Najnovije

Svet

Evrozona: Rast kredita za domaćinstva najjači od krize 2008. godine

Krediti koje u evrozoni uzimaju domaćinstva porasli su tokom jula beleže najsnažniji rast od finansijske krize 2008. godine, prenosi SEEbiz. U isto vreme, prema podacima Evropske centralne banke (ECB), kreditiranje kompanija oslabilo je četvrti mesec zaredom.Sezonski prilagođeni krediti nefinancijskim kompanijama u zoni primene zajedničke evropske valute porasli su u julu 1,7 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine i to najslabije od maja 2016. godine. Tokom jula, oni su porasli 1,8 odsto.Njihov rast usporava se od proleća, a najviše su u ovoj godini porasli tokom februara, za 7,0 procenata.Kome će se i kako dodeljivati krediti iz Fonda za razvoj?Garantovani krediti države pogurali kreditnu aktivnost banakaKome sve i koliko Srbija duguje? Kreditiranje domaćinstava uvećano je tokom jula 4,2 odsto, najsnažnije od finansijske krize 2008. godine.U julu su krediti domaćinstvima porasli 4,0 odsto.Pokazatelj novčane mase M3, odnosno likvidnosti, uvećan je tokom prošlog meseca za 7,6 odsto, najslabije od početka pandemije, u martu prošle godine. U julu je prema revidiranim ECB podacimaporastao je  za 8,3 odsto.

Srbija

U novosadsku kovid bolnicu primili 216 medicinara, na konkursu tražili više od 1.100

U novoj kovid bolnici koja je izgrađena u Novom Sadu Klinički centar Vojvodine zaposliće 216 medicinara na određeno vreme, piše portal 021. Oni su primljeni putem konkursa, a na kojem se tražilo daleko više medicinskih radnika nego što je primljeno, čak 1.143 njih.Prema broju prijavljenih, odaziv na konkurs nije bio zadovoljavajući po svim kategorijama medicinara za kojima se traga. Tražilo se 20 specijalista interne medicine, a primljeno je njih dvoje. Primljeno je petoro specijalista radiologije na 16 otvorenih mesta, kao i samo jedan infektolog na poziciju za osam izvršilaca.Popunjena su dva od četiri mesta za specijaliste opšte hirurgije, jedan specijalista laboratorijske medicine na dva slobodna mesta, kao i jedan neurolog na poziciji na kojoj su planirana četiri neurologa.Popunjene su sve 32 pozicije za doktore medicine, kao i jedna pozicija za magistra farmacije i šest pozicija za medicinske biohemičare. Popunjene su i pozicije za farmaceutske tehničare, njih 10 je zaposleno na šest meseci. Primljena je i 71 medicinska sestra, ali se konkursom tražilo njih 811. Uposleno je i traženih 30 fizioterapeutskih tehničara.Pregledom traženih i popunjenih pozicija vidljivo je da će novoj kovid bolnici, na duži ili kraći vremenski period, nedostajati 927 medicinara za rad na različitim pozicijama. Njih ustanova može da zaposli i u narednom periodu, dok se sada primljenim na određeno ugovori mogu da produže.Kovid-bolnica: Jedan skafander dnevno, lavabo na podu i entuzijazam lekaraNovac iz zdravstva i privrede prebačen za izgradnju kovid bolniceZa sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opreme Klinički centar Vojvodine je na odvojenom javnom oglasu tražio i 142 administrativna radnika na rad do tri meseca, ali kako se navodi rezultati tog oglasa još nisu javni. Njegovi predstavnici nisu odgovorili na pitanja o broju prijavljenih kandidata za rad u novoj kovid bolnici, kao ni koliko kandidata nije ispunilo uslove.Kovid bolnica trebalo bi da bude završena do 1. septembra. Uređenje okoline nove ustanove na Mišeluku Grad Novi Sad je završio pre dve nedelje. Zajedno sa ogromnim naknadnim i nikad objašnjenim izdavanjima za radove iz republičkog budžeta, izgradnja ovog objekta će koštati gotovo šest milijardi dinara.Prvo je saopšteno da će bolnica koštati 4,15 milijardi, ali se iz budžeta i odluka Vlade vidi da je opredeljeno 3,5 milijardi dinara. Potom je iz budžetske rezerve početkom juna dodato još 1,37 milijardi dinara, zatim polovinom istog meseca dodato je još 211 miliona dinara, da bi početkom avgusta bilo izdvojeno još 440 miliona dinara. Bolnica će imati 220 kreveta na intenzivnoj i 404 na poluintenzivnoj nezi. Osim bolničke zgrade koja će imati tri lamele, kuhinju, magacin, magacin apoteke, kapelu, kotlarnicu i prostor za medicinske gasove uz parking i druge površine za saobraćaj.U bolnici će biti dve operacione sale, angio sala, dva rendgena, dva skenera, odeljenja sa ultrazvukom, endoskopija, laboratorija, pet ambulanti i osam dijaliznih mesta.

Srbija

Rio Tinto: Postrojenje za preradu litijuma počinje da radi 2026. godine

Postrojenje za preradu rude jadarit koja bi trebalo da se ekspoloatiše u Srbiji, počeće sa radom 2026. godine, a u Srbiju će stići krajem 2021. ili početkom sledeće godine, saopšteno je na redovnom vebinaru rudarske kompanije Rio Tinto.U okviru procesa prerade jadarita vršiće se njegovo odvajanje od otpadnih stena i manje korisnih sirovina. Zatim će se, kako objašnjava direktorka kompanije Rio Sava Exploration, Vesna Prodanović u preradi koristiti reagensi, u sigurnim uslovima.Rio Sava Exploration je inače kćerka kompanija Rio Tinta, jedne od najvećih rudarskih kompanija na svetu. Ona u okolini Loznice, u okviru svog Projekta Jadar planira da eksploatiše rudu jadarit i da iz nje izdvaja litijum-karbonat, natrijum-sulfat i bornu kiselinu, kao gotove proizvode.Prodanovićeva podseća da je Rio Tinto 2004. u okolini Loznice istraživao minerale bora, pa je tada otkriven mineral koji nije bio poznat i koji je 2007. godine klasifikovan i nazvan jadarit.Osnova za tehnološki proces prerade jadarita bila su, kako objašnajva direktorka Rio Save Exploration, testiranja u pogonu u Kaliforniji, gde je ispitano 30 tona te rude. Tennologija je kasnije usavršavana u centru za istraživanje u Banduri u Melburnu.Urađena su poboljšanja da taj proces bude stabilan, bezbedan, efikasan. Ispitano preko pet hiljada delova industrijske opreme. Planirano je da se krajem ove ili početkom sledeće godine to postrojenje preseli u Srbiju, oni neće funkcionisati dok ne krene proizvodnja 2026. godine, dodaje Prodanovićeva.Prema njenim rečima, u vezi sa tim procesom pojavila su se brojna nagađanja. Međutim, iako je taj proces inovativan, njegovi koriaci postoje svuda u svetu, a sama oprema nije nešto što nije poznato i što se pravi samo za Projekat Jadar.Dodala je da kompanija garantuje bezbednost postrojenja u proizvodnju borne kiseline, natrijum-sulfata i litijum-karbonata, jer se kompanija trudi da sve bude transparentno i moderno u proizvodnji i nikada to nije skrivala.Postoji uticaj na životnu sredinu, ali biće sve bezbedno, naglasila je Vesna Prodanović.Inženjer prerade minerala iz Rio Tinta, Wayne Sentance rekao je da će se tokom procesa proizvodnje koristiti voda, gas i električna energija. On je objasnio da je proces proizvodnje jednistven zbog jedinstvene prirode jadarita.Ne postoji nijedan drugi pogon za preradu koji bi mogli da koristimo. Dve stotine ljudi će stalno raditi kako bi sve bezbedno funkcionisalo u postrojenju. Nakon puštanja pogona, biće potrebno 36 meseci da bi sve radilo punim kapacitetom, kaže Sentance.Dodaje da je svrha pogona, da se odvoji najveći deo vrednog dela jadarita, drobljenjem, kao klasifikacijom veličine čestica. Napominje da ruda neće prolaziti kroz proces flotacije, jer se taj proces neće primenjivati.Upravljanje otpadom, materijali se iz digestije odvodnjavaju kroz filtere. Tehnologija koja će se primenjivati omogućava smanjenje otpada za 30%. Otpad će se prebacivati u sušaru gde će se delimično sušiti. Voda će se reciklirati tokom procesa proizvodnje, kako bi se smanjila njena potrošnja, tvrdi predstavnik Rio Tinta.U kompaniji napominju da će tokom izgradnje rudnika biti angažovan veliki broj podizvođača, kojima je bilo potrebno dosta vremena da se prilagode procedurama Rio Tinta. Kompanija je inače za potrebe projekta Jadar izdvojila  2,4 milijarde dolara.KOMUNIKACIJA SA MEŠTANIMANa pitanje zašto meštani koji žive u naseljima blizu kojih je planirana izgradnja rudnika ne prisustvuju sastancima koje organizuje Rio Tinto, Vesna Prodanović kaže da se ne slaže sa takvom ocenom. Smatra da se dijalog odvija na dobrovoljnoj bazi, kao i da se održavaju redovni sastanci sa predstavnicima tamošnjih mesnih zajednica.Dodaje i da postoji jedan deo meštana koji ne učestvuje na tim sastancima, ali napominje da je to njihva želja i pozvala ih je da se priključe dijalogu.Najiskrenije i najotovorenije pozivamo na dijalog, poručuje direktorka Rio Save koja je naglasila da kompanija želi da unapredi život meštana u dolini Jadra.Oko 99% sumporne kiseline se iskoristi u reakcijama da bi se proizveo litijum-karbonat, natrijum-sulfat i borna kiselina. Ne postoji sumporna kiselina koja je ostatak, dodao je Sentence. Aleksandar Jovović, sa Mašinskog fakulteta u Beogradu kaže da će eksploatacija jadarita u Srbiji biti predmet prekogranične kontrole prema Arhuskoj konvenciji. Prema njegovom mišljenju, to garantuje jedan visok nivo kvaliteta Projekta Jadar.Marjaniti Babić, direktorka pravne službe za borate i litijume u Rio Tintu napominje da će prema planovima proces proizvodnje litijuma biti u Srbiji. Podseća da se litijum do sada najčešće prerađivao u Kini, ali da se većina zemalja sada trudi da zadrži lanac vrednosti u tom procesu proizvodnje.Dalja prerada u zemlji omogućava otvaranje novih radnih mesta, mogućnost da se angažuje što više domaćih kompanija.Efektivno će se plaćati veća naknada za rudnu rentu, na osnovu prihoda od prodaje finalnih proizvoda, koji na tržištu imaju mnogo veću vrednost od njihovih koncentrata.Prema njenim rečima, o ekonomskim efektima na sledećem redovnom sastanku koji će organizovati Rio Tinto. Predstavnici te kompanije napominju da će se u svom poslovanju pridržavati pravila koja nalažu evropski i međunarodni standardi.

Svet

Štada nastavlja rast i u ovoj godini

Uprkos izazovima koji su nastali zbog pandemije Covid-19, Štada grupa, u okviru koje posluje i Hemofarm, u prvoj polovini ove godine nadmašila je trendove u industriji – kompanija je ostv...

Srbija

U Obrenovcu se organizuje ekološki muzički Air fest

Muzički festival Air fest održaće se 27. i 28. avgusta u mestu Zabran, blizu Obrenovca. Organizatori poručuju da ga vodi jasna poruka "bez vazduha koji dišemo - ne možemo".Cilj je da se ukaže kako je moguće da postoje razvijene zajednice koje istovremeno brinu za očuvanje životne sredine i svesni su da se ekonomska jačina svake opštine ili grada meri upravo po tome koliko o njima brinemo."Muzika je jedan od najlepših načina putem kojeg se povezujemo u dobrim namerama i sa pravim ciljem", dodaje se u saopštenju.Važno je disati zdravo, pa zbog toga organizatori žele da upute poruku mladim ljudima o važnosti toga."Zbog želje da se digne svest o važnosti zaštite životne sredine AIR FEST je eco-rock festival, jer gaji veliku ljubav prema rokenrolu i bira ovaj način da komunicira sa mladima na tako važne teme", poručuju organizatori.Tokom dve festivalske večeri u Zabranu nastupiće dobro poznata imena naše rock scene: Citizen X, Kilo Kilo Banda, Void Inn E Play, Oslobodioci Deca Loših Muzičara, Deca iz Vode, Band X, GIFT.Država mora da posluša profesionalce u zaštiti životne sredineNova ekološka načela EU: Ne bacaj, već popravljaj"Ekologija jeste političko pitanje, od toga ne treba bežati"

Srbija

Koliko dugujemo bankama u Srbiji?

Krajem jula po bankarskim kreditima u Srbiji ukupno se dugovalo 3.011 milijardi dinara, piše u izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije. U odnosu na prethodni mesec bilo je to uvećanje od 1,5%.Dug stanovništva je bio 1.275 milijardi dinara, od čega je 599 milijardi dinara duga u gotovinskim kreditima, a 519 milijardi u stambenim i kreditima za adaptaciju.Ukupni kreditni dug pravnih lica bio je 1.668 milijardi dinara, dok su preduzetnici zaduženi 67 milijardi.Ukupna kašnjenje u dugu po bankarskim kreditima u Srbiji na kraju jula iznosila je 3,1%.Kašnjenje stanovništva bilo je 2,5%, objavljeno je u julskom izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije.Navodi se i da su pravna lica i preduzetnici u docnji od po 3,6 procenata duga.Država će garantovati vraćanje kredita koje je uzela privredaNovi uslovi za kredite kojima je država garant

Svet

Broj zaraženih raste u Evropi i Americi, ali u ostatku sveta opada

Protekle nedelje (16-22. avgusta) na svetu je prijavljeno preko 4,5 miliona novih slučajeva zaraze korona virusom, ali ovo odražava stabilizaciju broja novozaraženih, nakon dužeg perioda konstantnog porasta (od polovine juna), saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).Broj smrtnih slučajeva je na sličnom nivou kao nedelju dana ranije i iznosi 68.000 slučajeva. Dok broj smrtnih slučajeva opada u Africi i jugo-istočnoj Aziji, on je u porastu kada su u pitanju Evropa i Amerika. Najveći porast u broju smrtnih ishoda beleži se u evropskom regionu u odnosu na svih šest regiona koje posmatra SZO (afrički, američki, istočno-mediteranski, jugo-istično azijski, zapadno pacifički i evropski).U Evropi je zabeleženo preko 1,1 milion novih slućajeva, sa skoro 12.000 smrtnih ishoda (porast od oko 11 odsto u odnu na prethodnu nedelju).Najveći porast smrthnih slučajeva bio je u Francuskoj (74 odsto), Italiji (54 odsto) i Turskoj (44 odsto).Najveći broj novih slučajeva prijavljen je u Ujedinjenom Kraljevstvu (219.919 novih slučajeva, 324 na 100.000 stanovnika), Ruskoj Federaciji (146.251 novih slučajeva, 100,2 na 100.000 stanovnika) i Turskoj (137.235 novih slučajeva, 162,7 na 100.000 stanovnika).Najveći broj smrtnih ishoda zabeležen je u Ruskoj Federaciji, Turskoj i Kazakstanu.Zabrinutost zbog novih sojevaPojava novih varijanti korona virusa naglašava važnost očuvanja javnog zdravlja i potrebe za povećanim obuhvatom vakcinacijom, ističe se u izveštaju SZO.Kako je krajem  maja objavila SZO, novi sojevi će dobijati imena po slovima grčkog alfabeta. Za sada se prati rasprostranjenost četiri soja - alfa (tzv. britanskog), beta (južno-afričkog), gama (brazilskog) i delta (indijskog).U Srbiji su do sada detektovani alfa i delta soj, dok su u regionu prisutne i druge varijante.U Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj su prijavljeni alfa, beta i gama soj. U Crnoj Gori je registoran alfa soj, dok se sumnja da postoje i zaraženi delta varijantom virusa.U Severnoj Makedoniji ima zaraženih alfa i beta sojem, dok postoje infomracije da postoje zaraženi i delta varijantom.U Albaniiji je registorvan alfa soj i sumnja na prisustvo delta varijante. Na teritoriji Kosova prijavljeno je postojanje alfa soja, sa sumnjom da su prisutni i beta i delta. Preliminarna studija koja je sprovedena u Izraelu je pokazla da Alfa varijanta korona virusa ne dovodi do veće smrtnosti. Ovo otrkiće je suprotno ranijim istraživanjima sprovedenim u Ujedinjenom Kraljevstvu koja su ukazivala na povećanje rizika od komplikacija i smrtnih ishoda u slučaju ovog soja.Na nova otkrića bi ipak moglo uticati nekoliko faktora kao što je znatno mlađa populacija, veliki procenat vakcinisanog stanovništva i lako dostupna besplatna testiranja širom Izraela.Istraživanja pokazuju da alfa soj korona virusa češće dovodi do potrebe za bolničkim lečenjem, kao i da lakše dolazi do ponovnog zaražavanja koronom.Rezultati nedavne studije iz Sjedinjenih Američkih Država ukazuju na to da je delta soj zarazniji u poređenju sa alfa varijantom.

Lifestyle

Šta sve može biti promo materijal jedne firme?

Mnoge firme i kompanije kojima je stalo do imidža vrlo rade na svom vizuelnom identitetu. Njima je važno da njihov logo stalno provejava i bude prisutan kako u svesti njihovih klijenata, saradnika, tako i zaposlenih. Zato dosta pažnje pridaju onome što zovemo promo materijal. Uglavnom su to različiti predmeti upotrebne vrednosti, koji su brendirani imenom ili logom firme. U većini slučajeva su to rokovnici, hemijske olovke, upaljači. Ipak, kada je o promo materijalu reč, kreativnije firme imaju nove predloge, pa tako umesto gore pobrojanog, u asortiman promo materijala uključuju i rančeve, pernice, usb, radne cipele, majice.Radne cipele-da, ali ne za sve profesijePomenuli smo da neke od firmi kao promo materijal imaju cipele. Može delovati kao uvrnuta ideja, naročito ako zamislite nekog programera koji nosi cipele sa nazivom svoje firme. Međutim, postoje zanimanja gde su radne čizme ili radne cipele zaposlenima i te kako dobro došle. Tako na primer zaposleni u zdravstvu, privatnim klinikama, umesto cipela mogli bi da dobiju klompe, sa nazivom firme za koju rade. Građevinski radnici i građevinske firme kao promo materijal svojim radnicima mogle bi da dele radne cipele. Podrazumeva se da bi trebalo osim što sadrže logo firme po kom bi radnici na gradilištu mogli da se raspoznaju od drugih firmi, trebalo da budu i izdržljive. Osim toga, snimatelji na televizijama uglavnom od medijske kuće dobijaju radne cipele. Doduše, malo kuća zaista brendira cipele, već vodi računa da radne cipele ispune svrhu svog naziva. Da omoguće da rad bude što komotniji i funkcionalniji. Cipele su takođe važne i za ljude koji su angažovani u vanrednim situacijama, ali one su po sili zakona već brendirane.Pernice-promo materijal za kancelarijske posloveVerovatno da gore pobrojanim zanimanjima pernice nisu potrebne. Oni koji idu na teren svakako neće na gradilištu ili u toku neke akcije reći, sačekaj da izvadim pernicu da zapišem nešto. Ali, pernice kao promo materijal dobar su izbor za sve one čiji posao je vezan za kancelariju. Osim toga, pernice sa logom firme zgodne su da se poklone i poslovnim partnerima. Ne samo da ćete ih obradovati poklonom, već ćete tako učiniti da svaki put kada na nekom sastanku izvade pernicu, svi ostali ugledaju logo vaše firme. Postaćete vidljiviji u poslovnom okruženju. Pernice će koristiti i zaposlenima u vašoj firmi, jer i oni će među svojim kako kontaktima van firme tako i prijateljima promovisati vašu kompaniju. Zato su pernice dobar promo materijal. Naročito za zanimanja kao što su profesori, advokati, novinari-svi oni koji se još uvek nisu odrekli olovke, i koji se ne oslanjaju isključivo na kompjutersku tastaturu.Kapa-zimski promo materijalNije loše da jedna firma ima zimski i letnji promo materijal, ali i univerzalni-koji je nautralan, bez obzira na godišnje doba. Kada stignu hladni dani, uglavnom stiže i više posla. Ljudi se manje kreću, a i kada to čine, onda se štite od zime. Jedan od nezaobilaznih aksesoara svakako je kapa. Zato bi firme koje žele da se razlikuju od drugih mogle da razmišljaju o kapama kao o promo materijalu. Jednostavno, na putu od kuće do posla, zaposleni će firmu učiniti vidljivijom, a verovatno je neće ni svi klijenti baciti u neki ćošač. Ovo je vrlo praktičan promo materijal, a savet je da se izradi u boji koje dominiraju vašim logom, s tim da logo treba da bude zaista ispisan manjim slovima, kako biste dobili na estetici. U suprotnom niko neće nositi kapu, pa čak ni zaposleni.

Svet

Xiaomi postigao rekordne prihode

Dobit kineske korporacije Šaomi (Xiaomi) u drugom kvartalu ove godine skočila je rekordnih 64 posto, prenosi portal TechCrunch. Istovremeno, kompanija povećava svoje udeo na svetskom tržištu pametnih telefona i razvija se na području povezivanja preko interneta.Vrednost prodaje kineske kompanije u drugom kvartalu iznosila je 87,8 milijardi juana (13,56 milijardi dolara), u odnosu na 53,54 milijarde juana u istom razdoblju prošle godine. Analitičari su inače očekivali da će vrednost prodaje iznositi 84,53 milijarde juana.Neto prihod od 6,32 milijarde juana je 87,4 odsto veći u odnosu na drugo tromesečje prošle godine i takođe je premašio očekivanja.Šaomi pretekao Samsung u prodaji pametnih telefonaXiaomi prestigao Apple u prodaji pametnih telefonaXiaomi ulazi na tržište elektičnih vozila Napominje se da su sankcije američke vlade protiv Šaomijevog konkurenta kompanije Huavei (Huawei) opustošile opustošile poslovanje tog tehnološkog giganta. Sa druge strane Šaomiju su omogućile da zajedno sa kineskim proizvođačima Androida Oppo i Vivo, poveća svoj tržišni udeo.Šaomijev udeo na globalnom tržištu pametnih telefona porastao je za 83 posto na godišnjem nivou razini, tokom tromesečja koje se okončalo polovinom godine, prema podacima kompanije Canalys, koja se bavila tim istraživanjima.Šaomi je isporučio 52,8 miliona telefona, čime je prvi put u svojoj istoriji postao drugi najprodavaniji brend u svetu, ispred Samsunga i Epla (Apple).Kompanija je nedavno saopštila da će kupiti i tehnologiju za autonomne vožnje Deepmotion za oko 77,3 miliona dolara. Ta investicija prati njen ambiciozan plan da u narednih 10 godina uloži 10 milijardi dolara u proizvodnju električnih vozila.

Srbija

Koga će sve metro zaobići?

Građani od juče imaju mogućnost da vide kuda će ih voziti linije dugo najavljivanog beogradskog metroa. Sekretarijat za urbanizam objavio je plan regulacije šinskih sistema kojim se planiraju tri linije metroa, proširenje tramvajske mreže, kao i BG voza. Plan generalne regulacije, između ostalog, je utvrdio trasu prve linije metroa koja je planirana na pravcu: Železnik- Makiš - Žarkovo - Bele vode -Trgovačka - Požeška - Park "Banovo brdo" - Ada Ciganlija - Sajam - Mostar- Savski trg - Trg Republike - Skadarlija - Dunav - Pančevački most - Кaraburma - Ada Huja-Višnjička - Mirijevski bulevar- 7.gimnazija - Mirijevo.U planu koji je dat građanima na uvid izbačena je mogućnost drugog, varijantog, rešenja za deo prve linije, a koja bi obuhvatila i Klinički centar Srbije i Prokop.Prema tom rešenju trasa je vodila od stanice Sajam ka Prokopu čime bi se ostvatila veza sa sistemom gradske železnice BG voz i vršila opsluga putničkog železničkog terminala i glavne železničke stanice u Beogradu.Stanice Prokop i Klinički centar Srbije ipak našle su svoje mesto u Planu za šinske sisteme, ali na trasi treće linije je projektovanje najavljeno za budućnost. Beograd planira i preko 40 kilometara novih deonica tramvajske mreže, a jedan od pravaca širenja je i Bulevar oslobođenja - Klinički centar - Prokop. Do Kliiničkog centra Srbije nalaziće se 400 metara udaljena metro stanica Mostar, rekao je ranije zamenik gradonačelnika Goran Vesić i dodao da će biti napravljene pokretne stepenice. Kako će se graditi prva trasa?Trasa je planirana po terenu na delu od stanice Železnik do stanice Makiš u dužini od 2,1 kilometara. Na ovom delu trasa se ide kroz prostor planiranog depoa za metro i površine u funkciji saobraćaja. Ima dve stanice koje su planirane na terenu, Železnik i Makiš. Uz stanicu Makiš planirana je početno-završna stanica linije BG voza koja je u planu.Deo trase od stanice Makiš do stanice Bele vodeplanira se u otvorenom iskopu (cut&cover) u dužini od oko 2,15 kilometara. Deonica u dužini od oko 11,2 kilometara od stanice Bele vode do stanice Pančevački most planirana je u  dubokom  tunelu,  Deonica od stanice  Pančevački  most  do  Mirijeva  planira se  u otvorenom iskopu (cut&cover) u dužini od oko 5,7 kilometara.Javni uvid u Nacrt plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu sa elementima detaljne razrade za I fazu prve linije metro sistema održaće se od 24. avgusta do 24. septembra. Zainteresovana lica mogu, tokom javnog uvida, svoje primedbe na planirana rešenja, u pisanom obliku, da dostave Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove, preko pisarnice u Ulici kraljice Marije 1 zaključno sa 24. septembrom 2021. godine. 

Srbija

Ericsson otvara DSSD centar u Srbiji

Kompanija Ericsson danas je najavila otvaranje novog Centra za realizaciju digitalnih usluga  (Digital Services Service Delivery – DSSD) u Beogradu, što će doprineti razvoju 5G tehnologije ...

Srbija

Cene nekretnina ne rastu samo u Srbiji

Cene stanova na domaćem tržištu i dalje rastu, pa je novogradnja u Beogradu i Novom Sadu skuplja je za oko 14% nego lane, a u pojedinim delovima Niša kvadrat je skočio za više od 40%, saopštila je Erste banka. Promet na tržištu nekretnina u Srbiji veći je u odnosu na prepandemijsku 2019, ali i u odnosu na prošlu godinu kad aje pandemija počela.Ukupan iznos sredstava u prometu na tržištu nepokretnosti bio je dvostruko veći u drugom kvartalu ove godine u odnosu na prošlu i 1,6 puta veći u odnosu na 2019. godinu, pokazuje najnoviji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda.U poslednjih pet godina, prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene stambene kredite (dinarski krediti indeksirani u stranim valutama i devizni krediti) je smanjena za 0,97 procentnih poena. Ona je u junu 2016. godine iznosila 3,47%, dok je u junu ove godine bila na nivou od 2,50%.Dešavanja na domaćem tržištu nekretnina, kako se primećuje, deo su šireg trenda, jer je prosečni rast cena u 40 država članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iznosio je 9,4% ove godine, što je najsnažniji rast u poslednjih 30 godina.Istraživanje Erste Grupe pokazuje da su stanovi poskupljivali više nego što su rasle plate u celom regionu Centralno istočne Evrope (CIE) od 2010. do 2020. godine. Za sada nema promena na strani ponude i potražnje, pa bi takav trend mogao da se nastavi.Od 2010. do prvog kvartala 2021. cene stambenog prostora u EU su porasle u proseku za 30,9%, a stanarina za 15,3%. U Mađarskoj su stanovi poskupeli skoro 100%, u Češkoj i Slovačkoj za preko 50%, dok je najmanji rast cena u Sloveniji, Hrvatskoj, preko 20%)i Rumuniji 10%.Razlozi za takav trend su neuravnotežena ponuda i tražnja, kao i povoljni krediti sa rekordno niskim kamatama, dodaje se u saopštenju."Treba uzeti u obzir i akumuliranu štednju građana u poslednjih godinu dana i sve veću potrebu za stambenim prostorom usled potrebe rada od kuće. Jedan od faktora je i dug proces pribavljanja građevinske dozvole, koji smanjuje ponudu", napominje Erste banka.Za razliku od Slovačke, gde taj proces traje najduže u regionu, čak 300 dana, i Rumunije i Slovenije (oko 250 dana), u Srbiji je taj proces kraći od 100 dana, po čemu je naša zemlja bliža Velikoj Britaniji (86 dana)."Uprkos brzom porastu cena stambenog prostora, rizik od ciklusa uspona i padova cena nekretnina u CIE (Centralno istočne Evrope) znatno je smanjen, a bankarski sektor nalazi se u dobrom i stabilnom stanju", dodaje se u saopštenju.I pranje novca povećava cene nekretnina u SrbijiSkok cene stanova: Štedimo u zidovimaNema odmora na tržištu nekretnina: Pola milijarde evra se okrenulo samo u julu PROBLEM ENERGETSKE EFIKASNOSTIProblem energetske efikasnosti trenutno nije aktuelan samo u Srbiji, već i u Evropskoj uniji, gde 75% stambenih zgrada zgrada nije energetski efikasno i troši 40% struje i emituje 36% gasova sa efektom staklene bašte. Zbog toga je potrebno udvostručiti energetsko renoviranje privatnih i javnih zgrada.Procenjuje se da će za to biti potrebno 275 milijardi evra investicija godišnje u projekte renoviranja."Prepreka na tom putu može da bude nedostatak privlačnih finansijskih podsticaja za sprovođenje takvih projekata, a osim toga, razumevanje potencijalnih koristi je i dalje na niskom nivou", napominje se u saopštenju.Prosečan iznos kredita za renoviranje u Srbiji bio je bio 398.500 dinara, a prosečan period otplate 46 meseci. Građani su ta sredstva najčešće koristili za izolaciju zidova i krova, zamenu stolarije, kao i za instaliranje kotlova na biomasu i pelet. Najveći broj kredita za energetsku efikasnost je odobren u Vranju, Zrenjaninu i Somboru, dodaje se u saopštenju.

Srbija

Valjevo: Subvencije za zapošljavanje manje nego pre pandemije

Grad Valjevo će za 2021. godinu izdvojiti 15 miliona dinara za tri programa zapošljavanja, stručna praksa, subvencije za nova radna mesta i subvencije za samozapošljavanje, prenele su Kolubarske.rs. To je veća suma u odnosu na prošlu godinu, za pet miliona dinara, ali je za 10 miliona manje nego pre pandemije  2018. i 2019. godine.Prema Lokalnom akcionom planu zapošljavanja grada Valjeva (LAPZ) za 2021. godinu, koji je, kako se navodi, usvojilo Gradsko veće, sa 15 miliona dinara biće finansirano 60 nezaposlenih ljudi, sa prebivalištem na teritoriji Valjeva.Biće finansirani sledeći programi: stručna praksa, subvencije za novootvorena radna mesta i subvencije za samozapošljavanje.Kroz program stručna praksa daje se mogućnost da 20 nezaposlenih ljudi stekne praktična znanja za samostalan rad u struci: sa sedmim stepenom stručne spreme 10 ljudi i po petoro sa šestim stepenom stručne spreme i sa završenom srednjom školom.Subvencije za novootvorena radna mesta podrazumevaju finansijski podsticaj u jednokratnom iznosu. Dobijaju ga poslodavci iz privatnog sektora za deset ljudi po 250.000 dinara, ukupno 2,5 miliona dinara.Subvencije za samozapošljavanje namenjene su nezaposlenim ljudima koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Uslov je da su završili obuku za razvoj predzetništva po planu NSZ ili odgovarajuće organizacije. Za ovaj program opredeljeno je 7,5 miliona dinara, 30 ljudi dobiće jednokratno po 250.000 dinara.Mladi ne znaju kako da se obrate službi za zapošljavanjePandemija odložila osamostaljivanje mladih u SrbijiZapošljavanje mladih: Jaz između obećanja i ispunjenja U Valjevu je prošle godine bilo je 4.193 nezaposlenih. Grad Valjevo od 2007. godine izdvaja podsticajna sredstva za zapošljavanje, pa je do 2021. godine iz gradske kase isplaćeno više od 188 miliona dinara.   Ranijih godina 2017, 2016. 2015. i 2014. godine 15 miliona dinara. Pre osam godina, 2013. izdvojeno  je deset outa više, čak 18.777.000 dinara iz budžeta za nezaposlene.U Srbiji su godinama unazad "popularne" subvencije za dovođenje stranih investitora. Ipak, slučaj italijanske fabrike obuće Geoks u Vranju pokazao je da one nisu od velikog učinka. Kompanija je i pored izdašnih subvencija Vlade Srbije zatrvorila svoj pogon u tom gradu, a radnici su ostali na ulici, što je možda govori o tome da se treba fokusirati na domaće investitore.

Svet

Airbnb nudi besplatan smeštaj za izbeglice iz Avganistana

Onlajn platforma za ponudu smeštaja Airbnb je saopštila da će privremeno besplatno smestiti 20.000 izbeglica iz Avganistana, piše BBC.Direktor kompanije Brajan Česki (Brian Chesky) saopštio je da je ovo odgovor na "jednu od najvećih humanitarnih kriza našeg vremena".U Srbiji boravi 5.500 izbeglica, tražilaca azila i migranata Ponuda počinje odmah, a Česki je juče na svom Tviter nalogu objavio da će Airbnb od tog dana početi da nudi besplatan smeštaj za izbeglice iz Avganistana.Starting today, Airbnb will begin housing 20,000 Afghan refugees globally for free.— Brian Chesky (@bchesky) August 24, 2021"Iako ćemo ove boravke plaćati, ovo ne bismo mogli da učinimo bez velikodušnosti naših domaćina", dodao je Češki.Kompanija je saopštila da će se troškovi boravka finansirati iz sredstava Airbnb-a, kao i sredstava direktora Českog, ali i donatora iz Airbnb-ovog Fonda za izbeglice.Vrednost rudnog bogatstva Avganistana procenjena na tri biliona dolara Vlasnici nekretnina koji su korisnici Airbnb platforme su i ranije bili podsticani da besplatno ugoste "ljude u krizi", piše BBC.Prva ovakva akcija započela je kao odgovor na uragan Sendi 2012. godine, kada je, nakon što je Njujork pogođen, bio potreban hitan smeštaj za više od 1.000 ljudi.Od tada se tvrdi da je Airbnb pomogao više od 75.000 ljudi.

2021

Prvom tarifom A1 Srbija podržava projekte namenjene deci

A1 Srbija je lansirao Prvu tarifu kojom zajedno sa roditeljima podržava najmlađe članove društva, budući da će kompanija pri svakom sklopljenom ugovoru na Prvoj tarifi tokom promotivnog perioda do kraja septembra izdvajati novčana sredstva u visini jedne mesečne pretplate za realizaciju projekata namenjenih deci. Uz to, ovom tarifom A1 Srbija je želeo da roditeljima olakša početak školske godine kreiranjem paketa koji im obezbeđuje 100% popusta na mesečnu pretplatu u trajanju od 6 meseci.Prva tarifa predstavlja odličan postpaid izbor, jer omogućava stalnu i jednostavnu komunikaciju između roditelja i njihovih školaraca. Osim veoma povoljne pretplate, ova tarifa nudi neograničene minute u A1 mreži i neograničen internet za korišćenje aplikacije Viber. Takođe, omogućeno je i 100 minuta ka ostalim mrežama, 100  sms poruka i 2GB za internet. „A1 Srbija je uvek usmeren ka tome da ponude za naše korisnike odgovaraju njihovim potrebama i da ujedno menjaju tržište nabolje. Polazak u školu je jedan od najlepših trenutaka u životu, kako za đake, tako i za njihove roditelje, kada se gradi sasvim novi nivo poverenja. U nameri da podržimo roditelje osmislili smo Prvu tarifu po veoma povoljnim uslovima koja im omogućava neometanu komunikaciju sa svojim školarcima. Dodatno, uspeli smo da je uvežemo na jedinstven način sa našim društveno odgovornim programom, jer će A1 Srbija donirati značajan iznos projektima koji su namenjeni deci“, rekao je Đorđe Vuksanović, glavni direktor za transformaciju A1 Srbija i A1 Slovenija i dodao:„Ovaj poduhvat je ujedno nastavak našeg društveno odgovornog programa  „Svet kakav želiš“ koji je usmeren ka oblastima javnog zdravlja, obrazovanja i ekologije. Verujemo da će ovaj ciklus projekta biti jednako uspešan kao prvi i da smo na dobrom putu da zajedno pružamo konkretan i vidljiv doprinos zajednici.“U aprilu ove godine, A1 Srbija je pokrenuo program „Svet kakav želiš“ podržavši sa 10 miliona dinara tri važne inicijative iz pomenutih oblasti, a njihova realizacija se očekuje do kraja 2021. godine.

Srbija

Meštani protestuju zbog brane i MHE na Studenici

Meštani Ušća, naselja blizu Kraljeva najavili su protest koji će se održati 28. avgusta u 17 časova. Jedan od organizatora, Goran Nikolić, kaže da je razlog protesta netransparentna izgradnja brane i pribranske mini-hodroelektrane (MHE) na reci Studenici, blizu istoimenog srednjovekovnog manastira.Nikolić koji je predstavnik inicijative Spasimo Studenicu, kaže za naš portal da su za radove koji se izvode u koritu i na priobalju Studenice saznali slučajno, pre nekih mesec dana. Tada ih je na mestu koje se nalazi na polovini puta koje spaja Ušće i manastri Studenicu video i fotografisao jedan ribolovac, koji je te informacije ubrzo raširio putem društvenih mreža.On podseća da je na Studenici pre pet godina već planirana jedna brana. Prema njegovim rečima, tadašnja lokalna vlast i predstavnici nadležnog ministarstva pokušali su da održe formalnu javnu raspravu, bez učešća javnosti."Bila je javna rasprava za neku drugu branu 2016. godine. Ja sam bio predsednik mesne zajednice, zvali su me u kancelariju, tamo je bilo nas četvoro, ljudi iz mesne zajednice i nadležnog ministarstva, kao neka javna rasprava. Ja sam ih zvao da dođu u Ušće pred narod i da kažu da se tamo pravi brana. Posle je bila javna rasprava", objašnjava Nikolić.On kaže da se tada pričalo o brani na Studenici visokoj 13 metara, ali da se sada govori o većem objektu, visokom 21 metar. Objašnjava i da se kasnije ispostavilo da je za trenutne radove zbog kojih se protestuje dozvola od strane nadležnih izdata bez informisanja ajvnosti."Narod je zbunjen i pita zbog čega se to radi u tajnosti. Studenica je voda prve kategorije. Mi u mestu Ušće pijemo vodu sa reke Studenice, odatle se snabdevamo vodom. Jezero koje je planirano da se pravi biće na samoj granici sa Nacionalnim parkom Golija", dodaje sagovornik našeg portala.Mesto gde se izvode radovi, kako navodin Nikolić toliko je uništeno, pa se stiče utisak da se već pravi brana, iako postoji informacija da se rade samo geološka istraživanja, za koja se zauzme samo par kvadrata zemlje.USVOJEN PLAN ZAŠTITE ZA STUDENICUPrema mišljenju našeg sagovornika, država se u odnosu prema reci Studenici ponaša kontradiktorno, jer je prošle godine usvojila odluke o njenoj zaštiti, dok ove godine izdaje dozvole za radove koji je ugrožavaju. "Sad imamo novu informaciju da je država 15. januara 2020. usvojila prostorni plan posebnog područja Studenica. Taj deo je u nekoj trećoj kategoriji zaštite predviđa čak i da se ne pregradjuje tok reke, zabranu određenih aktivnosti čak i košenja trave 10 metara pored obale, sečenje drveća zbog sprečavanja erozije", objašnjava Nikolić.On naglašava i da je tim planom prvi put uveden i pojam sliv reke studenice kao posebna celina.Protest koji je najavljen za subotu održaće se u mestu Ušće, u tamošnjem spomen parku. Dolazak i podršku najavili su brojni aktivisti, udruženje Odrbranimo reke Stare planine, Pravo na vodu iz Beograda, aktivisti iz Jošaničke Banje i mnogi drugi, kaže sagovornik Nove ekonomije."Mi ćemo se boriti do kraja problem je što se navodni javni uvidi odvijaju na netransparentan način. Ljudi sada samo znaju da (na Studenici) neko nešto radi. Nadležni treba da dođu pred narod i da kažu šta je u pitanju", kaže Nikolić.Dodaje da se javne raspravu rade samo sa ciljem da se zadovolji zakon, a u stvari za njih niko i ne zna. Druga problem, prema njegovim rečima, odnosi se na vodosnabdevanje Ušća: voda nakon izgradnje brane neće biti istog kvaliteta, a meštani već sada kubure sa vodom i nemaju je mesecima.

Srbija

Prvi posao kineske firme u Srbiji: Izgradanja Doma zdravlja u Novom Sadu

Posao izgradnje Doma zdravlja na Vidovdanskom naselju u Novom Sadu dobila je kompanija "China construction front group" koja je registrovana u Zrenjaninu.Ugovor je zaključen na iznos od 172,47 miliona dinara, koliko je i iznosila ponuda kompanije. Ponuda koju je podnela "China construciton front group" bila je ujedno i jedina na tenderu. Kompanija, koja je osnovana u maju 2019. godine je 100 odsto u vlasništvu "China construction first group corporation limited" čije je sedište u Kini i do sada nije ostvarivala poslovne prihode u Srbiji.Posao izgradnje Doma zdravlja kineska firma dobila je zajedno sa firmama iz Srbije Krip inženjering, Geinehanika i Pars. Posao obuhvata i izradu tehničke dokumentacije i  izvođenje radova na izgradnji objekta Doma zdravlja na Vidovdanskom naselju u Novom Sadu po sistemu "ključ u ruke" (projektuj i izvedi). U tenderskoj dokumentaciji kao uslovi za dobijanje posla navodi se minimalan prihod u iznosu od 360 miliona dinara u prethodne tri finansijske godine. Naručilac, Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije Novi Sad,  traži i da je ponuđač uradio minimum jedan projekat objekta visokogradnje iz oblasti zdravstva, (projekat bolnice, doma zdravlja, klinike, ambulante, zdravstvenog zavoda i poliklinike) bruto površine minimum 1.000 m2.Taj urađeni objekat uključuje i elektroenergetske instalacije, termomašinske instalacije, instalacije vodovoda i kanalizacije. Uslovi su bili i minimum jedan projekat saobraćajnice, jedan projekat električnih instalacija jake i slabe struje objekta iz oblasti zdravstva, kao i jedan projekat termomašinskih instalacija za objekat iz oblasti zdravstva. Rok za završetak radova na Domu zdravlja je 300 dana sa garantnim rokom za izvedene radove od dve godine.  

Srbija

Krenula kampanja „Spasimo hranu, spasimo humanost“

Uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), pokrenuta je kampanja "Spasimo hranu, spasimo humanost", saopštila je Koalicija za dobročinstvo koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac. Cilj je da poveća svest građana o problemu bacanja hrane, kao i da se unapredi njena donacija ugroženim ljudima."Kampanjom 'Spasimo hranu, spasimo humanost' želimo da doprinesemo povećanju donacija hrane za najugroženije i smanjenju bacanja hrane koja je još uvek bezbedna za ljudsku upotrebu. Očekujemo veliku podršku građana, kompanija, organizacija civilnog sektora i medija i pozivamo sve da se uključe" rekla je Ana Košel, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac. Kampanja, koja će trajati do novembra ove godine, obuhvatiće niz akcija doniranja hrane pred "Nacionalni dan davanja", kao i tokom samog dana koji se već tradicionalno održava 9. oktobra. Navodi se da u Srbiji na granici apsolutnog siromaštva živi sedam odsto stanovništva, odnosno, gotovo pola miliona ljudi. U riziku od siromaštva je gotovo četvrtina populacije (23,2%). Mnogi od ovih građana Srbije zavise od donacija hrane koje su trenutno nedovoljne, dok se prema procenama u Srbiji dnevno baca dva miliona kilograma hrane.  Količina hrane koja se donira i dalje čini samo mali deo u ukupnom višku jestive hrane koja je dostupna u Srbiji. To se dešava uprkos tome što se hrana sve više donira, a proizvođači hrane i trgovci žele da doniraju viškove hrane narodnim kuhinjama, bankama hrane i dobrotvornim organizacijama.Rešenje ovog problema je u bližoj saradnji svih uključenih aktera, dodaje se u saopštenju.Prema analizi koju su sproveli Forum za odgovorno poslovanje i Koalicija za dobročinstvo, donacije hrane u Srbiji bi mogle da budu uvećane na godišnjem nivou za vrednost od blizu 160 miliona dinara (na ukupno 700 miliona dinara), ukoliko bi bio ukinut PDV na donacije hrane.Foto: "Spasimo hranu, spasimo humanost"Bezbednost hrane zbog pandemije ključna tema za dve trećine potrošača"Sačuvamo 100 tona hrane mesečno"Samo 13 odsto ugostiteljskih objekata pravilno odlaže otpad od hrane Podaci Agencije za hranu i poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih nacija (UN) ukazuju da je uništavanje hrane jedan od najvećih zagađivača vazduha sa osam odsto učešća u ukupnoj emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na globalnom nivou.Kampanju su do sada, kako se dodaje, podržale advokatska kancelarija Živković-Samardžić, Hemofarm fondacija, Eurobanka, Erste banka, advokatska kancelarija Gecić Law, BlackRock, Elixir Group, Elixir fondacija, DM, Nestle, Delhaize, Američka privredna komora u Srbiji (AmCham), SOS Dečija sela Srbija, Federacija banaka hrane Srbije, Humano srce Šapca i Banka hrane Beograd, a u najavi je podrška još većeg broja kompanija i organizacija.Kampanja "Spasimo hranu, spasimo humanost" se realizuje u sklopu Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Sprovodi je Koalicija za dobročinstvo, na čelu sa Fondacijom Ana i Vlade Divac. Ostali članovi Koalicije su Trag fondacija, Catalyst Balkans, SMART Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.