Najnovije

Srbija

Kako su zaposleni izvršitelju ukrali oko 90 miliona dinara?

Policija je uhapsilsa šest osoba pod osnovanom sumnjom da su zloupotrebom položaja oštetili kancelariju jednog javnog izvršitelja za oko 88,85 miliona dinara, saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova.Uhapšeni su LJ.M. (1958), pomoćnik oštećenog izvršitelja, V.V. (1976), faktički odgovorno lice u kancelariji tog izvršitelja i odgovorno lice preduzeća "Poslovna logistika", "Sektor PP" i "Kolektor sektor", kao i V.J. (1964), odgovorno lice "Poslovna logistika" i "Sektor PP".Takođe su uhapšeni i O.V. (1966), faktički knjigovođa oštećenog izvršitelja i odgovorno lice radnji "Vezirica" i "Vezirica vez", I.R. (1974), poslovni sekretar kancelarije izvršitelja, i M.R. (1980), knjigovođa izvršitelja i odgovorno lice firme "SMS knjigovodstvo".Sumnja se da je LJ.M. od 1. decembra 2012. do sredine februara 2016. godine zloupotrebio službeni položaj pomoćnika javnog izvršitelja, kako bi zajedno sa ostalim osumnjičenima stekao protivpravnu imovinsku korist.Oni se terete da su faktički fakturisali usluge obrade predmeta u postupcima izvršenja koje je vodila kancelarija oštećenog preko preduzeća u kojima su osumnjičeni odgovorna lica i na taj način prisvojili preko 69 miliona dinara.M.R. je, kako se sumnja, od oštećenog izvršitelja za fiktivne usluge knjigovodstvene agencije u kojoj je bila odgovorno lice, naplatila oko 7,82 miliona dinara.LJ.M. se, takođe, tereti da je naložio isplatu dnevnica za šestoro zaposlenih u kancelariji izvršitelja i na taj način prisvojio 4,18 miliona dinara, kao i da je sebi i I.R. neosnovano povećao platu i prisvojio skoro 3,8 miliona dinara.V.V. je, kako se sumnja, nabavio teretno vozilo u ime kancelarije, koje je koristio u privatne svrhe, a potom prodao i prisvojio približno 4 miliona dinara.Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu.

Srbija

UNICEF: Dečjoj klinici u Nišu obezbeđen aparat za neonatalogiju

Klinika za dečije interne bolesti u Nišu dobila je aparat za terapijsku hipotermiju koji je nabavljen u okviru kampanje organizacije Unicefa "Tako mali da bi u srce stali". Cilj kampanje je opremanje neonatalnih bolnica u Srbiji, a aparat je obezbeđen zahvaljujući donaciji porodične kompanije "Petite Geneve Petrović".Aparat je namenjen sprečavanju oštećenja mozga kod novorođenčadi koja su pre, tokom ili odmah nakon porođaja doživela neki oblik moždane patnje zbog nedostatka kiseonika. Donacija je vredna je pet miliona dinara, a obezbeđena su i dva reanimaciona stola koji će narednih dana stići u Centar za neonatologiju u Kragujevcu."Sva oprema koju smo dobili od UNICEF-a u poslednjih mesec dana namenjena je za spašavanje života, lečenje i zbrinjavanje dece iz celog regiona Južne i Jugoistočne Srbije", kaže pomoćnik direktora UKC Niš za internističke delatnosti, Radivoj Kocić.U Srbiji se svake godine rodi 65 hiljada dece, od kojih je 4000 prevremeno rođenih beba, a svakoga dana novih 7 beba zahteva neki vid urgentne podrške, a prevremeno rođenje je odgovorno za više od 60% smrtnih slučajeva novorođenčadi."Izazovno vreme u kome živimo nametnulo je dodatne teškoće prevremeno rođenim bebama i njihovim roditeljima, kojima smo želeli da pomognemo da lakše prebrode prve dane", kaže Petar Petrović, predstavnik kompanije Petite Geneve Petrović.Unicef je od 2017. godine definisao niz mera kojima su podržane jedinice za intenzivnu neonatalnu negu u osam zdravstvenih ustanova, u Nišu, Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu.EU i UNICEF pokreću regionalni projekat za ublažavanje uticaja pandemije "Pored aparata za terapijhsku hipotermiju, mi smo od Unicefa dobili i 4 inkubatora, a prošle godine i 1 neonatalni respirator", kaže upravnik Klinike za dečije interne bolesti UKC Niš, Emilija Golubović.Unicef je od 2017. uložio ukupno 48,18 miliona dinara u modernizaciju rada neonatalne službe u Srbiji."Nastavljamo sa nabavkom neophodne opreme i pružanjem sistemske podrške jedinicama za intenzivnu neonatalnu negu kako bismo dodatno smanjili smrtnost prevremeno rođenih beba", izjavila je Jelena Kovačević iz organizacije Unicefa u Srbiji.Više od pet hiljada ljudi i skoro 300 preduzeća, odazvalo se tokom kampanje Unicefa od novembra 2020. Prikupljeno je više od 13 miliona dinara, nabavljeno sedam inkubatora, četiri su dostavljena Nišu, dva Kragujevcu i jedan Novom Sadu. Još jedan aparat za terapijsku hipotermiju novorođenčadi dobio je Institut za neonatalogiju u Beogradu.

Srbija

Policija pozvala advokata Čedomira Kokanovića na saslušanje

Policijsko saslušanje advokata Čedomira Kokanovića, jednog od organizatora advokatskih protesta "Ni korak nazad" protiv aktuelnog nacrta Zakona o parničnom postupku, počelo je oko 11 časova u Policijskoj upravi Beograda, potvrdio je agenciji Beta advokat Ivan Ninić.Kako prenosi N1, Kokanović je prethodno naveo da poziv za saslušanje u policiji vidi kao "nastavak političkog pritiska na nezavisnu advokaturu" i rezultat "koruptivne sprege rukovodstva Advokatske komore Srbije (AKS) i Ministarstva pravde"."Viktor Gostiljac tražio je od ministarke pravde Maje Popović iniciranje krivičnih postupaka protiv mene jer razotkrivanjem mahinacija u (AKS) ugrožavam njegovu poziciju. Na to da ću biti saslušan već sam upozoren pretnjama upućenim od strane smenjenog sekretara AKS Aleksandra Cvejića nakon poslednjeg protesta advokata", naveo je Kokanović.Stotine advokata i građana se u tri navrata okupljalo na protestu u centru Beograda protiv spornog nacrta Zakona o parničnom postupku.Zakon o parničnom postupku "crvena linija" za advokate (VIDEO) Za zakon, koji još nije došao ni do skupštinske procedure, deo nezadovoljni advokati tvrde da bi ugrozio pravo građana na pristup sudu, kao i prava na pravično i efikasno suđenje.Zbog toga su više puta ponovili da sa aktuelnim predlogom "nema kompromisa", odnosno da će se zadovoljiti jedino potpunim povlačenjem predloga iz javne rasprave.Predsednik AKS Viktor Gostiljac izjavio je da je Nacrt zakona o parničnom postupku, kakav je bio predočen javnosti, bio neprihvatljiv za advokate, ali da je Ministarstvo pravde prihvatilo primedbe AKS i da će biti urađen novi nacrt zakona, u čemu će učestvovati i advokati.Advokati i dalje traže potpuno povlačenje zakona o parničnom postupku

2021

Majkrosoft razvojni centar deli znanje sa studentima RAF-a

Inženjeri Microsoft Razvojnog Centra u Srbiji (MDCS) održali su, u periodu od marta do juna, seriju online predavanja studentima Računarskog fakulteta u Beogradu (RAF) pod nazivom MDCS Tech Lectures. Teme predavanja, kojima je prisustvovalo 40 studenata, bile su iz oblasti mašinskog učenja, neuronskih mreža i inteligentnih baza podataka, a u vezi sa najnaprednijim tehnologijama koje se razvijaju u Beogradu. Kroz saradnju sa Računarskim fakultetom, a i drugim fakultetima u Srbiji, kompanija Microsoft želi da, vođena idejom da se samo znanje umnožava deljenjem, podeli praktična znanja inženjera koji rade na tehnologijama koje koriste milioni ljudi širom sveta. Niz predavanja organizovan je u saradnji sa profesorima sa Računarskog fakulteta.Pitanje dana kada će Srbija biti jedan od vodećih centara IT industrije“Računarski fakultet permanentno radi na proširivanju svog portfolija obrazovanja u svim oblastima računarstva. Između ostalog, fakultet je prepoznao i važnost direktne saradnje sa IT kompanijama, među kojima vodeću ulogu ima MDCS. Predavanja koja su inženjeri Microsofta održali na RAF-u omogućila su studentima da se neposredno upoznaju sa dostignućima i tehnikama u oblasti veštačke inteligencije koje kompanija koristi u razvoju nekih od svojih proizvoda. U pitanju je prvi korak u takvoj vrsti saradnje, za koju se nadamo da će se proširiti uključivanjem MDCS i u sam nastavni proces na studijskim programima,” rekao je profesor Računarskog fakulteta Stevan Milinković.Microsoft Razvojni Centar kroz različite inicijative podržava studente i studentske organizacije na tehničkim fakultetima u Srbiji i kroz programe praksi pruža studentima mogućnost da dobiju praktična znanja u jednoj od najvećih svetskih kompanija. Razvojni centar kompanije Microsoft osnovan je 2005. godine u Beogradu i danas broji više od 400 zaposlenih.

Srbija

Uhapšene tri osobe zbog zloupotrebe u „Resavici“

Policija je uhapsila tri osobe koje su malverzacijama u vezi sa ugovaranjem kupovine vozila i radnih mašina oštetile JP "Resavica" za oko 40 miliona dinara, saopšteno je iz MUP-a, prenosi Politika. Uhapšeni su odgovorno lice JP "Resavica"  M. V. (1984), kao i odgovorno lice preduzeća "Rembas trans" V. P. (1984) za koje postoji osnovana sumnja da su zloupotrebili položaj.  Odgovorno lice "Imperia kompani A3 plus" iz Beograda Z. V. (1969) se tereti za krivično delo pranje novca.Takođe, zbog sumnje da je zloupotrebio položaj,  podneta je i krivična prijava protiv 55-godišnjeg muškraca iz preduzeća "Rembas trans". Osumnjičeni se terete da su u periodu od maja 2018. godine do novembra 2020. godine, organizovali navodnu nabavku većeg broja autobusa i radnih mašina za potrebe preduzeća "Rembas trans" DOO iz Resavice od preduzeća "Imperia kompani A3 plus" DOO iz Beograda. JP za Podzemnu eksploataciju uglja "Resavica" je preduzeću "Imperia kompani A3 plus" na ime depozita kao garancije za realizaciju navedenog posla isporučilo ugalj iz svog proizvodnog asortimana, uplatilo novac i ustupilo potraživanja u ukupnom iznosu od 47.591.172 dinara, iako preduzeće "Imperia kompani A3 plus" nije izvršilo ugovorenu isporuku vozila i radnih mašina, već je isporučilo samo jedan autobus.Na ovaj način oni su, kako se sumnja, oštetili JP za PEU "Resavica" za ukupno 39.519.699 dinara i omogućili sticanje protiovpravne imovinske koristi preduzeću "Imperia kompani A3 plus" Beograd u iznosu od 24.519.699 dinara, kao i sticanje protivpravne imovinske koristi odgovornom licu preduzeća "Imperia kompani A3 plus". Osumnjičenima je određeno zadržavanje 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu.

Svet

Rekordan rast izvoza grčkog maslinovog ulja

Izvoz standardnizovanog grčkog maslinovog ulja u zemlje Evropske unije, kao i zemlje koje nisu članice tog bloka porastao je neverovatnih 225 odsto u peirodu od 2002 do 2020 godine, navela je Asocijacija proizvođača maslinovog ulja u izveštaju objavljenom u utorak. Izvoz je tako došao do brojke od 52.735 tona,  dok je u 2002. godini iznosio 14.881 tona. Izveštaj, koji je baziran na podacima prikpuljenim od strane Generalnog direktorata za trgovinu Evropske komisije pokazao je da je izvoz maslivnog ulja u zemlje EU iznosio 31,655 tona u 2020,  dok je u 2002. godini bio 7,561 tona što je rast od 319. odsto.Izvoz u zemlje koje nisu članice EU porastao je 189 odsto na 7,290 tona.U 2020. godini izvoz u zemlje Evropske unije je porastao 17,5 odsto u poređenju sa 2019. godinu pa je ukupno iznosio 26,872.Glavni uvoznica grčkog maslinovog ulja bila je Nemačka, koja je u 2020. uvezla 14.907 tona. Sledi Ujedinjeno Kraljevstvo koje je uvezlo 2,698 tona, zatim Austrija sa uvezenih 2,578 tona maslinovog ulja.Što se tiče zemalja koja ne pripadaju Evropskoj uniji, na prvom mestu je SAD koja je u 2020. godini uvezla 9,143 tona, zatim Kanada sa 1.851 tona, pa Australija sa 1,773 tona.   

Srbija

NBS objavila jedini način za zamenu povučenih „švajcaraca“

Građani koji još uvek nisu zamenili ili prodali novčanice osme serije švajcarskog franka koje je Narodna banka Švajcarske povukla iz opticaja to mogu učiniti kod ovlašćenih banaka banaka i menjača, saopštila je Narodna banka Srbije.  NBS navodi da, međutim, banke i menjači nisu u obavezi da od građana primaju vanopticajne novčanice osme serije švajcarskog franka, kao i da o uslovima i naknadama samostalno odlučuju.U maju zamenjeno preko 100 miliona "švajcaraca" koji se povlače Napominje se da švajcarski franci ne mogu da se zamene u Narodnoj banci Srbije. Te novčanice, kao i ranije povučene novčanice šeste serije švajcarskog franka, građani mogu bez vremenskog ograničenja zameniti na šalterima Narodne banke Švajcarske u Bernu i Cirihu, kao i u ovlašćenim agencijama koje se nalaze u većim gradovima Švajcarske.Mogućnost slanja poštom tih novčanica na adresu Narodne banke Švajcarske trenutno ne postoji.Zbog mogućih promena u procedurama zamene vanopticajnih novčanica švajcarskog franka u Narodnoj banci Švajcarske i kod njenih agencija, NBS poziva građane da prethodno obavezno posete sajt Narodne banke Švajcarske i detaljno se informišu o načinu i uslovima zamene.

Saobraćajnica Ruma-Šabac-Loznica

Srbija

Svi kapitalni projekti ugovoreni u „četiri oka“

Skoro sve kapitalne investicije, u ovom trenutku, u državi Srbiji  ugovorene su direktnim pogodbama mimo procedure javnih nabavki. Utisak je da ako se stvari ovako nastave, praktično će samo investicije koje se delimično finansiraju preko evropskih banaka i uz „dotaciju“ EU biti odabirane tenderskom metodom. Takva praksa je nedopustiva; odstupanje od tendera može se pravdati samo u hitnim slučajevima, kao što su nabavke vakcina i ulaganja u zdravstvo usled pandemije. Nije vlast SNS-a „izmislila“ toplu vodu sa izbegavanjem tenderskih procedura. Da se podsetimo, počelo je sa, slobodno možemo reći skandaloznim, „međudržavnim sporazumom“ sa Azerbejdžanom, gde je deonica auto-puta Ljig - Prelјina dodelјena uz (pre)visoku cenu kompaniji Azvirt i uz „povolјan“ kredit vlade te države. Ispostavilo se da je cena uvećana u odnosu na procene za više od 40 miliona evra, a ugovor je pratila i „donacija“ države Azerbejdžan od dva miliona evra za uređenje Tašmajdana. "Leks Zorana" iz energetike Uslov tog „dobročinstva“ (od para koje smo preplatili za taj put) bio je da se u parku postavi bista doživotnog predsednika (i diktatora, kao i šefa KGB-a u vreme SSSR) Gajdara Alijeva. Čak je lično Vučić, kada je došao na vlast, javno tvrdio u skupštinskoj raspravi da je put preplaćen za 40 miliona. Građani i lično mogu da dožive „donaciju“ kada se šetaju parkom u večernjim satima i da „uživaju“ u zvucima himne strane države koja se pušta pored vodoskoka i biste Alijeva.Demokratama se praksa neposrednog ugovaranja preko međudržavnih sporazuma osladila, pa su brže-bolјe ugovorili i „Pupinov“ most, ovog puta sa Kinezima. Vučić to radi efikasnije i brutalnijeMora se primetiti da je Aleksandar Vučić preuzeo mnoge manire (a i kadrove) prethodne vlasti. U klјučnim pravcima naše državne politike (i spolјne i unutrašnje i ekonomske) on nastavlјa putem koji je trasirao Boris Tadić; samo je izvođenje ogolјenije, brutalnije, ali i efikasnije od prethodnika. Nova vlast je tako nastavila i sa praksom izbegavanje javnih nabavki. Doduše, nije se odmah krenulo u velike investicije, pošto je država bila u teškoj finansijskoj situaciji usled haosa u javnim finansijama koji je ostao iza demokrata (setimo se oplјačkanih banaka koje su morale u stečaj, milijardu evra duga Srbijagasa, Dunav osiguranja, ogromnog tekućeg deficita, prezaduženog Beograda. Čim su koliko-toliko sređene finansijske prilike u državi, krenulo se punom parom u ugovaranje novih projekata mimo transparente procedure. Mehanizam dodele poslova preko međudržavnih ugovora ponovo je aktiviran i uskoro je sve „počelo da pršti“. Najveći broj poslova zaklјučen je sa Kinezima, uz jedan ugovor sa turskom vladom.Kako bez međudržavnih ugovora?Vlast namerava da pored Kineza, Turaka i Azerbejdžanaca angažuje i druge izvođače neposrednom pogodbom, bez javnih nabavki. Tako se Vučić rešio da „kupi“ određeni prolaz kod Amerikanaca preko angažovanja američke korporacije Behtel za izgradnju tzv. „Moravskog koridora“. Nije teško pogoditi šta je motivisalo Vučića da uđe u takav aranžman – namera da se približi vrhovima američke vlasti, odnosno predsedniku Trampu (poznato je da Behtel ima prolaz u vrhovima Republikanske stranke u SAD).Izgradnja beogradskog metroa koštaće oko šest milijardi evra

Srbija

Srbija uzima zajam za razvoj koridora Save i Drine

Srbija će uzeti zajam od Međunarodne banke za obnovu u razvoj u iznosu od 78.200.000 evra za Projekat integrisanog razvoja koridora reke Save i Drine primenom višefaznog programskog pristupa. Od tog novca 78.004.500 evra opredeljeno je za troškove robe, radova, nekonsultantskih i konsultanskih usluga, obuke, operativne troškove za projekat, a 195.500 evra za pristupnu naknadu. Cilj tog projekata je unapređene zaštite od poplava i omogućavanje prekogranične saradnje u oblasti voda na rečnim koridorima Save i Drine.Projekat čini fazu Programa VPP i sastoji se od četiri dela: Integrisano upravljanje i razvoj koridora reke Save, Integrisano upravljanje i razvoj koridora reke Drine,  Priprema i upravljanje Projektom i Regionalna saradnja. Podrška se između ostalog obezbeđuje za finansiranje zaštite od poplava, ulaganje i upravljanje životnom sredinom, kao i brane na rekama Drina i Sava.Dalje, projektom će se unapređuje lučka infrastruktura u Sremskoj Mitrovici, poboljšava polovni put Save, i pruža podrška za realizaciju integrisanog razvoja gronjeg toka reke Lim. Datumi za plaćanje glavnice zajma су 15. jun и 15. decembar svake godine počevši od 15. decembra do 2023. godine do 15. decembra 2031. godine. Datum završetka projekta je 3. jul 2026. godine 

Svet

Ilon Mask sarađuje sa vojskom SAD

Američka vojna uprava u Pentagonu potpisala je sporazum sa kompanijom američkog milijardera Ilona Maska Space X, koji joj omogućava korišćenje polovnih bustera za lansiranje raketa Falcon 9, prenosi CNBC. Prva takva misija je planirana za ovu nedelju kada je planirano Falcon 9 trebalo da lansira vojni GPS satelit.Novoosnovana jedinica američke vojske Space Force, koja bi uskoro trebalo da preraste u novi rod vojske, pristala je da za lansiranje GPS III satelita koristi polovnu raketu, nakon što su njeni stručnjaci sarađivali sa Space X-om.Stručnjaci armije SAD prvo su želeli da provere procese obnove raketnih boostera i uspeli su da se uvere u njihovu pouzdanost, iako su već korišćeni.Space X je već sklopio ugovor s Pentagonom vredan 470 miliona dolara za lansiranje pet od 6 GPS satelita, ali u njemu nije pisalo da će se koristiti već korišćene rakete.Nakon što je vojska promenila ugovor unošenjem tačke o polovnjacima, to će joj doneti uštedu od oko 64 miliona dolara.Space Force američke vojske je saopštio da predstojeće lansiranje satelita neće biti jedino za koje će se koristiti već korišćeni boosteri.Ipak, za sada ne otkrivaju da li postoji mogućnost da se polovne Falcon 9 rakete u budućnosti koriste i za nekakva borbena dejstva na Zemlji i u svemiru.Tesla: Prošle godine prodato pola miliona električnih automobila

Srbija

Danas isplata 3.000 dinara za vakcinisane penzionere

Isplata jednokratne pomoći od 3.000 dinara za penzionere koji su se do 31. maja vakcinisali makar jednom dozom vakcine protiv koronavirusa počinje danas, objavio je ministar finansija Siniša Mali.Penzioneri koji su vakcinisani nemaju obavezu da se prijavljuju za pomoć i njima će novac biti uplaćen na račun na koji primaju penziju.Mali je na svom nalogu na Instagramu napisao da će od sutra novac biti isplaćivan i ostalim vakcinisanim građanima.

Srbija

Uprkos pandemiji, nemačke kompanije u Srbiji bolje posluju

Skoro polovina kompanija članica Nemačko-srpske privredne komore (AHK Srbija) 48,8% njih, očekuje da će poslovati u plusu tokom 2021. godine i pored problema koje je izazvala pandemija korona virusa, rezultati su najnovije ankete. Kompanije članice su privi put pozitivno ocenile poreski sistem u Srbiji.Zadovoljavajuće ocene nemačko-srpskih kompanija dobili su kriterijumi koji se odnose na tržište rada u Srbiji:  produktivnost i motivacija zaposlenih, njihove kvalifikacije, obrazovanje, dok se a prvi put na spisku pozitivnih faktora nalaze poreski sistem i poreska uprava.Kao najveće pretnje i rizike u razvoju svojih kompanija u narednih dvanaest meseci, privrednici ističu potražnju, ekonomski okvir i pravnu sigurnost, kao i deficit radne snage.Prilikom ocenjivanja faktora koji utiču na poslovanje u Srbiji, najlošije su ocenjene: borba protiv korupcije i kriminala, pravna sigurnost, transparentnost u javnim tenderima, fleksibilnost zakona o radu, kao i efikasnost javne uprave i raspoloživost radne snage.Rezultati najnovije ankete koju je Nemačko-srpska privredna komora tokom marta i aprila sprovela u Srbiji, pokazuju da je ocena ekonomske situacije u Srbiji za 2021. godinu bolja u odnosu na prethodnih pet godina, uz izuzetak 2019. godine.Kompanije sopstveno poslovanje ocenjuju boljim nego opštu privrednu klimu: 44,1% njih svoje poslovanje ocenjuje dobrim, 47% zadovoljavajućim, a samo 8,7% nedovoljno dobrim.Nemačke kompanije traže dobavljače na zapadnom Balkanu Prognoze poslovanja za 2021. godinu sadrže optimizam u odnosu na period od pre dve godine, 48,8% ispitanika očekuje poboljšanje, 41,7% nepromenjenu poslovnu situaciju, dok 9,4% strahuje od pogoršanja.U 2021. godini, 44,1% anketiranih kompanija očekuje povećanje broja zaposlenih, 48% ne očekuje nikakve promene u broju zaposlenih, a 7,9% pretpostavlja da će im broj zaposlenih opadati."Ministarstvo privrede je u ovoj godini opredelilo više od 15 milijardi dinara za podsticaje koji će biti dodeljeni privrednim društvima koja investiraju i ulažu u Srbiju", poručio je Državni sekretar u Ministarstvu privrede Milan Ljušić.Nemački ambasador Tomas Šib izjavio je da je Srbija poslednjih godina sprovela važne makroekonomske reforme i sada može da se ponosi uspešnom investicionom politikom."Naša komora je na raspolaganju predstavnicima države u kreiranju privrednog ambijenta koji će biti podsticajan ne samo za kompanije koje posluju u Srbiji, već i za one koji još nisu sigurni u koju zemlju da investiraju", rekao je predsednik AHK Srbija Udo Ajhlinger.AHK Srbija sprovela je po šesnaesti put istraživanje o privrednom ambijentu u Srbiji među svojim članicama.

Srbija

U aprilu izdato duplo više građevinskih dozvola nego lane

U aprilu mesecu 2021. izdata je 2.061 građevinska dozvola, što predstavlja povećanje od 102,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku.  Od ukupnog broja dozvola izdatih u aprilu, 79 odsto dozvola odnosi se na zgrade, a 21,3 odsto na ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 73,1 odsto dozvola izdato je za stambene, a 26,9 odsto za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove - 70,4 odsto. Prema dozvolama izdatim u aprilu 2021. godine u Srbiji, prijavljena je izgradnja 4.034 stanova, sa prosečnom površinom od 71,2 metara kvadratnih. Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Južnobačkoj oblasti i ona će iznosit 38,8 odsto od predviđene vrednosti novogradnje.Zatim slede Beogradska oblast sa 25 odsto, Pomoravska oblast sa 5 odsto, Sremska oblast sa 4,3 odsto, i Raška oblast sa 4,3 odsto. Predviđena vrednost radova novogradnje u aprilu 2021. godine iznosi 85,8 odsto od ukupno predviđene vrednosti radova. Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 7,6 odsto stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 141,4 metara kvadratnih, a 91,5 odsto stanova biće građeno u zgradama sa tri stana i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 64,1 metara kvadratnih.

Srbija

Priprema se nova strategija i izmene zakona o zaštiti podataka

Vlada Srbija donela je odluku o obrazovanju Radnu grupe za pripremu Predloga strategije zaštite podataka o ličnosti sa Akcionim planom, objavljeno je u Službenoim glasniku.Predsednica Radne grupe je Svetlana Jovanović, viša savetnica Kabineta predsednika Vlade, dok su njeni zamenici Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović i viši savetnik u Ministarstvu pravde Zlatko Petrović.Uskoro strože kazne za odavanje poslovnih tajni Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) je krajem maja objavilo Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, za koji javna rasprava traje do sutra.Grupa organizacija civilnog društva okupljenih u Koaliciju za slobodu pristupa informacijama od javnog značaja smatra da postojeći Nacrt bitno ugrožava dostignuti nivo prava na pristup informacijama od javnog značaja i istovremeno propušta da reši probleme koji su uočeni u primeni Zakona.Firma vas štiti od zaraze, a objavi svima da imate šećer (VIDEO) “Predlozi za unapređenje Nacrta odnose se na rešenja koja je Koalicija prepoznala kao loša, poput čl. 2. Nacrta kojim se izuzimaju političke stranke i verske zajednice iz kruga obveznika Zakona”, navode u Koaliciji.Dodaju se i nova ograničenja prava na pristup informacijama, poput propisivanja mogućnosti da organ uskrati informaciju tražiocu ukoliko bi se na taj način ugrozio položaj na tržištu društava kapitala ili ukoliko bi se time povredio poslovni interes pravnih ili fizičkih lica.

Srbija

Komisija odložila dodelu državne pomoći za noćne klubove i barove

Komisija za kontrolu državne pomoći ocenila je da je planirana dodela državne pomoći noćnim barovima u klubovima selektivna, da može dovesti do narušavanja konkurencije, kao i da je neophodno da se propiše ukupan iznos sredstava za tu namenu, ali i iznos po učesniku.Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija dostavilo je 17. maja Komisiji prijavu državne pomoću sa Opštim obrascem prijave državne pomoći i Predlogom uredbe o utvrđivanju Programa o pravnu na pomoć barovima i noćnim klubovima radi davanja mišljenja. U obaveštenju koje je Komisija objavila na svom sajtu, navodi se da je nakon analize dostavljenog materijala Komisija je utvrdila da Predlog uredbe ne sadrži dovoljno uslova i kriterijuma za ocenu usklađenosti, te je uputilo Ministarstvu uputilo zahtev za dopunu prijave u kojom su zatraženi podaci o visini sredstava koji mogu da ostvare privredni subjekti i ukupnom iznosu sredstava za realizaciju programa. Ministrastvo je odgovorilo da će u novom postuoku pribavljanja mišljenja obavestiti Komisiju o traženim podacima, a da će se visina sredstava opredeliti novim aktom Vlade u zavisnosti od ukupnog broja priijavljenih koji ispunjavaju uslove za dodelu sredstava.Vlada je 20. maja donela propis pod nazivom Uredba o o utvrđivanju Programa podrške radu noćnih barova i klubova, a  razmatrajući dostavljeni materijal komisija je utvrdila da su sredstva koja se dodeljuju javna sredstva i da selektivan pristup može dovesti do narušavanja konkurencije."Sredstva koja se dodeljuju na osnovu Programa su javna sredstva, a imajući u vidu da samo ti učesnici na tržištu ostvaruju ekonomsku prednost u odnosu na ostale učesnike što predstavlja selektivni pristup o dodeli pomoći na taj način može doći do narušavanja konkurencije s obzirom da je tržište koje se odnosi na delatnost korisnika otvoreno za konkurenciju između brojnih učesnika na tržištu koji pružaju ugostiteljske usluge", piše u obaveštenju Komisije. Komisija je utvrdila da Uredba i Program ne sadrže dovoljno uslova i kriterijuma za ocenu usklađenosti iz razloga što ne sadrže sve neophodne elemente i to ukupan iznos redstava za navedenu namenu, kao ni iznos pojedinačne pomoći koja se može dodeliti, kao ni krajnji rok do kog se predmetna pomoć može dodeliti. Komisija je zaključila da je u predviđenom aktu Vlade neophodno propisati dodatne uslove i kriterijume radi usklađivanja sa odredbama Uredbe, a to podrazumeva da se propisivanje ukupnog procenjenog iznosa sredstava opredeljenih za namenu, propisivanje pojedinačnog iznosa sredstava po učesniku koji kumulativno ne sme biti veći od 1.800 000 evra.Takođe je neophodno je da prošire rok do kada se dobija pomoć,  a da ne bude duži od 31. decembra. 

Lifestyle

Sa Uniqa osiguranjem – i putuješ i osvajaš nagrade!

Kroz brojne pogodnosti za korisnike putnog osiguranja, UNIQA je i ovog leta svojim klijentima omogućila da ponovo iskuse radost bezbrižnog putovanja širom sveta. Kupovinom individualnog ili porodičnog putnog osiguranja sa COVID pokrićem ili bez njega do 30. septembra, UNIQA svim klijentima osigurava dom dok su van Srbije - za samo 1 dinar. I to nije sve. Korisnicima putnog osiguranja, UNIQA je osigurala i vredne nagrade za bezbrižno putovanje! Uz obilje novčanih nagrada, glavna nagrada iznosi 100.000 dinara. Da bi učestvovali u nagradnom takmičenju, klijenti treba da od 15. juna do 31. avgusta kupe putno osiguranje u ukupnom iznosu od najmanje 5.000 dinara. Iako svi priželjkujemo bezbrižan odmor i radujemo se svakom putovanju u inostranstvo, nezgode se dešavaju onda kad se najmanje nadamo. Zato je jedino što je potrebno za odmor bez briga - polisa UNIQA putnog osiguranja! Putno osiguranje sa COVID-19 pokrićem, uz sva standardna zdravstvena pokrića za iznenadne bolesti ili nezgode u inostranstvu do iznosa od 30.000 evra, pruža i dodatnu zaštitu i lečenje od korona virusa do 5.000 evra. Za aktiviranje polise usled nezgode ili iznenadne bolesti u inostranstvu, na raspolaganju je UNIQA Centar za pomoć (na fiksni broj telefona +381 11 36 36 955 ili Viber broj +381 63 36 75 99). Operateri, dostupni 24/7, po prijemu poziva upućuju klijente u najbližu zdravstvenu ustanovu, a troškove zdravstvenoj ustanovi direktno plaća UNIQA. Ove sezone, sve pogodnosti vezane za sigurno putovanje, građani mogu iskoristiti kupovinom putnog osiguranja u poslovnicama UNIQA osiguranja, putem veb šopa, u ekspoziturama Raiffeisen i Addiko banke, kod zastupnika UNIQA osiguranja i u partnerskim turističkim agencijama.Zagarantovana zaštita, ažurnost u isplati šteta i jednostavnost korišćenja, čine UNIQA putno osiguranje sigurnim izborom za sve destinacije širom planete. Korisnicima ostaje samo da se otisnu na željeno putovanje i zasluže nagradu za svoj bezbrižan odmor. Sve dodatne informacije u vezi putnog osiguranja mogu se dobiti putem besplatnog info broja 0800 201 301 i na www.uniqa.rs.

Srbija

Panevropski Executive MBA program u Beogradu

Tokom proteklih 30 godina CITY College je realizovao Executive MBA programe širom Jugoistočne i Istočne Evrope, čineći ga jednim od najboljih izbora za MBA studije u regionu. Sada je ovaj Executive MBA program svetske klase prerastao u panevropski Executive MBA program sa dvojnom diplomom, a zajednički ga sprovode CITY College, Evropski kampus Univerziteta York i Fakultet za ekonomiju i menadžment Univerziteta u Strazburu. Polaznici ovog programa od akademske 2021/2022 potencijalno stiču dve diplome, jednu vodećeg britanskog Univerziteta York i drugu prestižnog francuskog Univerziteta u Strazburu.Panevropski Executive MBA program dostupan u Beogradu predstavlja nadogradnju i dalje unapređenje kvaliteta dosadašnjeg Executive MBA programa. U prilog dvojnoj diplomi, MBA program nudi studentima pravo internacionalno iskustvo: tri uzbudljiva studijska putovanja – u Jork (UK), Strazbur (Francuska) i Solun (Grčka). Štaviše, predavanja drže ugledni profesori i međunarodni akademici sa CITY College, Evropskog kampusa Univerziteta York, Univerziteta u Strazburu, kao i drugih renomiranih univerziteta širom sveta, ali i eksperti iz industrije, sa značajnim profesionalnim iskustvom. Panevropski Executive MBA je pravi internacionalni program sa neprocenjivim prilikama za umrežavanje; inovativni program kreiran za današnje menadžere i profesionalce koji žele da unaprede svoje veštine i znanje u cilju profesionalnog, ličnog i karijernog razvoja.Osnovne i master studije evropskog kampusa Univerziteta York dostupne u regionuPanevropski Executive MBA program sada postaje još pristupačniji svim zauzetim rukovodiocima koji žele da kombinuju posao i učenje, jer kao studenti mogu da biraju između modela predavanja uživo uz 3 studijska putovanja ili kombinovanog modela (online predavanja u realnom vremenu uz 3 studijska putovanja).Nastavni plan uključuje iskustveno učenje kroz projekte iz stvarnog života, radionice i karijerne treninge, proširujući praktična znanja i veštine polaznika i razvija veštine strateškog liderstva. Polaznici MBA programa mogu da se specijalizuju u jednoj od šest dostupnih oblasti menadžmenta, a to su: opšti menadžment, marketing, finansije, upravljanje logistikom i lancima snabdevanja, menadžent u zdravstvu i menadžment ljudskih resursa. Program je akreditovan od strane Asocijacije MBA programa (AMBA) i Britanskog Chartered Management instituta (CMI).MBA program sa dvojnom diplomom Univerziteta York (133. u svetu - THE 2021) i Univerziteta u Strazburu (18 Nobelovih nagrada)Sticanjem dve univerzitetske diplome student postaje deo obrazovnog okruženja sa izuzetno bogatim nasleđem i tradicijom, koji potiču sa oba univerziteta. Univerzitet York je jedan od najboljih univerziteta na svetu (133 na svetu, prema The Times Higher Education – THE 2021), član je prestižne Russel grupe vodećih univerziteta u Velikoj Britaniji i nosilac je TEF zlatne medalje za najviše nastavne standarde. Univerzitet u Strazburu osnovan je 1631. godine i u svojoj istoriji broji 18 dobitnika Nobelove nagrade. Prema Akademskoj rang listi svetskih univerziteta 2020 (ARWC), na 6. je mestu najboljih univerziteta u Francuskoj, a nalazi se i među najboljih 150 univerziteta na svetu. Član je Lige evropskih istraživačkih univerziteta (LERU).CITY College, Evropski kampus Univerziteta York integralni je deo Univerziteta York, i predstavlja njegovo fizičko prisustvo u Evropi i središte za povezivanje sa akademskim, vladinim i korporativnim sektorom širom Jugoistočne Evrope i drugih evropskih regiona. Preko 30 godina predstavlja pravu internacionalnu instituciju, sa studentima iz preko 60 zemalja koji studiraju u centralnom kampusu u Solunu, kao i u 8 drugih zemalja širom regiona.Za više informacija o Panveropskom Executive MBA programu koji se nude u okviru CITY College, Evropskog kampusa Univerziteta York, kao i o uslovima za prijavu, pogledajte OVDE. 

Svet

Ove nedelje dijalog o postepenom ukidanju uglja na Zapadnom Balkanu

Inicijativa za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini organizovaće 23. i 24 juna godišnji sastanak sa ciljem da se podrži otvoren dijalog više zainteresovanih strana o postepenom ukidanju uglja i pravednoj tranziciji na održive izvore energije u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Ukrajini.  Svrha Inicijative je zajedničko istraživanje puteva do pravedne tranzicije u regijama uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini, te postizanje "Green Deal-a". Inicijativa je pozvala sve zainteresovane strane da se pridruže dijalogu. Među predviđenim grupama zainteresovanih strana nalaze se predstavnici javne vlasti, energetskog sektora, nevladinih organizacija, istraživači, privredni subjekti, mediji, međunarodne organizacije, političke stranke, organizacije mladih. Inicijativu predvodi Evropska komisija u saradnji sa šest međunarodnih partnera:  Svetska banka, Sekretarijat Energetske zajednice, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB), poljski Nacionalni fond za zaštitu životne sredine i upravljanje vodama (NFOSiGW) i Evropski koledž iz grada Natolin.Osmišljena je u nameri da neguje dijalog između regiona i zainteresovanih strana, razmenom znanja, jačanjem kapaciteta i razmenama između regiona uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini, te EU.Zemlje u njenom fokusu su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo*, Severna Makedonija, Srbija i Ukrajina. Prvobitnim pregledom situacije identifikovano je najmanje 17 regiona u ovim zemljama sa značajnim rudarskim i aktivnostima proizvodnje energije iz uglja, koje su pozvane da učestvuju u ovoj Inicijativi. Događaj će biti održan onlajn, a trajaće od 14 do 17 časova oba dana. 

Srbija

Continental širi svoje razvojne kapacitete u Srbiji

Kopanija Continental Automotive Serbia, deo tehnološke kompanije Continental AG, nastaiće da širi svoje istraživačko-razvojne aktivnosti u Novom Sadu, otvaranjem poslovne jedinicu Human Machine Interface u R&D (Research and Development) Centru u Novom Sadu, saopštila je ta firma.Jedan od najvećih proizvođača auto-delova na svetu navodi da će u novom centru razvijati najnovija i kompletna tehnološka rešenja za "display" (ekrane) u unutrašnjosti vozila. "Korisničko iskustvo (UX) je sada podjednako važno kao i broj konjskih snaga automobila. Naši kupci, proizvođači automobila sve više unapređuju unutrašnjost vozila. Najveći doprinos tome daju složena integrisana displej rešenja. Zato je neophodno da širimo dalje naše razvojne kapacitete i obime poslovanja u Evropi. Jedinstvena kombinacija kvalifikovane radne snage ovdašnjih univerziteta koji se bave optoelektronikom i tehnologijom displeja kao i infrastruktura koju obezbeđuje već postojeći R&D centar zajedno sa rastućim proizvodnim kapacitetima koji se uspostavljaju u okolini Novog Sada išli su u prilog donošenju ove odluke", izjavio je Markus Moel, potpredsednik i direktor za R&D u poslovnoj jedinici Human Machine Interface, Continental AG.Ovo predstavlja dalje širenje poslovnih aktivnosti Continental-a u Novom Sadu i Srbiji. U martu ove godine, Continental je otvorio novu fabriku koja je deo Human Machine Interface (HMI) poslovne jedinice.Continental je jedan od globalnih tržišnih lidera u ovom sektoru i potražnja za proizvodima za auto industriju koji će se proizvoditi u Novom Sadu kao što su "head up display", veliki ekrani, kamere u vozilu, kompleksni kokpit "high performance computer" raste značajno u godinama koje dolaze."Izuzetno mi je drago što naš Istraživačko razvojni centar raste i što smo dobili još jednu, novu priliku da razvijamo nove i napredne tehnologije u Srbiji. Uveren sam da će Novi Sad za vrlo kratko vreme postati veoma važan stručni centar za poslovnu jedinicu HMI, kao što je bilo i sa već prisutnim poslovnim jedinicama", rekao je Saša Ćoringa, generalni direktor kompanije Continental Automotive Serbia povodom najave daljeg širenja poslovnih aktivnosti Continental-a u Novom Sadu i Srbiji. Zahvaljujući ovoj poslovnom širenju i dodatnim zapošljavanjima, Continental će proširiti i svoj kancelarijski prostor na ukupno 10.000 kvadratnih metara u centru Novog Sada. Na samom početku biće zaposleno dodatnih 30 inženjera mašinstva, elektrotehnike i sistem inženjera. Očekuje se da do 2024. godine bude zaposleno do 200 inženjera.Ovo je još jedna poslovna jedinica koja će raditi u okviru R&D Centra kompanije Continental Automotive Serbia u Novom Sadu, pored već postojećih Commercial Vehicles and Services, Connected Car Networking i Central Engineering gde trenutno preko 600 inženjera razvija najinovativnije tehnologije za auto-industriju, radeći na atraktivnim projektima u oblasti elektronskih uređaja za kabinu vozila i sistemima i senzorima za autonomnu vožnju. Sve poslovne jedinice i Central Engineering su deo divizije Vehicle Networking and Information (VNI) u okviru koje se razvijaju rešenja za putničke automobile i komercijalna vozila. 

Srbija

Beograd uskoro počinje da vlasnicima splavova naplaćuju takse

Glavni gradski urbanista Marko Stojčić izjavio je će novim Planom o postavljanju plutajućih objekata vlasnici biti u obavezi da potpišu ugovor o zakupu i plaćaju taksu Gradu Beogradu."Grad nema nikakvih prihode od tih objekata, s obzirom na to da je to javna obala i pripada svim građanima Beograda, to nije normalna situacija. Takođe, zakupci tog prostora neće imati prava da utiču na izgled obale, to jest da ruše ili grade u prostoru koji ne pripada njihovom splavu", kazao je Stojčić za televiziju K1, prenosi Beoinfo.Novim planom su, kako je rekao, odvojene i zone prema namenama, tako da nije moguće da objekti različite namene budu u istoj zoni."Na primer na Savskom keju, koji je u blizini stambenih zgrada, više neće biti moguće postavljati noćne klubove i slične objekte koji proizvode buku. Taj prostor će biti rezervisan samo za restorane", rekao je on. On je naveo da godinama najveći problem predstavlja buka sa tih objekata, a novina je da svi ti objekti, pored adekvatnog zoniranja, moraju da imaju i odgovarajuću zvučnu izolaciju. "Podsetiću da uskoro stupa na snagu novi zakon o zaštiti od buke koji će omogućiti Кomunalnoj miliciji da meri i kažnjava na licu mesta, što dosad nije bio slučaj", kazao je Stojčić.   Novim planom o postavljanju plutajućih objekata koji je usvojila Skupština Grada Beograda definisan su zone, namena i njihov izgled. Kako je rekao Stojčić, definisane su zone gde je moguće, odnosno gde nije moguće postavljati plutajuće objekte."Definisane su i zone gde je uslovno moguće postavljanje takvih objekata. Na primer, ako je u blizini nekog vodnog objekta, potrebna je i dozvola JКP Beogradski vodovod i kanalizacija",  naveo je Stojčić. On je dodao da je od sada u zonama koje su u okviru kulturno-istorijskih celina regulisana visina plutajućih objekata."Takođe, svaki objekat na vodi će proći i arhitektonsku kontrolu koja mora biti u skladu sa propisima i zonom u kojoj se nalazi, a koju će verifikovati Кomisija za planove Skupštine grada. Vlasnici tih objekata imaju rok od dve godine da namenu, visinu, arhitektonski izgled, međusobno udaljenje od drugog objekta, kao i protivpožarne uslove usklade sa novim propisima", kazao je Stojčić.On je izjavio i da će izazov biti da se u dogledno vreme reši i tretman otpadnih voda, s obzirom na veliki broj plutajućih objekata koji taj otpad izbacuju direktno u Savu i Dunav."Moraćemo sa vlasnicima da osmislimo model rešenja. Imamo nekoliko predloga u vidu tankova ili specijalizovanih vozila za njihovo pražnjenje, dok je treća varijanta da svaki objekat ima manji uređaj za tretman tih otpadnih voda", naveo je glavni gradski urbanista. Stojčić je rekao da predstoji izmena Zakona o vodama, koja treba dodatno da definiše tu oblast, a nakon toga će biti doneto još nekoliko gradskih odluka s ciljem da se u potpunosti uredi ova oblast.