Najnovije

Srbija

Cena hleba od brašna T-500 ograničena na 46 dinara

Uredbom Vlade ograničena je maksimalna maloprodajna cena hleba od brašna T-500 na 46 dinara u narednih šest meseci sa mogućnostima produženja, saopštila je ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić. "U ovom trenutku, planirana je intervencija iz robnih rezervi od 30.000 tona brašna, a potom ukoliko bude potrebe Republičke robne rezerve će odreagovati dodatnim količinama", izjavila je Matić.Matić je dodala da se Uredba donosi u cilju osiguranja snabdevenosti tržišta i očuvanja cenovne stabilnosti ove osnovne životne namirnice zbog skoka cena žitarica i brašna, koje su dostigle rekordni nivo u svetu i kod nas.U Uredbi piše da je najviša obračunata marža koja je deo maloprodajne cene hleba, vekne težine 500 grama, ne može biti veća od šest odsto, dok najviša obračunata marža koja je deo veleprodajne cene hleba, vekne težine 500 grama,  ne može biti veća od 2 odsto. Najviša ukupna stopa marže, odnosno troškova prometa (uključujući sve vrste rabata, kasa skonto) ne može biti veća od 8,12 odsto u odnosu na proizvođačku cenu hleba. Proizvođačka cena se obračunava u visini do 38,68 dinara po vekni hleba. U Uredbi piše da su proizvođači hleba obavezni da proizvedu i stave u promet hleb od brašna "T- 500" u  količini od najmanje 30 odsto dnevne proizvodnje svih vrsta hleba.

Srbija

Srbija se obavezala da će pojačavati saradnju sa Kinom

Srbija i Kina će biti potpuno "posvećene daljem inteziviranju saradnje" u okviru incijative "Pojas i put", piše u protokolu o saradnju između kineskog i srpskog Ministarstva spoljnih poslova.Inicijativa "Pojas i put" podrazumeva tranasportno, infrastrukturno i ekonomsko povezivanje Kine sa globalnim tržištem.Rajevi za kinesku prljavu tehnologiju Obe države će raditi i na mehanizmima saradnje Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope i nastojaće da jačaju saradnju na linijama "Inicijative za globalni razvoj".Zemlje su se obavezale da će održavati redovne konsultacije o važnim međunarodnim pitanjima, a da će se ministri inostranih poslova Srbije i Kine nastojati da se sastanu najmanje jednom godišnje.Predsednik Kine Si Đinping je u oktobru ove godine predstavio kinesku inicijativu za globalni razvoj. On je na samitu Grupe 20 najvećih svetskih ekonomija (G20) istakao da globalni razvoj treba da se učini pravednijim, efikasnijim i inkluzivnijim. Uoči Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26) u Glazgovu je pozvao razvijene zemlje da budu primer u smanjenju emisija štetnih gasova, prenela je tada Kineska medijska grupa (CMG).Kineska meka moć Predsednik Aleksandar Vučić je na Konferenciji COP26 pohvalio kinesku klimatsku strategiju, kako je prenela Kineska globalna televizijska mreža (CGTN Europe)."Postoje važne kineske investicije u našoj zemlji i već su počele da se bave ovim pitanjima."Naveo je primer kineske kompanije HBIS koja je vlasnik železare u Smederevu."Oni su preduzeli sve neophodne mere da bi obezbedili dobro, "zeleno" okruženje za sve naše građane. Isto je i sa kompanijom Ziđin Koper (Zijin Copper) u istočnoj Srbiji, što znači da, sve što radite u Kini ima uticaja i u Srbiji takođe", rekao je Vučić za kinesku televiziju.

Srbija

Gradski poslovni prostor u Beogradu poskupljuje za 6,8 odsto

Od 1. januara se očekuje povećanje cena kirije poslovnog prostora koji je vlasništvu Grada Beograda. Povećanje će iznositi oko 6,8 odsto. Zakupnina lokala u ekstra zoni će biti veća za 76 dinara po kvadratu, drugoj zoni za 63 dinara, a na bližoj periferiji za 51 dinar.U izmenama odluke se navodi  da je povećanje zakupnina je u skladu sa planiranom rastom cena za 2022. godinu i prema instrukcijama za ukupan rast prihoda u 2022, u odnosu na procenu ostvarenja prihoda u 2021., povećanje ne sme biti veće od 6,8 odsto.Visina cene lokala za apoteke, stomatologe bila je 1.172 dinara mesečno po kvadratu u ekstrazoni, a nakon izmena će biti 1.252 dinara. Za kladionice, menjačnice u strogom centru grada umesto 1.452 dinara, na mesečnom nivou će po kvadratnom metru prostora plaćati 1.034 dinara, javlja Blic, a prenosi Bankar. Dok će umetnike sada zakup ateljea koštati 59 dinara po kvadrtu, četiri dinara više u odnosu na stare cene.Izmenama gradske odluke, uvedena je nova vrsta poslovnog prostora i to “poslovni prostor za zakupce koji obavljaju delatnost javnog linijskog prevoza”. Za ekstrazonu propisana je cena od 350 dinara po kvadratu, dok je za najjeftiniju, četvrtu zonu, najam 140 dinara po kvadratu mesečno.U ponedeljak će pre odbornicima Skupštine grada će se naći  izmene odluke o utvrđivanju zakupnina za poslovni prostor Grada.

Svet

Apple neće zatvoriti App Store tokom praznika

Epl obaveštava da neće zatvoriti svoju prodavnicu aplikacija (App Store) tokom praznika, kao što je to činio ranijih godina, radi prijava programera. Programeri su većinom podržali ovu promenu smernica jer su se ranije plašili da će im biti onemogućeno da izdaju hitne ispravke grešaka ili druga kritična ažuriranja tokom jedne od najprometnijih sezona za aplikacije. Obično se Eplova usluga App Store Connect u potpunosti zatvora za vreme Božićnih i novogodišnjih praznika, što znači da bi programeri morali da završe najvažnija ažuriranja aplikacija pre njenog gašenja krajem godine. Ove godine, međutim, Epl kaže da će Apple store raditi tokom praznika, ali nagoveštava manji broj zaposlenih za vreme praznične sezone, napominjući da bi pregledi „možda potrajali duže“ u periodu od 24. do 28. novembra i od 23. do 27. decembra.Budući da kupci otvaraju nove Ajfone i druge Apple uređaje koje su dovili kao poklon, ujedno i traže nove aplikacije za instaliranje ili ponovno preuzimanje. Ovim se, povećava upotrebu App Store-a u četvrtom kvartalu jer potrošači tragaju za novim aplikacijama i igrama koje će isprobati  tokom poslednjih meseci u godini, dok imaju manje obaveza na poslu.Promena dolazi u trenutku kada je Epl pod pojačanim nadzorom regulative širom sveta zbog svog poslovnog modela App Store, koji zahteva od programera da plaćaju Appleu proviziju prilikom preuzimanja plaćenih aplikacija, kupovine u okviru aplikacije i pretplate. Epl možda ne želi da zakonodavcima i kritičarima daje dodatnu „municiju“ zatvaranjem svoje platforme za preuzimanje aplikacija, koju pokreću upravo te provizije za programere, s obzirom da je deo njegovog argumenta prikupljanje provizije da bi koristio svojoj zajednici programera.Kompanija je možda jednostavno shvatila da povećan promet tokom praznika čini najgori period u godini za zatvaranje prodavnice i konačno je rešila taj problem.Nije detaljno navedeno u kojoj meri smanjuje broj zaposlenih tokom praznične pauze, da li će se više oslanjati na izvođače tokom ovog perioda niti je objašnjen bilo koji drugi aspekt vezan za ovu promenu. Epl još uvek nije detaljnije komentarisao ovu promenu.

Srbija

Eurobanka preuzima Direktnu Banku

Direktna banka biće pripojena Eurobanici i prestaće da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije. Direktna banka će, takođe, celokupnu imovinu i obaveze preneti na Eurobanku. Direktna banka je navela da će 10. decembra izvršiti prenos finansijskih instrumenta klijenata sa računa finansijskih instrumenata otvorenih kod Direktne Banke na račune finanasijskih instrumenata istih klijenata kod Eurobanke. "Novčani računi otvoreni u Direktnoj Banci ostaju aktivni i nepromenjeni do daljnjeg, a o svim eventulanim promenama vezanim za broj računa Banka će Vas blagovremeno obavestiti", navodi se u obaveštenju dostavljenom Centralnom registru depo i kliring hartija od vrednosti. Još jedna banka manje, Rajfajzen preuzeo Kredi agrikol bankuJoš jedno spajanje na bankarskom tržištu SrbijeIzvršni odbor Direktne Banke je 10. oktobra doneo Odluku o prestanku članstva u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti Direktne Banke ad Kragujevac, koja stupa na snagu danom donošenja rešenja o prestanku članstva. 

Svet

Ekolozi upozoravaju: Tone kovid otpada plutaju okeanima

Preko 25.000 tona plastičnog otpada povezanog sa pandemijom zagađuje globalni okean, pokazuje studija objavljena u američkom naučnom časopisu PNAS, prenosi portal Axios. Naglašava se da plastični otpad predstavlja veliku pretnju za morski život, kao i da je samo  prošle godine oko 1,56 miliona zaštitnih maski završilo u okeanima.Pandemija je samo povećala tražnju za plastikom za jednokratnu upotrebu i ovaj problem, koji je već bio van kontrole, postaje sve veći, pišu istraživači.U svetu je proizvedeno preko osam miliona tona plastičnog otpada za potrebe pandemije. povezanog sa pandemijom. Veći deo tog otpada dolazi iz bolnica i on se uglavnom se nagomilava na morskim obalama i plažama.Naučnici upozoravaju da taj otpad može daleko da otpluta i sretne se da divljim morskim životinjama. One se zbog toga izlažu povredama, a može da dođe i do smrtnih ishoda: "Plastični ostaci bi takođe mogli da olakšaju invaziju određenih životinjskih vrsta, prenesu zagađenje, pa čaki i korona virus".Gde je završio otpad iz Potpećkog jezera?Čekajući odvajanje otpada u domaćinstvima U Brazilu su naučnici pronašli zaštitnu masku u stomaku mrtvog pingvina, dok su drugi izveštaji dokumentovali ribu koja je zaribljena u medicinskoj rukavici, pa višak otpada može da predstavlja dugoročni rizik. Napominje se da skoro sva plastika koja je povezana sa pandemijom završi ili na morskom dnu (oko 29%), ili na plažama (oko 70%). Kako bi se to sprečilo, posebno u zeljama u razvoju, neophodno je da se poboljšaju mehanizmi upravljanja medicinskim otpadom.Zagađenje plastikom do kraja decenije moglo bi da se udvostruči, a reciklaža ne bi mogla da utiče na njegovo smanjenje, navodi se u proceni Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).Nova ekološka načela EU: Ne bacaj, već popravljaj

Svet

Države se obavezale na radikalnije mere za ublažavanje klimatskih promena

Brojne države su se obavezale na zaustavljanje krčenja šuma, smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i napuštanje uglja, na konferencija Ujedinjenih nacija u Glazgovu (COP26), dok aktivisti upozoravaju da napredak još nije dovoljan da bi se izbegla katastrofa prenosi Klima101.Na konferenciji Ujedinjenih nacija (COP26) u Glazgovu predstavljeni su novi planovi na polju smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte kroz ambicioznije nacionalne doprinose i ciljeve za dostizanje karbonske neutralnosti. Mađutim ekološki aktivisti smatraju da to i dalje nije dovoljno i zahtevaju ozbiljne sistemske promene praksi sa negativnim uticajem na prirodu.Više od 100 zemalja teži da ostvari neto-nulte emisije gasova u narednih 30 godina, prema podacima engleske neprofitne organizacije Energy & Climate Intelligence Unit. Kina koja je trenuto najveći svetski zagađivač, zadala je sebi deset godina duži rok (do 2060. godine), a Indija, trenutni četvrti najvećeg emiter ugljen-dioksida, ali i globalnog zagrevanja kroz istoriju, na COP-u se obavezala na dostizanje karbonske neutralnosti do 2070. godine uz jasan zahtev za bilion američkih dolara klimatskog finansiranja za zemlje u razvoju.Države potpisnice Pariskog sporazuma su se dogovorile da na svakih pet godina povećavaju svoje ciljeve za smanjenje gasova s efektom staklene bašte. Ovaj mehanizam omogućio je svakoj naciji da problemu globalnog zagrevanja pristupa sopstvenim tempom usklađenim sa političkom situacijom i ekonomskim okolnostima na domaćem terenu. Ukoliko se povećane kratkoročne i dugoročne ambicije, iznete na ovogodišnjem COP-u ostvare, prema projekcijama Međunarodne agencije za energetiku, povećanje srednje globalne temperature bi iznosilo 1,8°C u odnosu na predindustrijsko razdoblje, umesto 4°C, što je značajan pomak.Ulog je visok, a neispunjena obećanja i promašeni ciljevi mogu da rezultuju porastom globalne srednje temperature koji bi mogao da ugrozi opstanak desetina vrsta biljaka i životinja i miliona ljudi.Čak 110 država, u kojima se nalazi oko 86 odsto svetskih šuma, se u utorak, 2. novembra, obavezalo da će do 2030. godine da zaustavi deforestaciju. Među njima se nalaze Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kina i Rusija. Dvanaest razvijenih država složilo se da u periodu od 2021. do 2025. godine pomognu zemljama u razvoju da dostignu svoje ciljeve na polju borbe protiv deforesatacije i to finansijskom pomoći u iznosu od oko 12 milijardi dolara godišnje iz javnih i privatnih izvora. Brazil je takođe potpisao ovaj dogovor, budući da se njime prostire se oko 60% Amazonske prašume, stare 10 miliona godina, koja je poslednjih decenija pretrpela ogromne gubitke zbog besomučne seče.Ljudi ubrzano krče drveće zarad razvoja poljoprivrede, urbanizacije ili rudarstva, što negativno utiče na prirodne ekosisteme, biodiverzitet i klimu. Svetski fond za prirodu proračunao je da svakog minuta Zemlja izgubi šumu površine od oko 27 fudbalskih terena. Više od 100 država, predvođenih Ujedinjenim Kraljevstvom i SAD, odlučilo je da će do 2030. godine smanjiti emisije metana za 30 odsto u odnosu na 2020. godinu kada su iznosile otprilike 570 miliona tona. Iako ugljen-dioksida u atmosferi ima više i duže se zadržava, pojedinačni molekul hemijskog jedinjenja metana ima intenzivniji efekat zagrevanja u odnosu na pojedinačni molekul ugljen-dioksida. Prema rečima američkog predsednika Džozefa Bajdena, potpisnice dogovora emituju gotovo polovinu metana i imaju udeo od 70% u BDP-u na svetskom nivouNakon Pariskog sporazuma, razvijene zemlje obećale su da će, u svrhu borbe protiv klimatskih promena, zemljama u razvoju pružati finansijsku pomoć u godišnjem iznosu od 100 milijardi američkih dolara. Uprkos tome što su dodeljeni resursi rasli iz godine u godinu, u 2019. su i dalje bili za 20 odsto manji od dogovorene sume. Čak i da su bogatije nacije dostigle dogovorenu sumu, ona bi i dalje bila i 5-10 puta manja od iznosa koji je neophodan siromašnim nacijama za adaptaciju i ublažavanje efekta globalnog zagrevanja. Fondacija Hajnrih Bel iznela je prognoze da će troškovi gubitaka i štete u zemljama u razvoju iznositi između 400 i 500 milijardi američkih dolara godišnje do 2030, a čak 1,8 biliona dolara do 2050. godine. Zemlje u razvoju žele više novca za prilagođavanje sve višim temperaturama i vremenskim ekstremima, dok razvijene zemlje novac usmeravaju za smanjenje emisija, te na tom polju dolazi do njihovog razmimoilaženja u pregovorima.Specijalni izaslanik Foruma klimatski ranjivih Abul Kalam Azad (CVF, Climate Vulnerable Forum) pozvao je razvijene zemlje da u periodu od 2020. do kraja 2024. godine za zemlje u razvoju obezbede minimalno 500 američkih dolara godišnje.Forum klimatski ranjivih okuplja 55 zemalja koje su najizloženije klimatskim promenama i u kojima živi 1,5 milijardi ljudi, odnosno više od petine svetskog stanovništva. Za njih, ali i za 48 najmanje razvijenih država i 39 malih ostrvskih država, pitanje klimatskih promena je pitanje života i smrti, a ne PR kampanja.Mirnim protestom u Glazgovu je, u subotu, 6. novembra, učestvovalo više od 100 hiljada ljudi koji su svetskim liderima poslali jasnu poruku da napredak još nije dovoljan da bi se izbegla katastrofa. Pored ambicioznije klimatske akcije i odlučnijeg zaokreta od fosilnih goriva ka obnovljivim izvorima energije, protestanti su zahtevali klimatsku pravdu, obustavljanje destrukcije prirode i sprečavanje zagađenja prirode.Želja svih protestanata jeste održanje porasta srednje globalne temperature na 1,5 °C u odnosu na predindustrijski period.Naredna nedelja pregovora u Glazgovu usmerava fokus na stvaranje međunarodnog tržišta emisija ugljen-dioksida. Zemlje koje su uspešnije u smanjenju emisija moći će da prodaju svoje kredite onim manje uspešnim. Prema Asocijaciji za međunarodnu trgovinu emisijama, na taj način bi se stvorio prostor za obezbeđivanje oko bilion američkih dolara finansijske pomoći zemljama u razvoju.

Air Serbia

Srbija AIR Serbia

Subvencije za Er Srbiju i u budžetu za 2022. godinu

Vlada Srbije usvojila je predlog budžeta za 2022. godinu kojim su predviđene subvencije za Er Srbiju. Iako tačan iznos sredstava nije preciziran, nacionalni avio-prevoznik je jedna od preko šezdeset kompanija "od posebnog značaja" koje će između sebe podeliti nešto više od 170 miliona evra subvencija, piše portal Ex-Yu-Aviation. Vlada Srbije tvrdi da se ova godišnja sredstva koriste za otplatu starog duga Jata, prethodnika Er Srbije. Međutim tačnost ovih navoda je sporna. Kako bi se otplatio "istorijski dug" Jata, isplate će trajati do 2023. godine, rekla je ranije premijerka Ana Brnabić.Er Srbija otplatila zajam od 63 milona firmi EA PartnersKreditor odbio da smanji dug Er SrbijiEr Srbija je prošle godine otplatila zajam od 57,6 miliona dolara fondu "Etihad Airvais Partners"  koji je uzela 2015. godine.  Nakon toga je početkom juna usledila otplata još 63 miliona dolara za drugi zajam iz namenskog fonda.Avio-kompanija tvrdi da su krediti otplaćivani nezavisno "zahvaljujući odgovornom vođenju poslovanja pre pandemije koronavirusa, kao i opsežnim merama štednje na svim nivoima tokom najveće krize u istoriji civilnog vazduhoplovstva.Er Srbija je u 2020. godini zabeležila gubitak od 70 miliona evra, time okončavši šest uzastopnih godina profita. 

Svet

Rusija uskoro oporezuje rudarenje kriptovaluta?

Rusija razmatra predlog da oporezuje rudarenje kriptovaluta tako što će ha zvanično priznati kao poslovnu delatnost, piše ruski list Izvestija, a prenosi Russia Today. Kako se navodi, o tome se razgovara sa predstavnicima poslovne zajednice i u toku je izrada konkretnih predloga u toj oblasti.Prema rečima Alekseja Minajeva iz Odeljenja za razvoj digitalne ekonomije u Ministarstvu ekonomskog razvoja, priznavanje industrije kripto rudarstva kao poslovne aktivnosti koristilo bi i državi i "rudarima". "Država bi mogla da ostvari priliv u vidu poreza, a ljudi da legalizuju svoje prihode".Ministarstvo energetike smatra da bi trebalo propisati registraciju rudarenja bitkoina u fazi priključenja na elektroenergetski sistem, jer se za rad računara kojima se rudare kriptovalute troši više električne energije.Ruska centralna banka, međutim, ne podržava tu inicijativu zbog rizika koje donosi promet kriptovaluta u Rusiji.KINESKI RUDARI KRIPTOVALUTA TRAŽE NOVI DOMKineska centralna banka: Sve aktivnosti vezane za kriptovalute su ilegalneŠta nam sve donosi Zakon o digitalnoj imovini? Rusija ne zabranjuje rudarenje kriptovaluta, ali je regulativa u toj oblasti nejasna. U ruskom zakonu o digitalnoj finansijskoj imovini, koji je stupio na snagu u januaru ove godine, ne pominje se pojam "rudarenje", već samo definicija za "izdavanje digitalne valute".Zakon definiše kriptovalute kao imovinu i omogućava građanima Rusije da obavljaju transakcije digitalnim tokenima, ali ne i da ih koriste kao sredstvo plaćanja u toj zemlji. Oni su takođe u obavezi da plaćaju porez na kripto imovinu.Kripto rudari se, međutim, ne pominju u zakonu, pa samim tim nemaju pravni status, niti obavezu da plaćaju porez, kao i da obezbede dozvolu za rad.Kina je ove godine više puta najavila da će uvesti strogu kontrolu tržišta kriptovaluta, između ostalog i zbog velikog utroška struje za njihovo rudarenje. U Srbiji je u junu stupio na snagu Zakon o digitalnoj imovini kojim se uređuje tržište digitalnih valuta.

Srbija

Obuke za konsultante u procesima digitalizacije preduzeća

Centar za digitalnu transformaciju (CDT) Privredne komore Srbije raspisao je Javni poziv za obuku i sertifikaciju treće generacije konsultanata u oblasti digitalne transformacije preduzeća. Poziv je otvoren do 14. novembra ove godine.Cilj obuke je da se proširi postojeći sistem podrške mikro, malim i srednjim preduzećima u domenu digitalne transformacije, koja je jedan od najznačajnijih ekonomskih trendova u Evropi, kažu u Centru za digitalnu transformaciju PКS.Svi kandidati koji budu izabrani i prođu osnovnu obuku, imaće priliku da pohađaju jedan od tri specifična kursa iz oblasti: modela i procesa poslovanja, e-trgovine/e-marketinga i društvenih mreža, i veštačke inteligencije (AI).Nakon uspešno završene obuke svi polaznici će dobiti međunarodno priznati sertifikat.

Svet

Bugarska pred izbore dobila popust od Gasproma

Bugarska je umesto poskupljenja gasa za 32 odsto od ruskog Gasproma dobila neuobičajen popust za novembar kada se održavaju parlamentarni i predsednički izbori, prenosi Euractiv. Tokom ovog meseca cena gasa za Bugarsku je skoro dva puta manja od tarifa za ostala gasna čvorišta u Evropi.To se dogodilo zahvaljujući dodatnim količinama prirodnog gasa koje je obezbedio Gasprom eksport po znatno nižoj ceni, objasnio je predsednik bugarskog energetskog regulatora Ivan Ivanov: "Od Gasproma su dogovorene dodatne količine po znatno nižoj ceni, tako da je realno smanjenje od 33 odsto u odnosu na cenu koju je prethodno tražio Bulgargaz".U bugarskoj kompaniji za trgovinu i distribuciju gasom Bulgargaz kažu da je taj gas isporučen nakon rešavanja sporova sa Rusima. Oni naglašavaju da je reč o jednokratnim kupovinama, za koje je odlučeno da se odraze na cene gasa u novembru, pa će one iznositi 46,5 evra/MVh (po megavat času), dva puta manje od ostalih gasnih čvorišta.Kako se navodi, popust od Gasproma dolazi u veoma povoljnom trenutku za prelaznu vladu i predsednika Bugarske Rumena Radeva, koga su bivši premijer Bojko Borisov i njegova partija neprestano kritikovali, između ostalog i zbog energetske krize.Bugari će 14. novembra glasati i za predsednika i za parlament, a Radev je favorit za drugi mandat.Gasna kriza u Srbiji: Samo da prođu izboriČEŠKA UKIDA PDV NA STRUJU I GAS Rusija se nada da će sledeća bugarska vlada potpisati novi dugoročni sporazum sa Gaspromom, po uzoru na Mađarsku. Gasprom Bugarskoj isporučuje oko 70 odsto gasa.Očekuje se da će smanjenje cena gasa potrošačima uštedeti 40 miliona dolara. U decembru se očekuje i pad cene prirodnog gasa u Bugarskoj na ispod 46 evra."Vlada je učinila sve što je bilo moguće da preokrene trend cena gasa i spreči nepristupačne cene za potrošače", rekao je ministar za socijalna pitanja Galab Donev."Ne bih rekao da nam je Gasprom prošle nedelje dao popust na cene. Ovo nije popust osim ako se ne radi o tajnom dogovoru", kaž energetski stručnjak Hristo Kazanđijev. Prema njegovim rečima, pad cene gasa u Bugarskoj je u vezi sa predstojećim izborima.O sličnoj situaciji u Srbiji, da cena gasa neće skočiti pre izbore koji su u našem slučaju najavljeni za proleće, nedavno je pisala i Nova ekonomija.  Ali ako gas za krajnje potrošače ne poskupi u januaru, u ovom slučaju će Srbijagas snositi gubitke i to ne prvi put, ako se prisetimo perioda od 2009. do 2012. godine.Srbijagas je tada uzeo kredite uz državne garancije od milijardu evra, koji su pokriveni iz budžeta.Gas ponovo stiže u Srbiju, otklonjen kvar u Bugarskoj 

Srbija

Raspisan tender za procenu potencijalne štete na zgradama duž trase metroa

Na trasi prve linije metora radiće se procena postojećeg stanja zgrada i inženjerskih objekata kako bi se identifikovala potencijalna oštećenja i ranjivosti od izgradnje tunelskih deonica, stanica  i prateće infrastrukture metroa. JKP "Beogradski metro i voz" raspisao je danas tender za "procenu postojećeg stanja zgrada i inženjerskih objekata snimanje postojećeg stanja zgrada i inženjerskih objeka za potrebe utvrđivanje svojstvene osetljivosti od uticaja izgradnje tunelskih deonica i stanica prve faze linije 1 beogradskog metroa"."Tokom izgradnje infrastrukture metroa očekivano je da će se stvoriti deformacije tla i vibracije koje će uticati na okolne zgrade i inženjerske objekte unutar područja određenog Geotehničkom zonom uticaja", piše u konkursnoj dokumentaciji. Istraživanja koja su predmet ove nabavke odnose se na prvu fazu Linije 1 beogradskog metroa koja obuhvata deonicu od stanice "Železnik" do stanice „Кaraburma“ u dužini od 16,6 km sa 16 stanica.Procenom će biti obuhvaćene sve vrste zgrada (kuće, zgrade, soliteri, istorijski spomenici, i njihovo neposredno okruženje, podzemne kontrukcije kao što su otvori za ventilaciju, garaže, podzemni pešački prolazi, mostovi, vijadukti. Projekat je podeljen na 5 oblasti na osnovu istaknutih geotehničkih uslova: Makiško polje, Julino/Banovo brdo, desna obala reke Save, centar i desna obala reke Dunav, navodi se.Glavni uzrok potencijalnih oštećenja zgrada i inženjerskih objekata je pomeranje u tlu koje nastaje usled prolaza "TVM" mašine, radova na iskopavanju stanica, pratećih konstrukcija kao što su vertikalni otvori za ventilaciju i evakuaciju,  deonica u Cut&Coveriskopu, moguće promene nivoa podzemnih voda prilikom izgradnje, pobijanja šipova i izbijanja tla. Naručilac navodi da će se prva faza  beogradskog metroa uglavnom graditi podzemno (Cut&Cover) i tunelskom (TBM) metodom, te da će za prateće konstrukcije i podzemne stanice biti potreban veliki obim radova na iskopavanju u gustom gradskom području. Prva faza Linije 1 obuhvata oko 2,25 kilometara nadzemne deonice sa 2 stanice, oko 3,1 kilometara plitke podzemne deonice ("Cut&Cover") sa 3 stanice i oko 11,25 kilometara duboke podzemne deonice – tunelska deonica  ("TBM", "NATM") sa 11 stanica.U dokumentaciji se navodi i da je prethodno je sprovedena inspekcija enterijera i eksterijera za 145 glavnih zgrada i inženjerskih objekata u okviru zone geotehničkog uticaja prve faze Linije 1 metroa.Nakon analize dobijenih rezultata, Projektant (Egis rail) je selektovao dodatnih 142 zgrada i inženjerskih objekata za koje će se izvršiti inspekcija enterijera i eksterijera.Ministar finansija Siniša Mali najavio j da će 22. novembra ove godine početi izgradnja prve linije metroa u Beogradu, kada će se započeti građevinski radovi na Makiškom polju. Odbornici Skupštine grada Beograda usvojili su juče Plan generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu sa elementima detaljne razrade za prvu fazu prve linije metro sistema.Na Plan generalne regulacije šinskih sistema, Građevinski fakultet Univreziteta u Beogradu (GRF) objavio je niz primedbi u kojem se oštro protivi predloženom rešenju. Međutim, predstavnici Urbanističkog zavoda su sve primedbe odbili kao neosnovane. GRF smatra da prva linija metroa mora povezati centar Novog Beograda sa centrom starog grada, odnosno da metro linije, pogotovo u prvoj fazi, moraju spojiti najizraženija težišta poslovnih aktivnosti i težišta stanovanja, centre obrazovanja, zdravstvene centre, železničke stanice...GRF je nedavno objavio da neće učestovavati u daljoj realizaciji i razvoju projekta Beogradskog metroa zasnovanog na trenutnom nacrtu Plana generalne regulacije šinskih sistema. 

Svet

SAD ukinule zabranu putovanja

Sjedinjene Države su u ponedeljak ponovo otvorile kopnene i vazdušne granice za vakcinisane strane posetioce, što je dovelo upozorenja o mogućim gužvama dok se avio-kompanije i granični agenti pripremaju da dočekaju veliki broj putnika. Nakon 20 meseci SAD su ukinule ograničenja mnogim državama uključujući Veliku Britaniju, većinu Evrope, Meksiko i Kanadu, javlja Forbes.Da biste ušli u SAD porebno je da budete potpuno vakcinisani (3 doze) i da posedujete negativan test na Covid-19 (osim ako ne prelazite granicu kopnenim putem).Junajted erlajns (United Airlines) je saopštio da očekuje da će više od 30 hiljada putnika u ponedeljak doleteti u SAD, dok je avio-kompanija Delta erlajns (Delta Air Lines) saopštila su rezervacije putnika izvan SAD povećane za  450 odsto od subote, kada je najavljeno otvaranje granica.Izvršni direktor Delta erlajnsa Ed Bastijan je izjavio je da su mnogi letovi ove avio-kompanije u ponedeljak rasprodati te će mnogi avioni biti puni par nedelja nakon ukidanja zabrane upozorivši je da putnici treba da budu spremni na duge redove kada stignu u SAD, i dodao; "U početku će biti malo traljavo. Uveravam vas, biće redova".Iako su rezervacije i dalje ispod nivoa pre pandemije, avio-kompanije povećavaju usluge kako bi zadovoljile potražnju."Putnici mogu očekivati da če čekati i do osam sati prema informacijama Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćaj (IATA)... Ova cifra se zasniva na predviđenom broju putnika i povećanom vremenu koje je sada potrebno za obradu svakog putnika.“ rekla šefica tehnologije za Ameriku u SITA kompaniji za telekomunikacije u vazdušnom saobraćaju Šeri Štajn. Za razliku od mnogih zemalja širom sveta, SAD su prenele zadatak provere statusa vakcinacije putnika na avio kompanije. U nedostatku doslednog pristupa dokazu vakcinacije širom zemlje, svaka avio-kompanija će morati da smisli način provere.Turistička industrija je jedna od najteže pogođenih industrija širom sveta, vlade su potrošile milijarde na spasavanje avio-kompanija i drugih usklađenih sektora. Ujedinjene nacije procenjuju da bi krah međunarodnog turizma mogao da košta ekonomiju više od 4 biliona dolara 2020. i 2021. godine, što znatno više od prošlogodišnjih predviđanja.Američka ograničenja putovanja trajala su duže nego u drugim razvijenim zemljama i povremeno su zaoštravala diplomatske odnose sa zemljama koje su frustrirane nedostatkom recipročnosti u otvaranju granica. 

Srbija

Nestle u Srbiji gradi nove proizvodne objekte za meso od biljaka

Kompanije Nestle planira proširenje proizvodnog kompleksa u Surčinu, odnosno izgradnju novih objekata, kako bi započela proizodnju prehrambenih proizvoda na biljnoj bazi (Plant Based Meal Solutions - PBMS). Nova gradnja, rekonstrukcija i dogradnja proizvodnog objekta Nestle - PBMS planirana je u okviru postojećeg privredno industrijskog kompleksa Nestlea u opštini Surčin.Prostor na kojem je u planu nova izgradnja ukupne je površine 91.450 m2. Sekretarijat za zaštitu životne sredine oglasio je rani javni uvid u zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta proizvodnog objekta "Nestle Adriatic S", "Nestle PBMS" u Surčinu.U projektu piše da je planom razvoja predviđeno je da se neposredno posle izgradnje proizvodnog objekta, kao i pratećih objekata koji su u funkciji proizvodnje, odnosno u toku 2021. godine, izvede proizvodna linija koja će  se koristiti za proizvodnju PBMS proizvoda Generacije 1.Kasnije, u toku 2023. godine, planirano je izvođenje proizvodne linije koja će se koristiti za proizvodnju PBMS proizvoda Generacije 2. Postupak proizvodnje PBMS obuhvata operacije  prijema i pripreme sirovina, ekstrudiranja, sečenja mase Generacija 1, sečenja mase Generacija 2,  tenderizacije,  nanošenja površinskog sloja,  prženja poluproizvoda,  gril markiranja, zamrzavanjea i ekspedicije, piše u projektu. Za proizvodnju PBMS koriste se koncetracije sojinih proteina, gluten, neke mikro komponente i tečni sastojci kao što su ulje, sirće, neke tečne mikro komponente.Rok za rani javni uvid je 22. novembar. Kompanija Nestlé Adriatic osnovana je 2003. godine, a uključuje tržišta Hrvatske, Srbije, Bosne i  Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i Kosova, sa sedištem u Zagrebu.  

Srbija

Institut Jaroslav Černi prihvatio ponudu za privatizaciju?

Direktorima Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi kompanija Milenijum tim (Millennium Team) ponudila je zajedničko učešće u privatizaciji, a direktori su to prihvatili, prenosi agencija Beta. Od strane kompanije bliske vlastima rukovodstvu instituta ponuđeno je formiranje konzorcijuma u kojem bi pored nje bili generalni direktor i izvršni direktori.Fizička lica bi u konzorcijumu učestvovala sa ukupno 30% kapitala. Država je ranije oglasila prodaju 92% kapitala tog instituta. Procenjena vrednost kapitala Jaroslava Černog je 2,8 miliona evra, a početna cena bila je oko 2,58 miliona evra.U Ministarstvu privrede danas su otvorene ponude za kupovinu oko 92 odsto kapitala instituta koje su u državnom vlasništvu.Kako prenosi Beta, direktor Instituta Dejan Divac i šetorica izvršnih direktora odlučili su da prihvate ponudu Milenijum tima i o tome obavestili zaposlene.U obrazloženju te odluke oni su naveli da i im je Milenijum tim saopštio da prepoznaje sadašnje dobro poslovanje instituta, njegov potencijal, kao i da ima nameru da očuva njegove kapacitete i da želi da uloži sredstva u dalji razvoj, uvažavajući njegovu osnovnu delatnost i poziciju na tržištu.Podsetili su da Milenijum tim i institut već dve godine zajedno učestvuju na kapitalnom projektu izgradnje beogradskog kanalizacionog sistema, a u pripremi je saradnja i na drugim značajnim projektima.Od poplava će nas štititi i IT firma povezana s vlastima, ministarstvo uklanja dokumentaciju "Dobili smo mogućnost da preuzmemo značajnu odgovornost za buduće poslovanje instituta, da srazmerno delimo efekte uspeha i neuspeha, što znači i obavezu srazmernog ulaganja i u vezi sa tim lično kreditno zaduživanje, u šta bismo morali da se upustimo u slučaju pozitivnog ishoda, odnosno kupovine Instituta od strane konzorcijuma", naveli su čelni ljudi Instituta.Dodali su da je Institut u prethodnoj i ovoj godini, uprkos pandemiji  ostvario stabilno poslovanje, redovnost i rast plata, uspešno izvršenje svih obaveza prema klijentima i kooperantima, dobru poziciju na tržištu i značajne ugovore."Očekujemo da će institut bez obzira na ishod započetog privatizacionog postupka, nastaviti da obavlja profesionalno sve svoje aktivnosti, uspešno poslovati i zadržati ulogu ključne naučne institucije u domenu voda u zemlji i regionu, što će se, nadamo se, odvijati u interesu zaposlenih, ali i u javnom interesu svih građana", dodaje se u saopštenju zaposlenima.Privatizaciji Instituta Jaroslav Černi protive se brojne ekološke organizacije i stručnjaci jer smatraju da to nije u interesu građana. Oni su ranije naglašavali kako je Milenijum tim već viđen kao kupac tog instituta. Ekolozi zahtevaju da se spreči prodaja Instituta "Jaroslav Černi" Milenijum tim sprovodi brojne velike projekte u Srbiji, među kojima je i izgradnja Beograda na vodi i već je bio zaintersovan za kupovinu Vodoprivredno privredno društvo (VPD) Smederevo, o čemu je Nova ekonomija već pisala. Nakon naših pitanja upućenih Ministarstvu privrede uklonilo je podatke o njihovoj ponudi za tu kompaniju.U prodaji VPD Smederevo, koje štiti od poplava, Milenijum tim je imao drugu po visini ponudu, a najvišu programerska firma Khaoticen (661.000 evra). Khaoticen je inače firma koja se dovodi u vezu sa bratom ministarke u Vladi Srbije, Darijom Kisić Tepavčević.

Srbija

Prvo takmičenje mladih somelijera Srbije

Prvo takmičenje mladih somelijera, pod nazivom "Upoznajte srpske sorte grožđa, održaće se 11. novembra u hotelu Hyatt Regency Beograd, u organizaciji Udruženja somelijera Srbije (SERSA), a finale će početi u 16 časova i otvoreno je za javnost.Tridesetak mladih ljudi uzrasta između 18 i 29 godina, iz različitih delova Srbije, će pokazati svoje znanje o srpskim vinskim regionima, našim autohtonim sortama grožđa kao i svoje umeće u vinskom servisu. Takmičari će prvo morati da prođu kvalifikacije, zatim preko će polufinala stići do najvažnijeg dela takmičenja, u kom se nadmetati tri najbolja kandidata, od kojih će samo jednom pripasti titula najboljeg mladog somelijera - poznavaoca vina od autohtonih sorti grožđa Srbije.Na časovima kandidati usavršavaju svoje veštine dekantiranja i otvaranja penušavih vina i uče o  svojstvima srpskih vinskih sorti, kao što su prokupac, kadarka, crna i bela tamjanika, smederevka, morava, ali se upoznaju i sa onim manje zastupljenim u našim vinogradima, poput probusa, bagrine, petre, župljanke i drugih. Takmičari već pokazuju zavidno znanje o tradicionalnim jelima naše kuhinje i uparivanju sa srpskim vinima. Neki od učesnika su još uvek studenti Visoke hotelijerske škole u Beogradu, dok drugi već rade kao ugostitelji u nekim od poznatih srpskih restorana. Zajednička im je želja da budu vrhunski profesionalci i da pomognu promociju domaćih vina i jačanje srpskog vinskog identiteta.Ideja je da oni koji najviše rade sa krajnjim potrošačima treba i da znaju najviše o domaćim autohtonim sortama i pomognu njihovu popularizaciju i konzumaciju, jer domaća vina imaju veliki potencijal i tek nalaze svoje mesto kod domaćih i stranih potrošača.Organizacija Takmičenja mladih somelijera – Upoznajete srpske sorte grožđa realizuje se uz podršku Projekta za konkurentnu privredu Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Takmičenje podržava i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, u okviru konkursa za dodelu dotacija namenjenih za projekte razvoja turizma u 2021. godini.AGENDA TAKMIČENJA8.30 časova – Okupljanje takmičara9.00 časova – Prvi deo takmičenja – KVALIFIKACIJE, pismeni deo takmičenja (zatvoreno za publiku)10.30 - 11.30 časova – pauza za fotografisanje (otvoreno za medije)12.00 časova – Drugi deo takmičenja – POLUFINALE, praktični deo takmičenja, 10 najboljih kandidata (zatvoreno za publiku).16.00 – 19.00 časova– Treći deo takmičenja – FINALE, praktični deo takmičenja, 3 najbolja kandidata. (Otvoreno za publiku).19.30 časova – PROGLAŠENJE POBEDNIKAUkoliko želite da saznate više o Takmičenju mladih somelijera, kao i da prisutvujete događaju, kontaktirajte Mariju Radović na marija.bozovic.radovic@gmail.com i na 069 627 452.

Svet

Pratioci Ilon Maska izglasali da proda udeo u Tesli

Pratioci Ilona Maska na Tviteru izglasali su u anketi koju je objavio u subotu da osnivač i izvršni direktor Tesle proda 10% svojih akcija u kompaniji, U nastavku je napisao da će pridržati rezultata kakvi god da oni budu i da bi mu ta prodaja akcija omogućila da plati porez jer ne dobija platu od te kompanije. https://twitter.com/elonmusk/status/1457064697782489088Preko 57% ispitanika reklo je da podržava Maska da proda svoje akcije, a preko 42% je reklo da ne. U anketi je glasalo oko 3.500.000 od 62,7 miliona Maskovih pratilaca, ili oko 5% njegovih pratilaca. Nije reagovao na rezultate ankete.Musk je u vlasništvu oko 227 miliona akcija, a prema podacima od petka Komisijie za hartije od vrednosti i berze SAD 10 odsto akcija vredi oko 27,8 milijardi dolara, piše Forbs.Maskova anketa na Tviteru dolazi nakon što je Bajdenova administracija objavila analizu koja je pokazala da ultrabogati plaćaju poreze po stopi koja je znatno manja od većine Amerikanaca. Prema propalom poreskom predlogu koji bi od milijardera zahtevao da plaćaju više poreza na zaradu od akcija, Musk bi dugovao vladi skoro 30 milijardi dolara, prema analizi Forbsa.Prošlog meseca Musk je postao najbogatija osoba u istoriji i prva osoba koja je ikada vredela više od 300 milijardi dolara. Njegova neto vrednost trenutno iznosi 318,4 milijarde dolara. Tesline akcije su brzo rasle otkako je Herc servis za iznajmljivanje automobila objavio da kupuje 100.000 vozila od tehnološke kompanije. Sporazum je učinio Tesla jednom od retkih kompanija vrednih više od 1 bilion dolara.