Najnovije

Srbija

Danas isplata poslednje polovine minimalca

Treća polovina minimalca, koju država daje kao pomoć privredi zbog pandemije korona virusa, biće isplaćena danas. Radi se o sumi od 15.450 dinara, a u sličnom terminu tokom aprila i maja, već je isplaćen isti iznos privrednicima koji su se prijavili za tu vrstu pomoći.Firme će ukupno, po zaposlenom, dobiti nešto više od 46.000 dinara, odnosno tri puta po. Iznos od 15.450 dinara, koji se dodeljuje kao pomoć predstavlja polovinu januarske minimalne plate u Srbiji.Pravo na ovu pomoć ima nešto više od 1,1 milion radnika zaposlenih kod preduzetnika, u malim, mikro, srednjim i velikim preduzećima. Glavni uslov je da radnici moraju biti zvanično prijavljeni kod poslodavca, što znači da pravo na pomoć nemaju radnici koji rade neprijavljeni.SVAKI DAN U CRVENOJ ZONI, A U DŽEPU MINIMALAC Novac će kao i do sada biti uplaćen na posebne namenske račune koji će za privrednike biti automatski otvoreni. Odatle će novac moći da bude prebačen na račun zaposlenog.Prijava za junsku isplatu počela je 1. juna na portalu Poreske uprave, a preduzeća su se svakog meseca prijavljivala za dobijanje polovine minimalca.Uslovi za poslodavce su slični kao i u prva dva paketa pomoći. Preduzeća koja uzmu pomoć ne smeju da otpuste više od 10% radnika tokom tri meseca nakon isplate poslednje polovine minimalne zarade i nemaju pravo isplate dividendi.Država kao pomoć građanima dodeljuje i po tri hiljade dinara, pod uslovom da su primili barem jednu dozu bilo koje vakcine protiv korona virusa.Ministar finansija Srbije Siniša Mali ranije je izjavio da je prošlog meseca tu pomoć dobilo oko 1,2 miliona radnika, odnosno 250.000 firmi.

Srbija

Ozvaničena saradnja Unije poslodavaca i Instituta ekonomskih nauka

Unija poslodavaca Srbije saopštila je da je sa Institutom ekonomskih nauka potpisala ugovor o saradnji. Cilj tog ugovora je da se unapredi obrazovanje srpskih privrednika i njihovo predstavljanje na domaćem i stranim tržištima."Saradnja privrede i nauke u Srbiji u oblasti društvenih nauka je na veoma niskom nivou. Ovaj sporazum je dobar temelj da istraživači ostvar blizak kontakt sa privredom", izjavio je direktor Instituta ekonomskih nauka Jovan Zubović.Prema njegovim rečima tu je reč o karakterističnom, domaćem znanju za oblasti u kojima je svaka zemlja je veoma specifična"Želimo spoj interesa privrede sa znanjem Instituta ekonomskih nauka, koje nije samo teorijsko, ono je provereno u praksi", rekao je predsednik Unije poslodavaca Miloš Nenezić.Naklašava da je krajnji cilj te saradnje povećanje profitavbilnosti domaće privrede. Institut i Unija će organizovati zajednički nastup na tržištu Srbije, ali i van zemlje. To se odnosi na zajedničke na polju marketinga, edukativnih programa. Pored toga formiraće i razmenjivaće baze podataka.Institut ekonomskih nauka ima 39 istraživača, od čega su 26 doktori nauka, a ostalo čine mladi istraživači, koji će u narednim godinama konkurisati za doktorsko zvanje.Unija poslodavaca Srbije u svom članstvu okuplja više od 133.000 poslodavaca i šesto predstavlja privrednike u socijalnom dijalogu sa predstavnicima zvaničnih vlasti.UNIJA POSLODAVACA PREDLAŽE FORMIRANJE KRIZNOG ŠTABA ZA PRIVREDU

Svet

I Barbika će uskoro na reciklažu

Poznati proizvođač igračaka Mattel saopštio je da je pokrenuo je pilot program za recikliranje starih igračaka poput lutaka Barbika (Barbie)  i Matchbox autića. Cilj je da se spreči da one završe na otpadu, kao i da s eomogući njihovo korišćenje za proizvodnju novih igračakaOvaj pilot program deo je nove ekološke strategije kompanije Mattel, koja se obvezala da će do 2030. godine u svim svojim proizvodima i ambalaži koristiti 100% recikliranu plastiku ili plastične materijale na biološkoj osnovi.Svi potrošači koji žele da učestvuju u programu Mattel PlayBack na internet stranici kompanije mogu da naruče nalepnicu i da besplatno dostave svoje stare igračke na recikliranje.Igračke će se potom razvrstati i odvojiti po vrstama materijala i reciklirati, dok će se svi materijali koji se ne mogu reciklirati iskoristiti za proizvodnju drugih plastičnih proizvoda ili spaliti u spalionicama za energiju iz otpada, navode u kompaniji Mattel.RECIKLAŽA TEKSTILA: (NE)DOSTIŽAN BIZNIS U SRBIJICELA EU RECIKLIRA PLASTIČNU AMBALAŽU, IZUZETAK HRVATSKA

Srbija

Građanski preokret: Poništiti građevinsku dozvolu za fabriku Linglonga

Organizacija Građanski prekret iz Zrenjanina saopštila je da je tužila Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj i zatražila je poništavanje građevinske dozvole za izgradnju kineske fabrike automobilskih guma Linglong.Tužba protiv sekretarijata podneta je pred Upravnim sudom, a kako tvrdi Građanski preokret, građevinska dozvola je nezakonita kao preuranjen akt, jer je izdata pre odluke o Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu.Napominje se da se o toj studiji još uvek pred drugim državnim organom, kao i da se tužbom ukazuje da je svrha davanja saglasnosti za nju zapravo prevencija negativnog uticaja na životnu sredinu."Tužbom se ukazuje da je za izdavanje građevinske dozvole investitoru bilo neophodno i pribavljanje Uslova zaštite prirode koje izdaje Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, jer se u neposrednoj blizini parcele na kojoj se gradi fabrika guma nalazi Specijalni rezervat prirode Carska bara", dodaje Građanski preokret.Linglong kako se navodi nije priložio dokaz da je takve uslove tražio i dobio, što je Pokrajinski sekretarijat zanemario.Građanski preokret naglašava da Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj izdavanjem nezakonite građevinske dozvole "pokušava da pravno pokrije dosadašnju bespravnu gradnju i krivično delo građenje bez građevinske dozvole koje je na više od 47 hiljada kvadratnih metara izvršio Linglong, a ustanovio građevinski inspektor".KRIVIČNE PRIJAVE PROTIV KOMPANIJE LINGLONG ZBOG NELEGALNE GRADNJE Građanski preokret je prošle nedelje podneo krivične prijave i protiv same kompanije Linglong, pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Zrenjaninu, takođe zbog nelegalne gradnje. Taa organizacija ranije je saopštila i da je Grad Zrenjanin beogradskom preduzeću Milenijum tim, koje gradi Beograd na vodi, platio 400 miliona dinara za uklanjnje mina na zemljištu na kojem se gradi kineska fabrika guma Linglong.Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) pre nekoliko meseci je saopštio da je Linglongu nelegalno dodeljena i državna pomoć u ukupnom iznosu od 83,49 miliona evra.Već nekoliko puta kineski radnici koji učestvuju u izgradnji te fabrike mnogim medijima brane da naprave reportažu ispred njenog ulaza. Ipak, kamere na dronovima su više puta snimile kako gradilište izgleda iz vazduha.

Srbija

U Srbiji posluje oko 74.000 frilensera, polovina svih u Beogradu

Prema podacima onlajn platforme za praćenje broja digiralnih radnika Gigmetar, u Srbiji ima oko 74.000 digitalnih radnika. Prosečne cene njihovih radnih sati kreću se od 15 dolara po satu za žene, do 19 dolara po satu za muškarce.Porcenu broja digitalnih, odnosno gig gradnika u Srbiji koji rade na globalnim platformama već neko vreme radi Centar za istraživanje javnih politika, čiji su istraživači predstavili rezultate na onlajn konferenciji.Prema rečima jednog od istraživača Petra Čolovića, u ovom trenutnku u Srbiji ne postoji ni jedan sistem načina da oni pristupe registraciji i učestvuju u istraživanjima, pa se došlo do okvirne procene od 74.000 digitalnhih radnika u Srbiji.On podseća da ti radnici predstavljaju specifičnu grupu ljudi. Ona se neprekidno transformiše, a varira i njihova dužina bavljenja tim poslovima.Sve to je bitno, kako Čolović objašnjava, da bi se procenilo koliko je veliko stabilno jezgro njihove populacije u Srbiji, jer su mnogi od njih registrovani na više platformi.u ovom trenutnku u Srbiji ne postoji ni jedan sistem načina da oni pristupe registraciji i učestvuju u istraživanjima, kaže Čolović.Napominje da zbog toga može da se očekuje okvirna procenu njihovog broja u Srbiji. Pri tome treba imati u vidu da broj može da varira.Radnika blizu 22.000, 46 do 55% svih online radnika u Srbiji, to je na Uppworku, tako da je ukupno ispalo 48.000. Njihov broj je skroman u odnosu na ostale platforme, to je mala konzervativna zajednica u Srbiji. Uz pomoć ankete približno utvrdili su da ima oko 77.500 internet radnika u Srbiji. Kada pripadnici te populacije sami procenjuju svoj broj, dolazi se do broja koji se kreće od 30.000 do 45.000 gig radnika.Naivna procena, njihova, na osnovu podataka dobijenih iz studije, podaci prikupljeni u velikom broju evropskih zemalja. Učestalost rada, vrstu, itd, demografski podaci uz te podatke. Pokušali d apredvide koliko ima online radnika u Srbiji, onda su kao ishod dobili 102.000, to je optimistička procena. Tome dodali procenu od 83.000.Njihova rezultanta se stabilizuje oko 74.000 onlajn radnika u Srbiji, to je okvirna procena, a u obzir su uzete gornje i donje granice najnižih i najviših vrednosti kjoje su dobijene tim istraživanjem.Među njima ima i ljudi koji posluju u oblasti IT industrije, koji su zbog poreskih pravila svoja preduzeća prebacivali u doo statuse.Prilikom utvrđivanja broja gig radnika, uzimala se u obzir činjenica da li oni rade 10 sati na onlajn platformama, da li rade na platformama koje su opšteg karaktera ili su uže specijalizovane.Prema rečima jedne od učesnika istraživanja, Tanja Jakobi, zanimljivo je zamisliti situaciju kada svi ti ljudi ne bi imali posao, jer bi to u Srbiji mogla da bude čitava privredna grana ili sektor industrije. Treba im prilagoditi politike kako bi mogli lakše da rade, napominje Jakobi.Najnovije merenje koje je obavljeno u februaru ove godine pokazuje da se jedan broj gig radnika u Srbiji povukao i nije radio. Razlog za to može da bude što su hteli da vide da li će gig rad biti isplativ pod novim poreskim režimom, kaže Vladan Ivanović iz Centra za isttraživanje javnih politika.Podsetimo, tada su udruženja frilensera pregovarala sa državom o poreskom tretmanu radnika na internetu.Severna Makedonija oni tada imali 20%, treba pratiti i utvrditi da li je to trend ili sezonksi momenat kada je manji broj tih radnika radio.Prema njegovim rečima među profesijama koje obavljaju gig radnici u Srbiji postoje dve grupe delatnosti, koje su najzastupljeniji: kreativne usluge i razvoj softvera. Te strukture su relativno čvrste i neka velika pomeranja u trendovima u budućnosti se ne očekuju.Miškarci više rade plaćenije profesije, uglavnom u softveru, multimediji i kreativnim uslugama, dok žene obavljaju manje plaćene, administrativne poslove i oblast prevođenja.Regionalno: Bg tri puta veći od Novog Sada. screenshotZa Južnu i Istočnu Srbiju, karakteristično je da se sve dešava u Nišu i taj grad za taj region predstavlja isto ono što je Beograd za celu Srbiju.Treba napomenuti i da je Beograd po broju gig radnika tri puta veći od Novog Sada.Muškarci zarađuju više, a prosečna cena njihovog rada je nepuna četiri dolara po satu manja od zarade koju ostvaruju žene.Žene više učestvuju u gig poslovima sporadično, za trećinu je cena rada iskusnih radnika veća od onih koji spadaju u veći populaciju, kaže istraživač Zoran Kalinić.Jaz koji je zasnovan na rodnoj osnovi, blago se povećavao, ali je se on od maja 2020. do danas smanjuje i u poslednjem merenju je najmanji od kada se on prati kao parametar u istraživanju.Pratili i aktivnoist prema prirastu radnih sati na platformi. Broj poslova i radnih sati, tako se to prati.Stabilizacija tržišta rada gig radnika desila se tokom leta 2020. godine, a broj gig radnika bio je nešto manji nego pre krize izazvane pandemijom.Sada se beleži se značajno smanjenje u porastu broja sati.Platforma Gigmetar pokrenut je u februaru prošle godine.

2021

Imlek donirao sredstva za rekonstrukciju dečijeg igrališta vrtića „Venčić“

Deci koja imaju smetnje u razvoju neophodna je posebna podrška svih nas, naročito u prvim, najosetljivijim godinama života. Njihovo odrastanje izloženo je raznim rizicima, ali uz pomoć predanih pedagoga sa velikim srcem lakše se integrišu i u društvo i među svoje vršnjake.Već tri decenije stručni kadar vrtića “Venčić”, u okviru Predškolske ustanove Savski venac, osluškuje potrebe mališana i polako ih uvodi u život. Socijalna integracija, razvijanje sposobnosti i talenata, osećaj sigurnosti i samopoštovanja, fizički razvoj, sve su to mali, a veliki ciljevi ovog humanog tima na čelu sa upravnicom Lucijom Dedejić i iskusnim vaspitačima.Sprave za igru i razvoj motorike već su postojale na igralištu ustanove, ali je vreme učinilo svoje. Zahvaljujući donaciji kompanije “Imlek”, inventar je zamenjen potpuno novim, savremenijim, bezbednijim i lepšim, koje će deci privući više pažnje i izazvati više osmeha. Ova društveno odgovorna kompanija bezbroj puta je pritekla u pomoć kada je bilo potrebno, naročito najmlađima, tako da se rado odazvala i lepoj akciji organizovanoj za “Venčić”. Vrtić je dobio novi mobilijar, a mališani pred koje je život u startu postavio razne prepreke od sada će ih lakše savlađivati, bezbrižnije se igrati u svom dvorištu i uživati u radostima detinjstva.Otvaranju rekonsturisanog igrališta prisustvovali su gospođa Tamara Vučić, supruga predsednika Republike Srbije, Bojan Radun, generalni direktor kompanije „Imlek“, Dušanka Jovičić, direktorka PU Savski venac i Lucija Dedejić, rukovodilac vrtića „Venčić“. „Osmesi dece, danas u vrtiću „Venčić“, predstavljaju neprocenjivu snagu i motivaciju da nastavimo da kao kompanija fokus našeg društveno odgovornog poslovanja bude pomoć najmlađima. Već duži niz godina sve svoje humanitarne aktivnosti usmeravamo u cilju pomoći pre svega deci sa posebnim potrebama, bez roditeljskog staranja i socijalno ugroženim kategorijama društva. Naša kompanija će i ubuduće nastaviti sa realizacijom različitih projekata koji za cilj imaju obezbeđivanje što kvalitetnijeg i srećnijeg odrastanja dece svih uzrasta“, izjavio je Bojan Radun, generalni direktor kompanije Imlek.Posvećeni i odgovorni  „Moram da priznam da sam posebno srećna i zadovoljna što imam priliku da ovaj divan dan provedem na najlepši mogući način – kroz druženje sa decom, kroz neku vrstu pomoći i podrške. Želela bih da se zahvalim njihovim roditeljima i vaspitačima na odgovornosti, razumevanju i strpljenju, da se zahvalim i kompaniji „Imlek“ koja je pokazala šta znači društveno odgovorno ponašanje. Nadam se da će se i druge kompanije poći tim putem. Svi treba da razumemo potrebe onih kojima je naša pomoć najneophodnija, da izađemo sa idejom i realizujemo je u komunikaciji sa nadležnim organima. Ako želimo odgovorno, savremeno, uspešno razvijeno društvo, svaki njegov segment treba da radi u tom pravcu. Važne su čista namera i jasan cilj. A ono što je danas najvažnije - i danas i sutra i svakog narednog dana - to su deca. Treba im prepustiti da rade ono što najviše vole, ono u čemu su najbolji i što je najbolje za njih, a to je igra. Zato, hajde da se igramo“, poručila je Tamara Vučić na otvaranju igrališta.

Lifestyle

Jovan Jelisavčić: Bašta fest je podvig koji traje i brend Bajine Bašte

Kada su organizatori nedavno najavili osmi "Bašta fest", stekao se utisak da se sve polako vraća u normalu. Šta o ovogodišnjoj "Bašti", koja se održava od 1. do 4. jula, ima da kaže osnivač tog festivala, glumac i producent Jovan Jelisavčić i šta može da nas očekuje ove godine u Bajinoj Bašti, neka su od pitanja koja smo mu prvo postavili.1. Šta se i da li se išta promenilo za ove dve godine, od pretposlednje "regularne" Bašte?"Bašta Fest je festival koji je od samog početka zamišljen da se ceo održava na otvorenom, pa u tom smislu nismo morali da mislimo o nekakvim promenama, već samo da u odnosu na okolnosti budemo odgovorni prema zdravlju ljudi, ali i samom festivalu. Prošle godine smo dozvolili sebi prilagođavanje radi kontinuiteta održavanja festivala, što je ujedno bila i divna prilika da pogledamo debitantske filmove ljudi koji su imali svoje kratke filmove na Bašti, dok se ove godine totalno vraćamo u naš standardni koncept. Mnogi festivali se nisu održali, neki su prešli na online prikazivanje, mi smo iz trećeg pokušaja uspeli da se održimo pred publikom. Naravno, svaka od ovih odluka je legitimna u situaciji koja je iščašila čitavo čovečanstvo. Tu smo, spremni za staro normalno, offline - i idemo dalje."2. Kako će izgledati ovogodišnja Bašta u tom kontekstu, hoće li ličiti na Baštu pre pandemije i da li pandemija utiče na festivale na otvorenom uopšte?"Izgledaće još lepše nego pre pandemije. Apsolutno se vraćamo ideji festivala koja stoji na decentralizaciji kulture, kvalitetnom filmskom programu, prirodi kakve nema nadaleko. Ja sam jedan od onih koji ne prihvata trenutno stanje kao „novo normalno“. Razumem ga kao ozbiljnu situaciju koja nas je dobro poremetila, ali strpljivo čekamo da se sve ovo smiri i da ponovo životu priuštimo one ljudske prirodne reakcije, da se zagrlimo, poljubimo, smejemo, ali tako što će nam se svima videti lica, a ne različito dizajnirane maske. Što se tiče festivala na otvorenom, sigurno da imaju tu prednost, ali svakako da svi pokušavaju da se održe i da u odnosu na trenutne mere urade sve kako bi zaštitili ljude. Mi smo filmski festival, ljudi sede mirno i gledaju film, a i prostor gde se održavaju projekcije je dovoljno veliki da svako moze uzeti svoju stolicu i sesti tamo gde se oseća najbezbednije. Verujem da je tako i sa drugim filmskim festivalima na otvorenom koji su gotovo svi redom najavili svoje održavanje."3. S obzirom da ste glumac i producent, da li je pandemija, po Vašem mišljenju, promenila nešto u filmskoj industriji?"Pre bih rekao da je dosta toga poremetila, namučila mnoge ekipe, projekti su počinjali, pa se zaustavljali što nikad nije dobro, ali rekao bih da su se ljudi iz sveta filma dosta hrabro borili sa tim. Različita su iskustva, neko nije prestajao da radi, a opet ima slučajeva gde su ljudi zbog virusa gubili uloge/poslove, što definitivno nije prijatno i ljude izbaci iz nekog koloseka za koji su bili spremni. Ipak, ako pogledamo da smo na Festu imali nekoliko domaćih premijera i da nas na jesen čeka još filmova koji su zakazali svoje prvo pojavljivanje pred publikom moglo bi se reći da je film opet pobednik. Najvažnije je da FCS (Filmski centar Srbije) nije prestajao sa konkursima, jer to bi zapravo bio ozbiljan potres za domaću kinematografiju."4. Film "Lihvar" Nemanje Ćeranića zatvoriće ovogodišnji festival. Saopštili ste da je prema mišljenju Bašta Fest tima ovaj film obeležio proteklu godinu. Na koji način?"Po pravilu festival zatvara neko domaće debitantsko ostvarenje, a ovaj put ce to biti film „Lihvar“. Ovaj film je nastao u Inđiji, a snimljen je tokom korone za samo 15 dana. Ta ideja odlaska u manje sredine ili tačnije vraćanja u svoj grad radi snimanja filma je nešto što će se u budućnosti mnogo više dešavati, na prvom mestu mnogo je jeftinije i po mnogim segmentima lakše. Takođe, ideja da jedna Inđija može biti buduća meta filmskih skauta jeste ideja i Bašta Festa. Naš festival jeste nastao iz potrebe da se u Bajinoj Bašti napravi festival velikih dometa, ma koliko dug put do toga bio. Odmah uz to Bašta je i veliki filmski studio na otvorenom. Broj filmova koji je tu sniman je uveliko u dvocifrenom broju."„Lihvara“ su izneli neki mladi ljudi puni entuzijazma i sa malo para, ali ipak uspeli da završe posao do kraja i uzmu Politikinu nagradu „Milutin Čolić“ za najbolji srpski film na ovogodišnjem Festu. Siguran sam da ce Bašta biti dobar domaćin Inđiji, objašnjava Jovan Jelisavčić.5. Koja tri filma sa ovogodišnje Bašte biste preporučili prijateljima da obavezno pogledaju?Dozvoli mi da odgovor bude malo drugačiji. Daću malu prednost domaćim filmovima (tu naravno ubrajam i region) jer znam da svi sa mnogo manje novca i opreme na kraju naprave sjajne filmove sa kojima se ponosimo.Tako da pozivam publiku da se upoznaju sa nadolazećim snagama regionalne kinematografije. Jer zapravo je fenomenalno pratiti ih kako se razvijaju i osvajaju svetske festivale. Ove godine tu su filmovi Nikole Stojanovića, Gvozdena Ilića, Luke Mihailovića, Nikole Polića, Momira Miloševića i Stefana Đorđevića. Imamo po jedan film iz Bosne, Crne Gore i Slovenije, kao i četiri iz Hrvatske.6. Ove godine selekcija nije bila jednostavna jer ste morali da izbor sa 1200 svedete na 30 filmova. Da li je taj zadatak koji vaš kreativni tim ima svake godine sve teži kako Bašta postaje poznatija?Nas su zapravo sačekali filmovi pristigli i ove i prošle godine. Taj veliki posao uvek fantastično urade naši selektori, ali ove godine uz moju veliku podršku naša umetnička direktora Maja Šuša je ovaj posao po prvi put uradila sama i mi svi iz festivala smo jako ponosni na nju. Maja je neko ko je zasigurno pogledao mnogo kratkih filmova u svojoj dosadašnjoj karijeri i nakon 8. godina festivala čiji je i jedan od osnivača je vrlo kompetentna da napravi selekciju koja ce sigurno biti uzbudljiva i izazovna za publiku u Bajinoj Bašti.Festival raste sa godinama, ali smo i mi iskusniji za toliko. Mnoge stvari smo u međuvremenu bolje razumeli, neke viškove odbacili, opet neke unapredili.Trudimo se da svake godine nešto dodamo u segmentima filmskog, edukativnog programa. Tim oduzimanjem i dodavanjem pravimo balans koji nam je potreban kako bi festival držali u našim rukama i mi njime upravljali, a ne on nama. Opet nije sve ni do nas, postoje i stvari koje su do opštine, recimo infrastruktura i logistika su mesta u kojima može da dođe do ozbiljnih pomaka i čemu se iskreno nadamo. Ovo je vec 8. godina kako postojimo i mi računamo da će opština još ozbiljnije razmatrati ovaj festival kao jednu od važnijih manifestacija u budućnosti.7. Zašto je važno da na festivalu učestvuju i srednjoškolci i da li je zbog Bašta Festa film u tom kontekstu sve popularniji u Bajinoj Bašti među mladima? Koliko je doprinos ovog festivala na lokalu?"Meni će zauvek biti dovoljno to što kad smo počinjali festival, ja sam bio jedini iz tog grada koji je dolazio sa neke od Akademija, dok je danas situacija znatno drugačija. U međuvremenu dosta mladih ljudi je započelo školovanje na pozicijama gluma, produkcija, dramaturgija, kamera i veliki deo njih nastavlja da se interesuje za umetničke akademije. Stvaraju se novi kapaciteti, u vidu nekih mladih ljudi na koje će Bašta moci da se oslanja u budućnosti. Ne tvrdim da je Bašta Fest bio presudan za svakoga od njih, ali sam siguran da je dosta pomogao u odluci. Srednjoškolci jesu neki budući polaznici Akademija i jako nam je bitno da ih uključujemo u radionice, u Žiri mladih, u volontere, jer im to iskustvo zapravo može probuditi interesovanje ka umetničkim fakultetima.Morate uvek uzeti u obzir da se u malim gradovima u unutrašnosti Srbije ne dešava ništa revolucionarno u polju kulture. Sve se svodi na delovanja kulturnih ustanova, koje po pravilu imaju jako male budžete i samim tim se mladima ne daje nikakva šansa ka nečemu saznajnom dok zapravo ne odu do Beograda ili nekog drugog većeg grada koji ipak nude izobilje sadržaja. U tom smislu Bašta Fest jeste podvig koji traje i koji neminovno postaje jedan od prepoznatljivih brendova Bajine Bašte."

Svet

Rusija predstavila COVID-19 vakcine namenjene životinjama

Ruska Savezna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor Rosselkhoznadzor u Mađarsku i Tajland je poslala dokumente za registraciju ruske vakcineza životinje protiv Covida 19, prenosi agencija Tass. Dodaje se da su u toku pregovori o registraciji te vakcine sa 17 zemalja."Već smo formirali i poslali registracijski dosije u Mađarsku i Tajland. Mađarska, na primer, razmatra mogućnost registracije vakcine za pse", rekao je šef Rosselkhoznadzor-a Sergej Dankvert.Prema njegovom mišljenju, vakcina će biti tražena u zemljama jugoistočne Azije, jer tamo ima mnogo farmi na kojima ljudi žele da zaštite svoje životinje.On dodaje i da interesovanje za tu vakcinu pokazuju i druge evropske zemlje i napominje da Rusija ne želi da diže njenu cenu, pa će ih smanjiti na minimum.Objasnio je da cene zavise od uslova isporuke i prevoza.

Srbija

Beograd izgubio spor zbog buke u Cetinjskoj, odštetu plaćaju građani

Udruženje stanara Cetinjske ulice, saopštilo je da je dobilo sudski spor protiv Grada Beograda. Grad je tužen zbog buke iz noćnih klubova koja ometa život stanara te ulice i moraće da im plati nadknadu štete.Prema tvrdnji predstavnika stanara, u presudi piše da gradska uprava nije na pravilan i delotvoran način koristila svoja zakonska ovlašćenja iako je bila upoznata sa problemom buke u Cetinjskoj ulici.Sud je ocenio i da postojeći Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini i drugi važeći propisi gradskoj upravi daju široke mogućnosti da utvrđuje mere i uslove zaštite od buke, kao i da je bio u prilici da svoje poslove obavlja na delotvorniji način, ali da to nije učinio. Navodi se da zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić godinama unazad ne ispunjava obećanje da će rešiti problem noćne buke za ceo grad pravdajući se nedostatkom ovlašćenja. Stanari ponavljaju da će od njega i gradske uprave tražiti hitno sprovođenje svih postojećih propisa. "Osnov za tužbu se nalazi u konstantnom uznemiravanju tužilaca da mirno žive u svojim stanovima i nepoštovanju njihove ličnosti. Presuda potvrđuje da se u Cetinjskoj emituje buka koja je iznad propisanog nivoa i koja predstavlja zagađenje životne sredine u kojoj nije moguć život", kaže Marina Mijatović, pravna zastupnica stanara Cetinjske.NAJVEĆI PROBLEM UGOSTITELJSKIH OBJEKATA - BUKA Grupa stanara Cetinjske podnela je tužbu protiv Beograda decembra 2018. godine, zbog buke iz brojnih noćnih klubova u toj ulici, koje su prijavljivali nadležnima od početka 2016. U toku pripremnog ročišta predloženo je mirno rešavanje spora, ali na zakazane medijacije predstavnik grada nijednom nije došao. Zbog propusta da ih zaštiti, Grad će iz budžeta platiti odštetu i sudske troškove u visini od najmanje 1,6 miliona dinara. "Sramno je da će noćni klubovi koji su naneli ovu štetu ostati nekažnjeni i da će kaznu za nečinjenje grada platiti svi građani Beograda. Pozivamo i građane iz drugih gradova koji su ugroženi bukom da krenu našim stopama. Samo zajedno možemo pobediti bezvlašće i nerad gradskih čelnika, koji svojim nečinjenjem staju na stranu bahatih ugostitelja", kaže Biljana Metlaš, jedna od tužilaca. Presuda je stigla u vreme kada je počela javna rasprava o novim izmenama Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, koja traje do 23. juna. Kako je preneo portal Nova.rs, život se prošle nedelje nakon popuštnja pandemijskih mera vratio u noćne klubove koji se nalaze u Cetinjskoj i obližnjoj Skadarskoj ulici, jer sada mogu da rade i posle 22 časa.Stanari Cetinjske ulice u Beogradu već su se žalili na buku krajem maja, a video snimak koji govori o tome može da se pronađe na sledećem LINKU.

2021

Snažna podrška domaćim proizvođačima voća i povrća

Strateški fokusirana na potencijal domaće poljoprivredne proizvodnje, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privrednom komorom Srbije, kompanija Delez Srbija dodatno će pružiti snažnu podršku lokalnim proizvođačima voća i povrća.Sa ciljem da se dugoročno podigne nivo kvaliteta domaćih proizvoda i lokalne dostupnosti odabranih kultura i  kako bi one bile dostupne kupcima u Maxi, Mega Maxi, Tempo i Shop&Go prodavnicama u što dužem vremenskom intervalu tokom godine organizovana je edukativna radionica i sastanak sa dobavljačima iz cele Srbije.Kroz panel i edukativne radionice ispred Distributivnog centra u Staroj Pazovi, Delez Srbija je ozvaničila početak zajedničkog rada na pružanju podrške lokalnim dobavljačima sedam kultura – krompira, luka, pasulja, kupusnjača, paradajza, krastavaca, paprika, dinja i bio voća i povrća.Kompanija Delez Srbija je samo tokom 2020.godine otkupila 12 odsto više domaćih poljoprivrednih proizvoda nego u godini pre, a zajedno sa više od 80 lokalnih dobavljača iz cele zemlje u prethodnim godinama u kontinuitetu podiže kvalitet i unapređuje asortiman voća i povrća u svojim prodavnicama. „Stalno slušamo priče u poljoprivredi da je potrebno samo naći sigurnog kupca za godinu dana i više i tu je sigurnost, ali postavlja se pitanje kvaliteta robe. Zato je važno da zajedno radimo i poljoprivrednici i ministarstvo i veliki trgovinski lanci. Nema boljeg tržišta za našu robu od trgovinskih lanaca. Proizvođači koji savladaju standarde, njima je mnogo lakše. Danas je bitno da nađemo konsolidatore, nekoga ko je spreman da tu robu prikupi, da je obradi, opere, upakuje da bi kasnije mogao da je prodaje i to je suština, pravac u kojem moramo da idemo. Kad se savladaju globalni standardi trgovinskih lanaca, kao što je Delez Srbija, možemo sve to da izvozimo, svu našu robu u bilo koju prodavnicu“, istakao je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.Zahvaljujući ovoj inicijativi, uz unapređenje proizvodnje, poštujući najviše standarde kvaliteta koje zahteva Delez Srbija, kulture koje se u ovom trenutku delom uvoze moći će da budu nabavljane upravo iz Srbije, što će unaprediti i domaću privredu.„Strateški smo posvećeni saradnji sa lokalnim dobavljačima i pružanju širokog asortimana domaćeg voća i povrća našim kupcima godinama unazad. Srbija ima kvalitetnu zemlju i ovde možete naći najrazličitije poljoprivredne kulture. Želimo da iskoristimo upravo taj veliki potencijal i da u naše prodavnice donesemo domaće kulture najvišeg kvaliteta“, rekao je Jan-Vilem Dokhejr, generalni direktor kompanije Delez Srbija.Delez Srbija se zalaže za transparentan lanac snabdevanja koji garantuje potpunu sledljivost proizvoda, kao i poštovanje najviših standarda kvaliteta i bezbednosti. Upoznata je sa svakim segmentom proizvodnje – od načina uzgoja voća i povrća na njivama do toga pod kojim režimom su voće i povrće skladišteni, čuvani i distribuirani do radnji. Među učesnicima panela bio je i Miroslav Živković koji je kroz 19 godina dugu saradnju sa Delez Srbijom u kontinuitetu unapređivao proizvodnju, zapošljavao nove ljude uvek predstavljajući dobar primer uspeha lokalnog dobavljača kupusa, celera, krompira i jabuka.„Posao kojim se bavim je moj život, a drago mi je što sam na vreme video da su trgovinski lanci budućnost. Važno je i da se lokalni proizvođači udružuju, ali i da slušaju struku, jer je to put, da se usavršavamo, pratimo sve ono što je potrebno prema kontroli kvaliteta koju imamo svake godine i to na njivi. Ono što je najvažnije jeste da pratite uvek 3K – kvalitet, kvantitet i kontinuitet“, istakao je Živković kao poruku na kraju skupa.Privredna komora Srbije, koja je dobavljače domaćih kultura organizovala i povezala sa najvećim trgovinskim lancem u zemlji, godinama unazad radi na podizanju kvaliteta saradnje među svim tržišnim učesnicima, kao i stvaranju podsticajnog poslovnog ambijenta za male dobavljače.„Izuzetno je važan rad sa domaćim proizvođačima, a na zahtev trgovinskih lanaca zadatak je da okupimo proizvođače specifičnih i odabranih proizvoda i da se povežu kako bismo im dali mogućnost da im sami predstave koji su to uslovi koje bi trebalo da ispune i očekivanja koja postoje. Nije više dovoljno samo proizvesti, pa čak ni lepo zapakovati, jer su pravila sve stroža. I mi, kao Komora smo uključeni u ovaj proces da im u pravo vreme i u što kraćem vremenskom periodu dostavimo sve neophodne informacije kako bi proizvođači bili spremni za ono što ih čeka na tržištu“, kažu u Privrednoj komori Srbije.Društvena odgovornost i solidarnost su naši imperativi

Svet

U Albaniji izgrađena plutajuća solarna elektrana

Obnovljivi izvori energije u Albaniji pojačani su novom plutajućom solarnom elektranom koja se nalazi na veštačkom jezeru Banja. Investitori su norveške kompanije Statkraft i Ocean Sun, prenosi Balkan Green energy News.Na jezeru Banja Statkraft već upravlja svojom istoimenom hidroelektranom od 72 megavata.  Nakon uspešnog završetka prve plutajuće solarne jedinice i priključka na mrežu, elektrana sada proizvodi obnovljivu energiju i ubrizgava energiju u albansku nacionalnu električnu mrežu.Plutajuća solarna energija uključuje postavljanje solarnih panela na plutajuće strukture na vodenom telu, poput jezera, fjorda ili okeana, ili na hidroelektrani.Svaka se jedinica sastoji od plutajućeg prstena i tanke membrane. U kombinaciji sa hlađenjem ploča ispod vode, upravo ta membrana i njena velika površina čine taj koncept jedinstvenim.Membrana panela je debela samo nekoliko milimetara, ali lako može da izdrži težinu solarnih panela i osoblja koje obavlja zadatke ugradnje ili održavanja.Prva jedinica, koja se sastoji od 1536 solarnih panela, ima kapacitet od 0,5 MWp (Mega Watt peak, jedinica za merenje solarne energije, prebačeno u standardnu mernu jedinicu, snaga panela iznosi 500 kW) i površina joj je 4.000 kvadrata. pločama.ALBANIJA: OBUSTAVITI IZGRADNJU BRANE I HIDROELEKTRANE NA RECI VJOSI Očekuje se da će se sa drugom fazom projekta nastaviti tokom druge polovine godine, pri čemu će biti postavljene dodatne tri plutajuće jedinice solarne elektrane, sa kombinovanim dodatnim kapacitetom od 1,5 MWp.Pored HE Banja, Statkraft upravlja još jednom hidroelektranom - Moglice, instalirane snage 197 MV, otvorenom prošle godine.Albanija se smatra zemljom koja je pogodna za solarne projekte, zbog velikog broja sunčanih sati, a nedavno je zemlja završila treću aukciju za izgradnju solarnih elektrana. Albanska elektroenergetska kompanija KESH takođe razvija svoja plutajuća solarna postrojenja za proizvodnju struje.Albanija veliki deo električne energije dobija iz hidroelektrana Moglice, na reci Devol, koju je izgradila norveška kompanija Statkraft i ona proizvodi oko 13 odsto električne energije u Albaniji.U kampanju zaštite reke Vjose u Albaniji od izgradnje veštačkog jezera prošle godine uključio se i poznati američki glumac Leonardo Di Kaprio.

Srbija

RTS za reklamiranje daje do 45,5 miliona, novac i za tabloide

Radio televizija Srbije (RTS) platiće reklamiranje svog programa u štampanim medijima i na portalima do 45,5 miliona dinara u narednih godinu dana, pokazuju podaci iz Odluke o dodeli ugovora. Reklame javnog servisa pojaviće se u Gloriji, Storiju, Informeru, Srpskom Telegrafu, Politici, Alou, Mondu i drugim medijima.Najviše novca otići će firmama Color Media International, Adria Media Group i Ringier Axel Springer.Rukovodstvo RTS-a je medije u kojima želi da se oglašava biralo na osnovu čitanosti, ciljnih grupa kojima se prezentuju program i informacije RTS-a, ali i na osnovu analiza koje “RTS redovono dovija od agencija za praćenje medija i istraživanja koje RTS radi u okviru svojih delatnosti”, navodi se u obrazloženju.“To su istraživanja metodom analize sadržaja štampanih medija i internet portala za objektivnu sistematsku kvantitativnu i kvalitativnu analizu saopštenja ali i sekvencu slikovnih poruka. Na osnovu njih se prikupljaju statističkih podaci medijskog izveštavanja o RTS-u.”RTS-u državna subvencija od 105 miliona za digitalizaciju arhive Kako objašnjavaju, zadatak tih analiza je da se utvrdi koliko često se u medijima pojavljuju komentari o RTS-u, ko su pošiljaoci poruka, šta su glavne kritičke primedbe, ko su lica koja se pojavljuju kao predmet kritike, ali i “šta je cilj komentara i koji se značaj pridaje tim komentarima”, a sve to, kako se zaključuje - “u cilju ostvarivanja osnovnih zadataka i uloge RTS-a kao Javnog medijskog servisa Srbije.Dodak u obrazloženju objašnjava i kako su izabrani tabloidi Informer i Srpski telegraf.“Na osnovu programski potreba, odlučeno je da se dodaju još dve partije: Informer i Srpski telegraf. Cene njihovih usluga u potpunosti odgovaraju predviđenom budžetu, a u štampanim izdanjima ova dva medija želimo da prezentujemo program i informacije RTSa.”Ukupna procenjena vrednost nabavke usluga reklamiranja programa RTS-a u štampanim i onlajn medijima bila je 42 miliona dinara. RTS je sproveo pregovarčki postupak bez objavljivanja poziva, a nabavku podelio na 15 parija. To znači da je za svaku pojedinačnu partiju pozvao direktno firmu za koju je rukovodstvo javnog servisa mislilo da bi moglo da im obezbedi reklamiranje u određenim medijima.Direktorka Teslinog muzeja: Moj plan rada nije za javnost Koje će to firme biti i nije bilo teško predvideti s obzirom na to da svaka partija sadrži ime medija u kome RTS želi da se reklamira.RTS je sa većinom izdavača medija sklopio ugovore na iznose koji su višestruko manji od procenjene vrednosti pojedinačne partije. Na primer, u okviru partije koja se zove “Reklamiranje programa RTS u štampanom izdanju „Večernje novosti“ i magazinu „TV novosti “ i na Portalu novosti.rs” RTS je sklopio ugovor vrednosti od 458 hiljada dinara iako su procenili da bi za reklamiranje u ovim medijima platili i do pet miliona dinara. Međutim, u napomeni piše da “ugovor proizvodi pravno dejstvo maksimalno do utroška sredstava za predmetne usluge u iznosu procenjene vrednosti nabavke do 5.000.000 dinara bez PDV-a ali ne duže od godinu dana”.To može značiti da će RTS u narednih godinu dana dodatno zakupljivati prostor za reklamiranje u Večernjim novostima sve dok ne potroši predviđenih pet miliona bez PDV-a, odnosno ukupno šest miliona sa uračunatim PDV-om.Isti princip i kod ugovora sa kompanijama Ringier Axel Springer (do 5 miliona bez PDV-a, 6 miliona sa PDV-om), Adria Media Group (do 3,5 miliona bez PDV-a, 4,2 miliona sa PDV-om), Alo media system (do 2 miliona bez PDV-a, 2,4 miliona sa PDV-om), NIP Nedeljnik (2,5 miliona bez PDV-a, 3 miliona sa PDV-om), Publisher koja izdaje Nedeljni ekspres (1,3 miliona bez PDV-a, 1,56 miliona sa PDV-om), Internet Group koja izdaje Telegraf (4,8 miliona bez PDV-a, 5,76 miliona sa PDV-om, Mondo INC (3,5 miliona bez PDV-a, 4,2 miliona sa PDV-om), Insajder tim koji izdaje Informer (2 miliona bez PDV-a, 2,4 miliona sa PDV-om), Media Daily iz Zagreba (100 hiljada, ne obračunava se PDV), Medijska mreža koja izdaje Srpski Telegraf (2 miliona bez PDV-a, 2,4 miliona sa PDV-om).Sa firmama NID Color Mediainternational koja izdaje Gloriju, Story i Hello magazin (7,2 miliona sa PDV-om), Color Media Communications (954 hiljada sa PDV-om) i Politika (914 hiljada sa PDV-om) su sklopljeni ugovor bez napomene o mogućem povećavanju vrednosti. Podsetimo, RTS je nedavno dobio državnu pomoć od 105 miliona dinara za digitalizaciju svoje arhive, o čemu je Nova ekonomija pisala.Katarina Baletić

Srbija

Kad je gusto svi smo u prvim redovima

Već sada je skoro izvesno da ćemo 2022. godinu započeti u mnogo čemu drugačiji, ne samo organizaciono, već pre svega napredniji u suštinskim aspektima profitabilnog poslovanja, prilagođenog novim uslovima. Ka tome idu i proizvodna i prodajna funkcija, logistika i IT sektor, sektor marketinga i najmlađe preduzeće Metalac digital… Fokus je na ljudima, automatizaciji, digitalizaciji i snaženju brenda. Naprosto, nikada niste dovoljno dobri da ne biste mogli biti još bolji.Radmila Trifunović, generalna direktorka Metalac a.d.Prošle godine svetska privreda susrela se sa sasvim nepoznatim izazovom zbog korone. Srpska privreda je ipak imala manji pad od očekivanog. Metalac je, kako ste rekli, imao dva izazova: da sačuva zdravlje zaposlenih i likvidnost. Kako ocenjujete ispunjenje ova dva cilja?Da, zdravlje 2.200 ljudi i likvidnost su bili apsolutni imperativ. U jednom kraćem periodu naša proizvodnja nije radila. Naš specijalizovani maloprodajni lanac takođe je imao potpune prekide, ili skraćenje radnog vremena. Uprkos svim tim ograničenjima, tok poslovne aktivnosti na nivou Metalac grupe nije zaustavljen, a naša trgovinska preduzeća u Srbiji su čak napravila pravi podvig, što će svakako ostati vredan istorijski podatak iz kojeg se može učiti. Istovremeno, situacija nas je dodatno isprovocirala, da se okrenemo internom preispitivanju svih poslovnih procesa sa ciljem da podignemo produktivnost i profitabilnost, ali i preduzimljivost svih zaposlenih. Godinu smo završili zdravi i zadovoljni likvidnošću i sa elanom da započnemo 2021. Međutim, uveliko je jasno da će ova godina biti još teža.Mnoge kompanije, posebno manje, došle su na ivicu opstanka. Kako vi ocenjujete svoj rezultat imajući u vidu da Metalčevi proizvodi ne spadaju u vitalnu robu široke potrošnje?Korona nam je u 2020. uzela četiri miliona evra dobiti. Važno je, međutim, da smo godinu završili pozitivno. Tome su doprineli maksimalno smanjenje troškova na svim nivoima, državne mere fiskalne i monetarne politike i činjenica da je naša roba, iako ne vitalno važna, dobila na značaju u novim uslovima. Naime, ljudi su bili okrenuti porodici, zdravlju, kuvanju, ali i uređenju svojih kuća i vikendica. Nije se išlo na odmore, na putovanja, pa su se u fokusu našle neke stvari na koje ranije nismo toliko obraćali pažnju. Metalac je iskoristio svaki trenutak i svaku mogućnost nakon ukidanja vanrednog stanja. Konačno, naruku nam je išlo i stabilno tržište ključnih sirovina.Često se govori da je za preduzeće u ovim uslovima najvažnije sačuvati ljude, ali i održati radni elan i disciplinu u promenjenim uslovima rade. Kako ste uspeli da održite normalan rad sa čak 2.200 zaposlenih?I proizvodnja u našim fabrikama i vrata naših maloprodajnih objekata imali su ozbiljne prekide rada. Zatvorena su bila naša izvozna tržišta. Pritom smo imali veliki broj odsutnih - u svakom trenutku oko 30% ukupno zaposlenih – zbog toga što su bili zaraženi, ili zbog izolacije, ili zbog hroničnih bolesti, tako da pojedinci nisu radili po godinu i više dana. Ali, bili smo svesni da moramo biti mudri, hitri, odgovorni, čak hrabri, a posebno optimistični sa ciljem da iz svega izađemo što pre i sa što manje posledica.U kriznim situacijama uvek se pokaže najveća snaga, ali i pojedine slabosti preduzeća, posebno ovako velikog i kompleksnog kao što je Metalac. Šta ste primetili kao najveću prednost, a gde ste uočili da stvari treba menjati?Najveća prednost i snaga je tradicionalna spremnost Metalca da se sami uhvatimo ukoštac sa izazovima. Posle mnogo teških iskustava u prošlosti - to je deo naše kulture ponašanja - svi smo u prvim redovima kada to situacija zahteva. Sa druge strane, najveća slabost mogla je biti ipak što naša roba ne spada u vitalnu za široku potrošnju, ali i zbog zatvorenosti pojedinih tržišta. Pojedina preduzeća, kao recimo naša fabrika automobilskih delova, nisu bukvalno mogla da urade ništa u situaciji koja je blokirala auto-industriju u svetu.I dok na neke stvari ne možete da utičete, u skladu sa kolektivnim kompanijskim uverenjem da najteža vremena mogu biti najbolja za donošenje krupnih odluka, rukovodstvo je procenilo da je pravi trenutak za široko preispitivanje poslovnih procesa, portfolija proizvoda i usluga, profitabilnosti itd. Jednostavno, otvorilo se vreme za rešavanje internih slabosti i ograničenja. Utoliko više što smo 2019. radili jedno veliko eksterno istraživanje. Jazovi su nam postali jasni, kao i potencijalne opasnosti, a na sve to došla je korona?! I evo, već više meseci čak 15 timova sa oko 100 naših visokoobrazovanih kadrova, i uz pomoć konsultanta i vrhunskih profesora koji su članovi Nadzornog odbora, polako ide ka naprednijim organizacionim i poslovnim rešenjima.Mislim da je već sada skoro izvesno da ćemo 2022. godinu započeti u mnogo čemu drugačiji, ne samo organizaciono, već pre svega napredniji u suštinskim aspektima profitabilnog poslovanja, prilagođenog novim uslovima. Ka tome idu i proizvodna i prodajna funkcija, logistika i IT sektor, sektor marketinga i najmlađe preduzeće Metalac digital… Fokus je na ljudima, automatizaciji, digitalizaciji i snaženju brenda. Naprosto, nikada niste dovoljno dobri da ne biste mogli biti još bolji.Da li ste imali probleme u naplati potraživanja, kašnjenja, otkazivanja porudžbina, probleme sa dobavljačima?Ne. Držali smo se stava da su partnerstva važna, a da je za njihov kvalitet posebno važno kako se ponašamo u teškim situacijama. Zato je za nas veliki uspeh da smo sačuvali sva ključna partnerstva. Poslovi se nastavljaju normalno, koliko pandemija dozvoljava i nama, a i njima.Prvobitne optimistične prognoze da će 2021. biti bolja od prošle, pale su u vodu. Kako ste planirali poslovnu godinu, na koji način se prilagođavate novim uslovima poslovanja koji već dugo traju i ne vidi im se kraj?Nažalost, već kraj 2020. je nagovestio da će problemi i ograničenja jačati na više strana, a najviše u cenama sirovina. Ne samo da taj problem raste, već dobija razmere teško objašnjivog, bez pouzdanih informaciji tj. tumačenja šta je uzrok i do kada će trajati. Ovakva nepredvidljivost je generalno najgora varijanta za poslovanje. Teško je planirati kada na nedeljnom nivou imate velike skokove skoro svih sirovina koje koristimo u proizvodnju (crna i obojena metalurgija, čelik, inox lim, papir, smola…) a da pritom svojim kupcima porudžbine potvrđujete 3-4 meseca unapred. Izgleda kao da preostaju samo dve opcije: zaustaviti proizvodnju i pustiti ljude kući, ili podići cene proizvoda. Mi ćemo težiti mudrom, konkurentnom održavanju procesa. Svesni smo da neki naši konkurenti u ovoj situaciji imaju ozbiljnu zaštitu svojih država preko mera kojima čuvaju strateške sirovine i na drugoj strani stimulišu izvoz. Videćemo.Svetski eksperti tvrde da kompanije koje ne pređu na digitalizaciju, energetsku transformaciju i onlajn prodaju, na dugi rok gube trku. Da li Metalac razmišlja na taj način?Za Metalac odavno nije pitanje da li razmišlja na ovaj način već dokle je stigao i šta planira dalje. Mi smo već 10 godina u procesu. Digitalna transformacija i onlajn trgovina su integralni deo naše strategije. Od 2018. formirano je i preduzeće Metalac digital. Rezultati su sve očigledniji, a pandemija je tom procesu dodatno dala na značaju. Mi imamo onlajn prodaju u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Prisutno smo na društvenim mrežama u celom regionu. Razvijamo aplikacije koje će pomoći praćenju i razumevanju korisničkog iskustva i sopstvenom prilagođavanju u korist njihovog zadovoljstva.Što se energetske efikasnosti tiče, više godina se polako pripremamo za ovu oblast, a imamo i ozbiljne zadatke i očekivanja. Metalac je poznat kao štedljiva i ekološki osvešćena firma. Koristi od obe stvari su nam potpuno razumljive, merljive, i nadasve važne. Energetska efikasnost se u taj korporativni i mentalni sklop potpuno uklapa. Uostalom, sve se na kraju izmeri profitom, kreditnim rejtingom, društvenom odgovornošću i zadovoljstvom korisnika, zaposlenih i akcionara, zar ne?

Srbija

Pandemija „pogurala“ 400.000 građana ka elektronskom bankarstvu

Ugovorenu uslugu elektronskog bankarstva na kraju prvog tromesečja 2020. godine imalo je oko 2,79 miliona korisnika, a na kraju prvog tromesečja 2021. godine skoro 3,2 miliona korisnika, navodi seu saopštenju Narodne banke Srbije. To znači da se broj fizičkih i pravnih lica koje se služe e-bankingom povećao za 14,45 odsto, ili za oko 400.000 ljudi.Rast broja korisnika koji su ugovorili uslugu mobilnog bankarstva još je veći, skočio je sa 1,76 miliona korisnika na kraju prvog tromesečja 2020. godine na 2.27 miliona u prvom kvartalu 2021. godine, što predstavlja povećanje od 28,95 odsto.U istom periodu, broj transakcija izvršenih putem mobilnog telefona veći je na međugodišnjem nivou za 76,32 odsto.Kada je reč o elektronskom bankarstvu, porast broja izvršenih transakcija iznosi 12,68 odsto u odnosu na prvo tromesečje 2020. godine.Na kraju prvog tromesečja ove godine, ukupan broj izdatih platnih kartica iznosi 9.646.303, što predstavlja rast od 10,03 odsto na međugodišnjem nivou.Porastao je i broj internet prodavnica, kojih je u prvom tromesečju zvanično bilo 2.231, za 10,83 odsto više nego krajem prošle godine, a čak 81,68 odsto više nego na kraju prvog tromesečja 2020. Ne smanjuje se ni popularnost kupovine robe i usluga preko interneta, te je tako broj dinarskih plaćanja (na sajtovima srpskih trgovaca) iznosio više od 5,5 miliona, odnosno za 116,5 odsto više nego u prvom tromesečju 2020. godine.

Srbija

Danas je Svetski dan zaštite životne sredine

U Srbiji i svetu danas se obeležava Svetski dan zaštite životne sredine, pod sloganom Pomiri se sa prirodom i pomozi joj da se obnovi. Ujedinjene nacije povodom tog dana naglašavaju važnost obnove ugroženih ekosistema.Ukupne štete u državnim šumama Srbije tokom 2020. godine iznose 143.007 kubika drveta: od čega su štete nastale od čoveka otpada oko 26.000 kubika, od elementarnih nepogoda oko 75.000 kubika, što je oko 53% od ukupnih šteta, podaci su Republičkog zavoda za statistiku (RZSS).U 2020. godini evidentirano je 26 požara u državnim šumama, pri čemu je oštećena zapremina drveta od 3.525 kubika.  Štete od biljnih bolesti u državnim šumama u 2020. godini iznose oko 26 000 kubika drveta.U državnim šumama Srbije, prema podacima evidentirane su štete od čoveka, insekata, divljači i domaćih životinja, elementarnih nepogoda, biljnih bolesti i požara. Prema podacima RZSS-a iz 2019. godine u Srbiji je 65% stanovništva priključeno na kanalizacionu mrežu , a stopa kružne upotrebe materijala, odnosno reciklaže je 1,4%. Produktivnost resursa u ekonomiji od 2008. godine porasla je za 15%, dok je učešće prihoda iz oblasti zaštite životne sredine oko 4,4% u ukupnom bruto domaćem proizvodu (BDP).EKOLOGIJA JESTE POLITIČKO PITANJE, OD TOGA NE TREBA BEŽATI Poslednjih godina u Srbiji se sve više govori kao o zemlji koja ima velikog potencijala u rudarstvu, ali i u elektroenergetici. Sa druge strane ekološke organizacije i brojni stručnjaci ukazuju na činjenicu da je u tim oblastima zanemarena zaštita životne sredine.Kao jedna od primera često se navodi izgradnja mini-hidroelektrana (MHE) kojima se devastiraju korita malih planinskih vodotokova i ugrožava živi svet u njima.Srbija se zbog korišćenja uglja u proizvodnji struje zadnjih godina sve češće sreće da problemom aero-zagađenja, naročito tokom zimskog perioda. 

Svet

Kina smanjuje emisije CO2 preko javnih ustanova

Kina namerava da ograniči ukupnu emisiju ugljen-dioksida koji emituju njene javne ustanove na 400 miliona tona do 2025. godine, saopštila je vlada te zemlje, prenosi Chinadaily.U 2020. godini oko 1,6 milijardi kineskih javnih ustavova širom zemlje predstavilo je svoje planove na polju uštede energije u okviru 14. petogodišnjeg razvojnog plana koji će se sprovoditi od ove do 2025. godine.Do 2025. godine ukupna potrošnja energije u javnim institucijama u Kini ne bi trebalo da bude veća od 189 miliona tona standardnog uglja.Kako se navodi, u okviru tog plana predviđeno je da ukupna potrošnja vode u tim institucijama ne bude veća 12,4 milijarde kubnika.Dok raste zabrinutost u vezi sa klimatskim promenama, kompanije i vlade počele su više da finansiraju takozvano "izdvajanje ugljenika", tehnologiju koja služi za skladištenje izduvnih i drugih gasova koje stvaraju efekat staklene bašte.Narodna Republika Kina često se pominje kao jedan od najvećih zagađivača, ali i najvećih žrtava zagađenja u svetu.KOMERCIJALIZUJE SE IZDVAJANJE UGLJENIKA, KAO JEDINO REŠENJE ZA SPAS PLANETE

Srbija

Mlekara Šabac će graditi fabriku u Moskovskoj oblasti

Mlekara Šabac planira da izgradi svoju fabriku u Rusiji i u tome ima podršku Trgovinsko industrijske komore Ruske Federacije (TIK RF), saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Mlekara Šabac će u toj fabrici proizvoditi meki sir i jogurte od najkvalitetnijeg ruskog mleka. "TIK RF će podržati izgradnju fabrike Mlekare Šabac i projekte drugih srpskih kompanija koje žele da prošire svoje poslovanje i da se što bolje pozicioniraju na ruskom tržištu", poručio je Sergej Katirin predsednik TIK RF.Mlečni proizvodi u praviće se po IFS standardu za rusko, kao i za druga strana tržišta, navodi PKS.Katrin se u Sankt Peterburgu inače sastao sa predsednikom PKS Markom Čadežom, a razgovarali su i o mogućnostima izvoza softverskih rešenja iz Srbije u Rusiju i drugim važnim projektima."Naš izvoz softvera vredi oko 1,5 milijardi evra, a juče je u Rusiji završen veliki projekat srpske kompanije 'Termovent' koja je pustila u rad potpuno automatizovani proizvodni pogon fabrike lekova 'Farmasintez – Nord' koju je naša kompanija kompletno opremila svojim svetski poznatim 'čistim sobama', po sistemu  ključ u ruke", rekao je Čadež. Čadež je pozvao predsednika ruske komore da sa delegacijom privrednika poseti Srbiju i da se u direktnim razgovorima sa predstavnicima srpske poslovne zajednice razmotre mogućnosti zajedničkih poslova.STRANO MLEKO OBARA CENU DOMAĆEG, IAKO JE IZVOZ PRESTIGAO UVOZ

Svet

Cene hrane u svetu skočile za 40 odsto za godinu dana

Cene hrane porasle su tokom maja za iznos koji predstavlja najvišu mesečnu stopu u poslednjih 10 godina, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Poskupljenje ne ometa ni činjenica da je svetska proizvodnja žitarica na putu da dostigne novi rekord.Indeks cena hrane, koji izračunava FAO, porastao je u maju za 4,8% u odnosu na april i za 39,7% u odnosu na maj prošle godine, na prosečnih 127,1 poena. To je najviši nivo od septembra 2011. i samo 7,6 procentnih poena ispod istorijskog rekorda u nominalnom smislu.Na rast vrednosti indeksa, koji prati mesečno kretanje međunarodnih potrošačkih korpi hrane, najviše je uticalo poskupljenje biljnih ulja, šećera i žitarica, navodi se u saopštenju.Cene žitarica su porasle u maju 6% u odnosu na april, predvođene kotacijama kukuruza, koje su u proseku za 89,9% iznad vrednosti zabeleženih u maju 2020.Krajem maja cene kukuruza su počele da se padaju, uglavnom zbog poboljšanih prognoza u Sjedinjenim državama. Međunarodne cene pšenice su takođe pale krajem prošlog meseca, ali su u proseku bile više za 6,8% nego u aprilu, dok su cene pirinča ostale stabilne.GLOBALNE CENE HRANE PADAJU TREĆI MESEC ZAREDOM ZBOG PANDEMIJE Biljna ulja su poskupela u maju za 7,8%, uglavnom zbog rasta cena palminog i sojinog ulja i uljane repice. Veće cene palminog ulja su posledica sporog rasta proizvodnje u zemljama jugoistočne Azije, dok je cene sojinog ulja podstakla snažna globalna potražnja naročito iz sektora biodizela.Šećer je zabeležio rast 6,8% od aprila, zbog kašnjenja žetve i zabrinutosti zbog nižih prinosa u Brazilu, najvećem svetskom izvozniku šećera.Meso je u maju trgovano po ceni za 2,2% višoj nego u aprilu usled ubrzanja tempa kineskog uvoza, kao i rasta unutrašnje potražnje za živinskim i svinjskim mesom u glavnim proizvodnim regionima.Što se tiče cena mlečnih proizvoda, one su u maju porasle za 1,8% na mesečnom nivou, dok u odnosu na uporedni lanjski mesec beleže rast od 28%.FAO predviđa ovogodišnji rod žitarica od skoro 2.821 miliona tona, što je novi rekord i porast od 1,9% u odnosu na 2020, pri čemu će proizvodnje kukuruza biti veća za 3,7% nego lane.Agencija UN sa sedištem u Rimu, prognozira i veću potrošnju žitarica u 2021/22. godini za 1,7%, odnosno na 2.826 miliona tona.