Najnovije

hotel

Srbija

Hoteli u Srbiji bez gostiju i radnika, ponovo će tražiti pomoć države

Hotele u Srbiji napustilo je oko 6.300 radnika, moraće da uveoze radnu snagu, a trenutno imaju malo gostiju, kažu u Udruženju hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije (HORES). To udruženje je najavilo da će od vlade tražiti  novu državnu pomoć za hotele, jer njihova popunjenost nije bolja ni na destinacijama poput Vrnjačke Banje ili Zlatobora."Tražićemo pomoć za prvih pet meseci ove godine u istom iznosu koji su hoteli dobili prošle i ove godine, odnosno 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi", rekao je direktor HORES-a Georgi Genov. On objašnjava da će se od Vlade Srbije zatražiti nastavak pomoći za hotele čiji je promet manji od 30% u odnosu na period pre pandemije.Genov je dodao da će hoteli otežano poslovati, kao i da se nekima to već događa, jer je broj gostiju trenutno mali. Zbog nedostatka radnika koji su napustili hotelski sektor, pa da menadžment jednog hotela na poznatoj turističkoj destinaciji u Srbiji pregovara o "uvozu" hotelskih radnika iz Bangladeša. U HORES-u naglašavaju da ankete o popunjenosti hotela tokom maja ne samo da pokazuju njihovu trenutnu slabu popunjenost, već i da se stanje neće popraviti ni tokom leta, uprkos smirivanju pandemije. koji sve hoteli od danas dobijaju državnu pomoć? Prema anketi koju je nedavno sproveo HORES, prosečna popunjenost 35 hotela u Beogradu 21. maja 2021. bila je 32%, a stanje potvrđenih rezervacija na taj dan za jun je 8,7%, za jul 18,7% i za avgust 4,8%. U četiri hotela na Kopaoniku prosečna popunjenost bila je 0,5%, a stanje potvrđenih rezervacija pet odsto, za jul 8,7% i za avgust 12,5%.Bolja popunjenost hotela nije ni na poznatim destinacijama kao što su Vrnjačka Banja ili Zlatibor, gde su se za vreme pandemije mnogi građani odmarali. U osam hotela na Zlatiboru prosečna popunjenost na 21. maja bila je 38,8%, a stanje potvrđenih rezervacija za jun je 11,1%, dok ih nije bilo za jul i avgust. Hotelijeri u gradskim sredinama su iz trećeg paketa državne pomoći za ublažavanje posledica pandemije u ovoj godini dobili 350 evra po ležaju i 150 po sobi, kao i prošle godine, kao i još jedan minimalac za zaposlene, pored tri polovine minimalca koje su dobili ostali poslodavci koji su zatražili tu pomoć. Genov je rekao da je finansijsko stanje hotela u unutrašnjosti još teže i da od ukupno 445 hotela u Srbiji radi 290, a da je 45 propustilo mogućnost da zatraži pomoć države. U Srbiji je prošle godine  u junu bilo otvoreno manje od 30% hotela, a popunjenost smeštaja je usled pandemije bila je svega 10,79%.u srbiji radi manje od 30 odsto hotela

Svet

Air Montenegro počeo da leti

Nova crnogorska avio-kompanija Air Montenegro počela je sa letovima na liniji između Beograda i Podgorice, piše portal Exyuaviation. Komapnija će saobraćati i od glavnog grada Srbije do Tivta.Air Montenegro planira da uskoro svojoj floti doda drugi avion, mlaznjak Embraer E190, koji je iznajmljen od German Airvais-a. Avion će biti u kratkoročnom zakupu, sve dok se za saobraćaj ne osposobi drugi avion E195 koji je koristila bivša državna avio-kompanija u Crnoj Gori, Montenegro Airlines.Kašnjenje u pripremi aviona za servis dolazi jer upravo Montenegro Airlines nije u mogućnosti da izvrši bilo kakav servis na avionu. Za sada će avione održavati Consolidated Aerospace Industries i Austrian Airlines Technik Bratislava.Air Montenegro je i sa kompanijom Lufthansa Sistems potpisao ugovor o operativnim i konsultantskim poslovima.  Za sada nema konkretnijih podataka o široj saradnji Air Serbia i Montenegro Airlines-a, ali su se njihovi predstavnici već hvalili partnerstvom.Air Montenegro je već dobio svoj pozivni kod - Mount Eagle (planinski orao), a trenutno je u procesu dobijanja IATA koda (IATA airline designators) za aerodrome, koji će biti gotov do kraja letnje sezone. Kompanija za sada koristi privremeni IATA kod V2 dok ne dobije svoj.Crna Gora je ranije odlučila da ugasi Montenegro Airlines koji je bio u dugovima. Pri tome nije postojala nijedna zakonska mogućnost da se finansijski posrnuloj kompaniji dodeli pomoć.Više informacija o Air Montenegro može da se pronađe na sledećem LINKU.CRNA GORA GASI MONTENEGRO AIRLINES, OSNIVA NOVU FIRMU

Srbija

Rio Tinto platio odštetu zbog izlivanja podzemnih voda na useve

Petoro meštana iz okoline Loznice dobilo je odštetu od kompanije Rio Tinto nakon što je tokom istražnih radova došlo do izlivanja podzemnih voda na njihove njive. Laboratorijski izveštaj, kako piše BIRN, pokazuje da ta voda sadrži povišenu koncentraciju bora, natrijuma i drugih hemijskih elemenataStanovnik jednog sela iz okoline Loznice 2012. godine sklopio je ugovor o zakupu zemljišta sa Rio Tintom, kako bi ta kompanija na njegovim njivama mogla da postavi pijezometre, aparate koji mere nivo i kvalitet podzemnih voda.  Šest godina kasnije, dolazi do izlivanja dve istražne bušotine zbog čega detelina prestaje da niče na jednom delu parcele. Slično se desilo i sledeće godine.  BIRN tvrdi da je imao uvid u dva ugovora iz kojih se vidi da se kompanija Rio Sava Exploration doo, kako glasi zvanični naziv srpskog predstavništa firme Rio Tinto, obavezala da nadoknadi štetu zbog izlivanja podzemnih voda na usevima.Iz kompanije kažu da su u poslednjih šest godina potpisali 15 ugovora o naknadi štete sa petoro vlasnika njiva i da su za te namene potrošili ukupno oko 230 hiljada dinara. Za praćenje nivoa podzemnih voda postavljeno je ukupno 125 pijezometara, a "curenje je detektovano na malom broju aparata", navodi Rio Tinto. srbiji treba do 300 novih postrojenja za otpadne vode BIRN je došao do rezultata laboratorijskih ispitivanja kvaliteta procurelih podzemnih voda, čiji uzorci su uzeti krajem aprila 2021. godine od strane Instituta Jaroslav Černi i Zavoda za javno zdravlje Šabac, po nalogu kompanije Rio Tinto, a na insistiranje meštana. Rezultati merenja pokazuju da je koncentracija bora na jednom od pijezometara bila 574,72 mg/l (miligrama po litru), a upravo je zbog curenja vode sa tog aparata Rio Tinto plaćao naknadu štete za rod tokom 2018. i 2019. godine. Navodi se da je maksimalna dozvoljena koncentracija bora u vodi za piće 1 mg/l, dok u rekama najlošije kategorije ona iznosi 2,5 mg/l."Biljka uvene kad vidi bor", kaže Milojko Lazić, profesor sa departmana za hidrologiju Rudarsko-geološkog fakulteta.Dodaje da su visoke koncentracije ovog hemijskog elementa u podzemnoj vodi ključni razlog sušenja deteline i dodaje da su u pitanju "astronomske količine bora", koje se nalaze u "klasičnim rudničkim vodama". Osim bora, veću koncentraciju od dozvoljene ima i natrijum, element takođe pogubnog dejstva po biljke.Petar Dokmanović, hidrogeolog i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta kaže da rezultati ukazuju da su značajno povišene i koncentracije litijuma i stroncijuma.Uništavanje deteline tokom istražnih radova za sada je jedini opipljiv ekološki problem meštana iz okoline Loznice, ali i upozorenje o mogućim posledicama ispumpavanja vode u reke bez adekvatne prerade.Iz Rio Tinta uveravaju da podzemne vode ne predstavljaju problem za razvoj budućeg rudnika, da je projektom predviđeno prečišćavanje podzemnih voda do kvaliteta koji odgovara Jadru i Drini, rekama u koje one treba da se ispuste nakon prečišćavanja. "U postrojenje za prečišćavanje vode biće uloženo 40 miliona dolara", navodi se u odgovoru te kompanije u kome se podvlači i da "ispuštanje otpadnih voda ni na koji način ne može da ugrozi propisani kvalitet reke".Ivon Orengo, istraživačica koja poslednjih dvadeset i pet godina prati kršenje ljudskih prava i ekoloških standarda na Madagaskaru, gde Rio Tinto takođe ima rudnik, kaže da "sve o čemu priča Rio Tinto treba uzeti sa rezervom" jer kompanija širom sveta često izbegava konkretne odgovore, angažuje lokalne eksperte i stvara podele među lokalnim stanovništvom.  Zbog curenja pojedinih pijezometara, Ministarstvo rudarstva i energetike obavilo je inspekcijski nadzor i naložilo kompaniji da onemogući dalje curenje. Iz ministarstva kažu da je kompanija početkom aprila podnela izveštaj kojim je dokumentovala da su sve nepravilnosti otklonjene.Opisujući kvalitet plitkih podzemnih voda koje se mogu naći do šesnaest metara dubine, iz Rio Tinta kažu da su "koncentracije metala generalno niske, osim sporadičnih lokacija na kojima su detektovane neznatno povišene koncentracije arsena, kao i hroma, nikla, olova i žive". Profesor Milojko Lazić ističe manjkavost domaćeg zakonodavstva u vezi sa otpadnim vodama i njihovim puštanjem u reke. "Da bi se otpadna voda ispustila u vodotok, mora da se dovede u istu kategoriju kao i vodotok. A naši pametnjakovići su to preveli da se voda perčisti, ispusti u otvoreni vodotok i da on nastavi da teče u istoj kategoriji", objašnjava Lazić. rio tinto: vodama u dolini jadra ćemo upravljati po zakonu OPASNOST: SUŠENJE ŠUMASličnog mišljenja je i profesorka Instituta za hemiju Dragana Đorđević koja kaže da je "očigledan plan da će se slane podzemne vode ispumpavati i pitanje je u kojoj meri će one završiti u obližnjim rekama, Jadru i Koreniti". Ona smatra da će intenzivno ispumpavanje i ispuštanje ovih voda u okolne reke poremetiti prirodni balans biljnog sveta kao i nivoe podzemnih voda tako da korenje biljaka može da ostane bez vode, pa može da dođe do sušenja šuma širih razmera oko rudnika kao i poljoprivrednih zasada daleko izvan rudničkog kompleksa.Đorđević pretpostavlja da su upravo podzemne vode razlog zašto se na ovom projektu toliko dugo radi istraživanje, sada već nekih osamnaest godina, i ističe da je jako važno da se zna tačan plan sa podzemnim vodama.Hidrogeolog i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Petar Dokmanović kaže da je uobičajeno da podzemne vode budu problematičnog kvaliteta na terenu bogatog rudom i da je uvek problem šta sa njima raditi kada ih ispumpate na povšinu. "Rudničke podzemne vode, odnosno one koje se 'filtriraju' kroz neko ležište mineralnih sirovina, uvek su problematičnog kvaliteta. Takve vode moraju da se ispumpavaju manje-više non-stop kako rudnik ne bi bio potopljen", objašnjava Dokmanović.Naglašava da je suština u tome da kompanija ispumpane rudničke vode zaista podvrgne odgovarajućem tretmanu prečišćavanja.  rio tinto ulaže 140 miliona u ekologiju, nvo tvrde da treba najmanje 450 Iz Rio Tinta uveravaju da su danas na raspolaganju napredna tehnološka sredstva kojima ova voda može da se prečisti bez velikih problema, ali i da su "količine vode komparativno niske za rudnik ove veličine i karakteristika". Na nedavno održanoj otvorenoj diskusiji o problemima voda na Projektu Jadar u organizaciji Rio Tinta, saradnik Instituta Jaroslav Černi Prvoslav Marjanović tvrdio je da će otpadne vode iz budućeg rudnika nakon prečišćavanja biti boljeg kvaliteta od voda iz Jadra i Korenite, pa će njihovo puštanje zapravo oplemenjivati reke. Otvaranje rudnika prate velike podele na svim nivoima od lokalnog stanovništva, preko eksperata, sve do visoke politike. Ekspertska javnost podeljena je na one koji su uključeni u rad kompanije Rio Tinto, kao zaposleni, istraživači ili eksterni saradnici, dok su na drugoj strani oni koji sumnjaju da će kompanija poštovati ekološke standarde dokazujući to dugačkom istorijom ekoloških incidenata širom sveta. bbc: rio tintu naloženo da obnovi aboridžinske pećine u australiji PODELE NA MADAGASKARU"Rio Tinto ima zabrinjavajuću istoriju zloupotreba u vezi sa ljudskim pravima i životnom sredinom u mnogim zemljama u kojima rade", objašnjava Ivon Orengo, direktorka organizacije koja istražuje rudnik Rio Tinta na Madagaskaru, gde ova kompanija kopa rudu ilmenit za proizvodnju titanijum-dioksida od kog se pravi beli pigment za boje i papir. "Na Madagaskaru su obećali da će rudnik izvući regiju iz siromaštva, doneti nova radna mesta i ostaviti pozitivan uticaj na biodiverzitet regiona. U stvarnosti, stotine pripadnika najranjivijeg ruralnog stanovništva je raseljeno, izgubili su zemlju i sredstva za život, a još uvek nema dokaza da je kompanija postigla pozitivan uticaj na biodiverzitet", kaže Orengo.Ona naglašava da su, pored toga, otpadnim vodama rudnika zagađeni lokalni izvori vode, što se ne pominje u 2blistavom narativu kompanije"."Broj stalnih radnih mesta je relativno mali. Mnogi radnici u rudniku imaju nesigurne ugovore, a ukupan broj radnih mesta se ne razlikuje mnogo od onog koji je turizam pružao regionu pre 20 godina", objašnjava Orengo.Organizacija za koju Orengo radi tokom 2019. godine naručila je nezavisnu studiju kvaliteta vode oko rudnika na Madagaskaru koju lokalno stanovništvo koristi za piće i u kojoj peca ribu. Koncentracije uranijuma bile su 350 puta veće nizvodno od rudnika nego uzvodno od njega, dok su koncentracije olova bile 9,8 puta veće. Orengo svedoči o dugoj i mukotrpnoj borbi koja je prethodila otkriću, ljude koji osporavaju rudnik zastrašuju ili kriminalizuju, kao i da veliki deo lokalnih organizacija civilnog društva priklonio se rudniku."Lokalno stanovništvo ne može da se osloni na sopstvenu vladu ili lokalne vlasti kako bi zaštitili prava ili interese građana. Zapravo, rudnik se krije iza vladinog regulatora kada ne želi da podeli informacije javnosti", zaključuje Orengo.

Srbija

Prvo ugovor, pa otkup voća i povrća

Svi trgovci voćem i povrćem moraće da se upišu u registar koji će voditi Ministarstvo, a za to će plaćati samo administrativnu taksu, predviđeno je predlogom zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda.Sama procedura upisa u Registar trgovaca voćem i povrćem biće vrlo jednostavna i jedini troškovi koje će trgovci imati vezano za registraciju svodiće se samo na administrativnu taksu, navodi se u obrazloženju. Međutim, izdavanje sertifikata o usklađenosti sa tržišnim standardima za voće i povrće biće izvestan trošak za privrednike.Zakon reguliše i ugovorne odnose između proizvođača primarnih poljoprivrednih proizvoda, s jedne strane, i prerađivača ili otkupljivača, s druge strane. Propisano je da svaka isporuka pojedinih poljoprivrednih proizvoda prema otkupljivaču ili prerađivaču mora biti pokrivena pisanim ugovorom, kao i to da proizvođačka organizacija može da pregovara u ime svojih članova o ugovorima pre isporuke.Ove godine otkupna cena maline i do 300 dinara? Zakon se bavio i evidencijom cena ključnih proizvoda.U sektoru šećera propisana je obaveza dostavljanja podataka o ugovorenoj proizvodnji šećerne repe, podatke o proizvodnji, prodaji i zalihama šećera, kao i podatke o cenama šećerne repe i šećera, radi praćenja tržišnih kretanja. U sektoru mleka i mlečnih proizvoda propisuje se da su prvi otkupljivači sirovog mleka dužni da dostave podatke o količini ukupno otkupljenog sirovog mleka. Tomislav Marković, najveći proizvođač šljiva: Samo u Srbiji nisi bogat sa puno zemlje U sektoru duvana propisana je obaveza dostavljanja podataka o cenama po tipu duvana, radi praćenja tržišnih kretanja. U sektoru hmelja poljoprivredni proizvodi koji se stavljaju na tržište moraju da imaju izdat sertifikat o hmelju.Vlada će moći ponovo da interveniše na tržištuVažan deo zakona uređuje javne intevencije na tržištu s obzirom da je donošenjem novog zakona o robnim rezervama 2018, ukinut mehanizam javnih intevencija.Mere uređenja tržišta obuhvataju: intervencije na tržištu, i to: javnu intervenciju, podršku privatnom skladištenju, posebne interventne mere, kao i posebnu podršku za poljoprivredne proizvode koja se odnosi na: mere podrške poboljšanja prehrambenih navika dece i omladine i operativne programe u sektoru voća i povrća.Podseća se da Republička direkcija za robne rezerve isključivo kupuje poljoprivredne proizvode na tržištu u cilju obezbeđenja prehrambene sigurnosti stanovništva. Šljiva i dalje glavna, ali je manje ima Tržišne intervencije EU zasnivaju se na kupovini proizvoda određenog kvaliteta, zbog čega je neophodno upotrebiti domaće skladišne kapacitete, u smislu obezbeđivanja dovoljnog broja skladišta na teritoriji Srbije, koja mogu klasifikovati i čuvati proizvod prema zahtevima EU. U ovom trenutku u Srbiji za određeni broj proizvoda (npr. pšenica) postoji samo nekoliko skladišta koja mogu klasifikovati proizvod prema EU kriterijumima. Ključno je da odluku o pokretanju javnih intervencija donosi Vlada, da se utvrđuje interventna cena koja ne može da bude viša od referentne cene, a koja je prethodno utvrđena kako bi se osigurala transparentnost. Ta je transparentnost obavezna i u pogledu jednakog pristupa proizvodima intervencije i jednakog postupanja prema kupcima, ukoliko se jednog dana poljoprivredni proizvodi otkupljeni u javnoj intervenciji budu plasirali na tržište. Takođe, jako je važno da se u interventnom otkupu mogu otkupljivati samo proizvodi poreklom iz Republike Srbije.Mera podrške privatnom skladištenju pokreće se kada dođe do pada tržišnih cena ispod referentnog nivoa koji, takođe, prethodno mora utvrditi Vlada. Za ovu, kao i za meru javne intervencije, važno je da ih mora doneti Vlada zbog uticaja na budžetska sredstava, a što u slučaju eventualne primene može biti značajan iznos.

Lifestyle

Snapchat počeo da svlači i oblači

Borba za korisnike ne prestaje, a Snapcaht pored velikog Instagrama, za konkurenciju ima i Tik Tok. Zato je odlučio da uvede sasvim novu opciju za svoje korisnike.U trci da privuče što više korisnika i izbaci dnevno što više kratkih zabavnih klipova, Snapchat ima novi update: kupovina ispred kamere.Sve što treba da uradite jeste da uključite kameru i krenete sa isprobavanjem  garderobe. Ovom opcijom uspeli su da spoje do sada nespojivo - isprobavanje pre online kupovine. Takođe, korisnici mogu i da skeniraju neki tuđi komad garderobe, a zatim pronađu i kupe, ali i vide kako im stoji. Podsećanja radi, Snapchat-u je poretio nestanak u trenutku kada je popularnost TikTok-a počela enromno da raste, pa su krajem prošle godine delili milion dolara dnevno kreatorima sadržaja. Da je kampanja bila uspešna, govori i podatak da su dnevno beležili skoro 200 hiljada objavljenih videa, a broj korisnika ove aplikacije danas preti da premaši cifru od čak 300 miliona. 

Video

Zbog nje IT-evci ne jedu šećer (Video)

Već deceniju i duže, Olivera Čukić iz Beograda pravi ukusne, slatke, ali sirove slatkiše i slaniše. Ideju je dobila od jedne Ruskinje, ali je usput i sama smišljala nove proizvode u njenoj biljnoj poslastičarnici."Ljudi uglavnom ne veruju da to može da bude i slatko i ukusno, a od sirovih zdravih namirnica. Kada jednom probaju, uvek se vraćaju", objašnjava Olivera.Trener koji teretane šalje u istorijuSve više ljudi, nažalost, oboleva od raznih bolesti i prinuđeno je da promeni način ishrane. Kada do toga dođe, odlaze u "Raw kitchen Beograd" po ukusne obroke."Pored standardnih proizvoda, pravim i specijalne torte i obroke za one kojima je izbor namirnica sveden na minimum. Nekada je izazov za mene ogroman, ali uspevam da odgovorim na izazove.""Pozvala me je majka deteta alergičnog na vodu. Nikada nije slavio rođendan uz tortu. Uspela sam da napravim nekako pravu tortu i najveća nagrada je bila sreća deteta što prvi put u životu ima svoju tortu!"U Oliverinoj kuhinji pripremaju se i sastojci za pripremu sirovih kolača i torti. Puter, čokolada i ostali sastojci koje smo probali, identičnog su ukusa kao i bilo koji puter i čokolada. Saznali smo da pokreće i sirovu kozmetičku liniju.Pogledajte ceo Biznis stori:  

2021

U ekološke projekte u lokalnim samoupravama NIS ulaže 107,5 miliona dinara

U želji da nastavi da pozitivno utiče na ekologiju i da unapređuje stanje životne sredine u Srbiji, kompanija NIS potpisala je danas Memorandum o saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom zaštite životne sredine Republike Srbije o zajedničkoj realizaciji ekoloških projekata.Takođe, razmenjeni su i sporazumi o saradnji između NIS-a i lokalnih samouprava širom Srbije, koje su partneri NIS-ovog programa društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“. Ove godine, sporazumi su fokusirani na podršku ekološkim projektima koji će biti realizovani u 12 gradova i opština u Srbiji u kojima kompanija sprovodi najveći deo svojih poslovnih aktivnosti - Beogradu, Novom Sadu, Požarevcu, Nišu, Čačku, Zrenjaninu, Pančevu, Kikindi, Kanjiži, Novom Bečeju, Srbobranu i Žitištu. Ukupna sredstva u iznosu od 107,5 miliona dinara biće usmerena na unapređenje zaštite životne sredine u ovim gradovima i opštinama kroz uvođenje sistema solarnog napajanja i osvetljenja, zamenu kotlova, uređenje javnih gradskih parkova i parkovskih površina, sadnju autohtonih vrsti biljaka, postavljanje inovativnih ekoloških parkovskih elemenata, solarno osvetljenje parka, postavljanje reciklažnih kanti i kontejnera.Na svečanosti u Palati „Srbija“ Memorandum su potpisali Kiril Tjurdenjev, generalni direktor kompanije NIS, Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka energetike i rudarstva, kao i Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine. Manifestaciji su prisustvovali i predstavnici lokalnih zajednica, učesnica programa „Zajednici zajedno“, u čije ime se prisutnima obratio Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada.Potpisivanjem sporazuma o saradnji između NIS-a i 12 lokalnih zajednica ujedno počinje i ovogodišnji konkurs „Zajednici zajedno“. O izboru projekata odlučivaće Komisija sastavljena od predstavnika kompanije NIS, lokalnih samouprava, Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva rudarstva i energetike. Svi uslovi i propozicije javnog konkursa „Zajednici zajedno“ koji traje do 5. jula 2021. godine mogu se naći na sajtu https://www.nis.eu/zajednici-zajedno/, a rezultati konkursa biće objavljeni do 15. septembra 2021. godine. Od 2009. godine NIS je u okviru programa „Zajednici zajedno“ u razvoj lokalnih zajednica uložio oko 1,4 milijarde dinara i realizovao više od 1.000 projekata.Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike, rekla je da zelena agenda i zelena ekonomija treba da budu model rasta i da svi projekti koje realizuje država, kao i lokalne samouprave i društveno odgovorne kompanije, treba da doprinesu da Srbija ide putem održivog razvoja.”Niko od nas ne može sam da napravi tako velike korake u zaštiti životne sredine, održivom razvoju, energetskoj tranziciji, ne može samo jedno ministarstvo, jedan grad, vlada, jedna kompanija. Ali, možemo ako smo svi u tome zajedno, kao što smo zajedno kad se donose odluke u energetici, rudarstvu i zaštiti životne sredine i kao što zajedno radimo na ovom projektu ”, rekla je Mihajlovićeva. Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a, rekao je da NIS,  kao jedna od najvećih kompanija u Srbiji, nastoji da bude primer drugima po uspešnom razvoju biznisa, ali i po efikasnoj zaštiti životne sredine.Vrednost kompanije se meri i kroz ulaganje u budućnost zajednice „Od 2009. godine u ekološke projekte uložili smo gotovo 120 miliona evra. Ali, naše investicije u tu oblast su višestruko veće, jer sve naše kapitalne projekte realizujemo sa namerom da unapredimo zaštitu životne sredine. Danas, sa našim prijateljima iz Vlade Srbije i lokalnih zajednica, nastavljamo ovaj važan posao – nastavljamo da ulepšavamo Srbiju. I radićemo na tome svakog dana, uprkos izazovnom vremenu. Na taj način, ispunjavamo svoju viziju i svoj moto – da budućnost pretvaramo u delo. Hvala vam što ćete biti sa nama na tom putu“, naveo je Tjurdenjev.Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije,  istakla je da je program „Zajednici zajedno“ velika šansa za 12 gradova i opština da konkurišu za najvažnije ekološke projekte.„Kompanija NIS je prepoznala šta je najpotrebnije gradovima i opštinama i zato će po ovom programu ulagati u zamenu kotlarnica na ekološki prihvatljivije energente, ozelenjavanje javnih površina, pošumljavanje. U ministarstvu koje vodim trudili smo se da podržimo takve projekte, i kroz naše konkurse doneli smo sredstva u 54 lokalne samouprave. Znači nam svaka pomoć društveno odgovornih kompanija i nadam se da će i druge slediti ovaj primer“, rekla je Vujović.Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada istakao je u ime svih lokalnih samouprava koje učestvuju u programu „Zajednici zajedno“ značaj saradnje sa kompanijom NIS, i napomenuo važnost ulaganja u ekološke projekte.„Saradnja sa NIS-om promenila je nabolje naše gradove i opštine u raznim sferama. To su bile godine borbe za lepšu i čistiju Srbiju, a ova etapa, koju danas pokrećemo, pokazuje da je Srbija ojačala, sazrela i da brine o svakom aspektu života građana. Programom „Zajednici zajedno“ spojili smo pitanje zaštite životne sredine i energetike i pokazali da te dve sfere mogu i moraju da funkcionišu zajedno. Održivi razvoj je nešto što su Ujedinjene nacije odavno definisale, te je jasno da to nisu sukobljene strane, već zajedničke, partnerske pozicije“, naveo je Vučević.

Srbija

Fijat prvi krenuo, a za njim jastuci

Dolazak Fijata u Srbiju je značajno promenio izvoz i strukturu izvoza Srbije u SAD, pokazuje analiza objavljena u edicija Srbija i SAD 20 godina kasnije - Investicije i donacije. Zaključno sa novembrom 2020. godine ukupna trgovinska razmena između SAD i Srbije iznosila je 648 miliona USD u toj godini, što je za 15% manje u odnosu na 2019. godinu. Na osnovu podataka o trgovinskoj razmeni poslednjih 10 godina, možemo primetiti da je pozitivan odnos izvoza i uvoza ostvaren u 2013. i 2014. godini što znači da je izvoz bio veći od uvoza u pomenutim godinama. Nakon 2014. godine zaključno sa novembrom 2020. godine saldo izvoza i uvoza je negativan što znači da je ostvarivan veći uvoz od izvoza.Dolazak „FIAT“a u Srbiju je prelomna tačka u izvozu u SAD. U 2013. godini vrednost robne razmene je povećana za više od tri puta u odnosu na 2012. godinu (izvoz FIAT automobila). Obim izvoza od 490,4 mln USD, predstavlja najbolji izvozni rezultat u poslednjih deset godina, što je dovelo do suficita od 184,5 mln USD, a pokrivenost uvoza izvozom dostigla je rekordnih 160,5%. Američki investitori imaju iste zahteve kao i domaći Srbija je zaključno sa novembrom 2020. godine izvezla robe u SAD u iznosu od 283,9 miliona USD (rast od 4,7% u odnosu na 2019.). Posmatrajući ukupan izvoz iz Srbije u SAD, na prvom mestu se nalazi roba iz kategorije <nameštaj i delovi, posteljina, madraci, jastuci>, koji učestvuju sa 20% u ukupnom iznosu. Na drugom mestu nalaze <pogonske mašine i uređaji>, koji učestvuju sa 17%,dok veliki deo izvoza podrazumeva <povrće i voće kao i razne industrijske mašine> sa 9% učešća.Posmatrajući prethodne godine smenjivale su se grupe izvezenih proizvoda u prvih 10 kategorija. Tako na primer u 2018. godini posmatrajući ukupan izvoz Srbije u SAD, u strukturi izvoza roba, na prvom mestu bila je roba <delovi pogodni za motore>, koji su imali učešće od 10% u ukupnom izvozu (povećanje 2% u odnosu na 2017.).Veliki deo izvoza podrazumevao je i izvoz municije i delova za oružje, koja je pod nazivom <nerazvrstana roba po CT-vojna roba>, koja je u 2018. godini je obuhvatala 7% u ukupnom izvozu.Uvoz iz SAD u Srbiju, koji u istom posmatranom periodu januar-novembar 2020. iznosi 364,1 milion USD što je za 25,9% manje u odnosu na 2019. godinu, od čega prvo mesto zauzima <Ostala transportna sredstva i oprema> sa 23% učešća u ukupnom uvozu.Drugo mesto u 2020. godini zauzimaju <Električne mašine, aparati i uređaji> sa 6% učešća. Veliki procenat čine <profesionalni naučni i kontrolni instrumenti> kao i <metalne rude i otpaci metala> koji takođe učestvuju sa 6% u ukupnom uvozu.Kao što smo napomenuli kod izvoza, posmatrajući prethodne godine smenjivale su se grupe izvezenih proizvoda u prvih 10 kategorija uvoza. U strukturi uvoza roba iz SAD, u 2018. godini, prvo mesto koje zauzimala je <Nerazvrstana roba po CT-roba na skladištenju>, koja je imala 10% učešća u ukupnom uvozu. Najveći porast uvoza u odnosu na 2017. godinu , se ostvarila je grupa robe <Avioni i ost. vazduhoplovi ,neoperativne mase > 15000kg> sa 6% ukupnog uvoza iz SAD. Kompanija „JAT-TEHNIKA DOO BEOGRAD“, je uvezla nevedene robe u vrednosti od cca26,5 mln USD što je bio i razlog povećanog uvoza iz SAD, u ukupnom iznosu od 468,1 mln USD povećanje od 54,7% u odnosu na celokupnu 2017. godinu. „JAT-TEHNIKA DOO BEOGRAD“ uvozila je i grupu robe <Avioni, neoperativne mase preko 2000-15000 kg>, te se oba vrsta robe nalazila na trećem mestu po učešću u ukupnom uvozu od 4% u 2018. godini.Za Novu ekonomiju: finansijski analitičari Ivan Stamenković i Nikola VučkovićProjekat je podržala Ambasada SAD.  Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.- 

Srbija

Ubuduće još manje institucija koje će odgovarati na upite javnosti

Nove zakonske izmene bez razloga svrstavaju neke državne institucije u red nih koje ne moraju da daju informacije od javnog znalčaja, kažu između ostalog učesnici panela Budućnost i prava na pristup informacijama u Srbiji. Panel je povodom javne rasprave o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja organizovala Koalicija za slobodu pristupa informacijama.Predviđeno je da javna rasprava traje do 16. juna.Ako se zakon menja da bi se popravio, onda ne sme da se kvari, a mi u nacrtu imamo nekoliko odredaba koje vidimo kao kvarenje zakona, kaže Nemanja Nenadić, iz organizacije Transparentnost Srbija.Neke stvari očigledne veća na prvi pogled, političke stranke i verske zajednice neće biti u obavezi da ih poštuju, to neće dovesti do većih promena, verske nisu davale, niti su podnosile finansijske izveštaje.Jedan od problema u novim izmenama je svrstavanje Narodne banke Srbije (NBS) među šest državnih institucija protiv kojih se ne ulaže žalba uzbog uskraćivanja informaicja koje su od javnog značaja.Već postoje neki koji uskraćuju takve zahteve. Transparentnost Srbija u 90% slučajeva na svoj zahtev za informacijama od javnog značaja, nije dobila odgovor. Zbog toga a upravni sporovi traju godinama. Nenadić podseća i da se prema ustavnim odredbama, sme narušavati stanje ljudskih prava. Ipak, naglašava da izmene u određenim slučajevima poboljšavaju, jer su propisana neka solidna pravila za dalje postupanje.Međutim, brisanje nekih definicija u vezi sa javnim interesom, šalje loš signal. Podseća da prema važećem zakonu novog poverenika za informacije od javnog značaja predlažu poslaničke grupe i ocenjuje da je to zastarelo rešenje.Navodi primer Hrvatske gde kandidati mogu sami da se jave tamošnjem Saboru, koji posle odlučuje o izboru novog poverenika.Izvršenje poverenikovih rešenja, takođe prema njegovim rečima predstavlja jedan od problema. Nenadić je izneo i mišljenje da bi trebalo razmisliti i o uvođenju krivične odgovornosti u slučajevima kada se uskraćuje davanje neke informacije od javnog značaja.Jedan od velikih problema je kada takve informacije uskraćuje Vlada Srbije, pa se dolazi u paradoksalnu situaciju.Nemanja Nenadić kaže da je radnoj grupi koja je zadužena za izmenu zakona predložio izmenu njegovih takozvanih novinarskih članova sedam i 11 kojima dolazi do dskriminacije novinara i javnih glasila prilikom traženja informacija od javnog značaja.Cilj toga je da se spreči da takve informacije neki dobiju ispod žita, a da je ne dobiju oni koji su podneli zvaničan zahtev (to se odnosi na član 7).Kako dodaje Nenadić, problematičnost drugog člana odnosi se na osporavanje tačnosti informacije: oni koji su obavezni da je daju ne mogu samo da kažu kako ona nije tačna, već moraju da objasne zašto nije tako i objave tačnu informaciju.On kaže da radna grupa nije prihvatila njegov predlog.Predstavnik Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Pavle Dimitrijević, kaže da priča oko oznake tajnosti ili tajnosti podataka u novim izmenama, radi očuvanja nacionalne bezbednosti, donosi izvesnu dozu zabrinutosti.Dimitrijević je naveo konkretan primer kada je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) CRTI uskratila podatke o praćenim razgovorima iz 2014. i 2015. godine, sa objašnjenjem da to ugrožava nacionalnu bezbednost. Međutim, poverenik je naložio davanje tih informacija.Zabrinutost jer zakon zaobilazi dosadašnje probleme. Sve to je kako naglašava loš signal za građane, jer će više prava će imati oni koji ne žele da daju informaciju od javnog značaja. Info komplikovano ili nećete uopšte dobiti, držav organu nije problem da zbog ne davanje info plati kaznu.Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović kaže da u vezi sa neizvršenjem poverenikovih odluka od strane Vlade Srbije, ne vidi normativno rešenje koje bi tu instituciju nateralo da se drugačije ponaša.Smatra i da bi kancelarija poverenika trebalo da izađe iz Beograda i osnuje svoje kancelarije van prestonice. Kao jedan od razloga za to navodi odgraničenje u radu sudova, jer oni mogu samo da kažnjavaju, ne i da obezbede informaciju od javnog značaja.POŠTOVANJE ARHUSKE KONVENCIJEPoverenik Marinović smatra da institucije treba da poštuju odredbe Arhuske konvencije koja državama potpisnicama nalaže da ne uskraćuju informacije od javnog značaja koje se odnose na oblast ekologije.Međutim, kako dodaje, tu može da dođe do određenih problema, jer otkrivanje takvih informacija može da divede upravo do uništavanja životne sredine.Drugim rečima, ako objavite informacije o tome gde su pronađeni tartufi, onda će na to mesto doći berači i obraće ih, pa tartufa neće biti, isto važi i u vezi sa objavljivanjem informacija o lokacijama na kojima se nalaze gnezda beloglavih supova, kaže Marinović.

Srbija

Sharkmob AB imenovao predstavnika za zaštitu podataka

Švedska kompanija Sharkmob AB imenovala je svog predstavnika za zaštitu podataka o ličnosti za Srbiju, objavila je institucija Poverenika za za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.Predstavnik ove kompanije koja se bavi izradom kompjuterskih igrica je advokatska kancelarija Karanović & Partners.U skladu sa zakonu Poverenik ili drugo lice će moći da se u pogledu svih pitanja u vezi sa obradom podataka o ličnosti obrate direktno predstavniku kompanije u Srbiji.Poverenik je u saopštenju apelovao i na druge strane kompanije koje imaju obavezu imenovanja svog predstavnika u Republici Srbiji da “istu obavezu izvrše i time pokažu svest o obavezi poštovanja vladavine prava i privatnosti svojih korisnika”.Sharkmob je zainteresovao javnost kada je krajem prošle godine objavio da radi na novoj kompjuterskoj igrici baziranoj na popularnoj franšizi “Vampire: The Masquerade”. Projekat je predstavljen na Noć Veštica emitovanjem trejlera u kome se lansiranje igrice najavljuje 2021. godinu.

Srbija

Ojačala domaća privreda, ali i inflacija

U Srbiji se tokom aprila ubrzala privredna aktivnost, u odnosu na isti mesec 2020. godine, ali i inflacija koja je bila 1,1% jer je rast potrošačkih cena bio najveći prvi put posle 2017. godine, tvrde autori mesečnog časopisa "Makro-ekonomske analize i trendovi" (MAT).U aprilu je inflacija u Srbiji na međugodišnjem nivou iznosila 2,8% i približila se centralnoj vrednosti od 3% koju je kao cilj postavila Narodna banka Srbije. Ispod te vrednosti inflacija u Srbiji je od maja 2019. godine."Na rast inflacije u aprilu najviše je uticalo poskupljenje svežeg povrća od 18,5%, a poskupeli su i svi proizvodi iz potrošačke korpe, prehrambeni proizvodi 2,6%, energija zbog poskupljenja motornog goriva 0,6%, a toliko je poskupelo i iznajmljivanje stana", navodi MAT.Dodaje se da je Srbija u martu ove godine imala nižu međugodišnju inflaciju od devet zemalja EU, a u aprilu od šest zemalja.U martu ove godine višu međugodišnju inflaciju od Srbije imale su Holandija 1,9%, Nemačka 2%, Austrija 2%, Švedska 2,1%, Češka 2,3%, Luksemburg 2,5%, Rumunija 2,5%,  Mađarska 3,9% i Poljska 4,4%.Višu inflaciju od Srbije u aprilu 2021. godine imale su Rumunija 2,7%, Švedska 2,8%, Češka 3,1%, Luksemburg 3,3%, Poljska 5,1%, i Mađarska 5,2%.Industrijska proizvodnja u Srbiji je u aprilu 2021. godine veća za 33,9% u odnosu na  april 2020. godine. Industrijska proizvodnja u periodu od januara do aprila 2021. godine, veća je za 10,1% u odnosu na isti period lane.U aprilu je u sektoru rudarstva ostvaren rast od 3,0%, prerađivačkoj industriji 42,0%,  a u sektoru energetike rast od 17,6%.Tokom aprila pad proizvodnje u farmaceutskoj industriji iznosio je 3,6%, zbog kako se navodi njenog velikog rasta u istom periodu 2020. godine, kada je počela pandemija. Visok rast koji su zabeležile druge oblasti, dogodio se zbog posledica proizvodnih aktivnosti u istom periodu lane.Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene u prva četiri meseca 2021. godine bila je 14,882 milijardi evra, što je za 17,6% više nego u istom periodu 2020. godine.U MAT-u se naglašava da se u Srbiji upadljivo ubrzava međugodišnji rast, pa je u prva dva meseca ove godine spoljnotrgovinska razmena bila 6,533 milijardi evra, za 2,5% manja nego u istom periodu prethodne godine.Izvoz je u prva dva meseca 2021. bio veći za 3,5%, a uvoz je za 6,9% bio manji nego u prva dva meseca prethodne.U martu 2021. je vrednost izvoza bila 1,882 milijardi evra i premašila je onu iz istog meseca 2020. za 35%. Vrednost uvoza je takođe  znatno povećana i to za 11,6%, na iznos od 2,375 milijardi evra. SRBIJA NAJVIŠE IZVOZI U NEMAČKUU prva četiri meseca 2021. najveći deo izvoza iz Srbije (12,9% ukupnog izvoza) otišao je u Nemačku. Iz  te zemlje je došao i najveći uvoz (13,6 ukupnog  uvoza).Na drugom mestu kao destinacija našeg izvoza je Italija (8,5% ukupnog izvoza, koliko je i učešće uvoza iz te zemlje). Izvoz Srbije u tu zemlju je povećan za 17,6% a uvoz za 20,7%. Međutim, Italija nije zadržala drugu poziciju u našem uvozu. Uvoz iz Kine je povećan za 29% i njegova vrednost je premašila milijardu evra, učešće kineskog uvoza u ukupnom uvozu u Srbiju je 12,4%. Međutim, izvoz Srbije u Kinu je još uvek simboličan (na četrnaestom mestu po veličini), pa deficit u trgovinskoj razmeni sa tom  zemljom iznosi 866 miliona evra.Srbija je u aprilu imala i manji budžetski deficit nego u aprilu 2020, za 734,6 miliona evra su joj se povećale devizne rezerve, dok je realan porast bruto domaćeg proizvoda 1,7%. Na nivou opšte države u periodu od januara do aprila je ostvaren fiskalni deficit u iznosu od devet milijardi i primarni fiskalni suficit u iznosu od 41,9 milijardi dinara.

Svet

Vašington menja propise o zabrani TikToka

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden potpisao je u izvršnu naredbu o osiguravanju bezbednosti podataka američkih korisnika na digitalnim platformama u stranom vlasništvu, kao &...

Srbija

Prodate nekretnine „Zastava kamiona“ za 227 miliona

Nepokretna imovima Zastava kamiona iz Kragujevca, preduzeća koje je u stečaju, podeljena je u četiri celine i prodata za 227 miliona dinara, saopštila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Kupci su frime iz Beograda.Sve imovinske celine prodate su po početnim cenama, a najvredniju za 207,6 miliona dinara kupio je CPS i postao vlasnik sedam zgrada metaloprerađivačke industrije čija je ukupna površina preko 26.000 kvadrata.Firma SMA Servis kupila je dva objekta u kojima su zgrada industrije i trpezarija, za ukupno 11,2 miliona dinara.Solaris Alfa SNM kupila je nekretnine iz četvrte celine Zastava kamiona u kojoj su tri zgrade namenjene za metaloprerađivačku industriju. To je košalo 8,2 miliona dinara.OGLAŠENA PRODAJA PREDUZEĆA ZASTAVA KAMIONI Ovo je bila prva prodaja imovine Zastava kamiona od stečaja uvedenog 2019. godine, a za pokretnu imovinu nije bilo zainteresovanih kupaca.Fabrika Zastava kamioni poslovala je u okviru Grupe Zastava vozila, a u stečaj koji se okončava bankrotom otišla je u septembru 2018. Bivši randici Zastava kamiona protestovali su početkom prošle godine zbog neisplaćenih zarada.Oko 550 bivših radnika te kompanije tada je tražilo 162 miliona dinara za zarade i 44 miliona za sudske troškove.Privredni sud u Kragujevcu je 19. septembra 2018. godine otvorio stečaj Zastave kamiona zbog blokade računa od oko 3,3 milijarde dinara.

Srbija

Država prodaje svoj udeo u „Zlatibor-mehanizaciji“ i „Šumatovcu“

Ministarstvo privrede objavilo je javni poziv za prikupljanje ponuda u postupku javnog nadmetanja radi prodaje kapitala u vlasništvu državnog Akcionarskog fonda u privrednim društvima "Zlatibor-mehanizacija" iz Užica i "Šumatovac" iz Aleksinca.Akcionarski fond je u vlasništvu 4,33% ukupnog kapitala "Šumatovca", firme koja je registrovana za delatnost škole za vozače. Minimalna cena za prodaju iznosi 6.898 dinara.I pranje novca povećava cene nekretnina u Srbiji Državni udeo u vlasništvu "Zlatibor-mehanizacije" koja se bavi drumskim prevozom tereta je 0,054%, a početna cena je 99.720 dinara.Rok za podnošenje ponuda je 30. jun, a neophodno je otkupiti prodajnu dokumentaciju nedelju dana ranije.

Svet

Severna Makedonija želi da poništi sve koncesije za MHE

Predsednik Vlade Severne Makedonije Zoran Zaev izjavio je da će većina koncesionih ugovora za mini-hidroelektrane (MHE) u toj zemlji biti poništena, bez obzira na eventualne tužbe koje zbog te odluke mogu da se podignu, preneo je Balkan Green Energy News.Zbog reakcija i argumentovanih žalbi ekologa i građana i u skladu sa zakonom kojim će se deo Šar Planine proglasiti nacionalnim parkom, Vlada Severne Makedonije će poništiti većinu koncesija za male hidroelektrane, objasnio je Zaev.Neki od ugovora će završiti na sudu i država će morati da plati veliku odštetu, ali prema njegovim rečima, oko te odluke "nema dileme"."Možemo da kažemo da je kod nas reakcija (protiv MHE) bila opravdana, jer se izgradnja nije uvek izvodila po propisima. Priroda nije vraćena u prvobitno stanje, neke od MHE nemaju prolaz za ribe. Prateći evropske propise u potpunosti, ono što treba da se poništi, biće poništeno", naglasio je Zaev.OGLAŠEN JAVNI UVID ZA TRI NOVE MHE U DOLJEVCU U nekim slučajevima postupci za obustavu koncesija za MHE su već pokrenuti, zbog zakona kojim će Šar planina i vrh Popova Šapka biti proglašeni nacionalnim parkom, dodao je severnomakedonski premijer.Zaev je ipak ostao pri stavu da MHE nisu pretnja za životnu sredinu, ukoliko se grade po propisima. On je u februaru obećao da će koncesioni ugovor za MHE u Lešnici na Šar Planini biti poništen jer ugrožava vodosnabdevanje sela Žirovnica.Istovremeno je izneo tvrdnju da su MHE "ako ne najekološkiji, onda jedan od najekološkijih izvora energije", što je izazvalo oštre kritike zaštitnika životne sredine, koji su upozorili na štetan uticaj i preporuku Sekretarijata Energetske zajednice da se takva postrojenja ne subvencionišu.

Srbija

Peticiju protiv rudnika Rio Tinta potpisalo preko 100.000 ljudi

Peticiju "STOP rudniku litijuma! Rio Tinto - Marš sa Drine!" koju je pre četiri meseca oglasilo udruženje Kreni-promeni do sada je potpisalo preko 102 hiljade ljudi. Cilj peticije je obustava Projekta Jadar za eksploataciju litijuma u okolini Loznice.Prijekat Jadar namerava da sprovede englesko-australijska rudarska kompanija Rio Tinto, a peticija je upućena predsednici Vlade Republike Srbije, Ani Brnabić koja je u svom premijerskom ekspozeu prošle godine najavila da će Srbija sa tom kompanijom uspostaviti strateško partnerstvo.Pored nje, peticija je upućena i Zorani Mihajlović, ministarki rudarstva i energetike, a u peticije se zahteva zabrana projekta rudnika litijuma i metaloprerađivačkog kompleksa u dolini Jadra.U tekstu peticije se navodi da je dolina Jadra omeđena planinama, okružena vodom, poznata kao najplodnije zemljište u Srbiji."Vlada i kompanija ignorišu naučnike i rudarske stručnjake preteći da nanesu nepovratnu štetu po životnu sredinu i ljude, kao i lokalne građane koji ne žele da se odreknu svojih poljoprivrednih površina koje pripadaju generacijama njihovih porodica", navodi se između ostalog u tekstu peticije.RIO TINTO ULAŽE 140 MILIONA U EKOLOGIJU, NVO TVRDE DA TREBA NAJMANJE 450 Dodaje se i da je Rio Tinto u svetu poznat po brojnim ekološkim incidentima.Krajem prošle nedelje o poslu sa Rio Tintom govorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da u vezi sa tim projektom treba organizovati referendum na kome bi građani rekli šta misle o Projektu Jadar.Predstavnk Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) Savo Manojlović, koji je jedan od organizatora peticije protiv Rio Tinta, rekao je nakon toga da predsenik Srbije ne može da bira da li će zastupati građane ili jednu stranu kompaniju, već da treba da zastupa interese građana.Nakon obraćanja predsednika Srbije, broj potpisnika peticije počeo je naglo da raste. Pristup onlajn petciji moguće je putem sledećeg LINKA.Među potpisnicima peticije nalaze se Dragana Đorđević, naučni savetnik Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Ljiljana Tomović redovni profesor Univerziteta u Beogradu, Aleksandar Jovanović Ćuta iz Pokreta Odbranimo reke Stare Planine, kao i brojna ekološka udruženja.Predstavnici Rio Tinta sa druge strane tvrde da će u dolini Jadra sve raditi po zakonu, kao i da 

2021

Konkurs #Okvirpodrške otvoren još četiri dana

Preduzetnik ste, imate mikro ili malo preduzeće i želite da za Vaše proizvode čuju kupci u celoj Srbiji? Jednostavnom prijavom za #OkvirPodrške pruža se prilika za besplatnu reklamu za razvoj malog biznisa!Za prijavu na konkurs #OkvirPodrške koji su pokrenule NLB i Komercijalna banka, članice NLB Grupe, a u okviru kojeg mali lokalni biznisi imaju mogućnost da dobiju besplatnu reklamu, ostalo je još svega 4 dana.Projekat #OkvirPodrške realizuje se drugu godinu zaredom sa ciljem pružanja podrške i pomoći domaćoj privredi na putu oporavka od posledica izazvanih pandemijom koronavirusa. Banke će kroz ovaj projekat, zajedno sa svojim medijskim partnerima, pružiti priliku malim privrednicima da uz besplatan oglasni prostor podignu vidljivost svojih proizvoda i usluga i da dođu do što većeg broja kupaca širom Srbije.Za odabrane preduzetnike i preduzetnice, mikro i mala preduzeća i gazdinstva, bez obzira na vrstu delatnosti, obezbeđena je snažna podrška kroz oglase na bilbordima, internet pretraživačima, najposećenijim medijskim portalima, kao i na digital kanalima banaka. #OkvirPodrške za preduzetnike i preduzetnice, mikro i mala preduzeća i gazdinstva Sve što je potrebno da kandidat uradi za podnošenje prijave jeste da najkasnije do ponoći, 11. juna popuni jednostavan onlajn formular na sajtu NLB ili Komercijalne banke.Projekat #OkvirPodrške pokrenut je prošle godine na nivou cele NLB Grupe, dok je u Srbiji podržano ukupno 30 malih privrednika. NLB Banci ove godine priključila se i nova članica Grupe Komercijalna banka, a ovim zajedničkim nastupom planirana je još veća podrška ovom segmentu privrede.Za dodatne informacije na temu projekta #OkvirPodrške posetite sajtove i naloge NLB i Komercijalne banke na društvenim mrežama.

2021

Fajnenšl tajms proglasio BAT evropskim liderom za zaštitu klime

Renomirani međunarodni poslovni list Fajnenšl tajms (Financial Times) dodelio je BAT-u titulu lidera za zaštitu klime (Climate Leader) među evropskim kompanijama. Ekološko, društveno i korporativno upravljanje predstavljaju ključni deo BAT-ove korporativne strategije za izgradnju bolje budućnosti za sve (A Better Tommorrow™), kroz smanjenje uticaja svog poslovanja na zdravlje i kreiranje većeg izbora proizvoda smanjenog rizika za potrošače.“BAT je izuzetno predan tome da bude odgovorna kompanija i da smanji svoj uticaj na okolinu. Jako smo zadovoljni što nas je Fajnenšl tajms proglasio jednim od lidera među kompanijama koje predvode borbu protiv klimatskih promena”, izjavio je Kingsli Viton (Kingsley Wheaton), generalni direktor marketinga BAT-a.BAT se u svom najnovijem izveštaju o održivom poslovanju (ESG izveštaj o ekološkom, društvenom i korporativnom upravljanju za 2020. godinu) obvezao da će postići ugljeničnu neutralnost u čitavom svom lancu vrednosti do 2050. godine. Uz smanjenje ugljeničnog zagađenja, kompanija je postavila cilj da do 2025. godine počne da koristi 30 odsto reciklirane vode, kao i da će u istom vremenskom periodu sertifikovati 100 odsto svojih proizvodnih lokacija sertifikatom Saveza za upravljanje vodama (AWS). Na ovaj način kompanija ulaže i u podizanje standarda održivog poslovanja, a pomenuto priznanje Fajnenšl tajmsa samo je jedno u nizu brojnih priznanja za napore koje kompanija ulaže u društveno odgovorno poslovanje.