Najnovije

Svet

Uber i Lyft uskoro stižu u Sloveniju

Slovenački parlament usvojio je izmjene i dopune zakona o drumskom prevozu kojima se stvara pravna osnova korišćenje za onlajn platformi za prevoz, poput Ubera ili Lyfta, prenosi portal Total Slovenia News.Rasprave o Uberu u Sloveniji traju već godinama. Bivše slovenačke vlasti su želele da dovedu Uber na tržište u septembru 2016. godine ali je taj postupak odložen jer su se lokalni taksisti žalili da bi dopuštanje Uberu da radi bilo nelojalna konkurencija postojećim taksi službama.Očekuje se da će nove izmene zakona o drumskom prevozu olakšati digitalizaciju prometnog sektora.Prema najnovijem predlogu, vozači koji koriste digitalne platforme trebalo bi da dobiju dozvolu, baš kao i obični taksisti. Taksisti sa druge strane ne bi bili dužni da koriste taksimetre, pa bi im umesto toga bilo dozvoljeno da koriste softver.Opštine bi bile uključene u postupak postavljanja pravila, jer mogu da odrede standard kvaliteta, uključujući i vrste vozila koja će se koristiti za te platforme.Izmene uključuju i odredbe koje javni prevoz čine privlačnijim korisnicima i pojednostavljuju postupke za dobijanje tranzitnih kartica za profesionalne sportiste.UBER PRODAO I SVOJ PROGRAM ZA LETEĆI TAKSI

Srbija

Turističkim vodičima nejasni uslovi za dobijanje subvencvija

Turistički vodiči su posle 18 meseci konačno dobili pomoć države koja je nešto veća od 60.000 dinara. Mnogi od njih su međutim zbunjeni zbog nejasnih uslova za dobijanje te pomoći, piše Biznis.rs.Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je 1. juna raspisalo javni poziv za dodelu subvencija turističkim vodičima i turističkim pratiocima. Prijave su počele i trajaće do 16. juna. Kandidati koji budu prošli konkurs moći će da podignu dve isplate u iznosu od po 30.900,24 dinara.Procenjuje se da u Srbiji ima oko 2.000 radnika tog profila u turizmu, ali će tačan broj biti poznat tek nakon što ministarstvo završi obnovu njihovih licenci, a predstavnici turističkih vodiča već više puta su upozorili da od početka pandemije preživljavaju bez ikakvih primanja.Iz vladine uredbe kojom se dodeljuje ova pomoć isključeni su penzioneri koji čine preko deset odsto svih turističkih vodiča, preduzetnici, kao i oni koji su zaposleni i angažovani za rad van radnog odnosa. Uslov za dobijanje pomoći je da imaju položen stručni ispit za turističkog vodiča ili turističkog pratioca, kao i da imaju važeće legitimacije.Uredbom Vlade Srbije usvojenom 15. aprila predviđa se da će ministarstvo raspisati javni poziv za dodelu subvencija, ali nije do kraja objašnjeno šta znači da zahtev za njih mogu da podnesu oni koji nisu u radnom odnosu, kao i koji su tačno periodi kada je neko od turističkih vodiča bio bez posla.USVOJENA UREDBA O POMOĆI TURISTIČKIM VODIČIMA I PRATIOCIMA Predsednica Udruženja turističkih vodiča Srbije Bojana Banković kaže da će veoma mali broj vodiča i pratilaca koji su pre pandemije legalno radili i plaćali doprinose, uspeti da ostvare pravo na pomoć. Mnogi su se u međuvremenu zaposlili i biće tako tretirani."Ljudima nije jasno na koji period se odnosi uslov o nezaposlenosti. Mi ih upućujemo na ministarstvo koje je raspisalo javni poziv, jedino će oni moći da im daju precizne odgovore o rokovima i datumima. Svima koji smatraju da ispunjavaju uslove, savetujemo da se prijave", rekla je Banković.Prema njenim rečima, dobro je da se posle više najava krenulo sa dva minimalca i na tome su zahvalni, ali su svi svesni da se radi o novcu koji ne može značajno da popravi situaciju. Zato turistički vodiči očekuju da će Vlada Srbije nastaviti u tom smeru, sa još poteza koji će im pružiti finansijsku podršku."Nama je oduzeto pravo na rad prošle godine, proglašena je pandemija i sve granice su zatvorene. Niste imali gde da odete, niti je nama ko mogao da dođe. Osim nas su skoro sve druge profesije nekako mogle da rade. Bez države teško možemo da opstanemo, oni koji samo žive od tog posla ne mogu da opstanu", upozorava Banković.MNOGI VODIČI PROMENILI POSAOBanković objašnjava da neki vodiči sada predaju u školama, zaposlili su se u kol centrima, pretvorili hobije u posao, otišli u inostranstvo ili našli drugo rešenje."Za neke jezike smo već izgubili veliki broj kolega koji su pronašli druge poslove. Što se tiče nemačkog jezika, nama je 80 odsto vrlo kvalitetnih kolega otišlo i pitanje je hoćemo li nekoga od njih da vratimo u struku", rekla je Banković.Ona dodaje da je prošle godine turista bilo manje za oko 97 odsto, a ni domaćih nije bilo mnogo. Prema njenim rečima rezultati u ovoj godini neće biti na nivou onih iz 2019. godine."Ima malo turista iz Rusije, ostalih stranih posetilaca skoro da nema. Našim turistima uglavnom su aktuelni Turska i Egipat, i Grčka, ali su prilično nejasno definisane mere koje su na snazi, PCR test ili karantin za neke druge zemlje poskupljuju putovanja", navela je predstavnica turističkih vodiča.Banković podseća da je za letovanje u Grčkoj potreban PCR test ako putnik nije vakcinisan. Ako nije revakcinisan, opet morate da se testira, a isto važi i za decu.

Srbija

Država svesna da su TV časovi nepodesni za decu iz specijalnih škola

Vanredne okolnosti izazvane pamndemijom virusa korona su u većoj meri „pogodile“ decu iz osetljivih grupa nego njihove vršnjake iz opšte populacije, tako da je u svim kategorijama dece iz osetljivih grupa proporcionalno veći broj onih koji nisu ili su samo delimično bili obuhvaćeni nekim vidom onlajn nastave. To se posebno odnosi na učenike iz škola za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, zaključak je istraživanja o obrazovanju učenika iz osetljivih društvenih grupa u vreme vanrednog stanja, koje je Ministarstvo prosvete tokom aprila 2020. godine sprovelo u saradnji sa UNICEF-om i Institutom za psihologiju. Podaci su prikupljeni posredno od škola, ali bez obzira na to, oni prema mišljenju istraživača daju dobar uvid u glavne teškoće u učenju na daljinu. Rezultati istraživanja pokazuju da je ukupno 96 odsto učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom koji pohađaju redovne osnovne škole bilo obuhvaćeno nastavom na daljinu. U ovoj grupi učenika, 76 odsto je pratilo TV i onlajn nastavu, a 20 odsto je bilo uključeno u alternativne vidove nastave, dok četiri odsto đaka nije pratilo nastavu na daljinu.U srednjim školama, nastavom na daljinu obuhvaćeno je 97 odsto učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. TV ili onlajn nastavu prati oko 87 odsto, svaki deseti se oslanjao na alternativne vidove podrške, a ostalih tri odsto nije bilo uključeno ni u jedan oblik nastave.Što se tiče specijalnih škola, onlajn ili TV nastavu pratilo je dve trećine đaka,  28 odstoje bilo uključeno u alternativne vidove nastave, a sedam odsto je bilo van sistema. Đaci koji pohađaju škole za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u značajno manjem broju prate TV ili onlajn nastavu nego što je to slučaj kod učenika osnovnih i srednjih škola. Podaci pokazuju da preko 70 odsto učenika specijalnih škola nije bilo uključeno u nastavu putem praćenja TV časova, a gotovo polovina njih (45,6 odsto) nije u interakciji sa nastavnicima putem onlajn platformi ili uz pomoć digitalnih alata. Kada je reč o razlozima zbog kojih đaci nisu mogli da prate nastavu na daljinu, na prvom mestu je to što nemaju internet (40 odsto), zatim zbog nedostatka uređaja (24 odsto osnovaca i 31 odsto srednjoškolaca), a oko 20 odsto nije imalo podršku u porodici za učenje na daljinu.U specijalnim školama najčešća prepreka je odsustvo podrške u porodici za učenje na daljinu (31 odsto), kao i to što neka deca nisu imala internet i tehničke uređaje.U najvećem broju škola podrška učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom je značila prilagođavanje sadržaja i nastavnih materijala za učenje na daljinu, kao u prilagođavanje zadataka i/ili instrukcija u skladu sa obrazovnim ishodima učenika. Takođe su pripremali i uputstva za roditelje koji su pomagali deci u učenju.Tokom vanrednog stanja, 93,4 odsto učenika koji su upisani u redovne osnovne škole i 90 odsto iz srednjih škola je nastavilo da dobija dodatnu podršku, najčešće putem mobilnih aplikacija i telefonom. U skoro polovini ustanova nastavnici su komunicirali sa đacima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom dva do tri puta nedeljno, a u oko 40 odsto osnovnih i trećini srednjih škola svakodnevno.Kada je reč o specijalnim školama, najmanje zastupljen oblik komunikacije je virtuelna učionica. Nastavnici su bili u svakodnevnom kontaktu sa đacima u 58 odsto škola, u 35 odsto dva do tri puta nedeljno, a u sedam odsto jednom sedmično.U realizaciji nastave na daljinu nikome nije bilo lako. Zaposleni u osnovnim školama kažu da je u radu sa decom sa smetnjama u razvoju bilo teško oslanjati se samo na verbalnu komunikaciju, a veliki broj ustanova navodi da je bilo veoma izazovno održati motivaciju i pažnju učenika tokom nastave na daljinu. Neke škole u tom procesu nisu u potpunosti mogle da se oslone na roditelje, kako zbog njihovog nedovoljnog vrednovanja obrazovanja, tako i zbog nedovoljne digitalne pismenosti i prepreka u uspostavljanju komunikacije. Problem digitalne pismenosti ističe se ne samo kod roditelja, već i učenika i nastavnika. Pojedine škole navode i nedostataka vršnjačke podrške.Nastavnici iz srednjih škola su imali najviše poteškoća da održe motivaciju učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Često je izostala podrška porodica, mahom zbog manjka njihovih digitalnih kompetencija, ali su neke škole navodile i nedovoljno interesovanje roditelja. Veliki broj škola je istakao da je bilo teško raditi jer nije bilo komunikacije uživo.Što se tiče specijalnih škola, uočeno je da veliki broj učenika nema tehničkih uslova za realizaciju nastave u digitalnom okruženju, a to je bio problem i jednom broju nastavnika. Specifičan problem koji je nekoliko škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom navelo tiče se nemogućnosti pronalaženja alternativnog načina realizacije aktivnosti sa decom koja imaju poteškoće u verbalnom izražavanju.V. S. 

Svet

SAD traži od Bugarske da reši aferu prodaje pasoša

Američki Stejt department upozorio je Bugarsku da bi, ako želi da njeni građani putuju bez vize u SAD, trebalo da počisti nered oko prodaje „pasoša za gotovinu“, prenosi Euractiv.com.Prema zvaničnim dokumentima do kojih je došao Euractiv Bugarska, američka strana insistira da se bugarski pasoši izdaju samo dobro provernim građanima koji ne predstavljaju pretnju za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Država.Prema otkrićima Euractiva iz 2018. godine, postojala je razrađena šema korupcije koja je omogućavala   slobodno putovanje i pristup EU  svima koji su spremni da plate mito od 5.000 evra da bi dobili pravi bugarski pasoš.Lažni Bugari plaćali 5000 evra za pasošDržavna agencija zadužena za bugarsku dijasporu posebno je bila uključena u korupcionašku aferu tako što je „klijentima koji plaćaju“ izdavala lažne potvrde o bugarskom poreklu, dokument na osnovu kojeg se mogu izdati bugarsko državljanstvo i lična dokumenta.Šef ove agencije smenjen je i proveo je nekoliko meseci u pritvoru, ali do istinske reforme nije došlo pod bivšom vladom, u kojoj se VMRO, koalicioni partner bivšeg premijera Bojka Borisova, borio za očuvanje unosnog statusa kuo.Američke investicije veće nego što pokazuje statistika Trenutno su Kipar, Hrvatska, Rumunija i Bugarska jedine države EU čijim državljanima još trebaju vizu za ulazak u SAD.Međutim, Hrvatska i Rumunija su dobile uveravanja da će Vašington uskoro ukinuti vizu za njih. Ovim će se samo Kipar i Bugarska naći u kategoriji zemalja čiji državljani trebaju neimigrantsku vizu za ulazak u EU.

Svet

Hrvatska bi uskoro mogla da postane deo Šengen zone

Evropska komisija pozvala je da se zona Šengena (Schengen) proširi na Hrvatsku, Bugarsku i Rumuniju, jer te zemlje ispunjavaju sve tehničke kriterijume za članstvo u tom području, preneo je Euronews. Šengenska zona poznata je po tome što nema graničnih kontrola među država koje su njene članice.Napominje se da je integritet Šengena poslednjih godina ozbiljno poljuljan dvema velikim krizama: migrantskom krizom i krizom koja je izazvana pandemijom korona virusa.Finska, Island, Norveška, Danska, Mađarska i Francuska još imaju kontrole na granicma koje su uvedene zbog pandemije, dok Norveška, Austrija, Nemačka, Švedska, Danska i Francuska nadgledaju kretanja koja su u vezi sa mogućim terorističkim i kriminalnim pretnjama.Komisija je predstavila strategiju za snažniji i otporniji šengenski prostor i naglasila da budućnost Šengena mora da bude obeležena širenjem na ostale države.Današnji Šengen čini 26 država, među njima i četiri koje nisu članice EU-a: Island, Norveška, Švicarska i Lihtenštajn.Deo šengenskog prostora su sve države članice EU-a osim Hrvatske, Bugarske, Rumunjske, Kipra i Irske.ZA USPEH MINI ŠENGENA POTREBNA SINHRONIZACIJA POLITIKA SAD I EU Kipar ne ispunjava uslove za ulazak jer ne kontroliše u potpunosti svoju teritoriju, dok Irska ne želi u Šengen jer bi u suprotnom morala da uvede granične kontrole sa Severnom Irskom, ali to je u suprotnosti sa mirovnim sporazumom kojim su okončani sukobi u Severnoj Irskoj, koja je dio Ujedinjenog Kraljevstva.Jedan od glavnih ciljeva te strategije je da se osigura učinkovito upravljanje spoljnim granicama. Evropska komisija navodi da to treba da se postigne raspoređivanjem Evropske granične i obalske straže.Sljedeći cilj je da se Šengen ojačati iznutra, tešnjom suradnjom između država članica u sprečavanju i borbi protiv sigurnosnih pretnji.Šengen zona formirana je 1995. godine i od tada oko 400 miliona ima mogućnost da prelazi državne granice njenih članica bez kontrole pasoša.

Srbija

Kako stranci koji imaju svoj privatan posao komentarišu Srbiji?

Dok mi domaći poslovni ambijent često opisujemo kao „divlji kapitalizam“, oni koji su došli iz razvijenog kapitalizma i ostali da žive i rade u Srbiji, ovde i dalje prepoznaju tragove socijalizma. Čak i u radu poreznika, „koji nisu toliko strogi“, tvrde sagovornici B&F-a koji su prethodno živeli u zapadnim zemljama, a sada su se odomaćili u srpskim poslovnim vodama.Više od 18.000 firmi u Srbiji nalazi se u vlasništvu stranaca, mahom Italijana, Slovenaca, Hrvata, Nemaca i Austrijanaca, pokazuje Centralna evidencija stvarnih vlasnika u nadležnosti Agencije za privredne registre (APR). U ovom novoformiranom registru evidentirana su 180.743 fizička lica koja su stvarni vlasnici firmi u Srbiji, a svaki deseti vlasnik ima inostrani pasoš.Stranci nisu uvek direktori firmi, često imaju manji ili veći udeo u vlasništvu. Stranci suvlasnici najčešće su iz Kine (1.920 suvlasnika) i Italije (1.248 suvlasnika), dok se u Srbiji nalazi više od 17.300 privrednih društava koja imaju najmanje jednog stranca u zastupništvu, objašnjavaju u APR-u za „Biznis i finansije“.Doći sa velikom svotom novca, bordom direktora, razrađenim poslovnim planom i otvoriti fabriku nije lako koliko se misli, ali je lakše nego voditi manji, lokalni posao u nepoznatoj zemlji. Za „Biznis i finansije“ o svojim iskustvima govore dvojica stranaca – Nemac i Francuz, koji godinama vode uspešne manje poslove i dele vrlo slične stavove o radu i životu u našoj zemlji. Obojica su oženjeni Srpkinjama i zadovoljni su životom koji imaju u Novom Sadu, drugom najvećem gradu u Srbiji.Frank Klem (58), dugo je vodio uspešan restoranski posao u Hanoveru, odakle i dolazi. Oženivši se devojkom iz Kuršumlije, koja ima rodbinu u Novom Sadu, Frank je 2016. godine odlučio da proda sve i preseli se u Novi Sad. Razlog nije bio poslovni, već privatni – Novi Sad je udoban, bezbedan grad bez mnogo buke i gužve, ali se od nečega mora i živeti. Tada je od nekadašnjeg vlasnika kafića „Makijato Liman“ kupio ovaj lokal, u to vreme jedan od najjačih u gradu i 'uplovio' u srpske poslovne vode."Moja nesreća se ogledala u činjenici da je u to vreme ovaj vid ugostiteljstva procvetao u Novom Sadu i konkurencija je postala vrlo jaka – momentalno smo izgubili oko 30 odsto profita i deo osoblja. U međuvremenu je posao krenuo dobro, dok nije izbila pandemija korona virusa. Sistem je ovde svakako mnogo drugačiji u poređenju s Nemačkom. U Srbiji su mnogi aspekti posla lakši. Na primer, poreski sistem nije toliko strog kao u Nemačkoj. U Srbiji će neki lokal možda biti zatvoren zbog prekršaja na dve nedelje, ali u Nemačkoj imate velike kontrole celokupnog poslovanja posle kojih vam lokal možda bude zatvoren zauvek, bićete doslovno uništeni. Rekao bih i da je mentalitet ljudi ovde bitno drugačiji", poredi Klem Nemačku i Srbiju.Tokom života u našoj zemlji, stekao je utisak da bi radnici u Srbiji zbog manje plaćenog državnog posla odustali od dobro plaćenog privatnog posla zato što je to linija manjeg otpora, komfor na koji su navikli."Toga nema u Nemačkoj. Potrebno je mnogo više discipline da biste opstali i u stvari je mnogo, mnogo teže nego što se ljudima čini. Prvo sam se pribojavao da dođem ovde, misleći da Srbi ne vole Nemce, da imaju predrasude, ali sam zatekao potpuno drugačiju situaciju. Ljudi su ovde topli i međuljudski odnosi su odlični", smatra naš sagovornik.Životni standard u Srbiji ne ocenjuje kao naročito dobar. Međutim, kako kaže, u Nemačkoj ne možete da preživite bez mesečne zarade od barem 3.000 evra, koje nije uopšte lako zaraditi, kao što nije lako zaraditi ni „minimalac“ u Srbiji. Život i posao su, primećuje, drugačiji i u različitim delovima Srbije."Standard u Beogradu ne može da se poredi sa standardom u Novom Sadu, gde živim već godinama. Drugačiji je i mentalitet. U Beogradu je standard viši, ugostiteljska ponuda je kvalitetnija i postoje lokali koji prenose autentične doživljaje drugih zemalja, po ne baš toliko preteranim cenama koliko ljudi pričaju. Rekao bih da su cene u Beogradu 10 do 15 odsto više u odnosu na Novi Sad, što i nije tako strašno, iz mog ugla", ocenjuje Frank Klem.Novi Sad se 2015. godine upoznao sa sirevima poreklom sa francuskih Alpa. Tada je Olivije Dluzni (36) došao iz Francuske u vojvođansku prestonicu sa ženom Srpkinjom i decom, i doneo sa sobom umeće u pravljenju sira, što je proizvod kojim se Francuzi posebno ponose."Počeo sam da radim sa 16 godina, na pijačnoj tezgi u Alpima gde sam prodavao kolutove domaćeg sira. Bio sam vredan, uporan i od nekoliko tezgi sam sa 20 godina stigao do 20 uposlenih radnika. Bio sam previše mlad i zaleteo sam se, pa sam imao jedan manji pad, ali nastavio sam da radim. Pre šest godina odlučio sam da živim ovde zbog svoje porodice. Francuska više nije što je bila, tamo je sada još gore za mlade ljude, potpuno se izgubila solidarnost i porodica, nema topline i puno je mržnje i rasizma. U Srbiji se ne bojim za porodicu i, za razliku od Francuske, možete bezbedno da izađete na ulicu nakon 20 časova", priča vlasnik brenda „Francuske tajne“.Početak u Srbiji je bio veoma težak, priznaje Dluzni. Novca nije bilo, jer „štek“ koji je trebalo da mu stigne iz rodne Francuske, nikada nije dospeo u novu domovinu. Planirao je da uđe u restorane i isporučuje francuski sir, ali je već sa prvom mušterijom, vlasnikom jednog restorana, imao problem."Pošto je naručio tri koluta sira i potom uvideo kolika je to količina i koliko za nju treba da plati, rekao mi je da će uzeti pola jednog koluta. Bio sam slomljen, to mi je bio poslednji novac. Ali rekao sam sebi – ceo život si radio na pijaci, pa ćeš raditi i sada", priseća se naš sagovornik kako je počeo sa kolutom sira na Futoškoj pijaci u Novom Sadu. Iako je sada posao razvijeniji, i dalje „tezgari“, ali kako ističe – s razlogom."Pijaca je najbolja škola na svetu što se tiče prodaje. Postoje razlike u srpskoj i francuskoj pijaci. U Francuskoj prodaja na pijaci znači da imate gotovinu i da ste ozbiljan privrednik. U Srbiji se taj posao manje vidi i ceni, ali verujte da postoje ozbiljni kupci na pijaci koji dolaze zbog svežine i kvaliteta proizvoda. Mislim da će vrednost ovakvog vida prodaje samo biti više na ceni u budućnosti", predviđa vlasnik „Francuskih tajni“.Bliži mi je liberalni komunizam, nego kapitalizamNa pitanje da li postoji razlika u kvalitetu rada u Srbiji i u Francuskoj, Dluzni kaže da je ovde osetan nedostatak posvećenosti nekom poslu."Radnici su svuda u svetu 'teški'. U Francuskoj ćete, ipak, lakše pronaći radnike koji imaju želju da rastu u firmi, nekoga ko ima osećaj za ličnu karijeru. Toga ovde nema. Srbija je bivša komunistička država, gde ste imali jednu firmu bez konkurencije i u takvoj klimi se odrastalo. S druge strane, Francuska je kolonijalna zemlja i mi znamo vrlo dobro kako smo došli do resursa koje imamo. Zbog toga nam je iskreno žao. Srbija je zaista prošla kroz mnogo toga i, ako mene pitate, ja sam za liberalni komunizam više nego za kapitalizam", izjavljuje Dluzni.Ali ko ima novca za ovakvu robu, koja košta najmanje 2.000 dinara za kilogram? Način na koji se nešto proizvodi jako utiče na kvalitet i cenu, pa je ovako pravljen sir luksuz svuda u svetu, stava je ovaj preduzetnik.„Kao što kažete ovde u Srbiji – svaka roba ima svoga kupca. Mislim da Srbi žele bolje i vole da upoznaju nove ukuse, nisu šovinisti”, ocenjuje Olivije Dluzni.

Srbija

U Nišu ugostiteljima smanjen zakup lokala za 30 odsto

Veće grada Niš odlučilo je da ugostiteljima i turističkim agencijama zakup gradskog prostora umanji za 30 odsto u periodu od juna do novembra, prenela je agencija Beta."Ugostiteljima je od januara do aprila zakupnina bila umanjena za 50%, a sada će umanjenje biti 30%, jer je krug zakupaca proširen turističkim agencijama“, objasnila je Snežana Jovanović.Prema njenim rečima Niš želi da pomogne u otklanjanju negativnih efekata pandemije korona virusa, koji su se posebno negativno odrazili na ovu kategoriju privrednika.Veće grada Niša danas je usvojilo i zaključak kojim se javno komunalnim preduzećima Objedinjena naplata i Mediana preporučuje da svim ugostiteljima i hotelijerima omoguće plaćanje u 12 fiksnih rata zaostalih dugova za komunalne usluge. Tu spadaju odvoz smeća, dimničarske usluge, čišćenje i odlaganje otpada.Gradski čelnici poručuju da je to još jedna od mera kojom grad želi da pomogne privrednicima u smanjenju negativnih efekata pandemije korona virusa.Tokom pandemije niški ugostitelji su više puta naglašavali da su ugroženi merama protiv pandemije.SAMO 13 ODSTO UGOSTITELJSKIH OBJEKATA PRAVILNO ODLAŽE OTPAD OD HRANE

Srbija

Američki gejming gigant kupio Nordeus za 378 miliona dolara

Take-Two Interactive, jedna od najvećih kompanija u indsutriji video igara, kupila je domaću softversku kompaniju Nordeus za 378 miliona dolara, navodi se u saopštenju. Dogovor podrazumeva tranaskciju od 225 miliona dolara u kešu, kao i 90 miliona dolara u novoemitovanim akcijama kompanije Take-Two.Osnivači Nordeusa primiće naknadu i akcije, ali će i nastaviti da vodi kompaniju. Pored toga, sporazum podrazumeva da će se naknada računati ako Nordeus postigne EBITDA (profit pre nego što se oduzme kamata, porez na dobit i amortizacija) po unapred propisanim pragovima tokom svake od prve dve godine od akvizicije.Preuzimanje kompanije Nordeus je deo strategije Take-Two koja želi da ojača segment mobilnog gejminga, nakon akvizicija kompanija Social Point i Plaidots koje su se desile 2017. godine.Take-Two je jedna od tri najveće američke gejming kompanije, poznate po naslovima "Grand Theft Auto", "Civilization", "BioShock" i posebno "NBA 2K".Osnovana 2010. godine, Nordeus je kompanija za mobilne igrice, najpoznatija po Top Eleven, najuspešnijem svetskom "fudbalskom menadžeru" na svetu, koji trenutno ima preko 240 miliona registrovanih korisnika.Top Eleven pruža igračima platformu na kojoj upravljaju sopstvenim fudbalskim klubovima, istovremeno ih vodeći kroz svakodnevna takmičenja sa globalnom zajednicom.Nordeus vode njegovi suosnivači, Branko Milutinović (izvršni direktor), Milan Jovović (generalni direktor), Ivan Stojisavljević (tehnički direktor) i Tomislav Mihajlović (generalni direktor), koji će i dalje nadgledati približno 180 zaposlenih u studijima nakon akvizicije."Tokom poslednje decenije, Top Eleven je povećao svoju publiku, prihod i profitabilnost kroz Nordeus-ovo uvođenje live-operacija i stalnih inovacija, koja nastavlja da prilači potrošače. Takođe je neverovatno uzbudljivo za Take-Two da širi svoje poslovanje u živopisnom, lepom grad kao što je Beograd. (Baza) lokalnih naučnih i inženjerskih talenta u Srbiji je (odličan), a kvalitet Nordeus tima svedoči o tome", rekao je "Već više od jedne decenije, 'Top Eleven' povećava svoju globalnu publiku i uspeh, jer Nordeus stalno uvodi unapređenja i inovacije i kontinuirano privlače igrače širom sveta. Takođe je neverovatno uzbudljivo za Take-Two što širimo svoje poslovanje u Srbiji i tako živopisnom, lepom gradu kao što je Beograd. Talenti za nauku i inženjerstvo u Srbiji su na svetskom nivou, a kvalitet Nordeusovog tima svedoči o tome", rekao je Mihael Voroš, izvršni potpredsednik i šef Odseka za strategije i nezavisno izdavaštvo kompanije "Take-Two"Branko Miluntinović, izvršni direktor i suosnivač Nordeusa ocenio je da je ova akvizicija sjajna vest za Srbiju, Beograd i našu tehnološku zajednicu,"To (je) potvrda uticaja koji možemo da imamo globalno kao kreatori i poslovni lideri iz Srbije. U partnerstvu sa kompanijom Take-Two, bićemo još snažniji da se takmičimo na globalnom nivou, posebno na tržištima poput SAD-a i Kine... Uzbuđeni smo što i naše proizvode i naš rad podižemo sa njima na viši nivo, dok nastavljamo sa ciljem da Srbiju postavimo na globalnu mapu igara", rekao je Milutinović.

Srbija

Ministarstvo građevine šest godina ne ruši nelegalne objekte

Ministarstvo građevine šest godina nije uklonilo nijedan bespravno izgrađeni objekat u zaštićenim zonama, za šta je inače nadležno, piše portal Pištaljka. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji postoji više od dva miliona bespravnih objekata za čije rušenje su nadležne opštine i gradovi.Ministarstvo građevine je 2015. godine napravilo kampanju za suzbijanje nelegalne gradnje, a država potrošila više miliona evra na satelitske snimke koji je trebalo da pokažu šta od objekata treba da se ruši. Prošle godine država je kupila novi set satelitskih snimaka za 2,8 miliona evra novcem iz kredita Svetske banke koji će vraćati građani.U suzbijanju nelegalne gradnje nisu efikasnije ni lokalne samouprave, koje u proseku prem apodacima Macionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) sruše svega tri bespravna objekta godišnje.Pištaljka navodi da se Ministarstvo građevinarstva pravda da im Ministarstvo unutrašnjih poslova ne šalje policijsku pomoć prilikom rušenja, dok se MUP poziva na Zakon o policiji koji zahteva da se sa rušenjem pokuša prvo bez pomoći policije.Ministarstvo građevinarstva inače ne ruši bespravne objekte, već za to angažuje privatne firme. Ono je sa firmama tokom 2018. i 2020. godine ugovaralo da će za svako rušenje obezbediti policijsku asistenciju.Međutim, kada Ministarstvo građevinarstva podnese zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova za asistenciju, MUP to odbija uz obrazloženje da ovo ministarstvo nije poslalo neophodan dokaz da je rušenje prvobitno pokušano bez prisustva policije.I tako do rušenja ne dolazi već šest godina, pa je rezultat takve (ne)saradnje državnih organa taj da je poslednje rušenje u nadležnosti Ministarstva građevine bilo u oktobru i novembru 2015. godine, kada je uklonjeno više objekata u nacionalnim parkovima Tara i Kopaonik, specijalnom rezervatu prirode Uvac i u parku prirode Golija.To je ujedno poslednji put kada je MUP obezbedio asistenciju Ministarstvu građevinarstva.Jedan od najpoznatijih nelegalnih objekata koji je u nadležnosti države i koji je trebalo da bude srušen po rešenjima republičkih građevinskih inspektora je onaj na Pančićevom vrhu na Kopaoniku.DIVLJA GRADNJA PONOVO PROCVETALA NA PERUĆCU Iako je ministarstvo imalo potpisan ugovor za rušenje u 2020. godini, dva puta je raspisivalo javnu nabavku za stručni nadzor za taj posao, ali je ona oba puta obustavljena.Prema Zakonu o planiranju i izgradnji u nadležnosti Ministarstva građevinarstva su svi objekti u granicama nacionalnih  parkova, u zaštićenim područjima, zaštićenoj okolini kulturnih dobara, u granicama nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine.Prema podacima iz Registra donetih izvršnih rešenja o rušenju republičkih građevinskih inspektora, kao se navodi, trenutno ima ukupno 197 rešenja za rušenje nelegalnih objekata. U njemu se nalaze i rešenja iz 2018, 2017, 2016, 2015, ali i 2013. godine.Milunka Kijanović, direktorka Noris inženjeringa, jedne od firmi koje po ugovoru sa ministarstvom treba da ruše nelegalne objekte potvrdila je da po okvirnim sporazumima iz 2019. i 2020. godine koje su zaključili sa Ministarstvom građevinarstva, nije srušen nijedan bespravno izgrađen objekat.Zakon o ozakonjenju objekata, čiji je nacrt pripremalo upravo Ministarstvo građevinarstva, usvojen je pre šest godina. 

Srbija

Nordeus sa tri miliona dolara pokreće fondaciju za podršku obrazovanju

Pomoć deci da ostvare svoj potencijal i postanu šampioni u digitalnoj ekonomiji sutrašnjiceGejming kompanija Nordeus osnovala je fondaciju, sa početnim budžetom od tri miliona dolara, kako bi podržala razvoj obrazovanja u Srbiji. Nadovezujući se na ono što su druge organizacije i institucije već postigle u okviru obrazovanja, Nordeus želi dodatno da podrži razvoj kreativnosti i inovacija u školama, fokusirajući se na kvalitet učenja i upotrebu digitalnih tehnologija, navodi se u saopštenju.Fondacija će nastojati da podrži interdisciplinarni pristup obrazovanju koji decu stavlja u središte obrazovnog procesa."Kvalitetno obrazovanje je osnova budućeg uspeha svakog deteta, ali i temelj održivog razvoja naše države i društva. Kao takvo, unapređenje kvaliteta obrazovanja koje razvija kompetencije, veštine i znanja potrebna za život u 21. veku, odgovornost je svih nas. Svojoj deci dugujemo obrazovanje koje će im doneti bolju budućnost, ovde u Srbiji", rekao je Branko Milutinović, suosnivač i generalni direktor Nordeusa. Najveća investicija kompanije Nordeus do sadaNordeus je do sada ulagao u projekte podrške deci u ranim fazama života, od kampanje "Bitka za bebe", kojom su opremljena neonatalna odeljenja širom Srbije kako bi bebe mogle da lakše započnu život, kroz razvojna savetovališta u domovima zdravlja, do saradnje sa UNICEF-om Srbija na kreiranju Halobeba aplikacije koja pomaže roditeljima u ranoj fazi razvoja njihove dece.Nordeus je za podršku najmlađima i njihovim roditeljima tokom proteklih deset godina investirao više od milion dolara, a investicija od tri miliona dolara u Nordeus fondaciju, biće najveća u istoriji kompanije.U 2017. godini sa strateškim ciljem razvoja snažne i globalno konkurentne digitalne ekonomije, kao i podrške novim generacijama u pripremi za 4. industrijsku revoluciju, Nordeus je bio jedan od osnivača Inicijative Digitalna Srbija (DSI). Samo godinu dana kasnije, zajedno sa još sedam gejming kompanija, osnovao je Srpsku asocijaciju industrije video igara (SGA), neprofitnu organizaciju usredsređenu na razvoj nacionalne industrije video igara.Obe organizacije su osnovane sa vizijom poboljšanja kvaliteta života i rada u Srbiji, ali i uticaja na razvoj interdisciplinarnog učenja i algoritamskog razmišljanja u našem obrazovnom sistemu, kroz projekte kao što su Master 4.0, uvođenje specijalizovanih IT odeljenja u srednjim školama i programiranja u osnovnim školama."Ponosni smo na sve što smo postigli u prethodnoj deceniji, a sada želimo da se fokusiramo na budućnost, i da podignemo naše poslovanje i podršku razvoju našeg društva na viši nivo. Pokretanjem Nordeus fondacije želimo da podržimo stvaranja okruženja koje će deci omogućiti da svoje neograničene potencijale, interesovanja i talente otkriju i razviju, u igri i saradnji sa drugima", dodao je Branko Milutinović.Nordeus nastavlja da radi na pozicioniranju Srbije na globalnoj mapi gejmingaBudućnost Nordeusa, a sa njim i Nordeus fondacije je uzbudljiva. Kako bi dugoročno bila u mogućnosti da podrži ambiciozne poslovne planove a i da još više podrži razvoj društva, Nordeus se udružuje sa jednom od najkreativnijih i najinovativnijih kompanija u industriji zabave, "Take-Two Interactive". Kao priznanje za sav rad koji je u proteklih jedanaest godina uložen u kompaniju i globalni proizvod, Top Eleven, "Take-Two" smatra da će se vodeći proizvod kompanije savršeno uklopiti sa igrama kao što su "Grand Theft Auto", "Civilization", "BioShock" i posebno "NBA 2K".Nordeus se pridružuje "Take-Two" porodici jer dele viziju budućeg poslovnog razvoja kompanije iz Beograda, koja obuhvata razvoj igara i tehnologije za globalno tržište, kao i njenog uticaja na lokalnu zajednicu u Srbiji."To su sjajne vesti za našu zemlju, naš grad i našu tehnološku zajednicu, jer je to potvrda uticaja koji možemo da imamo globalno kao kreatori i poslovni lideri iz Srbije. U partnerstvu sa kompanijom 'Take-Two', bićemo još snažniji da se takmičimo na globalnom nivou, posebno na tržištima poput SAD-a i Kine", kazao je Milutinović."Već više od jedne decenije, 'Top Eleven' povećava svoju globalnu publiku i uspeh, jer Nordeus stalno uvodi unapređenja i inovacije i kontinuirano privlače igrače širom sveta," dodao je Mihael Voroš, izvršni potpredsednik i šef Odseka za strategije i nezavisno izdavaštvo kompanije "Take-Two"."Takođe je neverovatno uzbudljivo za "Take-Two" što širimo svoje poslovanje u Srbiji i tako živopisnom, lepom gradu kao što je Beograd. Talenti za nauku i inženjerstvo u Srbiji su na svetskom nivou, a kvalitet Nordeusovog tima svedoči o tome."

Svet

Svetska zdravstvena organizacija odobrila i kinesku Sinovak vakcinu

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) odobrila je i kinesku vakcinu Sinovac, koja je namenjena zaštiti od Covida 19. Odluka se odnosi na hitnu upotrebu te vakcine koju proizvodi istoimena farmaceutska kompanija sa sedištem u Pekingu.SZO je svojom odlukom potvrdila da Sinovac ispunjava međunarodne standarde u pogledu sigurnosti, efikasnosti i proizvodnje. Proizvođači vakcina se još jednom pozovaju da učestvuju u međunarodnom projektu Covaks, čiji je cilj da se obezbedi jednaka raspodela vakcina u svim zemljama sveta.Spisak vakcina za hitnu upotrebu (EUL) koji izdaje SZO je preduslov za snabdevanje upravo kroz Covaks program. Takođe omogućava zemljama da ubrzaju proceduru za njihov uvoz i primenu.U slučaju Sinovaca, SZO je vršila inspekcije na licu mesta u proizvodnom pogonu kompanije. Sinovac je inaktivna vakcina, koja zahteva jednostavno skladištenje, pa je to čini vrlo praktičnom i pogodnom za korišćenje.SINOVAC BIONTEC: GODIŠNJE ĆEMO PROIZVODITI DVE MILIJARDE DOZA VAKCINE SZO je preporučila vakcinu za odrasle osobe, starije od 18 godina. Vakcina se prima u dve doze, sa razmakom od dve do četiri nedelje.Rezultati ispitivanja pokazali su da je Sinovac-ova vakcina sprečila simptomatsku bolest kod 51% vakcinisanih, a teški Covid 19 i hospitalizaciju kod 100% ljudi koji su je primili.SZO nije preporučila gornju starosnu granicu za tu vakcinu, jer ispitivanja pokazuju da će vakcina imati zaštitni efekat i kod starijih osoba.Pre tri meseca kompanija Sinovac najavila je da će godišnje proizovditi dve milijarde doza svoje vakcine protiv korona virusa.

Svet

Zoom duplirao prihode, usmostručio profit

Uprava američke tehnološke kompanije Zoom Video Communications saopštila je da su joj prihodi od pružanja usluga video konferencija na godišnjem nivou porasli su za 191%. U prvom ovogodišnjem fiskalnom tromjesečju koje je završeno krajem aprila ti prihodi su narasli na 956,2 miliona dolara, a dobit je deset puta veća nego prošle godine.Zoom po svemu sudeći i dalje ubira veliku dobit od pandemijskog prelaska na rad i školovanje od kuće, pa je njena dobit skočila na 227,4 milijuna dolara sa 27 milijuna dolara godinu ranije, dodaje se u saopštenju."Fiskalnu godinu smo započeli vrlo snažnim prvim tromjesečjem, s ukupnim 191-postotnim godišnjim rastom prihoda u kombinaciji s jakom profitabilnošću i novčanim tokom", rekao je osnivač i izvršni direktor Zooma Eric Yuan.On je najavio i planove koji se odnose na povratak radnika u kancelarije. On uključuje pozicioniranje Zooma, kao usluge za telefoniranje uz postojeću platformu za videokonferencije.Sedište kompanije Zoom je u Sjedninjenim Američkim Državama, ali se njen softver razvija u Kini.Kada je upotreba Zuma naglo porasla tokom pandemije, Kina je pojačala kontrolu nad platformom. Kako je pisao portal NDT, kompanija je tada naložila zaposlenima da cenzurišu bilo koje razgovore koje je zvanični Peking smatrao "ilegalnim"ZOOM DELIO PODATKE KORISNIKA SA ZVANIČNIM PEKINGOM?

Svet

Balkan postaje centar za proizvodnju baterija za električna vozila

U naredne tri godine u gradu Sisku u Hrvatskoj trebalo bi da se izgradi fabrika baterija za električne automobile Sunceco Batteri, piše Poslovni.hr. Kompanija Rio Tinto koja u Srbiji planira da počne sa eksploatacijom litijuma u dolini reke Jadar potpisala je memorandum o razumevanju sa evropskom fabrikom baterija InoBat.Baterije za električne automobile trenutno se proizvode u pet kompanija širom sveta. Samo je jedna u Sjedinjenim Državama, a druge su u Aziji."U Evropskoj uniji su shvatili da ne možemo da zavisimo od azijskih dobavljača i da je ovde takva proizvodnja neophodna", kaže Matt Darko Sertić, direktor kompanija Primenjena keramika i Sunceco i osnivač Poslovnog inkubatora Sisak (PISAK), kao i Kulinarskog instituta u Sisku.Vrednost projekta izgradnje fabrike litijumskih baterija u sisku, kako je najavljeno biće 220 miliona evra. Posao bi u visoko automatizovanoj proizvodnji trebalo da dobije 350 radnika.Sertić je inače u Hrvatsku doneo tehnologiju proizvodnje mikročipova iz Silicijumske doline. Njegova fabrika Sunceco, koja proizvodi solarne panele, u Sisku trenutno zapošljava tridesetak radnika, a nalazi se među ruševinama čuvene železare.ARGUMENTI "ZA" I "PROTIV" RUDNIKA U DOLINI JADRA Kompanija Rio Tinto koja u Srbiji planira da iskopava litijum u okvoru Projekta Jadar, saopštila je da je potpisala memorandum o razumevanju evropskom kompanijom za tehnologiju i proizvodnju baterija InoBat. Cilj je kako se dodaje da se pronađe "inovativna primena" za litijumske baterije:"Od toga će dobrobit imati i Srbija i druge evropske ekonomije koje se priključe inicijativi", naglašava se u saopštenju Rio Tinta.Cilj je da zajedno rade na uspostavljanju "cradle to cradle" lanca proizvodnje i reciklaže baterija u Srbiji, dodaje se u saopštenju. Precizira se da će partnerstvo pokrivati ceo životni ciklus proizvoda, od eksploatacije do reciklaže litijuma.Projekat Jadar, kako se navodi, ima potencijal da godišnje proizvodi oko 55 hiljada tona litijum karbonata koji može bez dodatne obrade da se koristiti za proizvodnju baterija u Evropi, jednom od najvećih tržišta električnih vozila."Kompanija InoBat poseduje pogon za istraživanje i razvoj baterija, kao i pilot-fabriku koju razvija u Slovačkoj i namerava da poveća proizvodne kapacitete izgradnjom giga-fabrika u regionima Evrope, Bliskog Istoka i Afrike", navodi se u saopštenju.Kako se ističe, cilj kompanije InoBat je da opslužuje evropsko tržište inovativnim tehnološkim rešenjima, uključujući proizvodnju i reciklažu baterija za električna vozila."U 2020. godini, Rio Tinto je odobrio ulaganje od skoro 200 miliona dolara u izradu završne faze studije za Projekat Jadar, za koju se očekuje da bude završena do kraja ove godine, nakon čega sledi investiciona odluka", podseća se u saopštenju.U Rio Tintu kažu da će izgradnja rudnika i postrojenja za preradu rude jadarit prema najvišim ekološkim standardima, ukoliko se odobri, biti značajna investicija za Srbiju, sa "direktnim i indirektnim ekonomskim" koristima za srpsku ekonomiju.Ipak, protiv kompanije Rio Tinto u Srbiji protestuju građani, ekološke organizacije, kao i brojni stručnjaci. Oni podsećaju na negativnu reputaciju Rio Tinta u svetu, jer je ta kompanija poznata po brojnim ekološkim incidentima.

Srbija

Telekom Srbija: Minimalno povećanje profita uz veliko povećanje dugova

Telekom Srbija u finansijskom izveštaju koji će sde pred skupštinom Na dan 31. decembra 2020. godine kratkoročne obaveze Grupe su više od obrtne imovineza RSD 41,371,890 hiljada.Rukovodstvo smatra da će sredstva iz eksternih izvora finansiranja zajedno sa očekivanimprilivima iz poslovnih aktivnosti biti dovoljna da Grupa ispuni svoje ugovorne obaveze u2021. godini.Konsultant Bogdan Petrović ocenjuje da je najveća domaća telekomunikaciona kompanija ostvarila jako malo povećanje poslovnih prihoda kada se u obzir uzmu zaduženja od skoro 80 milijardi dinaraPored kreditnog zaduživanja, podseća Petrović, Telekom se zadužio i emitovanjem korporativnih obveznica vrednih 200 miliona evra (oko 23,52 milijardi dinara), koje se takođe nisu transponovale u dobit preduzeća, a koje je u velikom delu otkupila Narodna banka Srbije.Kao još jedan negativan signal stanja likvidnosti u Telekomu, Petrović vidi i u činjenici da je kompanija iskoristila moratorijum, kojim je odložila plaćanje tekućih obaveza nauštrb povećanja kamatnih stopa.oni imaju jako malo povećanje poslovnih prihoda nekoliko milijardi dinara za čuđenje innvestirali skoro 80 preko 50 milijardi a dug kompanije je eksplodirapreko nema efekata u fin rezultatu, kompanija se trenutno da vi sa dugovima tačka 5 u fin veće za 15 milijardi od potaživanja, ugrožen novčani tok uzeli vrlo interesantno nije imala nikakvih poslovanja zbog korone, ali otplaćuju moratorijum NNBS za otplatu kredita plus obveznice problem sa likvidnušću priča bajke da efektuira kroz ozbiljno povećanje prihoda dugovi povećali, on ima nekako u multimediji tolika investicija to ne opravdava dug povećan za milijardu evra 2108 godine i na kraju 2020 godine dug ////////////////Petrović navodi i da se u računovodstvenom izveštaju vidi da je kompanija promenila amortizacione stope, što je možda i opravdano, ali se time dodatno smanjuju troškovi."Pitanje je da li bi Telekom uopšte registrovao dobitak da nije došlo do promene praksečime su smanjili trošak inače bi kompanija nltu dobit i li čak i guibitak skoro siguran da toga ne bi bilo bedna dividenda da je njima bilo zbog prihoda iz rominga beznačajnu u bilansu telekoma 400-500 milionaobrt 150 milijardi činjenica d a direktor kaže imali veliki niz godina zanemarljiv formiulacija da imaju teškoće zbog rominga, struktrutačka pet napomena veće u odnosu na potraživanja potencijalni problem ujednačena kratkoročne ogromne investicije nisu doprinele adekvatnom popravljanju stanje, grca u dugovima, mene zanima kad je završio akvizicija kako će da poveća kad nije mogao prošle godine , na osnovu čega će na konsolidovanom nivou, na osnovu čega će pri ome on sam sebi pravi optički kabl Telenoru, tako da on može da im otme deo pretplatnike , a prihodi za izdavanjee otpike su mali, on rizikuje postavlja se pitanje šta će da radi sa povećanjem kada Telenor uđe stvarno i počne da nudi njihovim korisnicima , pola korisnika multimedija ako ponudi konkurentnije usluge problem što intenzivno zadužuje a to se ne efektuira , a dugovi se moraju vraćati TAČKA petmoratorijum - kada nije imalo u naplati svojih usluganeometano zbog kovida povećana je i njima odlažete obaveze ako nemate probleme sa likvidnišću a kamata ide... nema smanjenje duga, pripis kamate 50 miliona evra i pored toga emitovao korporativne obveznice , više od pola je od poslovnih banka kupila NBSinvesticije se ne isplaćuju jer prihoda povećao prihde ili smanjio rashode izmene računovodstvenih pravila iznos kojise računa kao trošak 140 mil imate4 dobiti produžene optiku duplirali amortizacione stope onda ta daibti nemamo računicu amortizacije trošak 40-50 na amortizaciju ogromne stope amortizacije da ste ostali kao 2019. godine možda bi imali gubitak, jedan od pokazatelja da u kompaniji ništa prirodni pad, TAČKA PET o kratkoročnim obavez za koje stavke amortizacioni period veštački, ne ulazti u to da li je opravdano ogomna stavka

Video

Zakon o parničnom postupku „crvena linija“ za advokate (VIDEO)

Više stotina advokata i građana protestovalo je danas u centru Beograda, protiv aktuelnog nacrta izmena Zakona o parničnom postupku. Za zakon, koji još nije došao ni do skupštinske procedure, tvrde da bi ugrozio pravo građana na pristup sudu, kao i prava na pravično i efikasno suđenje. Zbog toga navode da sa aktuelnim predlogom "nema kompromisa", odnosno da će se zadovoljiti jedino potpunim povlačenjem predloga iz javne rasprave.Obraćajući se okupljenima ispred Ministarstva pravde, advokatica Jelena Pavlović kazala je da nacrt sadrži 137 izmena, a da izmene ovako temeljnog zakona nije moguće raspraviti na okruglom stolu "koji traje dva sata", ili dostavljanjem ličnih predloga na adresu Ministarstva pravde.Prema njenim rečima, ideja da se sudovi rasterete tako što će se otežati pristup njima, ili tako što će se obustaviti svih procesa u kojima nisu plaćene sudske takse, predstavljaju "masovnu povredu prava građana, na budući teret poreskih obveznika".Pavlović je ocenila da nijedna od predloženih izmena ne vodi zajedničkom cilju efikasnijeg pravosuđa, osim eventualno odredbe o mesnoj nadležnosti, po kojoj bi preopterećeni sudovi svoje predmete mogli da upućuju na druge lokalne samouprave."Ali je i to urađeno bez prave analize problema. Ne samo da nije profesionalno i kolegijalno, već je obična zamena teza da su za nesposobnost u svim prethodnim godinama krivi građani koji podnose tužbe i advokati koji su prevaranti... Predlog da se rad sudova transformiše u eSud može samo doći od ljudi koji nemaju predstavu koji su stvarni problemi u sudovima i koji žele da ovim eksperimentu postignu potpuno paralisanje njihovog rada", smatra Pavlović.Ona je dodala i da se u javnoj raspravi, koja bi trebala da traje do 14. juna, ne mogu artikulisati svi problemi koji bi proistekli iz izmena Zakona o parničnom postupku, kao i da krivicu za zakasnelu reakciju "snose i komore, koje nisu sankcionisali ponašanje suprotno advokatskom kodeksu". "Pozivamo (ministarku pravde) Maju Popović da ne bude predmet zloupotrebe i povuče nacrt iz javne rapsrave, kao i da formira novu radnu grupu koja bi prvo trebala da ispita i oceni da li je uopšte potrebno da se Zakon o parničnom postupku menja. Ako je odgovor potvrdan, da ponudi detaljnu analizu efekataBeogradski advokat Čedomir Kokanović ocenio je za Novu ekonomiju da je ceo zakon "crvena linija", odnosno da su skoro sve njegove najavljene izmene nedopustive, a da je komora koja je trebala da ih zaštiti "takođe postupala u tajnosti".Prema njegovim rečima, cela situacija će eskalirati dok se zakon u potpunosti ne povuče."Nemamo poverenja u namere učesnika, tražimo da se ceo zakon povuče i napravi novi, izbalansirani nacrt. Advokatima se (trenutnim nacrtom) ne oduzima mnogo, već građanima, klijentima. Krajnji račun će plaćati oni. Možda će za advokate biti više posla, jer efekti novog zakona ne mogu da se predvide", rekao je Kokanović.Komentarišući navode ministarke pravde Maje Popović, koja je za Politiku ocenila će promene doprineti boljem pristupu građana pravdi i lakšem ostvarenju njihovih prava, Kokanović navodi da je u pitanju "najobičniji spin"."Čak i odredba koja raspoređuje predmete iz zagušenih beogradskih i novosadskih sudova po unutrašnjosti, načelno je možda u redu, ali bih ja vole oda vidim da li za to postoji neka analitička osnova, ili je to eksperiment naživo, pa ćemo da vidimo šta će da bude. Jer ako to rezultuje preopterećenje sudova koji ne može to da iznese, nismo uradili ništa. Bez Ja ne znam da li imaju brojke ili samo nagađaju", rekao je Kokanović. Prema njegovim rečima, Advokatska komora Beograd se ponašala "potpuno izdajnički", jer je "u tajnosti, šest meseci sarađivala sa ministarstvom, zato što je rukovodstvo ucenjeno i kourumpirano"."Oni imaju neke pogodnosti koje očekuju, zauzvrat su ćutali, zauzvrat je nedeletvorno neki predstavnik komore učestvovao tamo. Kada su bili komorski izbori, 8. maja, dogovor je bio da se (o nacrtu) ne objavljuje pre izbora, već nakon izbora, kako se sadašnjoj garnituri ne bi ovo desilo pred izbore", kazao je Kokanović.

Svet

EU fond za zelenu tranziciju u energetici težak preko 17 milijardi

EU je već formirala Fond za pravedne tranzicije, koji vredi 17,5 milijardi evra, prenosi portal Euractiv. Cilj formiranja tog fonda je da se zemljama koje se oslanjaju na struju koja je dobijena iz uglja finansijski pomogne tokom tranzicijeEU tokom tranzicije ka obnovljivim izvorima energije zemljama koje se najviše oslanjaju na proizvodnju struje iz uglja planira da pomogne u očuvanju radnih mesta. To se pre svega odnosi na ljude koji rade u rudnicima uglja i tremoelektranama, jer bi u suprotnom mogli da se nađu na ulici i bez osnovnih prihoda za život.Međutim, sve češće se čuju mišljenja da je to lakše reći nego uraditi.Siromašnije zemlje Centralne i Istočne Evrope već žure sa podnošenjem svojih projekata i Briselu, koji su u vezi sa pomenutom tranzicijom. Među problemima se često ističe nedostatak stručnih ljudi, neophodnih za tu tranziciju.Tome treba dodati razlike sa kojima se suočavaju državna preduzeća i privatne kompanije u dekarbonizaciji proizvodnje električne energije, pa jednostavna tranzicija sa uglja na obnovljive izvore postaje sve složenija.TERMO-ELEKTRANA KOLUBARA B: ENERGETSKA JABUKA RAZDORA Najsvežiji primer dolazi upravo iz Srbije gde je nadležno Ministarstvo rudarstva i energetike najavilo da će obusataviti planove u vezi sa izgradnjom termoelektrane Kolubara B. Radnici površinskih kopova uglja, kao i drugi zaposleni u elkektropirvredi zbog toga su organizovali protest, strahujući za svoja radna mesta.Čak je zatražena i smena ministarke Zorane Mihajlović, koja je najavu obustave izgradnje najverovatnije saopštila upravo zbog neslaganja zvaničnog Brisela sa tim projektom.EU inače planira da sve emisije ugljen-dioksida do 2050. svede na nulu. Često se može čuti da je taj plan više nego ambiciozan.Ipak, danak koji uzima aerozagađenje u pogledu sve većeg broja respiratornih oboljenja, svavako govori o neophodnosti temeljnih reformi u oblasti energetike. GRAĐANI BORA: DRŽAVA FORSIRA INTERESE ZI ĐINA NA NAŠU ŠTETU

Svet

EU: Ukinuti testove i karantin za vakcinisane turiste

Evropska komisija predložila je članicama Evropske unije da vakcinisani putnici budu izuzeti od testiranja ili karantina kada putuju iz jedne u drugu EU zemlju, preneo je Euractiv. EU je svoje članice pozvala i da ublažavaju protivpandemijske mere u skladu sa procesom vakcinacije.EU je već postigla dogovor o takozvanim digitalnim Covid 19 sertifikatima. Uz pomoć njih će moći da se utvrdi da li je neko primio vakcinu, da li ima antitela na koronu, kao i da li mu je PCR test bio negativan. Šema po kojoj će sve to da funkcioniše, trebalo bi da bude gotova do 1. jula.EU smatra da bi od ograničenja tokom putovanja trebalo da se izuzmu ljudi koji su potpuno vakcinisani 14 dana pre putovanja.EU komesar za pravosuđe, Didije Rejndrs rekao je da je to samo preporuka za EU članice, pa je naglasio da one na kraju same treba da odluče o tome koja pravila za prijem putnika će primenjivati.Rejndrs je dodao da će članice same odlučivati o tome da li će bez PCR testova ili karantina primati putnike koji su primili samo jednu dozu vakcine.MALTA PRVA ZEMLJA EVROPE SA KOLEKTIVNIM IMUNITETOM NA KORONU Kako je najavljeno, ljudi koji su se oporavili od Covida 19 trebalo da budu izuzeti od ograničenja ulaska u neku zemlju u roku od 180 dana. Komisija je takođe predložila da pouzdaniji, ali skuplji PCR testovi treba da važe 72 sata, a brzi antigenski testovi 48 sati.Deca koja nisu vakcinisana ne bi trebalo da se podvrgavaju karantinu ako putuju sa roditeljima koji su od njega izuzeti. Deca sa navršenih šest ili više godina mogu da se podvrgnu testovima.Evropska komisija je takođe predvidela i mogućnost da se ograničenja prilikom putovanja hitno uvedu za eventualne pandemijski kritične zemlje.Procenjuje se da je polovina odraslih građana u EU primila prvu dozu vakcine. Jedna od 27 EU članica, Malta, nedavno je saopštila da je uspela da imunizuje 70% svoje populacije od korona virusa.

Srbija

Tribina: Koliko su bezbedni podaci u vašoj firmi?

Koliko su podaci o zaposlenima u svakom preduzeću zaštićeni od: hakera, poslodavca, kolega? Kako zaštititi podatke o klijentima od spoljnih napada i nepažnje ili zloupotrebe od strane zaposlenih? Kako Zakon o zaštiti podataka o ličnosti reguliše ova pitanja i da li je doprineo bezbednosti otkad je počeo da se primenjuje u avgustu 2019. godine?Ovo će biti teme tribine “Koliko su bezbedni podaci o ličnosti u vašoj firmi – šta smo naučili (ili nismo) tokom dve godine primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti?” koja će biti održana uživo u hotelu Crowne Plaza 16. juna od 10.00 do 12.00 časova.Da li firma sme da nam meri temperaturu (VIDEO) Na tribini će učestvovati predstavnici Kancelarije Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Udruženja banaka Srbije, kompanije Coming - Computer Engineering, Advokatske kancelarije Tomić Sinđelić Groza (TSG), Generali osiguranja, Asseco SEE (ASEE).Tribina se organizuje u okviru Inicijative za jačanje bezbednosti podataka i namenjena je poslodavcima, zaposlenima, vlasnicima preduzeća i menadžmentu, kao i preduzećima koja rukuju podacima drugih preduzeća.Cilj je da se pojača svesnost poslodavaca i zaposlenih o značaju podataka i pratećih propisa - prvenstveno Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, da se ukaže na opasnosti usled gubitka podataka, mogućnosti preventive i zaštite i da se – kroz povećanje informisanosti zaposlenih o posledicama i potencijalnim kaznama – doprinese smanjenju zloupotrebe podataka.Za prisustvo događaju neophodno je prijavljivanje na office@beriskprotected.rs a zbog ograničenog broja mesta biće obezbeđen i direktan prenos preko Youtube kanala BeRiskProtected - onlajn praćenje je otvoreno za sve zainteresovane.Ima problema u zaštiti podataka klijenata banaka

Svet

PayPal uskoro omogućava slanje i primanje kriptovaluta

Korisnici onlajn platforme za plaćanje PayPal do sada su mogli samo da kupuju, prodaju i čuvaju određene kriptovalute. PayPal će im uskoro omogućiti da šalju kriptovalute jedni drugima, kao i da ta sredstva prebacuju van platforme, piše portal Startit.Kako navode iz kompanije, za to će se koristiti privatni digitalni novčanici, ali i servise poput Coinbase-a. Međutim, kompanija za sada nije pružila detalje o tome kada će nova usluga postati dostupna.PayPal je krajem prošle godine prvi put počeo da dozvoljava korisnicima u SAD-u da kupuju, prodaju i čuvaju određene kriptovalute. Do sada se za infrastrukturu koja je neophodna u tim transakcijama PayPal oslanjao na onlajn platformu Paxos.Moguće je da će i nadalje nastaviti saradnju sa njim, ili drugim kripto kompanijama, koje će se baviti integracijama sa digitalnim novčanicima van platforme.Međutim, postoji mogućnost da će PayPal izgraditi sopstvenu infrastrukturu uz pomoć kompanije za kripto bezbednost Curv, koju je kupio početkom ove godine. VENMO U CENTRU ISTRAGE ZBOG PRAKSE NAPLAĆIVNAJA DUGOVA Poslednjih meseci, izvršni direktor PayPala Den Šulman uvideo je da je oblast kriptovaluta važan deo poslovanja te kompanije. On je nedavno rekao da kripto tehnologije imaju ogroman potencijal i da mogu da smanje troškove novčanih transfera, posebno u zemljama u razvoju, kao i da prošire dostupnost finansijskih usluga. Deluje da PayPal ima ozbiljne ambicije da se dodatno proširi na tržište kriptovaluta. Postoje glasine da kompanija planira da lansira sopstveni stablecoin, digitalnu valutu čija je vrednost vezana za neki dekretni novac ili robu kojom se trguje na berzi.Predstavnici kompanije nisu se detaljnije bavili ovim pitanjem, niti su demantovali glasine, ali su napomenuli da bi platforme poput PayPala mogle ponuditi najbolji mehanizam kojim bi centralne banke mogle da distribuišu svoje digitalne valute.Nova odluka rukovodstva PayPala dolazi u vreme kada je potražnja za kripto uslugama znatno veća od očekivane.