Najnovije

Svet

Masterkard više neće imati kartice sa magnetnom trakom

Američka multinacionalna korporacija Masterkard najavila je da će obustaviti izdavanje kartica sa magnetnom trakom, javio je BBC. Banke u mnogim krajevima sveta, uključujući i Evropu, biće u mogućnosti da izdaju kartice bez trake već od 2024. godine.Do 2033. godine, kako se navodi, nijedna od Masterkardovih debitnih ili kreditnih kartica neće imati magnetnu traku.Velika Britanija je već 2006. prešla na kartično plaćanje uz pomoć čipa i PIN-a, koje je u širokoj upotrebi i širom ostatka Evrope. Međutim, u Sjedinjenim Američkim Državama još se koriste magnetne trake.U Masterkardu kažu da kartice sa čipom kao i nove biometrijske kartice koje koriste otiske prstiju nude veću sigurnost.KARTICE NEĆE BITI UKINUTEKEŠOM PLAĆA TEK SVAKI PETI STANOVNIK SRBIJEPLAĆAJTE ONLAJN KOD DOMAĆIH TRGOVACA Magnetna traka razvijena je šezdesetih godina prošlog veka u okviru projekta kompanije IBM koja je radila legitimacije za osoblje američke obaveštajne agencije CIA.Pandemija je, kako kažu u Masterkardu, donela pomamu za različitim načinima plaćanja, pa je beskontaktno plaćanje karticom ili telefonom veće za preko milijardu transakcija u prvom tromesečju 2021. u odnosu na isto razdoblje 2020. godine.Kompanije očigledno nastoje da dodatno razviju biometrijske sisteme plaćanja, pa usavršavaju plaćanje pomoću prepoznavanja lica, kao i skenere za dlanove.Jelena Ristić, direktorka MasterCard za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine izjavila je početkom godine za Novu ekonomiju da je 24 odsto građana Srbije van finansijskih tokova, kao i da nema karticu. Ipak, tada je navela i da je pandemija značajno uticala da se stanje u toj oblasti popravi."Rezultati istraživanja i tržišnih analiza pokazuju da je podstaknuto ograničenjima koje je nametnula pandemija, e-commerce tržište SAD otišlo dve, a e-commerce tržište Srbije čak pet godina unapred kao posledica trenutnih okolnosti", rekla je tada Ristić za štampano izdanje Nove ekonomije.

Srbija

Mali parking, a veliki problem

Novoj ekonomiji javio se čitalac Milorad Rančić, privrednik iz Inđije, inače predstavnik Udruženja za zaštitu potrošača Prosperitet iz novog Sada. Požalio se kako ne može da registruje automobil, zbog duga parking servisu u iznosu od 60.000 dinara.Rančić objašnjava kako mu je registracija automobila nedavno istekla. Kada je otišao da registruje auto, sačekalo ga je neprijatno objašnjenje: vozilo ne može da registruje dok ne plati kaznu za parkiranje koja mu je napisana u Nišu.Rečeno mu je da nije izmirio obavezu prema niškom Parking servisu, koji mu je napisao kaznu još 2018. godine. Protiv njega je pred sudom pokrenut postupak, a parking servis je kao dokaz priložio fotografiju vozila koje kako je navedeno, pripada Rančiću.Sagovornik Nove ekonomije tvrdi da tada nije ni bio Nišu, kao i da pre suđenja nije dobio fakturu ili obaveštenje o kazni koja mu je napisna.„Na zadnjem suđenju, rekao sam da ostajem pri iskazu da nisam parkirao. Sudiji sam rekao da tog dana i u to vreme koje je nazanečno na fotografiji, ja nisam bio na tom mestu, nego sam bio na Mesecu. Na pitanje sudije da obajsnim kako je to moguće, odgovorio sam da ću joj kao dokaz doneti verodostojnu ispravu na memorandumu moje firme, sve potpisano i overeno pečatom i fotografiju na kojoj ćete videti da sam parkirao na mesecu“.Rančić kaže da je to rekao s namerom da se našali, ali i da pokaže kako digitalna fotografija ne može da bude validan dokaz na sudu jer lako može da se montira.„Ja sam (na forografiji) na registarskoj tablici od nule napravio jedinicu. Pet minuta mi je bilo potrebno“, dodaje Rančić.On podseća da po Ustavu fizička lica i njihova imovina mogu da budu fotografisani samo po nalogu suda ili tužioca.„Niko nema pravo da slika moj auto. Sa kojom namerom? Da li će sutra da mi podmetne bombu, to ja kao vlasnik vozila postavljam sebi pitanje. Znači, može da me slika samo ako ima odobrenje nadležnog organa“, navodi sagovornik Nove ekonomije.Sudska praksa takođe potvrđuje da se slučajevi poput njegovog odbacuju zbog nedostatka verodostojnih dokaza, navodi Rančić.„To što oni podnose sudu kao verodostojnu ispravu je falsifikovana faktura. Drugo, fotografija može da bude falsifikovana, montirana. Treće, sudska praksa pokazuje da nema dokaza. Imao sam 2014. godine sličnu situaciju s parkiranjem u Inđiji kada su me kaznili i priložili fotografiju vozila kao dokaz. Sudija je to pravilno procenio i rekao da digitalna fotografija ne može da bude dokaz na sudu i to je odbačeno zbog nedostatka dokaza“.On, međutim, strahuje da ovoga puta neće biti tako.„Oni misle da tako pune budžet, a ustvari prazne budžet. Treba da nas puste da radimo, da proizvodimo i da tako punimo budžet. Ako oni misle da će mi prodati auto i napuniti budžet, to je čista glupost“.Rančić navodi da zbog komplikacija oko registracije automobila toga trpi štetu na poslovnom planu:„U subotu 7. avgusta trebalo je da budem u Pirotu, imao sam sastanak sa jednim gospodinom u vezi sa poslom. Velikim poslom. Ja nisam mogao da odem, jer nisam registrovao auto“.On postavlja pitanje kolika je šteta od toga što je propustio važan poslovni sastanak i dodaje da će svom advokatu predložiti da tu štetu naplati. Smatra i da je nelogičan način na koji parking servis naplaćuje uslugu parkiranja privrednicima.„Dođem na poslovni sastank i kružim dok ne nađem parking mesto. Kad sam najzad našao i platio parking, odlazim na poslovni razgovor koji traje. Posle sat vremena ja moram da mislim na parking servis. Ne mogu da se skoncentrišem na temu o kojoj razgovaram, o poslu, nego moram to da prekinem i da plaćam parking“.On smatra da bi takve situacije mogle da se reše obezbeđivanjem nalepnica za službena vozila privrednika koja im omogućavaju poseban status u saobraćaju.

Srbija

Wizz Air najavio četiri nove linije iz Beograda

Niskotarifna avio-kompanija Wizz Air najavila je da će krajem godine na beogradskom aerodromu uvesti četiri nove linije, javila je agencija Beta. Putnici će iz glavnog grada Srbije krajem godine tom avio.kompanijom moći da lete do Barselone u Španiji, Bilunda u Danskoj, Vekše u Švedskoj i Frankfurta u Nemačkoj.Prvi letovi Wizz Air iz Beograda zakazani su za decembar 2021. godine.Iz Beograda za Barselonu leteće se utorkom i subotom, za Bilundu ponedeljkom, sredom i petkom.Za Vekše Wizz Air će iz Beograda saobraćati sredom i nedeljom, dok će za Frankfurt leteti utorkom, četvrtkom i subotom.Wizz Air je poznata mađarska niskotarifna avio-kompanija, koja u Srbiji, pored Beograda ima i liniju na niškom Aerodromu Konstantin Veliki. Od niskotarifnih kompanija u Srbiji redovne linije sa aerorodma u Nišu ima i irska kompanija Ryanair, koja je nedavno najavila da pojačava svoje letove iz Zagreba.RYANAIR PIJAČAVA LETOVE IZ ZAGREBAOD POPLAVA ĆE NAS ŠTITITI I IT FIRMA POVEZANA S VLASTIMA, MINISTARSTO UKLANJA DOKUMENTACIJU

Svet

Vrednost rudnog bogatstva Avganistana procenjena na tri biliona dolara

Rudna bogatsva Avganistana 2010. godine procenjena su na tri biliona dolara, piše RTS. Tu vrednost uvećava pandemija korona virusa tokom koje su skočile cene većine rudnih sirovina, od bakra do litijuma.Avganistan je, kako prenosi Rojters, bogat bakarom, zlatom, naftom, prirodnim gasom, uranijumom, boksitom, ugljem, rudom gvožđa, retkim metalima, litijumom, hromom, olovom, cinkom, dragim kamenjem, sumporom, travertinom, gipsom i mermerom.Mineralno bogatstvo, koje je otkrio tim sastavljen od predstavnika Pentagona i američkih geologa, rasuto je po celoj zemlji, na jugu i istoku duž granice sa Pakistanom. Prema izveštaju Ministarstva ruda i nafte za 2019. godinu Avganistan ima zalihe bakra od gotovo 30 miliona tona.Prema državnim procenama, oko 28,5 miliona tona bakra nalazi se u neotkrivenim nalazištima, što je ukupno, blizu 60 miliona tona, vrednih stotine milijardi dolara. U izveštaju za 2019. navodi se da je Avganistan imao više od 2,2 milijarde tona rude gvožđa za proizvodnju čelika, koja vredi preko 350 milijardi dolara.Izvori zlata su mnogo skromniji i procenjeni na 2.700 kilograma, vredni skoro 170 miliona dolara, a tu su i metali: aluminijum, kalaj, olovo i cink, kojih ima u više oblasti.ARGUMENTI "ZA" I "PROTIV" RUDNIKA LITIJUMA U DOLINI JADRABAJDEN ODLUČUJE O SUDBINI RUDNIKA RIO TINTA U ARIZONIU OKOLINI VALJEVA SE ISTRAŽUJE LITIJUM, ISPLATIVOST RUDNIKA ZA SADA UPITNA NAFTA JE VREDNA 107 MILIJARDI DOLARAInterni dopis Ministarstva odbrane Sjedinjenih Država iz 2010. navodno je opisao Avganistan kao "Saudijsku Arabiju litijuma", metala koji se koristi za izradu baterija. U izveštaju američkog Geološkog zavoda iz 2017. i 2018. navodi se da Avganistan ima nalazišta spodumena, minerala koji sadrži litijum, ali se ne daju procene tonaže, dok se u avganistanskom izveštaju za 2019. litijum uopšte ne spominje.Međutim, u izveštaju ministarstva rudarstva za 2019. se kaže da Avganistan ima 1,4 miliona tona retkih minerala, grupu od 17 elemenata koji su cenjeni zbog njihove primene u potrošačkoj elektronici, kao i u vojnoj opremi.Avganistan skladišti oko 1,6 milijardi barela sirove nafte, 16 biliona kubnih stopa prirodnog gasa i još 500 miliona barela prirodnog gasa. Prema zvaničnom izveštaju samo sirova nafta vredi 107 milijardi dolara.Avganistan je istorijski bio glavni izvor lapis lazulija, tamno plavog, poludragog kamena koji se vadio hiljadama godina, kao i drugih dragocenosti poput rubina i smaragda. Ipak, većina dragog kamenja ilegalnim putevima napušta Avganistan i odnosi se uglavnom u Pakistan.Nakon povlačenja međunarodnih vojnih trupa iz avganistana, talibanski pobunjenici i zvanično su preuzeli vlast u Kabulu, glavnom gradu te zemlje. Rudna bogatstva sada su praktično, u njihovim rukama.Srbija se takođe smatra bogatom rudama, ali ni blizu kao Avganistan. U zadnje vreme pominju se zalihe litijuma, kojd kompanija Rio Tinto želi da iskopava i prerađuje u dolini reke Jadar. Nameri te kompanije ali i ostalih koje trenutno istražuju litijum usprotivili su se brojni građani tvrdeći da će Srbija od takvih projekata imati samo ekološku štetu.RIO TINTO OPREDELIO 2,4 MILIJARDE DOLARA ZA PROJEKAT "JADAR"

Svet

Kina zvanično dozvolila parovima da imaju troje dece

Kina je zvanično izmenila svoje zakone i dozvolila parovima da imaju do troje dece u cilju povećanja nataliteta, prenosi BBC.Ovo je jedan od propisa koji je donet na sastanku Nacionalnog narodnog kongresa u Kini. Kina je još u maju najavila da će dozvoliti parovima da imaju do troje dece, što predstavlja veliku promenu te politike.Odluka je sada postala zvanična, zajedno sa još nekoliko rezoucija čiji je cilj da se poveća stopa rađanja i smanji teret vezan za podizanje deteta, prenela je kineska novinska agencija Sinhua.Rezolucije uključuju i ukidanje novčane kazne koju su roditelji morali da plaćaju ukoliko imaju veći broj dece od dozvoljenog. Ocenjuje se da će ove izmene da ohrabre lokalne vlade da ponude porodiljsko odsustvo, povćaju radna prava žena i unaprede infrastrukturu za brigu o deci.  Kina počela da dozvoljava troje dece po porodici Nedavni podaci u Kini ukazali su na nagli pad nataliteta u zemlji.U 2016. godini Kina je ukinula decenijsku politiku jednog deteta i dozvolila parovima da imaju dvoje dece. Međutim ovo nije dovelo do konstntnog rasta rađanja.Troškovi podizanja dece u gradovima odvratili su mnoge kineske parove da imaju više dece. 

Svet

Švedski SSAB napravio „ekološki“ čelik

Švedska kompanija SSAB saopštila je da je uspela da proizvede prvi čelik koji je dobijen bez korištenja fosilnih goriva. Dobijeni metal je, kako se navodi, potpuno istog kvaliteta kao i običan čelik, ali je skuplji.Čelik u čijoj proizvodnji je korišćen vodonik, isporučen je poznatom proizvođaču automobila Volvo, a koristiće se za izradu električnih kamiona. Izrađen je bez korišćenja uglja i koksa takozvanom tehnologijom Hybrit i za Švedsku predstavlja važan iskorak u dekarbonizaciji i napuštanju fosilnih goriva."Nadamo se da će to podstaći i druge da takođe ubrzaju zelenu tranziciju", kaže Martin Lindkvist, predsednik i izvršni direktor SSAB-a.Švedski ministar trgovine i industrije Ibrahim Bajlan podsetio je da su kompanije Ssab, Lkab i Vattenfall takođe učestvovale u razvoju projekta i u njega uključile naučnu zajednicu."Posao koji su SSAB, LKAB i Vattenfall obavili u okviru HYBRIT-a pokreće razvoj cijele industrije i predstavlja uspešan međunarodni model", kaže ministar Bajlan.Čelik postao najveći srpski izvozni proizvodSkuplji čelik podigao cene poljoprivrednih mašinaSrbija od EU traži ukidanje uvoznih kvota na čelik SSAB je u procesu izrade čelika umesto korištenja peći na ugalj i koks koristio vodonikove katalizatore i elektrolučne peći koje rade na obnovljivu energiju. Sva ruda koja se koristi u tom procesu dolazi iz operacija u kojima se ne koriste fosilna goriva.SSAB je inače oprezan u vezi sa pojmom "zeleni čelik", jer o tome ne postoje službene definicije ili specifični standardi. Umesto navodi da je novi čelik "stvoren bez upotrebe fosilnih goriva ili fosilnih sirovina", bez stvaranja emisija CO2 i korišćenja fosilnih goriva.Očekuje se da će cena proizvodnje novog čelika činiti veoma mali procenat u ukupnoj ceni vozila za čiju proizvodnju se koristi. Samim tim ne očekuju se ni značajnija poskupljenja.Volvo je ranije saopštio da će mu do 2050. godine čitav biznis postati "klimatski neutralan", kao i da će u to biti uključeni i lanci dobavljača. SSAB prodaje čelik u vrednosti od preko sedam milijardi dolara godišnje i obavezao se da će novu vrstu proizvodnje primenjivati 2026. godine.

Svet

Audi skraćuje radno vreme zbog nestašice poluprovodnika

Nemački proizvođač automobila Audi produžiće letnje praznike za oko 10.000 zaposlenih u fabrikama u Inglostadtu i Nekarsulmu, a razlog je nedostatak poluprovodnika javlja nemačka novinska agencija dpa, prenosi SEEbiz.Zaposleni će raditi po skrećnom radnom vremenu, a kao rezultat toga biće proizvedeno nekoliko hiljada automobila manje nego što je planirano.U glavnom pogonu Audija u Inglostadtu svi transporteri neće raditi do 30. avgusta. Većina proizvodnje u fabrici Nekarsulm koja zapošljava 4.000 ljudi, takođe će biti zaustavljena na nekoliko dana. U oba slučaja razlog zaustavljanja proizvodnje je nedostatak polurpovodnika koji već neko vreme muči automobilsku industriju.Očekuje se poskupljenje automobilskih guma Audi je za septembar najavio i honorarni rad. To je mere opreza, a istovremeno planiraju dodatne smene nekoliko vikenda.Kompanija ima potpune knjige narudžbina, ali nije uspela da proizvede oko 50.000 automobila u prvoj polovini godine zbog nedostatka komponenti, javlja dpa.Nakon što komponente budu isporučene, Audi će pokušati da nadoknadi izgubljenu proizvodnju. "Moramo da planiramo iz nedelje u nedelju. Ranije smo čak morali da otkažemo planirane dodatne smene ", objasnio je portparol. Folksvagen i BMW kažnjeni sa milijardu dolara zbog stvaranja kartela Finansijski direktor Jürgen Ritersberger upozorio je u julu da bi se u avgustu i septembru zbog manjka polurpovodnika mogli da se pojave dodatni nedostaci u proizvodnji i rad na nepuno radno vreme.Gde je moguće, čipovi bi se ugrađivali u vozila koja najviše doprinose dobiti i imaju najmanju emisiju ugljen-dioksida, objavila je nemačka novinska agencija.

Srbija

Impact Hub se priprema za novu sezonu, prijave za Demo days u toku

Naredni Demo Day, tokom kog osnivači startapa imaju priliku da pronađu investitore za svoje ideje, održava se 23. septembra u Impact Hub Belgrade. Popularni "Demo dani" održavaju se četiri puta godišnje, tom prilikom se od prijavljenih biraju najbolji startapi, koji se predstavljaju žiriju i investitorima, nakon čega nastavljaju svoj put usavršavanja sa Impact Hub Belgrade timom.Impact Hub Belgrade postoji već sedam godina, i sa preko 1.000 održanih događaja, i preko 300 startapa izvedenih na pravi put može se reći da su poprilično "ispekli zanat".Šarenilo je ono što je karakteristika ne samo enterijera ovog Haba, već i generalnog raspoloženja koje se oseti na samom ulazu. U prostoru, koji je inače i co-working space, šarena je i struktura stanara, jer ćete ovde upoznati ljude različitih nacionalnosti i zanimanja -- od programere i umetnika, do mladih preduzetnika, pisaca, projektnih menadžera, pa čak i arheologa.Pored mnoštva događaja i raznih sadržaja koji se smenjuje u Habu, Gin Friday se dešava svakog petka nakon 14 časova, a sredom su posebno svi prisutni jer se tada dešava Masterchef IHB edition."Ipak, ono što je glavna karakteristika ovog mesta jeste ozbiljan rad sa startapima koji su u potrazi za investicijom. Program iza kojeg stoje iskusni konsultanti iz oblasti finansija, prodaje, marketinga i drugih niša pomogao je velikom broju startapa da unaprede svoj biznis model, nauče kako da "prodaju" svoje ideje i uspešno se povežu sa investitorima", navode u Impact Hub-u.Naglašavaju i da je to kuća WE Founders "pokreta", koji kroz konkretne akcije, edukacije i povezivanjem sa investitorima osnažuje žensko preduzetništvo."Sve to nekako dolazi sasvim prirodno s obzirom na to da je jedan od osnivača Haba i Gaia Montelatici, koja je takodje osnovala i Studio X Ventures". 

Srbija

Srbija ne može da se razvija samo stranim investicijama

Dugoročno posmatrano, nezdrav odnos prema sopstvenoj domaćoj štednji put je u razvojnu stagnaciju i civilizacijsko zaostajanje u jednom dinamičnom međunarodnom okruženju. Razvoj bez vlastite akumulacije predstavlja svojevrstan strateški otkaz, čamac bez krme i vesala, tiganj bez drške.Da se akumulacija u Srbiji godinama kreće oko nultog nivoa, jeste propozicija koja zahteva rigorozan dokaz. Analitičara ne smeju zavarati kratkoročna makroekonomska kolebanja, budući da se ona međusobno kompenzuju i da pozitivna štednja u jednoj, biva redovno poravnata negativnom akumulacijom u narednim godinama.Pravi i pouzdan obračun akumulacije mora da obuhvati duže intervale – nekih desetak godina ili više. Posmatrana  u tom sklopu, domaća akumulacija pokazuje se kao praktično nepostojeća. Ispravan način obračuna stope akumulacije, definisane kao učešće akumulacije u BDP-u, polazi od stope investicija opredeljene kao učešće investicija u fiksne fondove u BDP-u.U ovakvim opštim razmatranjima ulaganja u zalihe mogu se zanemariti zahvaljujući malom obimu i odsustvu vidnijeg trenda u  njihovom učešću u BDP-u.U poslednjih desetak godina, a i ranije, stopa investicija u fiksne fondove kretala se na nivoima od nešto ispod 20 odsto. Jedan od važnijih razloga ovako niske stope investicija bilo je malo učešće javnih investicija (magistralna infrastruktura, zdravstvo, školstvo, zaštita čovekove sredine...) budući da se približno kretalo na nivou od svega 3.5 odsto, dok se u uporedivim tranzicionim zemljama iz našeg međunarodnog okruženja dizalo na nekih 5 odsto pa i više.Ako se kao reprezentativan prosek za našu stopu investicija uzme 20 odsto, od toga treba oduzeti stopu amortizacije, koja se zbog temeljnih analitičkih razloga ne da tačno proceniti, ali za koju se konvencionalno i generalno prihvataju procene od 15 odsto BDP-a, dolazi se do  stope neto investicija od 5 odsto. Od ove stope treba oduzeti učešće deficita spoljnotrgovinskog bilansa u BDP-u jer je to mera resursa koji su se u našu privredu ulili spolja i bilansno ne mogu ući u obračun sopstvene akumulacije. To učešće je, dakako, variralo iz godine u godinu, ali se njegov tipičan prosek aproksimativno da proceniti na razini od oko 6 odsto.Kad se to oduzme od onih 5 odsto, koliko otprilike iznosi stopa neto investicija, dolazi se do prethodno naglašenog nultog nivoa ili čak do negativne vrednosti za taj ključni makroekonomski parametar. Time je aritmetički dokazana propozicija o faktičkom odsustvu domaće (neto) akumulacije.Naravno, bruto akumulacija je daleko iznad nule, ali je u nas njena dominantna, pa i iscrpljujuća komponenta amortizacija, koja ne generiše rast proizvodnih kapaciteta, nego samo omogućava njihovo održavanje na zatečenom nivou.Strane direktne investicije kao "izlaz" iz razvojnog ćorsokakaNema toga kome ne bode oči silna reklama i svojevrsna halabuka oko stranih direktnih investicija (SDI). Ljudi iz najvišeg političkog vrha ove zemlje neprestano ih najavljuju i objavljuju, a predsednik Republike gotovo da ne propušta nijednu, kad dođe vreme njihovog puštanja u redovan rad. Znakovito je, a po nekima i alarmantno, da u tom gromoglasnom reklamiranju SDI gotovo da ne može ni reč da se čuje o domaćim investicionim poduhvatima, pogotovo ne o onim krupnijim.Država podstiče skupinom različitih mera nove domaće preduzetnike koji uglavnom tek počinju svoje poduhvate, ali se vrlo malo, gotovo ništa, kroz medije može saznati o odgovarajućim rezultatima. Kratko rečeno, domaća ulaganja su u dubokom, neprozirnom mraku službenog i sveopštog ignorisanja, a jarki svetlosni snopovi istrajno se upravljaju ka SDI.Ima li to ikakve veze sa bilo kakvim patriotizmom, postoji li igde još primer takvog forsiranja stranog u odnosu na domaće?!Zvanična razvojna politika tako se vodi kao da su jedino važne SDI, dok se domaće investicije, pa time i akumulacija iz koje treba da se finansiraju, prosto ignorišu. Dobija se utisak kao da se strategija razvoja temelji na doktrini da se dugoročno održiv i čak uspešan razvoj može zasnivati na tuđoj akumulaciji.Drugim rečima, u nas je tvrdo prihvaćena neobična i bizarna koncepcija kao da se privreda može trajno razvijati bez vlastite akumulacije. U dinamičkoj dimenziji bila bi ovde reč o mehanizmu kojim bi novostvoreni dohodak mogao u celosti, i to opet trajno, da se usmerava u potrošnju i samo njoj posvećuje.Bio bi to razvitak u kome nijedna funkcionalno definisana grupa aktera ne mora da se odriče od potrošnje da bi osigurala sredstva za finansiranje trajne ekspanzije kapaciteta.Da li su sdi prevelike ili nedovoljno velike?Kakav bi se stav razložno mogao zauzeti o (ne)poželjnosti SDI polazeći od neke varijante dinamičke optimizacije trajektorije ekonomskog rasta, uz neizbežni oslonac na prateću teorijsku argumentaciju? Može li se identifikovati kriterijum optimalnog doziranja SDI, a potom razraditi izvedeni operativni kriteriji normativnog utvrđivanja odgovarajućih konkretnih veličina za tu delikatnu promenljivu? To je stavka dnevnog reda za buduća veoma ozbiljna analitička istraživanja. U odsustvu takvih istraživanja, mogu se naznačiti tek neke činjenice koje pomažu u iznalaženju odgovora na postavljena pitanja, ali su od punog i konačnog odgovora prilično daleko.Pri tome afirmativne odgovore u prilog SDI ne treba posebno razrađivati, jer su manje-više poznati i poprilično mnogo puta ponavljani. To su poznate konstatacije da SDI donose u privredu nova tehnološka rešenja, nove organizacione forme i modele upravljanja, otvaraju pristup novim međunarodnim tržištima i čine dostupnim nove izvore snabdevanja.Manje je istican i manje poznat argument da je u privredi sa relativno visokom nezaposlenošću oportunitetni trošak rada blizak nuli, tj. angažovanje nezaposlene radne snage ne podrazumeva smanjivanje proizvodnje na onim tačkama sa kojih se ona povlači.Iskustvo, međutim, pokazuje da SDI pružanjem nešto viših plata za svoje novozaposlene povlače iz ostatka privrede radnu snagu koja je već zaposlena, pa se preuzimanjem takvih zaposlenih i te kako osećaju negativne posledice na mestima sa kojih odlaze.Interesantnije su opšte napomene koje relativizuju vrednost SDI i u stvari predstavljaju argumente protiv njih. Prvi argument tiče se jedne delikatne tendencije koja se putem SDI ugrađuje u ekonomski sistem.Ako bi se insistiranje na SDI nastavilo sadašnjim intenzitetom, uz paralelno ignorisanje, pa i diskriminisanje domaćih ulaganja, javila bi se konvergencija sistema ka jednoj konstelaciji u kojoj bi građani ove zemlje bili u pretežnom (skoro isključivom?) najamnom odnosu spram stranih vlasnika i upravljača.To se ne može okvalifikovati kao poželjno stanje društva, iako ovim izlazimo iz okvira čiste ekonomske argumentacije.Drugi argument tiče se izvesne socijalne napetosti: u siromašnoj zemlji uvek se nađe mesta nezadovoljstvu niskim platama, ali ako je poslodavac stranac, u tom nezadovoljstvu rađa se jedna dodatna, prilično delikatna i unapred teško odrediva dimenzija.Treći argument odnosi se na subvencije. O ovim subvencijama javnosti se ne predočavaju dostatni i jasni podaci, stvari u vezi sa njima nisu dovoljno "transparentne".MOGUĆNOSTI UTICANJA NA SDI IZRAZITO SU OGRANIČENE, A ZA SUBVENCIJE KAO INSTRUMENT NJIHOVOG PODSTICANJA JOŠ NIJE JASNO DA SU ODGOVARAJUĆE KORISTI VEĆE OD PRATEĆIH TROŠKOVAOdsustvo jasnoće i prozračnosti stvara plodnu osnovu za korupciju i mnoge druge oblike zloupotreba, a to silno umanjuje društvenu vrednost SDI kako god da se ta vrednost koncepcijski opredeli. Treba uočiti da je ovo veliki društveni rizik i trošak, čak i ako vlasti ne pristupaju nikakvim zloupotrebama; ako za te zloupotrebe postoji osnovana sumnja, tada ona sama generiše mnoge zloupotrebe diljem i na periferiji sistema.Naime, iskušenju zloupotreba će podleći mnogi subjekti u veri da su u vlasti obilno zastupljene. To će se dogoditi čak i ako za to nema nikakvog stvarnog osnova. SDI velikim delom ostaju krupna nepoznanica u našoj ekonomskoj politici, što znači da se njima mora  pristupiti sa maksimalnom opreznošću, posebno zbog zasad nesagledanih njihovih dugoročnih učinaka.Utoliko su upitnije subvencije za SDI budući da nisu razrađeni ni postupci za utvrđivanje njihove  delotvornosti, pa time ni za procenu njihove celishodnosti i opravdanosti.Uticaj SDI na reformske procese i domaću štednjuUz uvažavanje upitnosti subvencija kao instrumenta investicione politike, mora se uočiti okolnost da su one slabo upravljiva ili gotovo neupravljiva poluga ekonomske politike.Mogućnosti uticanja na SDI izrazito su ograničene, a za subvencije kao instrument njihovog podsticanja još nije jasno da su odgovarajuće koristi veće od pratećih troškova. One su nedovoljno predvidive i stoga uz sve eventualne pozitivne učinke deluju kao izvorište stohastičkih udara na privredu i veliki generator neizvesnosti.A malo je činilaca koji toliko usporavaju procese odlučivanja i pokadšto blokiraju ekonomske tokove, kao što  je to slučaj sa neizvesnošću. SDI su neka vrsta supstituta za domaću štednju, ali i za napore da se reformiše  i unapredi institucionalni poredak društva.To znači da one deluju i kao činilac nedovoljnog obima domaće akumulacije i kao faktor odveć sporog  razvijanja institucija; obe ove karakteristike valja knjižiti kao veliki društveni trošak ovog vida finansiranja  privrednog razvoja zemlje. Mora se pomenuti i nezadovoljavajući aspekt alokacije investicija finansiranih iz i realizovanih po osnovu SDI. Strani investitori prate poslovnu stvarnost Srbije sa poprilične daljine, te njihova percepcija ne može biti dovoljno obuhvatna i dovoljno precizna da na pouzdaniji način registruje ovdašnje razvojne mogućnosti i šanse za rentabilna ulaganja.Iz ovoga mora da sledi da jedan broj stranih investitora dolazi ovamo privučen subvencijama, a ne dobro uočenom mogućnošću za isplativa ulaganja.To je siguran put u dinamičke neravnoteže i opštu neefikasnost razvoja; lako je uočiti prilike u kojima je stopa prinosa na neki projekat ispod kamatne stope kao cene upotrebe kapitala, a kad projekat podstaknut subvencijom ipak bude preduzet, njegov učinak je po privredu kao celinu očito negativan.ODSUSTVO JASNOĆE I PROZRAČNOSTI STVARA PLODNU OSNOVU ZA KORUPCIJU I MNOGE DRUGE OBLIKE ZLOUPOTREBA, A TO SILNO UMANJUJE DRUŠTVENU VREDNOST SDITakav sticaj okolnosti utoliko je nepovoljniji što je, zbog boljeg poznavanja lokalnih prilika, neki domaći preduzetnik mogao isti projekat rentabilno da izvede, bez ikakvih državnih subvencija.Perpetuum mobile stranih investicija ne može, niti će u nekoj budućnosti moći da funkcioniše. Njegov  inhibitorni efekat na domaća ulaganja ne bi smeo da se prenebregne. Taj efekat je utoliko snažniji i utoliko destruktivniji što je vlast visoko motivisana za SDI i što je ekonomska politika doslovno diskriminatorna u prilog stranih, a protiv domaćih ulaganja.Pristalice teorija zavere u ovome bi videle jedan spektakularni oblik izdaje društva i naroda. Ne treba zaboraviti policijska i sudska proganjanja vodećih domaćih poslovnih ljudi, progone koji su tokom vremena aktuelnoj vlasti donosili lepe izborne rezultate.U ovoj stvari vlast bez mnogo obzira koristi jednu krupnu slabost biračkog tela – njegovu nedovoljnu civilizacijsku emancipovanost, koja se ogleda u averziji prema uspešnim poslovnim ljudima, umesto da preovladava uvažavanje za ovaj vid impresivne ljudske kreativnosti.Svako biračko telo – iako u nejednakim proporcijama – ima svoje mane i vrline. Nepatriotske vlasti najbolje se daju prepoznati po tome što žive i prosperiraju oslanjajući se na mane, umesto na vrline.Politička istorija ove zemlje puna je epizoda koje su ilustrativne baš u ovom smislu. Treba se nadati da će jednom doći vreme kritičkog patriotizma koji će zameniti i žestoko potisnuti nezdravo preovlađujuće apologetsko rodoljupstvo.U međuvremenu će ova vlast forsirati strana ulaganja i potiskivati domaće investicije. Proći će dosta vremena dok se ne utvrde i dobro izmere pravi efekti ovakve politike. U međuvremenu će vlast nastaviti da igra ovaj fokstrot sa strancima, a da neće biti dokraja svesna šta radi. Ne bi to bilo neočekivano – navikli smo na poteze kod kojih je šteta veća od koristi. prof. dr Ljubomir Madžar

Srbija

Sud zabranio izlazak Valjaonice bakra iz Sevojna na licitaciju

Privredni sud u Užicu zabranio je licitaciju Valjaonice bakra u Sevojnu, iako je privredno društvo Kappa Star Limited iza kojeg stoji domaći privrednik Nebojša Šaranović, objavilo oglas za kupovinu 100 posto njenih akcija, piše Blic. U Valjaonici radi 1.200 radnika, a postupak javnog nadmetanja trebalo je da se održi 20. avgusta.Istu odluku, kako se podseća, doneo je i Okružni sud u Nikoziji na Kupru i to po zahtevu kompanije Ist point metals. Transkakcija kojom je Kappa Star Limited trebalo da namiri potraživanje svog duga, prodajom 643.356 akcija koje je izdalo preduzeće AD Valjaonica bakra Sevojno za 12,7 miliona evra.To praktično znači da Kappa Star Limited neće moći na ovaj način da se namiri dug od tri miliona evra od kiparske kompanije Ist point metals (EPM), koja je i stopostotni vlasnik Valjaonice bakra u Sevojnu, iako je kao obezbeđenje tog potraživanja stavljena zaloga na sve akcije srpske fabrike.Prema nalogu Privrednog suda u Užicu izvršni poverilac, odnosno Ist point metals, u narednih 30 dana treba da pokrene parnični postupak kako bi opravdao ovako donetu privremenu meru.Prodaja Valjaonice bakra Sevojno na javnom nadmetanju 20. avgustaAkcije Valjaonice bakra Sevojno se isključuju sa Beogradske berze

Srbija

Frilenseri još čekaju zakon, a predavači engleskog možda ostaju bez posla

Predesednik udruženja radnika na internetu Miran Pogačar rekao je da radna grupa za izradu zakona o fleksibilnim oblicima rada nije ni formirana. "Svi ostali koji su pozvani da učestvuju nisu dobili dodatna uputstva barem koliko smo informisani poslednjih dana. Čak i da ne učestvujemo dobili bi informaciju od drugih učesnika da je počela sa radom", rekao je Pogačar.Pored toga što radna grupa nije formirana, Pogačar navodi da su problem i mnoga nerešena pitanja koja se tiču samog zakona, sprovođenja zakona, izmena zakona i o porezu na dohodak građana i novog zakona o frilenserima. "Ima dosta stvari koje moraju da prođu kroz radnu grupu, a vreme ističe. Smatramo da treba da bude jasno da ukoliko Vlada i Ministarstvo rada ne budu poštovali dogovor koji je postignut da se ta radna grupa formira i da to zaista bude stavljeno u fuknciju svih ljudi koji rade na internetu, mi ne vidimo razlog zašto bi poštovali bilo kakav dogovor", rekao je on.Kina je nedavno donela uredbu kojom zabranjuje da deca mlađa od 14 godina uzimaju dodatne časove preko interneta. Pogačar kaže da je trenutna situacija u Kini takva da se mnoge firme, gde su predavači radili, na dnevnom nivou zatvaraju. Ljudi dobijaju otkaze, smanjuju se plate, kaže Pogačar. On navodi i da sigurno 10.000 ljudi radi na taj način, ako ne i više."Barem ja gde radim gde ima više stotina predavača engleskog jezika je u velikim problemima, pitanje je da li će raditi mesec, dva, tri, ili narednih koliko. Postoji izvesna verovatnoća da će se zatvoriti", rekao je Pogačar.Ocenio je da će se mnoge škole zatvoriti i da će za te ljude biti problem da nađu zaposlenje i da se prekfalifikuju. "Sve se to dešava u poslednjih nekoliko nedelja, nije proces koji traje nekoliko meseci pa da kažete da ljudi imaju vremena da nađu posao ili da se prekfalifikuju".On smatra da bi jedini razuman predlog bio da Poreska uprava Srbije ne potražuje dugove od ljudi koji su izgubili posao i nisu se snašli. "Jasno je da bi država Srbija za sve koji ne mogu da izmire svoje obaveze jer nemaju posao, to nije par ljudi, biće nekoliko hiljada sigurno koji se neće snaći, da u slučaju da duguju nešto Poreskoj upravi da taj dug za njih ne postoji. Ako bi dugovali da dražava ne potražuje od njih", rekao je on.Pogačar kaže da su se neke škole zatvorile, da ljudi prelaze u škole koje rade i koje obećavaju da će funkcionisati još koju godinu. "Sada je to veliko pitanje. Veliko je pitanje da li će se primiti sledeća plata", poručuje on.On ocenjuje da su razlozi Kine za donošenje uticaj stranog kapitala, odliv novca, te navodna želja kineske Vlade da smanji opterećenje učenika, ali i želja da uređuje sadržaj onoga što se predaje i uči."Ali prvenstveno odlivi miliona ili čak milijardi dolara iz zemlje gde većina ljudi uzima časove engleskog jezika koji pružaju nastavnici iz drugih zemlja", rekao je Pogačar.

Srbija

Izvođač radova u Bloku 37 traži 400 miliona od stanara za naknadu štete

Inobačka, preduzeće koje je trebalo da bude izvođač nedavno obustavljenih radova u Bloku 37, od stanara tog naselja traži 400 miliona dinara na ime nadoknade štete, objavljeno je u Viber grupi stanara. Željko Babić, jedan od predstavnika stanara Bloka 37, potvrdio je za Novu ekonomiju da je policija juče u svojstvu građanina saslušala jednu osobu po prijavi Inobačke.Babić je naveo da policija postupa po predlogu upućenom Trećem osnovnom javnom tužilaštvu, zbog navodne povrede člana 218. Krivičnog zakonika, koji se odnosi na protivpravno zauzimanje zemljišta.Prema tom članu zakona, Inobačka optužuje stanare da su pokušali da za sebe prisvoje parcelu na kojoj je trebala da nikne nova zgrada, zbog koje su Stanari Bloka 37 protestovali do juna."To je svakako neosnovano, niti je to moguće dokazati, niti je to bila namera... Ovo je više na nivou humora nego na nivou realnosti, ali svkako to treba shvatiti ozbiljno, jer u suprotnom tako nešto skandalozno može da se obistini. Juče je saslušan prvi stanar, on je dao svoj iskaz i sad čekamo ko je sledeći", rekao je Babić.On je podsetio da je načelan dogovor sa gradskim vlastima postignut, po kom kom je investitoru ponuđena rezervna parcela i nadokanada svih troškova, a da je "Durst Development", zvaničan investitor spornog projekta, tu ponudu prihvatio.Novi Beograd: Zbog protesta obustavljeni radovi u Bloku 37 Prema Babićevim rečima, detalji prijave su i dalje nepoznati."Mi nemamo uvid u akt koji je izvođač dostavio tužilaštvu. Mi nismo na uvid dobili predlog koji bih mogao da prosledim. Samo imamo informacije koje je (saslušavani) stanar dobio u policiji prilikom čitanja akta na licu mesta.Grupa stanara je na Viberu objavila da će možda još stanovnika naselja biti pozvano u policiju u svojstvu građanina, a da svako ko dobije takav poziv treba da se obrati pravnom timu Bloka 37 za savet i podršku u daljem postupanju. "Ovo je samo još jedno upozorenje da se moramo držati zajedno do kraja, dok se cela stvar ne konkretizuje potpisima na papiru", naveli su predstavnici stanara u poruci.Stanari protestuju protiv izgradnje poslovne zgrade velikih gabarita u Bloku 37, uz Bulevar Milutina Milankovića, koja bi im, kako tvrde, znatno umanjila kvalitet života. Radovi na izgradnji nove poslovne zgrade u Bloku 37 na Novom Beogradu obustavljeni su nakon izjave zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića da je sa austrijskom kompanijom "Durst" postigao dogovor. U svom saopštenju, to je potvrdio i sam investitor.Na sastanku 23. juna, kom su prisustvovali predstavnici stanara, investitora i grada Beograda, investitor je ponudio da smanji spratnost zgrade, u skladu sa urbanističkim planom iz 2016. godine, uz uslov da ga za razliku u kvadraturi obešteti Grad Beograd.Nakon toga je dogovoreno da investitor obustavi radove dok traju pregovori i pravna procedura koju su pokrenuli stanari. Polovinom jula, taj dogovor investitor je prekršio, pa su stanari ponovo izašli da protestuju.U Bloku 37 nova blokada gradilišta, policija legitimisala građaneU Bloku 37 obezbeđenje i policija, stanari ne odustaju

Srbija

Stočari u Srbiji se žale da je koncentrat skuplji od mleka

Masovna prodaja mlečnih krava u Srbiji počela je pre nekoliko meseci, jer je poskupela stočna hrana za 50 do 60 odsto, dok je litar mleka ostatao na 37 dinara iako je realna cena u proizvodnji 56 dinara. Povećanje premije za mleko koja se isplaćuje stočarima, za jedan dinar, u ovom trenutku bi koštalo 8,5 miliona evra.Predsednica Saveza odgajivača goveda u Srbiji Sanja Bugarski rekla je za agenciju Beta da je masovnija prodaja mlečnih krava počela pre nekoliko meseci, od kada "divljaju". Cena mleka je u proseku oko 30 dinara uz državnu premiju od još sedam dinara.Prema njenim rečima, Vlada Srbije je obećala vanredni paket pomoći mlekarima, dok se ne nađe trajnije rešenje za problem njihove egzistencije. Jedino rešenje bi bilo, kako smatra Bugarski, da država propiše minimalnu otkupnu cenu mleka. Međutim, u tom slučaju morala da ograniči i maloprodajnu cenu mleka, kao nekad za "narodni" hleb.Ako bi, kako je rekla Bugarski, mlekare pristale da podignu otkupnu cenu mleka i plate bar onoliko koliko košta proizvođačka cena, oko 56 dinara po litru i kada bi se na to dodali ostali troškovi prerade i transporta, litar bi u maloprodaji značajno poskupeo. Upravo zbog toga bi, kako naglašava i tu cenu trebalo ograničiti.Dodatni problem je što se u velikim stranim trgovinskim lancima u Srbiji litar uvoznog mleka može kupiti za 56 dinara jer su neke nemačke kompanije potpuno automatizovale proizvodnju i smanjile troškove da ga mogu ponuditi po tako niskim cenama, pri čemu je, kako ukazuju domaći mlekari, pitanje kakvog je kvaliteta.Bugarski je rekla i da bi, ako bi država htela snažnije da pomogne povećanjem premija koje šest godina nisu menjane i iznose sedam dinara, morao da se menja zakon koji to reguliše i predvidja da najveća premija može biti sedam dinara, a što zahteva vreme od nekoliko meseci.Ona je ocenila da će proizvodjači mleka nastaviti da prodaju krave i da bi se teške posledice osetile kada bi se, zbog nekih vanrednih okolnosti, zaustavio uvoz mleka.Nadležnim za probleme stočara proglasio se i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, koji je izjavio kako razmišlja o dizanju premije za mleko ili o uvođenju prelevmana, odnosno takse koju plaćaju uvoznici. Prelevmani su inače ukinuti pre nekoliko godina u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju koji je Srbija 2008. godine potpisla sa Evropskom unijom.Prema Vučićevim rečima, ako bi država podigla premiju za mleko za jedan dinar po litru, sa sedam na osam dinara, to bi državu koštalo 8,5 miliona evra. Dodao je da ako bi se premija podigla za dva dinara, da bi za tu podršku proizvođačima mleka trebalo dati 17 miliona evra."To bi nas mnogo koštalo, zato je možda bolje štititi tržište", rekao je Vučić.Ipak, državi nije bilo skupo da daje subvencije stranim investitorima, poput kompanije Geoks, koja je nedavno u vranju zatvorila svoju fabriku, a radnike ostavila na ulici i pored toga što je od države dobila više podsticaja nego što joj je platila poreza.Poljoprivrednik Slobodan Ilić iz Majura kod Šabca rekao je da svakog petka vozi na stočnu pijacu po dve krave dok ne rasproda farmu od 60 krava."Prodajem ih budzašto, od 700 do 1.200 evra, jer pet litara mleka treba da proizvedem za jedan litar nafte", rekao je Ilić.Dodao je da je plan bio da mu sin, koji je pred diplomiranjem na Poljoprivrednom fakultetu, nastavi da održava farmu, ali sada kaže da će ga "oterati iz sela, a farmu ugasiti"."Sve krave ću rasprodati, osim jedne koju ću ostaviti za sebe, a vlast neka kupuje mleko u Lidlu", reka je Ilić, a prelena agencija Beta.

Srbija

Javni poziv za zamenu stolarije raspisalo svega 11 opština

Javni poziv za građane za subvenicije za zamenu stolarije do sada je raspisalo 11 gradova i opština. U prvom krugu subvencije sa državom daje 67 lokalnih samouprava, a svima je rok dat da javne pozive raspišu do kraja avgusta, rekla je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović za RTS.Ona je rekla da očekuje da do kraja nedelje još osam lokalnih samouprava to učini.Istakla je da su lokalne samouprave donele svoje pravilnike kako bi sprovele "ovako veliki projekat".Ukazala je da će, kada se završe svi konkursi i kada se potpišu ugovori, građani koji ne budu zadovoljni moći da se žale komisijama."Ispratiće i Ministarstvo i mi ćemo to budno motriti, jer nam je jako stalo da ovaj prvi konkurs bude urađen na takav način i to je pilot-konkurs da bismo videli da li postoji nešto gde možemo da budemo još jednostavniji", dodala je Mihajlovićeva.Ministarstvo objavilo spisak: Za zamenu stolarije 224 miliona u 67 opština Govoreći o kriterijumima, Mihajlovićeva je naglasila da neće biti prioritet oni koji su se prvi prijavili ili najsiromašniji, kao i da tu nema povlašćenih. "Osnovni kriterijum je kako se grejete kada menjamo stolariju, kada izolujemo naše stanove i kuće da li imate termičku izolaciju ili nemate, ako nemate vi ste u prednosti, ako se grejete na mazut ili na ugalj ili na lož-ulje naravno da ste u prednosti da dobijete mogućnost da zamenite stolariju ili ako koristite električnu energiju", rekla je Mihajlović. Najavila je još jedan konkurs za zamenu stolarije i to za kraj novembra."Očekujemo da se bar milion domaćinstava u naredne dve ili tri godine javi i zameni svoju stolariju", poručila je Mihajlovićeva.Država najavila subvencije za ugradnju solarnih panela Konkurs za solarne panele 3. septembra Mihajlovićeva je najavila da će konkurs za solarne panele biti raspisan 3. septembra."Ministarstvo će raspisati konkurs ka jedinicama lokalnih samouprava i gradovima za subvenciju za postavljanje solarnih panela u istom iznosu, 50 osto građani, 50 odsto država i lokalna samouprava", dodala je Mihajlovićeva."Ono što je jako važno, do sada je bilo potrebno da ako hoćete da stavite solarni panel morali ste da izgubite šest meseci da prikupite sve dozvole koje su vam potrebne. Mi smo potpuno sve promenili, nema administrativnih procedura, jedini korak koji građanin ima, ukoliko hoće da postavi solarne panele, jeste da ode u 'EPS Snabdevanje', jer su uglavnom oni snabdevači i da iskaže svoju potrebu da postavi solarne panele, može i rukom da napiše", navela je Mihajlovićeva."EPS Snabdevanje" je dužno, kako kaže, da u roku od pet dana izađe na teren i poveže sve i da se potpiše ugovor koji je tipski.

Srbija

Večernje novosti otpuštaju 40 zaposlenih?

U susret šezdesetosmogodišnjici postojanja, dnevni list Večernje novosti planira da otpusti 40 zaposlenih, saopštio je Sindikat novinara Srbije (SINOS) i Sindikalna organizacija Novosti. Prema navodima Sindikata, rukovodstvo Večernjih novosti to objašnjava kao ekonomsku nužnost, dok istovremeno angažuje nove kadrove, honorarne saradnike i penzionere.SINOS je upitao direktora lista Nedeljka Krsmanovića i glavnog i odgovornog urednika Milorada Vučelića kako je moguće da u ekonomski nestabilnoj firmi ima novca za angažovanje novih kadrova sa daleko većim platama od stalno zaposlenih, a nema za stručno usavršavanje onih sa više od dve decenije staža u tom listu.Mediji i NVO traže objašnjenje zašto su pod istragom za pranje novcaSrbija 2030: Mediji i demokratijaMediji služe za razračunavanje sa neistomišljenicima (VIDEO) Sinidkat takođe postavlja pitanje da li se zaposleni kojima preti otkaz smatraju "nepodobnim"."Ukoliko direktor i glodur 'Novosti' argumentovano ne objasne razloge za otkaze, SINOS će tražiti zaštitu i pomoć Vlade Srbije, resornog ministarstva, novinarskih udruženja i Međunarodne federacije novinara", navodi se u saopštenju.SINOS piše da će menadžment tog lista davati otkaze na osnovu sistema ocenjivanja u kojem su neposredni rukovodioci ocenjivali rad zaposlenih. Takvo vrednovanje sindikat ocenjuje kao neozbiljno i nekorektno.Ističe se da je apsurdno to što su se na listi za otkaz našli novinari koji su od neposrednih urednika dobii najviše ocene, ali ih je usled nove organizacije rada poslodavac proglasio suvišnim.Večernje novosti osnovane su 16. oktobra 1953. godine. Osamdesetih godina prošlog veka postale su globalno poznate po tekstovima o bivšem austrijskom predsedniku i generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, Kurtu Valdhajmu. Novosti su tada pisale o njegovim vezama sa nacistima.

Srbija

Nepoznati ljudi zazidali ulaze u kuće u ulici na Zvezdari

Nepoznati ljudi počeli da grade zid u Glamočkoj ulici u Zvezdari i  su pojedinim stanovnicima zatvorlili ulaze i izlaze iz kuća, piše N1.Stanovnici ove ulice za N1 kažu da su poslednjih dana na mukama, jer su gotovo "zazidani". Iako su se nadležnima obraćali za pomoć, odgovor nisu dobili.Oni navode da im je zatvoren put koji postoji više od 60 godina. Investitor koji je počeo da radi u njihovom komšiliku nije postavio građevinsku tablu, tako da se ne zna ko izvodi radove ni do kada će trajati. Nejasno ostaje zbog čega se parcela ograđuje.Posle emitovanja priloga N1, gradska građevinska inspekcija izašla je na teren."Inspekcija je jutros izašla na teren, snimili su situaciju i fotografisali sve. Rekli su nam da je nemoguće imati dozvolu za ovakve radove. Gradilište su zatvorili, ogradili su ga trakom i postavili obaveštenje o tome. Investitor radova se nije pojavio, već samo izvođač radova sa radnicima koji rade na izgradnji zida", kaže za N1 Bojana Samardžić, stanovnica Glamočke ulice.Dodaje i da su zbog cele situacije ona i njene komšije zabrinuti, jer ne znaju šta će biti konačno rešenje. Iako je gradilište zatvoreno, stanovnici Glamočke i dalje ne mogu normalno da priđu svojim domaćinstvima, jer nelegalno izgrađeni zid još nije porušen."Danas u 16 časova ćemo organizovati protest, jer ne može Grad Beograd da prodaje ulicu kao njivu treće klase, koja postoji više od 60 godina", navela je Samardžić.N1 se povodom radova u Glamočkoj, pored građevinske inspekcije, obratio i opštini Zvezdara i zameniku gradonačelnika Goranu Vesiće, ali odgovore nije dobio. 

Svet

Rusija ne prestaje da kažnjava Gugl

Moskovski sud ponovo je kaznio kompaniju Google Alphabert sa 6 miliona rubalja (oko 80 hiljada američkih dolara) jer nije izbrisan njen sadržaj koji Rusija smatra nezakonitim, javio je Rojters. To je druga kazna koja je izrečena toj američkoj tehnološkoj kompaniji za manje od nedelju dana.Rusija je u prošle godine kaznila Google i druge strane kompanije nizom malih kazni. Neke od njih su u vezi sa zabranjenim sadržajem, dok su druge izrečene zbog neuspeha da lokalizuju podatke svojih korisnika na ruskoj teritoriji.Zvanična Moskva takođe nastoji da primora strane tehnološke kompanije da otvore svoje kancelarije i predstavništva u Rusiji. Okružni sud u Taganskom distriktu u Moskvi saopštio je da su za Google izrečene tri administrativne kazne od po dva miliona rubalja (2ukupno 44.000 dolara).SHARE Fondacija tužila Fejsbuk i GuglShare Fondacija: U Srbiji uvedeno filtriranje internetaGoogle se nagodio u tužbi o diskriminaciji žena Google je potvrdio kazne, ali ih nije komentarisao. Pored najnovije kazne, u utorak je za isti prekršaj izrečena i kazna u iznosu od 14 miliona rubalja.Google se u rusiji takođe suočava i sa sudskim nalogom koji ga obavezuje da odblokira Youtube nalog koji je u vlasništvu jednog sankcionisanog ruskog biznismena. Reč je o nalogu televizije Tsargrad, a žalbeno ročište po tom postupku zakazano je za 20. septembar.

Svet

Zemlje EU se ipak ne žure da izbace ugalj iz upotrebe?

U većini evropskih postrojenja koja koriste lignit primena tehnologija za kontrolu zagađenja odlagana je do poslednjeg trenutka, iako je mogla da se primeni četiri godine ranije, saopštila je odrganizacija Evropski ekološki biro (EEB). Napominje se da vlade EU članica nisu uspele da obuzdaju nepotrebno zagađenje koje one proizvode.EEB napominje da je to ostavilo posledice na zdravlje ljudi i povećalo troškove lečenja bolesti koje izaziva aero-zagađenje. Krajnji rok da EU članice počnu da poštuju ograničenje zagađenja bio je 17. avgust 2021. Do tada je trebalo da se primeni najbolji novi standard za sprečavanje zagađenja, takozvani LCP BREF.Zemlje su imale četiri godine da usklade nacionalnu industriju sa standardima o kojima su se dogovorile još 2017. i primene najbolje raspoložive tehnike za sprečavanje zagađenja. Ipak, čak i nekoliko dana nakon isteka pomenutog roka EU članice su i dalje daleko od postizanja onoga što zahteva Direktiva o industrijskim emisijama.LCP BREF predviđa mere za smanjenje emsije najgorih zagađivača azotnih oksida NOx, sumpor-dioksida SO2, kao i žive. Ipak, istraživanje EEB pokazuje da se u većini slučajeva dopušta najviši zakonom dozvoljeni nivo zagađenja u atmosferi, vodama i zemljištu, iako je sve to moglo da se izbegne.U mnogim zemljama, vlasti i oni koji koriste lignit čekali su do poslednjeg trenutka sa primenom LCP BREF standarda. Napominje se i da se sagorevanjem čvrstih goriva utiče na više od 16 hiljada prevremenih smrtnih slučajeva, oko sedam hiljada novih slučajeva hroničnog bronhitisa, kao i na preko 4,8 miliona izgubljenih radnih dana u EU i na Zapadnom Balkanu, zbog bolesti izazvanih zagađenjem.Energetska tranzicija u Srbiji: Koliko rudara će ostati bez posla i šta je alternativa?Bugarska do 2025-te menja ugalj čistijim energentimaU dve godine proizvodnja i potrošnja uglja u EU opala za trećinu ŠTA RADE POJEDINE ZEMLJE?Nemačka, kako se napominje i dalje nije objavila podatke o emisijama zagađenja za 2018. i 2019. godinu Rumunija planira da finansijski pomogne postrojenja Isalnita i Craiova, sa ciljem da ona smanje zagađenje i prilagode ga novim standardima.U Sloveniji, kako se navodi, postrojenje Sostanj 6 ne koristi svoju najsavremeniju opremu za sekundarnu redukciju azotnih oksida, zbog neisplativosti, već sagoreva manju količinu lignita na dnevnom nivou. U Poljskoj su odobrena izuzeća od pravila i nakon 2021. za elektrane Patnov I i Konin. Ipak, o tome će morati ponovo da se odlučuje jer je Upravni sud poništio tu odluku.U Bugarskoj se sistematski odobrava odstupanje zagađivačima i to na zahtev rukovodstva elektrana na lignit, uprkos zahtevu EU da se korišćenje tog goriva ukine najkasnije do 2027. godine. U Češkoj je takođe odlučeno da elektrane na ugalj i lignit odstupaju od novih pravila, pa se za to prijavilo čak 15 postrojenja.U Velikoj Britaniji koja više nije EU članica izdavači dozvola takođe su sistematski odobravali odstupanje od zagađenja postrojenjima koja koriste ugalj. EU bi strožije kriterijume za sprečavanje zagađenja trebalo da počne da primenjuje od januara naredne godine.

Srbija

Planira se rušenje upravne zgrade Beogradskog železničkog čvora u Prokopu

Infrastruktura železnice Srbije raspisala je tender za rušenje poslovne zgrade Beogradskog železničkog čvora i raščišćavanje terena u Prokopu.Procenjena vrednost javne nabavke nije navedena u tenderskoj dokumentaciji.Upravna zgrada privremenog karaktera nalazi se u ulici Stevana Filipovića 45 u Beogradu. Ukupna površina objekta iznosi 786 m2. Rok za izvođenje radova je 45 dana. Prva linija metroa će zaobići i Prokop i Klinički centar Firma koja bude odababrana treba da izradi projekat rušenja upravne zgrade, pribavi dozvolu za uklanjanje objekta, a potom i izvede radove na rušenju upravne zgrade.Radovi obuhvataju i raščišćavanje terena , odvoženje građevinskog otpada na gradsku deponiju,  pripremu zemljišta za novu gradnju, kao i izradu geodetskog elaborata za sprovođenje promene u katastru nepokretnosti nakon izvršenog rušenja objekta.Putovanje srpskom železnicom: Udobno i pomalo nostalgično iskustvo Među uslovima je propisano da je ponuđač  u prethodne tri godine ostvario prihod od izvedenih radova na koje se ova javna nabavka odnosi (projektovanje i izvođenje radova), najmanje u visini od pet miliona dinara. Rok za podnošenje ponuda je 30. avgust, a kriterijum za odabir ponuđača biće cena. Javnost još čeka objavljivanje ugovora o izgradnji "Prokopa" Na zgradu železničke stanice Prokop u Beogradu čeka se decenijama, a ona bi prema ranijoj proceni Gradskog zavoda za veštačenje, trebalo da košta 7,43 miliona evra. Kako su početkom godine naveli u kompaniji Railway City Beograd izgradnja stanične zgrade i otvorenog parkinga na Prokopu počeće na jesen i prva faza biće okončana do kraja 2022. Između Prokopa i Hajd parka u Beogradu potencijalno bio mogao da bude izgrađen i veliki stambeni kompleks i saobraćajnica. Velika saobraćajnica trebalo bi da poveže železničku stanicu sa centrom grada, navedeno je u planskoj dokumentaciji koja je stavljena na javni uvid sredinom maja.Stara zgrada Glavne železničke stanice u Beogradu više nije u funkciji, pa putnici koriste nedovršenu stanicu na Prokopu.