli ukazuje na činjenicu da slike povezane sa vlasničkim pravima NFT-a obično nisu same po sebi hostovane na blokčejnu, a NFT sredstvo je samo uputstva o tome gde da preuzmete sliku.NFT entuzijasti tvrde da jedinstveni identifikator blok lanca povezan sa slikom – poput onih iz popularnih serija kao što su Bored Ape Iacht Club, Lazi Lions ili CriptoPunks – čini svaki od njih oskudnim i vrednim. Kritičari su se suprotstavili da su digitalna sredstva savršeno ponovljiva i stoga ih je lako piratirati, kao što je to uradio Hantli, i preuzeli su simbol desnog klika miša kako bi označili svoje neodobravanje.Desni klik vodi do menija koji omogućava korisnicima da jednostavno sačuvaju kopiju bilo koje NFT slike i bio je inspiracija za još jedno delo NFT-skeptičnog umetničkog dela pre nedelju dana, gde je osoba snimila 10.000 slika lenjih lavova i pretvorila ih u predstavu ruke koja klikne desnim tasterom miša.Hantlijevo otkrivanje osvežilo je kontroverzu o stvarnoj vrednosti NFT-a, a neki zagovornici sugerišu da je čak i njegovo negativno mišljenje o njima pozitivno za novu kategoriju imovine dajući joj veću izloženost.Hantli kaže da je prava dugoročna vrednost NFT-a u autentifikaciji, slično kao plava kvačica za verifikaciju kompanije Tvitter Inc. Ali, dodaje on, sve se to „moglo postići bez blokčejna“.

Svet

Broj pušača nastavio da opada širom sveta

U svetu po poslednjim istraživanjima postoji 1,30 milijardi korisnika duvana što predstavlja opadanje u odnosu na 2015. godinu kada je zabeleženo 1,32 milijardi pušača. Očekuje se da će ovaj broj pasti na 1,27 milijardi do 2025. godine, istaknuto je u četvrtom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o globalnim trendovima duvana objavljenom 16. novembra ove godine.Šezdeset zemalja je sada na putu da postigne dobrovoljni globalni cilj smanjenja upotrebe duvana od 30 odsto između 2010. i 2025. godine. Pre dve godine su samo 32 zemlje bile na ovom putu.Milioni života su spaseni efikasnim i sveobuhvatnim politikama kontrole duvana u skladu sa Okvirnom konvencijom o kontroli duvana SZO (SZO OKKD).„Veoma je ohrabrujuće videti sve manje ljudi koji koriste duvan svake godine, a sve više zemalja je na putu da ispune globalne ciljeve“, rekao je generalni direkrot SZO dr Tedros Adanom Gebrejesus i poziva sve zemlje da bolje iskoriste sredstva koja za pomoć ljudima da odustanu od duvana i time sačuvaju svoje živote.Izveštaj apeluje na zemlje da ubrzaju primenu navedenih mera u nastojanju da se dodatno smanji broj ljudi koji su u opasnosti da se razbole i umru od bolesti povezanih sa duvanom.„Vidimo veliki napredak u mnogim zemljama, što je rezultat sprovođenja mera kontrole duvana koje su u skladu sa Okvirnom konvencijom Svetske zdravstvene organizacije, ali ovaj uspeh je nestabila. Još uvek moramo da idemo napred”, kaže direktor Odeljenja za promociju zdravlja SZO, dr Rudiger Kreh.Novi globalni investicioni slučaj SZO za odvikavanje od duvana, naglašava da bi ulaganje 1,68 dolara po glavi stanovnika svake godine u intervencije za prestanak pušenja kao što su kratki saveti, nacionalne besplatne telefonske linije i podrška za prestanak pušenja zasnovane na SMS porukama, moglo pomoći 152 miliona korisnika duvana da uspešno odustanu do 2030. godine, spašavajući tako milione života i doprinoseći dugoročnom ekonomskom rastu zemalja.Da bi olakšala ovaj proces, SZO je uspostavila konzorcijum za odvikavanje od duvana, koji će okupiti partnere da podrže zemlje kako bi se povećalo odvikavanje od duvana.Ključni nalazi globalnog izveštaja SZO o trendovima u rasprostranjenosti upotrebe duvana u periodu od 2000. do 2025. godine.U 2020. godini 22,3 odsto svetske populacije je koristilo duvan, 36,7 odsto svih muškaraca i 7,8 odsto žena u svetu.Trenutno je 60 zemalja na putu da postigne cilj smanjenja upotrebe duvana do 2025. Od poslednjeg izveštaja pre dve godine, region Afrike i Jugoistočne Azije sada su se pridružila regionu Amerike na putu ka postići smanjenje od 30 odsto.Otprilike 38 miliona dece (uzrasta od 13-15 godina) trenutno koristi duvan. U većini zemalja je nezakonito da maloletnici kupuju duvanske proizvode. Cilj je da se postigne nijedno dete ne bude korisnik duvana.Od svih regiona SZO, najveći pad u stopama rasprostranjenosti upotrebe duvana primećen je u regionu Amerike, prosečna stopa pala je sa 21 odsto u 2010. na 16 odsto u 2020. godini. Region jugoistočne Azije trenutno ima najveću stopu upotrebe duvana, sa oko 432 miliona korisnika, ili 29 odsto stanovništva. Ali ovo je takođe region gde upotreba duvana najbrže opada. Jedna od tri zemlje će verovatno postići cilj smanjenja od 30 odsto, a zemlje sa niskim prihodima trenutno postižu najveći napredak u borbi protiv duvana. Zemlje sa višim srednjim dohotkom, u proseku, ostvaruju najsporiji napredak u smanjenju upotrebe duvana.Podaci iza ovih procena potiču iz 1728 nacionalnih istraživanja koje su vodile zemlje između 1990. i 2020. godine, a koje su zajedno pitale 97 odsto svetske populacije o njihovoj upotrebi duvana.  Sada je 190 zemalja sprovelo najmanje jedno nacionalno istraživanje u odnosu na 140 u 2004. kada sporazum još nije bio na snazi. Da bi se postigli globalni ciljevi u smanjenju upotrebe duvana, potrebno je povećati usluge odvikavanja, zajedno sa jačanjem mera kontrole duvana. Nuđenje usluga odvikavanja od pušenja može ubrzati opadajući trend upotrebe duvana, da bi spasilo više života i zaštitilo zdravlje većeg broja ljudi.

Svet

Buduća vladajuća koalicija u Nemačkoj spremna da legalizuje kanabis?

Tri političke partije za koje se predviđa da će formirati sledeću vladajuću koaliciju u Nemačkoj dogovorile su se da legalizuju prodaju kanabusa za rekreativne svrhe, objavilo je više nemačkih medija, prenosi Politico. Socijademokrate, Zeleni i Stranka slobodnih demokrata planiraju da uvedu kontrolisanu prodaju kanabisa odraslima u za to licenciranim prodavnicama, prema navodima u izveštaju zdravstvene grupe koje prenose mediji. Ovo obezbeđuje kontrolu kvaliteta, sprečava distribuciju kontaminiranih proizvoda i garantuje zaštitu maloletnika, navodi se.Međutim, nije jasno da li će uzgoj marihuane takođe biti legalizovan u Nemačkoj. Osim u medicinske svrhe, prodaja kanabisa u Nemačkoj je bila zabranjena, mada su se zeleni i liberali dugo zalagali za kontrolisanu prodaju. Koalicija namerava da u toku četiri godine proceni uticaj potencijalnog propisa na nemačko društvo.Dojče vele: Zelena groznica marihuane trese NemačkuČega se Nemci najviše plaše?Legalizacija kanabisa mogla bi da donese Nemačkoj više od 4,7 milijardi evra dodatnih prihoda godišnje, prema studiji Univerziteta u Dizeldorfu. Nemačka, ne samo da bi dobila dodatne poreske prihode, već bi uštedela novac u sudstvu i policiji, piše Politico. Sindikati nemačke policije su međutim potencijalnu koaliciju upozorili da ne legalizuje drogu.