Najnovije

Svet

Spanać u Kini poskupeo 157 odsto

Cene povrća u Kini naglo su porasle poslednjih nedelja, a u nekim slučajevima su veće i od mesa.Karfiol i brokoli koštaju 50 odsto više, dok je cena spanaća porasla 157 odsto u periodu od četiri nedelje, prenosi South China Morning Post. Na pekinškoj Šinfadi pijaci vreća od pola kilograma zelene salate ili vodenog spanaća koštala je u sredu čak 8 juana (1,25 dolara).Sa druge strane ista količina svinjskog mese košta od 8 do 10,5 juana, dok je cene iste količine piletine od 7 do 10 juana. Veleprodajnce cene povrća porasle su 28 odsto u četiri nedelje, do 22. oktobra, što je najveći nivo od februara, pokazali su podaci Ministarstva trgovine.Obilne padavine u glavnim razvojim regionima oštetile su useve, a rastuće cene uglja dovele su do poskupljenja uzgoja u staklenicimaMinistartsvo poljoprivrede prošle nedelje je obećalo da će sprečiti gomilanje povrća i obezbediti stabilno snabdevanje."Zbog više različitih faktora, kao što su radno vreme i padavine, cene nekih jestivih poljoprivrednih proizvoda, pre svega povrća, ali i nekih sredstava za proizvodnju, nastavile su da rastu", rekla je portparolka ministrstva trgovine Šu Jating (Shu Yuting). Ona je rekla da ministarstvo prati svakodnevne promene na tržištima povrća, mesa, žitarica i ulja kako bi ojačala sistem "ranog upozorenja" i dodala da će se na vreme osloboditi državne rezerve kako bi se omogućila stabilnost cena i snabdevanja.Mnogi potrošači žalili su se na društvenim mrežama, navodeći da su šokirani cenama i da više ne mogu da priušte konzumaciju povrća.  Ekonomisti očekuju da će jačanje inflacije biti privremeno, mada će cene verovatno ostati visoke narednih nekoliko meseci do pada tražnje tokom kineske Nove godine u februaru.

2021

Bezbednije okruženje i kvalitetnije obrazovanje za učenike OŠ „Dr Jovan Cvijić“ u Zrenjaninu

 Bezbednost dece u školama i kvalitetno obrazovanje su vrednosti koje kompanija NIS deli sa zajednicom u kojoj posluje. Tako je u okviru prošlogodišnjeg ciklusa programa „Zajednici zajedno“, NIS u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova,  Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i 12 lokalnih zajednica, podržao 83 škole širom Srbije, u koje je za unapređenje digitalizacije nastavnog procesa i povećanje bezbednosti dece i nastavnika uložio 114,5 miliona dinara. Jedna od podržanih škola je i OŠ „Dr Jovan Cvijić“ iz Zrenjanina, kojoj je kompanija NIS donirala gotovo dva miliona dinara za nabavku 30 računara i sistema za video nadzor.Ovim povodom, rukovodstvo škole ugostilo je Aleksandra Vulina, ministra unutrašnjih poslova Republike Srbije, Kirila Tjurdenjeva, generalnog direktora kompanije NIS i Simu Salapuru, gradonačelnika Zrenjanina.Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova, rekao je da su ulaganja usmerena ka učenicima i mladima, smisao postojanja jedne države i društva.„Naši prijatelji iz NIS-a razumeju koliko nam je potrebno da vi budete bezbedni, jer ako ste vi bezbedni onda je i nama starijima sve lako i sve ima smisla. Na nama je da okruženje u kojem provodite vreme učinimo sigurnim, da vaši roditelji znaju da kada dođete u školu i na putu do škole, vi ste sigurni. To je naš posao i zadatak. Ja ću meriti rad načelnika policijske uprave po tome koliko ste vi bezbedni, da li u školi ima nasilja, da li su ulice bezbedne, da li bilo ko misli da je jači od zakona i da može da ga krši. Vi ste sudije, ukoliko vi budete bezbedni i sigurni toliko smo svi mi zajedno uspešni. Molim vas, draga deco, da budete sigurni u svoju zemlju, u svoju policiju, da kada god imate neki problem prvo kažete svojim roditeljima, a oni će reći nama. Možete nam verovati, mi smo vaša policija. Vi treba da ovaj prelep period u životu provedete nasmejani, da brinete svoje školske brige, ali da ne brinete o tome da morate da se sklanjate od kriminalaca, jer toga neće biti u vašim životima“, rekao je Vulin.Kiril Tjurdenjev, generalni direktor kompanije NIS izjavio je:„Slogan naše kompanije je „Budućnost na delu“, a budućnost gradimo tako što ulažemo u našu decu, njihovo obrazovanje i bezbednost. Naša želja je da se učenici u školama osećaju sigurno, da imaju modernu opremu i najbolje uslove za školovanje. U te svrhe smo, prošle godine, izdvojili gotovo milion evra. Za nas je od velike važnosti što ovaj cilj delimo sa našim dragocenim partnerima među kojima su Ministarstvo unutrašnjih poslova, Grad Zrenjanin, lokalna zajednica sa kojom uspešno sarađujemo već deset godina. Ipak, naš najveći motiv da istrajemo u našoj nameri su dečji osmesi u školama širom Srbije”, rekao je Tjurdenjev poručivši prisutnima da će u NIS-u imati pouzdanog partnera i u godinama koje dolaze.Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura zahvalio je prisutnima na realizaciji ovako značajnog projekta: „U partnerstvu sa kompanijom NIS od 2009. godine gotovo 150 miliona dinara uložili smo u različite projekte. Ti projekti su se uvek ticali nekog unapređenja u našoj lokalnoj zajednici, a tako je i sa ovim projektom kojim smo unapredili bezbednost dece, opremanje digitalnih kabineta i informatičku pismenost i mislim da smo u tome apsolutno i potpuno uspeli obzirom da je deset naših osnovnih škola obuhvaćeno ovim projektom. Zrenjanin je grad budućnosti, obzirom na investicije koje se realizuju i koje su najvljene za naš Grad, a koje ne bismo mogli da sprovedemo bez podrške Vlade Republike Srbije, bez podrške predsednika i naravno Autonomne pokrajine Vojvodine. U tom smislu, verujem da ćemo zajedno sa Policijskom upravom i Ministarstvom raditi na daljem unapređenju bezbednosti našeg Grada, kao i na obrazovanju“, rekao je Salapura.Biljana Jovanov, direktorka OŠ „Jovan Cvijić“ zahvalila je kompaniji NIS na donaciji.„Današnji dan je izuzetno važan za OŠ „Dr Jovan Cvijić“, jer smo u prilici da vam predstavimo vrednu donaciju, koju smo dobili od prijatelja iz kompanije NIS u okviru programa Zajednici zajedno. Reč je o savremenom video nadzoru, kojim će značajno biti unapređena bezbednost učenika i nastavnika. Takođe, dobili smo izuzetno vrednu računarsku opremu, odnosno 30 računara kojima smo opremili informatički kabinet. Zahvaljujući ovoj donaciji, unapredićemo nastavni proces i omogućiti učenicima i nastavnicima da nastavu prate na modernoj opremi i u inspirativnom okruženju. Ulaganje u obrazovanje mladih naraštaja zaista predstavlja siguran put u budućnost“, izjavila je Biljana Jovanov.Imajući u vidu da OŠ „Dr Jovan Cvijić“ u Zrenjaninu pohađa više od 650  učenika, kao i  da sam objekat škole ima tri ulaza i okružen je parkom koji se prostire na 13.000 m2, postavljanje savremenog sistema video nadzora sa mogućnošću praćenja preko interneta, unaprediće bezbednost dece i nastavnika škole, ali i doprineti očuvanju školske imovine. Takođe, moderna računarska oprema koja je nabavljena sredstvima iz projekta, a kojom su opremljeni informatički kabinet i multimedijalna učionica, omogućiće učenicima primenu aplikacija, digitalnih udžbenika i drugih edukativnih sadržaja u nastavnom procesu, čime se stvaraju bolji uslovi za njihov rad i napredak.Grad Zrenjanjin je poslednja stanica ovogdišnjeg NIS-ovog karavana „Zajednici zajedno“, koji je obilazio škole u partnerskim gradovima i opštinama širom Srbije poput Žitišta, Srbobrana, Čačka, Novog Sada, Niša, Pančeva, Kanjiže, Požarevca i Beograda. Grad Zrenjanin je deo programa „Zajednici zajedno“ od 2009. godine i do sada je kroz ovaj program društvene odgovornosti u Grad uloženo 146,7 miliona dinara i realizovano 156 projekata. Samo tokom 2020. godine, NIS je uložio 12,5 miliona dinara za potrebe digitalizacije nastavnog procesa i bezbednosti dece u 10 škola na teritoriji grada Zrenjanina, koje pohađa više od 5.800 učenika. 

Srbija

Prosečan građanin Srbije uštedi 5.668 dinara mesečno

Građani Srbije uštede mesečno u proseku 5.668 dinara, pokazalo je najnovije istraživanje Erste banke o štednim navikama građana Srbije za 2021. godinu. Prosečan iznos ušteđevine u 2020. godini iznosio je 5.210 dinara, što je više za devet odsto u odnosu na 2020. godinu. Trend povećanja iznosa ušteđevine prisutan je i u odnosu na 2019. godinu, kad je prosečan mesečni iznos štednje iznosio 4.771 dinara, rekao je Ansgar Loner, generalni direktor agencije IMAS International iz Beča koja je uradila istraživanje o štednim navikama građana za Erste banku. "Oni koji štede povećali su iznos ušteđevine, pre svega, zbog neizvesnosti ili su imali više novca na raspolaganju tokom vanrednog stanja i nisu mogli u to vreme da troše kao ranije", rekao je Loner na "online" konferenciji Erste banke, "Štedne navike građana Srbije - koliko štedimo, kako upravljamo novcem i šta o tome znamo".Na pitanje koliko su zadovoljni sumom novca koji mogu da izdvoje sa strane, 27 odsto je navelo da je prilično zadovoljno, dok je isti procenat onih koji su nezadovoljni iznosom. Glavni razlog zbog čega građani štede je predostrožnost, 50 odsto ispitanika navelo je da ostavljaju novac sa strane da bi imali finansijske rezerve za porodicu, 45 odsto anketiranih štedi za teška vremena, 26 odsto za starost i samo sedam odsto za obrazovanje, pokazalo je ovo istraživanje.  "Na pitanje kako su informisani o finansijskim temama, 25 odsto ljudi u Srbiji smatra da je veoma dobro informisano, 10 odsto manje, 35 odsto je odgovorilo da je prilično loše informisano. Građani smatraju da su banke i ostale nedržavne institucije odgovorne za finansijsku edukaciju (46 odsto ispitanika), dok u drugim zemljama građani smatraju da su odgovorne škole za finansijsku edukaciju stanovništva", rekao je Loner.Prema ovom istraživanju, 43 odsto ispitanika je odgovorilo da korona nije negativno uticala na njihove finansije, 35 odsto je ocenilo da je pandemija pomalo negativno uticala, dok je 18 odsto odgovorilo da je veoma negativno uticala, što je visok procenat, zaključio je Loner.  Štednja u Erste banciProsečan štedni ulog u Erste banci iznosi oko 22.000 evra za oročenu štednju, kod štednje u dinarima oročeni depozit iznosi u proseku 630.000 dinara. U proseku štediša u Erste banci ima 15.000 evra oročenih na 18 meseci, rekao je  Milan Todorović, direktor direkcije za upravljanje prodajnom mrežom u Erste Banci.Stariji od 50 godina najviše štede od svih građana u Srbiji (60 odsto). 

2021

dm samo jednom mesecu donirao 10,2 miliona dinara zajednici

 Jedna od društveno najangažovanijih kompanija u zemlji, lanac dm drogerie markt, nastavlja da sprovodi tradicionalne kampanje podrške najrazličitijim društvenim grupama, ali i da pokreće nove poduhvate usmerene na izgradnju srećnije zajednice. Tako je, u roku od samo mesec dana, dm uputio 10,22 miliona dinara različitim udruženjima i organizacijama. Svaka nova drogerija – jedna donacija za zajednicuDrogerijiski lanac kroz svako otvaranje i reotvaranje drogerija u okviru tradicionalne akcije „humanitarni sat“ donira sredstva kao vid podrške okruženju u kojem posluje. Kompanija je tako otvorila tri nove prodavnice i renovirala tri postojeće na već poznatim lokacijama i tim povodom uputila robu u vrednosti od ukupno šest miliona dinara različitim ustanovama i udruženjima. Roba u iznosu od po milion dinara donirana je Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju „Veternik“, Školi za osnovno i srednje obrazovanje „Mladost“ u Pirotu, Školi za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“ u Zemunu, zatim Udruženju paraplegičara i kvadriplegičara „Kraguj“ iz Kragujevca, Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka – NURDOR, kao i Opštoj bolnici „Vršac“.Nove drogerije kupci mogu da posete u Cara Lazara 11 u Futogu, u Puls Shopping Parku u Pirotu, kao i u Zemunu na adresi 22. oktobra 7, koja je ujedno 113. otvorena dm prodavnica. Dve renovirane dm prodavnice su na već poznatim adresama - Doktora Zorana Đinđića 13 u Kragujevcu, Trg Majke Jevrosime 21 u Novom Sadu i reotvorena drogerija sa promenjenom lokacijom koju sada kupci mogu da posete na Trgu pobede 7 u Vršcu. Da ne bude gladnih: dm u kampanji za spas hraneOve jeseni, dm se priključio i kampanji „Spasimo hranu, spasimo humanost“ u saradnji sa Bankom hrane, uputivši robnu donaciju u vrednosti od dva miliona dinara. Plemenit cilj da se prikupi hrana za više stotina hiljada gladnih građana Srbije okupio je i ostale brojne nevladine organizacije, kompanije i medijske kuće koje su udruženo donirale namirnice. „Kompanija dm uspešno posluje na teritoriji Srbije skoro 18 godina, a mi se konstantno trudimo da zajednici uzvratimo na dugogodišnjem poverenju tako što pokrećemo brojne humanitarne akcije i društveno odgovorne projekte kroz koje doprinosimo konkretnim promenama. Drogerijski lanac će da nastavi sa humanitarnim akcijama vodeći se porukom „Čovek u centru poslovanja“, rekla je Svetlana Jovanović-Mitić, menadžerka marketinga u kompaniji dm drogerie markt Srbija.Tradicionalna podrška sigurnim kućama Ovaj period jesenjeg darivanja dm je zaokružio robnom donacijom sigurnim kućama Srbije u cilju pružanja pomoći i podrške žrtvama porodičnog nasilja. Donirane su namirnice široke potrošnje u ukupnoj vrednosti od 2,22 miliona dinara i to sigurnim kućama u Beogradu, Novom Sadu, Somboru i Nišu, dok se u narednim mesecima nastavlja donacija i drugim sigurnim kućama u zemlji. U još jednoj uspešnoj godini, dm nastavlja da širi svoju mrežu poslovanja i vezu sa kupcima u brojnim gradovima Srbije, uz poseban akcenat na filantropske aktivnosti. Iz kompanije poručuju da će da nastave da neguju poslovnu filozofiju zasnovanu na humanim principima i kontinuiranom investiranju u društveno-ekonomski razvoj zemlje.

Srbija

Čajetina traži firmu za nabavku novogodišnje rasvete

Opštinska uprava Čajetine raspisala je tender za nabavku i ugradnju novogodišnje rasvete. Posao obuhvata montažu postojećih ukrasa, servisiranje i demontažu, ali i izradu i nabavku novih ukrasa. Vrednost javne nabavke nije navedena u dokumentaciji. Kako se navodi, pod montažom postojećih ukrasa, podrazumeva se, između ostalog montiranje 20 svetlećih kugli na trgu i parku, jelke od 11 metara na Trgu, ukrasa na trgu i pešačkoj zoni, ukrasa pored Kraljeve česme.Ukrasi će se nalaziti i na na putu od hotela Tornik do pijaca, od hotela "Iris" do restorana "Pod lipom", na zgradi kulturnog centra, ali i u drugim delovima opštine. U planu su i novi ukrasi za jelku, odnosno kugle prečnika 10 centimetara i mašnice dužine 15 centimetara, kao i novi ukrasi na stubove banderašice sa cvetnim elementima.SAZNAJEMO: 200 miliona za montažu praznične rasvete u BeograduKeep Light osvetljuje Leskovac za 105 milionaNOVA SPOLJNA RASVETA NA MINISTARSTVU FINANSIJA KOŠTAĆE 26 MILIONANaručilac navodi da je potrebno je da se oprema održava u ispravnom stanju za sve vreme eksploatacije i da se servisira orginalnim delovima.Po završetku novogodišnjeg osvetljenja sve ukrase, jelke i ostalo treba demontirati, osušiti, očistiti i pravilno skladištiti na lokaciju koju odredi Naručilac, piše u dokumentaciji. Rok za dostavljanje ponuda je 8. novembar. 

Svet

Dinosaurus poziva čovečanstvo da ukine subvencije na fosilna goriva

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) je u okviru programa „Ne biraj izumiranje“ objavio video dinosaurusa koji u svom govoru pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih naciija poziva svetske lidereda prestanu da podržavaju upotrebu fosilnih goriva, kako bi skrenuo pažnju na negativne efekte koje imaju subvencije za fosilna goriva na klimatske promene, a time i čitavo stanovništvo na planeti.Ova kampanja ima za cilj da pokaže koliko ove subvencije koče napredak u zaustavljanju klimatskih promena i ujedno produbljuju nejednakosti između bogatih i siromašnih.Smanjenjem subvencija na fosilna goriva bi se doprinelo manjoj emisiji ugljendioksida, a samim tim i boljem zdravlju i dobrobiti ljudi. To je prvi korak ka utvrđivanju prave cene energije, one koju plaćaju društvo i životna sredina.UNDP objavljuje Istraživanje koje pokazuje da se na godišnjem nivou u svetu potroši 423 milijarde dolara na subvencije za fosilna goriva, što je četiri puta više od iznosa koji treba siromašnim zemljama da bi krenule u borbu sa klimatskim promenama, a istovremeno predstavlja i trostruki iznos godišnjih sredstava koja se ulažu za globalno iskorenjivanje ekstremnog siromaštva.„Proces reformi nije lak i prelazak na čistiju energiju podrazumeva čitav niz izazova u velikom broju zemalja. Svaka zemlja mora da pronađe svoj put. Ali isto tako znamo da moramo da odustanemo od ovakvih izvora energije koji doprinose sve lošijoj situaciji na planeti“, poručuje administrator UNDP-a Akim Štajner.UNDP takođe skreće pažnju da ova tranzicija mora biti pravedna i sprovedena tako da ne ispaštaju najsiromašniji tako što bi ostali bez radnih mesta ili plaćali previsoku cenu za snabdevanje energijom.Nedavni Izveštaj UN o klimatskim promenama ukazuje da kako bi se globalno zagrevanje zadržalo ispod 2ºC do kraja veka, potrebno je da ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte, do 2050. godine ne budu veće od količina koje mogu da se apsorbuju iz atmosfere. To je ono što je potrebno uraditi kako bi se izbegla klimatska katastrofa.

Srbija

Elektronska plaćanja poljoprivrednicima biće dostupna 2027. godine

Vlada Srbije saopštila je da se u Upravi za agrarna plaćanja uvodi eAgrar biti novi portal za efikasnije vođenje Registra poljoprivrednih gazdinstava i efikasnije upravljanje isplatama subvencija u poljoprivredi i ruralnom razvoju.Novo softversko rešenje eAgrar sastoji se od internet portala putem kog će poljoprivrednici pristupati podacima o svom gazdinstvu.Biće im omogućeno podnošenje elektronskih zahteva za upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava, izmena podataka, obnova registracije i brisanje iz tegistra, kao i uvezivanje sistema sa svim relevantnim javnim evidencijama i automatsko preuzimanje potrebnih podataka.

Svet

Hrvatski javni dug 86,1 odsto BDP-a

Hrvatski javni dug prema podacima Hrvatske narodne banke (HNB) na kraju juna ove gedine iznosio je 340,8 milijardi kuna što iznosi nešto manje od 45,4 milijarde evra i čini 86,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavio je SEEbiz.U odnosu na podatke objavljenje krajem septembra, ukupan javni dug sada je nešto veći, dok je njegov udeo u BDP-u niži. Prema prethodnim podacima javni dug je na kraju juna iznosio 340,6 milijardi kuna (45,3 miliona evra), i činio je 87,4 procenata BDP-a.U poređenju sa prošlom godinom javni dug je veći za 11 milijardi kuna (1,5 miliona evra) ili za 3,4 odsto. Ovaj porast javnog duga uzrokovan je porastom domaćeg duga za 5,2 milijarde kuna, (629 miliona evra) ili 2,4 odsto i porastom stranog duga za 5,9 milijardi kuna (785 miliona evra) ili 5,2 odsto.Njegov udeo u BDP-u krajem juna 2020. godine iznosio je 82,6 posto, a sada je za 3,5 procentrnih bodova veći.Krajem drugog tromesečja ove godine je udeo duga u BDP-u je iznosio 90 odsto, a krajem juna taj udeo je bio za 3,9 procentnih bodova niži. U odnosu na prethodno tromjesečje, beleži se rast domaćeg duga od 2,7 milijardi kuna (359 miliona evra) ili 1,2 odsto, ali i pad stranog duga od 2,4 milijarde kuna (319 miliona evra) ili 2 posto, navodi se u novom statističkom saopštenju javnog duga za jun 2021. Hrvatske narodne banke.

Srbija

Univerziteti i udruženja treba da predlože člana Saveta REM-a

Odbor za kulturu i informiasanje Narodne skupštine je raspisao javni poziv za predlaganje kandidata za izbor člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) koje predlažu univerziteti i udruženja.Univerziteti moraju da budu akreditovani u Srbiji, dok udruženja treba da budu registrovana najmanje tri godine pre dana raspisivanja javnog poziva, a imaju najmanje tri realizovana projekta u oblasti ostvarivanja slobode izražavanja i zaštite dece u poslednje tri godine.U raljama politike i rijalitija Kandidat mora da bude visokoobrazovan, a jedan od uslova je i "stručnost, osposobljenost i dostojnost za obavljanje funckije člana Saveta Regulatora".Član Saveta se bira na period od pet godina i može biti ponovo biran najviše još jednom.U decembru 2016. godine u Savet REM-a na predlog udruženja imenovan je Radoje Kujović, a na predlog univerziteta Goran Petrović.Petrović je bio član i Republičke radiodifuzne agencije, a iako je u Savet REM-a imenovan na predlog univerziteta nije profesor već pravnik koji je ranije radio u gradskoj upravi Kragujevca kao i u lokalnim zdravstvenim ustanovama.REM: Televizije Al Jazeera, N1 i Nova S staviti pod redovan nadzor Kujović je član Saveta osoba sa invaliditetom i član Upravnog odbora Nacionalne organizacije osoba sa invalididetom, piše u zvaničnoj biografiji.I Petroviću i Kujoviću mandat ističe u decembru ove godine. Kujović ima prava na reizbor, dok Petorović ne može biti ponovno izabran.Članove Saveta REM-a, prema Zakonu o elektronskim medijima, predlažu i imenuju Narodna skupština, Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine, univerziteti, udruženja izdavača elektronskih medija, udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika, udruženja koja se bave slobodom izražavanja i zaštitom dece, nacionalni saveti nacionalnih manjina, kao i crkve i verske zajednice.

Srbija

Šabac ulaže 280 miliona u izgradnju kompleksa bazena

Gradska uprava Šapca raspisala je tender za izgradnju kompleksa bazena procenjene vrednosti 280 miliona dinara.Izgradnja bazena se sprovodiće se po sistemu "ključ u ruke" . Predmet javne nabavke je dogradnja kompleksa postojećih bazena izgradnjom tri bazena na otvorenom. U planu je gradnja olimpijskog bazen, malog bazena i bebi bazena. Naručilac navodi da je na kompleksu već izgrađen zatvoreni bazen (sa manjim i većim bazenom), administrativni deo, spa centar, svlačionice, teretana, kafe. Sastavni deo budućeg kompleksa obuhvatiće postojeći objekat zatvorenih bazena i prostor na kojem su predviđeni objekti otvorenih bazena sa pripadajućim sadržajima.Kako će izgledati akva park u Niškoj banji?Posao za izabranog ponuđača je da izradi projektno-tehničku dokumentaciju, ishoduje potrebne dozvole i saglasnosti za izgradnju, izgradi nedostajuće objekate kompleksa, pusti ih u rad,  pribavi upotrebne dozvole, izradi uputstava za rad i održi obuku za osoblje naručioca.Pored tri bazena, gradiće se tribina sa 850 sedećih mesta i prostorom ispod koji če biti namenjen za svlačionice za ekipe, pomoćnu prostoriju, ostavu za rekvizite, prostorije za zaposlene, sanitarne čvorove, tuševe. Na otvorenom je potrebno izgraditi plato sa prostorom za čekiranje karti i sanitarnim propusnikom, spoljne sanitarne čvorove, tuševe na otvorenom, kao i nadstrešnicu.Kao deo parternog uređenja predviđena je izgradnja pristupne saobraćajnice, prostora za parkiranje automobila, pristupnih staza, platoa, prostoa plaže oko bazena, travnate zelene površine.  Beograd nabavlja solarne panele za zagrevanje vode na bazenimaBudući kompleks treba da poseduje mogućnost organizacije najviših mogućih sportskih takmičenja pod organizacijom LEN-a i FINA-a sa mogućnošću postavljanja montažnih tribina do 4000 mesta, navodi se u dokumentaciji. U dokumentaciji su propisani uslovi za dobijanje posla, a jedan od njih je da je privredni subjekat u prethodne tri finansijske godine ostvario minimalni prihod od 560 miliona dinara.Rok za podnošenje ponuda je 23. novembar.

Srbija

Poštanska štedionica kupila Komercijalnu banku u Banjaluci

Banka Poštaska štedionica potpisala je danas ugovor o kupovini Komercijalne banke a.d. Banjaluka, prenosi RTS. Ugovor su potpisali predsednik IO Poštanske štedionice Bojan Kekić i predsednik IO Komercijalne banke Beograd Vlastimir Vuković, piše Tanjug.Posle potpisivanja Kekić je ocenio da je Poštanska, kao banka stanovništva, prepoznala izuzetan potencijal u ovoj akviziciji.Kekić je rekao da će Poštanska pripremiti nove usluge koje će preko Komercijalne Banjaluka ponuditi građanima Srpske."Mi smo i sada prepoznatljivi po uslugama u Srbiji. Pre svega smo karakteristični po tome što nismo banka koja juri isključivo profit, ne odričemo se profita, ali pre svega idemo na masovnost. Da klijenti dobiju dobru i jeftinu uslugu, i da zadovoljimo sve njihove potrebe", rekao je on.Cena po kojoj će biti kupljena Komercijalne banke Banjaluka danas nije saopštena, a Kekić je objasnio da je to po ugovoru poslovna tajna, te da će taj podatak postati javan kada se dobiju sve saglasnosti regulatora za ovu prodaju."Za par meseci, kada dobijemo sve saglasnosti regulatora, vrlo brzo ćete dobiti podatak o ceni", rekao je on i najavio da će to možda biti i za mesec i po dana.Kekić je ipak rekao da je postignuta cena koja odgovara Poštanskoj, te da su izuzetno zadovoljni kada je porede sa dosadašnjim cenama postignutim na tržištima Srbije i Srpske."Sinergija koju dobijamo, delovanjem i u Republici Srpskoj, itekako će značiti za povećanje profita Banke poštanska štedionica", rekao je on i dodao da je ovo prvo proširenje Poštanske van granica Srbije, a izrazio je i nadu da neće biti i jedino.Danas potpisana kupovina biće finalizovana na Banjalučkoj berzi kada posle dobijanja neophodnih saglasnosti Poštanska preuzme 100 procenata Komercijalne.Poštanska štedionica je u vlasništvu Srbije koja ima 79,01 odsto akcija, JP Pošta Srbije ima 19,95 odsto vlasničkog udela, Republički fond PIO ima 1,01 odsto, a Fond za razvoj Republike Srbije 0,03 odsto.

Srbija

EPS: Kupili smo softver koji nam je potreban, ali ga nismo koristili dve godine

Elektro-privreda Srbije (EPS) negirala je pisanje BIRN-a da je nabavljala specijalne mobilne telefone i aparate marke Skaj (Sky). Kako se navodi, javna nabavka o kojoj je pisano raspisana je zbog kupovine softvera za zaštitu komunikacije mobilnim telefonima, za šta to preduzeće ima i zakonsku obavezu."Nabavljeno je softversko rešenje, a ne mobilni telefoni i apsurdno je porediti ovo softversko rešenje sa mobilnim telefonima SKY ili SKY aplikacijom, što se zlonamerno i potpuno laički izokreće, sa namerom da privuče što veću pažnju. Javna nabavka je objavljena u otvorenom, svima dostupnom postupku", dodaje se u saopštenju.Prema navodima EPS-a, tekst koji je objavio BIRN, a preneo i naš portal, odnosi se na javnu nabavku koja je realizovana u 2019. i 2020. godini, ali da softver nije korišćen. Na zvaničnom portalu javnih nabavki EPS je 14. avgusta 2019. godine objavio poziv za javnu nabavku čiji predmet je Softver za zaštitu mobilnih telefona.Napominje se i da je nabavka sprovedena u slučaju potrebe i za obaveze koje su propisane zakonom u zaštiti informaciono-komunikacionog sistema (IKT sistem) EPS-a. Napominje se i da bi eventualna zlouptreba EPS-ovih podataka imala višestruke posledice po energetsku sigurnost zemlje, pa je to razlog nabavke.POSLOVANJE ELEKTROPRIVREDE SRBIJE: MOLOPOL, A PRAVI GUBITKE "Komunikacioni rizik postoji u poslovima sa AP Kosovo i Metohija, gde je važno da EPS poseduje zatvoren i zaštićen sistem. U sastavu EPS nalaze se i hidro potencijali koji se nalaze blizu graničnih oblasti i važno je obezbediti zaštićenu komunikaciju", objašnjava se u saopštenju. Zatvorene sisteme komunikacija, kako se dodaje, koriste energetske kompanije u Finskoj, Velikoj Britaniji, Holandiji, Italiji, Grčkoj, Ukrajini, Švajcarskoj, Sjedinjenim Državama, kao i mnoge kompanije, dodaje se u saopštenju. Podseća se i da je EPS-ov IKT sistem Zakonom o informacionoj bezbednosti stekao poseban značaj za državu.Eksperti sa kojima je BIRN razgovarao rekli su da je oprema koju je nabavio EPS neprobojna i daleko sofisticiranija od aplikacije Sky koju su koristili članovi klana Veljka Belivuka.BIRN: GLAVNI POSLOVNI PARTNER GRADSKOG ZAVODA REGISTROVAN U STANU ZAMENIKA DIREKTORABIRN: MEĐU DONATORIMA MUP-A SRBIJE "DOBRO POZNATA" IMENA I SUKOB INTERESA

Srbija Beogradski metro

Građevinski fakultet neće učestvovati u daljem razvoju projekta Beogradski metro

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu (GRF) neće učestovavati u daljoj realizaciji i razvoju projekta Beogradskog metroa zasnovanog na trenutnomnacrtu Plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu, saopšteno je danas. Kako se navodi u saopštenju fakulteta, odluka je doneta na sednici Naučno-nastavnog veća GRF-a. "Glasanju je pristupilo svih 139 nastavnika i saradnika Fakulteta, od kojih je 90 odsto glasalo za, dok je protiv predložene odluke bilo samo 5 članova Veća".Na sednici je odlučeno i da će GRF ostati posvećen projektu metroa koji će uvažiti stavove Fakulteta o položaju linija i faznosti njihove izgradnje."Ponosni smo što je naš kolektiv pokazao visok nivo stručne i društvene odgovornosti i time odgovorio na pokušaje da se relativizuju stavovi Građevinskog fakulteta o trenutnom planu razvoja Beogradskog metroa", navodi se u saopštenju. Stručnjaci za saobraćaj: Preispitati koncept i troškove predloženog metro sistemaMetro možda i do Vidikovca i Ceraka; Prokop izostavljen zbog "nedovoljno istraživanja"Građevinski fakultet Univreziteta u Beogradu (GRF) objavio je početkom oktobra dokument sa nizom primedbi na trenutni plan razvoja beogradskog metroa u kojem se oštro protivi predloženom rešenju.GRF smatra da prva linija metroa mora povezati centar Novog Beograda sa centrom starog grada, odnosno da metro linije, pogotovo u prvoj fazi, moraju spojiti najizraženija težišta poslovnih aktivnosti i težišta stanovanja, centre obrazovanja, zdravstvene centre, železničke stanice..Predstavnici Urbanističkog zavoda, međutim, odbili su kao neosnovane sve primedbe Građevinskog fakulteta na trenutni plan razvoja beogradskog metroa. Građevinski fakultet tada je naveo da su primedbe odbijene bez pravih argumenata i da su kao neosnovane ocenjene jer se odnose "na ulazne podatke za izradu Plana".Sa tog fakulteta je poručeno da treba zaustaviti ishitrenu realizaciju projekta beogradskog metroa, ažurirati sve ulazne podatke i pristupiti izradi inoviranovog Generalnog projekta i Nacrta plana, u koji će biti uključene sve domaće relevantne naučne i stručne institucije.   

Svet

Ekonomisti SZO pozivaju na preusmeravanje investicija ka zdravstvu

U susret Samitu G20 ekonomisti pozivaju na radikalno preusmerenje ekonomije ka zdravstvu kako bi se ostvarili ciljevi rezolucije „Zdravlje za sve“ (Health for All). Samit koji će se održati u Rimu od 29. do 31. oktobra, otvara mogućnost za radikalno preusmeravanje sa „zdravlja za ekonomiju na ekonomiju za Zdravlje za sve“.Pandemija koronavrusa stavlja u fokus nejednakosti širom sveta u pristupu zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenim proizvodima. Na svakih 100 ljudi u zemljama sa visokim prihodima primljene su 133 doze vakcine, dok su u zemljama sa nižim prihodima primljene svega 4 doze na 100 ljudi.Najveći zazov predstavlja povećanje obima finansijskih sredstava dostupnih za zdravstvo i upravljanje njima na efikasniji način. Savet za finansiranje „Zdravlja za sve“ Svetske zdravstvene organitacije (SZO) poziva sada, više nego ikada, na ciljeve za mobilizaciju i fokusiranje investicija prema zdravlju, uzimajući u obzir finansiranje zdravstva kao dugoročnu investiviju, a ne kratkoročni trošak. U savetu veruju da se mora slediti nova paradigma koja izbegava makroekonomske politike i pretpostavke koje nas udaljavaju od „Zdravlja za sve“. Ovo podrazumeva dizajniranje politika postizanja ciljeva ove rezolucije i bolje finansiranje koje je ključno za ostvarivanje zdravlja za sve, koje mora biti pravedno i mora osigurati održiv uticaj na živote ljudi.„Pandemija korona virusa je demonstrirala da finansiranje zdravstvenog sistema treba da se radikalno promeni da bi zaštitilo i promovisalo zdravlje svih ljudi“, rekao je generalni direktor SZO dr Tedros Adhanom Gebrejesus i dodaje da poslednji izveštaj Saveta za finansiranje „Zdravlja za sve“ daje ubedljiv argument da je neophodno usmeravanje održivog finansiranja na postizanje zdravlja za sve ljude i da se investicije shvate kao dugoročna dobit za nacionalni i globalni razvoj“.Ipak, do danas, svet nastavlja da sledi istu ekonomsku paradigmu koja ne menja osnovnu finansijsku strukturu i primenjuje zastarelo razmišljanje o ekonomskom razvoju, što stoji na putu „Zdravlju za sve“. Zato je osnovna misija Saveta za finansitanje „Zdravlja za sve“ da promisli o tome kako se vrednost zdravlja i blagostanja meri, proizvodi i distribuira u privredi. 

Mama koja drži dete

Srbija

Nova SOS linija: Mama, kako si

Telefonska linija MamaSOS počeće sa radom krajem ove godine i biće dostupna svakim radnim danom majkama iz cele zemlje, najavla je organizacija Centar za mame.Porodica u doba pandemije: Kad dom ne znači sigurnost Pozivanjem ove linije, mame će imati priliku da razgovaraju sa nekim ko će ih saslušati i razumeti. MamaSOS će u svakom trenutku, svakoj mami u Srbiji omogućiti da sa nekim porazgovara o tome kako se oseća, da podeli svoje brige, nedoumice i probleme.Centar za mame je pozvao zainteresovane žene svih godina da se jave i volontiraju u radu linije.  Volonterke su potrebne za telefonski razgovor sa mamama iz  sedišta MamaSOS telefonske linije koje će se nalaziti u prostorijama u centru Beograda, a prijave su moguće putem sajta Centra za mame.

Srbija

Kalemegdan dobija video nadzor i bežični internet

Na Kalemegdanskoj tvrđavi i u tamošnjem parku uskoro bi trebalo da bude uspostavljen sistem video nadzora kao i bežični intrenet, vidi se javne nabavke koju je raspisalo javno preduzeće "Beogradska tvrđava". Izgradnja ovog telekomunikacionog sistema trebalo bi da košta oko 43,6 miliona dinara (370 hiljada evra) bez PDV-a.Predviđeno je postavljanje 67 IP kamera na 64 lokacije. Za lokacije gde ne postoji mogućnost montaže kamera, predviđena je instalacija novih stubova visine četiri metara. Beton obrisao istoriju na Kalemegdanu Na Savskom šetalištu, neposredno ispred Velikog Stepeništa, pored postojećih jarbola, predviđena je izgradnja temelja za montažno demontažni stub, piše u specifikaciji.Na Kalemegdanskoj tvrđavi i parku je predviđena instalacija bežičnog "hot spot" sistema sa ukupno 16 pristupnih tačaka. Bežične tačke trebalo bi da se instaliraju na lokacijama na kojima se najčešće zadržavaju posetioci, a internet je namenjen za korišćenje u turističke svrhe, ali i za potrebe JP Beogradska tvrđava.Na Kalemegdanu i betoniranje i 3D promocija spomenika Pristup internetu biće omogućen upotrebom korisničkog imena i lozinke koji će pripadati određenoj grupi kojoj se dodeljuju prava pristupa.JKP "Zelenilo Beograd" je odredilo uslove za postavljanje elektronske komunikacione mreže kojima se određuje da rovovi koji se kopaju kako bi se postavili kablovi moraju da budu udaljeni od stabala najmanje 2 metra, kao i da se ne sme da se ošteti ni podzemna ni nadzemna vegatacija. Svi iskopi treba da se vrše ručno.