Najnovije

Srbija

Bugarska vlada priznala da postoje transplatacije organa „bogatim“ ujacima

Bugarsko ministarstvo zdravlja otkrilo je u četvrtak da je pod bivšom vladom Bojka Borisova državna bolnica vršila transplantaciju organa siromašnih donora za bogate „ujake“, piše Euractiv.com."Ujaci" su imali lažni identitet i bugarsko Ministarstvo ima „sve razloge da veruje da oni nisu srodnici, kako nalaže zakon“. Visoko pozicionirani vladin zvaničnik je na ovaj način dobio transplantaciju jetre i uspeo da skoči na vrh liste čekanja.U poslednje dve godine živi davaoci su u državnoj bolnici izvršili 14 transplantacija bubrega, a u dokumentima se navodi da su svi davaoci bubrega siromašni „nećaci“ iz Ukrajine i Moldavije, a primaoci bogati „ujaci“ iz zemalja kao što je Izrael, Japan, Oman, rekao je ministar zdravlja Stojko Katsarov.Utvrđeno je da su mnogi bogati „ujaci“ koji su dobili bubrege koristili lažni identitet.Iako u zemlji već dugo postoje sumnje u vezi s transplantacijama, ovo je prvi put da vlada potvrđuje takvu praksu. Ministarstvo zdravlja strahuje da će ovo otriće izazvati snažan međunarodni odgovor.Podsećamo, Ustavni sud Srbije proglasio je neustavnima odredbe zakona po kojima su svi građani  donatori organa nakon svoje smrti, osim ako se ne o tome ne izjasne drugačije tokom života, ili ako se u trenutku njihove smrti transplantaciji izričito ne protive njihovi srodnici, supružnici ili partneri.

Srbija

Fond za razvoj odobrio kredite vredne 361 milion

Fond za razvoj saopštio je da je odobrio je 47 zahteva za kredit u ukupnom iznosu od 361,1 miliona dinara, objavila je ta institucija. Kroz 13 investicionih kredita sedstva u iznosu od 157,9 miliona dinara dobiće pravna lica i preduzetnici.Fond je odobrio i devet zahteva za investicioni kredite po Programu podsticanja razvoja preduzetništva kroz razvojne projekte, a ukupni iznos kreditnih sredstava je 133,2 miliona dinara dok su bespovratna sredstva 33,6 miliona.Za trajna obrtna sredstva odobreno je šest kredita pravnim licima i preduzetnicima u ukupnom iznosu od 34,9 miliona dinara.Fond je odobrio devet kreditnih zahteva za podsticanje razvoja preduzetništva kod početnika u poslovanju za koje se izdvaja 12,5 miliona dinara kroz kredite i 5,8 miliona kao bespovratna sredstva.Ženama preduzetnicama odobreno je sedam kreditnih zahteva koji ukupno vrede 13,5 miliona dinara i 7,2 miliona bespovratnog novca.Mladima su odobrena tri kreditna zahteva u iznosu od 8,9 miliona dinara kreditnih sredstava i 4,8 miliona bespovratnih sredstava.FOND ZA RAZVOJ: KONTROLIŠEMO NA TERENU KORISNIKE KREDITA

Srbija

Deficit 40,2 milijardi dinara u prva četiri meseca, manje nego prošle godine

U prva četiri meseca ove godine ostvaren je deficit republičkog budžeta u iznosu od 40,2 milijardi dinara. Prihodi su ostvareni u iznosu od 427,3 milijardi dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 467,6 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija.Samo je u januaru ostvaren suficit, dok je najveći deficit bio u martu - 31 milijarda dinara.Aprilski deficit je iznosio 16,7 milijardi dinara.U aprilu su naplaćeni prihodi u iznosu od 109,6 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosti 98 milijardi dinara.Najveći deo poreskih prihoda odsnosi se na uplatu PDV u iznosu od 57,3 milijardi dinara i akciza - 19,1 milijarda dinara.Fiskalni savet: Deficit republičkog budžeta rekordno visok Aprilski rashodi su bili 126,4 milijardi dinara. Rashodi za zaposlene su iznosili 27,1 milijardu dinara, subvenije su isplaćene u iznosu od 25,8 milijardi, a najveći deo odnosi se na isplatu direktne pomoći u privredi u okviru novog paketa mera za borbu protiv pandemije.Deficit je znatno manji nego što je to bio slučaj u prva četiri meseca prethodne godine kada je on iznosio 114 milijardi dinara.Na to je pre svega uticalo povećanje prihoda u prva četiri meseca ove godine, pa su oni za oko petinu veći nego što je to bio slučaj u periodu januar-april prošle godine (379,8 milijardi prihoda). Najprimetniji skok prihoda odnosi se na deo naplate poreza.Rashodi su bili nešto veći nego ove godine i to za oko pet procentnih poena. Iznosili su 493,8 milijardi dinara.Prva četiri meseca prethodne godine rashodi su bili nešto veći nego ove godine - 493,8 milijardi dinara (5 procentnih poena više nego ove), a prihodi za oko petinu manji nego ove godine - 379,8 milijardi (skoro 22 procentna poena manje nego ove godine).Na nivou opšte države, koji obuhvata stanje republičkog budžeta, budžete lokalnih samouprava, državnih fondova i slično, u periodu januar - april 2021. godine je ostvaren fiskalni deficit u iznosu od 9 milijardi dinara i primarni fiskalni suficit (kada se izuzmu troškovi kamata) u iznosu od 41,9 milijardi dinara. Prema revidiranom planu izvršenja budžeta opšte države, za ovaj period je planiran fiskalni deficit u iznosu od 45,2 milijardi dinara.Na kraju aprila javni dug iznosio je 27,8 milijardi evra, što 55 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).Kolumna: Deficit i stendap komičar

Svet

Crna Gora ukida tajnost informacije o izgradnji autoputa

Predstavnici Nacionalnog saveta za borbu protiv korupcije na visokom nivou i Ministarstva kapitalnih investicija Crne Gore, saglasni su da se počne sa skidanjem oznaka tajnosti i objavljivanjem dokumenata o izgradnji deonice autoputa Smokovac-Mateševo.Kako prenosi portal Bankar.me, to je za list Dan potvrdila predstavnica toga saveta Vanja Ćalović Marković. Prema njenim rečima, u pitanju su dokumenta koja su bila proglašena tajnim, čije je prezentovanje javnosti u skladu sa preporukom Evropskog parlamenta, koji je rekao da treba sprovesti detaljnu istragu izgradnje tog autoputa.Ona navodi da u ovom trenutku ne može precizirati šta će prvo biti objavljeno, ali da će sigurno jedna od najvažnijih i prvih informacija koja će biti publikovana biti ona koja se odnosi na životnu sredinu, pre svega reku Taru."To su podaci o uticaju izgradnje autoputa na (reku) Taru, jer ti podaci ne smeju biti tajna, s obzirom na to da je Crna Gora ratifikovala međunarodne konvencije koje kažu da takve informacije moraju biti javne. Takođe, biće objavljeni podaci vezani za finansije", navodi Ćalović Marković.Ona ističe da će se pre svega saznati ko je odgovoran za kršenja zakona, kao i na koji način je planirana i kako je realizovana ta investicija.SUD U KINI NADLEŽAN ZA AUTO-PUT U CRNOJ GORI "Cilj je da se otkrije korupcija i da se ona spreči. Videćemo šta je to što se nalazi u tim dokumentima i koliko ćemo moći suštinski da pomognemo državnim organima, policiji i tužilaštvu da otkriju slučajeve korupcije i drugih krivičnih dela", naglasila je Ćalović Marković.Ona je dodala da je bivše rukovodstvo Ministarstva saobraćaja i pomorstva, ali i rukovodstvo bivših vlada, sa dobrim razlozima dokumentaciju o autoputu proglasilo tajnom.Gradnja auto puta Bar-Boljare, na kojoj se i nalazi deonica Smokovac-Mateševo od samog početka izaziva kritike dela crnogorske javnosti zbog netransparentnosti tog projekta, kao i zvog nedostatka mehanizma finansijske.Projekat se finansira iz kineskog kredita, a za sve sporove ugovorima je određena nadležnost kineskih sudova. Iz nevladinog sektora su takođe u više navrata optuživali kineskog izvođača da je gradeći autoput devastirao korito reke Tare, koja se nalazi pod zaštitom organizacije UNESCO.

Konferencije Srbija konferencije

Prosvetari i dalje bez opreme za online školu, deca željna kontakta

tri nedelje pred završno zvono VIoleta ALfeldi sada je dobro nakon šoka koji je doneo , prvo sretanje sa školom i nastavnicima, nisu ni imali neka druga iskustva.Uplašeni pre svega za život za zdravlje i problem za planiranje, a sada, što se učitelja tiče snašli.Rad u dve smene, premda zahtevan, doneo dobre rezultateodlično smo prošli kako smo mogli da prođemo./////////////////Smiljana istraživanje o perspektivom aktera u školstvu.nešto nam je nedostajal, profesorima, učenicima, sve završite ali nešto nedostaje.ISto to se desilo i roditeljima, stručnim saradnicimasubjektivne osećaje i percepciju, svima nedostajala interakcijanastavnci su se osećali nesigurno, podrška im falila, ustalilo se, ali nedostajanje jeste suština nastave, povratne informacije, kada vas gledam uživo i klimateglavom, vi mene podstičeterezličiti podaci zavisno od uspeha učenikamnogo su kritičniji učenici sa odličnim uspehom, očekivali više, želeli višenepravedna, mnogo prepisivanja,////////////////////Vesnada kapetana nema broda neminovni gubici, nažalost kolege nisu sve prošle, značajne gubitkenedovoljna podrška ministarstva prosvetetroškovi su bili jako veliki, kada pričamo o fin strani, ne mali broj podizao kredite da bi kupovali rač, ali to verovatno niej uticalo samo na njih, i roditelje, stoje u redu za računar, onda dolazi roditelj koji je takodje roditelj.iz te cele frustracije, mi ne izlazimo mnogo pametniji, to se videlo u sep 2020, trebalo je prethodno polugodište oiskoristiti da bi se naučili, pomerili neke granice i da udjemo osnaženiSindikat u avgustu poslali dopis sa udruženjem Koraci, psiholozi i pedagozi, predložili čiotav niz mera kako bi moogli da izadju na najbolji mogući način, da nekako u svoju korist okrenemo.sagorevanje na poslu, borba sa osećanjem besmisla kosi prosvetne radnike, da nikad nije dovoproblem sa nedostatkom opreme, naročito kod osetljivih grupa///////////////Gordanai kod dece se pojavila otpor, guljenje radnih navika, pto je unelo dosta nemira u porodice nije dostupno za svu decu, moramo da priznamo da bi znali šta treba da radimo.svakog dana//////////////////////////////////Violeta deca neuporedivo bolje snašla, problem sa količinom informacija koja su deca morala sama da prerade, tehnički deo je i sa rdoiteljima dobro funkcionisao////////////vesnatrebalo da se uradi pre mnogo vremena, ne za sutra ili sledeću školskoj godiniprosek na nivou Srbije, minus predznak van BeogradaRačunajte da imate u osnovnom 750-800k minimum 10 odsto nisu imali pristup nastavi na odgovarajući načintrajne posledice nedostatka obrazovanja. Svako dete sa okrnjenim obrazovanjem, li neka deca će odustati, vezati za modele koji vam garantuju prekarni radizgubili barem trećinu godine, ako 1,500 evra , 750 evra po učeniku bačeno600 miliona evra izgubili da se može meriti u novcu, ali od novca je strašnije motivacijakako da mu objasnite da ne prepisuje, kada imate visoko kotiranog političara, koji ima plagijat u doktoraku.deca pitaju za pesnike, a najbolji đaci će raditi poslove na privremenim ugovorimane mogu sami nastavnici, ne mogu sami roditelji, potreban društveni dogovorciljevi sa vlastima se ne podudaraju/////////////////////smiljanada se okreću prepisivanju predmeta koji ih ne interesujujaz između beograda i ostatka srbije je postojaonema nacionalnih testiranja, zapravo nemamo podatke ni pre pandemije,i da onda vidimo da li je kvalitet opao, koliko, u čemuji dalje imamo međunarodno merenje rezultatarazlika postoji 50 godina unazad u postignuću, ali dramatično kada se uporedi s regioom, najviša u Srbiji i Severnoj MakedonijiDrugi podatak, postignuće utiču različiti faktoriprethodni TIMS ciklusa se duplirao 31, odsto na socioekonomskog statusa sa 17 na 31, a cilj obrazovanja je da bude što pravedniji i da svi imaju jednaku mogućnostpre pandemije, a drastični su, a sada se nastava na daljinu itekako utiče socioekonomski statuspilotiranje državne mature rezutati jako loši, kada smo pitali učenike zašto, za neke zadatke su rekli da su slušali preko rts-a, da ih ne računaju //////////treća, identični odgovori da njih niko ništa nije pitaođačke parlamenit i roditeljski savetaod dece najbolje odgpovroe, znaju šta se dešava i šta žele, uvek navode ada bi voleli da ih više pitaju, imaju inicijativeprimera radi, deca žele da mogu nekom da postave pitanje, nedostaje vremena, predloge da svaka škola ostavljaju pitanje i predloge, koja bi se onda na nekom nivou razmatrala.///////////////////istraživanja ličnim poznancima i postojećim mrežama dobri rezultati isključivo zbog entuzijazna nastavnika i direktoranastava na daljinu je kada želite 1 na 1, neku dodatnu podršku, ne za grupnu/////////////treći da li će ministarstvo ikada da kaže da ne može da reši pa da //////////posle godinu ipo dana i dalje ima nastavnika bez računara, videćete u raznim sredima razni modaliteti, ali najveća zaprepušteni sami sebi, plan i program ne prate realnost, kako se ko snađe, uinute su eventualno dodatne zarade////više prosečne ocene na kraju godine nego što je uobičajeno.srbija u odnosu na region i Evropu imala veliki dan školskim danaomkako se popunjava rupa?da digitalni resursi , ali nedostajeinterackija interakcija interakcija pojačati individualno////////////dopunsko dodatnu u elektronskom, komunikacija sa roditeljima preko digitalnih platformi, 

Svet

Kanada: Dan rođenja Nikole Tesle proglašen za praznik

Dan rođenja srpskog naučnika Nikole Tesle, 10. jul postao je praznik u kanadskoj provinciji Ontario, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, a preneo N1. Zakon o proglašenju potpisalo su predstavnica kraljice Elizabete i zamenica kanadskog guvernera za provinciju Ontario Elizabet Doudsvel. Kako se dalje stoji u saopštenju, najzaslužniji za ovaj izuzetno značajan događaj je član provincijskog Parlamenta Ontarija iz redova Nove demokratske partije Tom Rakočević, na čiju je inicijativu zakon izglasan.U zakonu kojim je rođendan Nikole Tesle postao praznik u Ontariju eksplicitno se navodi da je Tesla srpsko-američki pronalazač i inženjer.Podseća se da su Teslini patenti bili osnov za gradnju prve svetske hidroelektrane na reci Nijagari, te da su nakon samo 25 godina sva naseljena mesta u Južnom Ontariju imala pristup električnoj energiji.IVONA JEVTIĆ NA KONKURSU IZABRANA ZA DIREKTORKU MUZEJA NIKOLE TESLE U saopštenju se dodaje i da je proglašenje Dana Nikole Tesle u Ontariju je veliki uspeh za srpsku dijasporu u Kanadi, koja je najbrojnija upravo u toj provinciji, jer se na ovaj način podiže ugled srpske zajednice na tom prostoru.Generalni konzul Republike Srbije u Torontu Vasilije Petković zahvalio je poslaniku u ontarijskom Parlamentu Tomu Rakočeviću na inicijativi, kao i provincijskom Parlamentu Ontarija na brzo sprovednom postupku usvajanja zakonskog predloga.Generalni konzulat Republike Srbije u Torontu je, kako se navodi, svojim aktivnostima pomogao u realizaciji projekta proglašenja Dana Nikole Tesle na nivou Ontarija.

Srbija

Novaston ekskluzivni zastupnik za izdavanje u poslovnom objektu “Revolucija”

Naša kompanija Novaston Asset Management, kao deo Novaston platforme, ekskluzivni je zastupnik za izdavanje poslovnog prostora u objektu „Revolucija“, bruto površine oko 10.000 kvadratnih metara, na izuzetno atraktivnoj lokaciji – ukrštanju Bulevara kralja Aleksandra i Golsvordijeve ulice. Investitor projekta je „Granit Invest“, kompanija sa bogatom tradicijom u građevinskoj indutriji, dok je idejno rešenje izradio renomirani beogradski projektni studio „Zabriskie“. Luksuzni poslovni objekat „Revolucija“ prati najnovije trendove u građevinarstvu i dizajnu enterijera uz primenu standarda zaštite prirode i COVID-19 preventivnih elemenata, kao što su dotok svežeg vazduha u konferencijskim salama, bezkontaktno otvaranje vrata i slično.  Buduća poslovna zgrada „Revolucija“ imaće ukupno 10.000 m2, a sama spratnost „Revolucije“ će biti uklopljena u okolinu Vukovog spomenika, tako da niži delovi do četvrtog sprata predstavljaju vezu sa susednim zgradama, dok se deo zgrade na uglu ka Trnskoj ulici uzdiže do visine osmospratnice od 32metara.  Za prizemlje je rezervisan maloprodajni i restoranski prostor, dok spratove zauzima kancelarijski prostor klase A. Peti sprat, kao i poslednji, namenjeni su za raznovrsne događaje i konferencije, kao svojevrsni kongresni centri. Imajući u vidu Plan generalne regulacije kojim je predviđeno širenje Trnske ulice, u sklopu budućeg gradskog projekta poslovni objekat će imati poluzatvoreni atrijum u unutrašnjosti i time uticati na formiranje modernog ambijenta u srcu grada . Takođe, s obzirom na to da se nalazi na veoma traženoj centralnogradskoj lokaciji, zgrada ima garažu kapaciteta 88 parking mesta. Kao ekskluzivni zastupnik za izdavanje poslovnog prostora u „Revoluciji“, Novaston platforma nastavlja da razvija kompletnu uslugu u oblasti prodaje i upravljanja nepokretnostima, tekućim i investicionim održavanjem, projektima izgradnje i opremanjem modernog poslovnog prostora.Novaston: Kopaonik biznis forum 2020

Svet

Bil Gejts razvija nuklearni reaktor najnovije generacije

Kompanija američkog milijardera Bila Gejtsa koja izrađuje napredne nuklearne reaktore Terra Power, odabrala je region Vajoming (Wyoming) u Sjedinjenim Državama za pokretanje svog novog projekta. Novi nuklearni reaktor će se graditi na mestu nekadašnje termoelektrane koja je radila na ugalj.Kako prenosi The Guardian, kompanija za proizvodnju struje PacifiCorp, koja je u vlasništvu američkog investitora Berkshire Hathawaya Warrena Buffeta i koja je Gejtsovoj firmi partner u tom projektu, saopštila je da će se tačno mesto izgradnje novog oglednog reaktora znati do kraja godine.Komapniju Terra Power Gejts je osnovao pre 15 godina, a novi nuklearni reaktor će se hladiti pomoću natrijuma.Neki naučnici takvu vrstu malih naprednih reaktora, koji rade na goriva drugačija od tradicionalnih, smatraju tehnologijom koja može da nadomesti izvore energije koja se dobija uz pomoć vatra i sunca. Istovrenemo doprinosi se smanjenju klimatskih promena."Ovo je naš najbrži i najjasniji put da postanemo negativni na emisije CO2", kaže guverner Vajominga Mark Gordon, čija je država najveći proizvođač ugljena u zemlji.Projekt sadrži brzi reaktor snage 345 megavata, a hlađenje rastopljenim natrijumom moglo bi da poveča snagu na 500 megavata.TerraPower je prošle godine objavila da će postrojenje koštati oko milijardu dolara. Krajem prošle godine američko Ministarstvo energetike dodelilo je Terra Poweru 80 miliona dolara za predstavljanje nove tehnologije rada nuklearnih reaktora, a Gejtsu su obećana i dodatna sredstva.“Ova vrsta čiste energije potrebna nam je u mreži već naredne decenije”, izjavio je Gejts tom prilikom.MAJKROSOFT IZBEGAO DA PLATI POREZ NA 258 MILIJARDI DOBITI PREKO IRSKE Stručnjaci za nuklearnu energiju upozoravaju da napredni reaktori mogu da predstavljaju veći rizik od konvencionalnih. Gorivo za mnoge napredne reaktore moralo bi da se obogati mnogo većom stopom od konvencionalnog goriva. To znači da bi lanac snabdevanja gorivom mogao da bude privlačna meta za militante koji žele da naprave nuklearno oružje.Ipak, sa druge strane novi reaktor će uticati na smanjenje nuklearnog otpada. Senator Wyominga John Barrasso primetio je da bi izgradnja novog reaktora mogla da pokrene nekadašnje aktivno iskopavanje urana u toj saveznoj američkoj državi.Ćerka kompanija Gejtsovog Majkrosofta, Microsoft Round Island One koja posluje u Irskoj, ovih dana se suočava sa optužbama da je platila je nula dolara poreza na oko 315 milijardi dolara dobiti (258 milijardi evra).Gejtsovoj firmi koja naplaćuje licence za korišćenje Majkrosoftovih softvera, to je pošlo za rukom jer je kao poreski obveznik registrovana u ofšor (offshore) zoni Britanskih Bermudskih ostrva.

Srbija

Nova rekonstrukcija Kalenića, trebalo da bude završena još 2018.

Ponovo će se renovirati Kalenić pijaca na Vračaru, iako se kraj svih faza rekonstrukcije najavljivao za 2018. godinu. Urbanističkim projektom je predviđeno njeno natkrivanje, rušenje jedne od kapija, kao i uklanjanje postojećih mesara i ribarnica iz unutrašnjeg dela. Prodavci se najavljenim radovima ne raduju jer kažu - mušterije ih nakon rekonstrukcija teže pronalaze.Oni za Novu ekonomiju objašnjavaju da im je iz uprave pijace nagovešteno da će rekonstrukcije biti ali da ne znaju ni kada niti da znaju šta to podrazumeva. Zabrnuti su kako će nakon toga izgledati nastavak rada i da li će biti promene u načinu zakupa tezgi. Sve ovo zbog lošeg iskustva od prošle rekonstukcije, koja im je, kako kažu, donela lošiji raspored tezgi i teže snalaženje mušterija koji ne mogu da pronađu svoje stalne prodavce.Novim urbanističkim projektom koji će biti na javnom uvidu od 8. do 16. juna predviđa se natkrivanje već dela pijace (prikaz u videu). Kapija kojom se na pijacu ulazi iz Maksima Gorkog se ruši zbog toga što prelazi regulacionu i građevisnku liniju, što onemugaćava širenje kolovoza koje se predviđa važećim planom.Uklanjaju se i zidani i montažni objekti koji se nalaze unutar pijace između dve kapije jer su, kako se navodi u tekstu projekta, “u lošem stanju i na poziciji koja ne odgovara Idejnom rešenju”. Na njihovom mestu trebalo bi da nikne novi “gastro blok”.Zadržavaju se nizovi montažnih objekata uz Njegoševu ulicu, koji počinju od Viške ulice, kao i oni uz ulicu Maksima Gorkog, koji su i postavljeni u toku prethodne rekonstrukcije 2017. godine.Kapija u Njegoševoj ulici će biti rekonstruisana i dograđena.Mlečna hala se zadržava bez promena jer nije deo idejnog rešenja, ali može da se rekonstruše "u gabaritu i volumenu" pošto malom površinom prelazi regulacionu liniju ulice Maksima Gorkog.Sve faze za dve godine ili jedna za četiri?Hala u kojoj se prodaju mlečni proizvodi je inače trebalo da bude rekonstruisana još davnih dana. Naime, tadašnji gradski menadžer Goran Vesić je, pre skoro četiri godine, u decembru 2017. godine, bišao je tek završen plato na Kalenić pijaci i tom prilikom najavio da će “jedna od najstarijih beogradskih pijaca postati moderna tržnica 21. veka”.I to, vrlo brzo, jer je druga faza, koja je trebalo da podrazumeva obnovu mlečne hale i prostora između dve kapije, trebalo da počne već naredne, 2018, godine.“Do kraja godine, „Gradske pijace” će završiti urbanistički projekat Kalenić pijace kako bi mogli da dobiju dozvolu da se rekontruiše prvo mlečna hala, a potom i prostor između dve kapije. U trećoj fazi će biti rekonstruisan čitav plato, deo podzemne garaže, i tada će ova pijaca, kako smo i obećali, biti konačno rekonstruisana.”A godinu dana ranije, u aprilu 2016. godine, kada je i počela prva rekonstrukcija, Vesić je detaljno izložio plan obnove Kalenić pijace. “Građevinski radovi će se obaviti u četiri faze, za koje će biti potrebno oko dve godine radova,” objasnio je Vesić.Kompletna rekonstrukcija Kalenić pijace trebalo je da ima četiri faze: prvu - rušenje i gradnju lokala u Ulici Maksima Gorkog i Njegooševoj (urađeno 2017. godine), drugum - rekonstrukciju dela između dve kapije koji će biti natkriven (podrazumeva plan koji je trenutno na uvidu), treću - radovi na sređivanju sadašnje zatvorene hale i četvrtu fazu - uređenje pijace i izgradnju garaže na mestu sadašnjeg fast parka.U martu 2020. godine gradonačelnik Beograd Zoran Radojičić je najavljivao drugu fazu rekonstrukcije Kalenić pijace koja je, prema njegovim rečima, trebalo da obuhvata postavljanje solarnih panela, punjača za električne automobile i ekološki koncept osvetljenja. Ničega od navedenog nema u predloženom projektu.Tada je Radojičić izjavio da će vrednost radova za drugu fazu obnove Kalenić pijace biti između 11 i 12 miliona evra.Iz grada Beograda nisu odgovorili na zahtev Nove ekonomije za izjavu u vezi sa renoviranjem Kalenić pijace, a na pitanja o tome kada će se sa rekonstrukcijom početi, koliko će radovi koštati, kao i da li se u narednom periodu planiranju novi radovi nam nisu odgovorili ni iz “Gradskih pijaca”.Katarina Baletić

Srbija

Počele prijave za novi besplatni IT Bootcamp kurs

Prijave za novi IT Bootcamp su počele i traju do 15. juna. U IT firmama do sada se zahvaljujući IT Bootcampu 350 ljudi, podseća portal Startit.U novom ciklusu je moguće prijaviti se za: Testiranje softvera (QA), Osnove programiranja (Java), Razvoj veb stranica (JS) i Razvoj veb stranica (PHP + WordPress), i to u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i na Kosovu i Metohiji. Zbog trenutnih epidemioloških mera nastava će se realizovati onlajn, a polaznici će, pored stručnog teorijskog i praktičnog znanja, imati dodatne pripreme za predstavljanje kompanijama.IT Bootcamp je škola osnovana od strane individualnih donatora iz dijaspore poput Petra Markovića, a izvodi se u saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac.IT Bootcamp i ranije je organizovao besplatne kurseve, u Beogradu i Nišu, kao i kurseve besplatne prekvalifikacije za ljude s područja Kosova i Metohije, i besplatni kurs PHP-a na nivou cele Srbije.Od osnivanja 2018. godine do danas, preko 350 polaznika kurseva je dobilo posao ili praksu u IT kompanijama. Cilj škole je da pruži besplatno znanje populaciji koja nije imala priliku da se formalno obrazuje u sferi informacionih tehnologija.Prijave se odnose na letnji ciklus besplatnh IT kurseva, a više informacija, kao i prijava, može se videti na sledećem LINKU.PROSEČNA PLATA PROGRAMERA 1.225 EVRA

Svet

Majkrosoft izbegao da plati porez na 258 milijardi dobiti preko Irske

Ćerka kompanija Majkrosofta, firma Microsoft Round Island One koja posluje u Irskoj, platila je nula dolara poreza na oko 315 milijardi dolara dobiti (258 milijardi evra), prenosi The Guardian. Firma je kao poreski obveznik registrovana na Britanskim Bermudskim ostrvima, a među zaposlenima ima samo direktora.Kompanija Microsoft Round Island One je 2020. godine ostvarila profit koji predstavlja skoro tri četvrtine celokupnog irskog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Irski BDP prošle godine je iznosio 437 milijardi dolara (357 milijardi evra).Majkrosoftova kćerka firma, koja naplaćuje licence za korišćenje zaštićenih softvera, zabeležila je godišnju dobit od 314,7 milijardi dolara, do kraja juna prošle godine. Taj iznos bio je veći za nešto manje od 10 milijardi dolara od prethodnog, prema podacima Irskog registra kompanija.Vest dolazi uoči sastanka lidera zemalja G7 u gradu Cornwall, koji je planiran ovog meseca i čiji je cilj se postigne sporazum o izbegavanju plaćanja poreza.Microsoft Round Island One nalazi se na adresi jedne advokatske kancelarije u centru Dablina. U njenoj poreskoj izvaji stoji da joj se ne obračunava porez na dobit, jer je registrovana na Bermudskim ostrvima.MAJKROSOFT UVODI "DARK MODE" U SVOJ NAJPOPULARNIJI PROGRAM? Kompanija je Microsoftovoj korporaciji tokom prošle godine isplatila dividendu od 24,5 milijardi, nakon čega je usledila i isplata dodatne dividende od 30,5 milijardi dolara.Ovim problemom, zbog izbegavanja plaćanja poreza koji bi možda trebao da se plati u Sjedinjenim Državama ili u nekoj drugoj zemlji, bavio se duže vremena i Američki senat.Prema navodima iz jedne od istraga Majkrosoft je još devedesetih godina prošlog veka počeo da uspostavlja složenu mrežu povezanih stranih kompanija kako bi proširio prodaju i plaćao manji porez."Microsoft posluje i ulaže u Irsku više od 35 godina, njen smo dugogodišnji poreski obveznik, zapošljavamo i doprinosimo njenoj ekonomiji. U potpunosti se pridržavamo svih lokalnih zakona i propisa u zemljama u kojima poslujemo", navode predstavnici Majkrosofta.Gigantske američke tehnološke iz SAD, takozvana Silicijumska šestorka (Silicon Six) Microsoft, Amazon, Facebook, Alphabet (vlasnik Google), Netflix i Apple optužene su da su tokom prošle decenije platile 96 milijardi dolara manje poreza.

2021

Stiže SkyCleaner, inovativni prečišćivač vazduha u srcu Beograda!

Nakon Rima, Milana, Londona i Berlina, gde su nedavno postavljeni slični uređaji, najsavremenija tehnologija naći će se i u samom centru prestonice – u Knez Mihajlovoj uliciBeograd će se, prema najavama zamenika gradonačelnika Gorana Vesića, uskoro naći na listi evropskih metropola koje problem zagađenja vazduha uspešno rešavaju inovativnim spoljnim prečišćivačima za javne površine, koji su ujedno i poslednja reč tehnologije u ovom domenu. Koncentracija nezdravih čestica u vazduhu, koja je zbog gustine naseljenosti i velike frekvencije saobraćaja, posebno izražena upravo u centralnim gradskim jezgrima, postaće prošlost zahvaljujući srpskom proizvodu simboličnog naziva – O2AZA.U najčistijem svežem vazduhu, poput onog na planinama, građani Beograda moći će da uživaju zahvaljujući inicijativi Grada Beograda i kompanije Mozzart, koji su prepoznali značaj ove inovative tehnologije, kako za kvalitet vazduha, tako i kao podršku našim inovatorima.Da Srbija ide u korak sa evropskim metropolama, pokazuje upravo činjenica da će se, nakon Rima, Milana, Londona i Berlina gde su nedavno postavljeni slični uređaji, najsavremenija tehnologija naći i u srcu Beograda – u Knez Mihajlovoj ulici. Inovativni uređaj, koji će doneti efekat planinskog vazduha u srcu grada, dizajniran je tako da radi 365 dana u godini, a za 24 sata prečisti 180.000m3 vazduha što je ekvivalent vazduhu koji proizvede čak 1.000 stabala. Ovaj svojevrsni „čistač neba“ uz pomoć slobodnog ozona i patentirane jonske tehnologije usisava preko 75 odsto najopasnijih čestica iz svoje okoline (PM1, PM2, PM10), zadržava ih u aparatu, a zatim ispušta prečišćen vazduh, stvarajući oko aparata oazu čistog vazduha. Inovativni srpski proizvod rezultat je saradnje našeg najboljeg industrijskog dizajnera i profesora na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu Marka Lukovića, prve srpske firme za proizvodnju LED ekrana „Elsat“ iz Čačka, uz pomoć tima konstruktora Predraga Bajovića i Alekse Jevtovića. Aparat koristi patentiranu holandsku tehnologiju ispitanu na Univerzitetu u Ajndhovenu.Mozzartu specijalna nagrada Privredne komore Srbije za društvenu odgovornost

Srbija

Većina građana smatra da je filantropija nedovoljno razvijena

biljana dakic đorđevićjelena avramovicalek kavčićjelka koleginica iz trag fondacijeAna Novaković//////////////////////////////neformalna koalicija za dobročinstvo koju predvodi drugo po redu istraživanje, periodična provera pulsa razumevanja građana davanju za opšte dobroblizu 90 miliona prFIlantropija i mi zbližavanje u toku////////Ana novaković generalna pomoć upućena onima kojima je neophodnamaterijalna, socijalno ugroženo stanovništvotako definisan pojam polovina misli da je nedovoljno ravijena tri četvrtine kada da se ne pridaje dovolno značaja kompanije trebaju više, a mediji da je osnovni zadatak da izveštavaju o filantroskim sveobuhvatno najmanja očekivanja građani imaju od sebe samih beleži se i pad samopouzdanja u efekte sopstvenih napora, dve trećine je matralo da učešće građana u fil akcijama ima znač 2018. 2020. samo 50 odstominimalne i maksimalne sume su se uvećavale , min za 30 odsto , maks za 3 odstoveće poverenje u rad humanitarnih organizacija ali i poreske olakšice /////////////////////////Marija Mitrović koja vodi za razvoj filantropije u Trag fondacijipovećan osećaj nesigurnosti, što je povećalo emociju da mala donacije može pomoći rešavanju većeg problema i broj akcija i novac koji je prikupljen, razlog za optimizam postojiza nju lično je važno da se ohrabri angažman mladjih generacija ////////////////////////////////Jelena Avramović država ne može da vidi niti reši sve problemena civilnom je da iniciraju promene, podstaknu građane na aktivizam, ali je važno na koji način se izveštava o tim inicijativama, jer jedanloš slučaj može da parališe na jako dug periodu SAD se ne oporezuju, kao i u većini u americi, a se ljudi utrkuju kako i imali osnov za umanjenje poreza.nadam se da eć i to ovde zaživeti, ali trenutno postoje opoiljivije jer je za njih potrebno kreiratio podsticajne uslove, donacije hrane, kompanijama se više isplati, za ukidanje bankarskih provizija na donacije i na mnoge druge sitne korake kako bi unaprediuli okvir za davanjaedrćžava da stvori, a mi da iskoristimo sve njih i imamo inicijativunajviše informacija podataka kad počne inicijativa, a malo kada se raelizuje akcija o utrošenim sredsitvima i postignutima/////////////Alek građani nemaju percepciju da gilantropija ne mora samo prema ugroženima, za opšte dobro ne nego ljudska prava, pravo na čist vazduh, država američka prepoznaje filantropsko davanje novca kao praktično pomaganje drćžave. Ako kao filantrop pomažete , filantrop sam usmerava nešto što i dao kao porez u akcije koje želi. Filantrop pacifista nema kontrolu da li vaš porez ide u naoružanje, ali ako ste protivnik toga, omogućava da umesto plaćanja poreza uložite i skrenete novacparadoks: Alek Kavčić u velikom broju moj lični novac, ali kao poreski obeznik dobijem olakšicu. Prakično 20 odsto inicijative za bespkate finansira američki poreski obveznik. Kada bi mi iz fondacije direktno želeli da usmerimo na jednu škou oni bi morali da plate porez srpskoj državi. Dok SAD o///////////////////////////////Jelka juče objavljeno prodata firma Nordeus, koja je ila učesnik u dubisnnskim intervjuima i oni su izdvojili tri miliona u fondaciju za obrazovanje mediji isključivo inceidentnom ponašanjukada su u pitanju firme i društveno odgovorno poslovanje, multinacionalke često imaju zabranu da se izveštava.Ali to ne bi trebalo da medije sprečava, da ne pišu o pojedinačnoj akciji, nego o proceseu//////////////////

Srbija

Roditelji, da li ste plaćali privatne časove u pandemiji? (ANKETA)

Kupovina dodatne kompjuterske opreme nije bila jedini trošak sa kojim su se suočavali roditelji tokom pandemije koronavirusa. Zbog neujednačenog kvaliteta nastave, mnogi roditelji su bili prinuđeni da angažuju privatne nastavnike za svoju decu, kako bi popunili praznine nastale zbog održavanja nastave na daljinu.Stalno čujemo da je obrazovanje besplatno. Nova ekonomija želi da izračuna koliki je bio trošak onlajn nastave u Srbiji tokom pandemije.Molimo vas da izdvojite dva minuta i popunite našu najnoviju anketu. Anketa je anonimna.

Lifestyle

Trener koji teretane šalje u istoriju

Zagušljiva teretana, gužva i čekanje u redu za sprave za vežbače je istorija jer Antonije Picajkić, trener iz Beograda, ljubiteljima zdravog života nudi vežbanje - na otvorenom.Za Novu ekonomiju kaže da je pandemija samo ubrzala njegovu odluku da ljudima ponudi adekvatnu zamenu za teretanu."Ljudi ne znaju da vežbanje u teretani mogu potpuno da zamene vežbanjem u prirodi. Benefita je mnogo: od svežeg vazduha, boravka u prirodi do motivisanja drugih ljudi da krenu da vežbaju", objašnjava Antonije.Vežbanje je zamišljeno kao druženje uz sport, pa se neretko trening u prirodi završava piknikom. Ceo razgovor pogledajte:"Trenutno vežbamo na tri lokacije u gradu, na Savskom keju, kod ušća i u Hajd parku na Senjaku. Mada je ta treća lokacija uvek promenljiva, može da bude i Ada, Avala… Najvažnije je da ovi treninzi “izvlače” ljude napolje, da nakon posla ne idu direktno kući opet da sede, već odlaze u prirodu."Leto je na pragu, pa nas je zanimalo i da li je i vežbanje i zdrava ishrana prava kombinacija za dobar izgled na plaži ili bar jedno od ova dva?"Zdrava ishrana je važna i ona daje potporu vežbanju, ali ništa bez fizičke aktivnosti. Na pojedincu je da odluči hoće li sat vremena dnevno hodati, vežbati, trčati ili sve to zajedno", kaže trener Antonije. Vežbanje na otvorenom uveliko je sadašnjost, a hoće li i nakon pandemije opstati u konkurenciji sa teretanama?"Definitivno je korona uticala da ljudi izađu i krenu da vežbaju napolju i mislim da se ljudi neće vratiti starom načinu života. Ovaj vid treniranja tek će se širiti ne samo u Beogradu već i u ostatku Srbije", objašnjava Picajkić.U programu koji je trener Antonije napravio, postoji i šest mesečnih izazova, da bi sve bilo još zanimljivije. "Recimo, piknik varijanta gde prvo odradimo trening u prirodi, pa se potom družimo. Učestvujemo i na ljubljanskom polumaratonu, a uveliko se i pripremamo za “X-waters” koji će prvi put ove godine biti održan na Adi Ciganliji. Da se prijavi može svako, a samo oni u formi moći će da preplivaju Adu. Tu su i trke sa preprekama koje su nama primarne", kaže Antonije.

2021

SBB donirao internet i televiziju za najmlađe pacijente u Kliničkom centru Niš

SBB fondacija saopštila je danas da je donirala SBB usluge Klinici za dečije interne bolesti i Klinici za dečiju hirurgiju i ortopediju Univerzitetskog Kliničkog centra Niš.  Donacijom u vrednosti od 40.000 evra obezbeđeno je besplatno korišćenje najkvalitetnijeg WiFi interneta za sve pacijente i zaposlene, kao i digitalna televizija u svih 90 soba obe dečije klinike, sa ciljem da se najmlađim pacijentima i njihovim roditeljima vreme provedeno tokom lečenja olakša. “Deca imaju na raspolaganju mnogobrojne TV kanale, među kojima su i dečiji, internet je pušten u celoj bolnici i mogu da mu pristupe svi zaposleni, pacijenti i posetioci. Da li će SBB usluge koristiti za zabavu, razbibrigu, edukaciju nije važno, važno je da imaju na raspolaganju lep poklon, da što lakše prebrode bolničke dane i što pre da se vrate svojim kućama.” izjavila je Jovana Lukić, direktorka SBB fondacije i CSR direktorka United Grupe.Unutar bolnice postavljene su i table sa nazivom SBB mreže i lozinkom za pristup besplatnom SBB internetu.“Deca dosta dugo leže na pedijatriji, naročito na hematologiji gde nekada budu i mesecima i zato nam je velika pomoć da imaju TV kanale i internet, koje do sada nisu imali.” rekla je prof. dr Emilija Golubović, rukovodilac Klinike za dečije i interne bolesti.Rukovodilac Klinike za dečiju hirurgiju i ortopediju prof. dr Anđelka Slavković, dodala je da je ova donacija izuzetno važna za decu, jer ih internet i televizija dodatno animiraju, posebno ako prvi put leže u bolnici.“Mnogo su uplašeni i mnogo im je lakše kada imaju gde da potroše svoje vreme čekajući na ili nakon hirurške intervencije. Osoblje koristi internet i u profesionalne svrhe. Putem interneta smo dolazili do mnogih značajnih informacija o COVID-19 i ova donacija će nam značiti i ubuduće”. rekla je prof. dr Slavković.SBB fondacija već šest godina kroz dugoročne projekte iz različitih oblasti pomaže očuvanju i unapređenju funkcionalnog društva, a kroz donacije pomaže i zdravstvenim ustanovama i drugim institucijama i neprofitnim udruženjima. U okviru kliničkih centara u Srbiji SBB usluge su donirane Kliničkom centru Kragujevac, Univerzitetskoj dečjoj klinici “Tiršova” i sada Klinici za dečije interne bolesti i Klinici za dečiju hirurgiju i ortopediju Kliničkog centra Niš.Humanost i zdravlje na prvom mestu

Srbija

Rio Tinto: Vodama u dolini Jadra ćemo upravljati po zakonu

Sprovodeći Projekat Jadar komanija Rio Tinto poštovaće sve propise o upravljanju vodama, kažu učesnici onlajn vebinara koji je održan u organizaciji te kompanije. Kompanija napominje da će se najvećim delom koristiti recikliranu vodu u procesu izdvajanja i prerade rude jadarit koja sadrži litijum.Margareta Milosavljević iz kompanije Rio Sava Exploration (kćerke kompanije Rio Tinta) kaže da Rio Tinto već primenjuje dobre prakse upravljanja vodama u mnogim svojim projektima. U vezi sa tim navela je primer rudnika u Mongoliji, kao i rudnik dijamanata u Australiji gde se voda prilikom eksploatacije rude zapravo u većem delu ponov koristi postupkom reciklaže.Ona kaže da je Rio Tinto odgovorna kompanija, koja posluje na principima održivog razdvoja. Tvrdi da će svojim aktivnostima izbegavati trajni uticaj površinske i podzemne vode, reke Jadar i Drinu, kao i njihove slivove.Prvo će se poštovati potrebe lokalnog stanovništva, pa tek onda industrijskog kompleksa kao što je Projekat Jadar, dodaje Milosavljević.Prema njenim rečima, kompanija će primenjivati sistem recirkulacije vode koju će koristiti u procesu eksploatacije jadarita. To kako napominje znači da će se veći deo vode prečišćavati i ponovo koristiti, a manji deo prečišćavati i ispuštati u reku Jadar.Profesor Aleksandar Đukić sa Građevinskog fakulteta u Beogradu, nalazi se u timu stručnjaka koji je angažovala kompanija Rio Sava Exploration, za potrebe Projekta Jadar.U početnim delovima, Projekat Jadar prema njegovim rečima reguliše Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kao i Zakon o planiranju i izgradnji. Pored toga dodaje i da se na takav projekat primenju čitav niz zakonskih rešenja, poput Zakona o vodama i nekoliko zakona iz oblasti zaštite životne sredine.Na lokaciji Lipnički Šor nalaziće se izvor vode koji će se koristiti u porocesu eksploatacije i prerade jadarita.Đukić napominje da tek treba da počne izrada idejnog projekta za Jadar, pa će to kasnije biti osnova za izradu studije o njegovom uticaju na životnu sredinu. Deo vode će se dobijati iz vodovoda, a veće količine i aluvijona reke Drine, kao i skupljanjem kišnice.Prema njegovim rečima, sistem za snebdevanje vodom povremeno će se dopunjavati vodom iz nekog podvodnog izvorišta i biće potrebno oko 1.500 kibika na dan, odnosno preko 100 litara u sekundi. Izvorište će raditi nekoliko sati dnevno.Rudarski otpad u samom krugu rudarskog postrojenja, industrijski se prerađuje i suši na deponiji lokacija Štavice.U slučaju prekoračenja prilikom ispuštanja biće razrađene procedure delovanja. U slučaju izlivanja neprečišćenih otpadnih voda u reku Jadar, ili bilo koji rečni tok, prema Zakonu o vodama sanacija štete sprovodi se o trošku onoga ko je odgovoran za zagađenje i to je kako napominje u zakonu jasno definisano.Kontrolni mehanizmi u toj oblasti u Srbiji imaju široka ovlašćenja, pa zbog ekološkog incidenta mogu i da zatvore pogon zagađivača.Prvoslav Marjanović iz Instituta Jaroslav Černi objašnjava da će se voda za Projekat Jadar dobijati iz četiri osnovna izvora: iz aluvijona Drine 90 kubika na sat, rudničkih drenažnih voda 130 kubika na sat, kao i recirkulacijom oko 100 kubika kišnih voda, čija količina zavisi od padavina.Samo višak otpadne vode se ispušta u obližnje vodotoke, oko 80 kubika na sat iz rudnika, a sa deponije oko 55 kubika vode na čas. Proces prečišćavanje otpadnih voda, kako objašnjava biće takav da će se u reku Jadar ispuštati prerađena voda koja će praktično biti boljeg kvaliteta od vode u samoj reci Jadar.Marjanović je odgovorio i na pitanje Dragane Đorđević sa Instituta za hemiju, poznatog kritičara Projekta Jadar, koju je zanimalo ko će plaćati prečišćavanje drenažnih voda sa jalovišta nakon prestanka eksploatacionog veka rudnika.Prema Marjanovićevim rečima, jedno od rešenja je da se za te namene formira poseban fond koji će prikupljati sredstva za te namene, od prvog dana kada rudnik počne sa radom.Hidrogeolog Instituta Jaroslav Černi Zoran Radenković, kaže da istraživanja pokazuju kako će za Projekat Jadar biti dovoljno vode, kao i da neće biti njenog precrpljivanja.Aluvijon reke Drine, podzemnih voda koje mogu da se koriste kao resurs za potrebe rudnika predstavlja obnovljiv je resurs. Ipak naglašava da još treba da se obave ospežna istraživanja kako bi se došlo do neophodnih zaključaka.Čedomir Savković

Srbija

Šta sve plaćamo na šalteru?

Takse, naknade, nadoknade troškova, pa sa popunjenim uplatnicama na šalter. Ali šta zapravo plaćamo?Plaćamo najčešće naknade za korišćenje nekog javnog dobra (vode, šume, iskopavanje rude i slično) ili takse za koje bi trebalo da dobijemo neku neposrednu uslugu od države (izdavanje uverenja, izvoda ili druge administrativne usluge).Od svih ovih nameta, država godišnje prihoduje oko 150 milijardi dinaraMeđutim, koliko taksi ćete platiti za istu uslugu ili koliko će biti visina tih taksi zavisi i od mesta gde stanujete ili želite da investirate, pokrenete posao ili izgradite kuću, a zavisi iI od organa koji vam tu uslugu naplaćuje.Koje sve takse ćete platiti i koliko ćete novca za to dati određuje država, pojedinačna ministarstva, lokalne samouprave, javna preduzeća, agencije, direkcije ili druge organizacije kojima su preneta ovlašćenja da neku uslugu obezbede.Analiza lokalnih administrativnih taksi koju su spoveli Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i KPMG u odabranih 15 lokalnih samouprava pokazala je da za isti zahtev u jednom mestu treba izdvojiti 20 dinara, a u drugom čak 300, ističe Milica Bisić, direktorka korporativnih poslova u KPMG.“Uz to, neretko se dešava da se iste radnje unutar jedne lokalne samouprave naplaćuju različito. Primera radi, za uverenje koje se koristi u zemlji naplaćuje se taksa od 500 dinara, a ukoliko se isti taj dokument izdaje za upotrebu u inostranstvu, usluga košta dvostruko više“, kaže Bisić.Trenutno postoji oko 1.200 različitih republičkih neporeskih dažbina koje uređuje oko 500 zakona i podzakonskih akata, navedeno je na događuju u organizaciji NALED organizovanom povodom najave javne kampanje Mesec parafiskala. Građani i privreda će u okviru kampanje moći na sajtovima jpd.rs i parafiskali.rs da nominuju takse, naknade i druge neporeske dažbine koje ih najviše opterećuju, smatraju da su previsoke ili da se duplo plaćaju.Parafiskalni nameti koji spadaju u neporeske dažbine, ali su nepotrebni, duplo se naplaćuju ili je iznos takse veći nego što košta cena uslug, tema su o kojoj se govori već deset godina.Toliko traje i rad na Registru koji bi trebalo da objedini sve neporeske dažbine svih nivoa vlasti na jednom mestu i koji bi bio javno dostupan.Problem je, međutim popisati sve naknade i takse jer se one nalaze u brojnim zakonima, ali i u odlukama lokalnih samoupravama ili javnih preduzeća. Čak I kada se uđe u trag svim dažbinama, već sutra bi neka odluka mogla da se promeni, a onda već spisak ne bi bio ažuran.„Ideja nam je da oni koji naplaćuju takse sami upisuju takse u registar jer takse koje nisu upisane u registar ne bi mogle ni da se naplate. Tada bi spisak bio ažuran.“Međutim, obavezu upisivanja taksi, može da odredi samo Ministarstvo finansija donošenjem posebnog propisa koje bi trebalo i da kontroliše Registar.„Jedino rešenje je da se napravi ta vrsta javnog uvida i da svako može da vidi šta treba da plati. Dobar je i za procenu troškova i treba da ima tu osobinu da ukoliko neka dažbina nije u tom registru, neko lice kome treba da naplate tu dažbinu može da kaže – nema je tamo i neću da je platim.“Neki od primera parafiskalnih nameta su i naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine ili za energetsku efikasnost, a za sve ove namete Bisić kaže da su zapravo u pitanju skriveni porezi jer za njih građani ne dobijaju nikakve neposredne usluge. 

Srbija

Osmi aranžman Srbije sa MMF-om u poslednjih 20 godina

Nedavno završeni aranžman odobren je Srbiji u julu 2018. godine na period od 30 meseci, nije predviđao korišćenje finansijskih sredstava, već je isključivo savetodavnog karaktera.Nakon demokratskih promena 2000. Srbija je imala sedam aranžmana sa MMF. Odnos Srbije i MMF-a u poslednjih 20 godina prolazio je kroz različite faze: od evidentne politike štapa i šargarepe, preko višegodišnjeg odlaganja da se ispuni dogovoreno, do otvorenih pohvala MMF-a vladinoj politici i posvećenosti ekonomskim reformama koje je vodio Aleksandar Vučić.ZAMRZAVANJE ARANŽMANAPoslednji put je Međunarodni monetarni fond (MMF) zamrznuo kreditini aranžman sa Srbijom u februaru 2012. najavljujući da će se misija MMF-a vratiti na pregovore tek nakon parlamentarnih izbora. U pozadini odlaganja ove revizije aranžmana iz predostrožnosti vrednog 1,1 milijardu evra su bile daleko veće garancije za kredite javnim preduzećima i veće zaduživanje države od utvrđenog okvira sa ovom međunarodnom institucijom. To nije bio prvi put da MMF suspenduje pregovore sa Vladom Srbije. U prethodnom stend-baj aranžmanu sklopljenom u maju 2009. MMF nije odobrio zaključenje druge revizije aranžmana (Vlada Mirka Cvetkovića).Tadašnji šef Misije MMF-a za Srbiju Albert Jeger rekao je da će se druga revizija okončati za vreme treće revizije u oktobru 2009. pod uslovom da Vlada Srbije započne neophodne reforme i da smanji javnu potrošnju.Po broju odlaganja revizija i nepoštovanja dogovorenih reformi ipak prednjači aranžman iz 2002. koji je umesto tri zbog brojnih odlaganja trajao pet godina.MMF: U SRBIJI UGROŽENO VIŠE OD 140.000 RADNIH MESTA Ovaj aranžman je bio izuzetno važan jer je ocena MMF-a o uspešnosti pregovora uticala na otpis duga Kluba pariskih poverilaca u iznosu 700 miliona evra.Četvrta, peta i šesta revizija aranžmana su nekoliko puta odlagane jer Vlada Srbije (Vlada Vojislava Koštunice) nije sprovodila predviđene reforme ili je donosila zakone suprotno dogovoru sa MMF-om. TIPIČAN PRIMER OBMANJIVANJA MMF-A JE BILO USVAJANJE ZAKONA O PENZIONOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU U KOJI JE, NAKON AMANDMANA SOCIJALISTIČKE PARTIJE SRBIJE, UŠLA ODREDBA DA DA PROSEČNE PENZIJE U NAREDNE TRI GODINE NE MOGU PASTI ISPOD 60% PROSEČNE ZARADE.MMF je izričito bio protiv toga u toku pregovora. U toku trajanja tog aranžama MMF je više puta izrazio sumnju u uspešnost aranžamana o čemu svedoče saopštenja NBS iz 2005. godine.MMF PREPORUČIO ZAMRZAVANJE PLATA I PENZIJA U 2021.GODINI PREGLED SVIH ARANŽMANA POSLE 2000. GODINE20. decembra 2000. odobrena je Hitna postkonfliktna pomoć u iznosu od 167,19 miliona evra kao podrška programu ekonomske stabilizacije i obnavljanju institucija i administracije SR Jugoslavije, navodi se na sajtu NBS. Iz ovih sredstava SR Jugoslavija je otplatila zajam za premošćavanje u iznosu od 144,57 miliona evra, koji su joj odobrile Švajcarska i Norveška, za izmirenje finansijskih obaveza prema MMF-u. 11. juna 2001. zaključen je stand-by aranžman u iznosu od oko 293,7 miliona evra  (42,76% kvote), kao finansijska podrška daljim makroekonomskim i strukturnim reformama. Odobrena sredstva su iskorišćena u četiri jednake tranše, a otplaćena su u periodu od marta 2004. do maja 2006. godine.  13. maja 2002. godine odobren je trogodišnji Aranžman za produženo finansiranje, u ukupnom iznosu od 909,38 miliona evra kojim je podržan ekonomski program stabilizacije i reformi. Odobrena sredstva su u potpunosti iskorišćena u 12 tranši, a prevremeno su otplaćena tokom 2006. i 2007. godine. Zaključivanje ovog aranžmana posebno je značajno jer je omogućilo realizaciju prve faze smanjenja duga prema poveriocima Pariskog kluba u iznosu od 51% tj. za oko 2 milijarde dolara, a uspešan završetak aranžmana i preostali otpis od 15% reprogramiranog duga prema poveriocima Pariskog kluba u vrednosti od oko 700 miliona dolara.  16. januara 2009. zaključen je stand-by aranžman iz predostrožnosti u iznosu od 400,33 miliona evra koji je usled neočekivanog pogoršanja spoljnog finansijskog okruženja povećan 15. maja 2009. godine na  2.941,95 miliona evra. Od odobrenih sredstava, iskorišćeno je ukupno  1.536,33 miliona evra. Ovaj aranžman je uspešno okončan 8. aprila 2011. godine. 29. septembra 2011. odobren je osamnaestomesečni stand-by aranžman iz predostrožnosti, u iznosu od 1.076,75 miliona evra. Ovaj aranžman zaključen je u cilju očuvanja makroekonomske i finansijske stabilnosti u zemlji i poboljšanja investicione klime. Prva revizija aranžmana u februaru 2012. godine nije okončana pozitivno zbog odstupanja od dogovorenog fiskalnog programa, a odobrena sredstva nisu iskorišćena. 23. februara 2015. odobren je stand-by aranžman u trajanju od 36 meseci u iznosu od oko 1.168,5 miliona evra, kao podrška dogovorenom ekonomskom programu za period od 2015-2017. godine. Aranžman je zaključen iz predostrožnosti, što znači bez namere da se odobrena sredstva koriste, osim u slučaju platnobilansnih potreba zemlje. Aranžman je okončan 23. februara 2018.  18. jula 2018. odobren je Instrument za koordinaciju politike. Ovo je mehanizam savetodavnog karaktera i nije predviđao povlačenjem novca.

Lifestyle

Spavaš li mirno, Instagrame? Stiže nova aplikacija za fotke

Ne brinemo mi za Instagram, ali nova aplikacija "Poparazzo" preti da postane nova dominantna platforma za kačenje fotografija. Naime, nedavno kreirana aplikacija od ponedeljka je prva na američkom App Store-u, a sva je prilika da će se njena popularnost proširiti i na Evropu.O čemu se radi? Aplikacija naizgled podseća na već poznati Instagram, ali ovde je poenta da neko drugi kači vaše (zajedničke) fotke. Dakle, na primarnoj strani vašeg profila pojaviće se samo fotografije na kojima ste tagovani. A tamo gde obično "bleje" vaše tagovane fotke, na ovoj novoj aplikaciji se nalaze fotke koje ste vi okačili.Čitava poenta je da se okrenemo ka prijateljima, ali i da se malo "oladi" sa selfijima jer su oni na ovoj mreži potpuno sekundarni. Iako na prvi pogled "Poparazzi" izgleda kao postojeće aplikacije, ideja tvoraca bila je da motiviše ljude da fotkaju i nešto drugo osim same sebe. Ako ste ljubitelj prženja fotki filterima, ovde toga nema, a nema ni uticaja u vidu broja pratilaca, nema komentara. Postoje samo već poznate reakcije i to je to.Koliko će ova aplikacija, čiji su kreatori braća Ostin i Aleks Ma, osnivači startapa "TTYL", biti popularna u Evropi, videćemo ovog leta.