Najnovije

Vesti iz izdanja

Mi se dogovaramo, vi plaćate

U ovom trenutku skoro sve kapitalne investicije u državi ugovorene su direktnim pogodbama mimo procedure javnih nabavki. Utisak je da ako se stvari ovako nastave, praktično će samo investicije koje se deli...

Srbija

Deca sa smetnjama u razvoju i kovid škola: Nijedno rešenje nije bilo dobro

Skoro 80 odsto roditelja i nastavnika smatra da onlajn nastava nije bila primerena učenicima sa smetnjama u razvoju, pokazalo je istraživanje portala Nova ekonomija. Među ključnim problemima sa kojima su se učenici, njihovi roditelji i nastavnici suočavali tokom nastave u pandemiji, prednjači nedostak opreme (to je navelo 27 odsto ispitanika) i nedovoljna informatička pismenost da bi se pratila nastava na daljinu (26 odsto).Svaki peti anketirani je istakao da je bilo teško ispoštovati epidemiološke mere, a sličan procenat je naveo da materijali koje su dobijali nisu bili prilagođeni ovim đacima.„Nijedna solucija nije bila dobra. Ako dolaze u školu nijedna mera ne može da bude ispoštovana, tako da su i ostala deca i mi ugroženi. Ako ostanu kod kuće, gube, jer nijedan vid nastave sa tom decom nije izvodljiv. Roditelji koji rade ne mogu stalno ostaju kod kuće sa decom. Niko nije imao rešenje, ni sluha, pa smo došli do toga da se roditelji ljute na defektologe što s pravom strahuju za svoje i zdravlje svoje dece ako neki učenici ne poštuje mere, a defektolozi se ljute na direktore što balansirajući i ne želeći nikom da se zameraju, ne preduzimaju ništa da reše probleme.Deca najviše ispaštaju u svakom slučaju“, ističe nastavnik koji je učestvovao u anketi našeg portala.Među komentarima su i zapažanja roditelja da je „onlajn nastava postojala samo na papiru, a u stvarnosti je dete bilo kući bez nastave“, te da „dete koje se školuje po IOP-u ne može da prati nijedan vid nastave sem individualne i to u direktnom kontaktu zbog specifičnih smetnji“. Zbog skraćenih časova neka deca su više vremena provodila u boravku gde je veći epidemiološki rizik, a manje stimulativno okruženje i nema ciljanog rada defektologa. „Potpuno je besmisleno skratiti časove na 30 minuta, jer teško možete kvalitetno da rasporedite vreme tako da nastava bude interaktivna“, smatra jedan učesnik ankete.Roditelji su ukazali i na problem da je ovim učenicima neophodna socijalizacija i da je, bez obzira što su se neki nastavnici trudili da organizuju nastavu, deci sa smetnjama u razvoju nedostajalo da idu u školu i viđaju svoje drugove. Nastavnik koji predaje praktičnu nastavu kaže da su onlajn časovi izvođeni tako što su đaci dobijali video-snimke, ali učenica sa smetnjama u razvoju ne zna da koristi materijal pa se očekivalo da roditelji budu najveća podrška. Njegov utisak je da nisu bili.Međutim, ima i onih koji su pohvalili požrtvovanost roditelja bez čije pomoći ne bi uspeli da realizuju nastavu, a među, doduše retkim, pozitivnim utiscima je komentar nastavnika da je onlajn nastava „omogućila zanimljive načine vežbanja gradiva, a u direktnom video-sastanku smo čitali sastave, pevali, recitovali i pričali o doživljajima u vreme pandemije“.U anketi je ukazano da mnoga deca sa smetnjama u razvoju potiču iz porodica lošijeg materijalnog stanja pa ne mogu da prate onlajn nastavu. Branka Roganović, defektološkinja u Srednjoj zanatskoj školi u Beogradu, slaže se sa da je i na učenike i za nastavnike najteži rad na daljinu. - Naša deca u prvoj godini imaju 18 časova prakse, a to je neizvodljivo da se radi na daljinu. Samo 20 odsto dece je moglo da koristi Gugl učonicu. Mnogi naši učenici nemaju tehničkih mogućnosti za onlajn nastavu, nemaju pametne telefone, računar, internet…Definisani su standardi nastave na daljinu koje ne možemo da ispunimo. Mi nastavnici smo se trudili, slali deci materijale, nekima čak i poštom kada jedan period nije bilo nastave u školi. Od početka drugog polugodišta smo se vratili. Učionica je naše carstvo. Kada su u školi imaju veću motivaciju, deci je veoma bitna socijalizacija, da se druže. Za njih je najbitnija interaktivna nastava – navodi Roganović za portal Nova ekonomija.V. S. 

Vesti iz izdanja

Podržavamo zeleni rast Srbije

U pripremi su različita finansijska sredstva koja će pomoći u borbi protiv poplava, zagađenja, i doprineti smanjenju emisije ugljenika u transportu Francuska agencija za razvoj (AFD) odobrila je nedavno za...

Srbija

Domaći proizvođači uniformi opremaju radnike ruskog Aeroflota

Srpski proizvođači radnih uniformi, zaštitne odeće i obuće za specijalne namene dogovorili su saradnju sa ruskom grupom Etalon Centar i sklopili poslove vredne preko milion evra, saopštila je Privredna komora Srbije. Među ugovorenim poslovima nalaze se i cipele za stjuardese ruskog nacionalnog avio-prevoznika.U toj rusko-srpskoj saradnji će učestvovati tri kompanije iz Srbije KS sistem, Leon i Tigar obuća, a ugovori će biti realizvoani do kraja godine.Grupa kompanija Etalon Centar je proizvođač i distributer radne i zaštitne odeće, obuće za specijalne namene, kao i lične zaštitne opreme.Zainteresovana je za saradnju sa kompanijama iz Srbije, imajući u vidu kvalitet srpskih proizvoda, konkurentne cene i Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije, napominju u PKS.Etalon Centar mesečno isporuči oko 100.000 pari obuće na tržišta Rusije i Zajednice Nezavisnih Država (ZND)."Realno je očekivati da se srpska specijalna zaštitna radna obuća i odeća za varioce, energetičare, naftaše uskoro koristi u  najznačajnijim ruskim industrijskim kompleksima", kaže predstavnik PKS u Moskvi Dejan Delić.Ruski partneri iz tekstilnog sektora zainteresovani su za saradnju sa proizvođačima i uvoz dečije odeće i obuće iz Srbije. U protekloj godini, kako se navodi tekstilna industrija Srbije je na tržište Ruske Federacije izvezla robu u vrednosti od 85,6 miliona dolara.KOJE SU AVIO-KOMPANIJE NAJTAČNIJE I NAJBEZBEDNIJE U SVETU? Rusija je po vrednosti uvoza tekstilnih proizvoda četvrti spoljnotrgovinski partner Srbije, a najzastupljeniji izvozni proizvod već nekoliko godina su ženske čarape.Napominje se i da su velike mogućnosti za izvoz radne i gumene obuće, kao i obuće namenjene medicinskim radnicima kako na ruskom tako i na tržištu Zajednica Nezavisnih Država.Izvoz obuće iz Srbije u Rusiju je predhodne godine iznosio oko sedam miliona dolara, a u proteklih nekoliko dana dogovoren je izvoz obuće u vrednosti od milion dolara.Stjuardese ruske nacionalne avio kompanije Aerofolot već nekoliko godina nose cipele proizvedene u Srbiji. Taj posao je putem međunarodnog tendera dobila jedna kompanija iz Srbije koja je kvalitetom i rokovima sporuke zadovoljila visoke standarde te kompanije. Očekuje se da se njeni proizovdi pojave i na ruskom maloprodajnom tržištu.

2021

Novak Đoković Fondacija renovirala igrališta u vrtiću „Dambo“

Skakanje u džakovima, nadvlačenje konopca, trka sa kašikom i ping-pong lopticom su samo neke od igara u kojima su danas uživala deca koja pohađaju vrtić „Dambo“ u Beogradu. Sa svojim timom, Novak Đoković Fondacije, pridružila im se i Jelena Đoković kako bi zajedno proslavili otvaranje novog igrališta u okviru ovog vrtića. Prepoznavši značaj kreiranja bezbednog i podsticajnog okruženja za igru na otvorenom prostoru, Novak Đoković Fondacija je uložila 2,600,000.00 RSD u njegovu rekonstrukciju i opremanje, kako bi mališani dobili još mesta za njihove svakodnevne avanture.Stare sprave zamenjene su novim toboganom, ljuljaškama, vrteškom i drugim mobilijarom za igru, a dodatno su postavljene i nova betonska osnova, kao i gumena i travnata podloga koje će pružati dodatnu bezbednost. Otvaranju ovog igrališta su, pored predstavnika Fondacije i predškolske ustanove, prisustvovali i gradski sekretar za obrazovanje i dečiju zaštitu Slavko Gak, kao i predsednik opštine Stari grad Radoslav Marjanović.Globalna direktorka Novak Đoković Fondacije Jelena Đoković izrazila je veliku zahvalnost što je u prilici da pomogne vrtić Dambo u koji je i sama išla kao dete. "Uvek se sećam dragocenih trenutaka iz vrtića koji su mi ulepšali odrastanje i uticali da se izgradim u osobu koja sam danas. Ovo dvorište uvek mi je delovalo ogromno i predstavljalo je moja vrata u svet igre, druženja i mašte. Veoma sam srećna što smo danas u prilici da mališanima punim iskrenih očekivanja i nade, otvorimo ta velika vrata. Oni danas kao i mi nekada, samo žele da se igraju i uživaju u igri sa drugarima, a zapravo stvaraju uspomene koje će biti neizostavan, i veoma bitan deo života. Vrtići u centru gradova nose izazov jer imaju oskudnije prostore za igru, ali mi se trudimo da to promenimo, kao i da pomognemo vaspitačima da deci pruže što kvalitetniji boravak uz razvoj motorike, fizičke snage, mašte, socijalnih veština i naravno, uspomena.“Igra je objektiv kroz koji deca doživljavaju svet oko sebe. Neke od mnogobrojih koristi dečije igre između ostalog su i smanjenje straha, stresa i anksioznosti, više radosti i samopoštovanja, povećana pažnja i pozitivne emocije koje jačaju imunološki, endokrini i kardiovaskularni sistem. Zato je rekonstrukcija i opremanje igrališta širom Srbije važan deo rada Novak Đoković Fondacije koja već 14 godina neprekidno ulaže u rani razvoj. “Igra je ključna za rano obrazovanje, i zato želimo da na ovaj način dodatno pomognemo deci u Srbiji da razviju svoj puni potencijal. Do sada smo pomogli igrališta u Novom Sadu, Gornjem Milanovcu, Srbobranu, Staroj Pazovi, Kruševcu, Žitorađi, Novom Bečeju, Užicu, a sada evo i u Beogradu.” rekla je Maja Kremić, nacionalna direktorka Novak Đoković Fondacije.Sada vaspitačice mogu uvrstiti i razne aktivnosti na otvorenom za 170 mališana koje pohađaju vrtić „Dambo“ što je izrazito važno za razvoj dece koja žive u gradskoj sredini. To je njihova glavna veza sa prirodom i otvorenim prostorom, i zato je važno da ovakvi prostori budu uređeni tako da utiču na razvoj dečije emocionalne inteligencije, kognitivnih i socijalnih veština.“Svedoci smo velikog investicionog talasa u školama i vrtićima u Beogradu u proteklih nekoliko godina. Nikada više obrazovnih institucija u glavnom gradu se nije obnavljalo i svaka pomoć društveno odgovornih kompanija, udruženja je uvek dobrodošla. Svima nama je zajednički cilj dobrobit dece, a budući da oni u svojim vrtićima puno vremena provode napolju sa vaspitačima od posebne su važnosti dobro i moderno opremljena igrališta i dvorišta vrtića. Najlepše hvala Fondaciji Novak Djoković na ovoj donaciji, otišla je na pravo mesto.” rekao je gradski sekretar za obrazovanje i dečiju zaštitu, Slavko Gak.Novak Đoković Fondacija već nekoliko godina sarađuje sa predškolskom ustanovom „Dečiji dani“ u Beogradu na raznim projektima. Između ostalog, u jednom od njihovih vrtića deca zajedno sa vaspitačima uzgajaju voće, povrće i začinsko bilje u okviru programa „Azbuka dobrih navika“.„Doprinos koji Fondacija godinama čini, i impozantni rezultati kojima se hvalimo, daju mi veru u istinsku brigu za najmlađe. Pravo je zadovoljstvo gledati decu kako bezbrižno uživaju i rastu. Ponosni smo i što se naša saradnja proširuje i kroz druge projekte koje Fondacija sprovodi kao što su Azbuka zdravih navika i Podrška, ne perfekcija.“ - rekla je direktorka predškolske ustanove „Dečiji dani“ Sanja Lazović.Tim Novak Đoković Fondacije rekonstruisao je igralište u skladu sa svim neophodnim standardima i opremio ga najnovijom opremom koja podstiče dečiju maštu. Međutim, falilo je još nešto kako bi ono zasijalo u punom sjaju. Studenti sa Fakulteta primenjenih umetnosti, uz smernice njihove profesorke  Jane Oršolić, odmah su prepoznali kako svojim talentom mogu dodatno ulepšati prostor. Naslikavši  živopisni mural, na zidu koji okružuje igralište, od vrtića „Dambo“ napravili su pravo malo podvodno kraljevstvo.„Studenti koji su učestvovali u osmišljavanju i izvođenju ovog murala direktno oblikuju nekoj novoj deci estetske modele za budućnost. Važno nam je da vrtićkom uzrastu ne serviramo hiperrealistične slike koje ih neće motivisati da i sami preduzmu neku kreativnu radnju, već ih jednostavnim i prijemčivim formama hrabrimo da se i sami okušaju u crtanju, seckanju, kreiranju, osluškujući sebe, a ne neke spoljne nametnute ideale.“ objašnjava Jana Oršolić, grafička dizajnerka, tipografkinja i vanredni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti.Vizuali okeana i životinja koje tu žive neće samo podstaći decu da osmisle neke nove igre, nego će poslužiti i kao prilika za novo edukativno iskustvo.  Sve generacije koje budu pohađale vrtić Dambo će se sigurno sećati žmurki, trka i „školica“ iz njihovog omiljenog igrališta. 

Srbija

Naredne godine budžetska mesta za skoro 30.000 studenata

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja saopštilo je da će predstojeće školske 2021/2022. godine na biti 29.424 mesta za budžetske studente na osnovnim akademskim, stukovnim, master i doktorskim studijama.Beogradski univerzitet će ove godine na budžet upisati 9.901 studenta, Univerzitet u Kragujevcu 2.682 studenta, Univerzitet u Nišu 3.299 studenata, Univerzitet u Prištini 1.206, Univerzitet u Novom Pazaru 708 studenata i Univerzitet umetnosti u Beogradu ukupno 287 studenata.Na master studije na budžetu biće upisana 5.953 studenta, a na doktorske studije 776.S obzirom na to da se odlukom Vlade Srbije utvrđuje samo broj studenata koji se finansiraju iz budžeta Republike, broj samofinansirajućih studenata koji se mogu upisati u prvu godinu biće poznat nakon što visokoškolske ustanove raspišu konkurse za upis.Vlada Vojvodine doneće odluku o broju studenata na Univerzitetu u Novom Sadu, dodaje se u saopštenju.GODIŠNJE 242.000 STUDENATA UPIŠE FAKULTET, 42.500 DIPLOMIRA U ministarstvu navode da će od ove godine biti dostupne i dualne akademske i strukovne studije.Ukupan broj studenata koji se mogu da se upišu u prvu godinu studijskih programa osnovnih strukovnih, akademskih i integrisanih studija je 18.083, dok je broj studenata koji će upisati prvu godinu studijskih programa osnovnih strukovnih studija 4.612.Od ovog broja, 507 studenata upisuju se po afirmativnim merama i to su studenti sa invaliditetom, pripadnici romske nacionalnosti i državljani Srbije koji su završili srednju školu u inostranstvu.U školskoj 2019/20. godini najviše studenata upisalo je neki od fakulteta na državnim univerzitetima u Srbiji, njih 175.995 , dok je privatne univerzitete upisalo 28.632 ljudi.

Srbija

Ponovo oglašena prodaja rudnika Korlaće kod Raške

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika ponovo je oglasila prodaju Privrednog društva Rudnik Korlaće a.d. iz Brvenika kod Raške. Početna cena na javnom nadmetanju iznosi 14 miliona dinara.Najvažniju imovinu stečajnog dužnika čine zemljište i objekti u Brveniku, garaža u Raškoj, oprema, vozila, sitan inventar i zalihe, kao i sporna prava na objektima koji se nalaze na katastarskim parcelama u KO Pavlica.Javno nadmetaje za drugu prodaju Rudnika Korlaće a.d. održaće se 8. jula 2021. godine na adresi Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.Osnovna delatnost Rudnika Korlaće, koji je u stečaju od 2010. godine je eksploatacija ostalih nemetaličnih ruda i minerala.Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, najveći akcionar je Registar akcija i udela sa 69,99% emisija, a sa Akcionarskim fondom ima preko 70% vlasništva.Ostale akcije rudnika Korlaće su u vlasništvu fizičkih lica.Rudnik je registrovan za ekspoloataciju ostalih nemetaličnih ruda i minerala, a Privredni sud u Kraljevu prglasio je njegovo bankrotstvo u martu 2011. godine.U OKOLINI VALJEVA S EISTRAŽUJE LITIJUM, ISPLATIVOST RUDNIKA ZA SADA UPITNA

2021

Apatinska pivara već sedam godina uz “Čep za hendikep”!

U akciji prikupljanja čepova koje Apatinska pivara već tradicionalno realizuje još od 2015. godine, prikupljena je jedna tona i 250 kilograma čepova. Oni su namenjeni Udruženju “Čep za hendikep” za nabavku ortopedskih pomagala osobama sa invaliditetom širom Srbije.  Kontinuitet u angažovanju tokom ove akcije prepoznalo je i samo Udruženje gde ističu da je važno da smo i u periodu kronavirusa uspeli da prikupimo značajne količine ovog reciklabilnog materijala. “I mi kao Udruženje nismo stali sa radom iako su okolnosti bile drugačije. Hvala Apatinskoj pivari što se među prvima priključila ovoj inicijativi i već 7 godina predano pruža podršku osobama sa invaliditetom”, rekao je Zoran Martinov, osnivač Udruženja „Čep za hendikep“.“Kao društveno odgovorna kompanija, motivišemo kako naše zaposlene, tako i partnere i saradnike da učestvuju u ovoj, sada već izuzetno prepoznatljivoj inicijativi. Odmah nastavljamo dalje i ubrzo očekujte nove količine čepova. Ovom akcijom postižemo trostruki efekat: pomažemo onima kojima je pomoć zaista potrebna, čuvamo našu planetu i podstičemo druge odgovorne subjekte da daju svoj doprinos”, rekla je Vesna Milovančević, menadžer trejd marketinga Apatinske pivare prilikom uručenja donacije. Ispred Udruženja, Apatinsku pivaru su posetili i preuzeli čepove Zoran Martinov, predsednik Udruženja zajedno sa Ninom Naumović, novim pojačanjem u Udruženju. „Kada bi svako domaćinstvo u Srbiji sačuvalo samo po jedan čep svakoga dana, prikupilo bi se oko 1,5 tona čepova dnevno. Ta količina bi bila dovoljna da se svakodnevno nabavi najmanje jedno ortopedsko pomagalo“, rekla je Nina Naumović.Na visini odgovornosti i u godini najvećih izazova

2021

A1 Srbija uručio 10 miliona dinara projektima koji menjaju svet

Kompanija A1 Srbija uručila je priznanja odabranim projektima u okviru društveno odgovornog programa „Svet kakav želiš“. Troje superfinalista dobilo je novčanu podršku A1 od ukupno 10 miliona dinara za dalju realizaciju ideja osmišljenih da unaprede oblasti javnog zdravlja, obrazovanja i ekologije. Tokom dve nedelje onlajn glasanja građani su imali priliku da podrže željeni projekat i time utiču na konačnu raspodelu sredstava, a ukupno je pristiglo više od 57.000 glasova. Projekat „Bolji vazduh građanima“ Internet društva Srbije, zauzeo je prvo mesto sa gotovo 27.000 glasova i nagradu u iznosu od pet miliona dinara. Ova ekološka inicijativa bazira se na produkciji pristupačnih low-cost uređaja za merenje kvaliteta vazduha koji će posebno biti značajni za stanovnike onih područja u Srbiji u kojima nema dovoljno kapaciteta za takva merenja.Drugoplasirani projekat „Mama, kako si“, iza kojeg stoji Centar za mame, poneo je nagradu od tri miliona dinara za kreiranje besplatne telefonske linije za psihiološku podršku mamama. Fondacija Petlja našla se na trećem mestu osvojivši dva miliona dinara za realizaciju otvorene platforme „Budi data driven“, koja će omogućiti besplatan onlajn pristup edukativnim materijalima koji se tiču interpretacije i vizuelizacije podataka. Kako su istakli iz A1, čitav program brižljivo je planiran, a prvobitno je tim vrsnih stručnjaka iz različitih oblasti odabrao ovih troje superfinalista iz šire selekcije projekata rukovodeći se težnjom kompanije da to budu ideje koje će unaprediti oblasti javnog zdravlja, obrazovanja i ekologije.  „U ime kompanije A1 Srbija zahvaljujem našim sjajnim entuzijastima što su pokazali da promene kreću od pojedinaca koji ne čekaju bolju budućnost, već je sami stvaraju. Mi podržavamo upravo takve ljude i takve ideje, vođeni korporativnom filozofijom koja se zasniva na korišćenju tehnologije u smeru koji menja život ljudi na bolje. Uvereni smo da će nagrađeni projekti pružiti takav doprinos već u narednim mesecima. Takođe, hvala našim sugrađanima koji su prepoznali vrednost ove inicijative podržavajući selektovane projekte, kao i našem ekspertskom timu koji smo specijalno okupili ovom prilikom sa ciljem da detektujemo ideje koje će najadekvatnije odgovoriti na aktuelne potrebe našeg društva“, izjavila je Ana Boroš Todić, ekspert za komunikacije u kompaniji A1 Srbija. Svi projekti će biti realizovani do kraja godine uz dodatnu mentorsku podršku A1 Srbija i regionalne organizacije Propulsion, koja je partner kompanije na ovom programu.Projekte i organizacije su predložili i na osnovu šire selekcije odabrali istaknuti stručnjaci u svojim oblastima: Darko Soković, partner u regionalnoj organizaciji Propulsion; Vladimir Đurđević, meteorolog i profesor na Fizičkom fakultetu; Anđelka Grujičić, lekarka u oblasti javnog zdravlja i specijalistkinja socijalne medicine; Nemanja Đorđević, naučni komunikator i ekspert za obrazovne politike; Petar Laušević, koordinator edukativnih projekata Centra za promociju nauke i istraživač u Institutu “Vinča”; Tamara Kojić, pokretačica inicijativa Rok kamp za devojčice i Kilometar kose; novinar Galeb Nikačević, kao i Dušan Šaponja i Dušan Čavić, autori emisije Marka žvaka.

Srbija

Digitalne kompanije nelegalno promovišu svoje interese

Kompanije koje rade kao digitalne platforme pokreću lažne građanske inicijative kako bi izigrale zakone u zemljama u kojima posluju, pišu Biznis i finansije. Navodi se da u takvim aktivnostima prednjači kompanija Airbnb, koja se bavi iznajmljivanjem smeštaja.Podaci o tim aktivnostima objavljeni su u okviru obimnog istraživanju Univerziteta u Mančesteru čiji je tim u saradnji sa Udruženjem za istraživanje etičke potrošnje (ECRA) analizirao na koji način digitalne platforme, kao što su Airbnb i Uber, lobiraju za svoje korporativne interese u javnosti.Airbnb, kako se navodi u istraživanju, osniva naizgled nezavisna udruženja malih vlasnika nekretnina širom sveta i finansira njihov rad, kako bi oni "spontano" lobirali za njene ciljeve.Takvo lažiranje građanskog aktivizma, osim što ugrožava lokalne zakone, preti da uruši kredibilitet autentičnih građanskih pokreta koji se zaista bore za javno dobro.Airbnb je od 2014. godine do danas angažovao na stotine lokalnih žitelja na svim kontinentima, koji su oformili oko 400 naizgled nezavisnih udruženja vlasnika nekretnina, najviše u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.Kompanija im kako se navodi pruža obuku za vođenje političkih kampanja, kao što to čine organizacije civilnog društva. Obezbeđuje im sale za sastanke, hranu, piće, prevoz, kao i predavače koji su specijalizovani za obuku kako da se "spontano" lobira za ciljeve koje je postavila uprava te kompanije.GRAĐANI SLUŽE KAO PARAVANOrganizacija Transparency International već duže vreme upozorava da predstavljaju zloupotrebu s ciljem da se izigraju zakoni u zemljama u kojima ovakve kompanije posluju.Navode o Airbnb-u potvrđuju i njegovi bivši zaposleni koji tvrde da se u udruženja vrbuju isključivo pojedinci ili sitni preduzetnici, ne i veliki vlasnici nekretnina koji su mu konkurencija i koji Airbnb-u zameraju što izbegava da plaća poreze.Uprava Airbnb-a tvrdi da su klubovi organizovani kako bi vlasnicima nekretnina za iznajmljivanje omogućili da "grade nove odnose", kao i da "razgovaraju o problemima u svojim zajednicama i pomažu jedni drugima da pronađu više informacija o lokalnim propisima"."Naše istraživanje je otkrilo da Airbnb finansira i koordinira klubove kako bi zaobišao prepreke koje mu postavljaju lokalni regulatori, posebno u Barseloni, Berlinu, Parizu, Edinburgu, Njujorku i San Francisku", navode analitičari Univerziteta u Mančesteru.U studiji se navodi primer jednog bivšeg zaposlenog Airbnb-a u Parizu, koji je posvedočio kako je ta kompanija nameravala da osnuje klub u svakoj pariskoj opštini, jer je gradska uprava zahtevala da građani koji iznajmljuju stanove preko njene platforme moraju da se registruju i da za to dobiju dozvolu.Regulatori u Francuskoj, ali i u drugim zemljama, zabrinuti zbog manjka prihoda u državnoj kasi, ali i zbog toga što porast izdatih nekretnina strancima za odmor značajno utiče na rast njihovih cena. Posledica je da lokalni stanovnici u sve većem broju moraju da se iseljavaju iz svojih sredina, jer nisu u mogućnosti da plaćaju tako visoke stanarine.RUTINSKA PROIZVODNJA SPONTANIH PETICIJAJedan od drugih primera sličnih Airbnb-u je široko promovisana peticija SaveOurUber, koja je u novembru 2017. godine upućena gradonačelniku Londona Sadiku Kanu, nakon odluke nadležnih da ne produže bezbednosnu dozvolu Uberu, internet kompaniji za taksi prevoz.Još jedan primer je "građanska kampanja" koju je pokrenulo kalifornijsko preduzeće za iznajmljivanje skutera Bird. Tužilaštvo Santa Monike podnelo je krivičnu prijavu 2017. godine protiv ove internet kompanije, jer je radila bez dozvole i kršila lokalne zakone.Bird je odmah reagovao tako što je kreirao peticiju i automatski je uključio u svoju aplikaciju, kako bi njegovi kupci preplavili žalbama lokalne zakonodavce.Taktike koriste i druge firme koje posluju preko digitalnih platformi Lift i Doordash. Slične su takozvanom astroturfingu (naziv potiče od stare marke veštačkih travnjaka) kojim se plasiraju poruke koje je unapred pripremila zainteresovana strana, bilo da je reč o organizaciji, kompaniji ili političkoj partiji.Mnoge zemlje imaju zakone koji zabranjuju takve metode, ali se uprkos tome takva ilegalna praksa i dalje sprovodi širom sveta. Nezakonito lobiranje se najčešće povezuje sa duvanskom, farmaceutskom i industrijom fosilnih goriva, ali one za to koriste svoje PR službe i specijalizovane marketinške kuće.Transparency International je upozorio da ovakvo delovanje platformskih kompanija i pojedinaca iz civilnog sektora, ugrožava lokalne zakone, ali i preti da uruši kredibilitet autentičnih građanskih pokreta koji se zaista bore za javno dobro.

Svet

Fortenova ponudila 36 evra po deonici Merkatora

Fortenova grupa objavila je ponudu za preuzimanje Merkatora (Mercator) od 36 evra po jednoj deonici, preneo je portal Index.hr pozivajući se na pisanje slovenačkih medija. Naglašava se da isplata bila u gotovini.Fortenova od druge polovine aprila u svom vlasništvu ima 88.1% deonica slovenačkog trgovačkog lanca Merkator.U današnjem broju slovenačkog lista Delo objavila je ponudu za preuzimanje preostale 724.764 deonice Merkatora koje nisu u njenom vlasništvu.Cena koju nudi Fortenova za deonicu Merkatora je 36 evra, što je za tri evra više od zadnje ponuđene cene, po kojom se krajem prošle nedelje trgovalo deonicama tog trgovačkog lanca na Ljubljanskoj berzi. Nezvanična računica pokazuje da bi, ako bi svi preostali dioničari prihvatili ponudu, Fortenova preuzimanje Merkatora platila oko 26 milijuna evra. FORTENOVA PREUZELA MREKATOR I OTPLATILA NJEGOV DUG Ponuda za preuzimanje važi do 23. juna, a Fortenova nije postavila prag za uspeh ponude jer već ima udeo veći od 50% u Merkatoru, prenose slovenački mediji. U drugoj polovini aprila je s bivšeg Agrokora na Fortenova grupu prebačeno 69.57% deonica Poslovnog sistema Merkator, čime je Fortenova postala vlasnica 88.1% deonica Merkatora.U isto vreme se odvijao i proces refinansiranja Merkatorovog zaduženja kod 55 banaka od strane Fortenova grupe u ukupnom iznosu od 385 miliona evra. Fortenova grupa preuzela je poslove propale kompanije Agrokor koja je kupila Merkator 2014. godine. Fortenova je kasnije preuzela i Merkator, nakon što je otplatila njegov dug.

Srbija

Danas ističe rok za prijavu za poslednju polovinu minimalca

Poreska uprava Srbije saopštila je da 31. maja ističe rok za poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima za april 2021. godine, koja važi za sve privrednike korisnike bužetske pomoći koja se dodeljuje zbog pandemije. Pored toga, ističe i rok za izjavu o prihvatanju državne pomoći koja će biti uplaćena u junu 2021. godine."Privredni subjekt koji u propisanom roku ne popuni posebnu izjavu na portalu Poreske uprave neće ostvariti pravo na direktna davanja bez obzira na to da li je podneta pojedinačna poreska prijava o obračunatim porezima i doprinosima za obračunski period april 2021. godine", dodaje se u saopštenju.Direktna davanja se isplaćuju bez izjave o prihvatanju pomoći onim privrednim subjektima koji ne podnose pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima, koji nemaju zaposlene, nisu preduzetnici, odnosno preduzetnici poljoprivrednici koji su se opredelili za isplatu lične zarade.                                                                 Više informacija, poreski obveznici mogu naći na portalu Poreske uprave Republike Srbije.Takođe, oni mogu da se obrate Кontakt centru Poreske uprave na brojeve telefona 0700-700 007 i 011-33 10 111, kao i da se neposredno informišu na šalterima "Vaš poreznik" u 37 filijala širom Srbije.ŠTA DONOSI VLADINA UREDBA ZA POMOĆ O DOKAPITALIZACIJI? Država je privredi građanima do sada pomoć u vidu minimalca, pomoć od 100 evra svakom punoletnom građaninu, prošle godine, kao i pomoć preznzionerima.Ove godine privrednicima se izplaćuje polovina minimalca za tri meseca, građanima koji su to želeli već je isplaćeno po 30 evra, a pomoć su dobili i penzioreri.Najavljeno je da će svi nezaposleni o 1. juna dobiti pomoć od po 60 evra, dok će svi građani koji su primili barem po jednu dozu vakcine protiv korona virusa, ako se za to prijave dobiti po tri hiljade dinara.

Srbija

Digitalni zeleni sertifikat dobiće i nevakcinisani koji su preležali kovid

Građani Srbije koji su u prethodnih šest meseci preležali Covid 19, a nakon toga se nisu vakcinisali, mogu da dobiju digitalni zeleni sertifikat, kao i oni koji su primili vakcinu, preneo je N1. Taj sertifikat neophodan je zbog putovanja u druge zemlje i može da se preuzme na portalu eUprave.Potvrda o preležanoj infekciji podrazumeva pozitivan PCR ili antigenski test urađen u poslednjih 180 dana, a uslov je da je testiranje izvršeno u nekoj od državnih zdravstvenih institucija pre najmanje četiri nedelje, objašnjavaju u Kancelariji za IT.Direktor Kancelarije za IT i eUpravu, Mihailo Jovanović, kaže da je cilj bio da se napravi što univerzalniji digitalni zeleni sertifikat, na bazi onoga na čemu su radili Evropska komisija, Svetska zdravstvena organizacija i Kina."Naš sertifikat sadrži podatke o obe doze vakcine, zatim o tri testa, kao i o tome da je neko preležao koronavirus, ali je problem što na nivou SZO to još nije standardizovano", naglašava Jovanović.Prema njegovim rečima zbog toga se trenutno radi po principu bilateralnih priznanja takvih potvrda, pa su do sadA digitalni zeleni sertifikat priznali Bugarska, Grčka, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati i Slovenija."Očekujemo i da Evropska komisija početkom juna zauzme zvaničan stav o svemu što je potrebno da sadrži takav dokument", dodaje direktor eUprave.PRORADILO IZDAVANJE DIGITALNIH SERTIFIKATA O VAKCINACIJI Kako ističe, digitalni sertifikat je najbolje sačuvati na mobilnom telefonu. Pored toga može i da se odštampa i ponese na put u papirnoj formi.Odgovarajući na pitanje kako do sertifikata mogu da dođu i oni koji nisu digitalno pismeni ili pak nemaju imejl adresu i pametni telefon, Jovanović kaže da se razmatra i mogućnost da takvi građani dobiju mogućnost da digitalne sertifikate preuzmu u turističkoj agenciji preko koje putuju.Više o tome kako se može doći do zelenog sertifikata možete pronaći na sledećem LINKU.

Svet

Ruske firme više ne smeju da izveštavaju strane revizore

Ruske kompanije prema nedavno donetoj vladinoj uredbi ograničene u pružanju informacija i dokumenata stranim revizorima ili revizorskim kućama. Promene se tiču više pravnih subjekata, iako su na prvom mestu u izveštavanju trebala da spreče preduzeća odbrambene industrije i onih koja su aktivna u javnim nabavkama za sektor odbrane, kompanije koje se bave vojno-tehničkom saradnjom, ili onih koje su pod stranim sankcijama, prenosi CMS Law.Uredba će takođe uticati na širok spektar učesnika na finansijskom tržištu (npr. banke, nebankarske kreditne organizacije, specijalizovane depozitarne kompanije, osiguravajuća društva, nedržavni penzioni fondovi, mikrofinansijske i klirinške organizacije) i izdavaoce hartija od vrednosti (dakle sva akcionarska društva).Kao rezultat izmena i dopuna, gore pomenuta preduzeća neće imati pravo na pružanje pristupa određenim informacijama ako njihovog revizora (bilo da je to fizičko lice ili organizacija) direktno ili indirektno kontrolišu strani subjekti ili ako su takva lica članovi ista grupa kao i revizor.Uredba je pokrenula snažnu reakciju poslovne zajednice. Neki od njenih predstavnika tumačili su uvođenje ovih ograničenja kao potpunu zabranu saradnje sa revizorima koji rade pod najvećim stranim brendovima.Drugi predstavnici su zaključili da Uredba neće uticati na ovu kategoriju revizora, objašnjavajući da se često poslovni model revizora koji posluju pod stranim brendovima zasniva na franšizama i ne uključuje nikakvu kontrolu stranih subjekata.U tom kontekstu, Ministarstvo finansija je objasnilo da postojanje takvih ograničenja ne znači potpunu zabranu saradnje sa stranim revizorskim kompanijama.Pojašnjenje je malo smanjilo stepen zabrinutosti zbog usvajanja Uredbe, ali ostavlja otvorena mnoga pitanja o tome kako će se u praksi pridržavati njenih ograničenja.U međuvremenu, kompanije pogođene ograničenjima treba da razgovaraju sa revizorima o mogućim načinima ublažavanja istih.