Najnovije

Srbija

Na Tari će se graditi stambeno-turistički kompleks „Kaluđerske bare“

Na Tari je planirana je izgradnja stambeno-turističkog kompleksa "Kaluđerske bare" koji će se sastojati iz više objekata, prenosi Ekapija. Investitor je kompnaija Homevision iz Bajine Bašte.Mesto na kome je planirana gradnja nalazi se na jugoistočnom delu Tare, oko 1,5 km od naselja Kaluđerske bare na području obuhvaćenom Prostornim planom posebne namene Šargan – Mokra Gora. Ta lokacija je određena delimično za poljoprivredno, a delimično za šumsko zemljište u okviru turističkih lokaliteta.Kompanija Homevision iz Bajine Bašte planira da na Tari izgradi stambeno-turistički kompleks "Kaluđerske bare" koji će se sastojati iz više objekata.Mesto na kome je planirana gradnja nalazi se na jugoistočnom delu planine Tare oko 1,5 km od naselja Kaluđerske bare na području obuhvaćenom Prostornim planom posebne namene Šargan – Mokra Gora. Ta lokacija je određena delimično za poljoprivredno, a delimično za šumsko zemljište u okviru turističkih lokaliteta.U planu detaljne regulacije koji je izložen na rani javni uvid, navodi se da površina parcele na kojoj je predviđena gradnja iznosi 30.204 kvadrata, a u blizini na 100 metara udaljenosti nalazi se nekategorisani opštinski put.Divlja gradnja ponovo procvetala na PerućcuDanas se obeležava Svetski dan divljih vrstaObjavljena "Zelena povelja Srbije" Maksimalna spratnost turističkih i ugostiteljskih objekata je P+2+Pk, dok je maksimalna spratnost pratećih objekata P+Pk (maksimalna visina 7 metara). U dokumentu se navodi da je izgradnja podrumskih ili suterenskih prostorija moguća, ukoliko ne postoje smetnje geomehaničke i hidrogeološke prirode."Izgradnja i rekonstrukcija objekata treba da doprinese kvalitetu, prepoznatljivosti i jedinstvenosti predela. Pri tome, treba maksimalno koristiti oblikovne, proporcijske, mikrourbanističke i ostale elemente lokalnog graditeljskog nasleđa", navodi se u planu.U izgradnji se podrazumeva korišćenje lokalnih prirodnih materijala za obradu fasada (malterisanje i bojenje u belo, oblaganje zidova i tremova drvetom, oblaganje podrumskih i suterenskih delova i sokli kamenom), prozora (drveni kapci), krovova (od kamene ili drvene šindre), otvorenih površina (kamene ploče, granitne kocke, raster elementi i ozelenjavanje, a što manje betoniranja, asfaltiranja i savremenog popločavanja).Predviđeno je i da se maksimalno koriste ekološki prihvatljivi građevinski materijali i mogućnosti lokacije za bioklimatsko projektovanje objekata.Obrađivač plana je, kako se dodaje, Jugoslovenski institut za urbanizam i stanovanje iz Beograda.

Srbija

Vlada obrazuje Komisiju za Hilandar, država planira ulaganja

Vlada Srbije dobiće novo radno telo, Komisiju za manastir Hilandar, predviđa se Predlogom Zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa svetog manastira Hilandar.U svakom narednom republičkom budžetu odvajaće sredstva za obnovu, rekonstrukciju i očuvanje manastira Hilandara, dodaje se u obrazloženju zakona. U budžetu za 2021. godinu opedeljeno je 360 miliona dinara, a za 2022. i 2023. godinu sredstva će se planitati u skladu sa limitima utvrđenim od strane Ministarstva finansija.Mesto gde vreme teče drugačije "Cilj ovog zakona jeste da se obezbedi kontinuirana i na zakonu zasnovana podrška i pomoć Republike Srbije očivanju kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar i u tom okviru pomoć obnovi, rekonstukciji i očuvanju manastira Hiladara, uz stalnu, izvesnu i sigurnu finansijsku podršku budžetskih sredstava Republike Srbije", piše u obrazloženju.Sredstva za realizaciju projekata za očuvanje kulturnog i istorijskog nasleđa nasleđa manastira Hilandar mogu da se finansiraju i iz budžeta autonomne pokrajine i jedinice loklane samouprave, putem donacija, kao i iz drugih izvora, navodi se u obrazloženju zakona.Sveti manastir Hilandar je, sa celokupnom baštinom Svete Gore Atonske upisan u Listu svetske kulturne i prirodne baštine Uneska. Hilandar je od svog osnivanja 1198. godine samoupravna monaška ustanova.Formira se fond za vraćanje nacionalnog blaga u Srbiju

Srbija

Preduzetnice su žrtve diskriminacije kada se odluče za roditeljstvo

Udruženje "Mame Su Zakon" i Digitalna zajednica pokrenuli su peticiju za poboljšanje položaja majki preduzetnika. Kako navode cilj im je da se položaj žene preduzetnice koja se odluči da postane majka izjednači sa zaposlenim ženama.Dva duruženja navode tri svoja zahteva:- Pravo na pun iznos naknade u toku trudničkog odsustva za preduzetnice koje privremeno ne odjave obavljanje delatnosti. - Pravo na pravičan obračun naknade na osnovu kojeg bi preduzetnice imale uplaćene doprinose za obavezno socijalno osiguranje u toku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. - Jednakost u korišćenju prava odsustva sa rada radi nege deteta.Zašto je važno da kompanije rade na unapređenju rodne ravnopravnosti?Otvoren konkurs za preduzetnice "Ja sam ODVAŽNA!"Vlada Srbije: Ukupno 170 miliona za inovacije u preduzetništvu Objašnjava se da su ti zahtevi važni jer jedna preduzetnica kada odluči da postane majka nailazi na sledeće probleme: - Ako želi da nastavi poslovanje njene preduzetničke agencije neće dobiti punu naknadu od države za trudničko odsustvo, već samo 50% naknade. - Nisu joj uplaćeni doprinosi u toku porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta.- Za rođeno treće i svako naredno dete ona nema pravo na odsustvo u trajanju od 2 godine kao zaposlene žene, već samo godinu dana.- Ne može da prenese na partnera pravo odsustva sa rada radi nege deteta, kao što to može zaposlena žene."Potrebna nam je Vaša pomoć da ovim ženama obezbedimo ravnopravne uslove korišćenja prava na trudničko, porodiljsko i odsustvo sa rada radi nege deteta. Budite deo naše borbe i potpišite peticiju", dodaje se u saopštenju.Potpisivanju peticije koju je do sada podržalo više od 18 hiljada ljudi može da se pristupi putem sledećeg LINKA.Više informacija o ovoj inicijativi može da se pronađe na sledećem LINKU.Peticija je upućena Ratku Dmitroviću, ministru za brigu o porodici i demografiju, Dariji Kisić Tepavčević, ministarki za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i  Ani Brnabić, predsednici Vlade Srbije.

Svet

BiH: Tokom septembra odluka o spornim hidroelektranama na Drini

Komisija za koncesije Bosne i Hercegovine tokom septembra će formirati zajedničku komisiju sa kolegama iz Republike Srpske. Ključno pitanje tiče se nadležnosti Republike Srpske u dodeli koncesija za izgradnju i korišćenje budućih hidro-elektrana (HE) Buk Bijela, Foča i Paunci na reci Drini, projekta koji bi trebalo da sprovede zajedno sa Elektroprivredom Srbije (EPS). Komisija će kako se navodi postupiti po zahtevu Ustavnog suda BiH i preispitaće da li je dodela koncesija na reci Drini u nadležnosti entiteta Republike Srpske ili države, Bosne i Hercegovine.To je potvrdio i zamenik predsednika Komisije za koncesije BiH Milomir Amović. On napominje da je prvi zadatak tog tela da se utvrde predmeti spora u takozvanom slučaju Hidroenergetskom sistemu Gornja Drina, pdnpsno da li je predmet spora ustavna ili proceduralna nadležnost:"...Odnosno neka regulatorna nadležnost za koju po zakonu može da odlučuje Komisija za koncesije", rekao je Amović. Ustavni sud BiH utvrdio je da Republika Srpska nema apsolutnu nadležnost u vezi sa izdavanjem koncesije za izgradnju hidrocentrala na Drini te da odluke u vezi s državnom imovinom, poput reka na međunarodnim granicama, mogu biti donete isključivo na nivou BiH. Ustavni sud je naložio Komisiji za koncesije Bosne i Hercegovine da u svojstvu Zajedničke komisije za koncesije, najkasnije u roku od tri meseca od dana dostavljanja odluke, reši sporna pitanja između Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, koja su nastala u vezi sa dodelom koncesija.Organizacije civilnog društva: Zaustavite izgradnju tri brane na DriniSrbija planira dve nove velike hidroelektrane, Đerdap 3 i BistricuSrbija uzima zajam za razvoj koridora Save i Drine Projekat Gornja Drina star je više od četiri decenije i pominje se da je vredan više od pola milijarde eura. Postoji i sumnja da će imati i negativan ekološki uticaj čak i u zaštićenim prirodnim zonama u susednoj Crnoj Gori. Planirano je da HE Buk Bijela bude prva od tri hidroelektrane Hidroenergetskog sistema Gornja Drina. Imala bi instalisanu snagu od 93,52 megavata i očekivanu godišnju proizvodnju od 332 gigasvatčasova.  Nakon izgradnje HE Buk Bijela, koja bi trebalo da traje pet godina i za koju je ove godine položen kamen temeljac, nizvodno se planira gradnja hiroelektrana Foča i Paunci.Banjalučke Nezavisne novine su početkom juna pisale da će njenu izgradnju sprečiti UNESCO, jer se taj objekat nalazi nizvodno od Nacionalnog parka Durmitor u Crnoj Gori. Protiv izgradnje tri brane za planirane HE na reci Drini izjasnile su se i brojne nevladine organizacije, ljubitelji reka i ekstremnih sportova na vodi.

Srbija

Za 35 sekundi spota i vizuale Beograd daje skoro 42.000 evra

Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda je raspisao javnu nabavku izrade video spotova i vizuala za promociju zaštitne životne sredine. Vrednost tendera procenjena je na 4,1 milion dinara bez PDV-a, odnosno 4,9 miliona dinara sa PDV-om (oko 41,9 hiljada evra).Posao podrazumeva izgradu integralnog video spota u trajanju od 20 sekundi i izradu podverzija video posta od 5 i 10 sekundi.Na računima Infostana ubuduće i firma čija deponija se zapalila u Vinči U cenu javne nabavke uključena je i izrada teksta i predloga scenarija kao i angažovanje profesionalne autorske ekipe, potrebne tehnike i aktera za video spot. Takođe, u cenu je uključeno i snimanje u Full HD formatu, tonsko snimanje spota, pripremu muzičke podloge za spot, tonska oprava kao i postprodukcija slike i finalni miks tonova.Video spotovi treba da budu prilagođeni za emitovanje na medijima (TV i Ju tjub), kao i na društvenim mrežama, piše u tehničkoj specigfikaciji javne nabavke.Firma koja dobije posao treba da uradi i dizajn, pripremu za štampu i izradi dva vizuala za oglašavnje na bilbordima, kao i dva vizuala za oglašavanje na internetu.Rok za podnošenje ponuda je 6. septembar 2021. godine.

Srbija

Policajcima zabranjeno objavljivanje fotografija koje „narušavaju ugled“ MUP-a

Policijskim službenicima i drugim zaposlenima u MUP-u ubuduće neće biti dozvoljeno da objavljuju fotografije, video snimke, tekstove, komentare, na načine kojima se narušava ugled Ministarstva.Ministarstvo unutrašnjih poslova donelo je Pravilnik o izmeni i dopunama Pravilnika o načinu ponašanja i ličnom izgledu policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu, objavljeno je u Službenom glasniku. I dalje se plaća taksa za izgubljenu ličnu kartuPolicijskim službenicima i drugim zaposleni na radu i van rada na osnovu novih dopuna i izmena neće biti dozvoljeno da: - objavljuju fotografije, odnosno video snimke u uniformi, odnosno građanskom odelu, sa radnog mesta ili iz radnog prostora ili drugog mesta i prostora sa kog se posredno ili neposredno mogu identifikovati kao policijski službenici ili drugi zaposleni u Ministarstvu, na način kojim se narušava ugled Ministarstva;- objavljuju fotografije, odnosno video snimke sredstava Ministarstva, na osnovu kojih se posredno ili neposredno mogu identifikovati kao policijski službenici ili drugi zaposleni u Ministarstvu, na način kojim se narušava ugled Ministarstva;- objavljuju tekstove, komentare, video ili audio snimke neprimerenog sadržaja kojima se narušava ugled Ministarstva. 

Srbija

Planina Maljen pod posebnim režimom zaštite, biće bez MHE

Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom planinu Maljen kod Valjeva stavlja pod poseban režim zaštite. U svim režimima zaštite, kako se između ostalog navodi u tekstu uredbe, biće zabranjena izgradnja hidrotehničkih objekata poput osporavanih mini-hidrocentrala (MHE).Predeo izuzetnih odlika "Maljen", se nalazi u zapadnom delu Srbije, na severu Valjevskih planina. Obuhvata grad Valjevo sa katastarskim opštinama Divčibare, Prijezdić i Bačevci, kao i opštinu Gornji Milanovac sa katastarskom opštinom Bogdanica.Na području Maljena utvrđeni su režimi zaštite prvog (1,08% površine), drugog (14,38% površine) i trećeg stepena (84,54% površine).Cilj nove uredbe je da se očuva njen reljef, rečni tokovi, geomorfološko nasleđe, biljni i životinjski svet. Životinjski svet, odnosno faunu čini 19 vrsta vodozemaca i gmizavaca, fauna riba, sisara i ptica. Veoma raznovrsnu faunu (biljni svet), čine bukove, hrastove, jelove, borove, jasenove šume, kao i druge biljne vrsteMaljen obuhvata i opštinu Mionica sa katastarskim opštinama Brežđe, Gornji Lajkovac, Кrčmar, Osečenica i Planinica kao i opštinu Požega sa katastarskim opštinama Ljutice i Tometino polje.Površina zaštićenog područja je 10.104,83 hektara, 30,66% je u državnom vlasništvu, 52,80% u privatnom vlasništvu, a 16,54% je u javnom vlasništvu. Prvim stepenom je obuhvaćeno 1,08%, drugim 14,38% i trećim stepenom zaštite 84,54% ukupne površine područja Predela izuzetnih odlika "Maljen".Na delovima Maljena gde će važiti režim zaštite trećeg stepena, kako je naglašeno, sprovodiće se "proaktivna zaštita": unapređenje zaštićenog područja, razvoj sela, uređenje kulturno-istorijskog nasleđa, tradicionalnog graditeljstva, očuvanje tradicionalnih delatnosti, selektivno i ograničeno korišćenje prirodnih resursa i prostora.Objavljen obim i procena uticaja rudnika Rio Tinta u SrbijiKazne za ilegalnu ekspoloataciju minerala veće i do 300 putaZaštićeni beloglavi supovi životima platili bahate letove helikopterom Osim zabrane radova i aktivnosti koje su kao takve utvrđene članom 35. Zakona o zaštiti prirode, biće zabranjene sledeće aktivnosti:- izgradnja hidrotehničkih objekata, brana i akumulacionih jezera akumulacija i izgradnja hidroelektrana na vodotocima ili njihovim delovima na čitavom zaštićenom području;- eksploatacija mineralnih sirovina u zonama neposredne i uže zaštite izvorišta vodosnabdevanja, ili u blizini područja namenjenog turizmu, u blizini zaštićene okoline nepokretnih kulturnih dobara;- uništavanje i korišćenje strogo zaštićenih i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta;- uznemiravanje životinja, sakupljanje ptičijih jaja, uništavanje ptičijih gnezda;- seča drveća koja nije planirana kao redovno obnavljanje šuma, osim u slučajevima propisanim zakonom;- svaki vid ribolova, izuzev onog koji se obavlja u naučno-istraživačke svrhe;- nekontrolisano poribljavanje vodotoka.EKSPLOATACIJA MINERALNIH SIROVINAUredba o Maljenu predviđa ograničavanje eksploatacije mineralnih sirovina. Biće dozvoljena eksploatacija, kao i geološka istraživanja koja su odobrena do dana kada je uredba stupila na snagu, uz uslov da su udaljeni više od dva kilometra od režima zaštite prvog i drugog stepena.Zanimljivo je da će otvaranje novih majdana tehničkog kamena unutar zaštićenog područja biti dozvoljeno samo ako takav materijal ne može da se pronađe na području izvan zaštićenog područja, ili ako je privremen, prostorno i vremenski strogo ograničen i koristi se za izgradnju i održavanje lokalnih saobraćajnica, šumskih puteva.Zaštićeno područje je, kako se naglašava u tekstu uredbe, deo ekološke mreže Republike Srbije Natura 2000.

Srbija

Za Hram Svetog Save još 720 miliona od države

Za izgradnju i uređenje Hrama Svetog Save u Beogradu prebačeno je još 720 miliona dinara, prvobitno namenjenih za subvencije privatnim preduzećima radi ublažavanja posledica koronavirusa.Sredstva u ukupnom iznosu od 720 miliona dinara iz budžeta Ministarstva privrede prenose se u tekuću budžetsku rezervu, a potom raspoređuju Generalnom sekretarijatu Vlade, na ime dotacije Srpskoj pravoslavnoj crkvi za završetak radova na izgradnji i uređenju Spomen-hrama Svetog Save u Beogradu, piše u rešenju Vlade Srbije. Vlada daje dodatnih 116 miliona dinara za Hram Sv. Save Sredinom aprila Srpska pravoslavna crkva dobila je 1,7 milijardi dinara iz budžetskih rezervi za završetak radova na Hramu Svetog Save, pisala je Beta. Iz državnog budžeta do 2020. godine u taj hram je uloženo 43 miliona evra.

Srbija

Za kovid bolnicu u Novom Sadu iz budžeta prebačeno još 266 miliona

Za izgradnju kovid bolnice u Novom Sadu opredeljeno je još 266 miliona dinara iz budžetske rezerve. Novac je preusmeren od sredstava Ministartsva privrede koja su bila predviđena za subvencije privatnim preduzećima radi ublažavanja posledica pandemije. Sredstva rezerve, u iznosu od 266 miliona, raspoređuju se Ministarstvu odbrane  "radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih za pribavljanje u svojinu Srbije, putem izgradnje, objekta bolnice do 600 kreveta sa pratećom infrastrukturom, pristupnim objektima i priključnim saobraćajnicama u Novom Sadu", piše u rešenju Vlade Srbije. Ponovo bez konkurencije: Bolnički kreveti direktnom pogodbom kupljeni za 5,4 miliona dolara Ovo nije prvi put da se sredstva prvobitno predviđena za druge namene preusmeravaju za kovid bolnicu u Novom Sadu.Tako je početkom jula, za potrebe izradnje ove bolnice prebačeno ukupno 1,37 milijardi dinara, odnosno oko 11,6 miliona evra iz budžeta Ministarstva zdravlja i Ministarstva privrede.Ministarstvu odbrane je potom u avgustu za izgradnju ove bolnice preneto još 447 miliona dinara, takođe iz budžeta Ministarstva privrede. Ministarstvo namestilo nabavku prečišćivača vazduha u centimetar Kamen temeljac za kovid bolnicu u Novom Sadu postavljen je krajem aprila ove godine kada je i najavljeno da bi ona trebalo da bude završena u "vrlo kratkom roku", do 1. septembra.

Srbija

Nove investicije za brži razvoj juga Srbije

Investicijama u fabriku “Vlasinka” i lokalnu infrastrukturu, vrednim 3,5 miliona evra, odgovornim odnosom prema prirodi i neodstupanjem od standarda održivog poslovanja na jugu Srbije, Coca-Cola Sistem još jednom pokazuje svoju posvećenost da, kroz partnerstva sa državnim institucijama i lokalnom samoupravom dodatno unapredi privredne, društvene i turističke potencijale vlasinskog kraja.U proteklih 15 godina, u fabriku "Vlasinka" uloženo je 15,5 miliona evra, od proizvodnje, proširivanja kapaciteta, razvoja kadrova, infrastrukture, do marketinga i promocije ovog kraja kao izuzetne turističke destinacije. Od 2005. godine, kada je postojala samo jedna proizvodna linija, fabrika je izrasla u impozantan proizvodni sistem sa šest proizvodnih linija i najsavremenijim skladištem, što omogućava značajno povećanje proizvodnih kapaciteta, zapošljavanje više ljudi i proširenje izvoza.Tončev je naveo da su nove investicje u fabriku odlična vest i da direktno utiču na razvoj privrednih potencijala, otvaranje novih radnih mesta i ostajanje mladih da žive i rade u mestima u kojima su rođeni. Prema njegovim rečima, za razvoj lokalne sredine, razvoj privrede i bolji život građana je važna kontinuirana i intenzivna saradnja između lokalnih samouprava i velikih kompanija. Generalni direktor kompanije Coca-Cola HBC Srbija Svetoslav Atanasov rekao je da su pitanja održivosti i očuvanja životne sredine na listi prioriteta svega onoga što kompanija radi ovde, na Vlasini. Tokom 2020. i 2021. investicije u proizvodnju, skladište, dodatna proširenja i lokalnu infrastrukturu dostigle su približno 3,5 miliona evra. "Ovakva ulaganja će dobrineti širenju poslovanja ove fabrike koje će neminovno imati pozitivan uticaj na zapošljavanje i razvoj lokalne zajednice", rekao je Atansov.Kompanija je krajem avgusta započela realizaciju dugogodišnjeg projekta “Vlasina – čista ljubav” u okviru kojeg nizom besplatnih radionica namenjenih lokalnim ugostiteljima pruža podrška oporavku malih preduzetnika i razvoju privrednih kapaciteta Vlasine.

Srbija

Objavljen obim i procena uticaja rudnika Rio Tinta u Srbiji

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je donelo rešenje kojim kompaniji Rio Sava Exploration određuje obim i sadržaj Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za Projekat Jadar. Projekat se odnosi na podzemnu eksploataciju ležišta litijuma i bora "Jadar", postrojenja za bogaćenje rude, kao i za odlaganje jalovine.Rudarske aktivnosti trebalo bi da se odvijaju na parcelama u okviru katastarskih opština Gornje Nedeljice, Brnjac, Veliko Selo, Jarebice, Slatina, Stupnica i Šurice (teritorije grada Loznice i opštine Кrupanj).One su kako se dodaje u  obuhvatu podzona i zona rudarskih aktivnosti prema Prostornom planu područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita u ležištu "Jadar".U saopštenju ministarstva navode se i koordinate prelomnih tačaka eksploatacionog polja "Jadar"."Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu rešenja svakog radnog dana od 11-14 časova u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine u Beogradu, ul. Omladinskih brigada 1, soba 428 i na vebsajtu", dodaje se u saopštenju.Pristup sajtu i dokumentu moguć je putem sledećeg LINKA. Protiv ovog rešenja može da se izjavi žalba Vladi Srbije, putem ovog organa, u roku od 15. dana od dana prijema rešenja, odnosno od dana obaveštavanja zainteresovane javnosti o donetom rešenju.Protiv projekta kompanije Rio Tinto koja je vlasnik Rio Save Exploration bune se građani i ekološki aktivista, ali i predstavnici Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).ARGUMENTI "ZA" I "PROTIV" RUDNIKA LITIJUMA U DOLINI JADRAAKADEMICI PISALI MINISTARKI MIHAJLOVIĆ, TRAŽE PREISPITIVANJE PROJEKTA JADARU BEOGRADU ODRŽAN PROTEST EKOLOŠKI USTANAK

Srbija

Kazne za ilegalnu ekspoloataciju minerala veće i do 300 puta

Vlada Srbije donela je uredbu kojom je odredila da kazne za nelegalno iskopavanje mineralnih sirovina veće vrednosti budu i do 300 puta veće nego ranije. Za nelegalno iskopane mineralne sirovine manje vrednosti kazne će biti trostruko manje.Prema prethodnim propisima, za sirovinu eksploatisanu bez potrebnih odobrenja, postojala je obaveza plaćanja naknade štete u istom iznosu kao i kad se eksploatacija obavlja legalno.Za eksploataciju kamena kao tehničkog građevinskog materijala nelegalnom eksploatacijom po novoj uredbi plaća se naknada štete u 60 puta većem iznosu.Ranije se za nelegalnu eksploataciju 80.000 tona kamena, sa naknadom od 24 dinara po toni, plaćana naknada štete od 1,9 miliona dinara ili oko 16.000 evra.Prema novoj Uredbi, na tržišnu vrednost sirovine od 475 dinara po toni u trostrukom iznosu, naknada štete se uvećava na 114 miliona dinara, odnosno skoro milion evra."Država u oblasti rudarstva štiti interese kompanija, na štetu građana"Razvoj rudarstva po svaku cenu, za dozvolu dovoljna želja za kopanjem Kod mineralnih sirovina koje imaju veću vrednost, iznos naknade štete uvećava se i do 300 puta u odnosu na ranije propise.Pored uvećane naknade štete, za nelegalnu eksploataciju predviđene su zabrana rada i kazna za privredni prestup u iznosu do tri miliona dinara, koje se izriču na osnovu obavljenog inspekcijskog nadzora.Uredba je doneta kako bi se sprečila i sankcionisala nelegalna eksploatacija mineralnih sirovina i obeshrabrilo izvođenje eksploatacionih radova bez odobrenja, uz ostvarivanje većeg finansijskog efekta za budžet u slučajevima kršenja zakona.

Srbija

Vlada Srbije: Građani će lakše sticati status proizvođača struje

Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom je znatno pojednostavljena procedura za građane koji žele da postanu i kupci i proizvođači električne energije. Svi koji se prijave za dobijanje tog statusa višak struje koji proizvedu putem solarnih panela moći će da isporuče distributeru. Usvojena uredba odnosi se na kriterijumime, uslove i način obračuna potraživanja i obaveza između kupaca-proizvođača i snabdevača električnom energijom.Na taj način, kako senavodi, u jednom koraku može da se dođe do nabavke solarnih panela. Ranije je bilo potrebno ispuniti čitav niz administrativnih procedura, a postupak je trajao i duže od šest meseci, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.Novom uredbom je omogućeno da nema kontakta sa državnom administracijom i ne zahtevaju se potrebni lokacijski uslovi, rešenje o građevinskoj dozvoli, odobrenje o instalaciji i probni rad.Jedini korak koji, shodno ovoj uredbi, građani treba da naprave posle kupovine i ugradnje panela je da se obrate snabdevaču, posle čega će biti priključeni na distributivnu mrežu.Prilikom prijave na distributivnu mrežu, svi kupci-proizvođači dobiće dvosmerno brojilo, što znači da će svu proizvedenu električnu energiju predati njoj. Na kraju meseca se vidi razlika, pa će ako su proizveli više nego što su potrošili tu količinu prebaciti za sledeći mesec.Od EBRD pet miliona evra za zamenu prozora i solarne paneleDržava najavila subvencije za ugradnju solarnih panelaTesla naglo povećala cene svojih solarnih crepova USLOVI ZA DOBIJANJE STATUSAКrajnji kupac električne energije stiče status kupca-proizvođača, kako se navodi u tekstu uredbe, pod sledećim uslovima:- Ako je zaključen ugovor o potpunom snabdevanju, sa neto merenjem, odnosno neto obračunom;- Ako instalisana snaga proizvodnog objekta nije veća od odobrene snage priključka objekta krajnjeg kupca;- Ako proizvodni objekat i merno mesto ispunjavaju sve tehničke i bezbednosne zahteve u skladu sa pravilima o radu nadležnog operatora sistema, kao i pravilima za priključenje objekata na prenosni sistem u slučaju priključenja na prenosni sistem i na deo distributivnog sistema kojim upravlja operator prenosnog sistema;- Kada priključi na svoju unutrašnju instalaciju proizvodni objekat, osim u slučaju da je uredbom drugačije propisano.Kako se dodaje u uredbi, status kupca-proizvođača stiče se upisom u Registar kupaca-proizvođača.Кupcu-proizvođaču prestaje status brisanjem iz Registra kupaca-proizvođača, tako što ga nadležni operator sistema briše iz ovog registra ako  prestane da ispunjava minimum jedan od propisanih uslova za sticanje svog statusa ili kada je njegov objekat isključen u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike.Кrajnji kupac je dužan da snabdevaču podnese zahtev za zaključenje ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem odnosno neto obračunom.Snabdevač je dužan da na svojoj internet stranici objavi obrazac zahteva za zaključenje ugovora o potpunom snabdevanju i model ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem ili neto obračunom.Operator distributivnog sistema dužan je između ostalog da obezbedi dostavljanje dokumenata elektronskim putem.

Srbija

Svi osnovci i većina srednjoškolaca će nastavu pratiti iz učionica

Nastava u osnovnim i srednjim školama u najvećem broju opština počeće redovno, odnosno po modelu neposredne nastave u školama, saopštilo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.Srednjoškolci u 15 opština će kombinovati neposrednu i nastavu na daljinu, a odeljenja će biti podeljena u grupe.U ove opštine spadaju Kladovo, Petrovac na Mlavi, Nova Varoš, Priboj, Užice, Valjevo, Despotovac, Jagodina, Paraćin, Svilajnac, Rekovac, Ćuprija, Preševo, Novi Pazar i Bojnik.Tutin je jedina lokalna samouprava u Srbiji gde će se primenjivati treći model, odnosno onlajn nastava u svim srednjim školama.Ovakva odluka je doneta na osnovu procene epidemiološke situacije koju je izvršio Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" rukovodeći se indikatorima koje su pripremili teritorijalno nadležni instituti i zavodi za javno zdravlje, piše u odluci Ministarstva.Procena epidemiloške situacija u jedinicama lokalne samouprave je izvršena na osnovu podataka koji se odnose na intezitet širenja virusa, mogućnost primene mera prevencije u školama, obuhvat imunizacijom u opštoj populaciji i kod radnika u obrazovanju, mogućnost promene modela u slučaju masovnije pojave obolevanja i važnost redovnog školovanja za učenike, porodice i društvo u celini, pojašanjava se u odluci.Ističe se da učenici koji boluju od kovida ili kod kojih postoji sumnja na kovid u periodu koji odredi lekar, kao i oni učenici koji su bliski kontakti kovid pozitivnih osoba ne počinju sa nastavom.Sledeći sastanak Tima za praćenje i koordinisanje primene preventivnih mera u radu škola biće održan 2. septembra, kada će se ponovo sagledati aktuelna epidemiološka situacvija radi donošenja potrebnih mera.

Srbija

Norveška podržala inovativna novopazarska preduzeća

Putem projekta "Norveška za vas - Srbija", Kraljevina Norveška pružila je podršku za 12 domačih preduzetnika i malih preduzeća. Oni su ostvarili svoje inovativne ideje, unapredili su proizvodnju i zahvaljujući tome zaposlili 14 ljudi.Kroz projekat "Norveška za vas - Srbija", podržano je devet preduzetnika i malih firmi kako bi mogli da započnu i unaprede svoje poslovanje kroz nabavku opreme. U okviru projekta za podršku zapošljavanju mladih, koji je sprovela organizacija Eneca, tri firme iz Novog Pazara dobile su neophodnu sertifikaciju i organizovale poslovne obuke za mlade.  "Naše partnerstvo sa Norveškom je izuzetno konstruktivno, a želeo bih da posebno istaknem podršku u unapređenju osnovne infrastrukture i inovativnih kapaciteta i konkurentnosti lokalnih privrednih subjekata, što je doprinelo zapošljavanju mladih. Tako je Norveška značajno doprinela poboljšanju života građana Novog Pazara", podseća gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac. Norveška Srbiji poklonila opremu za sajber bezbednost vrednu 1,2 miliona evraNorveška drastično povećava porez na emisije ugljen-dioksidaNorveška pomaže preduzetnicima i malim preduzećima sa više od pola miliona evra Projekat  "Norveška za vas - Srbija" ima za cilj da doprinese ravnomernom društveno-ekonomskom razvoju u Srbiji kroz povećanje mogućnosti zapošljavanja, posebno ranjivih i marginalizovanih grupa. Podržava i socijalnu koheziju, unapređenje lokalne infrastrukture, podršku integracijama Republike Srbije u Evropsku uniju i jačanje informacione bezbednosti Vlade Republike Srbije."Fokus je bio na doprinosu rešavanju problema nezaposlenosti, unapređenju konkurentnosti privrede i razvoju infrastrukture u manje razvijenim područjima Srbije. Danas vidimo vrlo opipljive rezultate naše podrške preduzećima u njihovim naporima da različitim inovacijama prošire svoja tržišta", izjavio je zamenik ambasadora Kraljevine Norveške Geir Hakon Johansen.Projekat je doprineo i jačanju zdravstvenog sistema za odgovor na pandemiju Covid 19. Projekat finansira Kraljevina Norveška sa 8,7 miliona evra, a aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Svet

EU: Potrošnja uglja smanjena 64 odsto za 30 godina

 U zadnje tri decenije Evropska unija je smanjila potrošnju kamenog uglja za 63 odsto, a mrkog uglja, pre svega lignita, 64 procenta, objavio je Eurostat. Razlog pada potrošnje od 1990. godine je je prelazak na prirodni gas i obnovljive izvore energije.Trend smanjenja je prisutan dugi niz godina i zabeležen je i kod proizvodnje uglja. Pad potrošnje se ubrzao 2019, pa je u poređenju sa 2018. potrošnja kamenog uglja smanjena 35 odsto, a lignita 33 odsto na kraju 2020. godine.Pri svemu tome, kako se navodi u izveštaju objavljenom krajem prošle godine, trebalo bi uzeti u obzir uticaj pandemije. To znači da će se tek naredne godine pokazati pravo stanje stvari.U 2020. godini EU je proizvela 56 miliona tona kamenog uglja, ali je potrošila 144 miliona tona. Višak koji je potrošen, govori o tome da ga ona uvozi. Na kraju 2020. u odnosu na 1990. proizvodnja je bila niža 80 odsto, a potrošnja 63 odsto.Broj članica EU koje proizvode kameni ugalj opao je sa 13 u 1990. na samo dve u 2020: Poljsku, koja predstavlja 96 odsto proizvodnje EU, i Češku.Razlozi za manju potrošnju kamenog uglja je prebacivanje proizvodnje energije na prirodni gas i obnovljive izvore energije, kao i smanjena proizvodnja koksa, koji se koristi u različitim industrijama, poput proizvodnje gvožđa i čelika.ČETIRI EU ZEMLJE KORISTE LIGNITProizvodnja i potrošnja mrkog uglja, odnosno u najvećoj meri lignita takođe se smanjuje. Potrošnja EU prošle godine bila je 246 miliona tona, ili 64 odsto manje nego 1990. godine.Podaci o proizvodnji i potrošnji mrkog uglja su vrlo slični, jer se ovo fosilno gorivo najčešće koristi tamo gde se i kopa, dok je trgovina njim vrlo slaba.Šest zemalja zaslužno je za 95 odsto ukupne potrošnje lignita u EU: Nemačka ima udeo od 44 odsto, Poljska 19 odsto, a Češka 12 odsto. Preostale tri zemlje su Bugarska, Rumunija i Grčka.Lignit se pretežno koristi za proizvodnju električne energije, ali i tu je došlo do smanjenja. Poslednjih meseci o smanjenju upotrebe uglja u proizvodnji struje fgovori se i u Srbiji.Naša zemlja inače najveći deo električne energije dobija sagorevanjem uglja. Stručnjaci često upozoravaju da na taj način trpi veliku štetu zbog zagađenja.

Srbija

NBS: Građani se najviše žale zbog bankarskih kredita

U prvoj polovini ove godine rešene su 1.393 pritužbe korisnika finansijskih usluga, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS). Najviše žalbi, njih 62,3 odsto, odnosilo na postupanje banaka, dok se 37,3 odsto pritužbi odnosilo na društva za osiguranje.Ostale pritužbe ticale su se davalaca finansijskog lizinga, 0,2 odsto, a po 0,1 odsto se odnosilo na postupanje platnih institucija i društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.Od pritužbi na banke, rešeno je njih 868. Korisnici su se, prema izveštaju NBS, na banke najviše žalili zbog njihovog postupanja u vezi sa kreditima 58,8 odsto, zatim platnih računa i usluga 24 odsto, kao i platnih kartica, zbog kojih je bilo 13,2 odsto pritužbi.U istom periodu rešeno je 519 pritužbi korisnika na postupanje društava za osiguranje. Najveći broj tih pritužbi se odnosio na auto-odgovornost 35,6 odsto i osiguranje od posledica nesrećnog slučaja 19,7 odsto.NBS objavila listu sistemski značajnih banaka u 2021. godiniNovi milionski posao NBS-a za starog ponuđača Za prvih šest meseci NBS je primila 75 predloga za posredovanje, a strane u postupku posredovanja prihvatile su 13 predloga.NBS podseća da je postupak zaštite prava koji ona obezbeđuje potpuno besplatan, pošto ni finansijska institucija na koju se klijent žali ni Narodna banka ne naplaćuju naknade niti bilo kakve druge troškove za postupanje po prigovorima, pritužbama ili predlozima za posredovanje.Pored toga, sporni odnos korisnici mogu da reše pred NBS, bez pokretanja sudskih postupaka, koji su skupi i traju znatno duže, navodi se u saopštenju.